MEHANIKA 1

STATIKA
II predavanje
prof. dr Nataša Trišović
doc. dr Radoslav Radulović
autori prezentacije
Mašinski fakultet, Katedra za mehaniku,
Beograd
SISTEM SUČELJNIH
SILA
(SISTEM SILA SA ZAJEDNIČKOM
NAPADNOM TAČKOM)
 Geometrijski način slaganja
sistema sučeljnih sila

Teorema: Svaki sistem sučeljnih sila

ima rezultantu koja je jednaka
vektorskom zbiru svih sila datog
sistema sila i čija napadna linija
prolazi kroz tačku preseka napadnih
linija svih sila.
 
Neka je F1 , F2 , F3 ,..., Fn proizvoljni prostorni
sistem sila, ali takav da se napadne linije tih sila
seku u istoj tački: O. Ovakav sistem sila se naziva
sistem sučeljnih sila.

Saglasno posledici prve i druge aksiome statike,

na osnovu koje je sila koja deluje na kruto telo
klizeći vektor, posmatrani sistem sila može se
zameniti njemu ekvivalentnim sistemom sila koji
dejstvuje u tački preseka napadnih linija svih sila
posmatranog sistema sila (sledeći slajd):
 F2 F3
F2
F1 F3
F1
A2
A3
A1
O ~ O
An
Fn Fn
 Rezultanta ovakvog
sistema sila može se
odrediti postupnom
F123
primenom
F12 treće aksiome statike....
F3
F2
...i tako dalje...
F1 O F123,...,n-1

Fn
Fr
Ovakav postupak određivanja rezultante
naziva se slaganje sučeljnog sistema sila.
 z
...ili konstrukcijom
poligona sila...
 n
Fr  FR   Fi
i 1
Fi
F2

O y
F1
Fr Fn

x
 Dakle, svaki sistem
sučeljnih sila
ima rezultantu koja je
vektorski jednaka glavnom
vektoru tog sistema sila.
 Analitički način
određivanja rezultante
sistema sučeljnih sila
 z n n
X r   X i   Fi cos  i ,
i 1 i 1
n n
Yr   Yi   Fi cos  i ,
i 1 i 1
n n

Fi Z r   Z i   Fi cos  i ,
F2 i 1 i 1
F1
A2 Fr
Ai y
A1
O
x An
Fn
Intenzitet rezultante se može pisati u obliku:
 2 2 2
Fr  Fr  X r  Yr  Z r

a kosinusi pravaca rezultante Fr se računaju

pomoću već pomenutih izraza:

Xr Yr Zr
cos  r  , cos  R  , cos  R 
Fr Fr Fr
Ako je telo izloženo dejstvu ravnog sistema
sučeljnih sila i ako se u toj ravni izabere
koordinatni sistem Oxyz, predhodni izrazi se
svode na: n n
X r   X i   Fi cos i ,
i 1 i 1
n n
Yr   Yi   Fi cos i ,
i 1 i 1
2 2
Fr  Xr  Yr
Xr Yr
cos  r  , cos  R 
Fr Fr
U specijalnom slučaju, sistem sučeljnih sila svodi se
na sistem kolinearnih sila. Ako se zajednička
napadna linija takvog sistema sila izabere za
koordinatnu osu, na primer Ox, tada je
intenzitet rezultante kolinearnog sistema sila
određen sa n
Fr  X r   Xi
i 1

F1 A1 O F2 A2 Fi An Fn x
Ai
 Uslovi ravnoteže
sistema sučeljnih sila
Geometrijski Analitički
uslovi uslovi
ravnoteže ravnoteže
sistema sistema
sučeljnih sila sučeljnih sila
 Geometrijski
uslovi ravnoteže
sistema sučeljnih sila
Pokazano je da
 sepolazni
 sistem sila
(F1 ,F2 , ,Fn )
može zameniti  
njemu ekvivalentnim sistemom (F1,2, ,n-1 ,Fn )
od dve sile, tj:
       
(F1 ,F2 , ,Fn ) ~ (F1,2 ,F3 , ,Fn ) ~ ~ (F1,2,,n-1 ,Fn )
  n 1 
pri čemu je F1,2, ,n-1   Fi
i 1

Na osnovu prve aksiome sledi

   n 
F1,2 , ,n  1   Fn tj. Fr   Fi  0
i 1

Dakle, potreban i dovoljan uslov za

ravnotežu sučeljnog sistema sila jeste
da je rezultanta tog sistema sila jednaka nuli.
 Druga formulacija geometrijskih
uslova ravnoteže sistema sučeljnih sila:
potreban i dovoljan uslov za ravnotežu
sistema sučeljnih sila je da poligon tog
sistema sila bude zatvoren.

Ovaj oblik geometrijskih

uslova ravnoteže pogodan je za rešavanje
zadataka u slučaju ravnog sistema sila.
 Geometrijski uslov ravnoteže sistema sila
na primeru 4 sučeljne sile:

F2 F3 F4
F123
F4
F3
P F12
F1
F1 + F2 = F12
F2
F1 F12 + F3 = F123
Prema A1 sledi
F123 + F4 = 0 da je sistem
sučeljnih sila
F123 = - F4
u ravnoteži
 Analitički
uslovi ravnoteže
sistema sučeljnih sila
Analitički uslovi ravnoteže sistema sučeljnih sila

 n
Xr  0   Xi  0
 i 1
   n
Fr  0   Yr  0   Yi  0
 i 1
 n
Z r  0 

 Zi  0
i 1
 Potreban i dovoljan uslov za
ravnotežu prostornog sistema
sučeljnih sila jeste da su zbirovi
projekcija svih sila posmatranog
sistema sila na tri uzajamno
upravne ose jednaki nuli.
Analitički uslovi ravnoteže
ravnog sistema sučeljnih sila,
posmatran u odnosu na
koordinatni sistem Oyz:
n
 Yi  0
i 1
n
 Zi  0
i 1
Analitički uslovi ravnoteže
sistema kolinearnih sila čija
se napadna linija poklapa sa
osom Oz
n
 Zi  0
i 1
 Teorema o tri neparalelne sile:
Da bi sistem od tri neparalelne sile
koje dejstvuju na neko kruto telo,
i od kojih se napadne linije
dveju od njih seku,
bio uravnotežen potrebno je
da te sile obrazuju ravan sistem
sučeljnih sila (sila sa
zajedničkom napadnom tačkom).
 (1)
(F1 , F2 ) ~ F12

F1 F12 … mora biti ispunjeno

(2)

F2 (F12 , F3 ) ~ 0

B
A tj. F3   F12
(F1 , F2 , F3 ) ~ 0
Važna napomena:
(3)
F3 Sile F1 , F2 , F3
čine ravan sistem sučeljnih sila
 Uslov da se napadne linije takvog sistema
sila seku u jednoj tački predstavlja,
samo potreban ali ne i dovoljan uslov
za ravnotežu ravnog sistema od
tri neparalelne sile. Saglasno geometrijskom
uslovu ravnoteže sistem sila će biti u
ravnoteži ako je poligon (trougao)
obrazovan od tih sila zatvoren.
Prema tome: potrebni i dovoljni uslovi
za ravnotežu ravnog sistema od tri
neparalelne sile su:
- napadne linije sila seku se u jednoj tački,
- te tri sile obrazuju zatvoreni trougao sila.
 Razlaganje sile
Postupak određivanja jedne sile
koja je ekvivalentna datom sistemu
sučeljnih
  sila,
 tj.

(F1 ,F2 , ,Fn ) ~ Fr
naziva se slaganje.
Invetzan postupak, kojim se određuje
sistem sila koji je ekvivalentan
 jednoj
  sili, tj. 
Fr ~ (F1 ,F2 , ,Fn )
naziva se razlaganje.
 U najvećem broju zadataka iz statike
potrebno je razložiti silu na dve
komponente. Ovi problemi najčešće se
rešavaju konstrukcijom paralelograma ili
trougla sila.
 
F2 F

 slaganje sila
F1   
F1  F2  F
razlaganje sile

F1

F2  
komponente sile F
Mogu se uočiti četiri slučaja
razlaganja sile na dve
komponente u ravni
dejstva sile.
 Prvi slučaj c
Data je sila i pravci A
njenih komponenata
 
F F2
c b
prvi način... O 
F1 D
E
  A
...drugi način...
F2 F


b 
F  F1  F2
O
D
F1
 
Drugi slučaj B F1
Data je sila i jedna F2  A
njena komponenta
F

prvi način... O

B A
...ili prosto
  konstrukcijom
F2 F trougla...



O
F1 C F  F1  F2
Treći slučaj
Data je sila i intenziteti njenih komponenata
Moguća su dva rešenja
 drugo rešenje...
C  '
F2 F  F1  F2'
 A
'
F1 F2
 C’ A
F '
O F1 
prvo rešenje... F

F  F1  F2 O
Četvrti slučaj Data je sila, pravac jedne
komponente i intenzitet druge komponente
b b druga varijanta...
 C  jednorešenje
F1 F2 F  F1  F2
A
  A
b
O F O F '' C 2

prva varijanta... F1 F2''

nema rešenja ' C '
treća varijanta...
F1 F2
1


dva rešenja...  A
'
F  F1  F2'
F F1''
 F2'' O F
 prvo razlaganje
F ~ ( FBC , F3 )
F = FBC+ F3
FBC ~ ( F1 , F2 )
drugo razlaganje
F ~ ( F1 , F2 , F3 )
FBC = F1 + F2 D
Razlaganje sile
na tri poznata F3
nekolinearna F A
pravca O
F1
F F2
BC C
B
B1
      
Fx  Xi , Fy  Yj , Fz  Zk
U velikom broju
problema u mehanici
potrebno je razložiti
silu na tri međusobno
ortogonalne
komponente. U tom
cilju najčešće se bira
Dekartov pravougli
koordinatni
    sistem.
F  Fx  Fy  Fz
   
x F  Xi  Yj  Zk
VEŽBE
 Uslovi ravnoteže tri sile u ravni

Tri sile u ravni su u ravnoteži ako se linije dejstva

sila seku i istoj tački i ako je poligon (trougao)
sila zatvoren.

F1
F1 a
a b F3 F2
b
F3
F2
  
F1  F2  F3  0
1. Homogena kugla težine intenziteta G oslanja su u tački
C o vertikalni glatki zid, a pridržava se pomoću lakog,
gipkog i neistegljivog užeta AB. Odrediti silu u užetu
AB i reakciju vertikalnog zida u tački C.
B B Trougao sila treba da
bude zatvoren:
a a SAB
A A
SAB
C G a
C O O
NC
NC
G
 Trougao je određen jer su poznata
tri elementa, stranica EK i ugao kod temena
E (prav ugao), i ugao kod temena K (ugao a),
dakle koriste se elementarne
trigonometrijske relacije
K

NC
SAB tg   N C  G tg
G a G
G G
H cos    S AB 
E S AB cos 
NC