Matematički Fakultet

Beograd

FURIJEOVE TRANSFORMACIJE

Profesor: Student:
Zoran Lučić Dragan Stanković
ML 028/01
Sadržaj
1 Furijeova transformacija 3

2 Dokaz inverzne formule 5

3 Spektar 7

4 Poasonova sumaciona formula 9

5 Dirakova delta funkcija 10

6 Konvolucija 12

7 Literatura: 14

2
1 Furijeova transformacija
Teorija o Furijeovim redovima razlaže periodicne talase u beskonacne sume
sinusa i kosinusa, ili odgovarajuce kompleksne eksponencijalne funkcije oblika
eint . Često je poželjno da se analizira neperiodična funkcija na isti način.
To nas dovodi do teorije o Furijeovim transformacijama. Ova teorija je više
uslovljena nego teorija o Furijeovim redovima. U suštini, bez uvodenja opštih
funkcija ili distribucija, teorija opisuje samo funkcije koje teže nuli za velike
pozitivne ili negativne vrednosti vremenske promenljive t. Da bi razumeli ovo
iz muzičke perspektive, upoznajmo windowing teoriju. Poenta je u tome da
bilo koji stvaran zvuk nije zaista periodičan, pošto periodične funkcije nemaju
početnu i krajnju tačku. Osim toga, mi ne želimo frekvencijsku analizu npr.
cele simfonije, zato što će na dobijeni odgovor uticati najviša faza osetljive niske
frkvencije.
Želimo da u svakom trenutku znamo koji je frekventni spektar zvuka, i
da ga suočimo sa vremenom. Sada ispada da nema smisla tražiti trenutni
frekventni spektar zvuka, zato što nemamo dovoljno informacija. Moramo znati
talas za vremenski prozor oko svake tačke i analizirati ga. Male dimenzije
prozora daju informacije koje su više lokalizovane u vremenu, ali su frekventne
komponente nejasne izvan spektra. Veliki prozori daju informaciju u kojoj su
frekventne komponente preciznije opisane, ali nejasnije izvan vremenske ose.
Ovo ograničenje je bitno za postupak, i nema veze sa tim koliko precizno je
talas izmeren. Iz ovog ugla, ovo liči na Hajzenbergov princip neizvesnosti.
N a p o m e n a. U stvari, ovo je više od analogije. U kvantnoj mehanici,
verovatnoće distribucija za položaj i inerciju tela su povezane sa Furijeovom
transformacijom, sa dodatnim faktorom Plankove konstante ž. Hajzenbergov
princip neizvesnosti odnosi se na očekivano odstupanje od srednje vrednosti
bilo koja dva kvantuma povezana sa Furijeovom transformacijom, i govori da
je rezultat ove očekivane devijacije najmanje 1/2. Pa u kvantno mehaničkom
smislu, rezultat je najmanje ž/2, zbog dodatnog faktora.
Ako je f (t) realna ili kompleksna funkcija realne promenljive t, onda je njena
Furijeova transformacija fˆ(v) funkcija realne promenljive v definisana sa:
R∞
fˆ(v) = −∞ f (t) e−2πivt dt. (1.1)
N a p o m e n a. Postoje brojne mogućnosti ove definicije (u raznim literaturama),
koje uglavnom zavise od položaja faktora 2π. Način na koji smo ga mi postavili
znači da promenljiva direktno predstavlja frekvenciju. Mnogi autori izostavljaju
2π iz eksponenta u ovoj definiciji, što se svodi na korišćenje ugaone brzine
ω. To znači da obe imaju pojavu faktora √1/2π u formuli (1.3), prouzrokujući
asimetriju, ili čak još nezgodniji faktor 1 2π u obe formule (1.1) i (1.3).
Tačnije govoreći, značenje jednačine (1.1) treba biti
Z b
lim lim f (t)e−2πivt dt.
a→−∞ b→∞ a
Kako god, pod odredenim uslovima ovaj dvostruki limes ne mora postojati,
dok
Z R
lim f (t)e−2πivt dt
R→∞ −R

3
 mora postojati. Ovaj slabiji simetrični limes naziva se Košijeva osnovna
vrednost integrala. Osnovne vrednosti su često korišćene u teoriji Furijeovih
transformacija.
U ovoj formuli t predstavlja vreme, a v frekvenciju. Pa bi funkcija fˆ(v)
tebala biti merilo koliko je f (t) na frekvenciji v. Nekako, izlomili smo signal
f (t) na periodične delove, ali na svim mogućim frekvencijama; povezivanje
ovih signala iz Furijeove transformacije definisano je sa inverznom Furijeovom
transformacijom.
Postojanje Furijeove transformacije za funkcije simulira konvergenciju preko
integrala, i ovo predstavlja ograničenje za funkciju f (t). Opravdan uslov koji
obezbeduje konvergenciju je sledeći. Funkcija fR (t) postaje L1 ili apsolutno
∞
integrabilna na intervalu (−∞, ∞) ako integral −∞ |f (t)| dt konvergira. Ovo
tera f (t) da teži nuli kad |t| → ∞ (sem u slučaju kada postavimo da su granice
nula, što može biti ignorisano), što čini integraljenje po delovima lakšim. Kasnije
ćeomo videti kako da proširimo definiciju do mnogo šire klase funkcija koristeći
teoriju distribucija.
Računanje Furijeove transformacije neke funkcije uglavnom je težak postupak.
2
Kao primer, računaćemo Furijeovu transformaciju od e−πt . Ova funkcija je
neobična zato što ispada da je ona i svoja Furijeova transformacija.
2 2
Teorema 1.1. Furijeova transformacija od e−πt je e−πv .
−πt2
Dokaz. Neka je f (t) = e . Tada
Z ∞
2
fˆ(v) = e−πt e−2πivt dt
−∞
Z ∞
2
= e−π(t +2ivt)
dt
−∞
Z ∞
2
+v 2 )
= e−π((t+iv) dt.
−∞
SmenomR x = t + iv, dx = dt, dobijamo
∞ 2 2
fˆ(v) = −∞ e−π(x +v ) dx. (1.2)
Ovaj oblik integrala čini očiglednim da je fˆ(v) pozitivna i realna funkcija,
ali nije očigledno kako izračunati integral. Ispada da može biti rešen upotrebom
trika. Trik se sastoji u tome da kvadriramo obe strane i onda posmatramo desnu
stranu kao dvostruki integral.
Z ∞ Z ∞
2 2 2 2
fˆ(v)2 = e−π(x +v ) dx e−π(y +v ) dy
−∞ −∞
Z ∞ Z ∞
2
+y 2 +2v 2 )
= e−π(x dxdy.
−∞ −∞

Sada konvertujemo ovaj dvostruki integral preko (x, y) ravni u polarne koordinate
(r, θ). Prisećajući se da je element ravni u polarnim koordinatama rdrdθ,
dobijamo:
Z 2π Z ∞
2
+2v 2 )
fˆ(v)2 = e−π(r rdrdθ.
0 0
Lako možemo izvršiti integraljenje po θ, pošto je integrand konstanta s
obzirom na θ. I tada drugi integral možemo rešiti eksplicitno.

4
 Z ∞
2
+2v 2 )
fˆ(v)2 = 2πre−π(r dr
0
h 2 2
i∞
= −e−π(r +2v )
0

2
= e−2πv .
Na kraju, pošto jednačina (1.2) pokazuje da je fˆ(v) pozitivna, uzimanjem
2
kvadratnog korena dobijamo fˆ(v) = e−πv , što smo i želeli.
U nastavku je data formula Furijeove transformacije za prvi izvod funkcije.
0
Teorema 1.2. Furijeova transformacija od f (t) je 2πiv fˆ(v).
Dokaz. Integraljenjem po delovima, imamo:

Z ∞ ∞
Z ∞
0
f (t)e−2πivt dt = f (t)e−2πivt 0 − f (t)(−2πiv)e−2πivt dt

−∞ −∞

= 0 + 2πiv fˆ(v).
Teorema 1.3. Neka je f (t) po delovima C 1 funkcija (na svakom konačnom
intervalu, f (t) je C 1 sem na konačnom skupu tačaka) koja je takode i L1 .
Tada, na tački gde je f (t) neprekidna , njena vrednost je data inverznom
Furijeovom transformacijom
R∞
f (t) = −∞ fˆ(v)e2πivt dv. (1.3)
(Primetimo promenu znaka u eksponentu iz jednačine (1.1))
Na prekidima, desni izraz ove formule daje prosek leve i desne granice, 12 (f (t+ )+
f (t− )).
Kao i u slučaju Furijeovih redova, nije tačno da deo po deo neprekidna L1
funkcija zadovoljava zaključak prethodne teoreme. Ali zamisao analogna Cesro-
voj sumaciji radi jednako dobro i ovde. Analogno uzimanju proseka prvih n
suma je uvodenje faktora 1 − |v| /R u integral definisanja inverzne Furijeove
transformacije, pre uzimanja prvih vrednosti.
Teorema 1.4. Neka je f (t) deo po deo neprekidna L1 funkcija. Tada u
tačkama gde je f (t) neprekidna, njena vrednost je data sa:

R  
|v|
Z
f (t) = lim 1− fˆ(v)e2πivt dv.
R→∞ −R R
U prekidima, ova formula daje 1 +
2 (f (t ) + f (t− )).

2 Dokaz inverzne formule

Svrha ovog poglavlja je da dokaže Furijeovu inverznu formulu, teoremu 1.3.

Ona govori da pod odgovarajucim uslovima, ako funkcija f (t) ima Furijeovu
transformaciju

5
 Z ∞
fˆ(v) = f (t) e−2πivt dt (1)
−∞

tada originalna funkcija f (t) može biti rekonstruisana u Košijevu osnovnu

vrednost integrala
R∞
f (t) = −∞ fˆ(v) e2πivt dv. (2.2)
Kao prvo, ovde imamo isti problem kao i kod Furijeovih redova. Naime,
ako promenimo vrednost funkcije f (t) u samo jednoj tački, onda se fˆ(v) neće
promeniti. Pa najbolje čemu se možemo nadati je da rekonstruišemo prosek
levih i desnih granica, ako postoje, 12 (f (t+ ) + f (t− )).
Da izbegnemo upotrebu promenljive t i kao promenljive integraljenja i kao
nezavisne promenljive, upotrebimo τ umesto t u (2.2). Tada Košijeva osnovna
vrednost desne strane u (2.2) postaje
Z A Z ∞ 
lim f (t) e−2πivt dt e2πivτ dv.
A→∞ −A −∞

Pa je ovo izraz koji moramo porediti sa f (τ ), ili radije sa 21 (f (τ + ) + f (τ − )).

Kako spoljašnji integral obuhvata samo konačan interval, a unutrašnji integral
je apsolutno konvergentan, možemo obrnuti redosled integraljenja i videti da je
(2.2) jednaka sa
R∞ RA
lim f (t) −A e2πiv(τ −t) dvdt
A→∞ −∞
R∞ h iA
= lim −∞ f (t) 2πi(τ1 −t) e2πiv(τ −t) dt
A→∞ R v=−A
∞ 2πA(τ −t)
= lim −∞ f (t) sin π(τ −t) dt
A→∞
1
gde smo koristili sin θ = 2i (eiθ − e−iθ ) da zapišemo kompleksne eksponente
u sinusnom obliku. R∞
Smenom x = t − τ , t = τ + x u 0 delu prethodnog integrala i smenom
R0
x = τ − t, t = τ − x u delu −∞ , uvidamo da je (2.2) jednako sa
R∞
lim 0 (f (τ + x) + f (τ − x)) sin πx
2πAx
dx. (2.3)
A→∞
Potrebno je da razumemo ponašanje izraza sin πx
2πAx
i njegovog integrala,
kada A raste. Ovo radimo u sledećoj teoremi.
Teorema 2.1. R
∞
Za A > 0, imamo 0 sin πx
2πAx
dx = 12 ,
Za proizvoljno
R ε 2πAxε > 0, 1imamo R ∞ sin 2πAx
lim 0 sin πx dx = 2 i lim ε πx dx = 0.
A→∞ A→∞
Dokaz. Da bi videli da integral konvergira, pišemo
Z (n+1)/2A
sin 2πAx
In = dx.
n/2A πx
Tada In menja znak i monotono opada u nulu, pa njegova suma konvergira.
Da bi našli vrednost integrala, prvo računamo
π π
e(2n+1)iu − e−(2n+1)iu
Z Z
2 sin(2n + 1)u 2
du = du
0 sin u 0 eiu − e−iu

6
 Z π
2
= (e2niu + e2(n−1)iu + ... + e−2niu )du
0

= π2 . (2.4)
U poslednjem koraku, izrazi u integralu se skrate po parovima, pa ostaje
jedino izraz u sredini, a to je e0 = 1.
Sada sin1 u − u1 → 0 kada u → 0, pa ovaj izraz definiše nenegativnu, uniformno
konvergentnu funkciju na 0, π2 . Prosta procena razlike izmedu neprekidne
pozitivne i negativne oblasti tada pokazuje da
Z π2  
1 1
lim − sin(2n + 1)udu = 0.
n→∞ 0 sin u u
U kombinaciji sa (2.4), dobijamo
Z π
2 sin(2n + 1)u π
lim du = .
n→∞ 0 u 2
Sada zamenimo (2n + 1)u = 2πAx i podelimo sa π, da bi dobili
Z π Z 2n+1
1 2 sin(2n + 1)u 4A sin 2πAx 1
du = dx →
π 0 u 0 πx 2
kad n → ∞. Za svako A > 0, kad n → ∞, dobijamo (i). Za dato ε > 0,
uzmimo A = 2n+1 4ε i neka n → ∞, pa dobijamo (ii).
Da bi dokazali teoremu 1.3, uočimo prvo da ako je f (t) L1 , onda Furijeov
integral ima smisla, i naš zadatak je da razumemo (2.2), ili ekvivalentni izraz
(2.3). Ideja je da upotrebimo prethodnu teoremu da bi rekli da za proizvoljno
ε > 0,
Z ∞
sin 2πAx
lim (f (τ + x) + f (τ − x)) dx = 0,
A→∞ ε πx
tako da je (2.3) jednako sa
Z ε
sin 2πAx
lim (f (τ + x) + f (τ − x)) dx.
A→∞ 0 πx
Pa u svakoj tački gde postoji lim (f (τ + x) + f (τ − x)), teorema pokazuje da
x→0
1
je navedeni integral jednak sa 2 x→0(f (τ
lim + x) + f (τ − x)). Ovo važi za funkcije
koje su deo po deo neprekidne.

3 Spektar
Kako nam Furijeova transformacija govori o frekventnoj distribuciji u originalnoj
funkciji? Relacije eiθ = cos θ+i sin θ, cos θ = 21 (eiθ +e−iθ ) i sin θ = 2i
1
(eiθ −e−iθ )
nam govore kako da zapišemo kompleksne eksponente preko izraza sinusa i
kosinusa, i obrnuto. Pa vrednosti funkcije fˆ u tačkama v i −v ne govore samo
o intenzitetu frekventne komponente sa frekvencijom v, već i o fazi. Ako je
originalna funkcija f (t) realna, tada je fˆ(−v) kompleksno konjugovana fˆ(v).

7
Gustina energije zaodredenu
 vrednost promenljive v je definisana tako da bude
ˆ
kvadrat amplitude f (−v),


 2
EnergyDensity = fˆ(−v) .
 

Integraljenje ove veličine preko nekog intervala izmeriće ukupnu energiju koja
odgovara frekvencijama u tom intervalu. Ali primetimo da i v i −v doprinose
energiji, pa ako upotrebimo samo pozitivne vrednosti promenljive v, moramo
zapamtiti da treba udvostručiti rešenje.
Uobičajen način za prikaz frekventnog spektra realnih vrednosti signala je da
se prikaže amplituda i faza od fˆ(v), odvojeno za pozitivne vrednosti promenljive
 
v. U polarnim koordinatama, možemo napisati fˆ(v) kao reiθ , gde je r = fˆ(v)
 
amplituda odgovarajuće frekventne komponente i θ je faza. Dakle, rje uvek
nenegativno, a uzimamo da θ leži izmedu π i −π. Tada fˆ(−v) = fˆ(v) = re−iθ ,
pa već imamo prikazanu informaciju o negativnim vrednostima promenljive v
ako imamo i amplitudu i fazu za pozitivne vrednosti v. Faza se često smatra
manje bitnom od amplitude,
 i zato je frekventni spektar često prikazan samo
kao grafik od fˆ(v) za v > 0. Na primer, ako posmatramo frekventni spektar
 

za kvadratni talasa impulsa, i zanemarimo informaciju o fazi (koja je samo

znak u ovom slučaju). Na ovom grafiku smo linearno prikazali frekvenciju duž
horizontalne ose. Ali kako je naše opažanje frekvencije logaritamsko, horizontalna
osa je često predstavljena logaritamski. Sa ovim dogovorom svaka oktava,
prikazana udvostučavanjem frekvencije, je predstavljena istim razmacima duž
ose.
Parsevalova jednakost govori da je ukupna energija signala jednaka ukupnoj
energiji u njegovom spektru:
Z ∞ Z ∞
 ˆ 2

2
|f (t)| dt = f (v) dv.
−∞ −∞

Opštije, ako su f (t) i g(t) dve funkcije, to znači da

R∞ R∞
−∞
f (t)g(t)dt = −∞ fˆ(v)ĝ(v)dv. (3.1)
Izraz bela buka odnosi se na talas čiji je spektar ravan; za rozu buku, nivo
spektra opada za 3dB po oktavi, dok za braon buku nivo spektra opada za 6dB
po oktavi.
Windowed Furijeova transformacija bila je uvedena od strane Gabora, i on je
opisao na sledeći način. Data je windowing funkcija ψ(t) i talas f (t), windowed
Furijeova transformacija je funkcija dve promenljive
Z ∞
Fψ (f )(p, q) = f (t)e−2πiqt ψ(t − p)dt,
−∞

za p i q iz skupa realnih brojeva. Ovo se može smatrati kao korišćenje

svih mogućih vremenskih translacija windowing funkcije, i izvodenje frekventnih
komponenti iz rezultata.
Dobro je da prozor ima ravne(glatke) ivice, i da ne bude samo običan
pravougaoni impuls, pošto uglovi u windowing funkciji teže uvodenju irelevantnih
visoko frekventnih grešaka u windowed signal.

8
4 Poasonova sumaciona formula
Teorema 4.1. (Poasonova sumaciona formula).
P∞ P∞
n=−∞ f (n) = n=−∞ fˆ(n). (4.1)
Dokaz. Definišimo funkciju
∞  
X θ
g(θ) = f +n .
n=−∞
2π

Tada je leva strana tražene formule g(0). Dalje, g(θ) je periodična funkcija
sa periodom 2π, g(θ + 2π) = g(θ).PPa možemo primeniti teoriju Furijeovih
∞
redova na g(θ). Iz jednačine f (θ) = n=−∞ αn einθ , imamo
∞
X
g(θ) = αn einθ
n=−∞
R 2π
i iz jednačine αm = 1
2π 0
e−imθ f (θ)dθ, imamo
Z 2π
1
αm = g(θ)e−imθ dθ
2π 0
Z 2π ∞  
1 X θ
= f + n e−imθ dθ
2π 0 n=−∞
2π
∞ Z 2π  
1 X θ
= + n e−imθ dθ
f
2πn=−∞ 0
2π
Z ∞  
1 θ
= f e−imθ dθ
2π −∞ 2π
Z ∞
= f (t)e−2πimt dt
−∞

= fˆ(m).
Treći korak prethodnog dokaza sastoji se od povezivanja realnih linija iz
delova dužine 2π. Četvrti korak je dobijen smenom θ = 2πt. Na kraju, imamo
∞
X ∞
X ∞
X
f (n) = g(0) = αn = fˆ(n).
n=−∞ n=−∞ n=−∞

Napomena. Postoje ograničenja upotrebe Poasonove sumacione formule, uzrokovana

ograničenjima upotrebe Furijeove inverzije.

9
5 Dirakova delta funkcija

Dirakova delta funkcija δ(t) je definisana sa sledećim osobinama:

R ∞ = 0 za t 6= 0, i
(i) δ(t)
(ii) −∞ δ(t)dt = 1.
Funkcija δ(t) treba da je nula, sem u vertikalnoj liniji na t = 0, toliko velikoj
da je površina ispod nje jednaka jedinici. Budno oko odmah će primetiti da su
ove osobine kontradiktorne. To je zato što menjanje vrednosti funkcije u jednoj
tački ne menja vrednost integrala, i funkija je jednaka nuli, osim u jednoj tački,
pa bi integral trebao biti nula. Kasnije ćemo objasniti rešenje ovog problema,
ali trenutno, nastavimo kao da problem ni ne postoji, i pomoću jednačina (1.1)
i (1.3) tražimo funkcije uvodenjem δ(t).
Često je korisno pomeriti liniju u definiciji delta funkcije na drugu vrednost
t, recimo t = t0 , korišćenjem δ(t − t0 ) umesto δ(t). Osnovna osobina delta
funkcije je da ona može biti iskorišćena da pokupi vrednosti drugih funkcija u
željenoj tački integraljenja. Naime, ako želimo da nademo vrednost funkcije
f (t), za t = t0 , primećujemo da je f (t)δ(t − t0 ) = f (t0 )δ(t − t0 ), zato što je
δ(t − t0 ) različito od nule samo za t = t0 . Pa imamo:

Z ∞ Z ∞ Z ∞
f (t)δ(t − t0 )dt = f (t0 )δ(t − t0 )dt = f (t0 ) δ(t − t0 )dt = f (t0 ).
−∞ −∞ −∞

Dalje, primetimo šta se dešava ako uzmemo Furijeovu transformaciju delta

funkcije. Ako je f (t) = δ(t − t0 ), onda iz jednačine (1.1) sledi
Z ∞
ˆ
f (v) = δ(t − t0 )e−2πivt dt = e−2πivt0 .
−∞

Drugim rečima, Furijeova transformacija delta funkcije δ(t−t0 ) je kompleksni

eksponent e−2πivt0 . U slučaju t0 = 0, uvidamo da je Furijeova transformacija
funkcije δ(t) konstantna funkcija 1. Furijeova transformacija od 12 (δ(t − t0 ) +
δ(t + t0 )) je
1 −2πivt0
2 (e + e2πivt0 ) = cos(2πvt0 ). (vidi jednačinu cos θ = 21 (eiθ + e−iθ ) )
Suprotno, ako primenimo inverznu Furijeovu transformaciju (1.3) na funkciju
fˆ(v) = δ(v − v0 ), dobijamo f (t) = e2πiv0 t . Pa možemo smisao Dirakove delta
funkcije koncentrisati na frekvenciju v0 kao Furijeovu transformaciju kompleksnog
eksponenta. Slično, 21 (δ(v−v0 )+δ(v+v0 )) je Furijeova transformacija kosinusnog
talasa cos(2πv0 t) sa frekvencijom v0 . Ove manipulacije ćemo opravdati do
karaja odeljka.
Veza izmedu Furijeovih redova i Furijeove transformacije može postati eksplicitnija
u uslovima Pdelta funkcije. Pretpostavimo da je f (t)Pperiodična funkcija od
∞ inθ ∞ inθ
t, oblika n=−∞ αn e (videti jednačinu f (θ) = n=−∞ αn e ) gde je
θ = 2πv0 t. Tada imamo
∞
X
fˆ(v) = αn δ(v − nv0 ).
n=−∞

Pa Furijeova transformacija realne periodične funkcije ima vertikalnu liniju

na plus i minus za svaku frekventnu komponentu, sastavljenu od delta funkcije

10
pomnožene sa amplitudom te frekventne komponente. Kakav tip funkcije je
onda δ(t)? Odgovor je da to u stvari i nije funkcija, to je distribucija, ponekad
takode zvana uopštena funkcija. Distribucija je definisana samo u uslovima koji
se stvaraju kada je pomnožimo funkcijom i integralimo. Kad god imamo delta
funkciju, implicitna integracija je skrivena u pozadini.
Formalnije, počinje se sa odgovarajućim prostorom test funkcije, a distribucija
je definisana kao neprekidno linearno planiranje od prostora test funkcije do
kompleksnih brojeva (ili realnih brojeva, u skladu sa kontekstom).
N a p o m e n a. Prilikom objašnjavanja teorije o Furijeovim transformacijama,
uobičajeno je početi sa Švarcovim prostorom S, sačinjenim od beskonačno diferncijabilnih
funkcija f (t) sa osobinom da granica ne zavisi od m i n za vrednosti bilo kog
izvoda f (m) (t) puta neki stepen tn od t (m, n ≥ 0). Pa su ove funkcije veoma
glatke i svi njihovi izvodi teže nuli velikom brzinom, kada |t| → ∞. Primer
2
funkcije u S je funkcija e−t . Zbir, proizvod i Furijeova transformacija funkcija
u S su opet u S. U svrhu govorenja šta to znači za linearno planiranje na S da
bude neprekidno, razdaljina izmedu dve funkcije f (t) i g(t) u S je definisana
tako da bude njaveća udaljenost izmedu vrednosti tn f (m) (t) i tn g (m) (t) kad su
m i n nenegativni celi brojevi. Prostor distribucija definisanih na S označava se
sa S’. Distribucije u S’ zovu se umerene distribucije.

Funkcija f (t) može se tretirati kaoR distribucija, tj. mi je poistovećujemo

∞
sa linearnim planom uzimajući g(t) za −∞ f (t)g(t)dt, dok god ovo ima smisla.
Delta funkcija je distribucija koja je definisana kao linearno planiranje menjajući
test funkciju g(t) u g(0). Lako se može videti da ova distribucija ne dolazi iz
obične funkcije u prethodnom slučaju. Razlog je dat na početku ovog odeljka.
Ali, zapisujemo distribucije kao da su funkcije, i zapisujemo integraljenje za
vrednosti
R∞ distribucije preko funkcija. Na primer, distribucija δ(t) je definisana
sa −∞ δ(t)g(t)dt = g(0), i to samo znači da vrednost distribucije δ(t) na test
funkciju g(t) je g(0), ništa više niti manje.
Postoji nešto što se ovde mora naglasiti. Naime, nema smisla množiti
distribucije. Tako na primer,
R ∞ kvadrat delta funkcije nema smisla kao distribucija.
Posle svega, šta bi bilo −∞ δ 2 (t)g(t)dt? To mora biti δ(0)g(0), što nije broj!
Medutim, distribucije se mogu množiti funkcijama. Vrednost distribucije
vremena f (t) na g(t) jednako je vrednosti originalne distribucije na f (t)g(t).
Dok god f (t) ima svojstvo da kad god je g(t) test funkcija onda je to i f (t)g(t),
ovo ima smisla. Test funkcije i polinomi zadovoljavaju ovaj uslov, na primer.
Distribucije takode mogu biti diferencijabilne. Način na koji je ovo uradeno
je da se upotrebi integraljenje po delovima da bi dobili definiciju diferenciranja.
0
Pa ako je f (t) distribucija i g(t) test funkcija, onda je f (t) definisana putem
Z ∞ Z ∞
0 0
f (t)g(t)dt = − f (t)g (t)dt.
−∞ −∞
0 0
Pa, na primer, vrednost distribucije g (t) na test funkciju g(t) je −g (0).
0
Da bi pokazali kako se manipuliše distribucijama, naći ćemo tδ (t). Integraljenje
po delovima pokazuje da ako je g(t) test funkcija, onda

Z ∞ Z ∞ Z ∞
0 d 0
tδ (t)g(t)dt = − δ(t) (tg(t))dt = − δ(t)(tg (t) + g(t))dt.
−∞ −∞ dt −∞

11
 Sada je tδ(t) = 0, što daje −g(0). Ako dve distribucije dobijaju istu vrednost
na sve test funkcije, one su po definiciji iste distribucije. Pa imamo
0
tδ (t) = −δ(t).
Treba upozoriti čitaoca da, kako god, ekstremni uslovi su neophodni kada se
zanimamo jednačinama ove vrste. Na primer, deljenje gore navedene jednačine
0
sa t da bi dobili δ (t) = −δ(t)/t uopšte nema slmisla. Nakon svega, šta ako
primenimo isti postupak na jednačinu tδ(t) = 0?
Furijeova transformacija distribucija definisana je pomoću Parsevalove jednakosti
(3.1). Naime, ako je f (t) distribucija, onda za bilo koju funkciju g(t) vrednost
R∞
izraza −∞ f (t)g(t)dt predstavlja vrednost distribucije na g(t). Definišimo fˆ(v)
tako da bude distribucija čija je vrednost na ĝ(t) ista. Drugim rečima, definicija
za fˆ(v) je
Z ∞ Z ∞
ˆ
f (v)ĝ(v)dv = f (t)g(t)dt.
−∞ −∞

Primetimo da čak i ako smo zainteresovani samo za funkcije, ovo značajno

proširuje definiciju Furijeovih transformacija, i tako Furijeova transformacija
funkcije može lako postati distribucija, što nije funkcija. Na primer, ranije smo
videli da je Furijeova transformacija funkcije e2πiv0 t distribucija δ(v − v0 ).

6 Konvolucija
Furijeova transformacija ne očuvava množenje. Umesto toga, to je pretvara
u konvoluciju. Ako su f (t) i g(t) dve test funkcije, njihova konvolucija f ∗ g je
definisana sa
Z ∞
(f ∗ g)(t) = f (s)g(t − s)ds.
−∞

Odgovarajući glagol za to je uvijati funkciju f funkcijom g. Formula takode

ima smisla i ako je jedna od funkcija f i g distribucija, a druga je test funkcija.
Rezultat je funkcija, ali ne nužno test funkcija. Konvolucija dve distribucije
ponekad, ali ne uvek, ima smisla; na primer, konvolucija dve konstantne funkcije
nije definisana, ali konvolucija dve Dirakove delta funkcije je definisana.
Lako je proveriti da sledeće osobine konvolucije važe kad god obe strane
imaju smisla.

1. (komutativnost) f ∗ g = g ∗ f .

2. (asocijativnost) (f ∗ g) ∗ h = f ∗ (g ∗ h).
3. (distributivnost) f ∗ (g + h) = f ∗ g + f ∗ h.
4. (jedinični element) δ ∗ f = f ∗ δ = f .

Ovde, δpredstavlja Dirakovu delta funkciju.

Teorema 6.1.
(i) f\
∗ g(v) = fd d (ii) f\
(v)g(v), g(v) = fd (v)g(v)
d Deo (i) ove teoreme može se
interpretirati kao oznaka za frekvencioni filter. Primena frekvencionog filtera na

12
neki audio signal trebalo bi da izazove efekat množenja frekventne distribucije
signala, fˆ(v), filter funkcijom ĝ(v). Pa u vremenskom domenu, ovo odgovara
konvoluciji signala f (t) sa g(t), inverznoj Furijeovoj transformaciji filter funkcije.
Izlaz filtera je obično uzet da utiče samo na ulaz tekućeg i prethodnog
vremena. Gledajući formulu za konvoluciju, ovo odgovara činjenici da g(t),
inverzna Furijeova transformacija filter funkcije, treba da je nula za negativne
vrednosti njenog argumenta.
Funkcija g(t) za filter naziva se impulsni odziv, zato što predstavlja izlaz kada
delta funkcija predstavlja ulaz. Činjenica da g(t) = 0 za t<0 je manifestacija
uzrokovanja.
Na primer, neka je g(t) delta funkcija u nuli i brežuljak malo dalje. Tada će
konvolucija signala f (t) sa g(t) dati f (t) plus nečisti eho od f (t) malo kasnije.
Graf za g(t) je interpretiran kao impulsni odziv, tj. ono što izlazi kada se delta
funkcija stavi unutra (u ovom slučaju, pukotina - udarac). U današnje vreme,
efekti se često dodaju na zvuk upotrebom digitalnih filtera, koji koriste diskretne
verzije ovih procesa konvolucije.

13
7 Literatura:
[1] Music: A Mathematical Offering - Dave Benson

14