Zadaci za vježbanje 5

1. Dokazati da je X T0 -prostor ako i samo ako važi {x} =

6 {y} za svaki par
različitih tačaka x, y iz X.

Rješnje. Neka je X T0 -prostor i neka su x i y različite tačke iz X. Bez

umanjenja opštosti možemo pretpostaviti da postoji okolina U tačke x takva
da je U ∩ {y} = ∅. Odavde slijedi da x ∈ / {y}. Kako je x ∈ {x} slijedi
da je {x} 6= {y}. Dokažimo sada tvrdjenje u suprotnom smjeru. Neka su x
i y različite tačke iz X. Ako svaka okolina tačke x sadrži tačku y onda je
{x} ⊆ {y}. Zaista, neka z ∈ {x} i neka je U okolina tačke z. Kako je x ∈ U
imamo da je i y ∈ U , pa je z ∈ {y}. Analogno zaključujemo da ako svaka
okolina tačke y sadrži tačku x mora biti {y} ⊆ {x}. Kako je {x} = 6 {y}
slijedi da mora postojati okolina tačke x koja ne sadrži y ili okolina tačke y
koja ne sadrži x. 

2. Dokazati sledeća tvrdjenja.

a) Proizvod dva Hausdorfova prostora je Hausdorfov prostor.

b) Potprostor Hausdorfovog prostora je Hausdorfov prostor.
c) Prostor X je Hausdorfov ako i samo ako je skup ∆ = {(x, x)|x ∈ X}
zatvoren u X × X.

Rješnje. a) Neka su X i Y Hausdorfovi prostori i neka su (x1 , y1 ) i (x2 , y2 )

različite tačke iz X × Y . Bez umanjenja opštosti možemo pretpostaviti da
je x1 6= x2 . Kako je X Hausdorfov potoje disjunktne okoline U i V redom
tačaka x1 i x2 . Skupovi U × Y i V × Y su otvoreni u X × Y , sadrže redom
tačke (x1 , y1 ) i (x2 , y2 ) i za njih važi (U × Y ) ∩ (V × Y ) = ∅.
b) Neka je X Hausdorfov prostor, neka je Y potprostor od X i neka su
y1 i y2 različite tačke iz Y . Kako je X Hausdorfov postoje dijunktne okoline
U i V , redom tačaka y1 i y2 , u X. Skupovi UY = U ∩ Y i VY = V ∩ Y su
otvoreni skupovi u potprostoru Y koji sadrže redom tačke y1 i y2 i za njih
važi UY ∩ VY = U ∩ V ∩ Y = ∅.
c) Neka je X Hausdorfov prostor i neka je (x1 , x2 ) ∈ (X × X) \ ∆.
Dokažimo da postoji okolina tačke (x1 , x2 ) koja ne presjeca ∆. Kako su
tačke x1 i x2 različite i kako je X Hausdorfov, postoje disjunktne okoline

1
U i V redom tačaka x1 i x2 . Skup U × V je okolina tačke (x1 , x2 ) u pros-
toru X × X. Dokažimo da je (U × V ) ∩ ∆ = ∅. Ako bi postojala tačka
(x, y) ∈ (U × V ) ∩ ∆ onda bi imali da je x = y, x ∈ U i y ∈ V , pa skupovi U i
V ne bi bili disjuntkni. Dokažimo sada tvrdjenje u suprotnom smjeru. Neka
su x1 i x2 različite tačke iz X. Imamo da (x1 , x2 ) ∈
/ ∆, pa kako je skup ∆
zatvoren u X × X, postoji element U × V , baze topologije na X × X, takav
da je (U × V ) ∩ ∆ = ∅. Skupovi U i V su disjunktne okoline, redom tačaka
x1 i x2 , u X. 

3. Prostor X, koji je T1 , je regularan ako i samo ako za svako x ∈ X i svaku

okolinu U od x, postoji okolina V od X, takva da je V ⊆ U .

Rješnje. Neka je T1 -prostor X regularan, neka je x ∈ X i neka je U

okolina od x. Kako su {x} i X \ U disjunktni zatvoreni skupovi postoje
disjuntkni otvoreni skupovi U1 i U2 takvi da je x ∈ U1 i X \ U ⊆ U2 . Skup
V = U1 je okolina tačke x i za nju važi V ⊆ X \ U2 ⊆ U . Odavde slijedi da je
i V ⊆ U jer je skup X \ U2 zatvoren. Dokažimo sada tvrdjenje u suprotnom
smjeru. Neka je X T1 -prostor, neka je x ∈ X i neka je F zatvoren skup koji
ne sadrži x. Skup X \ F je okolina od x pa na osnovu pretpostavke postoji
okolina U od x takva da je U ⊆ X \ F . Skupovi U1 = U i U2 = X \ U
su disjunktni otvoreni skupovi za koje je x ∈ U1 i F ⊆ U2 . Dakle, X je
regularan. 

4. Neka je X T1 -prostor i neka za svaki zatvoren skup F ⊆ X i svaki otvoren

skup W ⊆ X, koji sadrži F , postoji niz {Wn }+∞
S+∞ n=1 otvorenih skupova u X
takav da je F ⊆ n=1 Wn i Wn ⊆ W za svako n ∈ N. Dokazati da je X
normalan.

Rješenje. Neka su A i B disjunktni zatvoreni skupovi u X. Kako je X \ B

otvoren i sadrži A, na osnovu pretpostavke
S∞ postoji niz {Un }+∞
n=1 otvorenih
skupova u X, takav da je A ⊆ n=1 Un i Un ⊆ X \ B za svako n ∈ N.
+∞
Analogno, postoji niz {Vn }n=1 otvorenih skupova u X takav da je B ⊆
S +∞
n=1 Vn i Vn ⊆ X \ A za svako n ∈ N. Neka je za svako n ∈ N

n
! n
!
[ [
Gn = Un \ Vk i Hn = Vn \ Uk .
k=1 k=1
S+∞ S+∞
Neka je U = n=1 Gn i V = n=1 Hn . Kako je svaki od skupova Gn i Hn

2
otvoren slijedi da su skupovi U i V otvoreni. Očigledno je A ⊆ U i B ⊆ V .
Dokažimo da su U i V disjunktni skupovi. Neka su m i n prirodni brojevi.
Ako je m ≤ n onda je očigledno Vm ∩ Gn = ∅ pa je i Hm ∩ Gn = ∅. Ako je
n ≤ m onda je Un ∩ Hm = ∅, pa je opet Gn ∩ Hm = ∅. Dakle, za proizvoljne
prirodne brojeve m i n vrijedi Gn ∩Hm = ∅. Odavde slijedi da je U ∩V = ∅. 

5. Neka su F1 , F2 , . . . , Fn zatvoreni skupovi u normalnom prostoru X takvi da

je F1 ∩ F2 ∩ . . . ∩ Fn = ∅. Dokazati da postoje otvoreni skupovi U1 , U2 , . . . , Un
takvi da je Fi ⊆ Ui za svako i ∈ {1, 2, . . . , n} i U1 ∩ U2 ∩ . . . ∩ Un = ∅.

Rješenje. Dokažimo tvrdjenje indukcijom. Za n = 2 tvrdjenje slijedi

direktno iz definicije normalnog prostora. Pretpostavimo da tvrdjenje važi
za neki prirodan broj n ≥ 2. Dokažimo da važi za n + 1.
1◦ Neka su skupovi F1 , F2 , . . . , Fn+1 disjunktni. Kako je X normalan za
zatvorene skupove F1 i F2 ∪F3 ∪. . .∪Fn+1 postoje disjunktni otvoreni skupovi
U1 i U takvi da je F1 ⊆ U1 i F2 ∪ F3 ∪ . . . ∪ Fn+1 ⊆ U . Na osnovu indukcijske
pretpostavke postoje otvoreni skupovi V2 , V3 , . . . , Vn+1 takvi da je

Fi ⊆ Vi za svako i ∈ {2, 3, . . . , n + 1} i V2 ∩ V3 ∩ . . . ∩ Vn+1 = ∅.

Skupovi U1 , U2 = V2 ∩ U, U3 = V3 ∩ U, . . . , Un = Vn ∩ U su otvoreni i za njih

važi

Fi ⊆ Ui za svako i ∈ {1, 2, . . . , n + 1} i U1 ∩ U2 ∩ . . . ∩ Un+1 = ∅.

2◦ Neka bar dva od skupova F1 , F2 , . . . , Fn+1 nisu disjunktna. Neka npr.

skupovi F1 i F2 nisu disjunktni. Na osnovu indukcijske pretpostavke postoje
otvoreni skupovi V1 , U2 , U3 , . . . , Un takvi da je

F1 ∩ F2 ⊆ V1 , Fi ⊆ Ui−1 za svako i ∈ {3, 4, . . . , n + 1}

i
V1 ∩ U2 ∩ U3 ∩ . . . ∩ Un = ∅.
Skupovi F1 \ V1 i F2 \ V1 su zatvoreni i disjuntkni pa postoje otvoreni skupovi
V10 i V100 takvi da je F1 \ V1 ⊆ V10 i F2 \ V1 ⊆ V200 . Skupovi U1 = V10 ∪ V1 , U2 =
V100 ∪ V2 , U3 , U4 , . . . , Un+1 su otvoreni i za njih važi

F1 ⊆ Ui za svako i ∈ {1, 2, . . . , n + 1} i U1 ∩ U2 ∩ . . . ∩ Un+1 = ∅. 

3
6. Dokazati da je svaki metrički prostor normalan.

Rješnje. Neka je (X, d) metrički prostor i neka su A i B disjunktni

zatvoreni skupovi u X. Zbog zatvorenosti skupa B za svako a ∈ A pos-
toji kugla B(a, δ(a)) takva da je B(a, δ(a)) ∩ B = ∅. Analogno, za svako
b ∈ B postoji kugla B(b, δ(b)) takva da je B(b, δ(b)) ∩ A = ∅. Neka je
[  δ(a)  [  δ(b) 
U= B a, iV = B b, .
a∈A
2 b∈B
2

Skupovi U i V su otvoreni i očigledno je A ⊆ U i B ⊆ V . Dokažimo da je

U ∩ V = ∅. Ako bi postojao element x ∈ U ∩ V onda bi za neke dvije tačke
a ∈ A i b ∈ B imali da je d(a, x) < δ(a)
2
i d(b, x) < δ(b)
2
. Odavde bi slijedilo
da je

δ(a) + δ(b)
d(a, b) ≤ d(a, x) + d(x, b) < ≤ max{δ(a), δ(b)},
2
što nije moguće zbog načina na koji smo izabrali brojeve δ(a) i δ(b).