Osnovni pojmovi teorije Galoa

Milan Ruzic
Matematicki fakultet, Beograd

4. jun 2004.

Uvod
U algebri je dugo bilo otvoreno pitanje resivosti algebarskih jednacina
an xn + . . . + a 1 x + a 0 = 0
preko radikala, tj. primenom neke formule u kojoj ucestvuju jedino elemen-
tarne operacije polja i korenovanje proizvoljnog stepena. Ova jednacina in-
varijantna je u odnosu na odredjene automorfizme koji permutuju njene ko-
rene. Videcemo da ta preslikavanja obrazuju tzv. Galoaovu grupu jednacine,
o cemu i pise Evarist Galoa1 u svom poslednjem pismu: U teoriji jednacina
ispitivao sam uslove pod kojim je neka jednacina resiva preko radikala, to mi
je dalo priliku da produbim ovu teoriju, i opisem sve moguce transformacije
na nekoj jednacnini, pa i na onim koje nisu resive radikalima....
Poceci ove teorije javljaju se i kod drugih matematicara. Abel je cak pre
Galoa pokazao da se jednacina 5. stepena ne moze resiti pomocu radikala.
Medjutim, Galoa je imao opstiji pristup on je taj koji je definisao i shvatio
znacaj pojma grupe. Njegov rad objavio je Liuvil 14 godina posle cuvenog
dvoboja.
Ovaj clanak ima za cilj da objasni osnovne pojmove i tvrdjenja teorije
Galoa i algebarskih rasirenja polja. Neke navedene stvari razvile su se i
izkristalisale tek posle objavljivanja Galoaovog rada, te ih on nije poznavao.
Clanak moze sluziti za podsecanje, ali i prvo upoznavanje sa materijom,
ne ulazeci u detalje dokaza. Za citanje je potrebno neveliko predznanje iz
teorije grupa i osnove teorije polja. Dakle, gradivo kursa Algebra 1 je sasvim
dovoljno.

1 Algebarska rasirenja
Neka su F i E polja. F je potpolje polja E, odnosno E je ekstenzija polja F
akko je F algebarska potstruktrura polja E. U tom slucaju pisemo F E.
Dakle, ako F E onda 0F = 0E , x +F y = x +E y, itd.
1
Evariste Galois(1811-1832), francuski matematicar.

1
 Tako je Q R
C. Svako
potpolje od C naziva se brojevnim poljem.
Na primer, Q 2 = {x + y 2 | x, y Q} je jedno brojevno polje.
Neka je F E. Onda EF = ((E, +, 0), F, ), gde definisemo x =
x za F i x E, obrazuje strukturu vektorskog prostora. Uvedimo
oznaku za stepen rasirenja: |E : F| = dim E F . Ako je stepen konacan tada i
rasiernje nazivamo konacnim. Sledece tvrdjenje vazi za proizvoljna, dakle i
beskonacna rasirenja.

Teorema 1 Neka su E, F, K polja takva da vazi F E K. Tada je

|K : F| = |K : E||E : F| .

Ako je polje beskonacne karakteristike (kaze se i karakteristike 0) ono ce biti

i vetorski prostor nad Q. Polje proste karakteristike p (ako je karakteristika
konacna ona mora biti prosta) je i vektorski prostor nad Z p . Koristeci
dosadasnja saznanja pokazuje sa da vazi

Teorema 2 Neka je F konacno polje. Tada je |F | = p k , za neki prost broj

p i k N +. N

Prsten polinoma F[X] je komutativan i nema pravih delitelja nule. 2

Polje racionalnih izraza nad tim prstenom oznacavamo sa

 
p
F(X) = | p, q F[X], q 6= 0 .
q

Ono je rasirenje polja F, ali ne i konacno jer sadrzi, na primer, beskonacnu

linearno nezavisnu familiju [1, X, X 2 , . . .].
Neka je sada a fiksiran element polja E i F E. Sa F(a) oznacavamo
polje razlomaka nad F[a] (tu je, ocekivano, F[a] = {p(a) | p F[X]}). F(a) je
minimalno potpolje od E koje sadrzi F i a. Ono sadrzi i familiju [1, a, a 2 , . . .]
koja je linearno zavisna ako postoji ne-nula p F[X] za koji je p(a) = 0. U
tom slucaju kazemo da je a algebarski element nad F.
U suprotnom, ako a ponistava samo nula polinom iz F[X] zovemo ga
transcedentnim nad F. Jasno je da je tada F(a) = F(X).
E F je algebarsko rasirenje polja F ako je svaki a E algebarski
element nad F.
Na primer, 2 je algebarski nad Q i Q( 2) je algebarsko rasirenje polja
Q. R nije algebarsko rasirenje polja Q jer su, na primer, i e transcedentni
nad Q.
Lako je videti da je svako konacno rasirenje i algebarsko. Zato mora biti
|R : Q| = .
Pretpostavimo da je a E algebarski nad F. Prema principu najmanjeg
elementa za N postoji polinom m F[X] najmanjeg stepena za koji je
m(a) = 0. Mozemo uzeti da je m monican; zovemo ga minimalni polinom
za a nad F.
2
Element X prstena polinoma, oznacavacemo nekad i sa x.

2
Teorema 3 Neka je F E, a E algebarski nad F i m(x) minimalni
polinom od a nad F. Tada vazi:

1. m je nesvodljiv nad F.

2. Ako je p(a) = 0 za p F[X], onda m(x)|p(x).

3. Ako je n = deg m, onda je


F(a) = b0 + b1 a + . . . + bn1 an1 | bk F, 0 k < n .

4. |F(a) : F| = n = deg m.

Za n 2, xn 2 je nesvodljiv nadQ premaAjzenstajnovom

kriterijumu.
Onda je on i minimalni polinom za n 2 i |Q n 2 : Q| = n.

2 Korensko polje i normalna rasirenja

Neka su F E polja i f F[X], deg f 1. Polje E je korensko polje
polinoma f nad F akko:

f ima faktorizaciju na linearne faktore tj. za neke a 1 , . . . , an E i

c F je f (x) = c(x a1 ) (x an ).

Ni u jednom medjupolju K (takvom da je F K ( E) f nema linearnu

faktorizaciju.

Teorema 4 Ako je F polje i f F[X], deg f 1, tada f ima korensko

polje. Uz to, korensko rasirenje je jedinstveno do na izomorfizam. N

Algebarsko rasirenje E F je normalno ukoliko za svaki f F[X] koji

je nesvodljiv vazi: ako f ima jedan koren u E onda E sadrzi sve korene
polinoma f . Drugim recima, ako E sadrzi jedan koren od f , onda ono sadrzi
i korensko polje od f.

Na primer, Q 3
2 ne sadrzi korensko polje polinoma x 3 2 (nad Q) 
2
jer ne obuhvata preostala dva, kompleksna korena. Medjutim, Q 3 2, e 3 i
jeste korensko polje polinoma x3 2. Ono je i normalno rasirenje polja Q
na osnovu sledece teoreme.

Teorema 5 Konacno rasiernje E F je i normalno akko E sadrzi korensko

polje nekog polinoma nad F. N

3 Separabilna rasirenja
Nerastavljiv polinom f F[X] je separabilan nad F akko su svi koreni od
f u njegovom korenskom polju medjusobno razliciti. Proizvoljan polinom
f F[X] je separabilan nad F akko su svi njegovi nerastavljivi faktori iz
F[X] separabilni.

3
Teorema 6 Neka f F[X] i deg f > 0 (tj. f je pravi polinom). Tada f
ima sve proste nule (reda 1) u njegovom korenskom polju akko (f, f 0 ) = 1 tj.
akko je uzajamno prost sa svojim izvodom. Specijalno, nesvodljiv polinom f
je separabilan akko je f 0 6= 0.
U poljima proste karakteristike postoje polinomi za koje je deg f > 0
2
i f 0 = 0. Na primer, to je slucaj sa polinomom x p + xp nad Zp , gde je
p prost broj (dati polinom je rastavljiv nad Z p ). Medjutim, ako je polje
karakteristike 0 onda za deg f > 0 uvek vazi deg f 0 = deg f 1. Posledica
je da nesvodljiv polinom nad brojevnim poljem nema visestruke kompleksne
korene.
Neka su E F polja. Za element a E kazemo da je separabilan ako
je koren nekog separabilnog polinoma nad F. Uz to, za samo rasirenje E
kazemo da je separabilno ako je to svaki od njegovih elemenata.
Primetimo da je separabilno rasirenje i algebarsko. Ako je E separabilno
rasirenje polja F i m(x) minimalni polinom za a E, tada je m(x) nesvodljiv
i separabilan. Delom smo videli da vazi i
Teorema 7 Ako je polje F konacno ili karakteristike 0, svako od njegovih
konacnih rasirenja E je i separabilno.
Ako za polja E F postoji E za koji vazi E = F(), tada kazemo da
je E prosto rasirenje polja
F. Takodje
senaziva primitivnim elementom
polja E. Na primer, Q( 2, 3) = Q( 2 + 3).
Teorema 8 Neka je E konacno i separabilno rasirenje polja F. E je onda i
posto rasirenje polja F.

4 Automorfizmi i konjugacija
Svaki homomorfizam h : E K polja E u polje K je i monomorfizam.
Naime, ako je a bilo koji ne-nula elment E, iz a 1 a = 1 i h(1) = 1 sledi da
je h(a1 )h(a) = 1, pa je tada i h(a) 6= 0. Otuda je Ker h = {0}, sto znaci
da je taj homomorfizam i injektivan.
Kod polja E F K, od posebnog znacaja su homomorfizmi iz E
u K koji fiksiraju zajednicko potpolje F. Videli smo da je svaki takav
homomorfizam i injektivan (utapanje). On ce biti i izomorfizam ako je
|E : F| = |K : F|.
Za rasirenja E i K polja F kazemo da su konjugovana nad F ako postoji
izomorfizam f : E K takav da je f |F = iF (sa iF oznacavamo identicko
preslikavanje). Dodatno, za neke E i K kazemo da su konjugovani
F ako postoji izomorfizam f : F() 7 F(), f |F = i F i f () = .
Teorema 9 Ako su E i K rasirenja polja F, njihovi elementi i su kon-
jugovani akko su, ili transcendentni, ili imaju isti minimalni polinom nad
F.
Neka su E F polja. Skup Aut E svih automorfizama polja E obrazuje
grupu u odnosu na njihovo slaganje. Nije tesko proveriti da je
G = { Aut E : |F = iF }

4
jedna podgrupa te grupe. Obelezavamo je sa G E:F ili G(E|F).
Tako, na primer, ako su a i b 6= 0 bilo koji realni brojevi, minimalni
polinom kompleksnog broja z = a + bi nad R je X 2 2aX + a2 + b2 , pa
su jedini konjugati od z u C upravo z = a bi i samo z. Ovo proizilazi
iz cinjenice da homomorfizmi slikaju nule polinoma u nule korespodentnog
polinoma, sto ogranicava broj razlicitih homomorfizama koji fiksiraju R.
Kako je C = R(i) i svaki GC:R Aut C potpuno odredjen sa (i), sledi
da je GC:R = {z 7 z, z 7 z}. Zanimljivo je pomenuti da je |Aut C| =

22 0 . Lako se pokazuje da automorfizmi svakog rasirenja polja Q moraju
da fiksiraju Q. Medjutim, osim dva pomenuta, ostali elementi Aut C ne
fiksiraju celo R.

5 Galoaova rasiernja
Za polja E F, grupu = GE:F zovemo Galoaovom grupom od E nad
F. Znacaj te grupe je u tome sto postoji odredjena veza izmedju njenih
podgrupa i potpolja od E koja sadrze F. Naime, ako je bilo koja od tih
podgrupa, lako se proveri da je skup

= {a E : ( )((a) = a)}

i jedno potpolje polja E koje sadrzi F; zovemo ga fiksnim poljem te podgrupe

. S druge strane, svakom medjupolju L, F L E odgovara jedna
podgrupa
L = { : ( a L)((a) = a)}
grupe . To je upravo grupa svih automorfizama polja E koji fiksiraju L.
Posebno je F = , kao i E = iE . Pridruzivanja 7 i L 7 L
nazivamo Galoaovim vezama ili koneksijama izmedju skupa P = P(E, F)
svih podgrupa grupa i skupa F = F(E, F) svih polja izmedju F i E. Uz
to, za svake , P i svake L, K F vazi

, L K L K ,

pa su ta pridruzivanja monotono opadajuca u odnosu na inkluziju. Takodje

je , kao i L L .
No, u opstem slucaju, ne mora biti i L = L , cak ni za L = F. Kako

je
= F , to ne mora biti = F. Za ilustraciju, rasirenje E = Q 3 2 polja
Q ima tacno jedan automorfizam iE , i za odgovarajucu grupu = GE:Q
vazi = E 6= Q.
U slucaju kada vazi = F i kada je rasirenje E konacno, zovemo ga
Galoaovim rasirenjem. Drugim recima, rasirenje je Galoaovo ako osim ele-
menata F nema drugih koji su nepokretni u odnosu na svaki .

Teorema 10 Konacno rasirenje E polja F je Galoaovo akko je normalno i

separabilno. Onda je || = |E : F|. 3

Sledeca teorema dobila je naziv vodeca teorema teorije Galoa.

3
Negde se Galoaovo rasirenje definise kao konacno, normalno i separabilno rasirenje.

5
Teorema 11 Ako je E bilo koje Galoaovo rasirenje polja F, tada vazi:
1. Galoaove veze 7 i L 7 L izmedju skupova P i F su bijektivne,
uzajamno inverzene i opadajuce u odnosu na relaciju .

2. E je Galoaovo rasirenje svakog polja L izmedju F i E. Red grupe

GE:L = L je |E : L|.

3. Medjupolje L je Galoaovo rasirenje polja F akko je odgovarajuca pod-

grupa L normalna u grupi . Tada je grupa GL:F izomorfna grupi
/L .

6 Algebarske jednacnine
Algebarske jednacine sa jednom nepoznatom nad poljem F su oblika f (x) =
0, za f F[X]. Nule polinoma f zovemo resenjima ili korenima jednacine.
Dovoljno je ograniciti se na monicne polinome.

Teorema 12 Ako je polinom f nad poljem F separabilan, tada je njegovo

korensko polje K separabilno, a samim tim i jedno Galoaovo rasirenje polja
F.

U slucaju separabilnog polinoma f , grupu G K:F nazivamo Galoaovom

grupom polinoma f ; oznacavamo je i sa G f :F = f . Jasno je da ona zavisi
od polja F, jer je se f moze posmatrati i kao polinom nad svakim E F, pa
mozemo razmatrati i odgovarajucu grupu G f :E .
Svaki automorfizam f indukuje permutaciju skupa svih nula tog
polinoma. Stoga je njegova Galoaova grupa izomorfna nekoj podgrupi sime-
tricne grupe Sn , gde je n stepen polinoma f . Kao posledicu imamo da | f |
deli n!.

7 Resive grupe
Skrenucemo sa glavnog toka izlaganja i, kompletnosti radi, uvesti pojam
resive grupe. Naziv potice upravo zbog uticaja na resivost algebarskih
jednacina.
Neka je G grupa. Komutator elemenata a, b G je [a, b] = a 1 b1 ab.
Zbog ab = ba[a, b], mozemo ga shvatiti kao odstupanje proizvoda ab od ba.
Izvod grupe G je grupa

G0 = h[a, b] : a, b Gi

generisana svim komutatorima grupe G. Jasno je da je G Abelova akko

G0 = {1}. Nije tesko proveriti da vaze i sledeca tvrdjenja:
(H < G)(G0 H H C G). Specijalno, G0 C G.

G/H je Abelova akko je G0 < H.

Neka je h homomorfizam grupe G na grupu A, tj. A = h(G). Tada je

A0 = h(G0 ).

6

0
n-ti izvod definisemo induktivno: G (n) = G(n1) . Svaki izvod je nor-
malna podgrupa prethodnog izvoda tako da imamo jedan opadajuci lanac.
Najzad, G je resiva akko je G(m) = {1} za neko m N.

Teorema 13 Simetricna grupa Sn i alternirajuca grupa An , su resive akko

je n 4.

8 Resivost jednacine radikalima

Pri resavanju algebarske jednacine f (x) = 0, prirodno se namece ideja da se
ona svede na resavanje konacno mnogo binomnih jednacina, tj. jednacina
oblika xs = a. Tu je a K neka vrednost dobijena u prethodnom delu
procesa. Resenja binomne jednacine zovemo s-tim korenima ili radikalima
elementa a.
Neka je F polje i s prirodan broj koji nije deljiv karakteristikom polja
F. Tada za rasirenje E polja F kazemo da je radikalsko akko postoji a F i
bar jedan nerastavljiv polinom oblika x s a, tako da za neku njegovu nulu
vazi E = F[]. Podsetimo se da je s = |E : F|.
Za algebarsku jednacinu f (x) = 0 nad poljem F kazzemo da je resiva
radikalima ako je njeno korensko polje K sadrzano u poslednjem clanu nekog
radikalskog lanca sa pocetkom u F. Dakle, ako je svaki clan lanca

F = L 0 L1 L m

radikalsko rasirenje prethodnog, i K L m , jednacina f (x) = 0 je resiva

radikalima.

Teorema 14 Algebarska jednacina f (x) = 0, deg f > 0, nad poljem F

karakteristike 0 je resiva pomocu radikala akko je resiva njena Galoaova
grupa Gf :F .

Za n = deg f 4, poznate su formule za izrazavanje resenja jednacine

preko njenih koeficijenata, naravno koriscenjem samo operacija njenog ko-
renskog polja i korenovanja. Da to nije slucaj sa vecim stepenima pokazuje

Teorema 15 Za svako n > 4, nad poljem Q postoji algebarska jednacina

stepena n koja nije resiva radikalima.

Literatura
1. G. Kalajdzic: Algebra, Beograd, 1988.

2. N. Bozovic, Z. Mijajlovic: Uvod u teoriju grupa, Beograd, 1983.

3. Z. Mijajlovic: Beleske sa predavanja iz Algebre 2,

http://www.matf.bg.ac.yu/nastavno/zmijaj.html .