1 Osnovna matematička okruženja

1.1 Osnovne formule

Polinom n-tog stepena zadaje se izrazom: p(x) = an xn + an−1 xn−1 + . . . + a1 x +
a0 , pri čemu se an , an−1 , . . . , a1 , a0 nazivaju koeficijenti polinoma p(x).
Vrednost izraza Z ∞
1
f (x) = 2
dx = 1
1 x
može seR dobiti primenom osnovnih transformacija. Primetite izgled formule
∞
f (x) = 1 x12 dx = 1 kada je u istom redu sa tekstom.
Binomni koeficijent nk = k!(n−k)! n!


jednak je koeficijentu uz xn u razvoju:
X n
(1 + x)n = xk , (1)
k
k∈Z

n


gde se pretpostavlja da je k = 0 ako je k < 0 ili k > n, pri čemu Z označava
skup celih brojeva {. . . , −2, −1, 0, 1, 2, 3, . . .}.

2 Primer dokaza
Dokažimo da je: ∀n, m ∈ Z, ako je n − m parno, tada je n3 − m3 parno.
Dokaz: Pretpostavimo da su n i m celi brojevi takvi da je n − m parno.
Prema definiciji parnih brojeva, ∃k ∈ Z : n − m = 2k. Tada je:
n3 − m3 = (n − m)(n2 + nm + m2 ) prema razlici kubova,
= 2k(n2 + nm + m2 ) nakon zamene,
= 2(n2 k + nmk + m2 k) zbog distributivnosti.
S obzirom da su n, m, k ∈ Z, imamo i da je n2 k + nmk + m2 k ceo broj. Zbog
toga, ∃j ∈ Z : n2 k + nmk + m2 k = j.
Tada možemo reći da je n3 − m3 = 2j. Dakle, n3 − m3 je paran broj.

3 Neke naprednije komande

2bn/2c ,2dn/2e

e0 = (. . . , 0, 1, 0, . . . , 0, 1, 0, . . . , 0, 1, 0, . . .)
| {z } | {z }
d−1 nula d−1 nula
X X
H(X) = − p(x) log p(x).
y∈Y x
g(x)=y

Štaviše, s obzirom da je vn,k antisimetrična po k = 0, sledi:

vn,−k = −vn,k for all k ∈ Z. (2)

1
Na osnovu (2) i činjenice da je (L+R)n = [L(I +R2 )]n = Ln (I +R2 )n , dobijamo:


 vn,0 = 0, if j ≡ 0 (mod 2d),

v ≥ 0,
n,j if j ≡ 1, 2, . . . , d − 1 (mod 2d),
qn,n+y0 +j = (3)


 v n,d = 0, if j ≡ d (mod 2d),
vn,j ≤ 0, if j ≡ d + 1, d + 2, . . . , 2d − 1 (mod 2d).


Tada iz (3) sledi


1 X
∆(fij f ij ) = 2  χij (σi − σj )2 + f ij ∇j ∇i (∆f )+
2 i<j


+∇k fij ∇k f ij + f ij f k [2∇i Rjk − ∇k Rij ]  (4)

(n+y +2) (n+y +2)

c(∞) (n+y+0)
n,y0 = cn,y0 = pn,n+y0 0 − pn,n+y0 0 +(n+y0 +2) (5)
(n+y +2) (n+y0 +2)
= pn,n+y0 0 − pn,2n+2y 0 +2
(6)
(n+y0 +2) (n+y +2)
= σ̃n,b(n+y 0 )/2c
− σ̂n,n+y0 0 +1 (7)

4 Uredjeni skupovi i mreže

Za mrežu L i a ∈ L, podmreže

[a) = {x ∈ L|a ≤ x} i (a] = {x ∈ L|x ≤ a}

su poluotvoreni intervali mreže L.

Neka je L = (L, ∧, ∨, 0, 1) kompletna mreža. Tada je kvantal (L, ∧, ∨, ∗, 0, 1)
algebra u kojoj binarna operacija ∗ : L2 → L zadovoljava uslove

u ∗ (v ∗ w) = (u ∗ v) ∗ w,
W _
u ∗ ( i∈I vi ) = (u ∗ vi ),
i∈I
W _
( i∈I ui ) ∗ v = (ui ∗ v),
i∈I

za svako u, v, w ∈ L i ui , vi ∈ L za svako i ∈ I. U svakoj kompletno reziduiranoj

2
mreži sledeća tvrdjenja su tačna, za svaki indeksni skup I:
_ _
a⊗ bi = (a ⊗ bi ), (8)
i∈I i∈I
^ ^
a→ bi = (a → bi ),
i∈I i∈I
_ ^
ai → b = (ai → b),
i∈I i∈I
^ ^
a⊗ bi ≤ (a ⊗ bi ), (9)
i∈I i∈I

Neka je L Gödel-ova struktura, i skupovi U i V takvi da je |U | = 3 i |V | = 2.

Neka su A1 , A2 ∈ LU ×U , B1 , B2 ∈ LV ×V , N ∈ LU ×V fazi relacije zadate preko
sledećih fazi matrica:
     
1 1 1 0.3 0.4 0.5 0.6 0.2
N = 1 1 , A1 = 0.5 1 0.3 , A2 = 0.6 0.3 0.4 ,
1 1 0.4 0.6 1 0.7 0.7 1
   
1 0.6 0.6 0.6
B1 = , B2 = .
0.6 0.7 0.7 1
Matrica:  
a11 a12 ··· a1n
 a21 a22 ··· a2n 
A= .
 
.. .. .. 
 .. . . . 
an1 an2 ··· ann