Glava 1

Diferencijabilnost

1.1 Diferenciranje. Neki zadaci

sin 3x sin 5x sin 7x π  π
1. Ako je f (x) = sin x + + + , tada je f 0 = sin .
3 5 7 9 6

π
Rešenje. Iz f 0 (x) = cos x + cos 3x + cos 5x + cos 7x i x = imamo da je
9
π  π π 5π 7π 1 π 2π 7π
0
f = cos + cos + cos + cos = + 2 cos cos + cos =
9 9 3 9 9 2 3 9 9
1 2π 7π 1 π
=
+ cos + cos = = sin .
2 9 9 2 6
π  π
Dakle, zaista je f 0 = sin .
9 6
2. Ako je f (x) = x2 cos 2x, izračunati f (10) (0).

Rešenje. Kako je funkcija beskonačno diferencijabilna u x = 0, jer su to x2 i

cos 2x, i s obzirom na to da je

22 2 24 4 26 6 28 8 210 10
cos 2x = 1 − x + x − x + x − x + ··· ,
2! 4! 6! 8! 10!
imamo da je

22 4 24 6 26 8 28 10 210 12
f (x) = x2 − x + x − x + x − x + ··· ,
2! 4! 6! 8! 10!
1
2 Diferencijabilnost

(10) 28 210 12! 2

pa je f (x) = 10! − x + · · · , odakle je
8! 10! 2
28 · 10!
f (10) (0) = = 23040.
8!
3. Ako funkcija f (x) na intervalu (0, ∞) ima neprekidan izvod i ako važi
f (0) = 1 i |f (x)| ≤ e−x za svako x ∈ (0, ∞), tada postoji x0 ∈ (0, ∞) tako
da je f 0 (x0 ) = e−x0 .

Rešenje. Uočimo pomoćnu funkciju ϕ(x) = f (x) − e−x . Očigledno je ϕ(0) =

f (0) − e−0 = 1 − 1 = 0. Za x ≥ 0 je ϕ(x) ≤ 0 i lim ϕ(x) = 0. Dakle,
x→∞
postoji tačka x0 ∈ (0, ∞) u kojoj ϕ(x) ima najmanju vrednost. U tački x0
je ϕ0 (x0 ) = 0, tj. f 0 (x0 ) + e−x0 = 0, odnosno f 0 (x0 ) = e−x0 , što je trebalo
dokazati.

4. Ako je funkcija f (x) diferencijabilna na [x1 , x2 ], 0 < x1 < x2 , tada je

 
1  x1 x2 
 = f (ξ) − ξf 0 (ξ), ξ ∈ (x1 , x2 ).

x2 − x1 f (x1 ) f (x2 )


f (x) 1
Rešenje. Ako na funkcije g(x) = i ϕ(x) = , 0 < x1 < x < x2 ,
x x
primenimo Košijevu teoremu na segmentu [x1 , x2 ], tada iz

g(x2 ) − g(x1 ) g 0 (ξ)

= 0 , ξ ∈ (x1 , x2 ),
ϕ(x2 ) − ϕ(x1 ) ϕ (x)

imamo
f (x2 ) f (x1 ) ξf 0 (ξ) − f (ξ)
−
x2 x1 ξ2
= = f (ξ) − ξf 0 (ξ),
1 1 1
− − 2
x2 x1 ξ
odakle je  
1  x1 x 2

 = f (ξ) − ξf 0 (ξ),
 
x2 − x1

f (x1 ) f (x2 )
čime je tvrđenje dokazano.

5. Ako je funkcija ϕ(x) diferencijabilna na (a, b) i ϕ0 (x) = F (ϕ(x)), gde je

F (x) beskonačno diferencijabilna na (a, b), tada je i funkcija ϕ(x) beskonačno
diferencijabilna na (a, b).
 1.1 Diferenciranje. Neki zadaci 3

Rešenje. Dokaz ovog tvrđenja izvešćemo indukcijom. Pretpostavimo da po-

stoji ϕ(n) (x), pri čemu je identično

ϕ(n) (x) = p F (ϕ(x)), . . . , F (n−1) (ϕ(x)), ϕ(x), . . . , ϕ(n−1) (x) ,

(1.1)

gde je p polinom. Za n = 1 jasno je da važi, jer je ϕ0 (x) = F (ϕ(x)). Kako

je na desnoj strani (1.1) polinom od diferencijabilnih funkcija, gde je F (x)
beskonačno diferencijabilna, ϕ(k) (x) (0 ≤ k ≤ n − 1) su diferencijabilne
zbog postojanja ϕ(n) (x), to istu možemo prodiferencirati, pri čemu ponovo
dobijamo izraz oblika

q F (ϕ(x)), . . . , F (n) (ϕ(x)), ϕ(x), . . . , ϕ(n) (x) ,

gde je q polinom jednak ϕ(n+1)(x) . Dakle, ϕ(n+1)(x) postoji, tj. ϕ(x) je besko-
načno diferencijabilna.

6. Ako konveksna funkcija f (x) ima kosu asimptotu, tada grafik te funkcije
teži kosoj asimptoti sa gornje strane.

Rešenje. Kako je grafik funkcije f (x) konveksan, to je f 00 (x) > 0. Kako f (x)
ima kosu asimptotu (označimo je sa y = ax + b), to g(x) → 0 kad x → ∞
i g 00 (x) = f 00 (x) > 0, gde smo sa g(x) = f (x) − ax − b označili pomoćnu
funkciju.
Ako pretpostavimo da u nekoj tački x0 važi g 0 (x0 ) = c > 0, tada za
x > x0 važi g 0 (x) > c, pa je g(x) > g(x0 ) + c(x − x0 ), što protivreči uslovu
da g(x) → 0 kad x → ∞. Dakle, svuda je g 0 (x) ≤ 0, pa g(x) monotono ne
raste. Ako za neko x1 važi g(x1 ) = k < 0, tada za x > x1 važi g(x) ≤ k, što
protivreči činjenici da g(x) → 0 kad x → ∞. Zato je g(x1 ) ≥ 0. Za g(x1 ) = 0
je g(x) = 0, x > x1 , što je u kontradikciji sa g 00 (x) > 0. Prema tome, za
svako x iz oblasti definisanosti f (x), pa i g(x), važi g(x) > 0, što znači da se
grafik funkcije f (x) približava kosoj asimptoti y = ax + b sa gornje strane.
Glava 2

Integrabilnost

2.1 Zadaci
7. Ako je f (x) beskonačno diferencijabilna funkcija na (−a, a) i ako niz
{f (n) (x)} ravnomerno konvergira na (−a, a), naći lim f (n) (x) ako važi
n→∞
lim f (n) (0) = 1.
n→∞

Rešenje. Označimo sa g(x) traženu graničnu vrednost, tj. neka je

g(x) = lim f (n) (x).
n→∞

Zbog ravnomerne konvergencije možemo integraliti član po član i pritom

dobijamo
Zx Zx Zx
(n)
g(x)dx = lim f (x)dx = lim f (n) (x)dx =
n→∞ n→∞
0 0 0
(n−1) (n−1)
(0) = lim f (n−1) (x) − lim f (n−1) (0) = g(x) − 1.


= lim f (x) − f
n→∞ n→∞ n→∞
Odavde se vidi da g(x) zadovoljava diferencijalnu jednačinu g 0 (x) = g(x) uz
početni uslov g(0) = 1, tj. g(x) = ex . Dakle, lim f (n) (x) = ex .
n→∞
8. Izračunati ZZZZ
e(Ax,x) dx1 dx2 dx3 dx4 ,
D
H
X
gde je (Ax, x) = aij xi xj pozitivno definitna kvadratna forma, a D oblast
i,j=1
(Ax, x) ≤ 1.

4
 2.1 Zadaci 5

Rešenje. Svodeći kvadratnu formu ortogonalnim transformacijama na glavne

ose, tada u novim promenljivim integral postaje
ZZZZ H
λi x2i
P
ei=1 dx1 dx2 dx3 dx4 .
H
λi x2i ≤1
P
i=1

√
Smenom λi xi = yi dobijamo integral
ZZZZ H
1 yi2
P
√ ei=1 dy1 dy2 dy3 dy4 .
λ1 λ2 λ3 λ4
H
yi2 ≤1
P
i=1

Primenom polarnih koordinata y1 = r1 cos ϕ1 , y2 = r1 sin ϕ1 , y3 = r2 cos ϕ2 ,

y4 = r2 sin ϕ2 dobijamo integral

ZZ Z2π Z2π
1 2 2
p r1 dr1 r2 dr2 dϕ1 dϕ2 er1 +r2 =
|A|
r12 +r22 ≤1 0 0

π 2 (e − 1)2
ZZ
r2
=p et1 +t2 dt1 dt2 = p ,
|A| 2 |A|
t1 +t2 ≤1
t1 >0, t2 >0

gde je |A| = λ1 λ2 λ3 λ4 determinanta matrice A.