Pitanje 18: Fourier-ova transformacija kontinualnih signala

S obzirom na primenjivost Fourier-ovih redova u analizi periodinih signala, bilo je vrlo vano razviti slinu tehniku koja se moe primenjivati i na signale koji nisu periodini. Posmatrajmo na primer aperiodian signal, pravougaonu etvrtku irine Tp prikazanu na slici 18.1.
x (t )
1

Tp / 2

Tp / 2

Slika 18.1: Primer aperiodinog signala (pravougaona etvrtka) Ovaj bi se signal mogao, u nekom graninom sluaju smatrati periodinim, pod pretpostavkom da njegova period T tei beskonanosti. Zaista, ako pogledamo periodini signal prikazan na slici 18.2, pod pretpostavkom da T , dobio bi se signal kao na slici 18.1.
x (t )
1

TP

Slika 18.1: Periodina povorka etvrtki Tada se i njegov spektar (prikazan na slici 18.3) moe smatrati graninim sluajem spektra prikazanim na slici 6.3 (iz prethodnog predavanja), pri emu ako perioda T tei beskonanosti, onda 2 odstojanje izmeu uestanosti harmonika 0 = postaje beskonano malo, pa onda spektar, u T tom graninom sluaju postaje kontinualna funkcija promenljive .
ak

k 0

0
Slika 18.3: Spektar signala sa slike 6.2 uz smenu = k0

Shodno tome, definiemo novu skalu spektra X ( j ) uvodei relaciju

X ( jk0 ) = Tak

(18.1)

dozvoljavajui bilo koje vrednosti za k i 0 . Ako sa xT ( t ) oznaimo periodinu povorku etvrtki sa slike 18.2, onda se ovaj signal moe predstaviti Fourier-ovim redom na sledei nain:

xT ( t ) = ili, poto je T = 2 / 0 xT ( t ) =

k =

T X ( jk ) e
0 k =

jk0t

(18.2)

1 2

X ( jk ) e
0

jk0t

(18.3)

Kako perioda T tei beskonanosti signal xT ( t ) sa slike 18.2 tei signalu x ( t ) sa slike 18.1, a Fourier-ov red na desnoj strani jednakosti (18.3) umesto sume postaje integral, pri emu k0 postaje kontinualna uestanost , dok lan 0 postaje prirataj uestanosti d . Na taj nain dobijamo dve izuzetno vane relacije koje definiu takozvanu Fourier-ovu transformaciju: x (t ) = i
X ( j ) = x ( t ) e jt dt

1 2

X ( j ) e jt d

(18.4) (18.5)

Signal x ( t ) i funkcija X ( j ) se nazivaju Fourier-ov transformacioni par, pri emu se relacija (18.4) naziva sintetikom jednainom Fourier-ove transformacije a relacija (18.5) analitikom jednainom. Ove dve relacije su analogne relacijama (6.54) i (6.55) koje su definisale transformacioni par za Fourier-ov red u sluaju periodinih signala.
Primer 18.1: Ako potraimo Fourier-ov transformacioni par za signal x ( t ) prikazan na slici 18.1,

potrebno je da sraunamo integral definisan relacijom (18.5):

X ( j ) = x ( t ) e
jt

dt = =

Tp / 2

T p / 2

jt

e jt dt = j

Tp / 2

Tp / 2

jTp / 2

e j

jTp / 2

2sin (Tp / 2 )

(18.6)

Prikaz funkcije X ( j ) se uobiajeno naziva spektrom signala x ( t ) i on je dat na slici 18.4.

Tp
X ( j )

2 / Tp

Slika 18.4: Spektar signala sa slike 18.1

Uobiajena oznaka za funkciju oblika sin ( z ) / z = sinc ( z ) pa se esto spektar iz jednaine (18.6) predstavlja u obliku
Tp X ( j ) = Tp sinc 2

(18.7)

Primetimo jo da se prvi presek spektruma X ( j ) sa osom deava na uestanosti = 2 / Tp . Ovaj rezultat demonstrira poznati princip neodreenosti (Heisenberg-ov princip neodreenosti) po kome se vidi da su duina trajanja signala i njegov propusni opseg (irina spektra) obrnuto proporcionalni.
Konvergencija Fourier-ove transformacije

S obzirom da smo Fourier-ovu transformaciju izveli iz Fourier-ovih redova, logino bi bilo oekivati da su uslovi konvergencije i jedne i druge transformacije vrlo slini, to i jeste sluaj. Pretpostavimo da smo krenuli od signala x ( t ) i da smo na osnovu relacije (18.5) sraunali njegov
transformacioni par X ( j ) a da smo onda primenom relacije (18.4) sraunali signal x ( t ) koji,

generalno govorei, nije identian poetnom signalu x ( t ) i da izmeu njih postoji razlika ili greka definisana na sledei nain:
e (t ) = x (t ) x (t )

(18.8)

Opet u elji da meru slinosti ova dva signala izrazimo kroz jedan kvantitativni pokazatelj, uvedimo takozvanu totalnu energiju signala e na sledei nain:
E=

e ( t ) dt
2

(18.9)

Rei emo da Fourier-ova transformacija konvergira ako je E=0. Opet, to ne znai da je x ( t ) = x ( t ) za svako t, ve da je energija signala razlike izmeu signala x ( t ) i x ( t ) jednaka nuli. Postoje dva

dovoljna uslova zadovoljen.

i ako signal x ( t ) zadovolji bar jedan od njih, tada je uslov konvergencije

1. uslov: Ako je kvadrat signala x ( t ) integrabilan, odnosno ako je

x ( t ) dt <
2

(18.10)

tada Fourier-ova transformacija konvergira. Ovaj uslov je ekvivalentan zahtevu da signal ima konanu energiju.
2. uslov: Ovo je takozvani Dirichlet-ov uslov i on zahteva da signal bude absolutno integrabilan, odnosno da bude zadovoljena relacija

x ( t ) dt <

(18.11)

tada je, osim u nekoliko devijantnih sluajeva, takoe obezbeena konvergencija Fourier-ove transformacije. Ovi specijalni, ili esto nazivani patoloki sluajevi se jednostavno eliminiu sa dva dodatna zahteva koje signal mora da ispuni. Prvi od njih je da signal x ( t ) ima konaan broj minimuma i maksimuma u bilo kom konanom intervalu, a drugi je da u bilo kom konanom intervalu vremena postoji konaan broj broj prekida sa konanim graninim vrednostima sa obe

strane tih prekida. Ukoliko su ovi Dirichlet-ovi uslovi zadovoljeni, imaemo sluaj da je x ( t ) = x ( t ) za svako t osim u takama prekida. U takama prekida Fourier-ova transformacija e teiti srednjoj vrednosti graninih vrednosti sa obe strane diskontinuiteta.
Primer 18.2: Ako posmatramo Dirakov signal x ( t ) = ( t ) , on ne zadovoljava prvi uslov, jer

njegov kvadrat nije ni definisan u nuli, ali zato ovaj signal jeste apsolutno integrabilan i pri tome zadovoljava dodatna dva Dirichlet-ova uslova, pa njegova Fourier-ova transformacija konvergira. Njegov transformacioni par je:
X ( j ) = ( t ) e jt dt = 1

(18.12)

Zanimljivo je da je Fourier-ova transformacija Dirakovog impulsa konstantna za svaku uestanost. Ovom rezultatu se moe dati sledee fiziko tumaenje: u sintetikoj relaciji frekvencijske komponente koje ine signal X ( j ) e jt d / 2 se pojavljuju sa istom amplitudom za svako . Istovremeno je i Heisenberg-ov princip neodreenosti zadovoljen, jer signalu koji traje beskonano kratko vreme odgovara beskonano irok spektar.
Primer 18.3: Posmatrajmo kauzalni realni eksponencijalni signal
x ( t ) = e at u ( t )

(18.13)

Lako se pokazuje da za a < 0 ni jedan od uslova za konvergenciju Fourier-ove transformacije nije zadovoljen, dok je za a > 0 signal x ( t ) i apsolutno i kvadratno integrabilan, pa shodno tome Fourier-ov transformacioni par X ( j ) konvergira. Ukoliko elimo da odredimo Fourier-ovu transformaciju treba da reimo sledei integral:
X ( j ) = x ( t ) e jt dt = e at e jt dt
0

1 1 = = ; a>0 ( a + j ) 0 a + j

(18.14)

Uobiajeno je da se odvojeno posmatraju amplituda i faza (argument) Fourier-ove transformacije, i oni u ovom sluaju glase: 1 X ( j ) = (18.15) a2 + 2 arg { X ( j )} = arctan (18.16) a Ove dve funkcije od uestanosti su prikazane na slici 18.5.
X ( j )
1/ a
arg { X ( j )}

1/ 2a

a a

Slika 18.5: Amplituda i faza spektra signala x ( t ) = e at u ( t )

Uobiajeno je da se za propusni opseg signala uzima ona uestanost na kojoj je amplituda 2 puta manja od maksimalne amplitude. U naem sluaju je to uestanost = a i pri tome je vremenska konstanta signala x ( t ) jednaka 1/a , to znai da je opet zadovoljen Heisenberg-ov princip neodreenosti.
Primer 18.4: Posmatrajmo signal ija je Fourier-ova transformacija data u formi:

1 , < b X ( j ) = 0 , > b

(18.17)

to predstavlja pravougaonu etvrtku, ali u frekvencijskom domenu. Primenjujui sintetiku jednainu, moemo videti kakvom signalu u vremenskom domenu odgovara ovaj transformacioni par: 1 x (t ) = 2 e jt (1) e d = 0 2 jt
0
j t

=
b

e jbt e jbt sin (b t ) = t 2 jt

(18.18)

Poslednji rezultat moemo izraziti pomou ve definisane sinc funkcije: x (t ) =

b sinc (bt )

(18.19)

Ovaj primer je vrlo zanimljiv jer ukazuje na takozvani princip dualnosti koji postoji izmeu signala u vremenskom i frekvencijskom domenu. Na poetku ovog predavanja smo posmatrali signal koji je definisan kao pravougaona etvrtka u vremenskom domenu i doli smo do zakljuka da je njegov Fourier-ov transformacioni par u obliku sinc funkcije. Sada smo posmatrali signal iji je transformacioni par u frekvencijskom domenu dat u obliku pravougaone etvrtke i ispostavilo se da je takav signal u vremenskom domenu u obliku sinc funkcije. Ovakav zakljuak i nije iznenaujui, s obzirom na to da su sintetika i analitika jednaine i Fourier-ovog reda i Fourier-ove transformacije gotovo identine, jedine razlike se pojavljuju u multiplikativnim konstantama i u znaku u eksponenta e jt odnosno e jt podintegralne funkcije.
Fourier-ova transformacija periodinih signala

Do sada smo proli kroz dve razliite Fourier-ove reprezentacije kontinualnih signala. Videli smo da se Fourier-ov red moe primeniti na signale koji su periodni, dok je Fourier-ova transformacija primerena aperiodinim signalima. Bez obzira to su obe od ovih transformacija jednako vane i primenjive, uobiajeno je da se meu njima ne pravi razlika, pogotovo ne u smislu razdvajanja u primeni. Recimo, ako imamo signal koji se moe napisati kao zbir jedne periodine i jedne aperiodine komponente, besmisleno je posebno primenjivati Fourier-ov red na periodinu a Fourier-ovu transformaciju na aperiodinu komponentu, i onda dobijene rezultate analizirati odvojeno. Na svu sreu, lako se pokazuje da se Fourer-ova transformacija moe primeniti i na periodine signale. Striktno govorei, ovakva generalizacija ili proirenje Fourier-ove transformacije na periodine signale zahteva jednu dodatku rigoroznu matematiku analizu, jer periodini signali uglavnom ne zadovoljavaju uslove navedene za konvergenciju Fourer-ove transformacije, meutim, ovde emo tu vrstu diskusije preskoiti jer nije od prevelikog znaaja u primeni. Pretpostavimo da nam je dat transformacioni par nekog signala u formi
X ( j ) = 2 ( 0 )

(18.20)

Ako elimo da vidimo kom signalu x ( t ) odgovara ovakav transformacioni par, primenimo sintetiku jednainu:

x (t ) =

1 2

X ( j ) e jt dt =

1 2

2 ( 0 ) e jt dt = e j0t

(18.21)

to je oigledno periodian signal (kompleksna sinusoida uestanosti 0 ). Ako idemo dalje, pa pretpostavimo da je transformacioni par predstavljen beskonanim zbirom Dirakovih impulsa u frekvencijskom domenu, na sledei nain: X ( j ) =

k =

2 a ( k )
k 0

(18.22)

dobiemo da takav par odgovara sledeem signalu u vremenskom domenu: x (t ) =

k =

ae
k

jk0t

(18.23)

to predstavlja Fourier-ov red proizvoljnog periodinog signala sa periodom T = 2 / 0 . Shodno tome moemo zakljuiti da se Fourier-ova transformacija moe primeniti i na periodine signala i da e u tom sluaju odgovarajua frekvencijska funkcija uvek imati formu povorke Dirakovih impulsa na uestanostima k0 , k = 0, 1, 2,... i sa intenzitetima ak koji bi se dobili iz Fourierovog reda.

Pitanje 19: Osobine i primena Fourier-ove transformacije

Fourier-ova transformacija ima itav niz osobina, koja omoguava da se brzo, bez nekog preteranog rauna skiciraju spektri velikog broja esto sretanih signala. Istovremeno, znaajna primena Fourier-ove transformacije se ogleda u jednostavnom razumevanju i projektovanju sistema za modulaciju, odabiranje i filtraciju signala. Uobiajena oznaka koja se koristi da se naglasi da vremenski signal x ( t ) i frekvencijska funkcija X ( j ) jesu transformacioni par, jeste sledea:
x ( t ) X ( j )

(19.1)

pri emu je x (t ) = i
X ( j ) = x ( t ) e jt dt

1 2

X ( j ) e jt d

(19.2)

(19.3)

Tako na osnovu prethodnih primera moemo pisati: e at u ( t )

1 a + j

(19.4)

za a vee od nule, ili sin (0t )

( 0 ) ( + 0 ) j

(19.5)

Linearnost Fourier-ove transformacije

Linearnost Fourier-ove transformacije se ogleda u tome da ako signali x1 ( t ) i x2 ( t ) imaju svoje transformacione parove X 1 ( j ) i X 2 ( j ) , tada e vaiti:
ax1 ( t ) + bx2 ( t ) aX 1 ( j ) + bX 2 ( j )

(19.6)

Primetimo da su u ovoj osobini ponovo sadrana svojstva homogenosti i aditivnosti. Ovo se svojstvo jednostavno dokazuje i moe se proiriti na proizvoljni broj sabiraka.

Pomeranje u vremenu

Drugo vano svojstvo Fourier-ove transformacije se sastoji u tome da ako znamo transformacioni par X ( j ) signala x ( t ) , onda se transormacioni par signala koji je pomeren u vremenu x ( t t0 ) vrlo lako sraunava na sledei nain:
F { x ( t t0 )} = x ( t t0 ) e jt dt

(19.7)

U poslednjoj relaciji smo uveli oznaku X ( j ) = F { x ( t )} koja se esto koristi u literaturi. Ako sada izvrimo smenu promenljivih t t0 = u integralu (19.7) on postaje
F { x ( t t0 )} = x ( ) e
j ( + t0 )

d = e jt0 x ( t ) e j d = e jt0F { x ( t )}

(19.8)

Shodno tome, moemo pisati relaciju

x ( t t0 ) e jt0 X ( j )

(19.9)

Ako transformacioni par X ( j ) napiemo u polarnim koordinatama

X ( j ) = X ( j ) e j( )

(19.10)

iz relacije (19.9) zakljuujemo da je

j ( ) t0 ) x ( t t0 ) e jt0 X ( j ) = X ( j ) e (

(19.11)

to znai da vremensko kanjenje ne utie na amplitudu spektra signala ve se ogleda samo u faznoj karakteristici i to tako to se ona umanjuje za vrednost t0 . Ova se injenica obino u literaturi naziva linearnim pomeranjem faze (u engleskoj literaturi je odgovarjui termin linear phase shift) Fourier-ove transformacije.
Modulacija

Ukoliko vremenski signal x ( t ) pomnoimo kompleksnom sinusoidom e j0t , taj postupak se naziva kompleksnom modulacijom. Lako se pokazuje da je onda u vanosti sledea relacija
e j0t x ( t ) X ( j ( 0 ) )

(19.12)

odnosno da kompleksnoj modulaciji u vremenskom domenu odgovara pomeranje po uestanosti u frekvencijskom domenu. Dakle, opet je prisutan princip dualnosti jer smo u prethodnom izlaganju pokazali da modulaciji u frekvencijskom domenu odgovara pomeranje u vremenskom domenu.

Primer 19.5: Jedan od esto korienih metoda modulacije u telekomunikacijama je amplitudska modulacija. Zamislimo da smo od nekog korisnog signala x ( t ) dobili modulisani signal y ( t ) na

sledei nain:
y ( t ) = x ( t ) + B cos (c t + ) (19.13)

Parametar B se obino oznaava kao bajes ili pomeraj, signal modulacije cos (c t + ) se naziva nosei signal (carrier signal) a uestanost c nosea uestanost (carrier frequency). Ako modulisani signal y ( t ) napiemo na sledei nain:

y (t ) =

1 x ( t ) + B e jct + e jct 2 1 1 1 1 = x ( t ) e jct + x ( t ) e jct + Be jct + Be jct 2 2 2 2

(19.14)

znajui spektar originalnog signala, lako se dolazi do oblika spektra modulisanog signala, jer je na osnovu (19.14) Y ( j ) = 1 1 X ( j ( c ) ) + X ( j ( + c ) ) + B ( c ) + B ( + c ) 2 2 (19.15)

Primer ovih spektara dat je na slici 19.1.

X ( j )

b
Y ( j )

B
A/ 2

c b

c + b

Slika 19.1: Spektri osnovnog i modulisanog signala U cilju rekonstrukcije osnovnog signala na osnovu modulisanog, vri se postupak demodulacije, meutim, analiza ovog postupka izlazi iz okvira ovog kursa.

Skaliranje po vremenu i uestanosti

Posmtrajmo sada vremenski kontinualan signal koji je skaliran u vremenu x(at ) gde je a realan parametar.Tada je odgovarajui Fourier-ov transformacioni par
F { x ( at )} = x ( at ) e jt dt

(19.16)

Nakon uvoenja smene promenljive at = , dobija se

F { x ( at )} =
ako je a pozitivno, i

1 1 j j / a x ( ) e d = a X a a

(19.17)

F { x ( at )} =

1 1 j j / a x ( ) e d = a X a a

(19.18)

ako je a negativno. Kombinujui poslednja dva izraza, definitivno moemo napisati

x(at )

1 j X a a

(19.19)

odakle zakljuujemo da se skala faktor a u vremenskom domenu ima za posledicu skala faktor 1/a u frekvencijskom domenu pri emu se ceo transformacioni par deli koeficijentom a . Primetimo da je ovaj rezultat potpuno u saglasnosti sa Heisenberg-ovim principom neodreenosti: irenje signala u vremenu dovodi do suavanja spektra po frekvenciji i obrnuto. Kao posledicu navedene osobine, zanimljiv je specijalan sluaj a=-1:
x( t ) X ( j )

(19.20)

Diferenciranje i integraljenje signala

Ukoliko krenemo od sintetike jednaine i izvrimo diferenciranje njene leve i desne strane, dobija se sledea jednakost: dx(t ) 1 = 2 dt

X ( j )

1 d e jt d = 2 dt

jX ( j )e jt d

(19.21)

i shodno tome zakljuujemo da su signali dx (t ) / dt i jX ( j ) transformacioni par: dx(t ) jX ( j ) dt (19.22)

Drugim reima, diferenciranje u vremenskom domenu za posledicu u frekvencijskom domenu ima mnoenje sa j . Ovo je vaan rezultat koji e se kasnije esto koristiti. Kako je integracija obrnuti proces od integraljenja, logino je oekivati da integracija u vremenskom domenu za posledicu ima deljenje lanom j u frekvencijskom domenu. To je bezmalo tano, naime postoji jo jedan dodatni lan o kome treba voditi rauna. Poemo li opet od sintetike jednaine i integralimo obe strane, dobiemo sledeu relaciju:

x( )d
t

1 X ( j ) + X (0) ( ) j

(19.23)

Moda se drugi sabirak u poslednjoj jednaini na desnoj strani ini neloginim, ali nije tako. Od kada smo definisali Fourier-ov red a zatim i transformaciju, uglavnom smo operisali sa

eksponencijalnim signalima, i ukoliko signal x(t ) ima dc (srednju vrednost) koja nije jednaka nuli, nakon integraljenja tog signala dobija se kao jedna od komponenti usponska funkcija koja se ni na koji nain ne moe napisati u obliku eksponencijalne funkcije. Sa druge strane, ukoliko originalni signal ima dc vrednost, nakon njenog integraljenja dobija se signal koji ne zadovoljava ni jedan od uslova konvergencije Fourier-ove transformacije. Do relacije (19.23) moe se doi ekgzaktno ukoliko krenemo od Fourier-ovog reda, pa izvrimo integraciju periodinog signala, a zatim pustimo da T (perioda signala) tei beskonanosti. Na ovom mestu, dovoljno je da zapamtimo da ukoliko signal x(t ) ima dc vrednost, njegovom integralu odgovaraju u frekvencijskom domenu dva sabirka od kojih je jedan X ( j ) / j a drugi potie od dc vrednosti i iznosi X (0 ) ( ) . Dualno dobijenim osobinama, moemo se pitati kakvom signalu u vremenskom domenu odgovara Fourier-ov transformacioni par dX ( j ) / d . Polazei od analitike jednaine Fourierove transformacije, dobie se relacije koje su potpuno analogne relacijama (19.22) i (19.23) i one glase: jtx(t ) i 1 x(t ) + x(0) (t ) jt dX ( j ) d (19.24)

X ( j )d

(19.25)

Primer 19.1: Ukoliko poelimo da odredimo Fourier-ov transformacioni par jedinine odskone funkcije u (t ) , shvatiemo da ona ne zadovoljava ni jedan od uslova konvergencije Fourier-ove transformacije, pa formalno frekvencijska funkcija ne postoji. Meutim, ukoliko se posluimo rezultatom iz prethodne analize, moemo rei sledee: jedinina odskona funkcija je integral Dirakovog impulsa i shodno tome moemo pisati:

(t ) ( ) = 1
odnosno ( j ) ( )d = u(t ) j + (0) ( ) =
t

(19.26) 1 + ( ) j

(19.27)

Vrlo lako moemo da proverimo dobijeni rezultat. Znajui da jedinini odskoni signal ima jednosmernu komponentu a0 = 1 / 2 , oigledno e u Furier-ovoj transformaciji da se pojavi lan 2a0 ( ) = ( ) to i jeste dobijeni rezultat.
Konvolucija signala

Ve smo nauili da ako se na ulaz LTI kontinualnog sistema sa impulsnim odzivom h(t ) dovede signal x(t ) , odziv sistema y (t ) se moe sraunati kao konvolucija impulsnog odziva i ulaznog signala. Ako pokuamo da odredimo Fourier-ovu transformaciju odziva, dobiemo sledeu relaciju:
Y ( j ) = y ( t ) e jt dt =

x ( ) h ( t ) d

)e

jt

dt

(19.28)

Ako u poslednjoj relaciji zamenimo mesta integralima i iskoristimo identitet e jt = e j (t ) d j , dobija se

Y ( j ) = x ( )

h ( t ) e j (t ) dt e j d

(19.29)

Konano, ako u unutranjem integralu izvrimo smenu promenljivih t = , dobijamo konaan rezultat
Y ( j ) = x ( )

h ( ) e j d e j d = x ( ) H ( j ) e j d = H ( j ) X ( j ) (19.30)

to drugim reima znai da ako dva signala ulaze u konvoluciju, tada se njihove Fourier-ove transformacije mnoe:
x(t )* h(t ) X ( j )H ( j )

(19.31)

Mnoenje signala u vremenskom domenu

Ako smo videli da konvolucija signala u vremenskom domenu proizvodi mnoenje njihovih transformacionih parova u frekvencijskom domenu, za oekivati je da mnoenje signala u vremenskom domenu rezultuje konvolucijom u frekvencijskom domenu, i to je tano. Naime, lako se dokazuje sledea relacija: x (t ) p (t )
Simetrinost signala

1 1 X ( j ) * P ( j ) = 2 2

X ( j ) P ( j ( ) ) d

(19.32)

Posmatrajmo sluaj kada elimo da izraunamo Fourier-ov transformacioni par signala x* (t ) koji je konjugovano kompleksan u odnosu na signal x(t ) . Tada moemo pisati:
F { x* ( t )} = x* ( t ) e jt dt = x ( t ) e jt dt = X * ( j ) *

(19.33)

to znai da se konjugovano kompleksnost u vremenskom domenu prenosi kao konjugovano kompleksnost u frekvencijskom domenu s tim to se menja znak kompleksne varijable, odnosno
x* (t ) X * ( j )

(19.34)

Ako je pak signal x(t ) realan, tada je x(t ) = x* (t ) pa se dolazi do jednakosti

X ( j ) = X * ( j )

(19.35)

Poslednja relacija znai da je Fourier-ova transformacija realnih signala konjugovano-simetrina funkcija uestanosti . Primetimo da smo slian rezultat dobili kod Fourier-ovog reda za sluaj * realnih signala: ak = ak . Ako sada Fourier-ovu transformaciju napiemo u formi zbira realnog i imaginarnog dela:
X ( j ) = Re{X ( j )} + j Im{X ( j )}

(19.36)

na osnovu (19.35) moemo pisati

Re { X ( j )} = Re { X ( j )}

(19.37)

i
Im { X ( j )} = Im { X ( j )}

(19.38)

to znai da je Re { X ( j )} parna funkcija a Im { X ( j )} neparna funkcija uestanosti. Slian rezultat se dobija ukoliko se Fourier-ov transformacioni par predstavi u polarnim koordinatama:

X ( j ) = X ( j ) e j( )

(19.39)

Tada je
X ( j ) = X ( j )
( ) = ( )

(19.40) (19.41)

odnosno, moduo je parna a faza neparna funkcija uestanosti. Sada pretpostavimo da smo realni signal x ( t ) dekomponovali u zbir njegovog parnog i neparnog signala:
x ( t ) = xe ( t ) + xo ( t )

(19.42)

gde je
xe ( t ) = Ev { x ( t )} ; xo = Od { x ( t )}

(19.43)

Ako sada sraunamo Fourier-ovu transformaciju signala xe ( t ) :

F { xe ( t )} = xe ( t ) e jt dt = xe ( t ) e jt dt = F { xe ( t )}

(19.44)

Meutim, znajui da je xe ( t ) = xe ( t ) , lako zakljuujemo da je F { xe ( t )} = F { xe ( t )} , to

*

zakljuivanjem se dolazi do rezultata da Fourier-ova transformacija F { x0 ( t )} mora biti isto imaginarna funkcija, to nas dovodi do sledee dve relacije:
Ev { x ( t )} Re { X ( j )} Od { x ( t )} Im { X ( j )}

znai da Fourier-ova transformacija F { xe ( t )} mora biti isto realna funkcija. Potpuno analognim

(19.45) (19.46)

Vaan zakljuak ove analize je da parni signali imaju Fourier-ovu transformaciju koja je isto realna funkcija, dok neparni signali imaju isto imaginarnu Fourier-ovu transformaciju.
Parseval-ova relacija

Prilikom izvoenja uslova za konvergenciju Fourier-ove transformacije X ( j ) pominjali smo uslov da signal x ( t ) ima konanu energiju
Ex =

x ( t ) dt
2

(19.47)

i esto je vrednost ove energije izuzetno vana prilikom analize signala. Ponekada je jednostavno sraunati integral dat relacijom (19.47), meutim vrlo esto je postupak zametan. Zbog toga je razvijena metoda kojom se energija signala moe sraunati u frekvencijskom domenu. Ako uvedemo pomoni signal g ( t ) = x ( t ) i potraimo njegov transformacioni par:
2

G ( j ) =

x ( t ) e jt dt
2

(19.48)

prvo to primeujemo jeste da je

Ex = G ( j 0 )

(19.49)

Ako pak primetimo da se signal g ( t ) moe napisati u formi

g ( t ) = x ( t ) = x ( t ) x* ( t )
2

(19.50)

onda se na osnovu relacija (19.32) i (19.34) moe pisati:

G ( j ) =

1 X ( j ) * X * ( j ) 2

(19.51)

to nas dovodi do konanog rezultata

Ex = G ( 0 ) =

1 1 X ( 0) * X * ( 0) = 2 2

X ( j ) X * ( j ) d

(19.52)

ili ekvivalentno
Ex =

x ( t ) dt =
2

1 2

X ( j ) d
2

(19.53)

Poslednja relacija je izuzetno vana, zove se Parceval-ova relacija, i ona nam govori o tome da se energija signala moe sraunati u frekvencijskom domenu tako to se integrali kvadrat modula frekvencijskog Fourier-ovog para du celog intervala uestanosti i na kraju deli sa 2 . esto se funkcija X ( j ) naziva spektralnom gustinom energije.
2

Periodini signali nisu kvadratno integrabilni i stoga imaju beskonanu energiju. Meutim, analogno sa Perseval-ovom relacijom za njih se moe izvesti izraz koji definie takozvanu srednju snagu:
Px =
2 1 T x ( t ) dt T

(19.54)

U sledeem poglavlju e biti pokazano da se srednja snaga periodinog signala moe izraunati na osnovu koeficijenata Fourier-ovog reda na sledei nain:
Px =
2 1 x ( t ) dt = ak T T k =
2

(19.55)

Shodno poslednjoj relaciji moemo zakljuiti da ak

predstavlja srednju snagu k-tog harmonika.