T231.

OBICNA I UNIFORMNA KONVERGENCIJA F-REDA-funkcionalni red konvergira tackasto obicno

(uniformno) ka funkciji s na I ako I njegov niz parcijalnih suma konvergira tackasto obicno (uniformno) ka
s na I.Vajerstrasov dovoljan uslov konvergencije-neka je suma an,an>0 konvergentan.Ako je |fn(x)|<an
za VxeJ I n>=no tada sumafn(k) konvergira uniformno I apsolutno ka J.Primer-suma 1/nna2+xna2 na R,|
1/nna2/xna2|<1/nna2,gdje je 1/nna2 konvergira za sve neN xeR sledi da suma 1/nna2+xna2 konvergira
uniformno I apsolutno.

32.POLUPRECNIK KONVERGENCIJE-broj roeR za koje vazi:1)ako je Vx,|x-x0|<ro red konvergira,2)ako je

Vx,|x-x0|>ro red divergira,3)ako je ro=0 red konvergira u xo,4)ako red konvergira VxeR
=>ro=beskonacno.ro=lim|an/an+1|

33.PRIMITIVNA FJA-f(x) mora biti neprekidna!.Neka su f(x) I F(x) definisane nad intervalom I u f,F:IR.
Ako F(x) ima izvod F’(x) na I ona je primitivna fja od f(x)ako vazi F’(x)=f(x).Ako ima prekid I vrste na
postoji F’(x).Neodredjeni integral-Skup svih primitivnih fja na I se naziva neodredjeni integral od f(x) I
pise se: integralf(x)dx.Osobine neodredjenog integrala-ako neodredjeni integral postoji ne moze se uvek
napisati I izraziti u konacnom obliku:integral ena –xna2dx npr.1)(integral f(x)dx)’=f(x).2)d integf(x)dx=
f(x)dx.3)integ dF(x)=F(X)+C.4)integ f1(x)dx+..fn(x)dx=int f1(x)+int fn(x)dx.5)int af(x)dx=a*int f(x)dx.6) ako
je intf(x)dx=F(X)+C=>int f(ax+b)dx=1/a F*(ax+b)+C

34.SMENA PROMJ ZA NEODREDJENI INTEGRAL-int f(x)dx= int f(fi(t))*f’(t)dt.Neka sirjekcija fi:I1IeR ima
neprekidan izvod nije=0 na intervalu I1 I neka za f:IR postoji neodredjeni integral na I tada vazi gornji
zapis.Primer-int(3x+1)dx resi.Parcijalna integracija za neodredjeni integral-int u(x)dv(x)=u(x)v(x)-int
v(x)dv(x).Neka su u(x) I v(x) diferencijabilne na I I neka postoji primitivna fja od u’(x)v(x) tada postoji I
primitivna fja I za u(x)v’(x) I vazi jednakost od gore:Primer-int x*enax dx-resi.DOKAZ-za brzi zapis
uzecemo u=u(x) I v=v(x).(u*v)’=u’*v+u*v’/*int,int(u*v)’=int u’v dx+int u*v’ dx,int udv=uv- intv*du.

35.ODREDJENI INTEGRAL DEFINICIJA-Neka je f:[a,b]R i (P,ksi) podela intervala [a,b] na epsilon

podeoke. Tada je |(f,P,ksi)=sumaf(ksi)*dxi,slika.Rimanova suma od f(x) za podelu (P,ksi).Ukoliko (Veps>0)
(naopakoE delta>0) takvo da VP I Vksi e P(ksi) kada je lamda(P)<delta vazi nejednakost: ||(f,P,ksi)-I|<ksi.
Tada je broj I limes integralnih suma |(P,f,ksi) od f:[a,b]R za lambda (P)0 I pisemo lim|(f,P,ksi)=|.
Tada se I naziva odredjeni integral od f(x) nad [a,b],I=int od a do b f(x)dx.Odredjeni integral motivaacija-
povrsina konvolucijskog trapeza je priblizno jednaka integralnoj sumi,slika.

36.VEZA ODREDJENOG I NEODREDJENOG INTEGRALA-NJutn Lajbnicova teorema-ako je f(x) integrabilna

na [a,b] I ima primitivnu fju F(x) na [a,b] tada je: int od a doo b f(x)=F(b)-F(a)=F(x)|a do b.Dokaz-
primenom Lagranzove teoreme na neki podinterval [xi-1,xi],ie{1,2..n} dobijamo: F(x1)-F(a)= F’(ksi)(x1-a)
=f(ksi1)dx1,ksie[a,x1]. : F(x2)-F(x1)= F’(ksi2)(x2-x1) =f(ksi2)dx2,ksie[x2,x1].Ukoliko imamo podelu
P(xo,x1..xn) intervala [a,b] F(x) neprekidna I ima izvod nad [a,b].Primer-int od 0 do pi/2 sinxdx=-cosx od
pi/2 do 0=-cospi/2+cos0=1.

37.OSOBINE ODREDJENOG INTEGRALA-ako je f(x) integrabilna na [a,b] tad je integrabilna za svaki

podinterval [c,d] od intervala [a,b].Ako su f,g eR[a,b] tad je f+-g e R[a,b],alfa f e R[a,b] kad alfa e R I vazi:
integral od a do b (f(x)+-g(x))dx=intf(x)dx+-intg(x)dx I int alfa f(x)dx=alfa*intf(x)dx. Ako je fe R[a,b] I
g[a,b]R razlikuje u konacnom broju tacaka od f(x) tad je I geR[a,b] I vazi int od a do b f(x)dx=intg(x)dx.
Ako su f,g e R[a,b] tad je I f*g e R[a,b], |f|e R[a,b],1/fe R[a,b] uz uslov da |f(x)| >=alfa>0 za x e [a,b]. Neka
su a,b,c krajevi dva zatvorena intervala.Ako je f(x) intergrabilna na najvecem od njih onda je integrabilna I
na ostala dva I vazi:int a-b f(x)dx=int a-c f(x)dx+ int c-b f(x)dx.Ako je feR[a,b] I f(x)>=0 za a<b I xe[a,b] vazi
int a-b f(x)dx>=0.Ako su f,geR[a,b] I f(x)>=0 za a<b I xe[a,b] vazi int a-b f(x)dx>=int a-b g(x)dx.Neka je f:
[a,b]R integrabilna I nenegativna (nepozitivna).Ako postoji ce[a,b], f©>0(f©<0) I funkcija u njoj
neprekidna za ce(a,b) a neprekidna s leve(desne) strane kad je c=b (c=a) vazi: int a-b f(x)dx>0 (int a-b
f(x)dx<0).Ako je feR[a,b] I a<b vazi:| int a-b f(x)dx|<=int a-b |f(x)|dx<=(b-a)sup |f(x)|.

38.TEOREMA SREDNJE VRIJEDNOSTI-Neka su f,geR[a,b] I neka m=inff(x) I M=supf(x) I neka je

g(x)>=0(g(x)<=0).Tada postoji mi e [m,M] tako da int a-b f(x)g(x)dx=mi*int a-b g(x)dx.U slucaju da je f e
[a,b] onda postoji int a-b f(x)g(x)dx=f©*inta-b g(x)dx.Geometrijska interpretacija-ukoliko odaberemo
g(x)=1 dobija se int a-b f(x)dx=mi*(b-a) a ako je f jos I neprekidna to jeste f(x) e C[a,b].Postoji C e [a,b] da
vazi int a-b f(x)dx=f(c )*(b-a).Povrsina ispod krive se moze izracunati kao f(c )*(b-a),slika.

39.PARCIJALNA INTEGRACIJA ZA ODREDJENI INTEGRAL-neka fja u(x) I v(x) imaju neprekidne izvode nad
[a,b].Tad vazi: inta-b u(x)dv(x)=u(x)*v(x) |a-b int a-b v(x)dv(x).DOKAZ-(u(x)*v(x))’=u’(x)v(x)+u(x)v’(x)/int,
int a-b (u(x)*v(x))’dx=int a-b u’(x)v(x) dx+int a-b u(x)v’(x)dx,int a-b u(x)dv(x)=u(x)v(x)|a-b+ int a-b
v(x)dv(x).Primer-int 0-1 x*e na x dx=>u=x dv=ena x dx uraditi.Smena promenljive za odredjeni integral-
Neka je f: [a,b]R neeprekidna I neka je fi: [alfa,beta][a,b] ima neprekidan izvod fi’(t) I pri tome neka
je a=fi(alfa),b=fi(beta): int a-b f(x)dx=int alfa-beta f(fi(t))*fi’(t)dt.Primer-int 0-1(3x+1)dx=1/3int0-1 t
dt=1/3*tna2/2|0-1=1/3*1/2=1/6.

40.POVRSINA RAVNOG LIKA-Dekartove koordinate-y=f(x),P=int a-b f(x)dx,slika.Primer P=int 2-3 xdx=x na

2/2|2-3=9/2-4/2=5/2.Parametarski oblik x=fi(t), y=teta(t),P=int alfa-beta teta(t)fi’(t)dt.Polarne
koordinate-ro=ro(fi),P=1/2*int alfa-beta ro na 2 (fi)dfi.Dokaz-suma rona 2(ksi I )/2 * deltafii.Suma
povrsina krivolinijskog trougla.

41.DUZINA LUKA KRIVE-Dekartove koordinate- y=f(x),l=int a-b koren iz 1+(f’(x))na 2 dx.Primer- l=int 0-
1koren 1+(2x)na 2 dx=int 0-1 korena 1+4x na 2 dx-nije zavrseno.Parametarski oblik-x=fi(t),y=teta(t),l=int
alfa-beta koren ((teta’))na 2+fi’na 2dt.Polarne koordinate-ro=ro(fi), l=int alfa-beta koren iz ro na 2(fi)+
ro’(fi)na2 dfi.

42.ZAPREMINA OBRTNIH TELA-Dekartove koordinate-y=f(x),V=Pi int a-b fna 2 (x)dx.Primer V=pi int 0-1x
na 2 dx=pi*x na 3/3|0-1=pi/3.Parametarski oblik x=fi(t),y=teta(t),V=Pi*int alfa-beta teta na 2 (t) * fi’(t)dt.
Polarne koordinate- ro=ro(fi),V=2pi/3 * int alfa-beta ro na 3(fi)*sin(fi)dfi.

43.NESVOJSTVENI INTEGRAL 1 VRSTE-Kod Rimanovog integrala smo imali 2 neophodna uslova za int a-b
f(x)dx.1)f(x) je ogranicen nad inetervalom [a,b].2)interval je konacan a,b eR.Medjutim mozemo prekrsiti
2. Pravilo I prosiriti definiciju kada je interval beskonacan.Tada imamo integral oblika za int a-T f(x)dx
pritom da je f(x) definisana I integrabilna za svako [a,T] iz [a,besk].Ukoliko postoji lim int a-T
f(x)dx=A=F(T).Tada fja konvergira ka A ako ne postoji onda divergira.Takodje ako lim Tbesk int a-Tf(x)dx
konvergira u A zapisujemo int a-besk f(x)dx I zovemo ga nesvojstveni integral prve vrste.Motivacija-
slika,Nesvojstveni integral 1 vrste predstavlja povrsinu ogranicenu x osom x=a,x=T I f(x) za slucaj da je
interval [a,besk] I tbesk.I alfa=int dx/x na alfa,alfa e R.int 1-T xna –alfa dx=x na 1-alfa/1-alfa /1-T=T na
1-alfa/1-alfa – 1/1-alfa.limTbesk T a 1-alfa/1-alfa-1/1-alfa=1/1-alfa*limTbesk Tna 1*alfa-1.Za 1-
alfa>0 TBESK-Ialfa divergira,za 1-alfa<0T0 –Ialfa konvergira u -1/1-alfa,za 1-alfa=0besk*lim-
Ialfa divergira.Dakle za 1-alfa>=0Ialfa divergira a za 1-alfa<0 konvergira.

44.NESVOJSTVENI INTEGRAL NA INTERVALU (-BESK,+BESK)-Neka je f(x) definisana na intervalu (-

besk,besk) I integrabilna za svako [M,N] iz (-besk,besk).Nesvojstveni integral nad (-besk,besk) u oznaci
integral –besk-besk f(x)dxmje uredjeni par: int –besk-a f(x)dx,int a-besk f(x)dx za aeR.Ako svaki od ovih
integrala konvergiraju tada int f(x)dx konvergira I moze se zapisati:int-besk – besk f(x)dx=int –besk-
af(x)dx+int a-besk f(x)dx.A ako bar jedan od njih divergira tada I int f(x)dx divergira.Glavna vrednost
integrala:Ako postoji lim Tbesk int –T-T f(x)dx=V.Pintf(x)dx.Tada se ona naziva glavna vrednost
integrala.Veza nesvojstvenog integrala (-besk,besk) I glavne vrij:Ako nesvojstveni integral int f(x)dx
konvergira tada postoji V.P int f(x)dx I vazi da su jednaki int –besk-besk f(x)dx=V.P int f(x)dx.Mada moze
postojati gl vrijednost a da int f(x)dx dovergira.

45.NESVOJSTVENI INTEGRAL 2 VRSTE- Kod Rimanovog integrala smo imali 2 neophodna uslova za int a-b
f(x)dx.1)f(x) je ogranicen nad inetervalom [a,b].2)interval je konacan a,b eR.Medjutim ako prosirimo def
krsenjem 1 uslova dobijamo neodredjeni integral 2 vrsrte.Neka je f(x) definisana nad [a,b) I integrabilna
za svako [a,b-ksi] iz [a,b),ksi>0.Nesvojstveni integral 2 vrste u oznaci int f(x)dx je F(KSI).lim ksi0+ int a-
b-ksi f(x)dx=F(KSI),a<b-ksi<b.Ukoliko lim ksi0+ int a- b-ksi f(x)dx=A postoji tada neodredjeni integral
konvergira u A.Ako ne postoji divergira.Takodje ako konvergirara u A pise se int a-b f(x)dx=lim ksi-->0+int
a- b-ksi f(x)dx=A.Ibeta=intdx/xna beta=1/1-beta*(1-limksi na 1-beta.Za 1-beta>0 ksi na 1-beta0-
konvergira ka 1/1-besk,za 1-besk <0 ksi na 1-betabesk-divergira,za 1-besk=0 ksi0 –divergira.Primer-
int 0-1 dx/koren 1-x na 2,lim ksi]0+ int 0- 1-ksi dx/koren 1-x na 2=lim arcsin(1-ksi)=pi/2 konvergira ka
pi/2. Funkcija moze da bude I iz (a,b) intervala.Nesvojstveni integral 2 vrste u oznaci int f(x)dx je jednak
uredjenom paru: (int a-cf(x)dx,int c-b f(x)dx) ako f(x) nije definisana u C e (a,b).Ako oba ta integrala
konvergiraju tad I int a-b f(x) dx konvergira, a ako bar 1 divergirala onda I on divergira.Ako konvergira
takodje zapisujemo int a-b f(x)dx=int a-c f(x)dx+int c-b f(x)dx.Ako za int f(x)dx postoji granicna vrednost
lim ksi0+ int a+ksi- b-ksi f(x) dx=V.P int f(x)dx to je glavna vrijednost integrala 2 vrste intf(x)dx.

46.NESVOJSTVENI INTEGRAL 3 VRSTE-Kada funkcija f(x) sa jedne strane nije ogranicena a sa druge strane
tezi ka +besk(-besk) integral ovakve funkcije se zove nesvojstveni integrral 3 vrste I zapsisuje se int
f(x)dx.Neka je f(x) integrabilan ka svakom [a+ksi,T] intervalu.ksi>0,T>0 a+ksi<T<besk.Po definiciji je to
uredjeni par (int (a+ksi,c] f(x)dx,innt [c,besk) f(x)dx).Ukoliko oba integrala konvergiraju tad I int f(x)dx
konvergira I zapisuje se int a-besk f(x)dx= int a-c f(x)dx+ int c-besk f(x)dx.Ako bar jedan divergira intf(x)dx
divergira.Motivacija-slika,ako je int a-T f(x)dx povrsina krivolinijskog trapeza ogranicenog sa x osom
x=a,x=T I f(x) za konacan interval [a,T] dok je I funkcija integrabilna V[a,T]C[a,besk) analogno dobijamo
povrsinu ogranicenu x osom f(x) I pravom x=a+ksi,ksi>0 kad je f(x) integrabilan nad (a,besk) u oznaci int
a+ksi – besk f(x)dx.

47.KRITERIIJUM KONVERGENCIJE-uporedna-Nea je 0<=f(x)<=M g(x) za x>=a,M>0.Ako Sg(x)dx konvergira

tada konvergira I intf(x)dx I vazi int a-besk f(x)dx<=M int a-besk g(x)dx.Ako 0<=mg(x)<=f(x) za x>=a, im>0 I
integral int g(x)dx divergira tada divergita I int f(x)dx.KRIT PONASANJA-neka je an,bn>0 za neN I neka je
lim nbesk an/bn=K gdje je 0<K<besk tada su redovi suma an I suma bn ekvikonvergentni.