8 Funkcije vi

se promenljivih 78

8 Funkcije vi
se promenljivih
Neka je R skup realnih brojeva i X Rn . Jednoznacno preslikavanje
f :XR
naziva se realna funkcija sa n nezavisno promenljivih ciji je domen X. Ako
oznacimo sa x = (x1 , x2 , ..., xn ) proizvoljni element iz X i sa u R sliku
elementa x ovim preslikavanjem onda mozemo pisati
u = f (x1 , x2 , ..., xn )
Ako je funkcija samo sa dve nezvisno promenljive onda se obicno pise
z = f (x, y)
gde su x i y nezavisno promenljive a z je zavisno promenljiva.
Funkciju sa tri nezavisno promenljive obicno onzacavamo sa
u = f (x, y, z)
gde su x, y i z nezavisno promenljive a u je zavisno promenljiva.
Funkcija dve promenljive se moze geometrijski interpretirati na sledeci
nacin. Ako sa M oznacimo tacku u ravni xOy cije su koordinate x i y, onda
se funkcija z = f (x, y) moze oznaciti sa z = f (M ), tj, z je funkcija tacke M
iz ravni xOy, pa skup svih trojki (x, y, z) R3 koje zadovoljavaju jednacinu
z = f (M ) ima svoj geometrijski smisao. Obicno je to neka povrs u prostoru.

Primer 72 Oblast definisanosti funkcije

z = 2x y
je cela ravan R2 . Funkcija definise ravnu povrs u prostoru.
Primer 73 Funkcija q
z= 1 x2 y 2
ima za domen skup tacaka u ravni R2 koji zadovoljavaju uslov x2 +y 2 1, tj.
kruznicu x2 + y 2 = 1 i njenu unutrasnjost. Funkcijom je definisana gornja
polusfera x2 + y 2 + z 2 = 1.
Primer 74 Funkcija
1
u=
4 y2 z2
x2
ima za domen skup svih tacaka x2 + y 2 + z 2 < 4 (u unutrasnjosti sfere x2 +
y 2 + z 2 = 4).
8.1 Granicna vrednost i neprekidnost funkcije vi
se
promenljivih 79

8.1 Grani
cna vrednost i neprekidnost funkcije vi
se
promenljivih
Rastojanje izmeu n-dimenzionalnih tacaka x Rn i y Rn gde je
x = (x1 , x2 , ..., xn ) i y = (y1 , y2 , ..., yn ) se definise metrikom
q
d(x, y) = (x1 y1 )2 + (x2 y2 )2 . . . + (xn yn )2 .

Pod r-okolinom tacke x0 podrazumevamo n-dimenzionalnu kuglu K[x0 , r)

koju cine tacke x koje zadovoljavahju uslov

d(x0 , x) < r.

Ako je funkcija u = f (x) definisana u oblasti K[x0 , r)\{x0 }, gde x Rn i

x0 Rn , i ako postoji broj b R takav da je za svako > 0 ( r) postoji
> 0 tako da je
d(x0 , x) < |f (x) b| <
onda se kaze da je b granicna vrednost funkcije u = f (x) u tacki x0 i pise se

lim f (x) = b.
xx0

Ako je funkcija u = f (x) definisana u oblasti K[x0 , r) i ako je

lim f (x) = f (x0 )

xx0

onda se kaze da je funkcija neprekidna u tacki xo .

Ako je funkcija neprekidna u svakoj tacki neke oblasti D, onda se kaze
da je neprekidna na D.

8.2 Parcijalni izvodi

Neka je funkcija z = f (x, y) definisana na oblasti D R2 . Neka (x, y),
(x + x, y), (x, y + y) i (x + x, y + y) pripadaju oblasti D.
Prvi parcijalni prirastaj funkcije f (x, y) po x u tacki (x, y) je

x z = f (x + x, y) f (x, y),

dok je prvi parcijalni prirastaj funkcije f (x, y) po y u tacki (x, y)

y z = f (x, y + y) f (x, y).

Potpuni (totalni) prirastaj funkcije f (x, y) u tacki (x, y) je

z = f (x + x, y + y) f (x, y).
8.2 Parcijalni izvodi 80

Za funkciju u = f (x1 , x2 , . . . , xn ) totalni prirastaj je

u = f (x1 + x1 , x2 + x2 , . . . , xn + xn ) f (x1 , x2 , . . . , xn ).
Ako postoji
x z f (x + x, y) f (x, y)
lim = lim
x0 x x0 x
onda se on naziva prvi parcijalni izvod funkcije z = f (x, y) po x u tacki (x, y)
z
i oznazava se sa x ili f
x
ili fx0 (x, y).
Slicno, ako postoji,
y z f (x, y + y) f (x, y)
lim = lim
y0 y y0 y
onda se on naziva prvi parcijalni izvod funkcije z = f (x, y) po y u tacki (x, y)
z
i oznazava se sa y ili f
y
ili fy0 (x, y).
Primer 75

z= xy ln(x + y) + 2x 3
z y 1
= ln(x + y) + xy +2
x 2 xy x+y
z x 1
= ln(x + y) + xy
y 2 xy x+y
Ako se totalni prirastaj z funkcije z = f (x, y) u tacki moze predstaviti u
obliku zbira
z = f1 (x, y)x + f2 (x, y)y + (x, y)
gde je
(x, y)
lim 2 =0
x 0
y 0
x + y 2
onda se kaze da je funkcija f (x, y) diferencijabilna u tacki (x, y). Linearni
deo po x i y, tj.
f1 (x, y)x + f2 (x, y)y
naziva se totalni diferencijal funkcije z = f (x, y) u tacki (x, y) koji odgovara
prirastajima nezavisno promenljivih x i y i oznacava se sa dz ili df ili
df (x, y).
Neka je funkcija z = f (x, y) definisana u oblasti D i neka su u toj oblasti
neprekidni parcijalni izvodi te funkcije fx0 (x, y) i fy0 (x, y). Tada je za
(x + x, y + y) D funkcija f (x, y) diferencijabilna u tacki (x, y) i vazi
dz = fx0 (x, y)x + fy0 (x, y)y.
8.3 Parcijalni izvodi vi
seg reda 81

odnosno kako je x = dx i y = dy vazi

z z
dz = fx0 (x, y)dx + fy0 (x, y)dy = dx + dy.
x y
Ako se radi o funkciji od n promenljivih

u = f (x1 , x2 , . . . , xn )

onda je totalni diferencijal funkcije jednak

n
X u
du = dxk .
k=1 x

8.3 Parcijalni izvodi vi

seg reda
Parcijalni izvodi prvog reda fx
i f
y
funkcije f (x, y) su takoe funkcije od
x i y, pa se mogu traziti njihovi parcijalni izvodi po x i y, koji se nazivaju
parcijalnim izvodima drugog reda i zavisno od promenljivih po kojima je
funkcija diferencirana obelezavaju kao

2f
!
f
=
x2 x x

2f
!
f
2
=
y y y
2f
!
f
=
xy y x
2f
!
f
=
yx x y
Poslednja dva izvoda se nazivaju mesovitim parcijalnim izvodima, i ukoliko
2f 2f
su xy i yx neprekidne funkcije, tada vazi

2f 2f
= ,
xy yx
sto znaci da u ovom slucaju drugi mesoviti parcijalni izvod ne zavisi od
redosleda diferenciranja po x i y.

Primer 76 Za funkciju

z = x3 + 2x2 y + 3xy 2 + y 3
8.4 Parcijalni izvodi slo
zene funkcije 82

prvi parcijalni izvodi su

z z
= 3x2 + 4xy + 3y 2 = 2x2 + 6xy + 3y 2
x y
dok su drugi parcijalni izvodi
2z 2z 2z
= 6x + 4 = 6x + 6y = 4x + 6y
x2 y 2 xy
Kako su i parcijalni izvodi ponovo funkcije od x i y, postupak diferenciranja
je moguce nastaviti kako bi se za funkciju z = f (x, y) dobili parcijalni izvodi
treceg i visih redova. Tako se, na primer, mogu naci sledec izvodi treceg reda
3f 3f 3f 3f
, , ,
x3 x2 y xy 2 y 3
3f 3f 3f 3f
, , .
yx2 y 2 x xyx yxy
Pored parcijalnih izvoda za funkcije vise promenljivih postoje i totalni dife-
rencijali viseg reda, pa je tako, na primer, za funkciju z = f (x, y) totalni
diferencijal drugog reda jednak
2z 2 2z 2z 2
d2 z = d(dz) = dx + 2 dxdy + dy
x2 xy y 2
dok je njen totalni diferencijal treceg reda jednak
3z 3 3z 3z 3z 3
d3 z = d(d2 z) = dx + 3 dx 2
dy + 3 dxdy 2
+ dy .
x3 2 xy x 2 y y 3

8.4 Parcijalni izvodi slo

zene funkcije
Funkcije vise promenljivih mogu biti slozene, pa tako, na primer, ako je
z = f (u, v) funkcija od u i v, pri cemu su u = u(x, y) i v = v(x, y) funkcije
od x i y, onda je z slozena funkcija od x i y
z = f (u(x, y), v(x, y)) = g(x, y)
a njeni parcijalni izvodi po x i y se dobijaju kao
z z u z v
= +
x u x v x
z z u z v
= + .
y u y v y
Za slozene funkcije mogu se definisati i parcijalni izvodi viseg reda, s tim sto
se njihovo nalazenje usloznjava sa povecavanjem reda parcijalnog izvoda.
8.5 Ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive 83

8.5 Ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive

Nalazenje ekstremnih vrednosti vise promenljivih ilustrovacemo na najjed-
nostavnijem primeru funkcije dve promenljive z = f (x, y). Najpre cemo
uvesti uobicajene skracene oznake za parcijalne izvode prvog i drugog reda

z z 2z 2z 2z
p= q= r= s= t= .
x y x2 xy y 2
Potreban uslov da funkcija dve promenljive u nekoj tacki Mk ima ekstremnu
vrednost jeste da u toj tacki oba prva parcijalna izvoda budu jednaka nuli,
odnosno
p = q = 0/Mk .
Sve tacke u kojima je ovaj uslov zadovoljen nazivaju se stacionarnim tackama,
ali funkcija ne mora u svakoj od njih imati ekstremnu vrednost. Da bi u
stacionarnoj tacki funkcija imala ekstremnu vrednost potrebno je da budu
ispunjeni jos neki uslovi. Da bi se ispitalo da li su ovi uslovi ispunjeni, za
svaku stacionarnu tacku se od vrednosti drugih parcijalnih izvoda funkcije u
toj tacki formira sledeci izraz

F (Mk ) = rt s2 /Mk .

Zavisno od vrednosti ovog izraza postoje sledece mogucnosti:

1. Ako je F (Mk ) > 0, funkcija u stacionarnoj tacki ima ekstremnu vred-

nost i to, zavisno od vrednosti drugog parcijalnog izvoda funkcije po x
u toj tacki

- maksimum, ako je r/Mk < 0

- minimum, ako je r/Mk > 0

2. Ako je F (Mk ) > 0, funkcija u stacionarnoj tacki nema ekstremnu vred-

nost, vec je u pitanju tzv. sedlasta tacka

3. Ako je F (Mk ) = 0, potrebna su dodatna ispitivanja.

Primer 77 Naci ekstremne vrednosti funkcije

z = x2 + y 2 + 2x 4y + 6.

Najpre potrazimo stacionarne tacke pomocu parcijalnih izvoda prvog reda:

p = 2x + 2 q = 2y 4.
8.5 Ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive 84

Izjednacavanjem parcijalnih izvoda prvog reda sa nulom dolazimo do sistema

jednacina
2x + 2 = 0 2y 4 = 0
cijim resavanjem dobijamo samo jednu stacionarnu tacku M (1, 2). Kada
se potraze parcijalni izvodi drugog reda dobija se

r=2 s=0 t=2

sto su u ovom slucaju konstante, pa je tako i u tacki M

rt s2 = 4 > 0

sto dalje znaci da u ovoj tacki funkcija postize ekstremnu vrednost. Kako je,
pri tome, r = 2 > 0 radi se o minimumu koji je jednak

zmin = (1)2 + 22 2 8 + 6 = 1

Pored nalazenja ekstremnih vrednosti, za funkciju dve promenljive z = f (x, y)

moguce je odrediti i najmanju i najvecu vrednost koje funkcija postize u nekoj
oblasti D sa konturom L
D =DL
Ove vrednosti dobijaju se ispitivanjem

- ekstremnih vrednosti funkcije unutar oblasti D (po ranije opisanom

postupku)

- ekstremnih vrednosti funkcije na konturi L.

Ispitivanje ekstremnih vrednosti na konturi svodi se na nalazenje vezanih

(neslobodnih) ekstremnih vrednosti funkcije z = f (x, y), odnosno ekstremnih
vrednosti koje ona postize uz zadovoljavanje dodatnog uslova g(x, y) = 0,
koji predstavlja jednacinu konturne linije. Postoje dve metode za iznalazenje
vezanih ekstrema.

1. Metod direktne eliminacije

Iz veze g(x, y) = 0 promenljiva y se izrazi kao funkcija od x, odnosno
y = y(x), pa z = f (x, y) sada postaje z = f (x, y(x)) = F (x), dakle
samo funkcija od x, za koju se ekstremne vrednosti mogu naci na isti
nacin kao i za druge funkcije jedne promenljive.
8.5 Ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive 85

2. Langranzova metoda mnozitelja

Od funkcija f i g se uz uvoenje mnozitelja formira nova funkcija

F (x, y, ) = f (x, y) + g(x, y)

pa se zatim traze vrednosti za x, y, i koje zadovoljavaju jednacine

Fx0 = 0 Fy0 = 0 F0 = g(x, y) = 0.

Za dobijene vrednosti (xk , yk , k ), odosno tacku Mk (xk , yk ) se potom

izracunava vrednost izraza
00 00 00
d2 F (Mk , k ) = Fxx dx2 + 2Fxy dxdy + Fyy dy 2

uz uslov
gx0 dx + gy0 dy = 0
pa ako je

- d2 F > 0, funkcija f (x, y) ima minimum u tacki Mk (xk , yk )

- d2 F < 0, funkcija f (x, y) ima maksimum u tacki Mk (xk , yk ).

Primer 78 Naci ekstremne vrednosti funkcije

z = x2 + y 2

ako je pri tome

2x + y 2 = 0
Primenom metode direktne eliminacije iz dodatnog uslova se dobija
y = 2 2x, pa je odatle

z = x2 + (2 2x)2 = 5x2 8x + 4.

Dalje se izjednacavanjem prvog izvoda funkcije z po x sa nulom dobija

4
z 0 = 10x 8 = 0 x=
5
a za ovu vrednost x se jednostavno moze ustanoviti da predstavlja minimum
funkcije z.
Primenom Langranzove metode mnozitelja formira se funkcija

F (x, y, ) = x2 + y 2 + (2x + y 2)
8.6 Tangentna ravan i normala povr
si 86

odakle je
F F F
= 2x + 2 = 2y + = 2x + y 2
x y
pa se izjednacavanjem gornjih parcijalnih izvoda funkcije F sa nulom dobija
sistem tri jednacine sa tri nepoznate cije je resenje
4 2 4
x= y= = .
5 5 5
Kao sto je bilo i ocekivano, dobijene su iste vrednosti za x i y, odnosno ista
tacka Mk ( 45 , 52 ) kao i metodom direktne eliminacije. Kako je, dalje

2F 2F 2F
=2 =0 =2
x2 xy y 2
to je
d2 F (Mk , k ) = 2dx2 + 2dy 2 > 0
sto znaci da funkcija u toj tacki ima minimum.

8.6 Tangentna ravan i normala povr

si
Funkcija z = f (x, y) definise neku povrs u prostoru koju cine tacke
M (x, y, f (x, y)), odnosno tacke koje zadovoljavaju jednacinu f (x, y) z = 0.
Ako je ova funkcija diferencijabilna u tacki (x0 , y0 ) onda svaka kriva kroz
tacku M0 (x0 , y0 , z0 ) gde je z0 = f (x0 , y0 ) koja se dobija presecanjem te povrsi
sa ravni upravnom na koordinatnu ravan Oxy ima u toj tacki svoju tangentu,
a sve te tangente leze u jednoj ravni cija je jednacina

z z0 = p(x x0 ) + q(y y0 )
z z
gde je p = x i q = y . Ova ravan se zove tangentna ravan povrsi z = f (x, y)
u tacki M0 (x0 , y0 , z0 ), a ova tacka je dodirna tacka izmeu povrsi i tangentne
ravni.
Prava koja prolazi kroz tacku M0 (x0 , y0 , z0 ) upravno na tangentnu ravan
zove se normala povrsi u tacki M0 . Njene jednacine su
x x0 y y0 z z0
= =
p q 1