TEOREMA O

ODABIRANJU
 TEOREMA O ODABIRANJU (1)

Kontinualna vremenska funkcija može se jednoznačno
predstaviti u diskretnoj formi (Teorema o odabiranju):

“Ako kontinualna vremenska funkcija f(t) ima spektar

koji se nalazi u intervalu učestanosti od 0 do fm , onda
je ta funkcija u potpunosti definisana svojim trenutnim
vrednostima uzetim u ekvidistantnim tačkama na apcisi
koje obrazuju niz čiji je interval .”

1
∆t = t j − t i =
2 fm
 TEOREMA O ODABIRANJU (2)

Neka je f(t) kontinualna funkcija vremena, čija je
maksimalna učestanost u spektru fm. Takođe, neka je
F(jw) Furijeova transformacija signala f(t). Tada važi:

∞
F ( jω ) = ∫ f ( t ) e − jωt dt
−∞

1 ∞
∫
jω t
f (t ) = F ( jω ) e dω
π

Takođe, F(jw) ima2vrednost
−∞

0 van intervala od -2πfm do

2πfm (slika).
 TEOREMA O ODABIRANJU (3)

Od ove funkcije moguće je napraviti novu pomoćnu
funkciju Fp(jw) koja je periodična sa periodom 4πfm
(slika).

Ako se u izraz za inverznu Furijeovu transformaciju

periodičnog signala zameni t sa w, umesto T zameni
4πfm, važi:
2π 2π 1
ω0 = = =
T 4π f m 2 f m
 TEOREMA O ODABIRANJU (4)
1 T /2
∫
− jnω0 t
Fn = f (t ) e dt , ( t ↔ ω , ωo = 1 / 2 fm , T = 4π f m )
T −T / 2

1
1 2π f m − jn ω
⇒ Fn = ∫
2 fm
Fp ( jω ) e dω
4π fm −2π f m

Onda je inverzna Furijeova transformacija:

1
+∞ + jn ω
Fp ( jω ) = ∑Fe
n =−∞
n
2 fm
 TEOREMA O ODABIRANJU (5)

Kako je polazni spektar F(jw) različit od nule samo u
intervalu od -2πfm do 2πfm za polazni signal f(t) važi:

1 2π f m
∫
+ jω t
f (t ) = F ( jω ) e dω

Pa je u tačkama2πt=t =-n/2f
−2 π f m
, f(t):
n m

n
 n  1 2π fm − jω

∫
2 fm
f ( tn ) = f  − = F ( jω ) e dω
 2 fm  2π
−2π f m

n
− jω
1 2π f m
∫
2 fm
= 2 fm F ( jω ) e dω = 2 f m Fn
4π f m −2π f m
 TEOREMA O ODABIRANJU (6)

To znači da možemo pronaći Furijeove koeficijente Fn
za svako n (n=...-2,-1,0,1,2...) ako pronađemo vrednosti
funkcije f(t) u odgovarajućim tačkama tn=-n/2fm:

1  n 
Fn = f − 
2 fznamo

S druge strane, ako m 2 f mvrednosti
 sve  Fn, možemo da
napišemo izraz za periodičnu funkciju Fp(jw):

1 1
+∞ jn ω +∞
1  n  jn ω
Fp ( jω ) = ∑Fe n
2 fm
= ∑
n =−∞ 2 f m
f − e
2 fm

n =−∞  2 fm 
 TEOREMA O ODABIRANJU (7)

Ako to vratimo u izraz sa početni signal f(t):

1 2π f m 1 2π f m  +∞ jn
1
ω
f (t ) =
2π ∫ F p ( jω ) e jωt
d ω =
2π ∫  ∑ Fn e 2 fm
 e jωt
dω
−2 π f m − 2 π f m
 n =−∞ 

1 π  +∞
1  n  2 fm ω  jωt
jn
1

∑
2 f
∫  e dω ⇒
m
= f −  e
2π −2π fm  n =−∞ 2 f m  2 f m  
 1 
1 2π fm +∞
 n  jω  n + t 
f (t ) =
4π f m ∫ ∑ f − e
 2 fm 
dω
 2 fm
−2π f m
n =−∞ 

Odakle sledi teorema o odabiranju.
 TEOREMA O ODABIRANJU (8)

Dakle funkcija f(t) koja je ograničena učestanošću fm,
za bilo koje t određena je izrazom:

 1 
1 2π f m +∞
 n  jω  n + t 
f (t ) =
4π f m ∫ ∑ f − e
 2 fm 
dω
 2 fm
−2π f m
n =−∞ 

Što znači da je dovoljno pronaći vrednosti funkcije f(t)
u tačkama t=tn=-n/2fm, koje se nazivaju tačke
odabiranja, i onda se na osnovu gornjeg izraza pomoću
vrednosti
f(-n/2fm) određuje funkcija f(t) za svako t.
 TEOREMA O ODABIRANJU (8)

Teoremu o odabiranju možemo pisati na još nekoliko
karakterističnih načina:

 n 
+∞
1  n  2π f m jω  t + 
f (t ) = ∑ f −  ∫−2π fm e
 2 fm 
dω
n =−∞ 4π f m  2 fm 
  n 
sin  2π f m  t +  
 n   
+∞
1  2 fm  
f (t ) = ∑ f − 
n =−∞ 4π f m  2 f m   n 
2π f m  t + 
 2 fm 
 TEOREMA O ODABIRANJU (9)

Kako je suma od minus do plus beskonačno, može se
pisati:   n 
sin  2π f m  t −  

 n  2 fm  
+∞
1  
f (t ) = ∑ f 
n =−∞ 4π f m  2 fm   n 
2π fm  t − 
 2 f m 

Rezime: Funkcija f(t) čiji je spektar ograničen
učestanošću fm jednoznačno je određena beskonačnom
sumom članova pri čemu je svaki od njih obrazovan od
proizvoda vrednosti funkcije f(t) u tačkama odabiranja
t=tn i težinske funkcije tipa sinx/x centrirane u dotičnoj
tački odabiranja.