IV G L A V A

VISESTRUKI
INTEGRALI

1. INTEGRABILNE FUNKCIJE I OSNOVNA SVOJSTVA

1.1. Definicija, egzistencija i osnovna svojstva integrala
Definicija, egzistencija, osnovna svojstva i geometrijska interpretacija integrala za funkciju f (x) neprekidnu na odsecku [a, b] data je u predhodnom kursu Matematika I. Integral u formi kako ce ovde biti dat, odnosi se
uglavnom na funkcije neprekidne na zatvorenim i ogranicenim podskupovima
sadrzanim u Euklidskom n-dimenzionom prostoru E n .
1.1.1. Definicija. Za odsecak [a, b],

(a < b) familija odsecaka

[x0 , x1 ], [x1 , x2 ], . . . , [xn1 , xn ]

naziva se podela ili particija odsecka [a, b] ako je
a = x0 < x1 < . . . < xn = b.
Svaka podela odredjuje strogo rastuci niz
a = x0 , x1 , . . . , xn1 , xn = b
i obrnuto, takav niz odredjuje jednu podelu odsecka [a, b]. Data podela
odsecka [a, b] oznacava se sa P i zapisuje sa
P : a = x0 , x1 , . . . , xn = b.
187

188

Visestruki integrali

Tacke x0 , x1 , . . . , xn nazivamo podeonim tackama, a odsecke

[x0 , x1 ], . . . , [xn1 , xn ]
podeonim odseccima podele P.
1.1.2. Definicija. Podela P1 odsecka [a, b] je finija od podele P2 ovog
odsecka ako su sve podeone tacke podele P2 istovremeno podeone tacke
podele P1 , tj. ako je svaki podeoni odsecak podele P1 sadrzan u nekom
podeonom odsecku podele P2 .
Za dve podele P1 i P2 odsecka [a, b] uvek egzistira treca podela P finija
od obe. To je, na primer, podela P koju cine sve podeone tacke podela P1 i
P2 .
Ova podela P naziva se superpozicija podela P1 i P2 .
Podela n-dimenzionog pravougaonika. Pojmovi dati za odsecak lako se
prosiruju na slucal n-dimenzionog pravougaonika.
1.1.3.Definicija. Neka je
A = [a1 , b1 ] [a2 , b2 ] . . . [an , bn ]
n-dimenzioni pravougaonik, a P1 , . . . , Pn podele odsecaka
[a1 , b1 ], . . . , [an , bn ]
. Familija svih n-dimenzionih pravougaonika oblika
[x1i(1) , x1i(1)+1 ] [x2i(2) , x2i(2)+1 ] . . . [xni(n) , xni(n)+1 ]
gde je [xji(j) , xji(j)+1 ] podeoni interval podele Pj naziva se podela n-dimenzionog kvadra A i oznacava sa
(P1 , . . . , Pn ).
1.1.4.Definicija. Neka su P 1 = (P11 , . . . , Pn1 ) i P 2 = (P12 , . . . , Pn2 ) dve
podele n-dimenzionog kvadra A. Kaze se da je podela P 1 finija od podele
P 2 ako je za svako i podela Pi1 finija od podele Pi2 . Podela
P = (P1 , . . . , Pn ),
je superpozicija podela P 1 i P 2 ako je za svako i Pi superpozicija podela Pi1
i Pi2 .

Integrabilne funkcije i osnovna svojstva

189

1.1.5.Definicija. Zapremina pravougaonika A = [a1 , b1 ] [a2 , b2 ] . . .

[an , bn ] odnosno pravougaonika
A= (a1 , b1 ) (a2 , b2 ) . . . (an , bn ), definise
se kao broj v(A) = (b1 a1 )(b2 a2 ) . . . (bn an ).
1.1.6.Definicija. Neka je f : A R ogranicena funkcija , na ndimenzionom pravougaoniku A i neka je P podela pravougaonika A. Za
podeoni pravougaonik 4 podele P, neka je
m4 (f ) = inf{f (x) : x 4},
M4 (f ) = sup{f (x) : x 4},
a v(4) zapremina pravougaonika 4.
Donja, odnosno gornja suma funkcije f po podeli P definise se kao broj
s(f, P) =

m4 (f )v(4)

4P

odnosno
S(f, P) =

M4 (f )v(4)

4P

gde sumiranje ide po svim podeonim pravougaonicima podele P.

Sledecim tvrdjenjima data su osnovna svojstva ove dve sume.
1.1.7.Teorema. Neka je podela P 1 finija od podele P n-dimnzionog
pravougaonika A i neka je f : A R ogranicena funkcija. Tada je
s(f, P) s(f, P 1 ) S(f, P 1 ) S(f, P).
Dokaz. Neka je m = inf{f (x) : x A} M = sup{f (x) : x A}. Tada
je za bilo koju podelu P
mv(A) s(f, P ) S(f, P ) M v(A).
Ako se ovaj zakljucak primeni na svaki pravougaonik grublje podele P
dobice se zakljucak teoreme koji se moze iskazati na sledeci nacin: Pri finijoj
podeli donja suma se ne umanjuje, a gornja suma se ne uvecava.
1.1.8.Teorema. Neka su P i P 1 ma koje dve podele n-dimenzionog
pravougaonika A i f : A R ogranicena funkcija. Tada je
s(f, P) S(f, P 1 ).

190

Visestruki integrali

Dokaz. Neka je P superpozicija podela P i P 1 . Razume se da je P

finija od P i P 1 , pa je prema prethodnoj teoremi
s(f, P) s(f, P ) S(f, P ) S(f, P 1 ),
i posto je s(f, P ) S(f, P ), to je
s(f, P) s(f, P ) S(f, P ) S(f, P 1 ).
Iz ove teoreme moze se zakljuciti da je svaka donja suma manja od svake
gornje sume tj. da je bilo koja gornja suma gornje ogranicenje za sve donje
sume i da je bilo koja donja suma donje ogranicenje za sve gornje sume. Na
osnovu toga je
sup{s(f, P) : P P} inf{S(f, P) : P P},
gde je P skup svih podela n-dimenzionog pravougaonika A i f : A R
ogranicena funkcija.
1.1.9.Definicija. Broj sup{s(f, P) : P P} naziva se donji integral
funkcije f nad A i oznacava se sa
Z
f (x)dx,
A

a broj inf{S(f, P) : P P} gornji integral funkcije f nad A i oznacava se sa

Z
f (x)dx.
A

Ako su ova dva integrala medjusobno jednaka kaze se da je funkcija f integrabilna na A, a njihova zajednicka vrednost oznacava se sa
Z
f (x)dx
A

i naziva integral funkcije f po A.

Ako se zeli da se istaknu koordinate ovaj se integral zapisuje na sledeci
nacin.
Z
f (x1 , . . . , xn )dx1 . . . dxn .

Integrabilne funkcije i osnovna svojstva

191

1.1.10.Teorema. Ogranicena funkcija f : A R je integrabilna ako i

samo ako za svako > 0 egzistira podela P pravougaonika A takva da je
S(f, P) s(f, P) < .
Dokaz. Neka je f integrabilna. Tada je sup{s(f, P) : P P} =
inf{S(f, P) : P P} = I. Za proizvoljno > 0 egzistiraju podele P 1 i
P 2 iz P takve da je
s(f, P 1 ) > I

S(f, P 2 ) < I +
2
2

ili u ekvivalentnom obliku:

I s(f, P 1 ) <

S(f, P 2 ) I < .
2
2

Neka je P superpozicija podela P 1 i P 2 . Tada je

s(f, P 1 ) s(f, P) S(f, P) S(f, P 2 ),
pa je tim pre

S(f, P) I < .
2
2
Sabiranjem ove dve nejednakosti dobice se da je za podelu P
I s(f, P) <

S(f, P) s(f, P) < .

Obrnuto, neka za svako > 0 egzistira podela P takva da je
S(f, P) s(f, P) < .
Tada je, tim pre,
sup{s(f, P) : P P} inf{S(f, P) : P P} < .
Pa je
sup{s(f, P) : P P} = inf{S(f, P) : P P},
sto znaci da je f integrabilna funkcija na A.
Oslanjajuci se na definiciju lako se dokazuju sledeca dva svojstva koja ce
se koristiti u daljem radu.

192

Visestruki integrali

1.1.11. Teorema. Neka su f : A R i g : A R integrabilne

funkcije, gde je A n-dimenzionalni pravougaonik i neka je R. Tada su
funkcije f + g i f takodje integrabilne i pri tome je
Z

Z
(f + g)dx =

Z
f dx +

Z
gdx

Z
f dx =

f dx.
A

1.1.12. Definicija. Skup S E n je mere nula ako za svako > 0,

egzistira prebrojiva familijaP{Ak } n-dimenzionalnih pravougaonika takvih

da je S {Ak : k N } i k=1 v(Ak ) < .

1.1.13. Primer. Neka je S = {(x, 0) : 0 x 1} E 2 . Tada je
S mere nula, jer za > 0 neka je A = [0, 1] [ 3 , 3 ]. Tada je S A i
v(A) = 2 3 < .
1.1.14. Teorema. Neka je {Sk : k N } prebrojiva familija podskupova
od E n koji su mere nula. Tada je
S = {Sk : k N }
takodje mere nula.
Dokaz. Neka je > 0.Posto je Sk mere nula, egzistira prebrojiva familija
pravougaonika {Aki : i N } takva da je
Sk {Aki : i N }

v(Aki ) <

i=1

.
2k

Familija {Aki : (i, k) N N } je takodje prebrojiva i S {Aki : (i, k)

vise,
N N }. Sta
X

{v(Aki ) : (i, k) N N } =

X
k=1 i=1

v(Aki ) <

= .
2k

k=1

Dakle, S je mere nula.

Posledice.
10 Svaki prebrojiv (konacan) podskup od E n je mere nula.
20 Ako je T S i S je mere nula, tada je T mere nula.

Integrabilne funkcije i osnovna svojstva

193

30 Neka je S E n kompaktan i mere nula. Tada za svako > 0 gzistira

konacno mnogo pravougaonika (n-dimenzionalnih) A1 , . . . , As takvih da je
S A1 . . . As v(A1 ) + . . . + v(As ) < .
40 Neka je f : [a, b] R neprekidna funkcvija. Tada je Gf = {(x, f (x)) :
x [a, b]} E 2 skup mere nula.
50 Neka je A = [a1 , b1 ] . . . [an , bn ]. Tada je A \ (a1 , b1 ) . . . (an , bn )
skup mere nula.
1.1.15. Definicija. Neka je f : A R ogranicena na A E n i neka
je > 0, tad svakoj tacki a iz A mogu se korespondirati sledeci brojevi:
M (f, a, ) = sup{f (x) : x A d(x, a) < }
m(f, a, ) = inf{f (x) : x A d(x, a) < }.
Oscilacija funkcije f u tacki a definise se kao broj
O(f, a) = lim [M (f, a, ) m(f, a, )]
0

.
U ovoj definiciji d(x, a) je rastojanje izmedju tacaka x i a u prostoru E n .
Razume se, da ovaj limes uvek postoji jer je M (f, a) m(f, a, )
opadajuca funkcija po .
1.1.16. Teorema. Funkcija f : A R je neprekidna u tacki a A
ako i samo ako je O(f, a) = 0.
Ovo tvrdjenje je neposredna posledica definicije oscilacije funkcije u tacki.
1.1.17. Teorema. Neka je A podskup od E n i f : A R ogranicena
funkcija. Za svako > 0, skup
{x A : O(f, x) }
je zatvoren u A.*
1.1.18. Teorema. Neka je A n-dimenzionalni pravougaonik i f : A
R ogranicena funkcija. Funkcija f je integrabilna na A ako i samo ako je
skup
{x A : O(f, x) > 0}
*Definicija zatvorenog skupa data je u Uvodnoj glavi

194

Visestruki integrali

skup mere nula.

1.1.19. Definicija. Za skup C E n , njegova karakteristicna funkcija
C se definise sa

1, x C
C(x) =
0, x
/ C.
Sledeca teorema je operativnija za utvrdjivanje integrabilnosti funkcija
koje su ogranicene na siroj klasi skupova nego sto su n -dimenzioni pravougao
-nici.
1.1.20. Teorema. Neka je C E n ogranicen skup i A n-dimenzionalni
pravougaonik koji sadrzi C. Funkcija C : A R je integrabilna ako i
samo ako je rub C skup mere nula.
Dokaz. Ako je x intC, tada egzistira okolina Ux tacke x takva da
je Ux C. Funkcija C uzima vradnost 1 nad Ux , pa je neprekidna u x.
Slicno, ako x A\C, postoji okolina Vx tacke x takva da C uzima vrednost
0 nad Vx , pa je neprekidna u x. Ako je x C, u svakoj okolini ove tacke
nalaze se tacke iz C i iz A \ C, pa C uzima nad tom okolinom vrednosti 0
i 1. Dakle,
{x C : C je prekidna u x} = C,
pa je ova teorema ekvivalentna sa teoremom 1.1.18.

1.1.21. Definicija. Ogranicen skup C E n je merljiv u Zordanovom

smislu ako je rub C skup mere nula.

1.1.22. Definicija. Neka je C E n skup merljiv u Zordanovom

smislu.
Funkcija f : C R je integrabilna na C ako je skup
{x C : f je prekidna u x}
skup mere nula, a njen integral po C se definise kao broj
Z
f (x)C(x) dx,
A

gde je A ma koji n-dimenzioni pravougaonik koji sadrzi C i oznacava se sa

Z
f (x)dx.
C

1.1.23. Teorema. Neka je C E n skup merljiv u Zordanovom

smislu
i f : C R, g : C R.

Integrabilne funkcije i osnovna svojstva

195

10 Ako su f : C R i g : C R integrabilne funkcije, a , R

proizvoljne konstante, tada je f + g : C R integrabilna funkcija i pri
tome je
Z
Z
Z
(f + g)dx = f dx + gdx.
C

20 Ako
R su f : RC R i g : C R integrabilne funkcije i ako je f g
tada je f dx gdx.
C

30 Ako je f : C R integrabilna funkcija, tada je |f | integrabilna

funkcija i
Z
Z
| f dx| |f |dx.
C

40 Ako je C = C1 C2 , gde su C1 i C2 disjunktni, u Zordanovom

smislu
merljivi skupovi, i ako je f : C R integrabilna funkcija, tada su f |C1 i
f |C2 integrabilne funkcije i pri tome je
Z

Z
f dx =

Z
f dx +

C1

f dx.
C2

50 Neka je funkcija f : C R neprekidna na ogranicenoj, zatvorenoj i

u Zordanovom smislu merljivoj oblasti C. Tada egzistira tacka C tako

da je
Z
1
f () =
f (x)dx.
v(C)
C

Pozanato je da za svaku neprekidnu funkciju f (x), x [a, b], funkcija

Rx
Rb
F (x) = f (t)dt, x [a, b], odnosno funkcija G(x) = f (u)du, x [a, b]
a

je primitivna funkcija, tj, izvod integrala po promenljivoj gornjoj granici

daje podintegralnu funkciju, a izvod integrala po promenljivoj donjoj granici
daje negativnu podintegralnu funkciju. Moze se postaviti analogno pitanje
za visestruke integrale u smislu razmatranja visestrukih integrala neprekidnih funkcija na merljivim oblastima sadrzanim u E n koje su promenljive
zapremine, a u funkciji od zapremine oblasti integracije. Ovde se razmatra
pomenuto pitanje za dvojne (dvostruke) integrale, uz napomenu da se dobijeni rezultat bez teskoca , uopstavaju za integrale funkcija koje su neprekidne
na merljivim oblastima sadrzanim u E n , za n 3.

196

Visestruki integrali

Neka je funkcija f (x, y), (x, y) G E 2 neprekidna na merljivoj oblasi

G, (x0 , y0 ) ma koja tacka iz G, a D proizvoljna kompaktna (zatvorena i
ogranicena) podoblast oblasti G koja sadrzi tacku (x0 , y0 ). Sa P = v(D)
ozna
se da je
RR cimo povrsinu oblasti D, a sa = diam(D). Razume
RR
f (x, y)dxdy funkcija od P . Ako se uvede oznaka (P ) =
f (x, y)dxdy,
D

onda je ((x0 , y0 )) = 0. Moze se potraziti sledeci limes.

(P ) ((x0 , y0 ))
(P )
= lim
.
0 P
P
RR
Posto je funkcija f (x, y) neprekidna na D za
f (x, y)dxdy moze se prilim

meniti 50 iz prethodne teoreme, pa je

ZZ
f (x, y)dxdy = f (, )P,
D

gde je (, ) D. Takodje, zbog neprekidnosti funkcije f (x, y), (x, y) D je

lim f (, ) = f (x0 , y0 ), pa je
0

(P )
(P ) ((x0 , y0 ))
= lim
= lim f (, ) = f (x0 , y0 ).
0 P
0
0
P
lim

Ovako izlozeni postupak implicira sledecu teoremu.

1.1.24. Teorema. Neka je funkcija f (x, y), (x, y) G E 2 neprekidna
u svim tackama kompaktne oblasti G. Tada je za svaku tacku (x, y) G
RR
lim

f (x, y)dxdy

= f (x, y),

gde je D zatvorena podoblast oblati G koja sadrzi tacku (x, y), = diam(D),
a P = v(D) povrsina oblasti D.

Izracunavanje i neke primene integrala

197

2. IZRACUNAVANJE
I NEKE PRIMENE INTEGRALA
2.1. Izra
cunavanje vi
sestrukih integrala.
Sledece svojstvo, poznato kao Fubinijeva teorema daje osnovu za izracunavanje integrala. U ovom kursu uglavnom se izracunavaju integrali funkcija
dve i tri nezavisno promenljive sto ce se videti iz daljeg teksta.
2.1.1. Teorema. Neka je A i-dimenzioni i B j-dimenzioni pravougaonik
(i + j = n), a f : A B R integrabilna funkcija. Za x A neka je
Z

Z
f (x, y)dy,

D(x) =

G(x) =

f (x, y)dy.
B

Tada su D : A R i G : A R integrabilne funkcije i pri tome je

Z Z
Z Z
f (x, y)dxdy = ( f (x, y)dy)dx = ( f (x, y)dy)dx.

Z
AB

Dokaz. Neka su PA i PB podele pravougaonika A i B, a P = (PA , PB )

podela pravougaonika A B. Tada je
s(f, P) =

m4A 4B (f )v(4A 4B )

XX
(
m4A 4B (f )v(4B ))v(4A ).
PA

PB

Lako se moze zakljuciti da je x 4A

m4A 4B (f ) inf{f (x, y) : y 4B }
pa je x 4A
X

m4A 4B (f )v(4B )

PB

Z
f (x, y)dy = D(x),

inf{f (x, y) : y 4B }v(4B )

198

Visestruki integrali

odnosno
X

m4A 4B (f )v(4B ) inf{D(x) : x 4a } = m4A (D).

PB

Tako se dobija nejednakost

X
s(f, P)
m4A (D)v(4A ) = s(D, PA ).
PA

Prema definiciji gornje sume slicno se dokazuje nejednakost

S(f, P) S(G, PA ),
pa ukupno imamo:
s(f, P) s(D, PA ) S(D, PA ) S(G, PA ) S(f, P)

s(f, P) s(D, PA ) s(G, PA ) S(G, PA ) S(f, P).

Posto je f integrabilna funkcija, iz dve dve nejednakosti sledi da su D i G
takodje integrabilne i da je
Z
Z
Z
f (x, y)dxdy = D(x)dx = G(x)dx.
AB

Na slican nacin dokazuje se jednakost

Z
Z Z
Z Z

f (x, y)dxdy = f (x, y)dx dy = f (x, y)dx dy.

AB

Ako je f neprekidna umesto donjih i gornjih integrala dolaze integrali pa je

Z
Z Z
Z Z
f (x, y)dxdy = ( f (x, y)dx)dy = ( f (x, y)dy)dx.
AB

2.1.2. Primer. Neka su y1 : [a, b] R i y2 : [a, b] R dve neprekidne

funkcije takve da je
x [a, b] y1 (x) y2 (x)

Izracunavanje i neke primene integrala

199

i neka je C = {(x, y) : x [a, b] y1 (x) y y2 (x)}, a

neprekidna funkcija.
RR
f (x, y)dxdy).

f : C R
R
Izracunati f (x, y)dxdy (ili kako se obicno pise
C

Re
senje. Skup
C = {(x, y) : x [a, b] y1 (x) y y2 (x)}

je merljiv u Zordanovom
smislu i neka je
c = inf{y1 (x) : x [a, b]},
(videti sliku 1)

d = sup{y2 (x) : x [a, b]}.

Slika 1

Tada je
C [a, b] [c, d] = A.
Neka je f : C R neprekidna funkcija. Tada je, podefiniciji integrala po
C,
ZZ
ZZ
f (x, y)dxdy =
f (x, y)C(x,y) dxdy.
C

Prema Fubinijeovoj teoremi (Teorema 1.2.1) bice

ZZ

Zb Zd
f (x, y)dxdy = ( f (x, y)C(x,y) dy)dx.
a

Za x [a, b] je
yZ
1 (x)

Zd
f C dy =
c

yZ
2 (x)

f C dy +
c

f C dy +

f C dy.
y2 (x)

y1 (x)

Funkcija C je nula u prvom i trecem integralu, a jedan u drugom, pa je

yZ
2 (x)

Zd
f C dy =
c

f dy.
y1 (x)

200

Visestruki integrali

Prema tome je
ZZ

Zb yZ2 (x)
f (x, y)dxdy = (
f (x, y)dy)dx.

(1)

a y1 (x)

Zordanova
mera skupa C je njegova povrsina tj.

Zb
ZZ
Z b yZ2 (x)

1dy dx = [y2 (x) y1 (x)]dx.

v(C) =
1dxdy =

y1 (x)

2.1.3. Primer. Izracunati

RR

(2x + y)dxdy, ako je D = {(x, y) : 1

x 1 0 y 2}
Re
senje. Prema formuli (1),
ZZ

Z1
(2x + y)dxdy =

Z
dx

(2x + y)dy
0

2
Z1
Z1
y2
=
2xy +
dx = (4x + 2)dx = 4.
2 0
1

2.1.4. Primer. Izracunati

RR

(x + y)dxdy ako je D deo ravni R R

ogranicen kruznicama K1 = {(x, y) : x2 + y 2 = 1} K2 = {(x, y) : x2 2x +

y 2 = 0}.
Re
senje. Ovde je D = D1 D2 gde je
p
p
1
2x x2 y 2x x2 }
2
p
p
1
D2 = {(x, y) : x 1 1 x2 y 1 x2 }.
2
Prema 1.1.23. (40 ) i formuli (1)
ZZ
ZZ
ZZ
(x + y)dxdy =
(x + y)dxdy +
(x + y)dxdy
D1 = {(x, y) : 0 x

D1

D2

Izracunavanje i neke primene integrala

1
2xx
Z2
Z 2
Z1
Z1x2

=
(x + y)dy dx +
(x + y)dy dx
0

2xx2

1
2

201

1x2

3
3

+
=
.
3
2
4
3
4

2.1.5. Primer. Neka je C skup iz primera 2.1.2, a z1 : C R i z2 :

C R dve neprekidne funkcije takve da je ((x, y) C)z1 (x, y) z2 (x, y)
i neka je D = {(x, y, z) : (x, y) C z1 (x, y) z z2 (x, y)}, a f : D R
neprekidna funkcija. Izracunati
ZZZ
f (x, y, z)dxdydz.
D

Re
senje. Skup D = {(x, y, z) : (x, y) C z1 (x, y) z z2 (x, y)} je

merljiv u Zordanovom
smislu. Neka su
m = inf{z1 (x, y) : (x, y) C} M = sup{z2 (x, y) : (x, y) C}.
Posto je
D C [m, M ] A [m, M ]
gde je A = [a, b] [c, d] (videti primer 2.1.2), prema Fubinijevoj teoremi
imamo
ZZZ
Z Z ZM
f (x, y, z)dxdydz =
( f D dz)dxdy.
D

Iz

RM
m

f D dz =

z1 (x,y)
R

f D dz +

z2 (x,y)
R

f D dz +

z1 (x,y)

RM

f D dz, i cinjenice da je

z2 (x,y)

D nula u prvom i trecem, a jedan u drugom integralu na desnoj strani ove

jedakosti, bice
z2Z(x,y)

ZM
f D dz =
m

f dz.
z1 (x,y)

202
Izraz

Visestruki integrali
z2 (x,y)
R

f dz je funkcija promenljivih x i y, pa prema formuli (1) u primeru

z1 (x,y)

2.1.2, imamo
ZZZ

ZZ
f dxdydz =

Zb
=
a

yZ
2 (x)

z2Z(x,y)

f dz dxdy

z1 (x,y)

z2Z(x,y)

y1 (x)

f (x, y, z)dz dy dx.

z1 (x,y)

Zordanova
mera skupa D je njegova zapremina tj.
ZZZ

Zb yZ2 (x) z2Z(x,y)

dxdydz = (
(
dz)dy)dx

a y1 (x) z1 (x,y)

v(D) =

2.1.6. Primer. Izracunati

RRR

(x2 2xy + z)dxdydz ako je

D = {(x, y, z) E 3 : 1 x 0; 1 y 3; 0 z 2}
Re
senje. Prema formuli (2) imamo
ZZZ
(x2 2xy + z)dxdydz
D

Z0
=

Z3
dx
1

Z0

Z3

Z0

Z3

Z0
=

z 2 2
) dy
2 0

(2x2 4xy + 2)dy

dx
1

(x2 z 2xyz +

dx

(x2 2xy + z)dz

dy

Z2

2
3
(2x y 2xy 2 + 2y) dx
1

1
= 13 .
3

(2)

Izracunavanje i neke primene integrala

2.1.7. Primer. Izracunat

RRR

203

x3 y 2 dxdydz ako je D tetraedar ogranicen

ravnima
x = 0,

y = 0,

z = 0,

x + y + z = 1.

Re
senje. Ovde je
D = {(x, y, z) E 3 : 0 x 1; 0 y 1 x; 0 z 1 x y}.
Prema tome
ZZZ
x3 y 2 dxdydz
D

Z1
=

1x
Z

dx
0

0
1x
Z

1xy

y 2 dy[z]

x3 dx
0

Z1

1x
Z
3

x dx
0
3

x
0

(1 x y)dy
0

Z1
=

x3 y 2 dz

dy

Z1
=

1xy
Z

y3
y4
y3
x
3
3
4

Z1
1
1
1x
=
x3 (1 x)4 dx =
.

12
3360
0
0

Na kraju ovog odeljka navodimo nekoliko poznatih formula koje se primenjuju u fizici i mehanici, a koriste dvostruke i trostruke integrale.
Masa tela sa poznatom gustinom.
Neka je dato telo Q sa neprekidnom zapreminskom masom (x, y, z) koja
zauzima merljiv skup G E 3 . Masa tela Q izracunava se po formuli
ZZZ
m(Q) =

(x, y, z)dxdydz.
G

Momenti inercije.

204

Visestruki integrali

Prdhodno posmatrano telo Q ima kao momente inercije u odnosu na koordinatne ose i koordinatni pocetak sledece velicine.
ZZ
Ix =
(y 2 + z 2 )(x, y, z)dxdydz,
G

ZZ
(x2 + z 2 )(x, y, z)dxdydz,

Iy =
G

ZZ
(x2 + y 2 )(x, y, z)dxdydz,

Iz =
G
Z
Z

(x2 + y 2 + z 2 )(x, y, z)dxdydz.

IO =
G

Koordinate centra mase.

Sledecim formulama izracunavaju se koordinate centra mase posmatranog
tela Q.
ZZZ
1
xc =
x(x, y, z)dxdydz,
m(Q)
G
ZZ
Z
1
yc =
y(x, y, z)dxdydz,
m(Q)
ZG
ZZ
1
z(x, y, z)dxdydz.
zc =
m(Q)
G

3. ZAMENA PROMENLJIVIH U DVOJNOM I TROJNOM INTEGRALU

3.1. Zamena promenljivih u dvojnom integralu.
RR
Izracunavanje integrala tipa
f (x, y)dxdy u mnogim slucajevima je
D

dosta olaksano uvodjenjem novih nezavisno promenljivih. Uslovi pod kojima je to moguce sadrzani su u sledecoj teoremi.
3.1.1. Teorema. Neka je funkcija f (x, y) neprekidna na ogranicenom,
merljivom i zatvorenom skupu D sadrzanom u ravni xOy , a neprekidno
diferencijabilne funkcije
x = x(u, v) y = y(u, v)

Zamena promenljivih u dvojnom i trojnom integralu

205

obostrano jednoznacno preslikavaju skup D na skup D0 iz uOv ravni pri cemu

je
x y

D(x, y) u

J=
= x u
(u, v) D0 .
y 6= 0,
D(u, v)
v

Tada je

ZZ

ZZ
f (x, y)dxdy =

f (x(u, v), y(u, v))|J|dudv.

(3)

D0

Dokaz. Zbog neprekidnosti funkcija f (x, y), x(u, v), y(u, v), parcijalnih
izvoda
x x y y
,
,
u v u v
D(x, y)
i Jakobijana J =
, neposredno sledi neprekidnost podintegralnih
D(u, v)
funkcija sa leve i desne strane formule (3), pa prema tome i egzistencija ovih
integrala. Osim toga, ovi integrali mogu se izracunati po formulama
ZZ
X
f (x, y)4s,
f (x, y)dxdy = lim
d0

ZDZ
f (x(u, v), y(u, v))|J|dudv = lim
0

d 0

f (x(u, v), y(u, v))|J|4s0 ,

D0

gde je 4s0 povrsina podeonog pravougaonika P 0 bilo koje podele oblasti

D0 iz ravni uOv, 4s povrsina krivolinijskog cetvorougla P koji je slika
pravougaonika P 0 pri obostrano jednoznacnom preslikavanju
x = x(u, v), y = y(u, v),
a d0 i d su odgovarajuci dijametri pravougaonika P 0 i cetvorougla P (vidi
sliku 2). Zbog neprekidnosti i obostrane jednoznacnosti preslikavanja
x = x(u, v), y = y(u, v),
zakljucujemo da d 0 d0 0.
Slika 2
U sirim kursevima matematicke analize dokazuje se sledeca formula koja
odredjuje odnos povrsina 4s0 i 4s, a ovde se daje bez dokaza i primenjuje
za dokazivanje jednakosti (3). Naime imamo da je
4s
.
d0 4s0

|J| = lim

206

Visestruki integrali

Primenom ove formule, uz neposredno uocavanje da je 4s0 = 4u4v, nalazimo

ZZ
X
f (x, y)dxdy = lim
f (x, y)4s,
d0

X
= lim
f (x(u, v), y(u, v))|J|4s0
d0 0
ZZ
=
f (x(u, v), y(u, v))|J|dudv.
D0

Naponena. Formula (3) vazi i u slucaju kada uslovi teoreme nisu ispunjeni na nekom podskupu mere nula skupa D .
3.1.2. Polarne koordinate. Prelazeci sa Dekartovih koordinata x, y
tacke u ravni na njene polarne koordinate i , tj. uvodeci smenu
x = cos
y = sin
gde je 0, 0 2, imamo da su x i y neprekidne funkcije od i ,
kao i njihovi parcijalni izvodi:
x
= sin ,

y
= cos ,

x
= cos ,

y
= sin .

Osim toga

D(x, y) x
J=
=
D(, ) x

cos
=
sin

sin
= 6= 0
cos

za svaku tacku osim koordinatnog pocetka.

Na taj nacin, prema formuli (3) iz predhodne teoreme vazi formula
ZZ
ZZ
f (x, y)dxdy =
f ( cos , sin )dd,
D

gde je D oblast ravni O, koja odgovara polaznoj oblasti D.

3.1.3. Primer. Izracunati
ZZ
p
sin x2 + y 2 dxdy,
D

Zamena promenljivih u dvojnom i trojnom integralu

ako je

207

D = {(x, y) : 2 x2 + y 2 4 2 }.

Re
senje. Uvodeci polarne koordinate i , oblast D preslikava se na
skup (videti sliku 3)
Slika 3
E = {(, ) : 2 0 2}.
Na osnovu toga je
ZZ
sin
D

x2 + y 2 dxdy

ZZ

(sin )dd
E

Z2

Z2
d

sin d

Z2

= 2([ cos ] + cosdd)

2

= 6 .

3.1.4. Uop
stene polarne koordinate. Ponovo za Dekartove koordinate x i y u ravni uvodimo smenu
x = a cos
y = b sin
gde je 0,
Ovde je

0 2, a konstante a, b i su specijalno odabrane.

J=

D(x, y)
= ab cos1 sin1 .
D(, )

3.1.5. Primer. Izracunati povrsinu S ravne figure ogranicene krivom

y2
x y
x2
+ 2 = + .
2
a
b
h k

208

Visestruki integrali

Re
senje. Data jednacina krive ima svoj ekvivalentni oblik:
x

a 2
+

a 2h

y
b

b
2k

2
=

a2
b2
+
.
4h2
4k 2

Moguce je uvesti uopstene polarne koordinate po sledecim formulama:

x
a

= cos ,
a 2h
Tada je
J=
1
0
2

y
b

= sin .
b
2k

D(x, y)
= ab.
D(, )
a2
b2
+
,
h2
k2

0 2

Prema tome
1
2

Z2
S = ab

p 2 2
b
a
Zh2 + k2
d =

d
0

ab
4

a2
b2
+
h2
k2

Napomena. Granice za odredjuju se iz jednacine krive i iz uslova 0

sto ce se videti iz sledeceg primera.
3.1.6. Primer. Izracunati povrsinu S ravne figure ogranicene krivom:
x
a

y 4
x2
y2
= 2 2
b
h
k

(x > 0,

y > 0).

Re
senje. Ovde je pozeljno uvesti uopstene polarne koordinate po formulama
x = a cos2 , y = b sin2 .
Tada jednacina krive kojom je ogranicena povrsina S dobija oblik
s
a2 cos4 b2 sin4
=

.
h2
k2
Prema primedbi nakon predhodnog primera granice za odredjuju se iz
uslova
a2 cos4 b2 sin4

0.
h2
k2

Zamena promenljivih u dvojnom i trojnom integralu

209

Posle deljenja ove nejednacine sa cos4 , dobice se sledeci ekvivalentni uslov

a2 k 2
tan 2 2 | tan |
b h

ak
.
bh

Prema uslovu zadatka x > 0, y > 0 ( povrsina je u prvom kvadrantu)

odredjujemo granice za uslovom
r
0 tan

ak
0 arctan
bh

ak
.
bh

Prema uvedenoj smeni Jakobijan

J=
Dakle,
arctan

D(x, y)
= 2ab sin cos .
D(, )
p

ak

S = 2ab

2
4
a2 cos4
b sin
h2
k2

bh

sin cos d
0

arctan

ak

d
0

a2
b2
5
5
cos sin 2 sin cos d
= ab
h2
k
0

ab a2 cos6 b2 sin6 0
=
+
ak

6
h2
k2
arctan
bh
a4 bk(ak + 2bh)
.
=
6h2 (ak + bh)2
Z

bh

(Citalac
se podseca na formule: cos arctan =

).
1+ 2

1
,
1+2

sin arctan =

3.1.7. Cilindri
cne koordinate. Pod cilindricnim koordinatama tacke
(x, y, z) podrazumevaju se brojevi , , z gde su , polarne koordinate tacke
(x, y) y ravni xOy. Kako je ovde :
x = cos , y = sin , z = z,

210

Visestruki integrali

to je Jakobijan posmatranog preslikavanja

J(, , z) = .
Otuda vazi rezultat
ZZZ
ZZZ
f (x, y, z)dxdydz =
f ( cos , sin , z)dddz,
G

gde su , , z cilindricne koordinate tacke (x, y, z), E original oblasti G pri

preslikavanju
x = cos , y = sin , z = z.
3.1.8. Primer. Izracunati integral
ZZZ
(x2 + y 2 + z)20 dxdydz,
G

gde je G cilindar ogranicen povrsima

x2 + y 2 = 1, z = 2, z = 3.
Re
senje. Prelazkom na cilindricne koordinate
x = cos , y = sin , z = z,
cilindar G preslikava se na pravougaonik E sa ivicama 0 1, 0
2, 2 z 3, pa je
ZZZ
ZZZ
2
2
20
(x + y + z) dxdydz =
(2 + z)20 dxdydz
G

Z1

Z2
=

2
21

(2 + z)20 dz

d
0

Z3
2

Z1
[(2 + 3)21 (2 + 2)21 ]d
0

22
(4 2 322 + 222 ).
=
462

Zamena promenljivih u dvojnom i trojnom integralu

211

Ve
zbe. Izracunati povrsine ravnih figura ogranicenih sledecim krivim
linijama:
1. (x2 + y 2 )2 = 2a2 xy. (S = a2 )
2

2. x3 + y 3 = axy. (S = a6 )
3

2
3. xa + yb = hx2 ; y > 0, a > 0, b > 0. (S =
3

a3 b 3
4. xa + yb = xy
c2 . (S = 60c4 )

2
ab
5. xa + yb = xa yb ; y > 0. (S = 12
)

a5 b
10h4 )

3.2 Zamena promenljivih u trojnom integralu.

3.2.1. Teorema. Neka je funkcija f (x, y, z) neprekidna na ogranicenom,
merljivom i zatvorenom skupu V sadrzanom u prostoru E 3 sa pravouglim
sistemom (O, x, y, z), a neprekidne funkcije
x = x(u, v, w);

y = y(u, v, w);

z = z(u, v, w)

obostrano jednoznacno preslikavaju skup V na skup V sadrzan u prostoru

E 3 sa pravouglim sistemom (O,0 u, v, w), pri cemu je
x y z
u u u

D(x, y, z)
y
z
J=
= x
6= 0, (u, v, w) V .
v
v
v
D(u, v, w) x y z
w

Tada je
ZZZ
ZZZ
f (x, y, z)dxdydz =
f (x(u, v, w), y(u, v, w), z(u, v, w))|J|dudvdw.
V

(4)

3.2.2. Sferne koordinate. Pod sfernim koordinatama tacke M (x, y, z)

prostora E 3 sa Dekartovim pravouglim koordinatnim sistemom (O, x, y, z),
podrazumevaju se brojevi , , gde je rastojanje tacke M (x, y, z) od
koordinatnog pocetka O(0, 0, 0), ugao izmedju z ose i odsecka OM , a
je ugaom koji upravna projekcija OM 0 , odsecka OM zaklapa sa x osom
(polarni ugao). Iz trigonometrije je poznata veza izmedju koordinata x, y, z
i brojeva , , data sledecim jednacinama:
x = sin cos
y = sin sin
z = cos ,

212

Visestruki integrali

pri cemu je 0 < +, 0

ovde x2 + y 2 + z 2 = 2 i da je

sin cos
D(x, y, z)
J=
= cos cos
D(, , )
sin sin

0 2. Lako se uocava da je

sin sin
cos sin
sin cos

cos
sin = 2 sin .

3.2.3. Primer. Izracunati integral

ZZZ
dxdydz
p
I=
,
1 + (x2 + y 2 + z 2 )3
G

ako je

G = {(x, y, z) E 3 : x2 + y 2 + z 2 1}

(kugla poluprecnika 1 sa centrom u koordinatnom pocetku)

Re
senje. Za posmatranu kuglu G original je pravougaonik
E = {(, , ) E 3 : 0 1, 0 , 0 2}.
Otuda je
ZZZ
I=
E

2 sin ddd
=
1 + 3

sin d

d
0

Z1

Z2

2
4
d =
ln 2.
3
1+
3

3.2.4. Uop
stene sferne koordinate. Izracunavanje zapremina tela
koja su ogranicena nekim delovima sfernih povrsina ili delovima deformisanih sfernih povrsina dosta je olaksano uvodjenjem uopstenih sfernih
koordinata sledecim formulama:
x = asin cos
y = bsin sin
z = ccos ,
pri cemu je 0 , 0 , 0 2. Konstante a, b, c, ,
biraju se prema uslovima zadatka, a Jakobijan
J=

D(x, y, z)
= abc2 cos1 sin21 sin1 cos1 .
D(, , )

Zamena promenljivih u dvojnom i trojnom integralu

213

3.2.5. Primer. Izracunati zapreminu tela koje ogranicava povrs

r

x
+
a

y
+
b

z
= 1,
c

pri cemu je x 0, y 0, z 0.
Re
senje. Ovde se koriste uopstene sferne koordinate pri cemu je =
= 4. Prema uslovu zadatka x 0, y 0, z 0, granice za , , su
respektivno

0 1, 0 , 0 .
2
2
Prema tome

ZZZ
V =

Z2

cos3 sin7 d

dxdydz = 16abc
V

Z1

Z2

sin3 cos3 d.

2 d
0

Primenom identiteta cos3 = (1 sin2 ) cos dobice se da je

V =

abc
.
90

Ve
zbe. Izracunati zapremine tela koja su ogranicena sledecim povrsima.
2
2
2
2
2
= hx . (V = a3hbc )
1. xa2 + yb2 + zc2
2
2
2
4
2
2
2. xa2 + yb2 + zc4 = kz . (V = 6 abc
h )

2
3. xa + yb + zc = hx + ky ; x > 0, y > 0, z > 0.

a
a2
b
b2
(V = abc
+
+
)
2
2
60 h
k
h
k
x y z 2
a 4
hk
4. a + b + c = hx ky ; x > 0, y > 0, z > 0. (V = abc
60 ak+bh h )

2
h(5c+4h)
5. xa + yb + zc = xa + yb hz ; x > 0, y > 0, z > 0. (V = abc
60 (c+h)2 )

2
a 4
2
hk
6. xa + yb + xc2 = hx ky ; x > 0, y > 0, z > 0. (V = abc
64 ak+bh h )
Uputstvo: Zadatke 4, 5, 6 resavati prema primeru 3.1.6