Teorija Skupova

Aleksandar Perovic, Aleksandar Jovanovic, Boban Velickovic
TEORIJA SKUPOVA
matematicka teorija sti
Matematicki fakultet, Beograd
Aleksandar Perovic, Aleksandar Jovanovic, Boban Velickovic,
Teorija skupova
Recenzenti:
Dr

Zarko Mijajlovic
Dr Miodrag Raskovic
Lektor: Ksenija Jovanovic
ISBN 978 - 86 - 7589 - 058 - 4
UDK 510.22
COBISS.SR - ID 138608140
Izdavac: Matematicki fakultet, Beograd
Stampa: Akademska izdanja, Beograd

Neogranicenje autorskih prava: ovaj tekst u celini ili delovima slobo-
dan je za sve oblike razmnozavanja i ne podleze uobicajenim zahte-
vima.
Izdavanje ove publikacije pomoglo je Ministarstvo za nauku i zivotnu
sredinu Republike Srbije.
1
Zuti car
Jednom, dosta davno, pred povratak iz setnje obalom Crvene reke, pa
planinom Kuen-luen, car Huang Ti je izgubio svoj crni biser. Posalje
Inteligenciju da ga trazi, ova ga ne nade. Posalje Ostroumnost koja ga
ne nade, a onda i Analizu koja se takode vrati praznih ruku. Najzad
posla Bezoblicje i ono ga pronade. Zar nije neobicno, pomisli tada
Huang Ti, da ga je bas Bezoblicje pronaslo.
naslede

Cuang Cea
Predgovor
Navrsilo se 100 godina od rodenja Godela, a imali smo i Kurepinu
stogodisnjicu. Navrsava se i 100 godina aksiome izbora i Zermelo
Fraenkelove aksiomatizacije teorije skupova, koja je izrasla na velikim
problemima koje je nametnula Cantorova innitarna aritmetika. U
tom velikom visedecenijskom poduhvatu neophodno je bilo preraditi
logiku, pa je paralelno sa gradnjom teorije skupova izrasla i nova,
rigoroznije postavljena matematicka logika.
Kontrapunkt ove dve matematicke discipline pocinje sa ekvivalen-
cijom Godelove teoreme potpunosti i teoreme o ultralteru, i nas-
tavlja se u visinu Vavilonske kule modernog doba, ciji svaki novi sprat
otkriva iznenadenja sa pojacanom rezonancom prosirenih prethodnih
harmonija. Godelove teoreme nepotpunosti postavljaju ostru mate-
maticku barijeru saznanju o izvesnosti matematickog saznanja, cime
je sruseno i Kantovo polaziste - ubedenje o apriornom znanju. Go-
delovim dokazima relativne neprotivrecnosti u teoriji skupova otvoren
je put neobicnom razresavanju velikih problema i uspostavljanju viseg
reda - hijerarhije svojstava po konsistentskoj moci, koja se penje u
visine uz matematicki opisano razredivanje izvesnosti: jabuka znanja
izmice cak i kada je rec o relativnom znanju.
Prva teorija skupova na nasem jeziku je Elementarna teorija mno-
zina Jovana Karamate iz 1935. godine. Sledi Teorija skupova
-
Dure
Kurepe, izasla u Zagrebu 1951. godine, u kojoj se razmatra klasicna
2
teorija skupova - deo teorije skupova bez dokaza konsistentnosti i neza-
visnosti. Krivineova Aksiomatska teorija skupova, prevod Devide, Za-
greb 1978., pored aksiomatike daje i kratak pregled Godelovog kon-
struktibilnog univerzuma. Elementarna Teorija skupova Aleksandra
Krona iz 1992. godine se bavi iskljucivo aksiomatskom izgradnjom
teorije skupova, sa posebnim osvrtom na razne ekvivalente aksiome
izbora.
Ucinilo nam se da bi dobro bilo da se nedostajuci deo problematike
savremene teorije skupova vezane za dokaze konsistentnosti i nezavi-
snosti predstave i na nasem jeziku, i time dopuni bogatstvo matemati-
cke literature i u ovom segmentu, sto je za posledicu imalo ovu knjigu.
Grada u ovoj knjizi prikupljena je iz originalnih izvora ili prerada
i tesko ih je sve pobrojati. Predavanja Solovaya, Silvera, Kunena
i njihovi publikovani radovi, zatim radovi i knjige drugih istaknutih
matematicara u ovoj oblasti, pre svega Woodina, Shelaha, Magidora,
Abrahama, Levyja, Shoenelda, Changa, Keislera, Devlina, Drakea,
Jensena, Jecha, Vopenke, Prikryja i drugih posluzili su u ovom po-
kusaju da se u ne prevelikom obimu predstave najvaznija klasicna
dostignuca i ilustruju neka modernija stremljenja. Na zalost, zarad
dostiznosti i citljivosti, zrtvovani su mnogi lepi i znacajni rezultati
koje nije obuhvatila ova knjiga.
Sadrzaj ove knjige obuhvata u prvom delu elemente logike neo-
phodne u prezentaciji znacajnih rezultata teorije skupova, polazna
aksiomatska pitanja i transnitnu aritmetiku, kombinatornu teoriju
skupova sa Booleovim algebrama i Booleovsko vrednosnim modelima,
ultralterima i ultraproizvodima.
U poglavlju o unutrasnjim modelima detaljno se obraduje koncept
apsolutnosti, koji se potom primenjuje u teoremi kolapsa, Godelovom
dokazu relativne konsistentnosti aksiome izbora (AC) i generalisane
kontinuum hipoteze (GCH) sa Zermelo-Frankelovom teorijom skupova
(ZF) itd. Zatim se pokazuje da u konstruktibilnom univerzumu vazi
Jensenov , kao i da povlaci negaciju Suslinove hipoteze (SH).
3
U poglavljima o forsingu izlozena je Cohenova konstrukcija ko-
jom se dokazuje da iz pretpostavke neprotivrecnosti ZF sledi nepro-
tivrecnost teorija ZFC + CH, kao i teorije ZF + AC, odakle se
dobija da su sve navedene teorije ekvikonsistentne. Potom se izlazu
Levyev kolaps, Eastonov forsing i iterirani forsing, s akcentom na
konacno podrzanu iteraciju. Time se prilicno zaokruzuje moderna
osnovna teorija skupova.
U trecem delu sazetije su prikazani neki znacajni doprinosi mod-
erne teorije skupova. U glavi o merljivim kardinalima imamo znaca-
jna svojstva raznovrsnog porekla koja se koncentrisu na ove objekte.
U poglavlju o realno - velikim kardinalima prikazana je Solovayova
metoda kojom je dokazana ekvikonsistentnost teorija ZFC + pos-
toji totalno -aditivno prosirenje Lebesgueove mere i ZFC + pos-
toji merljiv kardinal, kao i uopstenja i primene njegovih rezultata,
posebno na Keisler Rudin klasikaciju slozenosti ultraltera, resenje
problema metrizacije topoloskih prostora, veza sa problemom kontin-
uuma.
Teorija Shelaha o mogucim konalnostima ultraproizvoda sa gla-
vnom primenom na resenje teskog slucaja kontinuum problema izlo-
zena je u odvojenom poglavlju - PCF.
Na taj nacin u ovoj knjizi, osim osnova i razvoja fundamentalnih
metoda, prikazani su neki znacajni dometi teorije skupova, cime je
knjiga, nadamo se ostala unutar prihvatljivog obima, na racun kom-
pletnosti. Prilozena literatura upucuje citaoca na sira i sveobuhvatnija
dela.
Veci deo prezentovanog materijala pretrpeo je visestruke prerade
tokom prethodnih decenija i tako se utopio u folklor. Pokusali smo da
za vaznije rezultate navedemo autore sto nije do kraja bilo moguce.
Vec sam razvoj matematickih pojmova to ogranicava. Na primer,
postupak binarnog pretrazivanja sadrzan je u dokazu Bolzano Weier-
strassove teoreme. Ili uzmimo, na primer, samo pojam ltera. Tra-
gajuci za uopstenejm limesa (1937.), verovatno da Cartan nije uocio
da je pojam ltera vec bio prisutan preko sto godina u malo razlicitom
odelu, kao kongruencija nad Z kod Gaussa: lter u Booleovoj algebri
4
je isto sto i homomorzam Booleovih algebri.
Mnogo matematike polazi od stvari kao sto su
lim
n
a
n
i lim
max xn0
n
f(
n
)x
n
.
Nakon Cantorove teoreme o cepanju beskonacnosti oznake kao ove gore
nisu dovoljno precizne. U prvom limesu n tezi
0
- prvoj beskonacno-
sti. U drugom, broj malih pravougaonika cija je suma integral u limesu
tezi, tj. postaje kontinuum 2
0
. Tu semantika postaje nestabilna i jaca
potreba za razmatranjima prisutnim u vecem delu ove knjige.
Knjiga je namenjena matematicarima, zicarima i matematicki
obrazovanim ljudima, studentima i dacima matematicke gimnazije,
lozoma. Dokazi konsistentnosti i nezavisnosti - drugi deo, zahtevniji
su i tu je potrebno nesto vise strpljenja u citanju, pa je taj deo vise
namenjen specijalistima. Izdvojene teme u trecem delu, bar jednim
delom su relativno pristupacne, zaokruzuju deo problematike razma-
trane ranije u knjizi i odnose se i na interesantne primene u teoriji
mere, topologiji i sire.
Za jedan broj citalaca kojima su logicke osnove bliske ili nepotre-
bne, preradili smo tekst tako da smo ovo poglavlje izdvojili u Apendix,
ali posto nam nije bilo moguce da stampamo obe varijante, ova prerada
je dostupna samo u elektronskom obliku od autora ili npr na
http://www.matf.bg.ac.yu/aljosha/TeorijaSkupova VerzijaB.pdf
Citaocima koji bi zeleli da se vise upute u matematicku logiku, pre-

porucujemo [79].
U radu na ovom rukopisu pomogli su nam razgovori i kritike

Zarka
Mijajlovica, Miodraga Raskovica, Predraga Tanovica, Milosa Kurilica
i drugih kolega zbog cega smo im veoma zahvalni. Zahvalni smo i
lektoru Kseniji Jovanovic cije sugestije su ulepsale tekst i doprinele
njegovoj citljivosti. Za sve propuste i greske odgovorni smo sami.
U Beogradu, 2007. godine
Autori
Sadrzaj
0 Uvod 9
I Uvod u teoriju skupova 29
1 Logicke osnove 31
1.1 O formalnoj metodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
1.2 Predikatski racun prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . 42
1.3 Primeri teorija prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . 47
1.4 Modeli - relacija zadovoljenja . . . . . . . . . . . . . . 51
1.5 Booleove algebre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
1.6 Godelova teorema potpunosti . . . . . . . . . . . . . . 74
1.7 LowenheimSkolem-Tarski teoreme . . . . . . . . . . . 85
1.8 Denabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
1.9 Metod interpretacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
1.10 Godelove teoreme nepotpunosti . . . . . . . . . . . . . 95
2 Aksiomatska teorija skupova 105
2.1 ZF
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
2.2 Relacije i funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
2.3 Dobro uredeni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
2.4 Indukcija i rekurzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
2.5 Prirodni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
2.6 Klase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
5
6 SADR
ZAJ
2.7 Ordinali i kardinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
2.8 Aksioma izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
2.9 Dobro zasnovane relacije . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
3 Kombinatorna teorija skupova 153
3.1 Kardinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
3.2 Kontinuum funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
3.3 Stacionarni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
3.4 Nedostizivi kardinali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
3.5 Kompletne Booleove algebre . . . . . . . . . . . . . . . 180
3.6 Booleovsko vrednosni modeli . . . . . . . . . . . . . . . 186
3.7 Ultralteri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
3.8 Ultraproizvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
II Dokazi konsistentnosti i nezavisnosti 219
4 Unutrasnji modeli 221
4.1 Apsolutnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
4.2 Teorema reeksije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
4.3 Godelove operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
4.4 Ordinalna denabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
4.5 Konstruktibilni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
4.6 Relativna konsistentnost AC i GCH . . . . . . . . . . . 258
4.7 u L . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262
4.8 Suslinova linija u L . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
5 Forsing 273
5.1 Separativna uredenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
5.2 Denicija forsinga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
5.3 Dokaz forsing teoreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
5.4 Ocuvanje kardinala i konalnosti . . . . . . . . . . . . 316
5.5 Nezavisnost kontinuum hipoteze . . . . . . . . . . . . . 323
5.6 Nezavisnost aksiome izbora . . . . . . . . . . . . . . . 328
5.7 GCH na regularnim kardinalima . . . . . . . . . . . 332
SADR
ZAJ 7
5.8 Levyjev kolaps . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
5.9 Kompletna utapanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335
6 Proizvod forsing 345
6.1 Iteracija u dva koraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
6.2 Eastonov forsing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350
6.3 Nezavisnost Kurepine hipoteze . . . . . . . . . . . . . . 353
7 Iterirani forsing 359
7.1 Konacno podrzana iteracija . . . . . . . . . . . . . . . 360
7.2 Martinova aksioma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371
7.3 Relativna konsistentnost MA +CH . . . . . . . . . . 376
III Odabrane teme 381
8 Velicina merljivih kardinala 383
8.1 Ulamov ponor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
8.2 Dokaz Ulamove teoreme . . . . . . . . . . . . . . . . . 388
8.3 Kompaktnost innitarnih jezika . . . . . . . . . . . . . 393
8.4 Elementarna utapanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394
8.5 Kontinuum problem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 402
8.6 Pojacanje merljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409
9 Realno merljivi kardinali 413
9.1 RVM - prva ekvikonsistentnost . . . . . . . . . . . . . . 414
9.2 Realno vrednosno veliki kardinali . . . . . . . . . . . . 424
9.3 Neregularni ultralter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 430
9.4 Keisler Rudinov poredak . . . . . . . . . . . . . . . . . 432
9.5 Normalni Mooreovi prostori . . . . . . . . . . . . . . . 438
9.6 RV merljivost i kontinuum problem . . . . . . . . . . . 443
9.7 Neki komplementarni rezultati . . . . . . . . . . . . . . 445
10 PCF - moguce konalnosti ultraproizvoda 451
10.1 Prava konalnost i tacne majorante . . . . . . . . . . . 452
8 SADR
ZAJ
10.2 Silverova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465
10.3 Svojstva pcf funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467
10.4 Dokaz Shelahove teoreme . . . . . . . . . . . . . . . . . 472
Mapa velikih kardinala 478
Literatura 481
Lista simbola 494
Lista imena 497
Indeks 500
0
Uvod
Pojam skupa predstavlja jedinstveni osnovni pojam kojim se gradi
cela matematika. Za ovaj poduhvat dovoljan je prazan skup-nista-
vakuum-nistavilo kao polazni gradivni element kao i neka fundamen-
talna svojstva - aksiome teorije skupova. Usredsredenost na ispiti-
vanje beskonacnosti i bogatstvo u rezultatima vec na samom pocetku
(kraj XIX veka) izdvajaju ovu oblast u posebnu matematicku teoriju.
Resavanje nekih dosta elementarnih pocetnih pitanja dovelo je do ve-
likih otkrica od najveceg znacaja za matematiku i matematicku logiku.
Problem beskonacnosti, odnos dela i celine, malog i velikog, privlaci
paznju najranijih mislilaca i prisutan je u najstarijim sacuvanim tek-
stovima iz tog vremena. Posebno je interesantna detaljna rasprava
izmedu Parmenida, Zenona i Sokrata zabelezena u Platonovom dija-
logu Parmenid. Nedugo zatim Euklid sastavlja cuvene Elemente
1
,
u kojima aksiomatski izlaze geometriju svoga doba. Implicitno se
kod Euklida kao primitivni pojmovi javljaju pripadnost, presek, unija,
komplement, kretanje i neprekidnost. Tako je tacka ono ciji je deo
nista, tj. atom odnosno osnovni gradivni objekat, a slozeniji ge-
ometrijski objekti se sastoje od tacaka, tj. predstavljaju skupove
1
vise od 1700 izdanja do 1900. godine
9
10 0. UVOD
tacaka. Skupovni univerzum je sledeca apstrakcija geometrijskog uni-
verzuma - prostora. Presek kao geometrijski koncept se javlja npr.
kod preseka krugova, unija kod nadovezivanja duzi, komplement kod
dopunjavanja uglova do pravog ili opruzenog ugla itd. Skupovi i op-
eracije sa skupovima dobijaju u geometriji smisao koji je sasvim blizak
i uskladen sa konceptima moderne teorije skupova.
Ne bez razloga, unutrasnji prostor uma u kome matematicari vide
- razmisljaju, uobicajeno se poistovecuje sa nekom vrstom apstrakt-
nijeg, svesadrzavajuceg geometrijskog prostora, u cijim se dubinama,
nakon raspakivanja kumulativnih denicija pomalja sveobuhvatni sku-
povni univerzum i sa njim velika dilema. Da li matematicki sadrzaji
= svet matematickih ideja postoji nekako nezavisno od nas i ovog
sveta privida, sto se uoblicuje u matematicki Platonizam, ili takav
svet ne postoji, i matematickim sadrzajima, idejama i svojstvima pri-
pada samo postojanje u nasim umovima da ih mislimo i zapisima
gde zicki postoje. Drugo stanoviste deluje znatno realnije, prag-
maticnije, jednostavnije i po prinicpu minimuma obavezujuce prih-
vatljivije, i u tom slucaju matematicke konstrukcije i dokazi postoje
samo kada su negde zapisani.
S druge strane, sama praksa Evropskog racionalizma, sa opste
impregniranom matematikom u rasponima od submikro zike do di-
namike celokupnog kosmosa, od Turingovih kinematickih masina u
molekularnoj biologiji, do modela slozenih sistema kao sto su kompo-
nente - podsistemi koje istrazuju neurolozi, embriolozi ili populacioni
geneticari, itd. ukazuje veoma sugestivno na neophodnost prisustva
viseg reda u pojavnom svetu i to mnogo pre pojave coveka i prvih teo-
rema, milijarde godina ranije. Matematika te prakse se moze zameniti
samo nekom drugom matematikom i ne moze se odstraniti vec se mora
prihvatiti kao princip koji zraci osnovu za uvodenje organizacije i reda
koji se tu posle i dese.
Imamo jednu analogiju koja je tu od neke koristi, muzika. Os-
novni atom muzike je pojedinacni zvuk/ton. Komad ili muzicko delo
ima svoju algebarskokombinatornu strukturu, celina je nesvodljiva na
11
svoje delove ili atome i nosilac je estetskog intenziteta. Kada u vre-
menu slusamo neko dobro delo, onda tek kad ono zavrsi zaokruzujemo
percepciju njegovog delovanja i stizemo do ocene celine - lepo. Uvid u
muzicko delo sticemo u vremenskoj struji koja ga nosi i zaokruzujemo
nakon njegovog zavrsetka, pa se da zakljuciti da je estetska mera
muzickog dela, naravno najvaznija karakteristika dela, transvremen-
ska. Pitanje kada i gde postoji jedno muzicko delo lici na nasa polazna
pitanja. Pre Platona, ima navoda o Pitagorinom uvidu u jedinstveno
resenje.
Interesantno u vezi ovakve diskusije imamo invarijantu: bez obzira
na eventualno opredeljenje po gornjoj dilemi ili potpuno neopredelje-
nje, svaki rezultat individualnog matematicara dopunjava veliko bo-
gatstvo uz iskrice srece. Centralno mesto u ovom rasudivanju pripada
matematickom dokazu. Najvaznije u matematickom dokazu je da isti
bude korektno izveden korak po korak, tj. da se u individualnom ko-
raku ispravno obavi elementarno zakljucivanje verodostojnim operaci-
jama nad polaznim istinama. Onda ispravnost celog dokaza dolazi
po snaznom uverenju, da ako smo u pojedinacnim koracima obezbe-
dili ocuvanje istinitosti, da se onda ona ocuvala do kraja. Prema
nekim pouzdanim svedocima, kod Godela se na kraju pojavio strah
da mali zlocesti liliputanci idu po knjigama i prepravljaju - kvare
dokaze. Ako bi matematika postojala samo kao kulturna bastina,
postedom preostalog drveca i prelaskom na elektronske medije, ra-
zlozi za Godelov strah bi se ozbiljno umnozili, a pitanje dinamickih
zakonistosti u matematickom delu Virtuelnog sveta dobija na aktuel-
nosti: da li je moguca neka sintaksna Esherova pletenica, preko lokalno
konsistentnog do globalno nekonsistentnog.
U moderno vreme, kojim dominira aksioma prakticnosti i pra-
gmaticnosti, ne bez razloga, postavlja se pitanje smisla istrazivanja
u teoriji skupova kao i same teorije skupova u celini. Teorija skupova
je verovatno prva matematicka teorija za koju se to pitanje postavlja.
Tu imamo mozda malo cudnu situaciju. S jedne strane, istrazivanja
u teoriji skupova omogucila su resavanje i karakterizaciju teskih i
12 0. UVOD
znacajnih matematickih problema. S druge strane, neka od tih resenja
predstavljaju kumulus visedecenijskih napora i dosta su slozena i ne-
podobna za kratke prezentacije, pa se zato vec duze vremena namece
pitanje koliko je to sve uopste potrebno radnoj matematici, i tu imamo
analognu situaciju odnosa izmedu matematike s jedne strane i prime-
njenih istrazivanja, pre svega zike i tehnike, s druge strane. Primeni
nisu potrebni slozeni postupci i konstrukcije u dokazima matematickih
teorema kao ni moderna uopstavanja, vec pre svega gotove formule i
poneki algoritam koji se koriste u praksi. Ako teorija skupova i nije
u mogucnosti da se pravda pred ovakvim zahtevima, moze se reci da
je njen estetski znacaj markantan i da se u tom aspektu nazire i opi-
pljivije resenje pitanja kojima su se bavili sveti Anselmo, sveti Toma,
Descartes i drugi mislioci.
Savremena teorija skupova nije nastala odjednom, vec postepeno
tokom vise od pola veka, nalazeci svoje korene u velikoj reformi ma-
tematike iz XIX veka. Cauchy koristi do tada nevidenu strogost i pre-
ciznost u izlaganju, cime pocinje formalizacija analize, proces u kome
su ucestvovali mnogi slavni matematicari poput Weierstrassa, Dede-
kinda, Dirichleta, Cantora, Peana i drugih. Tako u analizi, umesto
iskljucivo izrazovskih funkcija, polako pocinju da se razmatraju sve re-
alne i kompleksne funkcije: Weierstrass konstruise primer neprekidne
realne funkcije koja ni u jednoj tacki nije diferencijabilna, Dirichlet
navodi karakteristicnu funkciju skupa racionalnih brojeva kao primer
realne funkcije koja nije neprekidna ni u jednoj tacki, Peano kon-
struise neprekidnu bijekciju segmenta [0, 1] na kvadrat [0, 1][0, 1] itd.
Takode se uvode i operacije sa familijama skupova - tipican primer je
Boltzano-Weierstrassova teorema po kojoj svaki ogranicen niz real-
nih brojeva ima tacku nagomilavanja, gde se u dokazu koristi metoda
polovljenja intervala.
Otkrice geometrije Lobacevskog iz 1829. godine, koje postaje si-
roko poznato tek nakon posthumnog objavljivanja Gaussovih pisama
(sezdesete godine XIX veka), zajedno sa Booleovom algebrom logike
iz 1848. godine dovodi do ozbiljnog preispitivanja logickih osnova na
kojima je pocivala dotadasnja matematika. Pojam formalne teorije i
13
kvantikatorski racun uvodi Gottlob Frege 1879. godine. Hilbertovi
Osnovi geometrije iz 1899. godine predstavljaju paradigmu savre-
menog izlaganja jedne aksiomatske teorije. Nastavljajuci Fregeov rad,
David Hilbert denitivno logiku uspostavlja kao matematicku disci-
plinu i formulise osnovna pitanja vezana za formalni sistem poput
potpunosti i neprotivrecnosti.
Sam pocetak teorije skupova vezuje se za decembar 1873. go-
dine kada je Georg Cantor dokazao da realnih brojeva ima vise od
prirodnih, tj. da nijedno preslikavanje skupa prirodnih brojeva u skup
realnih brojeva nije na. Osim samog rezultata, kojim je pokazano
da beskonacnost nije jedinstvena, i nacin dokaza je izuzetno vazan.
Naime, tada je prvi put upotrebljena tehnika koju zovemo Cantorov
dijagonalni argument.
Ubrzo Cantor dokazuje da je
[X[ < [P(X)[
za svaki skup X, odakle sledi da, ukoliko za svaki skup X postoji
njegov partitivni skup P(X), onda ne samo da beskonacnost nije jedi-
nstvena, vec imamo pravo raslojavanje razlicito brojnih beskonacnosti.
Nastavljajuci svoja istrazivanja beskonacnih podskupova skupa re-
alnih brojeva, Cantor uvodi transnitne brojeve: ordinale kao tipove
uredenja i kardinale kao tipove bijektivne korespondentnosti. Ordi-
nalni broj (tip) skupa X Cantor je oznacavao sa X, a kardinalni broj
sa X.
Sa metodoloske strane, posebno je vazna Cantorova karakterizaci-
ja uredenja racionalnih brojeva, po kojoj se svako prebrojivo linearno
uredenje moze utopiti u uredenje racionalnih brojeva. Konstrukciju
utapanja Cantor izvodi tehnikom koju danas zovemo Cantorov back
and forth (nazadnapred) argument.
U prvoj polovini XX veka Cantorovu teoriju skupova nastavljaju
da razvijaju Zermelo, Fraenkel, Hartogs, Hausdor, von Neumann,
Tarski, Banach, Kuratowski, Skolem, Zorn, Kurepa i drugi. Vec na
samom pocetku javljaju se pitanja - problemi koji u mnogome odredu-
ju dalji razvoj teorije skupova. Ovde izdvajamo cetiri najznacajnija.
14 0. UVOD
Aksioma izbora
Prvo formalno zasnivanje matematike bazirano na teoriji skupova
predlozio je Gottlob Frege. Njegov sistem se bazirao na dve aksiome:
Aksioma ekstenzionalnosti : dva skupa su jednaka ako i samo
ako imaju iste elemente;
Shema sveobuhvatnosti: za svako svojstvo (formulu) postoji
skup ciji su elementi tacno oni skupovi koji zadovoljavaju .
Protivrecnost Fregeovog sistema (tacnije sheme sveobuhvatnosti) do-
kazao je Russell 1903. sledecim cuvenim paradoksom: po shemi ko-
mprehensije postoji skup S takav da za svaki skup X vazi
X S ako i samo ako X / X.
Odavde sledi da S S ako i samo ako S / S: kontradikcija.
Bez obzira na otkrice raznih paradoksa u Cantorovoj teoriji sku-
pova (Cantor 1895., Burali-Forti 1896. itd) i kritika intuicionista
(Brouwer, Weyl) i konstruktivista, preovladalo je uverenje da za fo-
rmalni okvir izgradnje matematike treba uzeti neku neprotivrecnu mo-
dikaciju naivne teorije skupova. Hilbertov odgovor na kritike Canto-
rove teorije skupova je odlucan:
Aus dem Paradies, das Cantor uns geschaen, soll uns niemand
vertreiben konen
ili u prevodu: Niko nas ne moze isterati iz raja koji je za nas Cantor
sazdao.
Russell i Whitehead su, pokusavajuci da reseproblem antinomija u
Cantorovoj teoriji skupova, uveli teoriju tipova i u svojoj knjizi Pri-
ncipia Mathematica iz 1910. izlozili izgradnju matematike na lo-
gickim osnovama. U novije vreme teorija tipova nalazi primene u
teorijskom racunarstvu.
15
Prekretnicu u aksiomatizaciji nauke o skupovima predstavlja Ze-
rmelova aksioma izbora, formulisana 1908. godine:
Za svaku familiju X nepraznih skupova postoji funkcija izbora f :
X
X takva da za svaki x X vazi f(x) x.

Pomocu nje Zermelo dokazuje da se svaki skup moze dobro urediti.
Generativne aksiome, posebno aksioma partitivnog skupa, inspirisu
Zermela u formulaciji kumulativne hijerarhije skupova. Denitivan
oblik kumulativna hijerarhija dobija nakon Mirimanovljeve askiome
regularnosti iz 1917., von Neumannove kanonske reprezentacije ordi-
nala i denicije uredenog para Kuratowskog.
Zermelo i Fraenkel su formulisali aksiome teorije skupova na jeziku
drugog reda. Napomenimo da je jedina Frankelova aksioma shema
zamene, koju on uvodi 1923. godine. Odgovarajuce formulacije u
okviru predikatskog racuna prvog reda dao je Skolem. Navedimo os-
novne sisteme proistekle iz ove aksiomatizacije:
ZFC se sastoji od aksioma praznog skupa, ekstenzionalnosti,
para, unije, partitivnog skupa, beskonacnosti, regularnosti i izb-
ora, kao i shema separacije i zamene, od kojih svaka ima prebro-
jivo mnogo instanci;
ZF se dobija izostavljanjem aksiome izbora iz ZFC;
ZF P se dobija izostavljanjem aksiome partitivnog skupa iz
ZF;
ZFC
se dobija izostavljanjem aksiome regularnosti iz ZFC;

ZF
P Inf se dobija izostavljanjem aksioma regularnosti,

partitivnog skupa i beskonacnosti iz ZF.
Aksioma izbora je svakako najpoznatija aksioma teorije skupova, iz
prostog razloga sto su veoma brojni njeni vazni ekvivalenti i posledice
koje se javljaju u ostalim matematickim disciplinama. Navedimo neke
od njih:
Ekvivalenti
16 0. UVOD
Zermelova teorema. Svaki skup se moze dobro urediti.
Zornova lema. Ako svaki lanac u nekom parcijalnom uredenju
ima majorantu, onda to uredenje ima maksimalni element.
Hausdorov stav maksimalnosti. Svaki lanac u proizvo-
ljnom parcijalnom uredenju se moze produziti do maksimalnog
lanca.
Tihonovljeva teorema o proizvodu. Proizvod kompaktnih
topoloskih prostora je kompaktan.
Donja Lowenheim-Skolem-Tarski teorema. Neka je T teo-
rija jezika / koja ima beskonacne modele. Tada za svaki besko-
nacan model / teorije T i svaki X /, postoji elementarni
podmodel ^ modela / takav da je X / i
[^[ = max
0
, [X[, [For/[.
Znacajne posledice koje sadrze veliki deo AC:
Hahn-Banachova teorema.
Svaki vektorski prostor ima bazu.
Teorema o ultralteru. Svaki lter proizvoljne Booleove alge-
bre sadrzan je u nekom ultralteru te algebre.
Stav kompaktnosti. Ako svaka konacna podteorija neke teo-
rije prvog reda ima model, onda i sama ta teorija ima model.
Protivnici AC uglavnom zameraju njenu nekonstruktivnost, inko-
mpatibilnost sa aksiomom determinacije i inkompatibilnost sa tota-
lnoscu Lebesgueove mere. O interakciji aksiome izbora i Lebesgueove
mere cemo sa nesto vise detalja govoriti nesto kasnije.
Relativnu konsistentnost aksiome izbora sa ostalim aksiomama
teorije skupova dokazao je Godel 1939. godine metodom unutrasnjih
17
modela, a nezavisnost je dokazao Paul Cohen 1963. godine, kombinu-
juci metode forsinga i unutrasnjih modela.
Od slabijih oblika aksiome izbora (tvrdenja koja su posledice ak-
siome izbora ali nisu njeni ekvivalenti) za teoriju skupova je posebno
vazna aksioma zavisnog izbora DC:
Ako je A neprazan skup i ako je R binarna relacija na skupu A
takva da za svako a A postoji b A tako da b Ra, onda postoji niz
elemenata a
n
[ n N) skupa A takav da
a
n+1
Ra
n
za svako n N.
Aksioma zavisnog izbora je posebno znacajna u kombinaciji sa aksi-
omom determinacije AD, koja je protivrecna sa punom aksiomom
izbora. Mnoge vazne rezultate teorije ZF+DC+AD dali su Solovay,
Woodin i drugi.
Kontinuum problem
Svakako, najvazniji problem teorije skupova je kontinuum problem.
Njegovo resavanje, koje i dalje traje, dovelo je do izuzetnih otkrica
poput konstruktibilnog univerzuma, metode forsinga, pcf teorije, -
logike itd.
Apstrahujuci ideju brojanja kao uspostavljanje bijektivne korespo-
dencije izmedu dva skupa, Frege uvodi kardinalne brojeve kao klase
medusobno istobrojnih skupova. Tako skupovi N, Z i Q imaju isti
kardinalni broj, skupovi [0, 1] i R imaju isti kardinalni broj, a skup N
ima manji kardinalni broj od skupa R. Ovo poslednje Cantor dokazuje
na sledeci nacin: ako je a
n
[ n N) proizvoljan niz realnih brojeva,
onda realan broj a R a
n
[ n N denisemo na sledeci nacin:
ceo deo broja a je 0;
n-ta decimala broja a jednaka je 1 ukoliko je n-ta decimala broja
a
n
razlicita od 1, a inace je 0.
18 0. UVOD
Dakle, niti jedan niz a
n
[ n N) realnih brojeva ne iscrpljuje R.
Cantorova kontinuum hipoteza CH doslovno glasi: izmedu kardina-
lnih brojeva skupova N i R nema drugih kardinalnih brojeva. Njena
savremena reformulacija glasi
2
0
=
1
,
pri cemu je
0
,
1
,
2
, . . . transnitni niz alefa, tj. kanonskih pred-
stavnika kardinalnih brojeva. Prvi rezultat vezan sa kontinuum hipo-
tezu dokazao je upravo Cantor: ako je X zatvoreni beskonacan pod-
skup skupa realnih brojeva, onda je ili [X[ = [N[, ili je [X[ = [R[ = c.
Suslin dokazuje da kontinuum hipoteza vazi za Borelove i analiti-
cke skupove, tj. da za beskonacan analiticki skup X vazi [X[ =
[N[ ili [X[ = c. Njegovi radovi predstavljaju pocetak deskriptivne
teorije skupova. Kontinuum hipoteza posebno dobija na znacaju posle
cuvenog Hilbertovog predavanja na svetskom kongresu matematicara
1900. godine, gde je kao prva uvrstena u spisak problema koje XIX
vek ostavlja XX veku. Od tada je kontinuum hipoteza poznata i kao
prvi Hilbertov problem.
Cantorova teorema, po kojoj je [X[ < [P(X)[ za svaki skup X,
namece i potrebu da se generalno odrede vrednosti kardinalne funkcije
[X[ [P(X)[. Bez aksiome izbora, vec na samom pocetku nailazimo
na teskocu:
[P(N)[ = [R[ = c
nalazi se van alef linije, koja predstavlja najbolju skalu za odmeravanje
velicine beskonacnih skupova. Uz aksiomu izbora svaki beskonacan
skup postaje dobro ureden, pa se za svaki skup X, [X[ i [P(X)[
smestaju na alef pravu i zadatak se moze zapisati kao odredivanje
funkcija F i f datih u identitetu
2
=
F()
=
+f()
.
Navedimo samo poznatije rezultate vezane za kontinuum problem:
Godel Ako je teorija ZF neprotivrecna, onda je i teorija ZFC +
GCH neprotivrecna;
19
Cohen Ako je teorija ZF neprotivrecna, onda je i teorija ZFC
+ CH neprotivrecna;
Easton Na regularnim kardinalima kontinuum funkcija moze
imati maksimalnu mogucu slobodu. Jedina ogranicenja proisticu
iz Cantorove teoreme i Konigove leme: 2
> i cf 2
> ;
Silver Ako je singularan kardinal neprebrojive konalnosti
i ako je 2
=
+
za skoro sve (stacionarno mnogo) kardinala
< , onda je i 2
=
+
;
Shelah Ako je
jako granicni kardinal, onda je 2
<
4
.
S jedne strane, kontinuum hipoteza vazi za mnoge vazne klase
skupova, poput zatvorenih, Borelovih i analitickih. Posebno je intere-
santna Kuekerova teorema, po kojoj CH vazi i za grupu automorzama
prebrojivog modela prebrojivog jezika. Alternativni dokaz Kuekerove
teoreme citalac moze naci u [80].
S druge strane, posebno je interesantan sledeci poznati ekvivalent
negacije kontinuum hipoteze:
() Neka je [R]
familija svih najvise prebrojivih podskupova skupa

realnih brojeva R. Tada za svaku funkciju f : R [R]
,
postoje x, y R tako da
x / f(y) i y / f(x).
Intuitivno, ukoliko slucajno biramo x i y tako da oni budu medusobno
nezavisni, onda je verovatnoca da x / f(y) i y / f(x) jednaka 1, jer
su f(x) i f(y) najvise prebrojivi skupovi.
() ekvivalentno mozemo reformulisati na sledeci nacin:
() Za proizvoljan A [0, 1]
2
i r [0, 1] neka je
A
T
= y, x) [ x, y) A i A
r
= y [0, 1] [ r, y) A.
20 0. UVOD
Tada, za svaki skup A [0, 1]
2
takav da je A
r
najvise prebrojiv
za svako r [0, 1], vazi
A A
T
[0, 1]
2
.
Pokazimo da ovaj princip vazi za Lebesgue merljive skupove. Zaista,
neka je A Lebesgue-merljiv podskup od [0, 1]
2
koji zadovoljava uslove
principa (). Na osnovu Fubinijeve teoreme za Lebesgueov integral
imamo sledece:
m(A) = m(A
T
) =
_ _
[0,1]
2
R
(A)dm
=
_
1
0
(
_
1
0
(A)(x, y)dy)dx
=
_
1
0
0 dx = 0,
gde je (A) karakteristicna funkcija skupa A. Kako je m([0, 1]
2
R
) = 1,
mora biti i
A A
T
[0, 1]
2
R
.
Brojni primeri interferencije kontinuum problema sa raznim de-
lovima teorije skupova su obradeni u ovoj knjizi.
Suslinov problem
Suslinov problem je vezan za karakterizaciju uredenja realnih bro-
jeva. Naime, Cantor je pokazao da je uredenje realnih brojeva do na
izomorzam jedinstveno gusto linearno uredenje bez krajeva koje je
povezano u topologiji uredenja i separabilno. Suslin je postavio pi-
tanje da li se uslov separabilnosti moze zameniti uslovom c.c.c.
2
i
2
Countable Chain Condition. U ovom kontekstu u pitanju je prebrojiva celu-
larnost, tj. uslov da nema neprebrojivo mnogo medusobno disjunktnih otvorenih
intervala.
21
da tako dobijeno uredenje ostane izomorfno uredenju realnih brojeva.
Ukoliko je odgovor negativan, tako dobijeno uredenje se naziva Susli-
novom linijom. Suslinova hipoteza SH doslovno glasi:
Ne postoji Suslinova linija.
Prve rezultate vezane za Suslinov problem dao je nas matematicar
-
Duro Kurepa, koji je denisao pojmove Aronszajnovog, Suslinovog i
Kurepinog drveta i dokazao da postoji Suslinova linija ako i samo
ako postoji Suslinovo drvo. Preciziranje ovih pojmova zahteva sledece
denicije.
Pod drvetom podrazumevamo parcijalno ureden skup T, ) takav
da je za svako x T skup y T [ y x dobro ureden. Za
proizvoljan ordinal (kanonsko dobro uredenje) denisemo -ti sloj
lev(, T) drveta T kao skup svih x T takvih da je
y [ y x, )

= , ).
Visina ht(T) je najmanji ordinal takav da je lev(, T) = . Skup
A T je antilanac ako su svaka dva medusobno razlicita elementa
skupa A neuporediva. Maksimalne lance u drvetu zovemo i granama.
Neka je beskonacan kardinal. Drvo T je drvo ako je ht(T) = i
ako je [lev(, T)[ < za svako < .
Sada mozemo denisati pojmove Aronszajnovog, Suslinovog i Ku-
repinog drveta:
-Aronszajnovo drvo je drvo u kome nema lanaca duzine .
Posebno, Aronszajnovo drvo je
1
-Aronszajnovo drvo;
-Suslinovo drvo je drvo u kome nema ni lanaca ni antilanaca
duzine . Posebno, Suslinovo drvo je
1
-Suslinovo drvo, a Susli-
nova hipoteza SH je ekvivalentna recenici
Ne postoji Suslinovo drvo;
-Kurepino drvo je -drvo koje ima bar
+
grana. Posebno,
Kurepino drvo je
1
-Kurepino drvo, a Kurepina hipoteza KH
glasi
Postoji Kurepino drvo.
22 0. UVOD
Aronszajn je dokazao egzistenciju Aronszajnovog drveta. Jech i Te-
nnenbaum su metodom forsinga dokazali da iz konsistentnosti teorije
ZFC sledi konsistentnost teorije ZFC + SH, a Solovay i Tennenbaum
su metodom iteriranog forsinga dokazali da iz konsistentnosti teorije
ZFC sledi konsistentnost teorije ZFC + SH.
Sto se tice Kurepine hipoteze, Levy je metodom forsinga dokazao

da iz konsistentnosti teorije ZFC sledi konsistentnost teorije ZFC +
KH, a Silver je metodom iteriranog forsinga dokazao da iz konsisten-
tosti teorije ZFC + postoji jako nedostiziv kardinal sledi konsistent-
nost teorije ZFC + KH.
Problem mere
Kada je Lebesgue uveo pojam mere skupa, sto u stvari predstavlja
apstrakciju duzine za skupove na realnoj pravoj, sigurno da niko nije
razmisljao da moze biti nemerljivih skupova. Bez aksiome izbora i
nema problema mere. Uz pomoc aksiome izbora Vitali je 1908. godine
konstruisao primer Lebesgue nemerljivog skupa. Navedimo Vitalijevu
konstrukciju.
Na [0, 1] denisimo binarnu relaciju sa
x y x y Q.
Lako se proverava da je relacija ekvivalencije, kao i da je klasa
ekvivalencije svakog x Q prebrojiva. Na osnovu aksiome izbora
postoji skup A takav da za svako x [0, 1] vazi
[A y [ y x[ = 1.
Tada je skup A Lebesgue nemerljiv. Zaista, u suprotnom bi svaki od
skupova
q + A = x + q [ x A, 1 q 1 q Q,
imao istu meru kao i skup A (translatorna invarijantnost Lebesguove
mere), a kako su skupovi q + A medusobno disjunktni i kako je
[0, 1]
_
q[1,1]Q
(q + A) [1, 2],
23
zbog aditivnosti Lebesgueove mere mora biti i
([0, 1]) = 1 (
_
q[1,1]Q
(q +A)) =
n=0
(A) ([1, 2]) = 3,
sto je nemoguce, jer iz 1
n=0
(A) sledi da je (A) > 0, a iz
n=0
(A) 3 sledi da je (A) = 0.
Ovaj Vitalijev primer je mozda bio i prvi veliki razlog za odbaci-
vanje aksiome izbora od strane samog Lebesguea i drugih velikana
toga doba. Ipak, aksioma izbora, koja najlepse (dobro) ureduje moci
skupova i unosi dosta reda u skupovni univerzum V opstala je kao
princip koji se nikako ne moze ponistiti, a sa njom i nemerljivi skupovi
tamo gde ona vazi. Posebno za verovatnocu na realnim brojevima, to
znaci da obavezno postoje dogadaji bez verovatnoce kao i npr. da se
svaki dogadaj moze umetnuti izmedu dva dogadaja bez verovatnoce.
Da li i koje to posledice moze eventualno da ima u naukama koje se
bave realnim svetom, verovatno da niko jos nije razmatrao.
Dakle, mera na R koja je totalna, -aditivna i translatorno invari-
jantna ne moze da postoji uz aksiomu izbora. Posto je opstala snazna
zelja da se sve nekako premeri, to se skupilo u tzv. problem mere.
Prvo je jos dvadesetih godina proslog veka Banach dokazao da pos-
toji mera koja siri Lebesgueovu meru na sve skupove realnih brojeva
(tj. na ceo P(R)), ali da je ta totalna mera na Lebesgue nemerljivim
skupovima samo konacno aditivna. Znaci, slabljenjem -aditivnosti,
dobijena je totalna mera koja siri Lebesgueovu meru i koja je saglasna
sa aksiomom izbora. Ulam i Banach su 1930. dobili jedan neobican
rezultat. Uz ispustanje translatorne invarijantnosti (dva skupa koji se
translacijom dovode do poklapanja imaju istu meru), dokazali su da
za totalnu -aditivnu meru na X mora da vazi dihotomija
(i) [X[ c i je bezatomicna, a [X[ i kontinuum su veci ili jednaki
od prvog slabo nedostiznog kardinala, ili
24 0. UVOD
(ii) [X[ > c i je atomicna - ultralter i [X[ je veci ili jednak od
prvog jako nedostizivog kardinala.
Pitanje egzistencije ovakvih mera je ostalo otvoreno jos blizu 40 go-
dina. Prvo je prikupljena evidencija o stvarnoj velicini skupa nosaca
binarne -aditivne netrivijalne mere u slucaju (ii), sto je povezano
sa izuzetno jakim aksiomama beskonacnosti. Potom je Robert Solo-
vay dosao do sledecih otkrica. Dokazao je da ako je teorija ZF ne-
protivrecna, onda je neprotivrecna i teorija ZF + DC + svaki skup
realnih brojeva je Lebesgue merljiv. Time je tacno odreden stepen
konikta aksiome izbora i zelje da Lebesguova mera bude totalna. S
druge strane, Solovay je dokazao ekvikonsistenciju sledecih teorija
1. ZFC + postoji totalna -aditivna mera koja siri Lebesguevou
meru i
2. ZFC + postoji merljiv kardinal,
cime je problem mere doveden u direktnu vezu sa vrlo jakom ak-
siomom beskonacnosti. Posledicno, (i) i (ii) iz Ulam-Banach teoreme
su ekvikonsistetni do na ZFC.
Solovayev metod je omogucio i resenje preko pedeset godina otvo-
renog problema metrizacije topoloskih prostora (Kunen, Nykos, Fleiss-
ner 80/84). Napomenimo da u modelu za 1. nastupa veliko nadimanje
realnog kontinuuma R, da tamo vazi
2
0
= 2
1
= = 2
za svaki kardinal < c, da izmedu

0
i c ima c mnogo razlicitih
beskonacnosti i da je kontinuum veci ili jednak od prvog slabo ne-
dostizivog kardinala. Kao sto neko rece, sve je povezano.
Banach Tarski paradoks
Izuzetno lep primer interakcije aksiome izbora i Lebesgueove mere
je sledeci rezultat Banacha i Tarskog iz 1924. godine, poznatiji kao
Banach Tarski paradoks:
25
Jedinicna lopta B = x, y, z) R [ x
2
+y
2
+z
2
1 se moze ra-
zloziti na 11 delova, od kojih se izometrijskim transformacijama mogu
sastaviti dve disjunktne jedinicne lopte.
U jacoj formi Banach Tarski paradoks ima sledecu formulaciju:
Svaka dva ogranicena lika u R
3
sa nepraznim interiorom su ra-
zlozivo jednaka, tj. postoji dekompozicija jednog od njih na konacno
mnogo delova, od kojih se izometrijskim transformacijama dobija de-
kompozicija onog drugog.
Naravno, paradkosalna dekompozicija je nemoguca sa Lebesgue
merljivim delovima, odakle sledi da se aksioma izbora ne moze ispustiti
u dokazima ovih tvrdenja. Prvi korak ucinio je Hausdor 1914. godine
dokazavsi da grupa rotacija jedinicne sfere
S = x, y, z) R
3
[ x
2
+y
2
+ z
2
= 1
cije ose sadrze koordinatni pocetak ima slobodnu podgrupu G sa dva
generatora, recimo a i b. Koristeci ovo, Hausdor pokazuje sledeci
rezultat, tzv. Hausdorov paradoks: Postoji E S takav da vazi:
1.

Cetiri kopije skupa E pokrivaju sferu S;
2. S sadrzi prebrojivo (
0
) mnogo disjunktnih kopija skupa S.
Dokazimo ovo. Neka je G pomenuta slobodna grupa sa generatorima
a i b. Na S denisimo relaciju sa
x y (g G)y = g(x).
Ocigledno je relacija ekvivalencije. Kako je grupa G prebrojiva,
svaka klasa ekvivalencije relacije je takode prebrojiva. Neka je A
unija svih klasa koje sadrze bar jednu ksnu tacku neke neidenticke
rotacije iz G. Svaka rotacija ima tacno dve ksne tacke (presecne tacke
ose rotacije sa sferom S), pa kako je [G[ =
0
, i skup A je prebrojiv
kao prebrojiva unija prebrojivih skupova.
26 0. UVOD
Na osnovu aksiome izbora, postoji B S takav da je za svako
x S,
[x
B[ = 1
(ovde je x
= y S [ x y). Neka x S A. Tada x nije ksna

tacka nijedne od rotacija iz G, pa x / x
B. Ako je y = x
B,
onda je prema prethodnom x ,= y i x y, pa postoji g
x
G tako da
je x = g
x
(y). Neka je
C = a
k
f [ k Z 0 f G
(npr. a
2
f = a a f) i neka je
E = x S A [ g
x
C.
Za m ,= n su skupovi b
m
[E] i b
n
[E] disjunktni. Zaista, pretpostavimo
da postoji x E tako da je
b
m
(x) = b
n
(x).
Tada je
b
m
b
n
(x) = x,
tj. x je ksna tacka neidenticke rotacije b
m
b
n
iz G (b je slobodni
generator), sto je u suprotnosti sa denicijom skupa E.
Preostaje da pokazemo da cetiri kopije skupa E pokrivaju sferu S.
S jedne strane, C aC = G (aC = ag [ g C), odakle sledi da
je S A E a[E]. S druge strane, A je prebrojiv, a kako je grupa
rotacija sfere S ciji centri sadrze koordinatni pocetak neprebrojiva,
postoji rotacija r iz te grupe takva da je
A r[A] = .
Odavde je r[A] E a[E], tj. A r
1
[E] r
1
a[E], a time i
S E a[E] r
1
[E] r
1
a[E],
cime je Hausdorov paradoks dokazan.
27
Da bismo dokazali Banach Tarski paradoks, dodatno precizirajmo
razlozivu jednakost. Kazemo da su skupovi A, B R
3
razlozivo jedna-
ki sa n delova, u oznaci A
n
B, ukoliko postoje medusobno disjunktni
neprazni podskupovi A
1
, . . . , A
n
skupa A i izometrije f
1
, . . . , f
n
pro-
stora R
3
takvi da je:
A = A
1
A
n
;
B = f
1
[A
1
] f
n
[A
n
];
f
i
[A
i
] f
j
[A
j
] = za i ,= j.
Neposredna posledica Cantor-Bernstajnove teoreme je sledece tvrde-
nje (u R
3
): ako je X A, Y B, A
m
Y i X
n
B, onda je
A
m+n
B.
Paradoksalnu dekompoziciju jedinicne lopte vrsimo na sledeci na-
cin. Dodatno notaciji iz Hausdorovog paradoksa, neka je
E
=
_
xE [ 0 < x 1
i neka je t translacija prostora R
3
takva da koordinatni pocetak pripada
skupu t[E
]. Primetimo da je tada
B E
aE
r
1
[E
] r
1
a[E
] t[E
].
Neka je X
1
, . . . , X
5
particija jedinicne lopte odredena prethodnim po-
krivanjem i neka je B
jedinicna lopta disjunktna sa loptom B. Kako

se dve disjunktnie kopije skupa E mogu rasporediti na sferi S, to
se dve disjunktne kopije skupa E
translacijama i rotacijama mogu

smestiti u loptu B. Ako u svaku od te dve kopije rasporedimo redom
kopije X
1
, . . . , X
5
, X
1
, . . . , X
5
skupova X
1
, . . . , X
5
, dobijamo pokri-
vanje skupa B B
. Dakle,
X
1
X
5
X
1
X
5

10
B B
,
B
1
B, B B B
i X
1
X
5
X
1
X
5
B, pa je na
osnovu pomenute posledice B
11
B B
.
28 0. UVOD
Deo I
Uvod u teoriju skupova
29
1
Logicke osnove
Klasicnu teoriju skupova, u kojoj se ne koriste metode unutrasnjih
modela i forsinga, moguce je izloziti i bez poznavanja matematicke
logike. Medutim, dokazi konsistentnosti i nezavisnosti u sebi sadrze
najnije isprepletene sintaksu i semantiku. Razdvajanje ovih pojmo-
va, sto je osnovni preduslov za razumevanje, je nemoguce bez do-
brog poznavanja matematicke logike, posebno metode interpretacije i
Godelove teoreme potpunosti. Ovo poglavlje je pre svega namenjeno
onim citaocima koji nisu upoznati sa osnovama matematicke logike.
1.1 O formalnoj metodi
Analizirajuci strukturu svake denicije, vidimo da se novi pojmovi
uvode preko nekih ranije uvedenih, sto nuzno dovodi do zakljucka
da neki pojmovi moraju ostati nedenisani. Takve pojmove zovemo
osnovnim ili primitivnim pojmovima.
Slicno, u dokazu nekog tvrdenja pozivamo se na neka druga (ranija)
tvrdenja, pa opet vidimo da se sva tvrdenja ne mogu dokazati. Polazna
tvrdenja koja ne dokazujemo zovemo aksiomama.
31
32 1. LOGI
CKE OSNOVE
Matematizacija deduktivne metode je dovela do pojma formalne
teorije kao cisto sintaksnog okvira u kome se izlaze matematika.
1.1.1 Denicija Formalna teorija (formalni sistem) se sastoji od
sledecih komponenti:
Nepraznog skupa simbola, koji nazivamo i jezikom formalne te-
orije;
Skupa svih konacnih nizova simbola jezika formalne teorije, koji
nazivamo i skupom reci formalne teorije;
Skupa formula, koji je podskup skupa svih reci;
Skupa aksioma, koji je podskup skupa formula;
Pravila izvodenja, koja su neke relacije medu formulama. Ako
je R n +1-arno pravilo izvodenja, onda se za formulu kaze da
se dobija iz formula
1
, . . . ,
n
po pravilu R ukoliko je
R(
1
, . . . ,
n
, ).
Uobicajeno je da se pravila izvodenja zapisuju na sledeci nacin:
1
, . . . ,
n
R .
1.1.2 Primer Neka je / = a, b i neka se skup formula poklapa sa
skupom reci nad /. Dalje, neka su jedine dve aksiome a i b, i neka su
R
1
i R
2
sledeca pravila izvodenja:
R
1
Xa
Xab
R
2
Xb
Xba
,
pri cemu je X proizvoljna rec (moguce prazna). Na ovaj nacin smo
denisali jednu formalnu teoriju.
1.1. O FORMALNOJ METODI 33
1.1.3 Primer Iskazni racun kao formalnu teoriju denisemo na sle-
deci nacin:
Jezik se sastoji iz dva dela i to:
logickog dela, koji cine znak za negaciju , znak za impli-
kaciju , leva i desna zagrada;
nepraznog skupa P, koji nazivamo skupom iskaznih slova.
Menjajuci skup iskaznih slova P dobijamo potencijalno razlicite
iskazne racune. Ukoliko su skupovi P i P
iste kardinalnosti,
onda su odgovarajuci iskazni racuni ekvivalentni, pa ih stoga i
poistovecujemo;
Skupa iskaznih fromula ForP, koji se denise na sledeci nacin:
iskazna slova su iskazne formule;
ako su i iskazne formule, onda su i i ( ) takode
iskazne formule;
iskazne formule se dobijaju iskljucivo konacnom primenom
prethodne dve stavke.
Radi preglednosti zapisa, spoljne zagrade se najcesce izostavlja-
ju. Takode se uvode i formalna konjunkcija, disjunkcija i ekvi-
valencija na sledeci nacin:
je zamena za ( );
je zamena za ;
je zamena za ( ) ( );
Aksiome se dobijaju primenom sledece tri sheme:
S1 ( );
S2 ( ( )) (( ) ( ));
S3 ( ) ( ).
34 1. LOGI
CKE OSNOVE
Pritom su , i proizvoljne iskazne formule;
Jedino pravilo izvodenja je modus ponens:
MP

.
1.1.4 Denicija Neka je T proizvoljna teorija (podskup skupa svih
formula) nekog ksiranog formalnog sistema. Dokaz u teoriji T u
datoj formalnoj teoriji je svaki konacan niz formula takav da je svaka
formula u nizu ili aksioma, ili pripada teoriji T, ili se dobija iz nekih
prethodnih clanova niza po nekom pravilu izvodenja. Sa
T
se oznacava cinjenica da postoji dokaz u teoriji T koji se zavrsava
formulom . Za formulu kazemo da je teorema teorije T.
Ako je T =
1
, . . . ,
n
, onda umesto T pisemo
1
, . . . ,
n
.
Dalje, umesto T
1
T
2
pisemo
T
1
, T
2
.
Konacno, ako je T = , onda umesto pisemo
.
1.1.5 Primer Pokazimo da vazi baba u formalnoj teoriji iz primera
1.1.2. Zaista, jedan od mogucih formalnih dokaza je i niz
b, ba, bab, baba.
Naime, prvi clan niza je aksioma, drugi se dobija iz prvog po R
1
, treci
iz drugog po R
2
i cetvrti iz treceg po R
1
.
1.1.6 Primer U iskaznom racunu (primer 1.1.3), pokazimo da vazi
za proizvoljnu iskaznu formulu . Zaista:
a ( (( ) )) (( ( )) ( )) S2
b (( ) ) S1
c ( ( )) ( ) MP(b, a)
d ( ) S1
e MP(d, c)
1.1.7 Teorema Neka su T
1
i T
2
teorije unutar ksiranog formalnog
sistema. Tada vazi:
1. Ako T
1
, onda i T
1
, T
2
;
2. Ako T
1
i , onda i T
1
.
Dokaz
Ako je niz
1
, . . . ,
n
,
dokaz formule u teoriji T
1
, onda je direktno po deniciji isti taj niz
dokaz formule u teoriji T
1
T
2
, pa imamo da iz T
1
sledi da
T
1
, T
2
.
Prelazimo na dokaz preostalog dela tvrdenja. Neka je niz
1
, . . . ,
n
, (1.1)
dokaz u teoriji T
1
formule i neka je niz
1
, . . . ,
m
, (1.2)
dokaz formule u teoriji . Sada dokaz formule u T
1
dobijamo
tako sto umesto svakog javljanja formule u nizu (1.2) stavimo niz
(1.1).
1.1.8 Zadatak Neka je T proizvoljna iskazna teorija i neka su i
proizvoljne iskazne formule. Dokazati:
36 1. LOGI
CKE OSNOVE
1. Ako T i T , onda T ;
2. Ako T , onda T .
Formalne teorije ne predstavljaju puku igru simbolima vec su, na-
protiv, pokusaj da se cisto sintaksnim sredstvima sagledaju neki vazni
matematicki koncepti. U slucaju iskaznog racuna, postignuta je po-
tpuna sintaksna karakterizacija tautologija, sto cemo u nastavku i
obrazloziti.
Neformalno, iskaz je recenica govornog jezika koja moze biti ili
tacna ili netacna. Polazeci od primitivnih (osnovnih) iskaza, slozeniji
iskazi se dobijaju upotrebom logickih operacija negacije, implikacije,
konjunkcije, disjunkcije i ekvivalencije. Pritom je konjunkcija dva
iskaza tacna jedino ukoliko su oba iskaza tacna, negacija iskaza menja
njegovu istinitosnu vrednost itd. Matematizacijom ovog koncepta
dolazimo do semantike iskaznog racuna, koja se ostvaruje u iskaznoj
algebri
2 = 0, 1,
2
,
2
,
2
,
2
,
2
)
na sledeci nacin:
Navedene operacije su denisane sledecim tablicama:
2
0 1
0 0 0
1 0 1
2
0 1
0 0 1
1 1 1
2
0 1
0 1 1
1 0 1
2
0 1
0 1 0
1 0 1
2
:
_
0 1
1 0
_
;
Valuacija skupa iskaznih slova P je proizvoljna funkcija
: P 0, 1;
Vrednost iskazne formule pri valuaciji , u oznaci [], se
denise na sledeci nacin:
p[] = (p), p P;
()[] =
2
([]);
( )[] = []
2
[];
Za iskaznu formulu kazemo da je tacna pri valuaciji , u oznaci
[= , ukoliko je [] = 1. U tom slucaju za valuaciju
kazemo i da je model formule . Ako je T iskazna teorija, onda
je valuacije njen model ukoliko je model za svaku formulu
koja se javlja u njoj. Iskazna formula je tautologija, u oznaci
[= , ukoliko je tacna pri svim valuacijama. Iskazna formula
je kontradickija ukoliko je njena negacija tautologija;
Kazemo da je iskazna formula semanticka posledica iskazne
teorije T, u oznaci T [= , ukoliko je svaki modeteorije T ujedno
i model formule .
1.1.9 Zadatak Neka je proizvoljna iskazna formula i neka su i
valuacije takve da za svako iskazno slovo p koje se javlja u formuli
vazi
(p) = (p).
Dokazati da tada [= akko [= .
Uputstvo Koristiti indukciju po slozenosti formule, pri cemu je slo-
zenost formule broj logickih veznika (racunajuci visestrukost) koji se
javljaju u njoj.
Sledeci zadatak je poznatiji kao teorema saglasnosti iskaznog racu-
na.
1.1.10 Zadatak Neka je T proizvoljna iskazna teorija i neka je
proizvoljna iskazna formula. Ako T , dokazati da onda i T [= .
Uputstvo Koristiti indukciju po duzini dokaza formule u teoriji T.
Vezu izmedu sintakse i semantike daje nam sledeca mala teorema

potpunosti iskaznog racuna:
38 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.1.11 Teorema Neka je proizvoljna iskazna formula. Tada je
ako i samo ako je formula tautologija.
Kao sto cemo videti, mala teorema potpunosti je posledica sledece
tri leme:
1.1.12 Lema Neka je T proizvoljna iskazna teorija i neka su , i
proizvoljne iskazne formule. Tada vazi:
1. T, [= ;
2. T, , [= ;
3. T [= ako i samo ako T, [= ;
4. T [= ako i samo ako T [= ;
5. T [= ( ) ako i samo ako T [= i T [= ;
6. T, [= ako i samo ako T, [= ;
7. T, ( ) [= ako i samo ako T, , [= ;
8. T, [= ako i samo ako T, [= i T, [= .
Dokaz
Kao ilustraciju dokazimo samo poslednju stavku. Pretpostavimo
prvo da
T, [=
i neka je valuacija model teorije T, . Ako je [] = 0, onda
je ( )[] = 1, pa po predpostavci mora biti [= , sto je u
kontradikciji sa [= . Dakle, [= . Odavde sledi da [= , jer
bi u suprotnom bilo [= , pa dobijamo kontradikciju na isti
nacin kao i malo pre.
Pretpostavimo sada da
T, [= i T, [=
i neka je valuacija proizvoljan model teorije T, . Ako je
[= , onda je po pretpostavci [= i [= , pa je [= ( ),
sto je u kontradikciji sa [= . Dakle, [= .
1.1.13 Lema Neka je T proizvoljna iskazna teorija i neka su , i
proizvoljne iskazne formule. Tada vazi:
1. T, ;
2. T, , ;
3. (teorema dedukcije) T ako i samo ako T, ;
4. T ako i samo ako T ;
5. T ( ) ako i samo ako T i T ;
6. T, ako i samo ako T, ;
7. T, ( ) ako i samo ako T, , ;
8. T, ako i samo ako T, i T, .
Dokaz
Kao ilustraciju cemo pokazati samo teoremu dedukcije. Prvo pre-
tpostavimo da T . Tada i T, , a kako T, , po
zadatku 1.1.8 imamo da
T, .
Pretpostavimo sada da T, . Potpunom indukcijom po duzini
dokaza formule u teoriji T, dokazujemo da T .
Neka je dokaz duzine 1. Tada je formula ili jednaka formuli , ili
pripada teoriji T, ili je instanca neke od shema S1, S2 i S3. Slucaj kada
su formule i jednake je vec obraden u primeru 1.1.6, pa prelazimo
na preostala dva slucaja. Tada T , a kako T ( ), po
zadatku 1.1.8 imamo da T .
Neka je dokaz formule u teoriji T, oblika
1
, . . . ,
n
,
n
, .
40 1. LOGI
CKE OSNOVE
i neka tvrdenje vazi za sva formule sa kracim dokazom. Po induktivnoj
hipotezi imamo da
T
n
i T (
n
).
Kako
T ( (
n
)) ((
n
) ( )),
dvostrukom primenom zadatka 1.1.8 dobijamo da T .
Nacin koriscenja prethodne leme ilustrujmo sledecim primerom:
( ) ( )
akko lema 1.1.13(3)
akko , lema 1.1.13(3)
akko , i , lema 1.1.13(8)
akko , i , lema 1.1.13(6)
Kako po lemi 1.1.13(1) vazi , i , , na osnovu
prethodnog mora biti i
( ) ( ).
1.1.14 Lema Neka su p
1
, . . . , p
n
, q proizvoljna iskazna slova, a
1
, . . . ,
a
n
, b 0, 1, p
0
= p i p
1
= p. Tada
p
a
1
1
, . . . , p
an
n
q
b
akko vazi jedan od sledeca dva slucaja:
(1) q
b
= p
a
k
k
za neko k 1, . . . , n;
(2) postoje i, j 1, . . . , n tako da je p
a
i
i
= p
a
j
j
.
Tvrdenje vazi i ako zamenimo sa [=.
Dokaz Ako vazi (1) ili (2), onda denitivno vazi i p
a
1
1
, . . . , p
an
n
q
b
.
Stoga pretpostavimo da
p
a
1
1
, . . . , p
an
n
q
b
i da ne vazi (2). Tvrdimo da tada vazi (1). Zaista, u suprotnom bi
bilo koja valuacija takva da je (p
i
) = a
i
i (q) = 1b imala sledeca
svojstva:
[= p
a
1
1
p
an
n
;
[= q
b
.
Po teoremi saglasnosti (zadatak 1.1.10) sledi da
p
a
1
1
, . . . , p
an
n
, q
b
,
sto je u kontradikciji sa p
a
1
1
, . . . , p
an
n
q
b
.
Dokaz male teoreme potpunosti
Neka je proizvoljna iskazna formula. Primenom stavki (i
1
), . . . ,
(i
m
) leme 1.1.13 dobijamo da akko
p
a
11
11
, . . . , p
a
1n
1
1n
1
q
b
1
1
i . . . i p
a
k1
k1
, . . . , p
a
kn
k
kn
k
q
b
k
k
.
Na osnovu leme 1.1.14 imamo da je prethodno ekvivalentno sa
p
a
11
11
, . . . , p
a
1n
1
1n
1
[= q
b
1
1
i . . . i p
a
k1
k1
, . . . , p
a
kn
k
kn
k
[= q
b
k
k
,
sto je, primenom stavki (i
m
), . . . , (i
1
) leme 1.1.12 ekvivalentno sa [= .
Ovim je teorema dokazana u potpunosti.
Kao sto smo na primeru iskaznog racuna videli, pitanje
da li je formula teorema teorije T
pokusavamo da resimo nekakvom vrstom semanitcke potpunosti. U
slucaju iskaznog racuna imamo tzv. jaku potpunost:
T akko T [= .
O ovom rezultatu i njegovoj vezi sa predikatskim racunom prvog reda
ce biti vise reci nesto kasnije.
42 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.2 Predikatski racun prvog reda
Jezik / prvog reda (ili relacijsko operacijski jezik) je skup sim-
bola koji pored logickih simbola (, , , =), interpunkcijskih znako-
va i prebrojivog skupa promenljivih V ar = x
0
, x
1
, x
2
, . . . eventualno
sadrzi i simbole konstanti, relacijske simbole i funkcijske simbole. Uz
svaki relacijski i funkcijski znak koji se nalazi u jeziku / data je i
njegova arnost, odnosno broj argumentnih mesta. S obzirom da svaki
jezik prvog reda sadrzi logicki deo, njega necemo eksplicitno navoditi.
Tako na primer, ako kazemo da / sadrzi samo jedan simbol konstante
c, to zapravo znaci da je to jedini ne-logicki simbol jezika /.
Kako bi citanje bilo nedvosmisleno, pomenute grupe simbola su
medusobno disjunktne i nijedan simbol nije pravi pocetni komad ma
kog drugog simbola. Sa Const/, Fun/ i Rel/ cemo redom oznacavati
skupove simbola konstanti, funkcijskih i relacijskih znakova jezika /.
1.2.1 Primer Jezik Peanove aritmetike /
PA
sastoji se od dva bina-
rna funkcijska simbola + i , jednog unarnog funkcijskog simbola

i
jednog simbola konstante 0.
1.2.2 Primer Jezik teorije skupova /
ZFC
sastoji se od jednog bina-
rnog relacijskog simbola .
Terme (izraze) jezika / rekurzivno denisemo na sledeci nacin:
Promenljive i simboli konstanti su termi jezika /;
Za proizvoljan funkcijski znak F jezika / i proizvoljne terme
t
1
, . . . , t
n
jezika / zapis
F(t
1
, . . . , t
n
)
takode je term jezika /;
Svaki term jezika / se moze dobiti iskljucivo konacnom pri-
menom prethodne dve stavke.
1.2. PREDIKATSKI RA
CUN PRVOG REDA 43

Slozenost terma je po deniciji broj (racunajuci visestrukost) funkci-
jskih znakova koji se javljaju u njemu.
Ako je F binarni funkcijski znak, onda umesto F(t
1
, t
2
) pisemo
uobicajeno t
1
F t
2
.
Formule jezika / rekurzivno uvodimo na sledeci nacin:
Za proizvoljna dva terma t
1
i t
2
jezika / zapis
(t
1
= t
2
)
je formula jezika /;
Za proizvoljan relacijski znak R arnosti n jezika / i ma koje
terme t
1
, . . . , t
n
jezika /, zapis
(R(t
1
, . . . , t
n
))
je formula jezika /;
Neka su i proizvoljne formule jezika / i neka je x proizvoljna
promenljiva. Tada je svaki od zapisa
( ) x
formula jezika /;
Formule jezika / se mogu dobiti iskljucivo konacnom primenom
prethodnih stavki.
Radi preglednijeg zapisa, podrazumevamo uobicajenu konvenciju
o brisanju zagrada i prioritetu logickih veznika: najvisi prioritet ima
negacija, zatim univerzalni kvantor i na kraju implikacija.
Ostale logicke veznike uvodimo na isti nacin kao i u iskaznom
racunu. Dodatak je egzistencijalni kvantor, koji formalno uvodimo
na sledeci nacin:
x je formula x.
Ako je R binarni relacijski znak, onda umesto R(t
1
, t
2
) pisemo uobi-
cajeno t
1
Rt
2
.
44 1. LOGI
CKE OSNOVE
Slozenost formule je broj logickih veznika i kvantora, (racunajuci
visestrukost) koji se javljaju u njoj. Posebno, formule slozenosti 0
zovemo i atomicnim formulama.
Za promenljivu x koja se javlja u formuli kazemo da je vezana
ukoliko je svako njeno javljanje pod dejstvom nekog kvantora. U
suprotnom kazemo da je promenljiva x slobodna u formuli . For-
mule koje nemaju slobodne promenljive zovemo recenicama.
1.2.3 Primer Neka je x proizvoljna promenljiva. U formuli
x(x = x) x = x
promenljiva x je slobodna, jer njeno javljanje u potformuli sa desne
strane nije pod dejstvom kvantora.
Sa (x
1
, . . . , x
n
) cemo oznacavati cinjenicu da su sve slobodne
promenljive formule neke od promenljivih x
1
, . . . , x
n
. Dalje, sa
x
t
oznacavacemo formulu koja nastaje iz formule zamenom svih slobo-
dnih javljanja promenljive x termom t. Pritom kazemo da je zamena
regularna ako se ni jedna promenljiva koja se javlja u termu t ne javlja
u formuli .
Aksiome predikatskog racuna delimo u nekoliko grupa:
Iskazne aksiome: Supstitucione instance tautologija;
Aksiome jednakosti: Ovu grupu aksioma cine sledece sheme:
Za proizvoljne promenljive x, y i z formule
x(x = x)
xy(x = y y = x)
xyz((x = y y = z) x = z)
su aksiome;
1.2. PREDIKATSKI RA
CUN PRVOG REDA 45

Neka su x i y proizvoljne promenljive i neka je formula u kojoj
je promenljiva x slobodna i u kojoj se promenljiva y ne javlja.
Tada je formula
(x = y) ((. . . , x, . . .) (. . . , y, . . .)),
aksioma, pri cemu formula (. . . , y, . . .) nastaje iz formule
zamenom nekih slobodnih javljanja promenljive x promenljivom
y.
Aksiome kvantora: Ovu grupu aksioma cine sledece dve sheme:
Neka je x promenljiva, formula jezika / i neka je t term jezika
/ takav da je zamena u
x
t
regularna. Tada je formula
x
x
t
aksioma;
Neka se promenljiva x ne javlja slobodno u formuli . Tada je
formula
x( ) ( x)
aksioma.
Pored modus ponensa, predikatski racun ima jos jedno pravilo
izvodenja, koje zovemo pravilom generalizacije:

x
GEN ,
pri cemu se promenljiva x ne javlja slobodno u formuli .
1.2.4 Denicija Hijerarhiju formula rekurzivno denisemo na sle-
deci nacin:
Skupove
0
=
0
cine formule bez kvantora;
46 1. LOGI
CKE OSNOVE
Skup
n+1
-formula cine formule koje nastaju dodavanjem bloka
egzistencijalnih kvantora na
n
-formule;
Skup
n+1
-formula cine formule koje nastaju dodavanjem bloka
univerzalnih kvantora na
n
formule.
Osnovne stavove o formalnom dokazivanju u predikatskom racunu
navodimo bez dokaza. Prethodno napomenimo da skupove recenica u
predikatskom racunu zovemo i teorijama.
1.2.5 Lema o novoj konstanti Neka je proizvoljna formula je-
zika /, T teorija jezika / i neka je c nov simbol konstante. Tada
T x ako i samo ako T
x
c
.
1.2.6 Pravilo c Neka jezik /
nastaje prosirenjem jezika / novim

simbolom konstante c i neka je (x) proizvoljna formula jezika /.
Tada su teorije T i T x(x) (c) ekvikonsistentne.
1.2.7 Preneksna normalna forma Neka je proizvoljna formula
jezika /. Tada postoje prirodan broj n i
n
ili
n
formula tako da
.
1.2.8 Teorema dedukcije, prosirena varijanta
Neka je T proizvoljna teorija jezika / i neka su , i proizvoljne
formule jezika /. Tada vazi:
1. T, ;
2. T, , ;
3. (teorema dedukcije) Ako je recenica, onda T ako i
samo ako T, ;
4. T ako i samo ako T ;
1.3. PRIMERI TEORIJA PRVOG REDA 47
5. T ( ) ako i samo ako T i T ;
6. T, ako i samo ako T, ;
7. T, ( ) ako i samo ako T, , ;
8. Ako su , i recenice, onda T, ako i samo ako
T, i T, ;
9. Ako T i T , onda T ;
10. T ako i samo ako T .
Napomenimo da treca stavka prethodne teoreme ne mora da vazi
ukoliko nije recenica. Primera radi, neka je / = c, d pri cemu su
c i d simboli konstanti i neka su x i y razlicite promenljive. Tada
(c = d), x = c y = c,
ali (c = d) , x = c y = c.
1.2.9 Denicija Neka je T teorija jezika /. Za teoriju T kazemo da
je:
Neprotivrecna, ako postoji formula jezika / takva da T , ;
Kompletna, ako za svaku recenicu jezika / vazi ili T , ili
T .
1.3 Primeri teorija prvog reda
U ovoj sekciji cemo ukratko prikazati sledece teorije prvog reda:
1. ZFC (Zermelo-Fraenkelova teorija skupova sa aksiomom izbora);
2. PA (Peanova aritmetika);
48 1. LOGI
CKE OSNOVE
3. BA (teorija Booleovih algebri).
1 ZFC je formalna teorija u predikatskom racunu prvog reda koja
od nelogickih simbola ima jedan binarni relacijski znak . Ona se sa-
stoji od osam aksioma i dve sheme, svaka sa prebrojivo mnogo insta-
nci. Prvo cemo navesti aksiome, a zatim i sheme. Radi preglednosti,
pocetni blok univerzalnih kvantora cemo izostaviti.
Aksiome
1. x = y z(z x z y)
2. xy(y x)
3. zu(u z u = x u = y)
4. yz(z y u(u x z u))
5. x
0
x
1
x
2
(x
2
x
1
x
3
(x
3
x
2
x
3
x
0
))
6. x
0
(0 x
0
(x
1
x
0
)(x
1
x
1
x
0
)), pri cemu:
0 x
0
je formula x
2
(x
2
x
0
x
3
(x
3
x
2
));
x
1
x
1
x
0
je formula
x
2
(x
2
x
0
x
3
(x
3
x
0
(x
3
x
1
x
3
= x
1
)));
(x y) je formula x(x y ).
7. (x
0
,= 0)(x
1
x
0
)(x
0
x
1
= 0), pri cemu:
x / y je formula (x y);
x = 0 je formula y(y / x);
x ,= 0 je formula y(y x);
(x y) je formula x(x y );
1.3. PRIMERI TEORIJA PRVOG REDA 49
x y = 0 je formula
z((z x z / y) (z y z / x)).
8. x
0
x
1
x
2
(x
2
x
0
x
3
(x
3
x
2
)
1
x
4
(x
4
x
2
x
4
x
0
)),
pri cemu je
1
x(x) skraceni zapis formule
x((x) y((y) x = y)).
Aksiome 1-8 redom zovemo i aksiomom ekstenzionalnosti, aksiomom
praznog skupa, aksiomom para, aksiomom unije, aksiomom parti-
tivnog skupa, aksiomom beskonacnosti, aksiomom regularnosti i ak-
siomom izbora.
Shema separacije
Neka je formula ZFC teorije skupova u kojoj se promenljiva x
2
javlja slobodno i u kojoj promenljiva x
1
nema slobodnih javljanja.
Tada je univerzalno zatvorenje formule
x
0
x
1
x
2
(x
2
x
1
x
2
x
0
)
instanca sheme separacije.
Shema zamene
Neka je formula ZFC teorije skupova u kojoj se promenljive x
2
i
x
3
javljaju slobodno i u kojoj promenljiva x
1
nema slobodnih javljanja.
Tada je univerzalno zatvorenje formule
x
0
(x
2
(x
2
x
0

1
x
3
) x
1
x
3
(x
3
x
1
x
2
(x
2
x
0
)))
instanca sheme zamene.
2 PA je teorija prvog reda na jeziku /
PA
koji se sastoji od dva
binarna funkcijska znaka + i , jednog unarnog funkcijskog znaka

i jednog simbola konstante 0. Teoriju PA cini sest aksioma i jedna
shema (shema indukcije) sa prebrojivo mnogo instanci. Navedimo
aksiome i shemu indukcije:
50 1. LOGI
CKE OSNOVE
Aksiome
1. x(x ,= 0);
2. xy(x
= y
x = y);
3. x(x + 0 = x);
4. xy(x + y
= (x + y)
);
5. x(x 0 = 0);
6. xy(x y
= x + (x y)).
Shema indukcije
Neka je (x, y) proizvoljna formula jezika /
PA
. Tada je univerzalno
zatvorenje formule
((0, y) x((x, y) (x
, y)) x(x, y)
instanca sheme indukcije.
3 BA je teorija prvog reda na jeziku /
BA
koji se sastoji od dva
binarna funkcijska simbola i , jednog unarnog funkcijskog simbola
c
, jednog binarnog relacijskog znaka i dva simbola konstanti 0 i 1.
Univerzalna zatvorenja sledecih jedanaest formula su aksiome teorije
BA:
1. x y = y x;
2. x y = y x
3. x (y z) = (x y) z;
4. x (y z) = (x y) z;
5. x (x y) = x;
6. x (x y) = x;
1.4. MODELI - RELACIJA ZADOVOLJENJA 51
7. x (y z) = (x y) (x z);
8. x (y z) = (x y) (x z);
9. x x
c
= 1;
10. x x
c
= 0;
11. x y x y = x.
1.4 Modeli - relacija zadovoljenja
Neka je / jezik prvog reda i neka je M neprazan skup. Preslika-
vanje 1 sa domenom / je interpretacija jezika / u skupu M ako vazi:
Za svaki simbol konstante c imamo da 1(c) M;
Za svaki funkcijski znak F arnosti n je 1(F) funkcija sa domenom
M
n
i kodomenom M;
Za svaki relacijski znak R arnosti n je 1(R) podskup skupa M
n
.
Model jezika / je par M, 1), pri cemu je M neprazan skup a 1 je
interpretacija jezika / u skupu M. Ako je jezik / konacan, onda
eksplicitno navodimo interpretacije svih simbola.
Ako je / = M, . . .) model jezika /, onda interpretaciju proizvo-
ljnog simbola s jezika / cesto oznacavamo sa
s
M
.
1.4.1 Primer Model jezika teorije skupova je par oblika M, E), pri
cemu je M neprazan skup a E je binarna relacija na skupu M.
Neka je / = M, . . .) proizvoljan model jezika /. Svako presli-
kavanje : V ar M zovemo i valuacijom skupa promenljivih u
modelu /. Vrednost terma t jezika / pri valuaciji , u oznaci t[],
rekurzivno denisemo na sledeci nacin:
52 1. LOGI
CKE OSNOVE
c[] = c
M
, c Const/;
x[] = (x), x V ar;
F(t
1
, . . . , t
n
)[] = F
M
(t
1
[], . . . , t
n
[]), F Fun/.
1.4.2 Zadatak Neka je t term jezika /, / = M, . . .) model jezika
/ i neka su , : V ar M valuacije takve da je (x) = (x) za
svaku promenljivu x koja se javlja u termu t. Dokazati da je
t[] = t[].
U vezi sa prethodnim, ako su x
1
, . . . , x
n
sve promenljive koje se
javljaju u termu t i ako je proizvoljna valuacija, onda cemo umesto
t[] pisati
t[a
1
, . . . , a
n
],
pri cemu je (x
i
) = a
i
.
Neka su / = M, . . .) i ^ = N, . . .) modeli istog jezika /.
Kazemo da je model / podmodel modela ^ ako vazi:
M N;
Za svaki simbol konstante c jezika / je c
M
= c
N
;
Za svaki funkcijski znak F arnosti n jezika / i proizvoljne ele-
mente a
1
, . . . a
n
M je
F
M
(a
1
, . . . , a
n
) = F
N
(a
1
, . . . , a
n
);
Za svaki relacijski znak R arnosti n jezika / i proizvoljne ele-
mente a
1
, . . . a
n
M imamo da
R
M
(a
1
, . . . , a
n
) ako i samo ako R
N
(a
1
, . . . , a
n
).
Neka su / = M, . . .) i ^ = N, . . .) modeli istog jezika /.
Funkcija f : M N je homomorzam ako vazi:
f(c
M
) = c
N
;
f(F
M
(a
1
, . . . , a
n
)) = F
N
(f(a
1
), . . . , f(a
n
));
R
M
(a
1
, . . . , a
n
) ako i samo ako R
N
(f(a
1
), . . . , f(a
n
)).
Posebno, modeli / i ^ su izomorfni, u oznaci /

= ^, ako postoji
bijektivni homomorzam izmedu njih.
1.4.3 Denicija Neka je / = M, . . .) model jezika /, ( x) proi-
zvoljna formula jezika / i neka a
1
, . . . , a
n
M. Predikat
u modelu / vazi formula pri valuaciji x
i
a
i
,
u oznaci / [= [ a], denisemo rekurzivno po slozenosti na sledeci
nacin:
Ako je formula t
1
= t
2
, onda
/ [= ( a) akko t
1
[ a] = t
2
[ a];
Ako je formula R(t
1
, . . . , t
m
), onda
/ [= [ a] akko vazi R
M
(t
1
[ a], . . . , t
m
[ a]);
Ako je formula , onda
/ [= [ a] akko nije / [= [ a];
Ako je formula , onda
/ [= [ a] akko iz / [= [ a] sledi da / [= [ a];
Ako je formula y(y, x), onda
/ [= [ a] akko za svako b M, / [= [b, a].
54 1. LOGI
CKE OSNOVE
Iz prethodne denicije neposredno sledi da istinitosna vrednost fo-
rmule (x
1
, . . . , x
n
) u modelu pri nekoj valuaciji promenljivih x
1
, . . . ,
x
n
zavisi samo od vrednosti koje dobiju slobodne promenljive. Ova
primedba ima smisla pre svega zbog toga sto (x
1
, . . . , x
n
) oznacava
da su sve slobodne promenljive formule neke (ne obavezno sve) od
promenljivih x
1
, . . . , x
n
.
1.4.4 Denicija Neka su / i ^ modeli istog jezika /.
1. Modeli / i ^ su elementarno ekvivalentni, u oznaci / ^,
ako za svaku recenicu jezika / vazi
/ [= ako i samo ako ^ [= ;
2. Model / se elementarno utapa u model ^ ako postoji funkcija
j : M N takva da za svaku formulu (x
1
, . . . , x
n
) jezika / i
ma koje a
1
, . . . , a
n
M vazi
/ [= [a
1
, . . . , a
n
] akko ^ [= [j(a
1
), . . . , j(a
n
)];
3. Model /je elementarni podmodel modela ^, u oznaci / ^,
ukoliko je / podmodel modela ^ i ako je inkluzija i : M N
(i(a) = a) elementarno utapanje.
1.4.5 Zadatak Neka su / i ^ modeli istog jezika /.
1. Ako se model / elementarno utapa u model ^, dokazati da je
tada / ^, tj. da su modeli /i ^ elementarno ekvivalentni;
2. Dokazati da polje racionalnih brojeva Q, +, , 0, 1) nije eleme-
ntarno ekvivalentno polju realnih brojeva R, +, , 0, 1);
3. Dokazati da je Q, <) elementarni podmodel modela R, <).
Uputstvo
Prvi deo zadatka sledi neposredno iz denicije elementarnog uta-
panja kada predemo na recenice.

Sto se tice drugog dela zadatka,
recenica
x(x x = 1 + 1)
nije tacna u polju racionalnih brojeva a jeste tacna u polju realnih
brojeva, pa ova dva polja ne mogu biti elementarno ekvivalentna.
Treci deo zadatka je najtezi. I Q, <) i R, <) su modeli teorije
gustih linearnih uredenja bez krajeva DLO koja ima sledece aksiome:
x(x < x);
xyz((x < y y < z) x < z);
xy(x = y x < y y < x);
xy(x < y z(x < z z < y));
xyz(y < x x < z).
Uputstvo se sastoji u sledecem:
Prvo pokazati da teorija DLO dopusta eliminaciju kvantora, tj.
da za svaku formulu jezika /
DLO
= < postoji formula
jezika /
DLO
bez kvantora takva da
DLO .
Detalji ovog dokaza se mogu naci u [16] u poglavlju o eliminaciji
kvantora;
Lako se proverava (disjunktivna normalna forma) da je svaka
formula jezika /
DLO
bez kvantora ekvivalentna formuli oblika
m
i=1
n
j=1
ij
,
56 1. LOGI
CKE OSNOVE
pri cemu je svaka od formula
ij
ili atomicna, ili negacija atomi-
cne. Kako
DLO x ,= y (x < y y < x)
i
DLO (x < y) (x = y y < x),
svaka formula bez kvantora je oblika
m
i=1
n
j=1
ij
,
pri cemu je
ij
ili oblika x < y, ili oblika x = y. Preostaje
da se za ovakve formule proveri uslov iz denicije elementarnog
podmodela.
1.4.6 Denicija Za formulu jezika / kazemo da je valjana ukoliko
je tacna u svim modelima jezika / pri svim valuacijama.
1.4.7 Denicija Za formulu kazemo da je semanticka posledica
teorije T, u oznaci T [= , ako je svaki model teorije T ujedno i model
formule .
1.4.8 Zadatak Neka je T teorija jezika /. Dokazati da za proizvo-
ljnu formulu jezika / iz T sledi T [= .
Uputstvo
Koristiti potpunu indukciju po duzini najkraceg dokaza formule .
Neka je / = M, . . .) model jezika /. Elementarni dijagram mo-

dela / je skup Th(/) svih recenica jezika / tacnih u modelu /.
Neka je / = M, . . .) model jezika /, A neprazan podskup skupa
M i neka je /
A
= / c
a
[ a A, pri cemu su c
a
novi simboli
konstanti. Prosta ekspanzija modela / u jezik /
A
je model /
A
jezika /
A
koji se od modela / dobija tako sto se svaki novi simbol
konstante c
a
interpretira kao a.
1.5. BOOLEOVE ALGEBRE 57
1.4.9 Zadatak Neka je / model jezika / i neka je ^ modeli jezika
/
M
. Dokazati da se model / elementarno utapa u model ^ /
(restrikcija modela ^ na jezik /) ako i samo ako ^ [= Th(/
M
).
1.5 Booleove algebre
Booleova algebra je ma koji model B = B, , ,
c
, , 0, 1) teorije
BA. Radi pojednostavljenja notacije, sa B cemo oznacavati i skup
nosac B.
1.5.1 Primer Neka je B proizvoljna Booleova algebra. Lako se
proverava da za proizvoljne a, b, c B vazi:
0
c
= 1;
1
c
= 0;
(a
c
)
c
= a;
(a b)
c
= a
c
b
c
;
(a b)
c
= a
c
b
c
;
a b = 0 b a
c
;
a a;
(a b b a) a = b, pri cemu je u ovom kontekstu logicki
veznik;
(a b b c) a c;
a b = inf
B
a, b;
58 1. LOGI
CKE OSNOVE
a b = sup
B
a, b.
1.5.2 Primer Za proizvoljan skup X imamo da je
P(X), , ,
c
, , 0, X)
Booleova algebra. Posebno, A
c
= X A.
1.5.3 Denicija Neka je X proizvoljan skup. Skup A P(X) je
algebra skupova ako vazi:
0 A X A;
a A X a A;
(a A b A) (a b A a b A).
1.5.4 Zadatak Dokazati da je svaka algebra skupova Booleova alge-
bra.
Neka je B proizvoljna Booleova algebra. Dualna algebra Booleove
algebre B je struktura
B
= B, , ,
c
, , 1, 0).
Sasvim lako se proverava da je preslikavanje
a a
c
izomorzam Booleovih algebri B i B
.
1.5.5 Zadatak Parcijalno uredenje M, ) je mreza ako svaki dvo-
clani podskup a, b skupa M ima inmum a b i supremum a b.
Dokazati:
1. Ako za svako a, b, c M vazi a (b c) = (a b) (a c), onda
za svako a, b, c M vazi i a (b c) = (a b) (a c);
2. Ako za svako a, b, c M vazi a (b c) = (a b) (a c), onda
za svako a, b, c M vazi i a (b c) = (a b) (a c).
1.5.6 Algebra otvoreno zatvorenih skupova Neka je X,
X
)
topoloski prostor i neka je Clopen(X) familija svih otvoreno - zatvo-
renih skupova u X. Sasvim lako se proverava da je struktura
Clopen(X), , ,
c
, 0, X)
Booleova algebra.
1.5.7 Algebra regularno otvorenih skupova
Neka je X,
X
) topoloski prostor. Kazemo da je otvoren skup A
regularno otvoren ako je int(cl(A)) = A. Laganu vezbu predstavlja
dokaz cinjenice da je int(cl(A)) regularno otvoren za svaki otvoren
skup A. Sa r.o.X oznacimo familiju svih regularno otvorenih skupova
u X,
X
). Pokazimo da je r.o.X, ) Booleova algebra.
1. inf
r.o.X,
A, B = AB. Da bismo se uverili u ovo, dovoljno je da
pokazemo da je skup A B regularno otvoren. S jedne strane,
iz monotonosti operatora int i cl sledi
int(cl(A B)) int(cl(A)) = A i int(cl(A B)) int(cl(B)),
odakle dobijamo da je int(cl(A B)) A B. S druge strane,
A B cl(A B), odakle sledi da je
A B = int(A B) int(cl(A B)),
sto zajedno sa prethodnim povlaci regularnu otvorenost skupa
A B.
2. sup
r.o.X,
A, B = int(cl(A B)). Zaista, s jedne strane, iz
A = int(cl(A)) int(cl(A B))
B = int(cl(B)) int(cl(A B))
60 1. LOGI
CKE OSNOVE
sledi da je skup int(cl(AB)) majoranta skupa A, B u r.o.X.
S druge strane, ako je regularno otvoren skup Z majoranta skupa
A, B u r.o.X, onda je i
int(cl(A B)) int(cl(Z)) = Z,
odakle zajedno sa prethodnim sledi da je
sup
r.o.X,
A, B = int(cl(A B)).
3. 0 je minimum, a X je maksimum u r.o.X, ). Primetimo da
ovo neposredno sledi iz cinjenice da su 0 i X regularno otvoreni
u X,
x
).
Ovim smo pokazali da je r.o.X, ) mreza sa krajevima. U cilju dokaza
distributivnosti, dovoljno je da proverimo da vazi distributivnost jedna
od distributivnosti (videti zadatak 1.5.5). Lako se pokazuje da je
int(cl(A B)) int(cl(A C)) cl((A B) (A C)) = cl(A (B C)),
a s obzirom da je skup int(cl(A B)) int(cl(A C)) otvoren, on je
i podskup skupa int(cl(A (B C))).
Obratna inkluzija trivijalno sledi iz cinjenice da je r.o.X, ) mre-
za, cime smo pokazali distributivnost.
Preostaje da pokazemo da je A
c
= int(X A), tj. da je
A int(X A) = 0 i int(cl(A int(X A))) = X.
Prva jednakost je trivijalno tacna, a druga neposredno sledi iz otvore-
nosti skupa X i cinjenice da je
cl(A int(X A)) = X.
1.5.8 Denicija Neka je B Booleova algebra. D B je lter ako za
svako a, b B vazi:
0 / D i 1 D;
Ako a, b D, onda i a b D;
Ako a D i a b, onda i b D.
Skup I B je ideal ako je skup I
= a
c
[ a I lter. Pritom skup
I
zovemo i dualnim lterom ideala I. Slicno, za proizvoljan lter

D cemo sa D
oznacavati njegov dualni ideal. Za proizvoljan ideal I

Booleove algebre B neka je
I
+
= a B [ a / I.
1.5.9 Primer Neka je B proizvoljna Booleova algebra i neka je a > 0.
Tada je skup
D
a
= b B [ a b
lter Booleove algebre B. D
a
zovemo i glavnim lterom generisanim
elementom a.
1.5.10 Frechetov lter
Neka je D familija svih konitnih podskupova skupa . Posto
je presek dva konitna skupa takode konitan skup, da je nadskup
konitnog skupa opet konitan i da 0 nije konitan, zakljucujemo da
je D lter Booleove algebre P(), ). Filter D zovemo i Frechetovim
lterom.
Frechetov lter nije glavni lter, jer je
n<
n = 0.
1.5.11 Lindenbaumova algebra
Neka je P beskonacan skup iskaznih slova i neka je Prop odgo-
varajuci skup iskaznih formula
1
. Dalje, neka je binarna relacija na
Prop denisana sa akko je iskazna formula tautologija.
Lako se proverava da je kongruencija na Prop, tj. da je relacija
ekvivalencije kompatibilna sa , , i , pri cemu se kompatibilnost
ogleda u sledecem:
1
Strogo formalno, Prop je skup kodova iskaznih formula.
62 1. LOGI
CKE OSNOVE
Ako je , onda je i ;
Ako je
1

2
i
1

2
, onda je i
1
1

2
2
,
1
2

2
i
1

1

2

2
.
Na osnovu prethodnog, strukturu Booleove algebre na kolicnickom
skupu B(P) = Prop
/
korektno denisemo na sledeci nacin:
0 = [];
1 = [];
[] [] = [ ];
[] [] = [ ];
[]
c
= [];
[] [] [= .
Samu algebru B(P) zovemo i Lindenbaumovom algebrom iskaznog
racuna nad skupom iskaznih slova P.
1.5.12 Lindenbaumova algebra teorije T
Neka je T neprotivrecna teorija jezika /. Na skupu Sent/ recenica
jezika / denisimo binarnu relaciju na sledeci nacin:
ako i samo ako T .
Sasvim slicno kao i u prethodnom primeru, neka je
B(T) = Sent/
/
i neka je Booleova struktura uvedena na isti nacin kao i u prethodnom
primeru. Rezultujucu Booleovu algebru B(T) zovemo i Lindenbau-
movom algebrom teorije T. Posebno, ako je T prazan skup, onda
dobijamo Lindenbaumovu algebru jezika /.
1.5.13 Primer Neka je B(P) Lindenbaumova algebra, T neprotivre-
cna iskazna teorija i neka je
D = [] B(P) [ T .
Lako se proverava da je D lter Lindenbaumove algebre.
U slucaju Booleovih algebri imamo nu korespodenciju izmedu -
ltera i homomorzama, a iz algebre znamo da takva korespodencija
postoji izmedu homomorzama i kongruencija.
S jedne strane, ako je h : B B
1
homomorzam Booleovih
algebri B i B
1
, onda je
D
h
= a B [ h(a) = 1
lter u B. Pokazimo ovo. Prvo, iz h(1) = 1 sledi da 1 D
h
. Drugo,
ako a, b D
h
, onda je h(a) = 1 i h(b) = 1, a kako je
h(a b) = h(a) h(b),
imamo da je h(a b) = 1, pa a b D
h
. Konacno, ako a D
h
i ako
je a b = b, onda je
h(b) = h(a b) = h(a) h(b) = 1 b = 1,
pa i b D
h
.
S druge strane, za proizvoljan lter D Booleove algebre B je sa
a
D
b (d D)(a d = b d)
dobro denisana jedna kongruencija algebre B. Kolicnicki homomo-
rzam h
D
: B B
D
denisemo sa
h(a) = a
D
= b B [ a
D
b.
64 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.5.14 Denicija Neka je B Booleova algebra i neka je skup X B
neprazan. Kazemo da skup X ima svojstvo konacnog preseka ako
inmum svakog nepraznog konacnog podskupa A skupa X nije jednak
0.
Termin konacan presek dolazi otuda sto je
inf
P(X),
A
1
, . . . , A
n
= A
1
A
n
.
Izraze oblika a
1
a
2
a
n
cemo zvati konacnim presecima.
1.5.15 Primer Neka je X skup sa svojstvom konacnog preseka u
Booleovoj algebri B i neka je D skup svih onih elemenata b skupa B
za koje postoji konacan neprazan A X takav da je
inf
B
A b.
Lako se pokazuje da je D lter Booleove algebre B. Za lter D kazemo
i da je generisan skupom X.
1.5.16 Lema Neka je B Booleova algebra i neka je D njen proizvo-
ljan lter. Tada za svaki element a skupa B bar jedan od skupova
D a i D a
c
ima svojstvo konacnog preseka.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, neka postoje d
1
, d
2
D takvi da je
a d
1
= 0 i a
c
d
2
= 0.
Tada iz prve jednakosti sledi da je d
1
a
c
, a iz druge sledi da je
d
2
(a
c
)
c
= a. Sada je d
1
d
2
= 0, sto je u kontradikciji sa cinjenicom
da je D lter.
1.5.17 Denicija Kazemo da je lter D Booleove algebre B ultra-
lter ako je maksimalan u smislu inkluzije.
Ako je D ultralter Booleove algebre B, onda je kolicnicka algebra
B
D
izomorfna iskaznoj algebri. Navedimo jos jednu vaznu vezu izmedu
ultraltera u Lindenbaumovim algebrama i kompletnih neprotivrecnih
teorija prvog reda.
S jedne strane, ako je T kompletna i neprotivrecna teorija jezika
/, onda je
D
T
= [] [ T
ultralter Lindenbaumove algebre B(/) jezika /. S druge strane, ako
je D ultralter u B(/), onda je
T
D
= [ [] D
kompletna i neprotivrecna teorija jezika /. Korektnost uspostavljene
korespodencije se sasvim lako proverava, te je ostavljamo za vezbu.
1.5.18 Teorema Neka je D lter Booleove algebre B. Sledeci iskazi
su ekvivalentni:
1. D je ultralter;
2. (a B)(a D a
c
D);
3. (a, b B)(a b D a D b D).
Dokaz
1 2 Neka je a B proizvoljno. Na osnovu leme 1.5.16 bar jedan
od skupova Da i Da
c
ima svojstvo konacnog preseka. Posto
je svaki skup sa svojstvom konacnog preseka sadrzan u nekom lteru
(posmatramo sve elemente koji su veci od nekog konacnog preseka) i
da je D ultralter, imamo da a D ili a
c
D.
2 3 Neka a b D i a / D. Tada po 2 imamo da a
c
D,
odakle sledi da a
c
(a b) = a
c
b D. Kako je a
c
b b i kako je
D lter, mora biti i b D.
3 1 Neka a / D. S obzirom da 1 D i da je 1 = a a
c
,
po 3 sledi da a
c
D. Odavde sledi da skup D a nema svojstvo
konacnog preseka. Drugim recima, D je inkluzijski maksimalan lter,
tj. ultralter.
66 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.5.19 Teorema o ultralteru
Svaki lter Booleove algebre B se moze prosiriti do ultraltera.
Dokaz
Neka je D proizvoljan lter Booleove algebre B i neka je F fa-
milija svih ltera Booleove algebre B koji su nadskupovi ltera D.
Primetimo da je F ,= 0 jer D F. Lako se proverava da svaki lanac
u parcijalnom uredenju F, ) ima majorantu (unija po lancu), pa po
Zornovoj lemi F, ) ima maksimalni element, koji je zapravo trazeni
ultralter.
1.5.20 Lindenbaumova teorema
Svaka neprotivrecna teorija T jezika / se moze prosiriti do komple-
tne i neprotivrecne teorije jezika /.
Dokaz
U ovom dokazu Lindenbaumove teoreme iskoristiticemo prethodno
dokazanu teoremu o ultralteru. Dakle, neka je B(T) Lindenbaumova
algebra teorije T. Tada skup
[] [ T
ima svojstov konacnog preseka, pa je sadrzan u nekom ultralteru D
Lindenbaumove algebre B(T). Sada je
T
D
= [ [] D
kompletna i neprotivrecna teorija jezika / koja prosiruje teoriju T.
1.5.21 Zadatak Dati direktan dokaz Lindenbaumove teoreme u slu-

caju kada je / najvise prebrojiv. Pomocu aksiome izbora uopstiti ovaj
dokaz na slucaj jezika proizvoljno velike kardinalnosti.
Uputstvo
Kako je / najvise prebrojiv, to formula jezika / ima prebrojivo
mnogo. Odredenosti radi, neka je
For/ =
n
[ n
( je prvi beskonacan ordinal - poistovecujemo ga sa skupom prirodnih
brojeva N). Rekurzivno denisemo niz teorija T
n
[ n ) na sledeci
nacin:
T
0
= T;
T
n+1
=
_
T
n

n
, T
n
,
n
,
T
n

n
, T
n
,
n

.
Pokazati da je teorija T
n
T
n
kompletno i neprotivrecno prosirenje
teorije T.
Ako je [/[ = > , onda je
For/ =
[ < ,
pa se konstrukcija kompletnog i neprotivrecnog prosirenja T
date
teorije T vrsi na sledeci nacin:
T
0
= T;
T
+1
=
_
T
, T
,
T
, T

;
T
, u slucaju granicnog > 0;

T
68 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.5.22 Zadatak Neka su F( x) i G( x) proizvoljni termi jezika /
BA
.
Dokazati da Booleovski identitet
x(F( x) = G( x))
vazi u svim Booleovim algebrama ako i samo ako vazi u iskaznoj alge-
bri. Drugim recima, Booleovski identiteti nisu nista drugo do tau-
tologije.
Uputstvo
Pretpostavimo da Booleovski identitet
x(F( x) = G( x))
ne vazi u nekoj Booleovoj algebri B, tj. da postoje a
1
, . . . , a
n
B
takvi da je
F
B
(a
1
, . . . , a
n
) ,= G
B
(a
1
, . . . , a
n
).
Tada postoji ultralter D u B takav da
F
B
(a
1
, . . . , a
n
) D i G
B
(a
1
, . . . , a
n
) / D.
Odavde sledi da je
h
D
(F
B
(a
1
, . . . , a
n
)) ,= h
D
(G
B
(a
1
, . . . , a
n
)),
a kako je
h
D
(F
B
(a
1
, . . . , a
n
)) = F
B
D
(h
D
(a
1
), . . . , h
d
(a
n
))
(slicno i za G) i kako je B
D
iskazna algebra, imamo da ni u iskaznoj
algebri ne vazi pomenuti identitet.
1.5.23 Denicija Neka je B proizvoljna Booleova algebra.
Sa uf(B) cemo oznacavati familiju svih ultraltera Booleove alge-
bre B;
Neka je a B proizvoljno. Sa a
cemo oznacavati familiju svih

ultraltera Booleove algebre B koji sadrze a.
Neposredno se proverava da vazi:
(a b)
= a
;
(a b)
= a
;
(a
c
)
= uf(B) a
;
0
= 0;
1
= uf(B).
1.5.24 Stoneova dualnost
Neka je B proizvoljna Booleova algebra. Tada:
1. B, , ,
c
, , 0, 1)

= S
B
, , ,
c
, , 0
, 1
).
Drugim recima, svaka Booleova algebra izomorfna je nekoj alge-
bri skupova;
2. Familija S
B
= a
[ a B generise topologiju na skupu uf(B)

u kojoj je uf(B) totalno nepovezan kompaktan topoloski prostor.
Dokaz
2 Kako je a
= (a b)
i kako je
S
B
= uf(B), familija S
B
generise topologiju na uf(B). Posto je svaki od skupova a
otvoreno
zatvoren (a
= uf(B) (a
c
)
) i da je uf(B), S
B
) Hausdorov prostor
(za proizvoljne medusobno razlicite D
1
, D
2
uf(B) i a B tako
da a, a
c
,= 0 imamo da su a
i (a
c
)
disjunktne bazne okoline koje

separiraju D
1
i D
2
), uf(B), S
B
) je totalno nepovezan.
Ostaje da pokazemo kompaktnost. Neka je a
[ < ba-
zni pokrivac skupa uf(B). Tada skup a
c
[ < nema svojstvo

70 1. LOGI
CKE OSNOVE
konacnog preseka (u suprotnom bi bio sadrzan u nekom ultralteru
D koji ne moze biti sadrzan ni u jednom od skupova a
), pa postoje
a
1
, . . . , a
n
takvi da je
(a
c
1
) (a
c
n
) = 0,
odakle sledi da je
a
1
a
n
= (a
1
a
n
)
= 1
= uf(B).
1 Neka je a
= b
. Tada je i ab
c
= 0, jer bi u suprotnom postojao
ultralter D takav da a, b
c
D, sto je u suprotnosti sa a
= b
. Sada
iz ab
c
= 0 sledi da je a b, a kako se na potpuno isti nacin pokazuje
da je b a, mora biti a = b.
Ovim smo pokazali da je sa a a
dobro denisano 1-1 preslika-

vanje skupa B na skup S
B
. Sasvim lako se proverava da je uoceno
preslikavanje izomorzam.
1.5.25 Lema Neka su D
1
, . . . , D
n
, E
1
, . . . , E
m
razliciti ultralteri
Booleove algebre B. Tada je
D
1
D
n
(B E
1
) (B E
m
) ,= 0.
Dokaz
Kako su u pitanju razliciti ultralteri, to postoje
a
ij
D
i
(B E
j
),
pri cemu je i 1, . . . , n i j 1, . . . , m. Neka je
b = (a
11
a
1m
) (a
n1
a
nm
).
Lako se vidi da b pripada trazenom preseku.
1.5.26 Lema Neka je I beskonacan skup iskaznih slova i neka je
B(I) odgovarajuca Lindenbaumova algebra. Tada vazi :
1. [B(I)[ = [I[;
2. S
B(I)

I
2;
3. [S
B(I)
[ = 2
|I|
.
Dokaz
Primetimo da se 1 lako dobija koriscenjem idempotentnosti besko-
nacnih kardinala, dok je 3 neposredna posledica od 2. Stoga dokazimo
2.
Neka je D proizvoljan ultralter Lindenbaumove algebre B(I). Ta-
da je
T
D
= [ [] D
kompletna i neprotivrecna iskazna teorija, pa ima jedinstveni model
v
D
(i) =
_
1 , [i] D
0 , [i] D
pri cemu i I. S druge strane, proizvoljnoj valuaciji
v : I 2
odgovara tacno jedna maksimalna neprotivrecna (samim tim i komple-
tna) iskazna teorija T
v
, pa je
D
v
= ] [ T
v
jedinstveni ultralter Lindenbaumove algebre B(I) koji odgovara val-

uaciji v. Dakle, preslikavanje D v
D
je bijekcija. Homeomorfnost
neposredno sledi iz cinjenice da baznom skupu
(
n
r=1
m
s=1
[i
ars
s
])
u S
B(I)
(i
0
je po deniciji iskazna formula i, dok je i
1
po deniciji
iskazno slovo i) odgovara bazni skup
n
_
r=1
m
s=1
1
is
[a
rs
]
u Cantorovom prostoru
I
2.
72 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.5.27 Teorema Neka je I beskonacan skup kardinalnosti . Tada
Booleova algebra P(I), ) ima 2
2
neglavnih ultraltera.
Napomena Ova teorema je poznatija kao Kantorovic-Pospisl teo-
rema. Mi smo se opredelili da prikazemo dokaz

Zarka Mijajlovica
(videti [79]).
Dokaz
Kako je svaki ultralter Booleove algebre P(I), ) podskup skupa
P(I), to ultraltera ove algebre ne moze biti vise od 2
2
. Posto
je glavni lter ultralter ako i samo ako je generisan singltonom,
vidimo da glavnih ultraltera Booleove algebre P(I), ) ima tacno
. Imajuci na umu i lemu 1.5.26, vidimo da je dovoljno pokazati da
Booleova algebra P(B(I)), ) ima bar 2
2
ultraltera (naravno, ovde

je B(I) Lindenbaumova algebra nad skupom iskaznih slova I).
Neka je v : S
B(I)
2 proizvoljna funkcija. Uz dogovor da je
D
0
= o
B(I)
D i D
1
= D, lema 1.5.25 nam obezbeduje da familija
D
v(D)
[D S
B(I)
ima svojstvo konacnog preseka, pa je sadrzana u nekom ultralteru

E
v
Booleove algebre P(B(I)), ). Kako razlicitim funkcijama v
1
i v
2
odgovaraju razliciti ultralteri E
v
1
i E
v
2
, Booleova algebra P(B(I))
ima bar
2
|S
B(I)
|
= 2
2
ultraltera, a to je i trebalo dokazati.

Za S B preslikavanje : S [0, 1] je parcijalna mera sa
domenom S ako vazi:
(1) = 1, (0) = 0;
ako je a b, onda je (a) (b);
ako je 0 < a, b i a b = 0, onda je
(a b) = (a) +(b).
Interesuju nas samo takvi podskupovi S za koje prethodna denicija
ima smisla. Ako je S = B, mera je totalna (nema -nemerljivih
elemenata B).
Ako je B = P(X), onda skup X zovemo i nosacem, odnosno inde-
ksom mere, i pisemo
X = ind().
Pojmove norme i aditivnosti mere uvodimo redom sa
|| = min[X[ [ X dom(),
odnosno
add() = min[Y [ [ Y dom() (y Y )((y) = 0) (
_
Y ) > 0.
Za meru kazemo da je -aditivna ukoliko je add() =
1
.
Uobicajeno je da se za meru odmah trazi da bude -aditivna. Posto
su nam ovde interesantne i mere koje su samo konacno aditivne i posto
se ovde bavimo i detaljnijim ispitivanjem aditivnosti mere, odredenje
aditivnosti izdvajamo posebno. Ovako, svaki fulter u Booleovoj algebri
je binarna mera. Naime, za lter D u B i dualni ideal I
D
imamo da
je D I
D
B dobar domen mere koja se dobija sa
D
(a) =
_
1 , a D
0 , a / D
.
Elementi skupa B (D I
D
) su -nemerljivi.
Ocigledno je mera
D
totalna ukoliko je D ultralter. Takode, na
ultraltere se prenose denicije norme i aditivnosti. Na ovaj nacin
dovedeni su u vezu i pojmovi mere i homomorzma u proizvoljnim
Booleovim algebrama, sa velikim preklapanjem u slucaju kada se radi
o binarnim merama.
74 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.6 Godelova teorema potpunosti
U ovoj sekciji cemo dokazati medjusobnu ekvivalentnost nekoliko
reformulacija teoreme potpunosti predikatskog racuna prvog reda. Sa-
mi dokazi su preuzeti iz [79].
1.6.1 Godelova teorema potpunosti
Svaka neprotivrecna teorija predikatskog racuna prvog reda ima
model.
1.6.2 Potpunost PR1
Neka je T teorija jezika /. Tada za svaku formulu jezika / vazi
T ako i samo ako T [= .
1.6.3 Stav kompaktnosti PR1
Neka je T teorija jezika /. Ako svaki konacan podskup teorije T
ima model, onda i teorija T ima model.
1.6.4 Teorema o ultralteru
Neka je B proizvoljna Booleova algebra i neka skup A B ima
svojstvo konacnog preseka. Tada postoji ultralter D Booleove algebre
B takav da je A D.
1.6.5 Kompaktnost
P
,
Neka je , snabdeven diskretnom topologijom (ceo partitivni
skup) i neka je P beskonacan skup. Tada je
P
, kompaktan topo-
loski prostor u topologiji Tihonova.
1.6.6 Stav kompaktnosti IR
Neka je T iskazna teorija nad skupom iskaznih slova P. Ako svaki
konacan podskup teorije T ima model, onda i teorija T ima model.
1.6.7 Postojanje modela
Neka je T neprotivrecna iskazna teorija nad skupom iskaznih slova
P. Tada teorija T ima model.
1.6. G
ODELOVA TEOREMA POTPUNOSTI 75

1.6.8 Potpunost IR
Neka je T proizvoljna iskazna teorija nad skupom iskaznih slova P.
Tada za svaku iskaznu formulu nad istim skupom iskaznih slova vazi
T ako i samo ako T [= .
Dokazacemo sledece lance implikacija:
1.6.1 1.6.2 1.6.3 1.6.4 1.6.1;
1.6.5 1.6.7 1.6.8 1.6.6 1.6.5;
1.6.6 1.6.4.
1.6.1 1.6.2
Neka je T neprotivrecna teorija jezika / i neka je proizvoljna
formula jezika /. Ako T , onda na osnovu zadatka 1.4.8 imamo
da T [= . Stoga pretpostavimo da T , . Tada je T nepro-
tivrecna teorija. Zaista,
T, ( )
akko T ( ) 1.2.8(3)
akko T ( ) 1.2.8(10)
akko T 1.2.8(9) i
a kako T , , na osnovu prethodnog teorija T mora biti
neprotivrecna. Na osnovu 1.6.1 teorija T ima model, odakle
po deniciji sledi da T ,[= .
1.6.2 1.6.3
Pretpostavimo da teorija T nema model. Tada po 1.6.2
T (x = x).
Kako je svaki formalni dokaz konacan niz formula, postoje formule
1
, . . . ,
n
T takve da
1
, . . . ,
n
(x = x),
76 1. LOGI
CKE OSNOVE
odakle sledi da teorija
1
, . . . ,
n
nema model.
1.6.3 1.6.4
Neka je B = B, , ,
c
, , 0, 1) proizvoljna Booleova algebra i
neka skup A B ima svojstvo konacnog preseka. Jezik Booleovih
algebri / = , ,
c
, , 0, 1 prosirimo unarnim relacijskim simbolom
U i skupom novih simbola konstanti c
b
[ b B. Ovo prosirenje
jezika / oznacimo sa /
. Uocimo sledece teorije jezika /
:
T
1
= Th(B
B
);
T
2
= U(1), U(0);
T
3
= U(c
a
) U(c
b
) U(c
ab
) [ a, b B;
T
4
= U(c
a
) U(c
b
) [ a b;
T
5
= U(c
a
) [ a A;
T
6
= U(c
b
) U(c
b
c) [ b B;
T =
6
i=1
T
i
.
Dokazimo da svaki konacan podskup teorije T ima model. Neka su
X = U(c
a
1
), . . . , U(c
am
) T
5
i
Y = U(c
b
1
) U(c
b
1
), . . . , U(c
bn
) U(c
b
n
) T
6
proizvoljni. Kako skup A ima svojstvo konacnog preseka, mora biti
a = a
1
a
m
> 0.
Odavde sledi da postoje
1
, . . . ,
n
0, 1 takvi da je
b
0
= a b
1
1
b
n
n
> 0,
pri cemu je b
1
= b i b
0
= b
c
. Sada se sasvim lako proverava da je model
/ jezika /
denisan sa
1.6. G

M = B

M
=

M
=

M
=
0
M
= 0
1
M
= 1
c
M
b
= b, b B
U
M
= b B [ b
0
b
ujedno i model teorije T
1
T
4
X Y .
Ovim smo pokazali da svaki konacan podskup teorije T ima model,
pa po 1.6.3, teorija T ima model ^. Kako ^ [= T
1
, bez umanjenja
opstosti mozemo pretpostaviti da je B elementarni podmodel modela
^ /, tj. da je
c
N
b
= b, b B.
Neka je
D = U
N
B.
Posto je ^ model teorija T
2
, T
3
, T
4
i T
6
, skup D je ultralter Booleove
algebre B. Konacno, kako ^ [= T
5
, mora biti i A D.
1.6.4 1.6.1
Prvo cemo dokazati sledecu pomocnu lemu:
1.6.9 Lema Neka je T neprotivrecna teorija jezika /, x(x) re-
cenica jezika / i neka je c novi simbol konstante. Tada je teorija
T x(x) (c) takode neprotivrecna.
Dokaz Pretpostavimo da je teorija T x(x) (c) protivrecna.
Tada
T, x(x) (c) x(x = x),
78 1. LOGI
CKE OSNOVE
odakle po 1.2.8(3) sledi da
T (x(x) (c)) (x = x),
T x(x = x) (x(x) (c)).
Posto T x(x = x), po 1.2.8(9) imamo da
T (x(x) (c)),
T x(x) i T (c).
Medutim, c je nov simbol konstante, pa na osnovu leme o novoj ko-
nstanti sledi da
T x(x).
Najzad, kako
x(x), x(x) ,
teorija T mora biti protivrecna. Kontradikcija.
Neka je T neprotivrecna teorija jezika /. Rekurzivno denisimo
jezik /
na sledeci nacin:
/
0
= /;
/
n+1
= c
x(x)
[ x(x) Sent/
n
, pri cemu je Sent/
n
skup
svih recenica jezika /
n
, a c
x(x)
su novi simboli konstanti;
/
n
/
n
.
Teoriju T
jezika /
rekurzivno denisimo na sledeci nacin:

T
0
= T;
1.6. G

T
n+1
je kompletno i neprotivrecno prosirenje teorije
T
n
x(x) (c
x(x)
) [ x(x) Sent/
n
;
T
n
T
n
.
Primetimo da prethodna lema i Lindenbaumova teorema (teorema
1.5.20) obezbeduju korektnost konstrukcije, kao i da iz konstrukcije
neposredno sledi da je teorija T
kompletna i neprotivrecna. Nara-

vno, ovde se bitno koristi cinjenica da smo Lindenbaumovu teoremu
dokazali pomocu teoreme o ultralteru.
Na skupu Const/
konstanti jezika /
denisimo binarnu relaciju

na sledeci nacin:
c d ako i samo ako T
c = d.
Ocigledno je relacija ekvivalencije. Sa [c] cemo oznacavati odgo-
varajucu klasu ekvivalencije simbola knstante c u relaciji .
Henkinov model / teorije T
denisemo na sledeci nacin:

M = Const/
/ ;
c
M
= [c];
F
M
([c
1
], . . . , [c
n
]) = [c
x(x=F(c
1
,...,cn))
];
R
M
([c
1
], . . . , [c
n
]) ako i samo ako T
R(c
1
, . . . , c
n
).
Korektnost denicije neposredno sledi iz cinjenice da ukoliko
T
c
1
= d
1
c
n
= d
n
,
onda
T
F(c
1
, . . . , c
n
) = F(d
1
, . . . , d
n
)
i
T
R(c
1
, . . . , c
n
) R(d
1
, . . . , d
n
).
80 1. LOGI
CKE OSNOVE
Indukcijom po slozenosti dokazujemo da za svaku recenicu jezika /
vazi
T
ako i samo ako / [= . (1.3)

U slucaju kada je atomicna recenica, (1.3) sledi direktno iz deni-
cije modela /. Pretpostavimo stoga da je recenica vece slozenosti
i da (1.3) vazi za svaku recenucu jezika /
slozenosti manje od
(induktivna hipoteza). Razlikujemo tri slucaja:
je oblika . S jedne strane, ako T
, onda T
, , pa
po induktivnoj hipotezi / ,[= , odakle sledi da / [= . S druge
strane, ako / [= , onda / ,[= , odakle po induktivnoj hipotezi
sledi da T
, , odakle zbog kompletnosti teorije T
sledi da T
.
je oblika . S jedne strane, ako T
, onda T
i
T
, odakle po induktivnoj hipotezi sledi da / [= i / [= , pa

/ [= . Sasvim slicno sledi i obratna implikacija.
je oblika x(x). S jedne strane, ako T
x(x), onda zbog

T
x(x) (c
x(x)
) i 1.2.8(9) imamo da
T
(c
x(x)
),
odakle po induktivnoj hipotezi sledi da / [= (c
x(x)
), pa mora biti
i / [= x(x).
S druge strane, ako T
, x(x), onda zbog kompletnosti teorije

T
imamo da T
x(x). Neka je c proizvoljan simbol konstante

jezika /
. Posto x(x) (c), na osnovu 1.2.8(9) imamo da

T
(c),
odakle po induktivnoj hipotezi / [= (c). Kako ovo vazi za svaki
simbol konstante c jezika /
, imamo da
/ ,[= x(x)
(svaki element skupa M je oblika [c] za neki simbol konstante c jezika
/
).
1.6. G

1.6.5 1.6.7
U dokazu ove implikacije neophodni su nam razni pojmovi opste
topologije, koje zbog obima ne mozemo na ovom mestu navesti. Izu-
zetno lep uvod u topologiju citalac moze naci u [83].
Neka je T neprotivrecna iskazna teorija. S obzirom na posledicu
??, bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da je svaka formula
T oblika
m
i=1
n
j=1
p
ij
.
Skup M() svih valuacija v : P , pri kojima je formula
tacna oblika
M() =
m
_
i=1
n
j=1
M(p
ij
),
pa je otvorenozatvoren u
P
, , jer je konacna unija baznih sku-
pova koji su otvorenozatvoreni. Napomenimo da je
M(p) = v
P
, [ v(p) =
i da je
M(p) = v
P
, [ v(p) = .
Sada je
X = M() [ T
familija zatvorenih skupova u
P
, sa svojstvom konacnog pre-
seka, jer zbog neprotivrecnosti teorije T za prozivoljne iskazne formule
1
, . . . ,
n
T vazi
M(
1
) M(
n
) = M(
1

n
) ,= .
Po 1.6.5 je
P
, kompaktan topoloski prostor, pa je
X ,= .
Odavde sledi da je svaka valuacija iz
X model teorije T.
1.6.7 1.6.8 1.6.6
Sasvim slicno kao i 1.6.1 1.6.2 1.6.3.
82 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.6.6 1.6.5
Neka je A
i
[ i I familija zatvorenih skupova u
P
, sa
svojstvom konacnog preseka. Za svako i I neka je T
i
skup svih
iskaznih formula koje su tacne pri svim valuacijama iz A
i
i neka je
T =
_
T
i
[ i I.
Primetimo da je svaki od skupova T
i
neprazan jer je svaki zatvoren
skup u
P
, presek skupova oblika
m
_
i=1
n
j=1
1
p
ij
()
(v
1
p
ij
() akko v(p
ij
) = , + = , = ), koji su ustvari
skupovi svih modela formula oblika
m
i=1
n
j=1
p
ij
.
Neka
1
, . . . ,
n
T i neka je svaka od formula
j
tacna pri svim
valuacijama iz A
i
j
. Sada skup
1
, . . . ,
n
ima model jer je
A
i
1
A
in
,= .
Po 1.6.6 teorija T ima model. Konacno, na osnovu izbora teorije T
neposredno sledi da svaki njen model pripada svim skupovima A
i
,
odakle sledi da je
A
i
[ i I neprazan, cime je pokazano da je
prostor
P
, kompaktan.
1.6.6 1.6.4
Neka je B, , ,
c
, 0, 1) proizvoljna Booleova algebra i neka skup
A B ima svojstvo konacnog preseka. Denisimo iskaznu teoriju T
na sledeci nacin:
P = p
b
[ b B;
T
1
= p
1
, p
0
;
1.6. G

T
2
= p
a
[ a A;
T
3
= p
a
p
b
p
ab
[ a, b B;
T
4
= p
a
p
b
[ a b;
T
5
= p
b
p
b
c [ b B;
T = T
1
T
5
.
Dokazimo da svaki konacan podskup iskazne teorije T ima model. U
tom cilju, neka su
X = p
a
1
, . . . , p
am
T
2
i
Y = p
b
1
p
b
c
1
, . . . , p
bn
p
b
c
n
T
5
proizvoljni. Skup A ima svojstvo konacnog preseka u B, pa je
a = a
1
a
m
> 0.
Odavde sledi da postoje
1
, . . . ,
n
0, 1 takvi da je
b
0
= a b
1
1
b
n
n
> 0,
pri cemu je b
1
= b i b
0
= b
c
. Sada se sasvim lako proverava da je
valuacija v : P , denisana sa
v(p
b
) =
_
, b
0
b
, inace
model teorije T
1
T
3
T
4
X Y . Na osnovu 1.6.6 teorija T ima
model v. Denisimo skup D sa
D = b B [ v(p
b
) = .
Lako se proverava da je D ultralter Booleove algebre B koji prosiruje
dati skup A.
1.6.4 1.6.6
84 1. LOGI
CKE OSNOVE
Neka je T iskazna teorija nad skupom iskaznih slova P ciji svaki
konacan podskup ima model i neka je B(P) Lindenbaumova algebra
iskaznog racuna nad skupom iskaznih slova P. Denisimo skup A
B(P) sa
A = [] [ T.
Kako svaki konacan podskup teorije T ima model, na osnovu teoreme
1.1.11 sledi da skup A ima svojstvo konacnog preseka u Lindenbau-
movoj algebri B(P), pa je po 1.6.4 sadrzan u nekom ultralteru D iste
algebre. Valuaciju v : P , denisimo na sledeci nacin:
v(p) =
_
, [p] D
, [p] D
.
Napomenimo da korektnost denicije sledi iz cinjenice da je D ultra-
lter Lindenbaumove algebre, pa za svako iskazno slovo p tacno jedna
od klasa ekvivalencije [p] i [p] pripada D. Pokazimo da je valuacija
v model teorije T. Neka T i neka je

m
i=1
n
j=1
p
ij
.
Tada je [
m
_
i=1
n
_
j=1
p
ij
] = [] D, a kako je
[
m
i=1
n
j=1
p
ij
] =
m
i=1
n
j=1
[p
ij
]
i kako je D ultralter, to postoji i
0
1, . . . , m tako da
n
j=1
[p
i
0
j
] D.
Sada je svaka od iskaznih formula p
i
0
j
tacna pri valuaciji v, odakle
sledi da je i formula tacna pri valuaciji v.
1.7. L
OWENHEIMSKOLEM-TARSKI TEOREME 85
1.7 LowenheimSkolem-Tarski teoreme
Neka su / = M, . . .) i ^ = N, . . .) modeli jezika prvog reda
/ i neka je / podmodel modela ^. Za formulu (x
1
, . . . , x
n
) jezika
/ reci cemo da je apsolutna za modele / i ^ ako za svaki izbor
elemenata a
1
, . . . , a
n
skupa M vazi
/ [= [a
1
, . . . , a
n
] ako i samo ako ^ [= [a
1
, . . . , a
n
]. (1.4)
Iz denicije pojma podmodela neposredno sledi da su atomicne formu-
le apsolutne za / i ^, a iz denicije relacije zadovoljenja neposre-
dno sledi da je skup formula apsolutnih za modele / i ^ zatvoren
za Booleovske kombinacije (ako su formule i apsolutne, onda su
takve i formule , , , i ).
1.7.1 Teorema[Tarski-Vaught] Neka su / i ^ modeli jezika pr-
vog reda / i neka je / podmodel modela ^. Tada je / elementarni
podmodel modela ^ ako i samo ako je svaka formula jezika / oblika
x(x, y
1
, . . . , y
n
) apsolutna za modele / i ^.
Dokaz
Ako je model / elementarni podmodel modela ^, onda su po
deniciji sve formule jezika / apsolutne za modele / i ^, pa time i
one oblika x(x, y
1
, . . . , y
n
).
Obratno, ako su formule oblika x(x, y
1
, . . . , y
n
) apsolutne za
modele / i ^, onda skup apsolutnih formula za ove modele sadrzi
atomicne formule i zatvoren je za Booleovske kombinacije i egzistenci-
jalnu kvantikaciju, pa sadrzi sve formule.
1.7.2 Donja Lowenheim-Skolem-Tarski teorema
Neka je ^ = N, . . .) beskonacan model (N je beskonacan skup)
jezika / i neka je A proizvoljan podskup skupa N. Tada model ^ ima
elementarni podmodel / = M, . . .) takav da je
[M[ = max
0
, [/[, [A[.
86 1. LOGI
CKE OSNOVE
Dokaz
Neka je f : P(N) N funkcija izbora skupa N (za svaki
neprazan X N je f(X) X). Skup M rekurzivno konstruisemo na
sledeci nacin:
M
0
= c
N
[ c Const/ A;
Neka je skup M
n
konstruisan. Skup M
n+1
je jedinstveni nadskup
skupa M
n
sa sledecim svojstvima:
1. Za proizvoljan funkcijski znak F jezika / i proizvoljne ele-
mente a
1
, . . . , a
m
M
n
(m je arnost znaka F) vazi
F
N
(a
1
, . . . , a
m
) M
n+1
;
2. Za proizvoljnu formulu x(x, y
1
, . . . , y
k
) (ako je k = 0,
podrazumevamo da je x jedina slobodna promenljiva) jezika
/ i proizvoljne a
1
, . . . , a
k
M
n
, ako je
a N [ ^ [= [a, a
1
, . . . , a
k
] ,= ,
onda
f(a N [ ^ [= [a, a
1
, . . . , a
k
]) M
n+1
;
M =
n<
M
n
.
Na osnovu idempotentnosti beskonacnih kardinala (videti poglavlje o
kardinalnoj aritmetici) imamo da je
[For/[ = max
0
, [/[,
pa u koraku 2 skupu M
n+1
dodajemo
k=1
[M
n
[
k
+ max
0
, [/[ =
0
[M
n
[ + max
0
, [/[
= max
0
, [/[, [M
n
[
= max
0
, [/[, [A[
1.7. L
OWENHEIMSKOLEM-TARSKI TEOREME 87
elemenata, uz uslov da je [M
n
[ max
0
, [/[, [A[. Isto kardinalno
ogranicenje vazi i u slucaju 1, a kako je po deniciji
[M
0
[ max
0
, [/[, [A[,
zakljucujemo da je, pocevsi od M
1
svaki od skupova M
n
kardinalnosti
max
0
, [/[, [A[, odakle sledi da je i skup M iste kardinalnosti.
Trazeni model M denisemo na sledeci nacin:
c
M
= c
N
;
F
M
je odgovarajuca restrikcija operacije F
N
na skup M;
R
M
je odgovarajuca restrikcija relacije R
N
na skup M.
Da je / elementarni podmodel modela ^ neposredno sledi iz ko-
nstrukcije (korak 2) i Tarski-Vaught teoreme.
1.7.3 Gornja Lowenheim-Skolem-Tarski teorema
Neka je / = M, . . .) beskonacan model jezika / i neka je
max[M[, [/[,
0
. Tada model / ima elementarnu ekstenziju ^ kar-
dinalnosti .
Dokaz
Jezik / prosirimo skupom c
[ < novih simbola konstanti.

Dati model / koristimo za dokaz cinjenice da svaki konacan podskup
teorije
T = Th(/
M
) c
,= c
[ <
ima model: iz beskonacnosti skupa M neposredno sledi da za proizvo-
ljne formule
c
1
,= c
1
, . . . , c
k
,= c
k
postoje a
1
, a
1
, . . . , a
k
, a
k
M takvi da
/ [=
k
i=1
a
i
,= a
i
,
88 1. LOGI
CKE OSNOVE
odakle sledi da teorija Th(/
M
) c
1
,= c
1
, . . . , c
k
,= c
k
ima
model.
Na osnovu stava kompaktnosti teorija T ima model ^. Kako
^ [= c
,= c
[ < ,
to je [N[ , a posto ^ [= Th(/
M
), imamo da se model / eleme-
ntarno utapa u model ^ /. Sada bez umanjenja opstosti mozemo
pretpostaviti da je odgovarajuce elementarno utapanje inkluzija.
1.8 Denabilnost
Neka je / = M, . . .) proizvoljan model jezika /. Tada:
Element a M je denabilan u modelu / ako postoji formula
(x) jezika / takva da
/ [= [a]
1
x(x).
Element a M je denabilan sa parametrima u modelu / ako
je denabilan u modelu /
M\{a}
;
Funkcija f : M
n
M je denabilna u modelu / ako postoji
formula ( x, y) jezika / takva da
f( a) = b ako i samo ako / [= [ a, b].
Funkcija f : M
n
M je denabilna sa parametrima u modelu
/ ako je denabilna u modelu /
M
;
Relacija R M
n
je denabilna u modelu /ako postoji formula
( x) jezima / takva da
R( a) ako i samo ako / [= [ a].
Relacija R M
n
je denabilna sa parametrima u modelu /
ako je denabilna u modelu /
M
.
1.8. DEFINABILNOST 89
1.8.1 Zadatak Neka je / = N, +, , 0) standardni model formalne
aritmetike PA. Dokazati:
1. Svaki prirodan broj n je denabilan u /;
2. Poredak prirodnih brojeva je denabilan u /;
3. Skup prirodnih brojeva deljivih sa n > 1 je denabilan u /;
4. Skup prostih brojeva je denabilan u /.
U nastavku cemo opisati postupak konzervativnog sirenja jezika
date teorije. Konzervativnost se sastoji u tome da se svaki novo
uvedeni simbol moze efektivno eliminisati bez uticaja na deduktivne
posledice (do na ekvivalenciju).
1.8.2 Teorema Neka je T teorija jezika /, c novi simbol konstante
i (x) formula jezika / takva da
T
1
x(x).
Dalje, neka je /
= /c, T
= T (c) i neka je (c) proizvoljna

recenica jezika /
u kojoj se ne javlja promenljiva x. Tada vazi:

1. Teorije T i T
su ekvikonsistentne;
2. T

1
x((x) (x)) (c);
3. T
1
x((x) (x)) ako i samo ako T
(c).
Dokaz
1 Ako je teorija T
konsistentna, onda je ocigledno i teorija T

konsistentna zbog T T
. Stoga pretpostavimo da je teorija T
protivrecna. Tada
T, (c) ,
90 1. LOGI
CKE OSNOVE
odakle prvo prebacivanjem (c) sa desne strane rampe (znaka ), a
potom kontrapozicijom dobijamo da
T (c),
pa, na osnovu leme o novoj konstanti, imamo da T x(x). Kako
po pretpostavci T x(x), na osnovu prethodnog sledi da je i teorija
T protivrecna.
2 Neka je / = M, . . .) proizvoljan model teorije T
. Tada
/ [= (c) i / [=
1
x(x),
pa za svaki element a M takav da
/ [= [a] [a]
mora biti a = c
M
, odakle neposredno sledi da
/ [=
1
x((x) (x)) (c).
Sada tvrdenje sledi na osnovu teoreme potpunosti.
3 Ako T
1
x((x) (x)), onda i T

1
x((x) (x)), odakle
zajedno sa prethodnom stavkom sledi da T
(c). Obratno, ako

T
(c), onda prvo prebacivanjem (c) sa desne strane rampe pa

potom primenom leme o novoj konstanti dobijamo da
T x((x) (x)).
S obzirom da T
x
(x) i da je
(
1
x(x) x((x) (x)))
1
x((x) (x))
valjana formula, imamo da T
1
x((x) (x))
Na slican nacin se mogu dokazati i sledece dve teoreme, te ih ovde
navodimo bez dokaza.
1.9. METOD INTERPRETACIJE 91
1.8.3 Teorema Neka je T teorija jezika /, R novi n-arni relacijski
simbol, (x
1
, . . . , x
n
) proizvoljna formula jezika /, /
= / R i
T
= T x(R( x) ( x)). Dalje, neka je proizvoljna recenica

jezika /
. Tada vazi:
1. Teorije T i T
su ekvikonsistentne;
2. T
;
3. T
R
ako i samo ako T
.
1.8.4 Teorema Neka je T teorija jezika /, F novi n-arni funkcijski
znak, (x
1
, . . . , x
n
, y) formula jezika / takva da
T x
1
y( x, y),
/
= / F i T
= T xy(F( x) = y ( x, y)). Tada su

teorije T i T
ekvikonsistentne i za svaku recenicu
jezika /
postoji
recenica jezika / takva da T
i
T ako i samo ako T
.
Teorije T
denisane u prethodnim teoremama zovemo i deni-

cionim ekstenzijama teorije T. Same denicione ekstenzije koristimo
kako bi pojednostavili notaciju, sto se posebno odnosi na teoriju ZFC,
jer cemo skoro uvek raditi u nekoj njenoj denicionoj ekstenziji.
1.9 Metod interpretacije
Neka su / i /
jezici prvog reda. Interpretacija jezika / u jeziku

/
se sastoji od:
Unarnog predikatskog simbola M jezika /
, koji se naziva uni-

verzumom interpretacije;
92 1. LOGI
CKE OSNOVE
Skupa s
M
[ s / /
, pri cemu su simboli s i s

M
istog
tipa: ako je s simbol konstante, onda je i s
M
simbol konstante;
ako je s funkcijski (relacijski) znak, onda je s
M
takode funkcijski
(relacijski) znak iste arnosti kao i s.
Ako je t term jezika /, sa t
M
cemo oznacavati term jezika /
koji
nastaje zamenom svakog simbola s jezika / koji se javlja u termu t
odgovarajucim simbolom s
M
jezika /
.
Pretpostavimo da smo ksirali neku interpretaciju jezika / u jeziku
/
ciji je univerzum M. Za proizvoljnu formulu jezika / denisimo

njenu relativizaciju
M
na sledeci nacin:
Ako je atomicna formula, onda
M
nastaje zamenom svakog
simbola s jezika / koji se javlja u formuli odgovarajucim si-
mbolom s
M
jezika /
;
Ako je formula , onda je
M
formula
M
;
M
formula
M

M
;
Ako je formula x, onda je
M
formula x(M(x)
M
);
M
formula x(M(x)
M
).
Interpretacija teorije T u teoriji T
je po deniciji interpretacija jezika

/ teorije T u jeziku /
teorije T
1. T
xM(x);
2. Za svaki n-arni funkcijski znak F jezika /,
T
x((M(x
1
) M(x
n
)) M(F
M
(x
1
, . . . , x
n
));
3. T

M
za svaku aksiomu teorije T, pri cemu podrazumevamo
da T ne sadrzi ni jednu valjanu formulu.
1.9. METOD INTERPRETACIJE 93
1.9.1 Zadatak Neka je M univerzum interpretacije teorije T u teoriji
T
. Dokazati:
1. Ako je t(x
1
, . . . , x
n
) proizvoljan term jezika /, onda
T
x(M(x
1
) M(x
n
) M(t
m
( x)));
2. Ako je (x
1
, . . . , x
n
) instanca neke od aksioma predikatskog ra-
cuna, onda
T
x(M(x
1
) M(x
n
)
M
( x)).
1.9.2 Teorema Neka je M univerzum interpretacije teorije T u te-
oriji T
i neka je (x
1
, . . . , x
n
) proizvoljna formula jezika /. Ako
T ( x), onda
T
M(x
1
) M(x
n
)
M
( x).
Dokaz
Dokaz izvodimo potpunom indukcijom po duzini l dokaza formule
iz hipoteza T. Ako je l = 1, onda tvrdenje sledi na osnovu pretho-
dnog zadatka i denicije interpretacije.
Pretpostavimo da je formula dokazana iz hipoteza T primenom
modus ponensa na formule i , kao i da tvrdenje vazi za
svaku formulu sa kracim dokazom od formule . Tada po induktivnoj
hipotezi
T
M(x
1
) M(x
n
)
M
( x)
i
T
M(x
1
) M(x
n
) (
M
( x)
M
( x)),
odakle sledi da T
M(x
1
) M(x
n
)
M
.
Pretpostavimo da je formula x(x) i da je prilikom njenog
dokaza koriscena generalizacija po x. Tada po induktivnoj hipotezi
T
M(x)
M
(x),
a time i T
x(M(x)
M
(x)), tj. T

M
.
94 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.9.3 Posledica Uz prethodnu simboliku, ako je teorija T
konsiste-
ntna, onda je i teorija T takode konsistentna.
Dokaz
Neka je / model teorije T
i neka je M
M
interpretacija unarnog
predikata M u modelu /. Na osnovu prethodne teoreme je struktura
M
M
, s
M
M
)
sL
model teorije T, pri cemu je c
M
M
= c
M
M
, a u slucaju relacijskih i funkci-
jskih znakova, s
M
M
je restrikcija s
M
M
na skup M
M
.
Konstruisani model M
M
, s
M
M
M
)
sL
zovemo i unutrasnjim modelom
teorije T. Posebno, ukoliko je s
M
= s za svaki simbol jezika /, un-
utrasnji model M
M
ce ujedno biti i podmodel modela /.
1.9.4 Primer Ovde cemo neformalno (semanticki) opisati interpre-
taciju teorije T = ZFC Inf + Inf (Inf je askioma beskonacnosti)
u teoriji PA, tj. opisacemo konstrukciju unutrasnjeg modela teorije T
u standardnom modelu aritmetike N. Univerzum interpretacije se po-
klapa sa univerzumom aritmetike N (formalno, M(x) x = x). Dalje,
za svaki prirodan broj n postoji jedinstveni skup X
n
N takav da je
n =
aXn
2
a
,
pri cemu je po deniciji 0 =
a
2
a
. Relaciju pripadanja interpreti-
ramo kao binarnu aritmeticku relaciju
N
denisanu sa
m
N
n m X
n
.
Nije tesko pokazati da N,
N
) [= T. Mi cemo verikovati samo neke
od aksioma teorije T. Za pocetak,
m = n akko
aXm
2
a
=
aXn
2
a
1.10. G
ODELOVE TEOREME NEPOTPUNOSTI 95

akko X
m
= X
n
akko za svako x N, x X
m
akko x X
n
akko za svako x N, x
N
m akko x
N
n,
pa u N,
N
) vazi aksioma ekstenzionalnosti.

Sto se tice aksioma
praznog skupa, para, unije i partitivnog skupa, imamo sledece:

N
= 0;
m, n
N
=
_
2
m
, m = n
2
m
+ 2
n
, m ,= n
;

N
m =
aXm
a;
P
N
(m) =
AP(Xm)
2
aA
2
a
.
1.10 Godelove teoreme nepotpunosti
U ovoj sekciji cemo sa N oznacavati metateorijski skup prirodnih
brojeva (N = 0, 1, 2, . . .). Pod n-arnom (n > 0) aritmetickom
funkcijom podrazumevamo svaku funkciju f : A N ciji je domen
A podskup skupa N
n
. Funcija f je parcijalna ako je A pravi podskup
skupa N
n
; u suprotnom je totalna. Sada cemo precizirati nekoliko
formalnih sistema izracunljivosti.
1.10.1 Denicija Za aritmeticku funkciju f kazemo da je rekurzi-
vna ako postoji konacan niz f
0
, . . . , f
n
aritmetickih funkcija takav da
je f
n
= f i da za svako k n vazi bar jedna od sledecih stavki:
1. f
k
je nula funkcija null(x) = 0;
2. f
k
je sledbenik funkcija S(x) = x + 1;
3. f
k
je i-ta n-arna projekcija proj
n
i
(x
1
, . . . , x
n
) = x
i
;
96 1. LOGI
CKE OSNOVE
4. f
k
( x) = f
i
(f
j1
( x), . . . , f
jm
( x)), i, j
1
, . . . , j
m
< k;
5. f
k
( x, 0) = f
i
( x), f
k
( x, y + 1) = f
j
( x, y, f
k
( x, y)), i, j < k;
6. f
k
( x) = yf
i
( x, y), pri cemu je
yf
i
( x, y) =
_
_
_
z , f
i
( x, z) = 0
(y < z)(f
i
( x, y) ,= 0)
nedenisano , inace
i i < k.
Za aritmeticku relaciju kazemo da je rekurzivna ako je takva njena
karakteristicna funkcija.
1.10.2 Denicija Za n-arnu aritmeticku funkciju f kazemo da je
predstavljiva u PA ako postoji formula ( x, y) takva da za proizvoljne
prirodne brojeve k
1
, . . . , k
n
, m vazi:
f(k
1
, . . . , k
n
) = m povlaci PA (k
1
, . . . , k
n
, m);
f(k
1
, . . . , k
n
) ,= m povlaci PA (k
1
, . . . , k
n
, m).
Pritom je 1 = 0
, 2 = 0
, 3 = 0
itd. Same termove k zovemo i nu-

meralima. Posebno, za aritmeticku relaciju kazemo da je predstavljiva
u PA ako je takva njena karakteristicna funkcija.
Sledeca teorema uspostavlja ekvivalenciju izmedu raznih formalnih
sistema izracunljivosti. Sam dokaz je tehnicki zahtevan, te ga ovde
izostavljamo. Neki od detalja se mogu naci u [85].
1.10.3 Teorema Neka je f proizvoljna aritmeticka funkcija. Sledeci
iskazi su ekvivalentni:
1. f je rekurzivna;
2. f je predstavljiva u PA pomocu
1
-formule;
1.10. G

3. f je Turing izracunljiva.
U vezi sa prethodnom teoremom je i cuvena Churchova teza po
kojoj je svaka intuitivno izracunljiva funkcija rekurzivna. U dokazima
rekurzivnosti aritmetickih funkcija i relacija uglavnom cemo koristiti
Churchovu tezu. Bez obzira na status ove teze, za efektivne postupke
koje budemo koristili, moze se formalno pokazati da su rekurzivni.
Prelazimo na kodiranje prirodnim brojevima, koje pre svega po-
drazumeva kodiranje konacnih nizova prirodnih brojeva prirodnim bro-
jevima. Funkcije C
2
: N
2
N i ( )
1
, ( )
2
: N N denisane sa
C
2
(x, y) = 2
x
(2y + 1) 1
(x)
1
= maxy N [ 2
y
deli x + 1
(x)
2
= 2
1
(2
(x)
1
(x + 1) 1)
su ocigledno rekurzivne (Churchova teza). Pritom je funkcija C
2
bi-
jekcija i za svaki prirodan broj x vazi
x = C
2
((x)
1
, (x)
2
).
Za n = 3 odgovarajuce kodirajuce funkcije denisemo na sledeci nacin:
C
3
(x, y, z) = C
2
(C
2
(x, y), z);
(x)
(3)
1
= ((x)
1
)
1
;
(x)
(3)
2
= ((x)
1
)
2
;
(x)
(3)
3
= (x)
2
.
Koristeci opisanu proceduru, denisemo kodirajuce funkcije i za pre-
ostale vrednosti n. Ako je l : 0, . . . , n N konacan niz prirodnih
brojeva, onda njegov kod denisemo sa
C(l) = C
2
(n + 1, C
n+1
(l
0
, . . . , l
n
)),
98 1. LOGI
CKE OSNOVE
pri cemu je l
i
= l(i).
Neka je f proizvoljna aritmeticka funkcija i neka je f
unarna ari-
tmeti
-v cka funkcija denisana sa
f
(x) = f((x)
(n)
1
, . . . , (x)
(n)
n
).
Tada za proizvoljne prirodne brojeve x
1
, . . . , x
n
, y vazi
f( x) = y f
(C
n
( x)) = y,
odakle sledi da se n-arne aritmeticke funkcije efektivno mogu kodirati
unarnim aritmetickim funkcijama.
1.10.4 Denicija Neka je proizvoljna formula jezika /
PA
. G ode-
lov broj formule denisemo na sledeci nacin: ako je formula
konacan niz simbola s
0
, . . . , s
n
, onda je
= C(s
0
, . . . , s
n
),
pri cemu je 0 = 0, + = 1, = 2,
= 3, ( = 4, ) = 5,
= = 6, = 7, = 8, = 9, x
n
= 10
n+1
(x
0
, x
1
, x
2
, . . . je
lista svih promenljivih).
Ako je
1
, . . . ,
n
dokaz u PA, onda njegov kod denisemo sa
C(
1
, . . . ,
n
).
1.10.5 Zadatak Dokazati da su sledeci aritmeticki predikati reku-
rzivni:
1. Term(n): n je kod terma jezika /
PA
;
2. For(n): n je kod formule jezika /
PA
;
3. V ar(m, n): promenljiva ciji je kod m javlja se u formuli jezika
/
PA
ciji je kod n;
1.10. G

4. Fv(m, n) : promenljiva ciji je kod m javlja se slobodno u fo-
rmuli jezika /
PA
ciji je kod n;
5. Sent(n): n je kod recenice jezika /
PA
;
6. Ax(n): n je kod formule jezika /
PA
koja je instanca neke od
aksioma predikatskog racuna prvog reda;
7. PA(n): n je kod formule jezika /
PA
koja je instanca neke od
aksioma teorije PA;
8. MP(k, m, n): k je kod formule jezika /
PA
koja se dobija pri-
menom modus ponensa na formule jezika /
PA
ciji su kodovi m
i n;
9. Gen(k, m, n): k je kod formule jezika /
PA
koja se dobija pri-
menom generalizacije po promenljivoj ciji je kod m na formulu
jezika /
PA
ciji je kod n;
10. Prov(m, n): m je kod dokaza u PA formule ciji je kod n.
Denisimo funkciju Sub : N
2
N sa
Sub(m, n) =
_
_
_
(n) , m = (x) za neku formulu
(x) jezika /
PA
0 , inace
Funkcija Sub je rekurzivna, pa po teoremi 1.10.3 postoji
1
formula
Sub(x, y, z) jezika /
PA
koja predstavlja funkciju Sub. Posebno, za
svaki prirodan broj n i svaku formulu (x) jezika /
PA
vazi
PA Sub((x), n, (n)),
pri cemu u ovom kontekstu (x) i (n) tretiramo kao numerale.
Za prelazak na Godelove teoreme neophodne su nam i neke dodatne
osobine teorije PA, koje navodimo u sledecem zadatku.
100 1. LOGI
CKE OSNOVE
1.10.6 Zadatak Neka je x < y zamena za z(y = x +z
). Dokazati
da su univerzalna zatvorenja sledecih formula teoreme teorije PA:
1. x + (y + z) = (x +y) +z;
2. 0 +x = x;
3. x + y = y + x;
4. x (y z) = (x y) z;
5. 0 x = 0;
6. x 1 = x;
7. 1 x = x;
8. x y = y x;
9. x (y + z) = (x y) + (x z);
10. x ,= 0 y(x = y
);
11. (x < x);
12. (x < y y < z) x < z;
13. x < y z(x + z < y + z);
14. x < y z(x z
< y z
);
15. x(x, y) x((x, y) (z < x)(z, y)), pri cemu je (x, y)
proizvoljna formula jezika /
PA
.
1.10.7 Godelova lema
Neka je (x) proizvoljna formula jezika /
PA
sa tacno jednom pro-
menljivom x. Tada postoji recenica jezika /
PA
takva da
PA (),
pri cemu u ovom kontekstu tretiramo kao numeral.
1.10. G

Dokaz
Neka je (x, y, z) formula
Sub(x, y, z) (z
0
< z)Sub(x, y, z
0
).
Na osnovu poslednje stavke u prethodnom zadatku,
PA xyuv(((x, y, u) (x, y, v)) u = v). (1.5)
Dalje, neka je
n = z((x, x, z) (z)).
Tvrdimo da recenica denisana sa
z((n, n, z) (z))
zadovoljava uslove tvrdenja. Zaista, kako je po deniciji funkcije Sub
Sub(n, n) = ,
to je Sub(n, n) ,= m za svako m < , pa po teoremi 1.10.3 imamo
da
PA (n, n, ), (1.6)
pri cemu u ovom kontekstu tretiramo kao numeral. Sada na osno-
vu (1.5) i (1.6) sledi da je jedinstveni svedok formule
(n, n, ),
pa mora biti
PA z((n, n, ) (z)) (),
tj. PA ().
Uz simboliku iz prethodne leme, recenicu zovemo i dijagonaliza-
cijom formule (x).
Kako je aritmeticki predikat Prov(m, n) rekurzivan, postoji
1
fo-
rmula Prov(x, y) jezika /
PA
takva da vazi:
102 1. LOGI
CKE OSNOVE
Prov(m, n) povlaci PA Prov(m, n);
nije Prov(m, n) povlaci PA Prov(m, n).
1.10.8 Prva Godelova teorema nepotpunosti
Neka je (x) formula yProv(y, x) i neka je njena dijagonali-
zacija. Tada:
1. Ako je PA neprotivrecna teorija, onda PA , ;
2. Ako je PA neprotivrecna teorija i ako iz PA yProv(y, )
sledi da PA , onda PA , .
Dokaz
1 Pretpostavimo da PA . Tada po lemi 1.10.7
PA yProv(y, ).
Ako je m kod dokaza recenice u PA, onda vazi Prov(m, ) pa
mora biti i PA Prov(m, ), a time i PA yProv(y, ). Dakle,
iz PA sledi da je teorija PA protivrecna, pa neprotivrecnost teorije
PA povlaci da PA , .
2 Preptostavimo da PA . Tada po lemi 1.10.7 sledi da
PA yProv(y, ),
odakle iz uslova teoreme sledi da PA , a time i protivrecnost teorije
PA.
Radi pojednostavljenja notacije cemo sa Pr(x) oznacavati formulu
yProv(y, x). Moze se pokazati da formula Pr(x) ima sledeca svojstva:
D1 Ako PA , onda PA Pr();
D2 PA Pr() Pr(Pr());
D3 PA Pr( ) (Pr() Pr()).
1.10. G

Ako je m kod dokaza formule u teoriji PA, onda po deniciji va-
zi Prov(m, ), pa mora biti i PA Prov(m, ), odakle sledi da
PA Pr(). D2 se dokazuje formalizacijom u PA upravo opisanog
dokaza za D1, a D3 je posledica cinjenice da se nadovezivanjem dokaza
dobija dokaz.
Napomenimo da se u dokazu svostva D2 bitno koristi
1
predsta-
vljivost relacije Prov(m, n). Naime, postoje primeri
1
predstavljanja
Prov(m, n) za koje je odgovarajuca recenica Con(PA) dokaziva u PA.
1.10.9 Druga Godelova teorema nepotpunosti
Neka je Con(PA) formula Pr(0 = 1) i neka je dijagonaliza-
cija formule Pr(x). Tada
PA Con(PA) .
Posebno, ako je teorija PA neprotivrecna, onda PA , Con(PA).
Dokaz
Kako je formula 0 = 1 valjana, na osnovu D1 imamo da
PA Pr(0 = 1 ),
odakle po D3
PA Pr(0 = 1) Pr(),
odakle kontrapozicijom dobijamo
PA Pr() Pr(0 = 1).
S obzirom da PA Pr() (lema 1.10.7), kao i da je Con(PA)
upravo recenica Pr(0 = 1), imamo da
PA Con(PA).
104 1. LOGI
CKE OSNOVE
S druge strane, iz PA Pr() i D1 sledi da
PA Pr( Pr()),
odakle na osnovu D3 dobijamo da
PA Pr() Pr(Pr()). (1.7)
S druge strane, po D2
PA Pr() Pr(Pr()). (1.8)
Primenom prvo D1 a zatim D3 na valjanu formulu
Pr() (Pr() 0 = 1)
dobijamo da
PA Pr(Pr()) Pr(Pr() 0 = 1).
Primenom D3 na konsekvent (desnu stranu implikacije) u gornjoj fo-
rmuli, na osnovu tranzitivnosti implikacije dobijamo da
PA Pr(Pr()) (Pr(Pr() Pr(0 = 1),
pa primenom (1.7) i (1.8) dobijamo da
PA Pr() Pr(0 = 1),
odakle primenom prvo kontrapozicije, a zatim zamene ekvivalenata
dobijamo da
PA Con(PA) .
Preostali deo tvrdenja sledi iz prve Godelove teoreme nepotpunosti.
Upravo prikazani dokaz u slucaju teorije PA se moze sprovesti

u svakoj teoriji prvoga reda sa rekurzivnim skupom aksioma koja
zadovoljava uslov da se u njoj mogu predstaviti aritmeticke funkcije
i relacije
1
formulama. Kako teorija ZFC zadovoljava ove uslove,
imamo da
ZFC , Con(ZFC)
ukoliko je teorija ZFC neprotivrecna.
2
Aksiomatska teorija skupova
Uobicajena je praksa da su primitivni matematicki pojmovi skup
i pripadnost. Neophodnost strogog formalnog izlaganja javlja se usled
cinjenice da je govorni jezik suvise bogat, pa omogucava konstrukci-
je raznih paradoksa. Moguce zloupotrebe jezika najbolje ilustruje
sledeci Richardov paradoks:
Neka je X skup svih prirodnih brojeva koji se mogu denisati sa ne
vise od sto reci srpskog jezika. Kako prirodnih brojeva ima beskonacno
mnogo a reci srpskog jezika konacno mnogo, zakljucujemo da je skup
X konacan. S obzirom da princip najmanjeg elementa vazi za prirodne
brojeve i da je komplement NX skupa X neprazan, zakljucujemo da
skup N X ima najmanji element, recimo n. Ovim smo upravo de-
nisali broj n sa manje od sto reci, pa on pripada skupu X. Sada smo
dosli u paradoksalnu situaciju: skup X i njegov komplement imaju
neprazan presek.
Prvi korak u prevazilazenju problema ovoga tipa sastoji se u tome
sto u opisu skupova koristimo iskljucivo formalni jezik prvog reda
/
ZFC
koji se sastoji od tacno jednog binarnog relacijskog simbola .
Bez obzira sto smo jezik poprilicno skratili, i dalje mozemo formulisati
vratolomije poput skupa svih skupova ili skupa svih skupova koji ne
pripadaju sami sebi: prvi od njih zapisujemo sa x [ x = x a drugi sa
105
106 2. AKSIOMATSKA TEORIJA SKUPOVA
x [ x / x. Naravno, obe ove konstrukcije su protivrecne, sto cemo i
dokazati u ovom poglavlju.
Drugi korak u otklanjanju paradoksa sastoji se u odgovarajucem
izboru aksioma, kojima se dodatno kontrolise formiranje novih sku-
pova. Pomenuto formiranje skupova podrazumeva sledece: ako neki
skup uvodimo na nivou , onda svi njegovi elementi moraju biti ranije
uvedeni. Nevolja sa skupovima x [ x = x i x [ x / x je u tome
sto oni imaju elemente na svim nivoima, a ispostavlja se da je ovakva
konalna (neogranicena po nivoima) dijagonalizacija u kumulativnoj
hijerarhiji skupova protivrecna.
Nas stil izlaganja ZFC teorije skupova je samo prividno neforma-
lan: koristimo semanticki pristup, s tim da ne naglasavamo da se
razmatranje vrsi u nekom ksiranom modelu teorije ZFC buduci da
je argumentacija univerzalna pa se odnosi na sve modele. Teorema
potpunosti predikatskog racuna prvog reda nam garantuje da se sve
moze iskazati i cisto sintaksno - konacnim nizovima formula jezika
/
ZFC
.
2.1 ZF
Kao sto smo u uvodu napomenuli, teorija ZF
se sastoji od aksioma
ekstenzionalnosti, praznog skupa, unije, para i beskonacnosti, kao i
shema separacije i zamene. Ona predstavlja formalizaciju tzv. naivne
teorije skupova.
Aksioma 1 (Aksioma ekstenzionalnosti)
x
0
x
1
(x
0
= x
1
x
2
(x
2
x
0
x
2
x
1
)).
Prevedeno na govorni jezik, dva skupa su jednaka ako i samo ako imaju
iste elemente.
Kazemo da je skup A podskup skupa B, u oznaci A B, ako je
svaki element skupa A ujedno i element skupa B. Za skup A kazemo
2.1. ZF
107
da je pravi podskup skupa B, u oznaci A B, ako je A B i A ,= B.
Binarnu relaciju zovemo i inkluzijom, a binarnu relaciju zovemo
i strogom inkluzijom.
Podrazumevamo da je skupovna pripadnost relacija medu skupo-
vima. Zapis A B citamo na sledeci nacin: skup A pripada skupu B.
Zapis A / B citamo na sledeci nacin: skup A ne pripada skupu B.
2.1.1 Zadatak Neka su A, B i C proizvoljni skupovi. Pokazati da
vazi:
1. A A;
2. Ako je A B i B A, onda su skupovi A i B jednaki;
3. Ako je A B i B C, onda je i A C;
4. Ako je A B onda nije B A;
5. Ako je A B i B C, onda je i A C;
2.1.2 Teorema Neka je (x) proizvoljna formula jezika teorije sku-
pova. Ako postoji skup A takav da su svi njegovi elementi upravo svi
skupovi X za koje vazi (X), onda je on jedinstven.
Dokaz
Neka su skupovi A i B takvi da su svi njihovi elementi upravo svi
skupovi za koje vazi (x). Sada za proizvoljan skup a vazi:
a A akko (a)
akko a B.
Odavde sledi da skupovi A i B imaju iste elemente, pa su na osnovu
aksiome ekstenzionalnosti medusobno jednaki.
Aksioma 2 (Aksioma praznog skupa)
x
0
x
1
(x
1
x
0
).
Aksiomom praznog skupa se postulira uverenje da postoji prazan skup.
Neka je A skup cija se egzistencija postulira aksiomom praznog
skupa. Sada recenica: Svi elementi skupa A su upravo svi skupovi sa
svojstvom x ,= x ima logicku strukturu (x A x ,= x) pa
je trivijalno tacna. Na osnovu teoreme 2.1.2 sledi jedinstvenost skupa
A.
Prazan skup cemo oznacavati sa 0.
2.1.3 Zadatak Neka je A proizvoljan skup. Pokazati da je 0 A.
Aksioma 3 (Aksioma para)
x
0
x
1
x
2
x
3
(x
3
x
2
x
3
= x
0
x
3
= x
1
).
Prevedeno na govorni jezik, za svaka dva skupa A i B postoji skup C
ciji su jedini elementi upravo A i B. Jedinstvenost skupa C sledi iz
teoreme 2.1.2 i cinjenice da su svi elementi skupa C upravo svi skupovi
x sa svojstvom
x = A x = B.
Skup ciji su jedini elementi skupovi A i B cemo oznacavati sa A, B.
2.1.4 Zadatak Neka su A i B proizvoljni skupovi. Pokazati da je
A, B = B, A.
S obzirom da
x A, A x = A x = A
x = A,
skup A, A ima tacno jedan element: A. Stoga umesto A, A pisemo
kratko A.
2.1.5 Denicija [Ureden par] Neka su A i B proizvoljni skupovi.
Odgovarajuci ureden par denisemo sa
A, B) =
def
A, A, B.
2.1. ZF
109
U vezi sa uredenim parom A, B), skup A zovemo njegovom prvom
koordinatom, a skup B njegovom drugom koordinatom.
2.1.6 Zadatak Neka su a, b, c i d proizvoljni skupovi. Pokazati da
je a, b) = c, d) ako i samo ako je a = c i b = d.
Uredenu trojku skupova a, b i c denisemo sa
a, b, c) =
def
a, b), c).
Slicno se denisu uredene cetvorke, petice itd.
Aksioma 4 (Aksioma unije)
x
0
x
1
x
2
(x
2
x
1
x
3
(x
3
x
0
x
2
x
3
)).
Prevedeno na govorni jezik, za svaki skup A postoji unija B njegovih
elemenata, tj. svaki element skupa B pripada nekom od elemenata
skupa A.
Kako
x B a(a A x a),
na osnovu teoreme 2.1.2 imamo jedinstvenost skupa B, koji cemo
nadalje oznacavati sa
A.
2.1.7 Denicija Neka su A, B i C proizvoljni skupovi. Skupove
A B i A, B, C denisemo na sledeci nacin:
A B =
def
A, B;
A, B, C =
def
A B C.
2.1.8 Zadatak Neka su a, b i c proizvoljni skupovi. Pokazati da
vazi:
1. a a = a;
2. a 0 = a;
3. a b = b a;
4. a (b c) = (a b) c;
5.
(a b) = (
a) (
b);
6. b a b
a;
7.
a, b) = a, b.
2.1.9 Denicija 1 =
def
0, 2 =
def
0, 1, 3 =
def
0, 1, 2, 4 =
def
0, 1, 2, 3 itd.
2.1.10 Zadatak Pokazati da je 2 ,= 5.
Uputstvo
Pokazati da 2 / 2 (tj. da je 2 ,= 0 i 2 ,= 1) i iskoristiti aksiomu
ekstenzionalnosti i cinjenicu da po deniciji 2 5.
Aksioma 5 (Aksioma partitivnog skupa)
x
0
x
1
x
2
(x
2
x
1
x
3
(x
3
x
2
x
3
x
0
)).
Prevedeno na govorni jezik, za svaki skup A postoji njegov partitivni
skup, odnosno skup svih njegovih podskupova.
S obzirom da
x B y(y x y A),
na osnovu teoreme 2.1.2 skup B je jedinstven i nadalje cemo ga ozna-
cavati sa P(A).
2.1.11 Denicija Za skup A kazemo da je tranzitivan ako je svaki
njegov element ujedno i njegov podskup.
2.1.12 Zadatak Pokazati da je skup A tranzitivan ako i samo ako
je
_
A A.
Takode pokazati da je prazan skup tranzitivan.
2.1. ZF
111
2.1.13 Zadatak Neka je a tranzitivan skup. Dokazati da je tada
relacija pripadanja tranzitivna na skupu a.
2.1.14 Teorema Neka je A proizvoljan skup. Tada vazi:
1. Ako je skup A tranzitivan, onda je i skup A A tranzitivan;
2. Ako je skup A tranzitivan, onda je i njegov partitivni skup P(A)
tranzitivan;
3. Ako su svi elementi skupa A tranzitivni, onda je i skup
A
tranzitivan.
Dokaz
1 Pretpostavimo da je skup A tranzitivan i pokazimo da je skup
A A takode tranzitivan. Posto je
x A A x A x = A,
imamo sledece: ako je x A, onda iz tranzitivnosti skupa A sledi
da je x A, a ako je x = A, onda je x A trivijalno tacno jer je
isto sto i A A. U svakom slucaju, pokazali smo da je svaki element
skupa A A ujedno i njegov podskup, odakle po deniciji sledi
tranzitivnost skupa A A.
2 Pretpostavimo tranzitivnost skupa A i dokazimo tranzitivnost
skupa P(A). U tom cilju uocimo proizvoljan element X skupa P(A) i
pokazimo da je on njegov podskup. Neka je x X proizvoljno. Kako
je X A, imamo da x A, odakle zbog tranzitivnosti skupa A sledi
da je x A, tj. da x P(A), sto je i trebalo pokazati.
3 Neka su svi elementi skupa A tranzitivni. Pokazimo da je skup
A tranzitivan, tj. da je svaki njegov element ujedno i njegov po-

dskup. Stoga uocimo proizvoljno x
A. Tada postoji skup X A

takav da x A. Posto je skup X tranzitivan, imamo da je x X, a
kako je X
A, mora biti i x
A.
Shema 1 (Shema separacije) Neka je formula ZFC teorije sku-
pova u kojoj se promenljiva x
2
javlja slobodno i u kojoj promenljiva
x
1
nema slobodnih javljanja. Tada je univerzalno zatvorenje formule
x
0
x
1
x
2
(x
2
x
1
x
2
x
0
)
instanca sheme separacije.
Prevedeno na govorni jezik, za svaki skup A i svaku formulu (x),
postoji skup B svih elemenata skupa A koji su svedoci za . Po do
sada vec standardnoj proceduri zakljucujemo da je skup B jedinstven;
oznacavacemo ga sa
x [ x A (x), ili sa x A [ (x).
Neka su A i B proizvoljni skupovi. Skupove AB, A B i A B
A B =
def
x [ x A x B;
A B =
def
x [ x A x / B;
A B =
def
(A B) (B A).
2.1.15 Zadatak Neka su A, B i C proizvoljni skupovi. Pokazati da
vazi:
1. A 0 = 0;
2. A A = A;
3. A B = B A;
4. A (B C) = (A B) C;
5. A (A B) = A;
6. A (A B) = A;
2.1. ZF
113
7. A (B C) = (A B) (A C);
8. A (B C) = (A B) (A C);
9. A (B C) = (A B) (A C);
10. A (B C) = (A B) (A C);
11. A B A B = 0;
12. A B A B = A;
13. A B A B = B;
14. A = B A B = 0;
15. A B = B A;
16. A (B C) = (A B) C.
2.1.16 Teorema Za svaki skup A postoji skup B koji ne pripada
skupu A.
Dokaz
Na osnovu sheme separacije postoji skup
B = x [ x A x / x.
Pokazimo da skup B ne pripada skupu A. Zaista, u suprotnom, bilo
bi
B B B A B / B
B / B,
sto je nemoguce (dobijamo iskaz oblika p p, koji ocigledno nikad
nije tacan).
Shema 2 (Shema zamene) Neka je formula ZFC teorije skupova
u kojoj se promenljive x
2
i x
3
javljaju slobodno i u kojoj promenljiva
x
1
nema slobodnih javljanja. Tada je univerzalno zatvorenje formule
x
0
(x
2
(x
2
x
0

1
x
3
) x
1
x
3
(x
3
x
1
x
2
(x
2
x
0
)))
instanca sheme zamene.
Shemom zamene se zapravo tvrdi sledece: za proizvoljan skup A
postoji skup B koji nastaje zamenom svakog elementa a skupa A
odgovarajucim jedinstvenim skupom b takvim da vazi (a, b). Na
uobicajeni nacin zakljucujemo da je skup B jedinstven; oznacavacemo
ga sa
b
a
[ a A,
pri cemu je za svako a A skup b
a
jedinstveni svedok za (a, b
a
).
Takode cemo koristiti i oznaku
b [ a(a A (a, b)).
2.2 Relacije i funkcije
Descartesov proizvod skupova A i B, u oznaci A B, denisemo
kao skup svih uredenih parova cija prva koordinata pripada skupu A a
druga koordinata pripada skupu B. Descartesov proizvod skupova A,
B i C je po deniciji skup (AB) C. Slicno se uvodi i Descartesov
proizvod cetiri skupa, pet skupova itd.
2.2.1 Zadatak Pokazati da je gornja denicija korektna, tj. poka-
zati egzistenciju i jedinstvenost skupa C ciji su elementi upravo svi
uredeni parovi cija je prva koordinata iz skupa A, a druga koordinata
iz skupa B.
Uputstvo
Pokazati da iz a A i b B sledi da a, b) P(P(A B)).
Iskoristiti ovo i shemu separacije za dokaz egzistencije. U dokazu je-
dinstvenosti koristiti teoremu 2.1.2.
2.2. RELACIJE I FUNKCIJE 115
2.2.2 Denicija Neka je A proizvoljan skup. Odgovarajuci domen,
u oznaci dom(A), i kodomen, u oznaci rng(A) denisemo na sledeci
nacin:
dom(A) =
def
x [ x
A y(x, y) A);
rng(A) =
def
x [ x
A y(y, x) A).
Neka su A i B proizvoljni skupovi. Za skup f AB kazemo da
je funkcija ako za sve a, a
A i svako b B, iz
a, b) f i a
, b) f
sledi da je
a = a
.
2.2.3 Zadatak Formalizovati predikat Fun(x) : x je funkcija.
Umesto a, b) f pisemo uobicajeno b = f(a). Primetimo da je
za funkciju f A B
dom(f) = a A [ (b B)(a, b) f),
kao i da je
rng(f) = b B [ (a A)(a, b) f).
Ako je dom(f) pravi podskup skupa A, za funkciju f kazemo da je
parcijalna. U slucaju da je dom(f) = A, za funkciju f kazemo da
je totalna. Ukoliko ne naglasimo drugacije, podrazumevacemo da su
funkcije sa kojima radimo totalne. Radi dodatnog pojednostavljenja
notacije denisemo sledeca dva predikata:
f : A B je formula (Fun(f) dom(f) = A rng(f) B);
f : A V je formula (Fun(f) dom(f) = A).
Neka f : A B. Za f kazemo da je:
Injekcija (1-1), ako za proizvoljne a
1
, a
2
A iz a
1
,= a
2
sledi da
je f(a
1
) ,= f(a
2
);
Surjekcija (na), ako za svako b B postoji a A tako da je
f(a) = b;
Bijekcija, ako je 1-1 i na.
Neka f : A B i g : B C. Kompoziciju funkcija f i g, u oznaci
g f, denisemo sa
(g f)(a) = g(f(a)), a A.
Da g f : A C neposredno sledi iz sheme separacije, aksiome
ekstenzionalnosti i cinjenice da je
g f = x [ abc(a A b B c C f(a) = b g(b) =
c x = a, c)).
2.2.4 Zadatak Pokazati da je kompozicija funkcija asocijativna.
2.2.5 Zadatak Neka f : A B i g : B C. Pokazati da vazi:
1. Ako je g f 1-1, onda je f 1-1;
2. Ako je g f na, onda je g na.
Inverznu i direktnu sliku za funkciju f : A B denisemo na sledeci
nacin:
Inverzna slika skupa X B je denisana sa
f
1
[X] = x[ x A y(y X y = f(x)).
Ako je funkcija f bijekcija, onda postoji jedinstvena funkcija
g : B A
takva da za proizvoljne a A i b B vazi
g(b) = a f(a) = b.
Funkciju g zovemo i inverznom funkcijom funkcije f i oznacava-
mo je sa f
1
;
Direktna slika skupa X A je skup
f[X] = x [ x B y(y X x = f(y)).
2.2.6 Zadatak Neka je f : A B proizvoljna funkcija, X, Y pro-
izvoljni podskupovi skupa B i U, V proizvoljni podskupovi skupa A.
Dokazati:
1. f
1
[X Y ] = f
1
[X] f
1
[Y ];
2. f
1
[X Y ] = f
1
[X] f
1
[Y ];
3. f[U V ] f[U] f[V ]. Primerom pokazati da obratna inkluzija
ne mora da vazi;
4. f[U V ] = f[U] f[V ].
Neka je A proizvoljan skup. Identicko preslikavanje skupa A, u oznaci
id
A
, denisemo sa
id
A
(a) = a, a A.
Neka je f : A B proizvoljna funkcija i neka je X neprazan podskup
skupa A. Restrikciju funkcije f na skup X, u oznaci f X, denisemo
sa
(f X)(x) = f(x), x X.
2.2.7 Denicija Neka su X i Y proizvoljni skupovi. Skup
X
Y svih
funkcija ciji je domen skup X a kodomen skup Y denisemo sa
X
Y =
def
x [ x P(X Y ) x : X Y .
Skup R je binarna relacija na skupu A ako je R A A. Umesto
a, b) R pisemo uobicajeno aRb. Za binarnu relaciju R na skupu A
kazemo da je:
Reeksivna, ako je aRa za svako a A;
Ireeksivna, ako nije aRa ni za jedno a A;
Simetricna, ako za proizvoljne a, b A iz aRb sledi bRa;
Antisimetricna, ako za proizvoljne a, b A iz aRb i bRa sledi da
je a = b;
Tranzitivna, ako za proizvoljne a, b, c A iz aRb i bRc sledi aRc;
Relacija ekvivalencije, ako je reeksivna, simetricna i tranzi-
tivna;
Relacija poretka, ako je reeksivna, antisimetricna i tranzitivna;
Relacija strogog poretka, ako je irreeksivna i tranzitivna.
Sa <
A
cemo po pravilu oznacavati relaciju strogog poretka na skupu
A, a sa
A
odgovarajucu dopunu relacije <
A
do relacije poretka. Pre-
ciznije,
A
=<
A
x [ x A A a(a A x = a, a)).
2.2.8 Denicija Par A,
A
) je parcijalno ureden skup (parcijalno
uredenje) ako je
A
relacija poretka na skupu A. Par A, <
A
) je strogo
parcijalno uredenje ako je <
A
relacija strogog poretka na skupu A.
2.2.9 Zadatak Neka je A proizvoljan skup. Pokazati da je sa
X
P(A)
Y
def
X Y
korektno denisana relacija poretka na skupu P(A). Denisati odgo-
varajucu relaciju strogog poretka.
2.2.10 Denicija Parcijalno uredenje A,
A
) je linearno ako su sva-
ka dva elementa uporediva, tj. ako za proizvoljne a, b A je a
A
b,
ili je b
A
a.
2.2.11 Zadatak Naci potreban i dovoljan uslov koji treba da zado-
volji skup A da bi uredenje P(A), ) bilo linearno.
Neka je A,
A
) parcijalno uredenje, X neprazan podskup skupa A i
neka a A.
Za a A kazemo da je majoranta (gornje ogranicenje) skupa
X ako za proizvoljno x X vazi x
A
a. Ako za proizvoljno
x X vazi a
A
x, onda za a kazemo da je minoranta (donje
ogranicenje) skupa X.
Ukoliko postoji, jedinstveno najmanje gornje ogranicenje skupa
X zovemo supremumom skupa X i oznacavamo ga sa sup X. Ako
sup X pripada skupu X, onda za njega kazemo da je maksimum
skupa X.
Ukoliko postoji, jedinstveno najvece donje ogranicenje skupa X
zovemo inmumom skupa X i oznacavamo ga sa inf X. Ako
inf X pripada skupu X, onda za njega kazemo da je minimum
skupa X.
Kazemo da je a minimalni element ukoliko ni za jedno b ,= a
nije b
A
a. Za a kazemo da je maksimalni element ukoliko ni
za jedno b ,= a nije a
A
b.
2.2.12 Zadatak Navesti primer parcijalnog uredenja A,
A
) i sku-
pa X A tako da X ima majorante u poretku
A
, ali nema supre-
mum. Uraditi isto i za minorante i inmum.
Neka je A,
A
) parcijalno uredenje. Intervale denisemo na sledeci
nacin:
(a, b) = x [ x A a <
A
x <
A
b
[a, b) = x [ x A a
A
x <
A
b
(a, b] = x [ x A a <
A
x
A
b
[a, b] = x [ x A a
A
x
A
b
(, a) = x [ x A x <
A
a
(, a] = x [ x A x
A
a
(a, ) = x [ x A a <
A
x
[a, ) = x [ x A a
A
x.
2.3 Dobro uredeni skupovi
Za parcijalno ureden skup A,
A
) kazemo da je dobro ureden ako
svaki neprazan podskup skupa A ima minimum.
2.3.1 Zadatak Pokazati da je svako dobro uredenje ujedno i li-
nearno.
Uputstvo
Iskoristiti cinjenicu da svaki dvoclani podskup ima minimum.
2.3.2 Denicija Neka su A,

A
) i B,
B
) proizvoljna uredenja.
Bijekcija f : A B je izomorzam ako za proizvoljne a
1
, a
2
A
vazi
a
1

A
a
2
f(a
1
)
B
f(a
2
).
Sa A,
A
)

= B,
B
) cemo oznacavati cinjenicu da su navedena ure-
denja medusobno izomorfna.
2.3.3 Zadatak Neka je A,
A
) dobro uredenje i neka je X proizvo-
ljan neprazan podskup skupa A. Pokazati da je X,
A
) takode dobro
uredenje
1
.
1
Strogo formalno, umesto X,
A
) posmatra se uredenje X,
X
), pri cemu je
X
restrikcija uredenja
A
na skup X.
2.3. DOBRO UREDENI SKUPOVI 121
2.3.4 Zadatak Neka je f : A B izomorzam uredenja A,
A
) i
B,
B
). Pokazati da je tada i inverzna funkcija f
1
: B A takode
izomorzam.
2.3.5 Teorema Neka je A,
A
) dobro uredenje i neka je a proizvo-
ljan element skupa A. Tada su A,
A
) i (, a),
A
) medusobno nei-
zomorfna uredenja.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, neka je funkcija f : A (, a) izomor-
zam pomenutih uredenja. Po shemi separacije postoji skup
X = x [ x A x ,= f(x).
obzirom da je f bijekcija i da je (, a) pravi podskup skupa A, skup
X mora biti neprazan. Kako je A,
A
) dobro uredenje, skup X ima
minimum, recimo m
X
. Sada vazi sledece:
Za svako x <
A
m
X
je f(x) = x;
Ili je f(m
X
) <
A
m
X
, ili je m
X
<
A
f(m
X
).
Ako bi bilo f(m
X
) <
A
m
X
, onda bi zbog monotonosti funkcije f
moralo biti i
f(f(m
X
)) <
A
f(m
X
),
a ovo je nemoguce jer iz f(m
X
) <
A
m
X
sledi da je
f(f(m
X
)) = f(m
X
).
Preostaje jedino slucaj m
X
<
A
f(m
X
) <
A
a (poslednja nejednakost
sledi iz cinjenice da f : A (, a)). Kako je i f
1
izomorzam, mora
biti i
f
1
(m
X
) <
A
f
1
(f(m
X
)) = m
X
,
odakle sledi da je f
1
(m
X
) ksna tacka funkcije f, tj.
f(f
1
(m
X
)) = f
1
(m
X
).
Dakle
m
X
= f(f
1
(m
X
)) = f
1
(m
X
),
odakle sledi da je f(m
X
) = m
X
, sto je u kontradikciji sa
m
X
<
A
f(m
X
).
2.3.6 Teorema Neka su A,

A
) i B,
B
) dobra uredenja i neka su
f, g : A B
izomorzmi. Tada je f = g.
Dokaz
Neka je X = x [ x A f(x) ,= g(x). Da bi dokazali teoremu
dovoljno je da pokazemo da je skup X prazan. U tom cilju, pretpo-
stavimo da je skup X neprazan i sa m
X
oznacimo njegov minimum u
A,
A
). Tada vazi sledece:
Za svako x <
A
m
X
je f(x) = g(x);
Ili je f(m
X
) <
B
g(m
X
), ili je g(m
X
) <
B
f(m
X
).
Pretpostavimo da je f(m
X
) <
B
g(m
X
). Posto je
g
1
: B A
takode izomorzam, imamo da je g
1
(f(m
X
)) <
A
m
X
, odakle sledi da
je
f(g
1
(f(m
X
))) = g(g
1
(f(m
X
))) = f(m
X
).
Kako je
f(g
1
(f(m
X
))) = f(m
X
) g
1
(f(m
X
)) = m
X
g(g
1
(f(m
X
))) = g(m
X
)
f(m
X
) = g(m
X
),
2.3. DOBRO UREDENI SKUPOVI 123
na osnovu prethodnog, sledi da je f(m
X
) = g(m
X
), sto je po izboru
skupa m
X
nemoguce. Sasvim slicno se pokazuje da pretpostavka
g(m
X
) <
B
f(m
X
) dovodi do kontradikcije, odakle sledi da skup X
mora biti prazan.
2.3.7 Teorema Neka su A,

A
) i B,
B
) proizvoljna dobra urede-
nja. Tada vazi tacno jedna od sledece tri mogucnosti:
1. A,
A
)

= B,
B
);
2. Postoji a A tako da (, a),
A
)

= B,
B
);
3. Postoji b B tako da (, b),
B
)

= A,
A
).
Dokaz
Neka je X skup svih a A za koje postoji (jedinstveno) b
a
B
tako da je
(, a),
A
)

= (, b
a
),
B
).
Na osnovu teoreme 2.3.6, za svako a X postoji jedinstveni izomo-
rzam f
a
: (, a) (, b
a
). Slicno, skup Y denisemo kao skup svih
b B za koje postoji a
b
A tako da je
(, b),
B
)

= (, a
b
),
A
).
Primetimo da je neposredna posledica teoreme 2.3.6 cinjenica da iz
a
1
<
A
a
2
sledi da je f
a
1
= f
a
2
(, a
1
). Odavde sledi da je sa
f =
def
_
f
a
[ a X
korektno denisan izomorzam dobrih uredenja X,
A
) i Y,
B
). Da
bismo dokazali teoremu u potpunosti, preostaje jos samo da pokazemo
da je X = A ili Y = B.
Pretpostavimo suprotno, neka je X ,= A i Y ,= B. Tada postoje
m
1
= min
A
(A X) i m
2
= min
B
(B Y ).
Medutim, odavde neposredno sledi da je X = (, m
1
) i Y = (, m
2
), sto
je nemoguce jer bi u tom slucaju funkcija f bila izomorzam izmedu
(, m
1
),
A
) i (, m
2
),
B
), pa bismo imali da m
1
X i m
2
Y .
2.4 Indukcija i rekurzija
U ovoj sekciji cemo ksirati neko dobro uredenje A,
A
).
2.4.1 Teorema [Indukcija] Neka je skup X podskup skupa A takav
da za svako a A iz (, a) X sledi da a X. Tada je X = A.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, neka je A X neprazan. Tada postoji
a = min
A
(A X).
No odavde neposredno sledi da je (, A) X, odakle po uslovima
teoreme sledi da a X, sto je u suprotnosti sa izborom skupa a.
2.4.2 Teorema [Rekurzija] Neka je f proizvoljna funkcija sa do-
menom P(AA). Tada postoji jedinstvena funkcija g sa domenom A
takva da za svako a A vazi
g(a) = f(g (, a)). (2.1)
Dokaz
Jedinstvenost. Neka funkcije g
1
i g
2
zadovoljavaju (2.1). In-
dukcijom pokazujemo da je g
1
= g
2
. Neka je a A tako da je
g
1
(, a) = g
1
(, a). Tada je
g
1
(a) = f(g
1
(, a)) = f(g
2
(, a)) = g
2
(a),
odakle na osnovu teoreme indukcije sledi da je g
1
= g
2
.
Egzistencija. Neka je X skup svih a A za koje postoji jedi-
nstvena funkcija g
a
sa domenom (, a) takva da za svako x <
A
a vazi
g
a
(x) = f(g
a
(, x)).
Odavde proizilazi da za proizvoljne a, b X, iz b <
A
a sledi da je
g
b
= g
a
(, b).
2.5. PRIRODNI BROJEVI 125
I vise od toga, ako postoji M
a
= max
A
(, a) onda je
g
a
= (
_
g
b
[ b <
A
a) M
a
, g
Ma
,
a u suprotnom je g
a
=
g
b
[ b <
A
a. Primetimo da smo ovim
zapravo pokazali da iz (, a) X sledi da a X, odakle po teoremi
2.4.1 sledi da je X = A. Sada trazenu funkciju g denisemo na sledeci
nacin:
Ako je A = (, a], onda je
g =
def
(
_
g
b
[ b A) a, g
a
);
Ako A nema maksimum, onda je
g =
def
_
g
a
[ a A.
2.5 Prirodni brojevi

Kazemo da je skup A induktivan ako vazi sledece:
0 A;
Ako a A, onda i a a A.
2.5.1 Zadatak Pokazati da je svojstvo biti induktivan zatvoreno za
presek, tj. da je presek dva induktivna skupa takode induktivan skup.
Primetimo da svaki induktivan skup sadrzi sve numerale, pa mora biti
beskonacan. Na osnovu do sada uvedenih aksioma se ne moze dokazati
egzistencija induktivnog skupa. Posto je teorija skupova sustinski
teorija beskonacnosti, egzistenciju induktivnih skupova postuliramo
sledecom aksiomom:
Aksioma 6 (Aksioma beskonacnosti)
x
0
(0 x
0
(x
1
x
0
)(x
1
x
1
x
0
)).
Prevedeno na govorni jezik, postoji induktivan skup.
2.5.2 Teorema Postoji najmanji induktivan skup (u smislu inklu-
zije).
Dokaz
Neka je A proizvoljan induktivan skup. Po shemi separacije postoji
skup
=
def
x [ x A y(y A y je induktivan x y).
Odavde neposredno sledi da je induktivan skup koji je podskup
svakog induktivnog podskupa skupa A. Neka je sada B ma koji indu-
ktivan skup razlicit od A. Posto je A B induktivan podskup skupa
A, imamo da je
A B B.
Ovim smo pokazali da je za inkluziju najmanji induktivan skup.
2.5.3 Zadatak Pokazati da za svako x vazi x / x.

Uputstvo
Pokazati da je skup X = x [ x x / x induktivan.
2.5.4 Zadatak Pokazati da je skup tranzitivan.
Uputstvo
Pokazati da je skup X = x [ x x induktivan.
2.5.5 Zadatak Pokazati da je
= .
2.5. PRIRODNI BROJEVI 127
Uputstvo
Iz tranzitivnosti skupa sledi da je
.

Sto se tice obratne
inkluzije, ako x , onda zbog induktivnosti skupa mora biti i
x x .
Sada je x x
i x x x, odakle sledi da x
.
2.5.6 Zadatak Pokazati da je svaki element skupa tranzitivan
skup.
Uputstvo
Pokazati da je skup X = x [ x
x x induktivan. U tom
cilju iskoristiti teoremu 2.1.14.
2.5.7 Zadatak Pokazati da relacija skupovne pripadnosti na sva-
kom x generise strogo dobro uredenje.
Uputstvo
Pokazati da je skup X = x [ x x, ) je dobro uredenje
induktivan.
2.5.8 Zadatak Pokazati da je , ) strogo dobro uredenje.
Uputstvo
Na osnovu zadataka 2.5.3 i 2.5.4 sledi da je , ) strogo parci-
jalno uredenje. Neka je X neprazan podskup skupa i neka x X.
Pokazati da je min
X = min
x.
Na osnovu teoreme 2.4.2, sa
n + 0 = 0;
n + (m m) = (n +m) n +m;
n 0 = 0;
n (m m) = n + (n m);
n
0
= 1;
n
m{m}
= n (n
m
)
su korektno denisane operacije sabiranja, mnozenja i stepenovanja
prirodnih brojeva. Umesto m m cemo pisati m + 1. Slicnom
tehnikom kao i u prethodnim zadacima (izborom odgovarajuceg in-
duktivnog podskupa skupa ) se pokazuju uobicajena svojstva ovih
operacija.
2.5.9 Denicija Kazemo da je skup A konacan ako postoje n i
bijekcija f : A n. U suprotnom kazemo da je skup A beskonacan.
2.5.10 Zadatak Pokazati da za svako n nijedna funkcija
f : n + 1 n
nije 1-1.
Uputstvo
Neka je X skup svih prirodnih brojeva za koje tvrdenje vazi i neka
je n X. Pretpostavimo da postoji 1-1 funkcija
f : (n + 1) + 1 n + 1.
Neka je f(n + 1) = a. Ako je a = n, onda je
f (n + 1) : n + 1 n
1-1, sto je u suprotnosti sa pretpostavkom da n X. Preostaje slucaj
a < n. Ako n / f[(n + 1) + 1], onda je funkcija
g : (n + 1) + 1 n + 1
denisana sa
g(x) =
_
f(x) , x ,= n + 1
n , x = n + 1
2.6. KLASE 129
1-1, pa je i g (n + 1) : n + 1 n takode 1-1, sto je u suprotnosti
sa pretpostavkom da n X. Neka je b < n + 1 takvo da je f(b) = n.
Tada je funkcija h : (n + 1) + 1 n + 1 denisana sa
h(x) =
_
_
_
f(x) , x ,= n + 1 x ,= b
n , x = n + 1
a , x = b
1-1, pa je i h (n + 1) : n + 1 n takode 1-1, sto je u suprotnosti
sa pretpostavkom da n X.
Ovim smo pokazali da i n + 1 X. Kako trivijalno 0 X, skup
X je induktivan, pa mora biti X = .
2.6 Klase
Za formulu (svojstvo) jezika teorije skupova (x) kazemo da je
skupovnog tipa ako postoji skup kome pripadaju svi skupovi sa svo-
jstvom (x). Sheme separacije i zamene nam obezbeduju mnostvo
(beskonacno mnogo) primera takvih svojstava.
2.6.1 Teorema [Russellov paradoks] Formula x / x nije skupo-
vnog tipa.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, neka postoji skup A takav da vazi
x A x / x,
tj. x / x je deniciono svojstvo skupa A, pa mora vaziti za svaki skup
x, pa i za skup x = A. No tada dobijamo kontradikciju:
A A A / A.

2.6.2 Posledica Formula x = x nije skupovnog tipa.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, neka postoji skup V takav da vazi
x V x = x.
Tada, po shemi separacije, postoji skup A takav da
x A x V x / x.
Medutim, x V je uvek tacno jer je ekvivalentno sa x = x, pa imamo
da
x A x / x.
Ali ovo je na osnovu prethodne teoreme kontradiktorno, pa polaznu
pretpostavku moramo odbaciti.
Mada Cantor nije eksplicitno navodio aksiome, analizom njegovih
radova doslo se do zakljucka da su se implicitno podrazumevale ak-
siome ekstenzionalnosti i izbora, kao i shema komprehensije:
Svako svojstvo je skupovnog tipa.
Protivrecnost sheme komprehensije je dokazao Russell (teorema 2.6.1)
elegantnom primenom Cantorovog dijagonalnog argumenta. Sheme
zamene i separacije su zapravo zdrave (neprotivrecne) instance sheme
komprehensije.
Kao sto smo ranije videli, formule omogucuju denisanje novih
relacijskih znakova, ili, semanticki gledano, novih relacija. Posebno,
interpretacije unarnih predikata u modelima su podskupovi skupa
nosaca, sto je posebno znacajno za primene metode unutrasnjih mode-
la u dokazima relativne konsistentnosti. Primera radi, u dokazu rela-
tivne konsistentnosti aksiome izbora i generalisane kontinuum hipoteze
sa sistemom ZF denisacemo predikat L(x) : x je konstruktibilan i
pokazati da ce za svaki model / teorije ZF u podmodelu ciji je skup
nosac L
M
pored ZF vaziti i AC i GCH.
2.6. KLASE 131
Stoga uvodimo pojam klase kao denabilnog sa parametrima una-
rnog predikata. Ako je K klasa, umesto K(x) pisacemo x K. Ova
konvencija namece skupovni tretman klasa u smislu da cemo umesto
J K pisati J = K, umesto J K pisati J K itd. Takode cemo za
klasu K koristiti i oznaku
x [ K(x).
2.6.3 Denicija Klasu svih skupova V denisemo sa
V =
def
x [ x = x.
Neka je A proizvoljan skup. Tada klasu x [ x A cine upravo
svi elementi skupa A, pa je stoga mozemo identikovati sa skupom
A. Ukoliko formula (x) nije skupovnog tipa, za odgovarajucu klasu
x [ (x) kazemo da je prava klasa.
2.6.4 Teorema Neka je x [ (x) neprazna klasa. Tada je
x [ (x) =
def
x [ y((y) x y)
skup.
Dokaz
Neka je skup A takav da vazi (A). Pretpostavimo da skup X
pripada klasi
x [ (x). Tada za svaki skup Y takav da vazi (Y )

mora biti i X Y , odakle sledi da X A. Znaci da je
x [ (x) A
(ovde smo inkluziju upotrebili u kontekstu klasa), pa je po shemi se-
paracije
x [ (x) skup.
2.6.5 Primer Ako sa Ind oznacimo klasu svih induktivnih skupova,
onda iz teoreme 2.5.2, aksiome beskonacnosti i prethodne teoreme
neposredno sledi da je
=
Ind.
2.7 Ordinali i kardinali
Tranzitivan skup A je ordinal ako je strogo dobro ureden relacijom
pripadanja . Ordinale cemo beleziti malim grckim slovima , , , . . .
uz koriscenje indeksa, a sa Ord cemo oznacavati klasu svih ordinala.
S obzirom da relacija pripadanja po deniciji na svakom ordinalu
indukuje strogo dobro uredenje, za svaki ordinal vazi
/ .
2.7.1 Primer Prazan skup 0 je ordinal. Takode, za ma koji ordinal
se sasvim lako pokazuje da je i njegov sledbenik
+ 1 =
def

ordinal. Skup prirodnih brojeva je ordinal; isto vazi i za sve njegove
elemente (videti zadatke 2.5.32.5.7).
2.7.2 Zadatak Neka je proizvoljan ordinal. Dokazati da su svi
njegovi elementi takode ordinali.
Uputstvo
Neka je a proizvoljno. Posto je tranzitivan skup, imamo da
je a , pa kako je , ) strogo dobro uredenje, i par a, ) takode
mora biti strogo dobro uredenje. U dokazu tranzitivnosti skupa a
iskoristiti tranzitivnost ordinala .
2.7.3 Zadatak Neka su i ordinali takvi da je . Dokazati
da je ili = ili .
Uputstvo
Neka je neprazan skup i neka je a njegov -minimum. To
posebno znaci da je a , a kako je a, mora biti i a = , tj.
.
2.7.4 Zadatak Neka su i proizvoljni ordinali. Pokazati da je
, ili je .
2.7. ORDINALI I KARDINALI 133
Uputstvo
Pretpostavimo da je skup neprazan. S obzirom da relacija
pripadanja na svakom ordinalu indukuje dobro uredenje, skup
ima -minimum, recimo a. To posebno znaci da je a i da je
a (-minimalnost skupa a: ako bi za neko x a bilo x / , onda
bi zbog a bilo x , sto je u suprotnosti sa izborom elementa
a).
Ali tada mora biti i a = , jer bi u suprotnom, na osnovu pretho-
dnog zadatka, vazilo i a , sto je u suprotnosti sa izborom skupa
a.
2.7.5 Zadatak Neka je A proizvoljan skup ciji su svi elementi ordi-

nali. Pokazati da je tada i skup
A ordinal.
Uputstvo
Primetimo da na osnovu zadatka 2.7.2 sledi da su svi elementi
skupa
A ordinali, a da iz primera 2.7.3, 2.7.4 sledi da relacija pri-

padanja indukuje na
A linearno uredenje. Neka je X neprazan

podskup skupa
A i neka x X. Tada postoji ordinal A takav

da x . Iz tranzitivnosti sledi da je x . Ako je X x = 0,
onda je min
X = x. U suprotnom je
min
X = min
(X x ).
S obzirom da iz teoreme 2.1.14 sledi i tranzitivnost skupa
A, on
mora biti ordinal.
2.7.6 Zadatak Neka je A proizvoljan skup. Pokazati da postoji
ordinal takav da / A.
Uputstvo
Prvo pokazati da je
Ord = Ord. Ako bi postojao skup koji sadrzi

sve ordinale, onda bi i klasa svih ordinala Ord po shemi separacije bila
skup. Ali tada bi klasa Ord bila i ordinal, pa bi vazilo Ord Ord, sto
je u suprotnosti sa denicijom pojma ordinala.
Prethodna razmatranja sumirajmo sledecom teoremom:
2.7.7 Teorema Neka je na klasi Ord svih ordinala denisana bina-
rna relacija sa

i neka je < ako , tj. ako i ,= . Tada vazi:
je dobro uredenje klase Ord;
Ako je x proizvoljan skup ciji su svi elementi ordinali, onda je
ordinal
x supremum skupa x u klasi Ord;

Za svaki ordinal je ili =
, ili =
+ 1;
Za svaki ordinal je < +1 i izmedu i +1 nema drugih
ordinala;
Za svaki skup x postoji ordinal takav da / x.
Iz teoreme 2.3.7 neposredno sledi da je svaki dobro ureden skup izomo-

rfan tacno jednom ordinalu. Ordinali zapravo predstavljaju kanonsku
reprezentaciju dobro uredenih skupova.
Ordinal cemo zvati granicnim ordinalom ako je
= . U
suprotnom je =
+ 1, pa u tom slucaju ordinal zovemo i

sledbenikom. Na primer, 0 i su granicni ordinali, a +1 je sledbenik
ordinal.
2.7.8 Posledica [Transnitna indukcija] Neka je A podklasa
klase svih ordinala Ord takva da za svaki ordinal vazi
A A.
Tada je A = Ord.
Dokaz
U suprotnom, klasa Ord A bi imala minimum . Medutim,
tada bi bilo A, odakle bi sledilo /. Kontradikcija.
2.7.9 Teorema [Transnitna rekurzija] Neka F : V V de-
nabilna funkcija na univerzumu V . Tada postoji jedinstvena denabi-
lna funkcija G : Ord V takva da za svaki ordinal vazi
G() = F(G ). (2.2)
Dokaz
Neznatna modikacija dokaza teoreme 2.4.2.
Napomenimo da teorema transnitne rekurzije nije teorema teorije
ZFC vec predstavlja tzv. shema teoremu - za denabilnu funkciju F
na ordinalima recenica
(
1
f : + 1 V )(f() = F(f ))
je teorema teorije ZFC. Problem se sastoji u tome sto se metateorijski
predikat svaka denabilna funkcija na ordinalima ne moze iskazati
formalnim ZFC sredstvima. Naime, metateorijskim prirodnim broje-
vima u ZFC formalizmu odgovaraju numerali, tj. termovi
0, 0, 0, 0, 0, 0, 0, 0, . . . ,
pa je bilo koje kodiranje skupa formula u metateoriji zapravo deni-
sano na numeralima, a predikat biti numeral nije predstavljiv unutar
ZFC (u suprotnom ne bi postojali nestandardni modeli aritmetike).
2.7.10 Denicija[Ordinalna aritmetika] Sabiranje, mnozenje i
stepenovanje ordinala formalno denisemo transnitnom rekurzijom
na sledeci nacin:
+ 0 = ;
+ ( + 1) = ( + ) + 1;
+ =
+ , ako je granicni ordinal;

0 = 0;
( +1) =
def
+ (podrazumevamo da ima veci prioritet
od +);
=
, ako je granicni ordinal;

0
= 1;

+1
=
=
def
(
) ;

, ako je granicni ordinal.

2.7.11 Zadatak Neka su , i proizvoljni ordinali. Pokazati da
vazi:
1. + ( +) = ( + ) +
2. ( ) = ( )
3. 0 + = 1 = 1 =
4. ( + ) = +
5. < ( > 0) = +
6. + = + =
7. < ( + < + )
8.
+
=
9. (
10. ( > 1)( <
<
).
Uputstvo Koristiti teoremu transnitne indukcije. Primera radi, u
dokazu asocijativnosti sabiranja ordinala, za proizvoljne ordinale i
transnitnom indukcijom treba pokazati da je klasa
A =
def
[ Ord + ( + ) = ( + ) +
jednaka klasi Ord.
2.7.12 Primer Sabiranje i mnozenje ordinala nisu komutativne op-
eracije. Takode u opstem slucaju ( + ) ne mora biti jednako sa
+ . Pomenute cinjenice ilustrujmo sledecim primerima:
1 + = < + 1;
2 = < 2 = +;
(1 + 1) = < 1 + 1 = + .
Navedimo nekoliko vaznih konstrukcija transnitnom rekurzijom:
2.7.13 Primer Neka su
, proizvoljni ordinali. Ordinal
denisemo rekurzijom po na sledeci nacin:
= 0

+1
, ako je granicni ordinal.

2.7.14 Kanonska bijekcija Transnitnom rekurzijom denise-
mo kanonsko preslikavanje klase svih parova ordinala u klasu svih
ordinala Ord na sledeci nacin:
(, ) =
_
_
_
( + + 1) + , <
( + + 1) + + , > 0.
Pokazimo da je bijekcija. Prvo cemo pokazati surjektivnost. U
tom cilju uocimo proizvoljan ordinal . Kako je
<
<+1
+ + 1 = (
<
+ + 1) + + + 1,
to postoji najmanji ordinal m
takav da je <
<m
+ + 1. Mi-
nimalnost automatski povlaci da je m
sledbenik ordinal, jer bi u

suprotnom bilo

_
<
+ + 1 [ < m
<m
+ + 1,
sto je u suprotnosti sa izborom ordinala m
. Dakle,
m
=
_
m
+ 1,
odakle sledi da je
<
m
+ + 1 < (
<
m
+ + 1) +
_
m
+
_
m
+ 1.
Sada ili postoji < m
tako da je = (
<
m
+ +1)+, ili postoji
m
tako da vazi = (
<
m
+ + 1) +
+ . U prvom
slucaju je = (,
), a u drugom slucaju je = (
, ).
Prelazimo na dokaz injektivnosti. Prvo, primetimo da je neposre-
dna posledica denicije cinjenica da iz max
, < max
sledi da je (, ) < (
). Dalje, za , < imamo da je

(, ) = (
<
+ + 1) + < (
<
+ + 1) + + = (, ).
Neka je < < . Tada je
(, ) = (
<
+ + 1) + < (
<
+ + 1) + = (, ),
kao i
(, ) = (
<
+ + 1) + < (
<
+ + 1) + = (, ),
odakle zajedno sa prethodnim sledi injektivnost .
Denisanu klasa-funkciju : Ord Ord Ord zovemo i kano-
nskom bijekcijom. Odgovarajuce dobro uredenje koje indukuje na
Ord Ord shematski prikazujemo na sledeci nacin:
ORD
ORD
0
1
2
3
4
5
1 2 3 4 5
2.1: Kanonska bijekcija
2.7.15 Denicija[Nizovi] Neka je > 0 proizvoljan granicni ordi-
nal. niz je ma koja funkcija a sa domenom .
Nizove cemo uglavnom oznacavati sa a
[ < ), pri cemu po-

drazumevamo da je a
= a(). Posebno, za niz ordinala
[ < )
kazemo da je neprekidan ako za svaki granicni ordinal < vazi
=
_
<
.
2.7.16 Teorema[Cantor, Bernstein] Neka su A i B skupovi i
neka su funkcije f : A B i g : B A 1-1. Tada postoji bijekcija
h : A B.
Dokaz
Teorema trivijalno vazi ukoliko je jedna od funkcija f i g bijekcija,
te stoga predpostavimo da ni jedna od njih nije surjekcija. Nizove
A
n
[ n < ) i B
n
[ n < )
denisimo rekurzivno na sledeci nacin:
A
0
= A;
B
0
= g[B];
A
n+1
= g[f[A
n
]];
B
n+1
= g[f[B
n
]].
Iz konstrukcije nizova A
n
[ n < ) i B
n
[ n < ) neposredno sledi
da je
A
n+1
B
n
A
n
,
kao i da je (g f) A
n
: A
n
A
n+1
bijekcija.
Denisimo funkciju F : A B
0
na sledeci nacin:
F(x) =
_
g(f(x)) , postoji n < tako da x A
n
B
n
x , inace
.
2.8. AKSIOMA IZBORA 141
A
f[A]
g[f[A]]
g[B]
B
f
g
2.2: Cantor-Bernsteinova teorema
Funkcija F je ocigledno bijekcija, pa je trazena bijekcija h : A B
korektno denisana sa h = g
1
F.
Za dva skupa kazemo da imaju isti kardinalni broj ukoliko postoji

bijekcija izmedu njih. Posebno, za ordinal kazemo da je kardinal
ukoliko za svako < ni jedna funkcija f : nije 11. Vise reci
o kardinalima ce biti u poglavlju o elementarnoj kardinalnoj aritmetici.
2.8 Aksioma izbora
Neka je A proizvoljan skup. Funkcija f : P(A) A je funkcija
izbora skupa A ako za svaki neprazan podskup X skupa A vazi
f(X) X.
2.8.1 Zadatak Neka je A,
A
) dobro uredenje. Pokazati da tada
skup A ima funkciju izbora.
Uputstvo
Iskoristiti cinjenicu da svaki neprazan podskup skupa A ima mini-
mum u uredenju
A
.
2.8.2 Zadatak Neka je A neprazan skup, ordinal i neka je f :
A bijekcija. Pokazati da se skup A moze dobro urediti.
Uputstvo
Pokazati da je sa x
A
y
def
f(x) f(y) korektno denisano
dobro uredenje skupa A.
2.8.3 Teorema [Hartogs] Za svaki skup A postoji najmanji ordinal
o
A
takav da ni jedna funkcija f : o
A
A nije 1-1.
Dokaz
Ako je skup A konacan, onda iz zadatka 2.5.10 sledi da je
o
A
= n + 1,
pri cemu je n jedinstveni prirodan broj za koji postoji bijekcija f :
A n. Pretpostavimo stoga da je skup A beskonacan.
Skup H denisimo na sledeci nacin: h H ako i samo ako postoje
skup X A i binarna relacija R na skupu X takvi da je X, R) dobro
uredenje i da je
h = X, R).
Korektnost denicije je neposredna posledica sheme separacije. Za
svaki element h = X, R) skupa H neka je
h
jedinstveni ordinal
takav da je h

=
h
, tj. X, R)

=
h
, ). Na osnovu sheme zamene
postoji skup
O =
h
[ h H.
Sa o
A
oznacimo njegov supremum u Ord. Primetimo da iz beskona-
cnosti skupa A sledi da je o
A
. Da bismo pokazali da je o
A
trazeni
ordinal, dovoljno je pokazati da o
A
/ O.
Pretpostavimo suprotno. Tada postoje X A i bijekcija
f : o
A
X.
Posto je o
A
, sa
g(x) =
_
_
_
0 , x = o
A
x + 1 , x <
x , x < o
A
je korektno denisana bijekcija g : o
A
+ 1 o
A
. Tada je
f g : o
A
+ 1 X
takode bijekcija, odakle sledi da o
A
+ 1 O, sto je u suprotnosti sa
izborom ordinala o
A
.
Ordinal o
A
zovemo i Hartogsovim brojem skupa A. U sledecim
zadacima su navedene neke osobine Hartogsovog broja.
2.8.4 Zadatak Neka je A beskonacan skup i neka je o
A
njegov
Hartogs-ov broj. Pokazati da je o
A
granicni ordinal.
Uputstvo
Uz simboliku iz teoreme 2.8.3, ako je o
A
= + 1, onda O i
. Sada se kontradikcija dobija konstruisanjem bijekcije izmedu
i o
A
= + 1 (videti dokaz cinjenice da o
A
/ O).
2.8.5 Zadatak Neka je o
A
Hartogsov broj beskonacnog skupa A.
Pokazati da za svaki ordinal < o
A
ni jedna funkcija f : o
A

nije bijekcija.
Uputstvo
Pretpostaviti da za neko < o
A
postoji bijekcija f : o
A
.
Iskoristiti da O u dokazu kontradikcije: o
A
O.
2.8.6 Teorema Pretpostavimo da skup A ima funkciju izbora. Tada
se skup A moze dobro urediti.
Dokaz
Neka su f : P(A) A i o
A
redom funkcija izbora i Hartogsov
broj skupa A. Rekurzijom po o
A
denisimo funkciju
g : o
A
A A
na sledeci nacin:
g() =
_
f(A g() [ < ) , A g() [ < ,= 0
A , A g() [ < = 0
.
Ako bi za svako < A bilo g() ,= A, onda bi funkcija g bila 1-1, sto je
po teoremi 2.8.3 nemoguce. Otuda postoji najmanji ordinal
A
< o
A
takav da je g(
A
) = A. Sada je g
A
:
A
A bijekcija, odakle
sledi da se skup A moze dobro urediti (videti zadatak 2.8.2).
2.8.7 Posledica Skup A se moze dobro urediti ako i samo ako ima
funckiju izbora.
Dokaz
Direktna posledica prethodne teoreme i zadatka 2.8.1.
2.8.8 Denicija Neka je A,
A
) parcijalno uredenje. Za skup X
A kazemo da je lanac ako je uredenje X,
A
) linearno.
2.8.9 Teorema [Hausdor]
Pretpostavimo da neprazan skup A ima funkciju izbora. Tada za
proizvoljnu relaciju poretka
A
na skupu A i proizvoljan lanac X u
parcijalnom uredenju A,
A
) postoji maksimalni lanac M u A,
A
)
takav da je X M.
Dokaz
Neka je f : P(A) A funkcija izbora i neka je o
A
Hartogsov broj
skupa A. Dalje, neka je
A
proizvoljna relacija poretka na skupu A i
neka je X lanac u A,
A
) koji nije maksimalan. Za proizvoljan lanac
Y neka je
H(Y ) = x [ x A Y Y x je lanac u A,
A
).
Primetimo da je Y maksimalan lanac ako i samo ako je H(Y ) = 0.
Rekurzivno denisimo funkciju g : o
A
A A na sledeci nacin:
g() =
_
_
_
f(H(X)) , = 0
f(H(X g[]) , > 0 H(X g[]) ,= 0
A , inace
,
pri cemu je g[] = g() [ < . Ako bi za svako < o
A
bilo
g() ,= A, onda bi funkcija G bila 1-1, sto je prema teoremi 2.8.3
nemoguce. Odavde sledi da postoji najmanji ordinal
A
< o
A
takav
da je g(
A
) = A. Sada je
M =
def
X g() [ <
A
trazeni maksimalni lanac.

2.8.10 Teorema [Zorn] Pretpostavimo da skup A ima funkciju izb-
ora i neka je
A
relacija poretka na skupu A takva da svaki lanac u
A,
A
) ima majorantu. Tada uredenje A,
A
) ima maksimalni ele-
ment.
Dokaz
Neznatna modikacija dokaza prethodne teoreme.
2.8.11 Teorema Sledeci iskazi su ekvivalentni:
1. Aksioma izbora Svaki skup ima funkciju izbora;
2. Hausdorov stav maksimalnosti Svaki lanac u proizvoljnom
parcijalnom uredenju se moze produziti do maksimalnog lanca;
3. Zornova lema Ako u nekom uredenju svaki lanac ima majo-
rantu, onda to uredenje ima maksimalan element;
4. Zermelova teorema Svaki skup se moze dobro urediti.
Dokaz
Vec smo pokazali da je 1 4, kao i da 1 2 i 1 3. Ostaje da
pokazemo da 2 3 i da 3 4.
23 Neka je A,
A
) parcijalno uredenje u kojem svaki lanac ima
majorantu. Iz 2 sledi da postoji maksimalan lanac M u
A,
A
).
No tada je njegova majoranta ocigledno i maksimalni element datog
uredenja.
34 Neka je A proizvoljan neprazan skup (prazan skup se trivi-
jalno moze dobro urediti). Skup W denisimo kao skup svih parova
X, R) takvih da je X A i da je R X X dobro uredenje skupa
X. Na skupu W denisimo binarnu relaciju
W
na sledeci nacin:
X, R)
W
X
, R
)
def
X X
R R
.
Ocigledno je
W
relacija poretka na skupu W. Dalje, sasvim lako
se proverava da je za proizvoljan lanac M sa
dom(M),
rng(M))
korektno denisana njegova majoranta u W,
W
). Na osnovu 4 sledi
da W,
W
) ima maksimalan element, recimo X, R). Preostaje da
pokazemo da je X = A. Pretpostavimo suprotno: neka a A X.
Tada je
X, R) <
W
X a, R (X a)),
sto je u suprotnosti sa maksimalnoscu X, R).
Aksioma 7 (Aksioma izbora)
x
0
(f : P(x
0
) x
0
)(x
1
P(x
0
))(x
1
,= 0 f(x
1
) x
1
).
Prevedeno na govorni jezik, svaki skup ima funkciju izbora.
Brojni su ekvivalenti i posledice aksiome izbora koji se javljaju u
raznim matematickim disciplinama. U funkcionalnoj analizi imamo
Hahn-Banachovu teoremu, u topologiji teoremu Tihonova o proizvo-
du, u teoriji modela gornju i donju Skolemovu teoremu itd. Posebno
su interesantne posledice aksiome izbora u teoriji mere, kao sto su
egzistencija Lebesgue-nemerljivih skupova i tzv. paradoksalna deko-
mpozicija, tj. Banach-Tarski teorema o razlozivoj ekvivalentnosti ma
koje dve otvorene kugle u euklidskom prostoru R
3
.
2.8.12 Denicija Neka je f : I X proizvoljna funkcija i neka
za svako i I vazi X
i
= f(i). Tada:

iI
X
i
=
def
f[I];
2.9. DOBRO ZASNOVANE RELACIJE 147

iI
X
i
=
def
g : I
iI
X
i
[ (i I)g(i) X
i
.
Posebno, projekcije
j
:
iI
X
i
X
j
denisemo sa
j
(g) = g(j).
U vezi sa prethodnom denicijom, skup
iI
X
i
zovemo i proizvodom
familije skupova X
i
[ i I. Kako je I skup, po shemi zamene je i
X
i
[ i I takode skup.
2.8.13 Zadatak Pokazati da su sledeci iskazi ekvivalentni:
1. Aksioma izbora;
2. Proizvod neprazne familije nepraznih skupova je neprazan;
3. Za svaku familiju nepraznih skupova H postoji skup S koji sa
svakim skupom iz H ima tacno jedan zajednicki element.
2.9 Dobro zasnovane relacije
Neka je E denabilna binarna relacija (moze biti i prava klasa). Kaze-
mo da je relacija E:
Skupovnog tipa, ako svaki skup a formula xE a je skupovnog tipa;
Dobro zasnvoana (WF), ako ne postoji beskonacna E regresija,
tj. ne postoji niz skupova x
n
[ n ) takav da za svako n
vazi
x
n+1
E x
n
.
2.9.1 Teorema[WF indukcija] Neka je A neprazna klasa i neka
je E dobro zasnovana relacija skupovnog tipa na klasi A. Dalje, neka
je klasa B podklasa klase A takva da za svako x A vazi
y(y E x y B) x B. (2.3)
Tada je B = A.
Dokaz
Pretpostavimo da klasa B nije jednaka klasi A. Tada iz dobre za-
snovanosti relacije E na klasi A sledi da klasa A B ima E-minimalni
element, recimo a. No odavde sledi da (2.3) vazi u slucaju x = a, sto
je u kontradikciji sa izborom skupa a.
2.9.2 Teorema [WF rekurzija] Neka je A neprazna klasa, E na
njoj dobro zasnovana relacija skupovnog tipa i neka je f : V V
proizvoljna denabilna funkcija. Tada postoji jedinstvena funkcija g :
A V takva da za svaki skup a A vazi
g(a) = f(g x A [ xE a).
Dokaz
Neznatna modikacija dokaza teoreme 2.4.2.
2.9.3 Denicija Skup A je dobro zasnovan ako je na njemu relacija
pripadanja dobro zasnovana.
2.9.4 Zadatak Dokazati:
1. Prazan skup je dobro zasnovan;
2. Ako je skup A dobro zasnovan, onda je i skup P(A) dobro za-
snovan;
3. Ako su svi elementi skupa A dobro zasnovani, onda su i skupovi
A i
A takode dobro zasnovani.

Sa WF cemo takode oznacavati i klasu svih dobro zasnovanih
skupova. Pokazimo da dobro zasnovani skupovi cine kumulativnu hi-
jerarhiju, tj. da se klasa WF moze konstruisati polazeci od praznog
skupa koriscenjem operacija partitivnog skupa i unije. U tom cilju
prvo rekurzijom po Ord denisimo skupove V
na sledeci nacin:
V
0
= 0;
V
+1
= P(V
);
V
<
V
, u slucaju granicnog ordinala .

Na osnovu zadatka 2.9.4 sledi da je svaki od skupova V
dobro za-
snovan, kao i da su svi elementi skupa V
takode dobro zasnovani. S

obzirom da operacije partitivnog skupa i unije cuvaju tranzitivnost i
da je prazan skup tranzitivan, svaki od skupova V
je i tranzitivan
i iz < sledi da je V
i V
. Ostaje da pokazemo da
je svaki dobro zasnovan skup sadrzan u nekom od skupova V
. Ovo
pokazujemo -indukcijom po WF.
Neka je A klasa svih dobro zasnovanih skupova koji su sadrzani u
nekom V
. Uocimo proizvoljan dobro zasnovan skup A /. Tada

za svako a A postoji ordinal
a
takav da a V
a
. Neka je
A
supremum u Ord skupa
a
[ a A. Sada je A V
A
, odakle sledi
da A V
A
+1
. Na osnovu teoreme 2.9.1 sledi da su klase A i WF
jednake.
Aksioma 8 (Aksioma regularnosti)
x
0
(x
0
,= 0 (x
1
x
0
)(x
1
x
0
= 0)).
Prevedeno na govorni jezik, svaki skup ima minimalni element, tj.
svaki skup je dobro zasnovan.
2.9.5 Teorema Neka je A proizvoljan skup. Tada postoji najmanji
tranzitivan nadskup skupa A.
Dokaz
Na osnovu aksiome regularnosti postoji ordinal takav da A V
,
pa je klasa K svih tranzitivnih nadskupova skupa A neprazna. Sada je
trazeni skup upravo
K.
Jedinstveni najmanji tranzitivni nadskup skupa A zovemo i tranzi-
tivnim zatvorenjem skupa A i oznacavamo ga sa tc(A).
2.9.6 Zadatak Dokazati da je za svaki skup A,
tc(A) =
_
n
A
n
,
pri cemu je A
0
= A i A
n+1
=
A
n
.
2.9.7 Zadatak Koristeci aksiomu regularnosti dokazati sledeca tvr-
denja:
1. Neka je A tranzitivan skup linearno ureden relacijom pripadanja.
Tada je skup A ordinal;
2. Svaki neprazan tranzitivan skup sadrzi prazan skup;
3. Ne postoji skup A takav da vazi A A.
2.9.8 Zadatak Koristeci -indukciju pokazati sledece tvrdenje:
Neka su A i B tranzitivne klase i neka je f : A B bijekcija takva da
za svako A, B A vazi
A B f(A) = f(B).
Tada je f = id
A
.
2.9.9 Denicija Rang skupa A, u oznaci rank(A), je najmanji ordi-
nal takav da A V
+1
.
2.9.10 Zadatak Neka su A i B proizvoljni skupovi. Dokazati da iz
A B sledi da je rank(A) < rank(B).
Za binarnu relaciju E kazemo da je ekstenzionalna na nepraznoj
klasi A ako za svako a, b A vazi:
x [ xE a A;
x(xE a xE b) a = b.
2.9.11 Teorema [Mostowski kolaps]
Neka je A neprazna klasa i neka je E ekstenzionalna, dobro za-
snovana relacija skupovnog tipa na klasi A. Tada postoji jedinstvena
tranzitivna klasa M i jedinstvena bijekcija f : A M takva da za svako
a, b A vazi
a E b f(a) f(b). (2.4)
Dokaz
Na osnovu teoreme 2.9.2 postoji jedinstvena funckija f sa dome-
nom A takva da za svako a A vazi
f(a) = f(x) [ xE a. (2.5)
Neka je
M =
def
f(a) [ a A.
Primetimo da je neposredna posledica (2.5) cinjenica da je klasa M
tranzitivna, kao i da iz a E b sledi da f(a) f(b). Takode primetimo
da iz same denicije klase M neposredno sledi surjektivnost funkcije
f. Ako pokazemo da je f 1-1, onda ce iz (2.5) slediti i preostala
implikacija u (2.4).
E-indukcijom po A pokazimo da je f 1-1. U tom cilju, neka su
skupovi a, b A takvi da je restrikcija funkcije f na skup
x [ xE a x [ xE b
1-1. Pretpostavimo da je f(a) = f(b) i neka je skup x takav da xE a.
Tada f(x) f(a), odakle zbog f(a) = f(b) sledi da postoji skup y
takav da y E b i f(x) = f(y). No sada po induktivnoj hipotezi mora
biti i x = y, odakle sledi da xE b. Kako se na isti nacin pokazuje da
iz y E b sledi da y E a, na osnovu ekstenzionalnosti relacije E mora biti
i a = b.
Ovim smo pokazali da je f 1-1, a time i teoremu u potpunosti.
3
Kombinatorna teorija
skupova
3.1 Kardinali
Aksioma izbora obezbeduje da se svaki skup moze dobro urediti. Po-
sebno, kazemo da je skup x dobro ureden ordinalom ako postoji
bijekcija f : x.
3.1.1 Denicija Neka je x proizvoljan skup. Kardinalni broj skupa
x, u oznaci [x[, je najmanji ordinal kojim se skup x moze dobro urediti.
Posebno, ordinal je kardinal ako je = [[.
3.1.2 Primer Svi elementi skupa su kardinali. Primetimo da je
takode kardinal, ali + 1 nije, jer je [ + 1[ = . Jedna od mogucih
bijekcija izmedu ova dva ordinala je denisana sa
f() = 0;
f(n) = n + 1, n .
Slicnom argumentacijom se pokazuje da za bilo koji beskonacan ordi-
nal vazi [ + 1[ = [[.
153
154 3. KOMBINATORNA TEORIJA SKUPOVA
3.1.3 Teorema [Cantor] Za svaki skup x je [x[ < [P(x)[.
Dokaz
Neka je x proizvoljan skup. S jedne strane, funkcija
f : X P(x)
denisana sa
f(x) = x
je 11, pa je [x[ [P(x)[.
Ostaje da pokazemo da je [x[ , = [P(x)[. U suprotnom, postojala bi
bijekcija g : x P(x). Tada po Shemi separacije postoji skup
a = y x [ y / g(y).
Posto je g na, postoji y x tako da je a = g(y). Sada dobijamo
kontradikciju y a y / a.
Kardinal je konacan ukoliko je < , a u suprotnom je besko-

nacan. Beskonacne kardinale cemo beleziti malim grckim slovima ,
, , uz koriscenje indeksa, a klasu svih kardinala cemo oznacavati
sa Card. Neposredna posledica prethodne teoreme je cinjenica da je
Card prava klasa. Cantorova teorema, zajedno sa dobrom uredenoscu
ordinala nam obezbeduje sledece:
Za svaki kardinal postoji najmanji kardinal veci od njega, u oznaci
+
.
3.1.4 Denicija Za kardinal kazemo da je sledbenik ako postoji
kardinal tako da je =
+
. U suprotnom za kazemo da je granicni
kardinal.
Sve beskonacne kardinale redamo po velicini u transnitni niz alefa
na sledeci nacin:
3.1. KARDINALI 155

0
=
0
= ;

+1
=
+1
=
+
, u slucaju granicnog ordnala .

Dvostruke oznake za iste skupove (
) smo uveli zbog razlike

u ordinalnoj i kardinalnoj aritmetici. Kad budemo koristili oznaku
podrazumevacemo kardinalnu aritmetiku, a kad budemo koristili

oznaku
podrazumevacemo ordinalnu aritmetiku.

3.1.5 Primer Ako je proizvoljan ordinal, onda je
+1
sledbenik
kardinal. U slucaju kada je granicni ordinal,
je granicni kardinal.
3.1.6 Denicija [Konalnost] Neka je x,
x
) parcijalno ureden
skup. Kazemo da je skup a x konalan u x,
x
) ako za svaki
element y skupa x postoji element b skupa a takav da
y
x
b.
Pod konalnoscu parcijalnog uredenja x,
x
), u oznaci
cf x,
x
),
podrazumevamo najmanji kardinal medu kardinalima konalnih sku-
pova u x.
U slucaju beskonacnih kardinala umesto cf , ) pisacemo samo
cf . Iz denicije neposredno sledi da za svaki beskonacni kardinal
vazi:
cf cf = cf ;
cf .
3.1.7 Denicija Za beskonacni kardinal kazemo da je regularan
ako je cf = . U suprotnom je singularan kardinal.
3.1.8 Primer Pokazimo da za svaki ordinal vazi

. (3.1)
Neka je / klasa svih ordinala za koje vazi (3.1) i neka je ordinal
takav da je /. Tada za svako < vazi
, sto zajedno sa
<
i
<
povlaci (3.1).
No ovo upravo znaci da posmatrani ordinal pripada klasi /,
odakle na osnovu teoreme transnitne indukcije zakljucujemo da klase
/ i Ord moraju biti jednake.
3.1.9 Primer [Fiksne tacke niza alefa] Beskonacni kardinal
zovemo i ksnom tackom niza alefa ukoliko je
=
.
Pokazimo da niz alefa ima proizvoljno velike ksne tacke, odnosno da
za svaki ordinal postoji kardinal > takav da vazi
<
= .
Neka je proizvoljan ordinal. Denisimo niz kardinala
n
[ n )
indukcijom po na sledeci nacin:

0
=
;

n+1
=
n
.
Dalje, neka je =
n<
n
. Iz konstrukcije kardinala neposredno sledi
da je
< kao i da vazi

=
_
n<
n
=
_
n<
n
=

n<
n
=
.
3.1.10 Denicija [Kardinalna aritmetika] Neka su i proi-
zvoljni kardinali. Kardinale + , i
denisemo na sledeci
nacin:
3.1. KARDINALI 157
+ = [( ) ( )[;
= [ [;

= [
[.
3.1.11 Primer Lako se proverava da se na konacnim kardinalima
(podsetimo da su to upravo svi ordinali manji od ) kardinalna i ordi-
nalna aritmetika poklapaju. No na beskonacnim kardinalima se kar-
dinalna i ordinalna aritmetika drasticno razlikuju. Recimo, u smislu
ordinalnog stepenovanja je
2
=
_
n<
2
n
= ,
dok je u smislu kardinalnog stepenovanja 2
0
>
0
(neposredna posle-
dica Cantorove teoreme).
3.1.12 Teorema Neka je proizvoljan ordinal. Tada je
.
Dokaz
Neka je : Ord Ord Ord kanonska bijekcija. Uocimo klasu
A svih ordinala takvih da je
[
] =
.
Dovoljno je pokazati da su klase A i Ord jednake. Neka je /. Na
osnovu konstrukcije neposredno sledi da je
].
Pretpostavimo da postoje ordinali , <
takvi da je
= (, ).
Neka je maksimum od i . Tada je
[[ <
,
pa postoji ordinal < takav da je
[[ =
.
No tada je [ [ =
, pa zbog
[ ], mora biti
.
Kontradikcija.
Dakle, A, pa su na osnovu teoreme transnitne indukcije klase
A i Ord jednake.
3.1.13 Posledica Neka su i proizvoljni kardinali, s tim da je bar
jedan od njih beskonacan. Tada je
+ = = max, .
Dokaz
Neka je . Posto je beskonacan kardinal, vazi
+ + = ,
odakle sledi tvrdenje.
3.1.14 Primer S obzirom na idempotentnost beskonacnih kardinala,
za svaki ordinal imamo da je
+1
regularan kardinal. Ako je
granicni ordinal, onda
ne mora biti regularan kardinal. Primera

radi,
cf
= <
,
tj.
je singularan kardinal konalnosti . Posebno, ako je regu-

laran kardinal i ako je ordinal veci ili jednak , onda je
+
singu-
laran kardinal konalnosti .
3.1.15 Denicija Za proizvoljne skupove X i I i proizvoljne kardi-
nale i
i
, i I denisemo sledece skupove i kardinale:
3.1. KARDINALI 159
[X]
=
def
x X [ [x[ = ;
[X]
<
=
def
x X [ [x[ < ;

iI
i
=
def
[
iI
(
i
i)[;

iI
i
=
def
[f : I
iI

i
[ (i I)f(i)
i
[.
3.1.16 Primer Konstrukcijom odgovarajucih bijekcija lako se pro-
verava da vazi:
1. Neka je f : I I bijekcija. Tada :

iI
i
=
iI
f(i)

iI
i
=
iI
f(i)
;
2. Neka je A
j
, j J particija skupa I. Tada je
iI
i
=
jJ
iA
j
i
;
3.
iI
i
=
iI
i
4. Neka je
i
> 1 , i I. Tada je
iI
iI
i
;
5. Za svaki beskonacan kardinal je 2
;
6. Neka je i neka je . Tada je
= [[]
[ ;
7. Neka je
i
> 0 , i I i neka je = sup
iI
i
=
iI
i
. Tada :

iI
i
= [I[

iI
i
=
|I|
.
3.1.17 Denicija [Jako granicni kardinali] Za kardinal kazemo
da je jako granicni (strong limit) ako za svako < vazi 2
< .
3.1.18 Denicija [Bethi] Bethi se rekurzivno denisu na sledeci
nacin:

0
=
0
;

+1
= 2
(u smislu kardinalnog stepenovanja);

, u slucaju granicnog ordinala .

Za svaki granicni ordinal kardinal
je jako granicni. Iz deni-

cije neposredno sledi da je
= [V
+
[.
Posebno, kardinal
c =
def

1
= [P()[
zovemo i kontinuumom .
Kontinuum hipoteza (CH):
1
=
1
.
Generalisana kontinuum hipoteza (GCH):
(
).
3.1. KARDINALI 161
3.1.19 Teorema [Konigova lema] Neka je
i
<
i
, i I. Tada
je
iI
i
<
iI
i
.
Dokaz
Neka je =
iI
i
i neka je P = f : I [ (i I)f(i)
i
.
Uocimo proizvoljnu funkciju F :
iI
(
i
i) P. Dovoljno je
pokazati da F nije na.
Za svako i I neka je F
i
=
j
F. Kako za svako i I vazi
i
<
i
, to za svako i I postoji a
i

i
F
i
[
i
i] . Lako se
proverava da funkcija a
i
[ i I) ne pripada rng(F).
Navedimo neke posledice Konigove leme:
1. x([x[ < [P(x)[)
Kako je 1 < 2, po Konigovoj lemi sledi da je
[x[ =
ix
1 <
ix
2 = 2
|x|
= [P(x)[ .
2. (cf 2
>
)
Neka je
i
, i
niz kardinala manjih od 2
. Tada je
iI
i
<
iI
2
= (2
= 2
,
odakle sledi da je cf 2
>
.
3. (cf
>
);
4. (
cf
>
).
3.2 Kontinuum funkcija
3.2.1 Denicija Pod kontinuum funkcijom podrazumevamo funkci-
ju
.
Ordinalnu funkciju f : Ord Ord takvu da za svaki ordinal vazi
2
=
+f()
zovemo i kontinuum odstupanjem.
Konvencija Ukoliko se ne kaze drugacije, za aritmeticke operacije
koje se eventulano javljaju u indeksu nekog alefa ili beta podrazume-
vamo da su ordinalne.
Cantorova teorema i Konigova lema namecu sledeca ogranicenja za
kontinuum funkciju:
< 2
cf 2
>
.
Za beskonacan kardinal i proizvoljan kardinal neka je
<
=
def
_
<
.
3.2.2 Lema Neka je
0
. Tada je
2
= (2
<
)
cf
.
Dokaz
Kako je 2
2
<
, to je 2
= (2
)
cf
(2
<
)
cf
. Ostaje da
pokazemo obratnu nejednakost. Neka je =
icf
i
,
i
< . Tada
je
2
= 2
icf
i
=
icf
2
icf
2
<
= (2
<
)
cf
.
3.2. KONTINUUM FUNKCIJA 163

3.2.3 Teorema [Bukovsk y, Hechler] Neka je > cf i neka je
kontinuum funkcija skoro konstantna na , tj. neka postoji kardinal
0
< (
0
cf ) takav da za svaki kardinal
0
< vazi 2
= 2
0
.
Tada je 2
= 2
<
.
Dokaz
S jedne strane,
2
<
=
0
<
2
0
<
2
0
= 2
0
.
S druge strane, neka je
[ < cf ) rastuci niz kardinala manjih od

takav da je =
cf
. Tada je
=
cf
cf
2
cf
2
0
= cf 2
0
= 2
0
.
Dakle, 2
<
= 2
0
. Sada je
2
= (2
<
)
cf
= 2
0
cf
= 2
0
= 2
<
.
Primetimo da je zbog monotonosti kontinuum funkcije uslov skoro

konstantnosti ekvivalentan konstantnosti kontinuum funkcije na proi-
zvoljnom konalnom skupu u .
3.2.4 Posledica Pretpostavimo da je kontinuum odstupanje konsta-
ntno, tj. da postoji ordinal takav da za svaki ordinal vazi
2
=
+
.
Tada .
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, neka je . Posto je + > ,
postoji
= min [ + > .
Iz izbora ordinala neposredno sledi:
Ordinal je granicni;
;
Za svaki ordinal < vazi + = ;
cf
+
= cf .
Sada za svaki ordinal < vazi
2
+
=
++
=
+
= 2
,
odakle sledi da je kontinuum funkcija skoro konstantna na
+
. Na
osnovu Bukovsk yHechler teoreme imamo da je
2
+
= 2
<
+
= 2
.
Medutim, kako je + > to je
2
+
=
++
>
+
= 2
.
Kontradikcija. Dakle, mora biti .
3.2.5 Lema Neka je
< cf
. Tada je
.
Dokaz
Kako je
< cf
, to je svaka funkcija f :
ogranicena,
tj. postoji tako da je f[
. Samim tim,
.
Kako obratna nejednakost trivijalno vazi, imamo tvrdenje.
3.2.6 Posledica [Hausdorova formula] Za proizvoljne ordinale

i vazi
+1
=

+1
.
3.2. KONTINUUM FUNKCIJA 165
Dokaz
Treba pokazati da je
+1

+1
. Ako je
<
, onda je
+1
=

+1
= 2
.
Ako je
+1
>
, onda je po prethodnoj lemi
+1
=
+1

+1
.
3.2.7 Lema Neka je granicni kardinal i neka je cf . Tada je
= (sup
<
)
cf
.
Dokaz
Neka je
i
[ i cf ) rastuci niz kardinala manjih od takav da
je =
icf
i
. Tada je

icf
icf
icf
sup
<
= (sup
<
)
cf
.
S druge strane,
(sup
<
)
cf
(
)
cf
=
3.2.8 Teorema [Rekurzivno izracunavanje
] Neka je proi-
zvoljan ordinal. Tada za svaki ordinal vazi:
(1)
= 2
;
(2) > (( )
( )
);
(3) > ( )
<
. Tada :
(3.1)
= cf
cf
>
;
(3.2) cf
<
=
cf
.
Dokaz
Primetimo da je (1) ranije dokazano, tako da ostaje da pokazemo
(2) i (3).
(2) Neka je > i neka je tako da je
. Tada je
.
(3) Neka je > i neka je za svako
<
. Ako je
= + 1, onda je po Hausdorovoj formuli
.
Stoga je od interesa slucaj kada je granicni ordinal.
(3.1) Neka je cf
>
. Tada je
.
(3.2) Neka je cf
<
. Tada je
= (sup
)
cf
=
cf
3.2.9 Posledica Neka vazi GCH. Tada je
=
_
_
_
< cf
+1
, cf
<
+1
,
.
3.3. STACIONARNI SKUPOVI 167
Dokaz
S obzirom na prethodnu teoremu i GCH, treba samo pokazati da
za za svaki ordinal vazi
cf
= 2
=
+1
.
Primetimo da prethodne jednakosti vaze kad god je
regularan kar-
dinal, pa ostaje da proverimo slucaj kada je
singularan kardinal.
S obzirom na GCH, tada za svako vazi 2
=
+1
<
, pa
je samim tim
= 2
<
. Sada je 2
= (2
<
)
cf
=
cf
.
3.2.10 Primer Ako je kardinal jako granicni, onda je 2
<
= , a
time i
2
= (2
<
)
cf
=
cf
.
Ako je jako nedostiziv kardinal, onda na osnovu teoreme 3.2.8 za
svako < vazi
= , odakle sledi da je
<
= = 2
<
.
Najzad, ako je kardinal slabo nedostiziv kardinal i nije nedostiziv,
onda postoji kardinal < takav da je 2
. Sada je
<
(2
)
<
= 2
<
,
odakle, posto obratna nejednakost trivijalno vazi, sledi da je
<
= 2
<
.
3.3 Stacionarni skupovi
Neka je regularan neprebrojiv kardinal. Za skup x kazemo
da je neogranicen u ako je on konalan u . Skup x je zatvoren
u ako za svaki granicni ordinal iz i svaki niz
x
[ < )
u x vazi da
_
<
x
x.
Napomenimo da smo ovde implicitno iskoristili regularnost kardinala
, tj. cinjenicu da supremum niza elemenata iz duzine manje od
mora pripadati kardinalu .
Primetimo da su na prethodni nacin denisani zatvoreni skupovi
u upravo zatvoreni skupovi u intervalnoj topologiji na (bazu
topologije cine otvoreni intervali).
Umesto zatvoren i ogranicen cemo cesto pisati samo club (clo-
sed unbounded).
3.3.1 Primer Neka je proizvoljan ordinal u regularnom kardinalu
. Lako se proverava da je skup C denisan sa
C = [, ) = + [ <
zatvoren i neogranicen u . Napomenimo da smo u deniciji skupa C
upotrebili ordinalno sabiranje.
3.3.2 Primer Neka je regularan neprebrojiv kardinal. Pokazimo
da je skup
C = < [
_
=
zatvoren i neogranicen u .
Zatvorenost Neka je < granicni ordinal i neka je
c
[ < )
niz u C. Ocigledno je c =
<
c
granicni ordinal. Kako je regularan

kardinal, imamo da je c < , odakle sledi da c C.
Neogranicenost Neka je proizvoljan ordinal u . Tada zbog regu-
larnosti vazi
<
_
n<
+ n = + < ,
a kako je + granicni ordinal, mora biti i + C.
3.3.3 Lema Neka je regularan neprebrojiv kardinal. Tada je pre-
sek < zatvorenih i neogranicenih skupova u takode zatvoren i
neogranicen.
Dokaz
S obzirom da je presek proizvoljne familije zatvorenih skupova
zatvoren skup, ostaje da se pokaze neogranicenost. Neka je beskona-
can kardinal manji od i neka su C
, < zatvoreni i neograniceni

skupovi u . Uocimo proizvoljan ordinal
0
< . Posto je svaki
od skupova C
neogranicen, mozemo izabrati c

,0
C
tako da je
0
< c
,0
. Neka je
1
=
_
<
c
,0
.
Zbog regularnosti kardinala imamo da
1
. Ponovimo prethodni
postupak puta. Dobijamo nizove
n
[ n < ) i
c
,n
[ n < ) C
, < .
Iz konstrukcije neposredno sledi da za svako < vazi
_
n<
n
=
_
n<
c
,n
,
sto upravo znaci da
_
n<
<
C
3.3.4 Denicija Neka su X
, podskupovi neprebrojivog
regularnog kardinala . Dijagonalni presek skupova X
,
=
def
[
.
Primetimo da je
.
3.3.5 Teorema Familija zatvorenih i neogranicenih skupova u je
zatvorena za dijagonalne preseke.
Dokaz
Neka su C
, proizvoljni zatvoreni i neograniceni skupovi u

. Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da je data familija
skupova opadajuca. Dalje, neka je C =
. Pokazimo da je C
zatvoren i neogranicen.
Zatvorenost Neka je granicni ordinal u i neka je c
[ < )
proizvoljan niz u C duzine . Posto je regularan kardinal, supremum
c uocenog niza takode pripada . Pokazimo da c C. Po deniciji
c C akko c
<c
C
, a kako je
<c
C
<
C
c
(ovde smo iskoristili cinjenicu da je C
za c
, iz
prethodnog sledi da je niz c
[ c
< < ) sadrzan u C

c
, pa i njegov
supremum, a to je c, takode pripada skupu C
c
.
Neogranicenost Neka je proizvoljan ordinal u i neka je
f : P() 0
funkcija izbora. Formirajmo rekurzivno niz
n
[ n < ) na sledeci
nacin:

0
= f(C
0
( + 1))

n+1
= f(C
n+1
(
n
+ 1)) .
Neka je =
n
. Sasvim slicno kao malo pre pokazuje se da

n
C
n
=
,
tj. C i > .
3.3.6 Denicija [Stacionarni skupovi] Za skup S kazemo da
je stacionaran ako sece sve zatvorene i neogranicene skupove u .
Primetimo da za svaki stacionaran S vazi [S[ = .
3.3.7 Primer Na osnovu leme 3.3.3, svaki zatvoren i neogranicen
skup u je i stacionaran u .
3.3.8 Primer [S
] Neka je regularan neprebrojiv kardinal i neka

je regularan kardinal manji od . Sa S
oznacimo skup svih ordinala

u konalnosti . Pokazimo da je S
stacionaran skup u .
Uocimo proizvoljan zatvoren i neogranicen skup C i u njemu
rastuci niz c
[ < ). Neka je c supremum uocenog niza. Posto je

regularan kardinal, imamo da c , a iz regularnosti i cinjenice da
je c supremum rastuceg niza sledi da je cfc = , pa c S
. Najzad,
c C jer je C zatvoren u .
3.3.9 Primer Neka je skup S stacionaran u i neka je skup C
zatvoren i neogranicen u . Tada je skup S C stacionaran u .
3.3.10 Denicija [Regresivne funkcije] Za funkciju f : S
kazemo da je regresivna na stacionarnom skupu S ako za svaki
ordinal S veci od 0 vazi
f() < .
3.3.11 Teorema [Fodor] Neka je funkcija f : regresivna
na stacionarnom skupu S . Tada postoji stacionaran skup S
1
S
na kojem je funkcija f konstantna.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno. Tada je za svako skup
A
= S [ f() =
nije stacionaran. Izaberimo zatvoren i neogranicen u skup C
disju-
nktan sa A
. Po teoremi 3.3 je skup C =
takode zatvoren i
neogranicen u .
Neka je S
1
= S C. Primetimo da je S
1
stacionaran skup jer je
presek stacionarnog skupa i zatvorenog i neogranicenog skupa.
Neka je > 0 iz S
1
proizvoljno. Tada

(jer je S
1
C),
odakle neposredno sledi da je f() ,= za svako < , pa mora biti i
f() . Medutim, ovo je u kontradikciji sa cinjenicom da je S
1
S
i da je funkcija f regresivna na S.
3.3.12 Posledica Postoji disjunktnih stacionarnih skupova u .
Dokaz
Sledeci oznake iz primera 3.3.8, neka je S
skup svih ordinala iz

konalnosti . Naravno, S
je stacionaran skup. Za svaki ordinal

W izaberimo rastuci niz
n,
[ n < ) u ciji je supremum bas
. Pokazimo sledece pomocno tvrdenje:
(1) Postoji m < tako da je za svako < skup
W
= S
[
m,

stacionaran u .
Pretpostavimo suprotno. Tada za svako n < postoji
n
< tako
da skup S
[
n,

n
nije stacionaran. Neka je supremum
niza
n
[ n < ).
Tada za svako n < skup A
n
= S
[
n,
nije sta-
cionaran. Medutim, A
n
S
[, ), odakle bi sledilo da je A
n
stacionaran. Kontradikcija.
Neka je m < svedok za (1). Denisimo funkciju f : S
na
sledeci nacin:
f() =
m,
.
Sada je f regresivna funkcija na svakom od skupova W
, pa po Fodor-
ovoj teoremi za svako postoji stacionaran S
na kome je
f konstantna. Neka je
= f[S
]. Primetimo da je
.
Niz
[ < ) je konalan u regularnom kardinalu , pa medu

skupovima S
mora biti disjunktnih.

Za neglavni lter F nad kazemo da je normalan ako je zatvoren
za dijagonalne preseke. Za neglavni lter F nad kazemo da je
kompletan ako je zatvoren za preseke < mnogo svojih elemenata.
3.3.13 Teorema Neka je F normalan lter nad koji sadrzi sve
intervale oblika [, ) , . Tada vazi:
F je kompletan ;
F sadrzi sve zatvorene i neogranicene skupove u .
Dokaz
Neka je < i neka je X
, familija skupova u F. Denisimo

skupove A
, na sledeci nacin:
A
=
_
X
[, ) , <
[, ) , < .
Sada je
, pa
F .
Neka je C
0
skup svih granicnih ordinala u . Kako je
C
0
=
[ + 2, ) ,
C
0
je zatvoren i neogranicen i C
0
F. Dalje, neka je C proizvoljan
zatvoren i neogranicen skup u i neka je
[ < ) rastuca nu-

meracija skupa C. Odavde sledi da je
za svako . Sada
skup
D = C
0

+ 1, )
pripada lteru F .
Neka je D proizvoljno. S jedne strane, zbog D C
0
je
granicni ordinal. S druge strane, kako
+1, ), iz denicije
dijagonalnog preseka i cinjenice da je granicni ordinal sledi da

+ 1, ) = [
, ) ,
pa mora biti =
. Dakle, D C, pa C F.
3.4 Nedostizivi kardinali
Neka je kardinal neprebrojiv. Tada za kardinal kazemo da je:
slabo nedostiziv, ako je regularan i granicni;
jako nedostiziv, ako je regularan i jako granicni.
Iz denicije neposredno sledi da je svaki jako nedostiziv kardinal
ujedno i slabo nedostiziv.
3.4.1 Primer Iz GCH neposredno sledi da je svaki slabo nedostiziv
kardinal ujedno i jako nedostizan. Zaista, ako je slabo nedostiziv
kardinal, onda za proizvoljan kardinal < mora biti i
2
GCH
=
+
< ,
tj. je i jako granicni kardinal.
3.4. NEDOSTI
ZIVI KARDINALI 175

3.4.2 Teorema Pretpostavimo da je kardinal slabo nedostiziv. Ta-
da je
=
.
Dokaz
Dovoljno je pokazati da za svaki ordinal < vazi
< . Naime,
u tom slucaju je
=
_
<
.
Stoga indukcijom po pokazujemo da je
< .
1.
0
< jer je slabo nedostiziv kardinal;
2. Neka je
< . Kako je granicni kardinal, tada je i

+1
< ;
3. Neka je < granicni ordinal i neka je
< za svaki ordinal

< . S obzirom da je regularan kardinal, mora biti i
=
_
<
< .
3.4.3 Zadatak Neka je M neprazan tranzitivan skup. Pokazati da

u modelu M, ) vaze aksiome ekstenzionalnosti, praznog skupa i reg-
ularnosti.
Uputstvo
Sto se tice aksiome praznog skupa, dovoljno je pokazati da 0 M.

Neka je x -minimalni element skupa M (on postoji na osnovu aksiome
regularnosti). Zbog tranzitivnosti skupa M je x M, a kako je
x M = 0 (-minimalnost x), mora biti x = 0.
Da bismo pokazali vazenje aksiome regularnosti u M, ), dovoljno
je pokazati da -minimalni element svakog skupa iz M takode pripada
M. No ovo je direktna posledica tranzitivnosti skupa M: ako x M,
onda je i x M.
Prelazimo na aksiomu ekstenzionalnosti. Primetimo da
M, ) [= xy(x = y z(z x z y))
ako i samo ako vazi
(x M)(y M)(x = y (z M)(z x z y)).
Neka su x, y M proizvoljni. Hocemo da pokazemo da vazi
x = y (z M)(z x z y).
Implikacija sleva u desno je direktna posledica predikatskog racuna
prvog reda (instanca jedne od akssoma jednakosti), dok je obratna
implikacija direktna posledica tranzitivnosti skupa M i aksiome ek-
stenzionalnosti. Naime, uoceni skupovi x i y su zbog tranzitivnosti
skupa M ujedno i njegovi podskupovi, pa je
(z M)(z x z y)
ekvivalentno sa
z(z x z y),
odakle po aksiomi ekstenzionalnosti sledi da je x = y. .
3.4.4 Zadatak Neka je granicni ordinal veci od . Pokazati da u
modelu V
, ) vaze aksiome ekstenzionalnosti, praznog skupa, para,

unije, partitivnog skupa, beskonacnosti, izbora i regularnosti, kao i da
vazi shema separacije.
Uputstvo
Na osnovu prethodnog zadatka u V
, ) vaze aksiome ekstenzion-

alnosti, praznog skupa i regularnosti. Neka su x, y V
proizvoljni i
neka je
= maxrank(x), rank(y).
Tada x, y V
+1
i V
+1
V
. Odavde sledi:
3.4. NEDOSTI
ZIVI KARDINALI 177

x, y V
+1
, pa x, y V
+2
. Kako je granicni ordinal veci
od , imamo da V
+2
V
, odakle zbog tranzitivnosti V
sledi
da
x, y V
.
Ovim je pokazano vazenje aksiome para u V
;
P(x) V
+2
, pa na slican nacin kao malo pre zakljucujemo da
P(x) V
, odakle sledi vazenje aksiome partitivnog skupa u V
.
Odavde zajedno sa tranzitivnoscu V
dobijamo da u V
vazi i
shema separacije:
A = z x [ x,
pa A P(x), odakle zbog P(x) V
sledi da A V

x V
+2
, pa imamo da
x V
, odakle sledi da u V
vazi
aksioma unije;
Neka je R dobro uredenje skupa x. Kako je R x x, imamo
da R V
+4
, odakle sledi da R V
. Dakle, u V
vazi i aksioma
izbora.
Konacno, V
, pa u V
vazi i aksioma beskonacnosti.

3.4.5 Teorema Neka je jako nedostiziv kardinal. Tada za svaku
funkciju f : V
i svaki skup X V
vazi
f[X] = f(x) [ x X V
.
Posebno, u modelu V
, ) vazi shema zamene.

Dokaz
Neka je X proizvoljan skup u V
i neka je = rank(X). Naravno,

+ 1 < . Iz jake nedostizivosti sledi da je
[V
[ <
za svako < , pa imamo da je
[X[ < [V
+1
[ < .
Za x X neka je
x
= rank(x) i neka je
= sup
x
[ x X.
Kako je [X[ < i kako je regularan kardinal, imamo da je < .
Sada je f[X] V
, pa f[X] V
+1
, a kako je granicni ordinal,
imamo da V
+1
V
, odakle zbog tranzitivnosti V
sledi da f[X] V
.
Posebno, prethodno vazi i za svaku denabilnu sa parametrima iz
V
funkciju f : V
, pa u modelu V
, ) vazi shema zamene.

3.4.6 Posledica Ako je teorija ZFC neprotivrecna, onda se ZFC
sredstvima ne moze dokazati egzistencija jako nedostizivih kardinala.
Dokaz
Pretpostavimo da je teorija ZFC neprotivrecna. Na osnovu pre-
thodne teoreme je V
, ) model teorije ZFC za svaki jako nedostizan

kardinal . Ako bi se ZFC sredstvima mogla dokazati egzistencija jako
nedostiznog kardinala , onda bi na osnovu prethodnog imali da
ZFC Con(ZFC),
sto je u suprotnosti sa Godelovim teoremama nepotpunosti.
3.4.7 Posledica Ako je teorija ZFC neprotivrecna, onda se ZFC
sredstvima ne moze dokazati egzistencija slabo nedostizivih kardinala.
Dokaz
Potrebna je mala modikacija dokaza prethodne posledice koja za-
hteva neka znanja o Godelovom konstruktibilnom univerzumu L, koja
cemo ovde samo kratko napomenuti.
Za proizvoljan skup X sa D(X) oznacavamo skup svih denabilnih
sa parametrima iz X X podskupova skupa X. Konstruktibilni
univerzum L konstruisemo rekurzivno po Ord na sledeci nacin:
3.4. NEDOSTI
ZIVI KARDINALI 179

L
0
= 0;
L
+1
= D(L
);
L
<
L
u slucaju granicnog ordinala > 0;

L =
Ord
L
.
Napomenimo da u L, ) vazi GCH.
Prelazimo na dokaz posledice. Ako je slabo nedostiziv kardinal,
onda je on zbog vazenja GCH u L jako nedostiziv u L, pa je L
, )
model teorije ZFC. Dalje nastavljamo isto kao i u dokazu prethodne
posledice.
Za jako nedostiziv kardinal kazemo da je Mahloov ako je skup
regularnih kardinala u stacionaran u .
3.4.8 Teorema Neka je Mahloov kardinal. Tada je ti jako
nedostiziv kardinal.
Dokaz
Neka je C skup svih jako granicnih kardinala u . Pokazimo da
je C zatvoren i neogranicen u . Primetimo da zatvorenost skupa C
direktno sledi iz cinjenice da je unija jako granicnih kardinala takode
jako granicni kardinal.
Neka je < proizvoljno. Konstruisimo rekurzivno kardinal >
na sledeci nacin:

0
=
+

n+1
= 2
n
=
n<
n
.
Iz konstrukcije neposredno sledi da je jako granicni i da je > , a
kako je nedostiziv, mora biti < . Ovim smo pokazali da je skup
C neogranicen.
Posto je Mahloov kardinal, skup S svih regularnih kardinala u
je stacionaran u , pa je i skup S
1
svih jako nedostizivih kardinala u
takode stacionaran, jer je S
1
= S C.
Sada je [S
1
[ = , odakle neposredno sledi da je ti nedostiziv
kardinal.
3.4.9 Primer Pokazimo da najmanja ksna tacka niza jako nedosti-
znih kardinala nije Mahloov kardinal.
Neka je najmanja ksna tacka niza jako nedostizivih kardinala, S
skup svih regularnih kardinala u i neka je C skup svih jako granicnih
kardinala u .
Ako bi skup S bio stacionaran, onda bi i skup S
1
= S C takode
bio stacionaran. Neka je
[ < ) rastuca numeracija skupa S

1
.
Tada je sa
f(
) =
denisana regresivna funkcija na stacionarnom skupu S
1
, pa po Fodor-
ovoj teoremi postoji stacionaran S
2
na kome je funkcija f konstantna.
Medutim, f je 11, pa mora biti [S
2
[ = 1. Kontradikcija.
Dakle, S nije stacionaran u , pa nije Mahloov kardinal.
3.5 Kompletne Booleove algebre
Booleova algebra B je kompletna ako svaki neprazan podskup skupa
B ima supremum i inmum. Precizirajmo notaciju:

X =
def
sup
B
X;

X =
def
inf
B
X;
X
c
=
def
x
c
[ x X;
3.5. KOMPLETNE BOOLEOVE ALGEBRE 181
X Y =
def
x y [ x X y Y ;
X Y =
def
x y [ x X y Y ;

0 =
def
0;

0 =
def
1.
3.5.1 Zadatak Neka je X proizvoljan skup. Pokazati da je Booleova
algebra P(X), ) kompletna.
3.5.2 Zadatak Neka je X,
X
) proizvoljan topoloski prostor. Po-
kazati da je Booleova algebra regularno otvorenih skupova r.o.X, )
kompletna.
3.5.3 Zadatak Navesti primer Booleove algebre koja nije komple-
tna.
Uputstvo
Neka je A algebra skupova generisana svim konacnim podskupo-
vima skupa prirodnih brojeva . Tada familija X svih konacnih pod-
skupova skupa parnih brojeva nema supremum u A, ).
3.5.4 Zadatak Dokazati da u kompletnim Booleovim algebrama va-
zi:
1. (
X)
c
=
X
c
;
2. (
X)
c
=
X
c
;
3. (
X) (
Y ) =
(X Y );
4. (
X) (
Y ) =
(X Y ).
3.5.5 Denicija W B je antilanac u Booleovoj algebri B ako
0 / W i ako za svako x, y W vazi x y = 0. Antilanac W je
particija algebre B ukoliko je
W = 1.
3.5.6 Zadatak Neka je W maksimalan antilanac Booleove algebre
B. Pokazati da je onda
W = 1.
Uputstvo
Neka je W antilanac u B takav da je a =
W < 1. Tada je
0 < a
c
, a kako je a
c
w = 0 za svako w W, skup Wa
c
je takode
antilanac u B, pa antilanac W nije maksimalan.
3.5.7 Lema Neka je B kompletna Booleova algebra, X neprazan po-
dskup skupa B takav da je X B = B i neka je W maksimalan anti-
lanac u X. Tada je
X =
W.
Dokaz
Posto je W X trivijalno mora biti i
X, pa ostaje da
se pokaze obratna nejednakost. Neka je x X proizvoljno. Kako je
X B = X, to
b = x
W
c
pripada skupu X. Sada je b
W = 0, a kako b X i kako je
W maksimalan antilanac u X, mora biti b = 0, odakle sledi da je
x
c
W = 1. Odavde neposredno sledi da je x
W = x, a time
i nejednakost
W.
3.5.8 Zadatak Neka je B kompletna Booleova algebra. Dokazati da
je D B 0 gust ako i samo ako za svako b B postoji D
b
D
tako da b =
D
b
.
Uputstvo
Ako je svaki element Booleove algebre B supremum nekih eleme-
nata skupa D, onda je po deniciji skup D gust u uocenoj algebri.
Pretpostavimo da je skup D gust u B0. Primetimo da je dovoljno
pokazati da je
D = 1, jer za 0 < b < 1 prelazimo na kompletnu

Booleovu algebru b B i u njoj gust skup D b B.
Pretpostavimo stoga da je s =
D < 1. Tada je 0 < s

c
, pa
postoji d D tako da je d s
c
. Odavde izvodimo kontradikciju na
sledeci nacin:
s =
D =
x d [ x D = s d > s,
jer je s d = 0.
3.5.9 Denicija Neka je beskonacan kardinal i B Booleova alge-
bra. Kazemo da je B -distributivna ako za svako I =
i svako
u
,i
[ , i I B vazi
iI
u
,i
=
u
,f()
.
Neka su W
1
i W
2
particije Booleove algebre B. Kazemo da je W
1
pronjenje particije W
2
ako
(u W
1
)(v W
2
)u v.
Skup X B je otvoren ako je (, x] X za svako x X.
3.5.10 Teorema Neka je kardinal i neka je B kompletna Booleova
algebra. Sledeci iskazi su ekvivalentni:
(a) B je distributivna ;
(b) Neka su D
, otvoreni gusti skupovi u B. Tada je skup

D =
otvoren i gust u B;
(c) Svaka familija W
[ particija Booleove algebre B ima

zajednicko pronjenje.
Dokaz
(a)(b) :
Neka su D
, gusti u B i neka je
D =
.
Ocigledno je D otvoren. Neka je u > 0 proizvoljno. Posto je svaki od
skupova D
gust, za svako ce postojati

u
,i
[ , i I
tako da je
u =
iI
u
,i
.
Samim tim je i
iI
u
,i
=
u = u.
Posto je B distributivna, imamo da je
u =
u
,f()
,
a kako za svako f
u
,f()
D ,
skup D je gust u B.
(b)(c) :
Neka su W
, particije Booleove algebre B. Za svako neka

je
D
= u B [ (v W
)u v.
Sada je na osnovu (b) skup D =
otvoren i gust u B. Neka

je W maksimalan antilanac u D 0. Ocigledno je W zajednicko
pronjenje particija W
, .
(c)(a) :
S jedne strane, za svako f

je
( )(
u
,f()

iI
u
,i
),
odakle sledi da je
iI
u
,i

u
,f()
.
S druge strane, neka je u =
i
u
,i
. Obratnu nejednakost je dovoljno
pokazati u slucaju kada je u = 1 (ako je u < 1, onda odgovarajuci
dokaz sprovedemo u algebri u B).
Neka je u = 1. Tada je za svako
iI
u
,i
= 1.
Odavde sledi da za svako postoji particija W
Booleove algebre
B tako da
(v W
)(i I
)v u
,i
.
Neka je particija W zajednicko pronjenje za W
, . Dakle, za
svako v W postoji f

tako da je
v
u
,f()
,
odakle sledi da je
u
,f()
= 1.

3.5.11 Denicija Kompletna Booleova algebra B je , )-distribu-
tivna ako vazi
<
<
b
,
=
<
b
,f()
Primetimo da je B -distributivna ako i samo ako je , )
distributivna za svaki kardinal .
3.6 Booleovsko vrednosni modeli
Neka je / jezik prvog reda, B kompletna Booleova algebra, M
neprazan skup i neka je /
M
= / M, pri cemu elemente skupa M
tretiramo kao nove simbole konstanti. Funkciju
| | : Sent/
M
B
zovemo B-vrednoscu ako vazi:
|a = a| = 1, a M;
|a = b| = |b = a|, a, b M;
|a = b| |b = c| |a = c|, a, b, c M;
|a = b||R(. . . , a, . . .)| |R(. . . , b, . . .)|, R Rel/, a, b M;
|a = b| |F(. . . , a, . . .) = F(. . . , b, . . .)|, F Fun/, a, b M;
|| = ||
c
;
| | = || ||;
| | = || ||;
|x(x)| =
aM
|(a)|;
3.6. BOOLEOVSKO VREDNOSNI MODELI 187
|x(x)| =
aM
|(a)|.
Par M, J) je B-model u odnosu na B-vrednost | | ukoliko vazi:
J je funkcija sa domenom /;
Za svaki simbol konstante c, J(c) M;
Za svaki funkcijski znak F arnosti n, J(F) je n-arna operacija
na skupu M;
Za svaki relacijski znak R arnosti n, J(r) je funkcija sa domenom
M
n
i kodomenom B takva da je
J(R)(a
1
, . . . , a
n
) = |R(a
1
, . . . , a
n
)|.
3.6.1 Primer Neka je B iskazna algebra i neka je / proizvoljan
model jezika /. Sasvim lako se proverava da je sa
|( a)| =
_
, / [= [ a]
, / ,[= [ a]
korektno denisana B-vrednost, tj. da je /, | |) B-model.
3.6.2 Primer Neka je /, | |) B-model i neka je D lter Booleove
algebre B. Binarna relacija na B denisana sa
a b (d B)(a d = b d)
je kongruencija, pa je i kolicnicka struktura B
D
= B
/
takode komple-
tna Booleova algebra, a /, | |
D
) je B
D
-model. Posebno, ako je D
ultralter, onda je /, | |
D
) klasican model.
3.6.3 Zadatak Neka je proizvoljna formula jezika /. Dokazati da
je
|a = b| |(. . . , a, . . .)| |(. . . , b, . . .)|.
Kazemo da u B-modelu /, | |) vazi recenica jezika /
M
uko-
liko je || = 1. B-model /, | |) je pun ako za svaki maksimalan
antilanac W u B i svaki a
u
[ u W M postoji a M tako da za
svako u W vazi
u |a = a
u
|.
Uz prethodnu simboliku, neka su a, b A takvi da je za svako
u W
u |a = a
u
| i u |b = a
u
|.
Tada je
u |a = a
u
| |b = a
u
| |a = b|,
odakle sledi da je
1 =
W |a = b| , tj. |a = b| = 1.
3.6.4 Teorema Neka je /, | |) pun B-model jezika / i neka je
(x, y) proizvoljna formula jezika /. Tada za proizvoljne

b M pos-
toji a M tako da
|x(x,
b)| = |(a,
b)|.
Dokaz
Neka je
X = u B [ (a
u
M)u |(a
u
,
b)|
i neka je W maksimalan antilanac u X. Kako je X B = X, to je
X =
W. Posto je /, | |) pun model, postojace a M tako

da
(u W)u |a = a
u
|.
Hocemo da pokazemo da je a odgovarajuci svedok. S jedne strane,
ocigledno je
|(a,
b)| |x(x,
b)|.
3.6. BOOLEOVSKO VREDNOSNI MODELI 189
S druge strane
|x(x,
b)| =
cA
|(c,
b)|
=
X
=
W
=
uW
u |a = a
u
|
uW
|(a
u
,
b)| |a = a
u
|
uW
|(a,
b)|
= |(a,
b)|.
Teorema 3.1 Neka je / jezik prvog reda, B kompletna Booleova alge-

bra, /, | |) B-model i valjana formula jezika /. Tada je || = 1.
Dokaz
Neka je formula jezika / takva da je || < 1. Tada postoji
ultralter D u B takav da || / D. Sada je ||
D
= 0, a kako je B
D
iskazna algebra, to je /, | |
D
) klasican model u kome ne vazi , pa
nije valjana formula.
Koristeci Booleovsko vrednosne modele, Dana Scott i Robert Solo-
vay su dali alternativno zasnivanje forsinga godinu dana posle Co-
hena, i o tome ce biti vise reci u poglavlju o forsingu. Interesantna
je primena Booleovsko vrednosnih modela u dokazu Godelove teoreme
potpunosti.

Citaoca upucujemo na [79].
3.7 Ultralteri
Nesto detaljnije cemo se pozabaviti lterima u Booleovoj alge-
bri P(I), gde je I proizvoljan skup, kao i ultraproizvodima - kon-
strukcijom koja je znacajna i u teoriji modela i u teoriji skupova,
sto ce biti ilustrovano raznim primerima (karakterizacija elementarnih
klasa, sintaksna svojstava innitarnih jezika, uvid u fundamentalna
svojstva realnih/verovatnosnih mera, no merenje jacine jakih aksioma
beskonacnosti, kontinuum problem).
Filter F nad skupom I je lter Booleove algebre P(I), ), pa onda
za F vazi:
1. I F;
2. Ako x i y pripadaju F, onda i x y pripada F;
3. Ako x F, onda i svaki njegov nadskup y P(I) takode pripada
F.
Pravi lter F (ako 0 / F) je ultralter ako je maksimalan u smislu
inkluzije, tj. ako ne postoji pravi lter u P(I) ciji je F pravi (strogi)
podskup. Ekvivalentno, za svaki x P(I) ili x F ili I x F.
Dualan pojam lteru je pojam ideala. Za dati lter F odgovarajuci
dualni ideal J
F
je denisan sa
J
F
= x I [ I x F.
Primetimo da je F J
F
Booleova algebra u kojoj je F ultralter.
Iz 2. sledi da svaki (pravi) lter ima svojstvo konacnog preseka
(nite intersection property). Takode, svaka familija sa svojstvom
konacnog preseka se siri do ltera, a svaki lter do maksimalnog -
ultraltera (videti teoremu 1.5.19).
Za lter F kazemo da je glavni ako je generisan jednim svojim
elementom, tj. ako postoji x F tako da je
x =
F.
3.7. ULTRAFILTERI 191
Primetimo da je glavni lter ultralter ako i samo ako je
F singlton
(jednoclani skup). Glavni lteri i ultralteri, kao i ceo P(I) nisu in-
teresantni, pa ce nas nadalje interesovati iskljucivo neglavni lteri i
ultralteri, tj. pravi lteri F kod kojih je
F = 0.
3.7.1 Zadatak Naci primer niza a
n
[ n < ) pozitivnih realnih
brojeva i ultraltera D nad sa sledecim svojstvima:
1. lim
n
a
n
= 0;
2.
nX
a
n
= + za svako X D.
Uputstvo Neka je a
n
=
1
n+1
, n < i neka je
A = X [
n\X
1
n + 1
< +.
Pokazati:
Ako X A, onda je
nX
1
n+1
= +;
A ima svojstvo konacnog preseka.
Za trazeni ultralter D mozemo uzeti bilo koji ultralter nad koji
siri A.
3.7.2 Zadatak Za A neka je
x
A
=
nA
1
10
n+1
.
Neka je D proizvoljan neglavni ultralter nad . Dokazati da tada
skup
x
A
[ A D
nije Lebesgue merljiv.
U ispitivanju ltera vazni su sledeci pojmovi:
3.7.3 Denicija Norma ltera F, u oznaci |F|, denise se sa
|F| = min[x[ [ x F.
Posebno, lter F je uniforman ako su svi njegovi elementi iste (ma-
ksimalne) kardinalnosti : [I[.
3.7.4 Denicija Neka su i beskonacni kardinali. Filter F nad
skupom I je (, )-regularan ako postoji E F tako da je [E[ = i
za svaki X E, ako je [X[ onda je
X = 0.
Posebno, lter F je -regularan ako je (, )-regularan, a regularan
ukoliko je [I[-regularan.
3.7.5 Denicija Neka je beskonacan kardinal. Filter F je -
kompletan ako je zatvoren za < preseke:
X F [X[ <
X F.
U vezi sa prethodnom denicijom, svojstvo konacnog preseka nam
obezbeduje -kompletnost svakog ltera. Uvedene pojmove cemo ilus-
trovati sledecim primerima:
3.7.6 Primer Svi konitni (komplement im je konacan) podskupovi
skupa cine jedan lter nad , koji se zove Frechetov lter:
F = x [ [ x[ < .
Lako uocavamo da za Frechetov lter F vazi da je uniforman, regularan
(ovde isto sto i (, )-regularan i tacno -kompletan.
3.7.7 Primer Neka je beskonacan neprebrojiv kardinal. Frechet-
ov lter nad je lter
F
= x [ [ x[ < .
Lako se vidi da vazi: F
je uniforman; |F
| = ; F
je (, )-regularan;
ako je regularan kardinal, onda je F
i -regularan.
3.7.8 Primer Neka je D glavni lter nad I. Ocigledno je D -
kompletan za svaki beskonacan kardinal i nije (, )-regularan ni
za jedan kardinal iz intervala (, [D[).

Stavise, lter F nad I je
[I[
+
-kompletan ako i samo ako je lter F glavni.
3.7.9 Primer Neka je f : I J i neka je D lter (ultralter) nad
I. Neka je
E = x J [ f
1
[x] D.
Lako se proverava da je i E lter (ultralter). Takode, ako je D (, )-
regularan, onda to vazi i za E. Napomenimo da se i -kompletnost sa
D prenosi na E. Koristimo i oznaku E = f
(D).
3.7.10 Primer Za svaki kardinal postoji regularan ultralter nad
. Zaista, neka je I = []
<
, tj. neka je I familija svih konacnih
podskupova kardinala . Denisimo E P(I) sa
E = i I [ i [
Ocigledno skup E ima svojstvo konacnog preseka i zadovoljava uslov
(, )-regularnosti, pa ce i svaki ultralter koji sadrzi E biti -regu-
laran; prema prethodnom primeru, dobija se regularan ultralter nad
.
Iz prethodnog primera sledi da je dovoljno razmatrati ltere nad
kardinalima.
3.7.11 Primer Neka je D neglavni ultralter nad beskonacnim kar-
dinalom i neka je norma |D| = [x[ za neko x D. Jednostavnosti
radi neka je x = . Tada D sadrzi Frechet-ov lter F
nad , jer
bi u suprotnom bilo |D| < (D je ultralter, pa za svaki y F
imamo da ili y D, ili y D). Odavde sledi (, )-regularnost

ultraltera D (D sadrzi familiju zavrsnih intervala u ). Takode, D je
(cf , cf )-regularan.
Specijalno, ako je ultralter D uniforman, onda je D (, )-regu-
laran. Odavde takode imamo da D ne moze biti
+
-kompletan (osim
ako je glavni).
Za lter kazemo da je prebrojivo kompletan ili kompletan ako je
1
-kompletan. Odmah se vidi da je svaki lter prebrojivo nekompletan
ili kompletan. Sledece oslabljenje kompletnosti je korisno.
3.7.12 Denicija Filter F nad I je -silazno kompletan ako je za-
tvoren za sva -silazne preseke, tj. ako je x
[ < ) inkluzijski
opadajuci niz skupova u F, onda
<
x
F.
Sledeca lema povezuje silaznu kompletnost i regularnost.
3.7.13 Lema Neka je regularan kardinal. Tada su pojmovi -
silazne nekompletnosti i , ) regularnosti ekvivalentni. Ako je
singularan kardinal, onda -silazna nekompletnost povlaci , ) reg-
ularnost.
Dokaz
Ako ultralter D nad I nije -silazno kompletan, onda postoji
inkluzijski opadajuca familija E D kardinalnosti takva da je
E = 0, odakle po deniciji sledi (, )-regularnost ultraltera D

- odgovarajuca familija je upravo E.
Ostatak dokaza: vezba.
3.7.14 Primer Pokazimo da je ultralter D nad skupom I -ko-
mpletan ako i samo ako za svaku particiju skupa I na manje od
delova jedan deo pripada D.
Neka je D -kompletan i neka je I =
i<
X
i
particija ( < ).
Posto je D ultralter, to za svako i < imamo da ili X
i
D ili
I X
i
D. Kako je
i<
(I X
i
) = 0
i kako je D zatvoren za < preseke, imamo da bar jedan od skupova
I X
i
ne pripada D, tj. da bar jedan (ustvari tacno jedan, s obzirom
da su u pitanju medusobno disjunktni skupovi) od skupova X
i
pripada
D.
Obratno, neka vazi uslov za particije. Neka je E D kardinalnosti
< : E = e
i
[ i < za neko < . Denisimo f : I + 1 na
sledeci nacin:
f(i) =
_
, i
E
min [ < i / e
, inace
.
f
1
[ + 1] je < particija skupa I, pa za neko < imamo da
f
1
[] D. Po deniciji f imamo sledece: za svako < , f(i) =
povlaci da i / e
, pa je f
1
[] e
= 0. Posto e
D, sledi da
f
1
[] / D.
Dakle, mora biti f
1
[] D. Po deniciji f je f
1
[] =
E, pa
zato
E D, tj. imamo -kompletnost.

3.7.15 Primer Neka je D neglavni ultralter nad . Kao sto smo
ranije napomenuli, D nije
+
-kompletan (takvi su jedino glavni ultra-
lteri). Oznacimo sa
add(D) =
def
max [ D je -kompletan
i stavimo = add(D). Pokazimo da je merljiv, tj. da nad postoji
-kompletan neglavni ultralter E. Po prethodnom primeru postoji
particija x
i
[ i < takva da ni jedan od skupova x
i
ne pripada D.
Funkciju f : denisimo sa
f() = i x
i
.
Primetimo da svako < pripada tacno jednom od skupova x
i
.
Trazeni ultralter E nad je dobro denisan sa
E = f
(D) = x [ f
1
[x] D.
Navedenim primerima pokazano je da su svojstva regularnosti i
kompletnosti suprotstavljena. Za netrivijalne - neglavne ultraltere,
sve sto se sigurno moze reci vezano za kompletnost i regularnost sumi-
ramo u sledecoj lemi, sto cemo koristiti u kasnijim ispitivanjima.
3.7.16 Lema Neka je D uniforman ultralter nad . Onda vazi:
1. D je (, )-regularan i (cf , cf )-regularan;
2. Ako je
i ako je D (, )-regularan, onda je i

(
)-regularan;
3. D je (add(D), add(D))-regularan;
4. add(D) = (i D je (, )-regularan) ili < add(D) (= merljiv
kardinal) i za svaki kardinal < add(D) D nije (, )-regularan.
Egzistencija neregularnih ultraltera je stari problem iz 1974. go-
dine (Gillman i Keisler) koji je duze izmicao resenju i karakterizaciji,
koji se pojvaljivao u raznim verzijama udruzen sa jakim aksiomama.
Stavise, jake aksiome beskonacnosti uvek imaju neki ekvivalent - ka-

rakterizaciju u nekom obliku ultraltera koje odlikuju specicna vari-
janta neregularnosti i kompletnosti. Kasnije, od znacaja ce biti i skup
svih intervala (videti tacku 2 u prethodnoj lemi) u kojima je ultralter
regularan (trag regularnosti):
trace
Reg
(D) =
def
, ) [ D je (, )-regularan.
Prikry je 1971. godine dokazao da aksioma konstruktibilnosti V =
L implicira da je svaki uniforman ultralter nad
1
regularan. Jensen
je ovo uopstio: isto vazi za uniforman ultralter nad
n
za svako n < .
A Prikry je dokazao da iz V = L sledi da je svaki uniformni ultralter
nad
+
ujedno i (,
+
)-regularan. Posle ovih rezultata postalo je
prilicno jasno da ce se pitanje egzistencije neregularnih uniformnih
ultraltera teze resavati, o cemu ce u ovoj knjizi jos biti reci.
3.8. ULTRAPROIZVODI 197
3.8 Ultraproizvodi
Prelazimo na Skolemovu konstrukciju ultraproizvoda modela. Uo-
cimo Descartesov proizvod A =
iI
A
i
, gde su skupovi I i A
i
(i
I) neprazni. Neka je D lter nad I. Uvedimo relaciju =
D
medu
funkcijama iz A na sledeci nacin:
f =
D
g i I [ f(i) = g(i) D.
Recnikom teorije mere, u slucaju kada je f =
D
g kazemo jos i da
su funkcije f i g jednake skoro svuda (modulo D). Sasvim lako se
proverava da je uvedena relacija =
D
jedna relacija ekvivalencije na
skupu A. Sa f
D
oznacavamo odgovarajucu klasu ekvivalencije funkcije
f. Dakle,
f
D
= g
iI
A
i
[ g =
D
f.
Kolicnik skup A/ =
D
oznacavamo sa
D
A
i
i nazivamo ga redukovanim
proizvodom skupova A
i
, i I po lteru D. Ako je D ultralter,
onda imamo ultraproizvod. U slucaju kada su skupovi A
i
medusobno
jednaki imamo redukovani stepen, odnosno ultrastepen.
Neka su A
i
= A
i
, . . .), i I modeli jezika prvog reda / i neka
je D lter nad skupom indeksa I. Redukovani proizvod
D
A
i
modela
A
i
, i I je model jezika / koji denisemo na sledeci nacin:
Univerzum modela (skup nosac) je skup
D
A
i
;
Simbol konstante c jezika / interpretiramo sa
c
D
A
i
= c [ i I)
D
= f
D
A
i
[ i I [ f(i) = c
A
i
D;
Funkcijski znak F arnosti n jezika / interpretiramo sa
F
D
A
i
(f
1
D
, . . . , f
n
D
) = F
A
i
(f
1
(i), . . . , f
n
(i)) [ i I)
D
;
Relacijski znak R arnosti n jezika / interpretiramo sa
R
D
A
i
(f
1
D
, . . . , f
n
D
) i I [ R
A
i
(f
1
(i), . . . , f
n
(i)) D.
U slucaju kada je D ultralter, model
D
A
i
zovemo i ultraproizvo-
dom modela A
i
= A
i
, . . .) (i I). Znacaj ultraproizvod konstrukcije
najbolje ilustruje fundamentalna Losova teorema:
3.8.1 Teorema [ Los 1955] Neka su A
i
, i I modeli jezika pr-
vog reda /, (x
1
, . . . , x
n
) proizvoljna formula tog jezika i neka je D
ultralter nad skupom I. Tada za proizvoljne f
1
, . . . , f
n

iI
A
i
vazi
D
A
i
[= (f
1
D
, . . . , f
n
D
)
ako i samo ako
i I [ A
i
[= (f
1
(i), . . . , f
n
(i)) D.
Dokaz
Dokaz izvodimo indukcijom po slozenosti formule. Prvo pretpo-
stavimo da je formula atomicna. Razlikujemo dva slucaja:
(1) Formula je oblika
F(u
1
( x), . . . , u
k
( x)) = G(v
1
( x), . . . , v
m
( x)),
pri cemu je x n-torka promenljivih jezika /, u
i
, v
j
su termi jezika /, a
F i G su funkcijski znaci jezika /. Indukcijom po slozenosti terma se
sasvim lako proverava da za proizvoljan term t( x) jezika / vazi
t
D
A
i
(f
1
D
, . . . , f
n
D
) = t
A
i
(f
1
(i), . . . , f
n
(i)) [ i I)
D
,
(napomenimo da sa t
A
oznacavamo interpretaciju terma t u modelu
A) odakle sledi da je
F
D
A
i
( u
D
A
i
(

f
D
)) = G
D
A
i
( v
D
A
i
(

f
D
))
ako i samo ako
i I [ F
A
i
( u
A
i
(

f(i))) = G
A
i
( v
A
i
(

f(i))) D.
(2) Formula je oblika
R(t
1
( x), . . . , t
k
( x)).
Tada po deniciji vazi
R
D
A
i
(
D
A
i
(

f
D
))
ako i samo ako
i I [ R
A
i
(
t
A
i
(

f(i))) D,
pri cemu sa R
A
oznacavamo interpretaciju relacijskog znaka R u mo-
delu A.
Prethodnim smo pokazali da je teorema tacna u slucaju atomi-
cnih formula, pa prelazimo na formule vece slozenosti. Razlikujemo
tri slucaja:
(i) Formula je oblika . Tada
D
A
i
[= (

f
D
)
D
A
i
[= (

f
D
)
D
A
i
,[= (

f
D
)
i I [ A
i
[= (

f(i)) / D ( induktivna hipoteza)
i I [ A
i
[= (

f(i)) D (D je uf)
i I [ A
i
[= (

f(i)) D.
(ii) Formula je oblika . Tada
D
A
i
[= (

f
D
) (

f
D
)
D
A
i
[= (

f
D
) i
D
A
i
[= (

f
D
)
IH
i I [ A
i
[= (

f(i)) D i i I [ A
i
[= (

f(i)) D
i I [ A
i
[= (

f(i)) (

f(i)) D.
(iii) Formula je oblika y(y, x). Prvo pretpostavimo da
D
A
i
[= y(y,

f
D
).
Tada postoji g

iI
A
i
tako da
D
A
i
[= (g
D
,

f
D
),
odakle po induktivnoj hipotezi sledi da
i I [ A
i
[= (g(i),

f(i)) D.
Kako je
i I [ A
i
[= (g(i),

f(i)) i I [ A
i
[= y(y,

f(i)),
mora biti i
i I [ A
i
[= y(y,

f(i)) D.
Obratno, pretpostavimo da
J = i I [ A
i
[= y(y,

f(i)) D.
Tada za svako i J postoji a
i
A
i
tako da
A
i
[= (a
i
,

f(i)).
Neka je h

iI
A
i
proizvoljno. Denisimo g

iI
A
i
sa
g(i) =
_
a
i
, i J
h(i) , i I J
.
Sada imamo da
J i I [ A
i
[= (g(i),

f(i)) D,
odakle po induktivnoj hipotezi sledi da
D
A
i
[= (g
D
,

f
D
),
odakle sledi da
D
A
i
[= y(y,

f
D
).
Navedimo i uopstenje Los-ove teoreme na innitarne jezike koje se

dobija koriscenjem kompletnih ultraltera. Innitarni jezik /
ima
promenljivih i pored uobicajenih pravila izgradnje formula ima i dva
dodatna:
Ako je X skup formula jezika /
kardinalnosti < , onda je i
X
(konjunkcija < formula) takode formula jezika /
;
Ako je X skup promenljivih jezika /
kardinalnosti < , onda

je za ma koju formulu jezika /
i
(X)
(kvantikacija < promenljivih) takode formula jezika /
.
3.8.2 Posledica Neka je
D
A
i
ultraproizvod, pri cemu je D -ko-
mpletan ultralter nad skupom I. Tada za svaku formulu
(x
[ < )
( < ) jezika /
i proizvoljne f

iI
A
i
( < ) vazi
D
A
i
[= [f
D
[ < ]
ako i samo ako
i I [ A
i
[= [f
(i) [ < ] D.
Videcemo da su uvedena kombinatorna svojstva ultraltera po-
vezana sa strukturnim svojstvima ultraproizvoda i njihovom kardi-
nalnoscu. Bice izlozena nija razmatranja strukture ultraproizvoda
unutar poglavlja o Shelahovoj PCF teoriji.
Razmotrimo par jednostavnih slucajeva.
3.8.3 Primer Neka je D = I. Tada je
D
A
i

=
iI
A
i
, tj. reduko-
vani proizvod se svodi na direktan proizvod uocenih struktura.
Ako je D glavni lter sa korenom J I (X D J X), onda
za proizvoljne f, g

iI
A
i
vazi
f =
D
g f J = g J,
odakle sledi da je
D
A
i

=
iJ
A
i
.
Dakle, redukovani proizvod po glavnom lteru je obican Descartesov
proizvod modela, pa se zbog toga razmatraju iskljucivo redukovani
proizvodi po neglavnim lterima.
Od posebne vaznosti su i ultrastepeni (A
i
= A, i I). Kao
neposrednu posledicu Los-ove teoreme imamo cinjenicu da se model
A elementarno utapa u ultrastepen
D
A. Odgovarajuce kanonsko ele-
mentarno utapanje d : A
D
A je dato sa
d(a) = a [ i I)
D
.
3.8.4 Primer Neka je model A = A, . . .) konacan ([A[ <
0
).
Pokazimo da je tada kanonsko elementarno utapanje d na, sto ce
kao posledicu imati cinjenicu da je A
D
A.
Neka je D neglavni ultralter nad beskonacnim skupom I i neka je
f : I A proizvoljno. Neka je A = a
1
, . . . , a
n
. Uocimo skupove
X
j
= i I [ f(i) = a
j
, j 1, . . . , n.
Kako su skupovi X
j
medusobno disjunktni i kako
n
_
j=1
X
j
= I D,
tacno jedan od skupova X
j
pripada ultralteru D. Ako je to, recimo,
X
1
, na osnovu prethodnog imamo da je
f =
D
a
1
[ i I),
tj. da je d(a
1
) = f
D
.
Prethodni primer lako uopstavamo na sledeci nacin: ako je [A[ <
add(D) onda je A

=
D
A. Zaista, za proizvoljno f : I A je fami-
lija f
1
[i] [ i I particija skupa indeksa I, pa na osnovu primera
3.7.14 imamo da tacno jedan od skupova f
1
[i
0
] pripada ultralteru
D, odakle sledi da je
f =
D
f(i
0
) [ i I),
tj. kanonsko utapanje d je na.
Slicnu argumentaciju cemo primeniti na pocetke dobrih uredenja.
Neka je A = A, ) dobro uredenje, npr. , ). Po Losovoj teoremi
bice
D
A linearno ureden. Neka je f : I takvo da je [rng(f)[ <
0
. Po prethodnom sledi da je f konstantno skoro svuda modulo D,
tj. za neko n je
f
D
= n [ i I)
D
= d(n).
Odavde sledi da ultraproizvod
D
A ima pocetni komad izomorfan sa
.
Sasvim slicno, ako je A = , ), onda ultraproizvod
D
A ima
pocetni komad izomorfan sa add(D), ) (dakle dobro ureden). Ako
je < add(D), onda ce i
D
A biti dobro ureden.
3.8.5 Primer Ultraproizvodi dobrih uredenja. Neka je D neglavni
ultralter nad . Posmatrajmo ultrastepen
B, E) =
D
, ),
pri cemu je beskonacan kardinal. Ovaj ultrastepen je linearno ureden
po Losovoj teoremi. Pitanje njegovog dobrog uredenja je nesto slozeni-
je: da je relacija E dobro uredenje ne mozemo iskazati formulom prvog
reda. Ali zato da E nema beskonacnih opadajucih lanaca mozemo
zapisati innitarnom recenicom

def
(x
0
, x
1
, . . .)
i
(x
i+1
Ex
i
)
(ovde je Ebinarni relacijski simbol). Kako je dobro uredenje (umesto
) pisemo kratko ), imamo da [= . Ukoliko je
1
add(D), po
teoremi 3.8.2 mora biti i
D
, ) [= , odakle sledi da je i ultrastepten
dobro ureden.
Dakle, ako je < add(D), onda je ultrastepen dobrog uredenja
takode dobro uredenje sa pocetnim komadom rednog tipa add(D).
Ako je add(D) = , onda znamo da imamo pocetni komad tipa koji
se sastoji od konstanti i to je sve.
Konstrukcija ultraproizvoda modela u vise razlicitih varijanti je
znacajna u teoriji skupova, pre svega po rezultatima Scotta, ali je
veoma vazna i sire u logici i primenama. Ovde izdvajamo dve teoreme
cije dokaze ne navodimo, a koji se mogu naci npr. u [16], kojima se
precizira sadrzaj klase svih modela teorija prvog reda.
3.8.6 Denicija Klasa / modela jezika / je elementarna ako postoji
teorija T jezika / takva da je / bas klasa modela teorije T. / je bazna
elementarna klasa ako postoji recenica jezika / takva da je / klasa
svih modela recenice .
3.8.7 Denicija Za klasu modela / jezika / kazemo da je zatvo-
rena za elementarnu ekvivalenciju ako iz A / i A B sledi da
B /. Kazemo da je klasa / zatvorena za ultraproizvode ako svaki
ultraproizvod modela iz / takode pripada /.
3.8.8 Teorema [Kochen, Frayne, Morel, Scott] Neka je /
proizvoljna klasa modela jezika /. Tada:
/ je elementarna klasa ako i samo ako je zatvorena za ultra-
proizvode i elementarnu ekvivalenciju.
/ je bazna elementarna klasa ako i samo ako su i / i komple-
ment od / zatvorene za ultraproizvode i elementarnu ekvivale-
nciju.
Sledecu teoremu je prvo dokazao Keisler koristeci GCH, a potom
je Shelah ispustio ovaj uslov.
3.8.9 Teorema Modeli A i B jezika / su elementarno ekvivalentni
ako i samo ako imaju izomorfne ultrastepene, tj. ako postoji ultralter
D takav da je
D
A
D
B.
Kardinalnost redukovanog (ultra) proizvoda
D
A
i
svakako pripada
intervalu [min [A
i
[, [
iI
A
i
[]. Pokazacemo da ona zavisi od uvedenih
kombinatornih svojstava ultraltera kompletnosti i regularnosti, kao
i da je usko povezana i sa strukturom ultraproizvoda, posebno stru-
kturom ultraproizvoda dobrih uredenja, sto ce biti od koristi u analizi
Keisler-Rudin klasikacije ultraltera, model teoretskim primenama
kao i u resavanju kontinuum problema.
Neki aspekti odredivanja kardinalnosti ultraproizvoda i ultraste-
pena su dosta teski i ima dugo otvorenih problema. Kardinalnost
ultraproizvoda po regularnim i kompletnim ultralterima je odavno
razresena. Tu su najznacajniji rezultati pre svega Keislera. Medutim,
teska situacija nastupa kada ultralter nije ni regularan, ni kompletan.
Vec sama egzistencija neregularnih ultraltera je tesko pitanje, cije je
delimicno razresavanje povezano sa najjacim aksiomama. Povrh toga
kardinalnost predstavlja dodatno otezavanje i ovde cemo ukazati na
neka resenja, pre svega inspirisana Magidorovim rezultatima.
Shelahova PCF teorja (mogucih konalnosti ultraproizvoda) data
je naknadno u posebnom poglavlju zajedno sa glavnom teoremom o
kontinuum problemu na
.
Ovde izlazemo samo neka vaznija odredenja, ispustajuci vecu ko-
licinu detaljnih razmatranja.
3.8.10 Lema Ako su D i D
lteri takvi da je D D
onda:
1. [
A
i
[ [
D
A
i
[;
2. [
D
A
i
[ [
iI
A
i
[;
3. [A[ [
D
A[ [
{I}
A[ = [A[
|I|
;
4. Ako je [A
i
[ [B
i
[ za sve i I, onda je
[
D
A
i
[ [
D
B
i
[;
5. Za X D je [
D
A
i
[ = [

DP(X)
A
i
[, pa je dovoljno tretirati samo
uniformne ultraltere.
Dokaz
Sasvim lak te se stoga ostavlja za vezbu.
3.8.11 Primer Neka f : . Tada je
(, f
D
)
D
,<

=
D
f(i), <).
Raspisano, leva strana je
g
D

D
, <) [ g <
D
f.
Sto se tice desne strane, za svako i I je f(i) ordinal, odakle sledi da

je f(i), <) dobro uredenje, a ultraproizvod
D
f(i), <) se sastoji od
onih funkcija iz

koje su ogranicene funkcijom f skoro svuda modulo
D.
U sledecoj teoremi su sazeta uopstenja dve znacajne Keislerove
teoreme o kardinalnosti regularnih ultraproizvoda, sto ce biti korisno
u razmatranju opstih slucajeva i analizi strukture ultraproizvoda.
3.8.12 Teorema Neka je D uniforman ultralter nad kardinalom .
Ako je D (, )-regularan i ako su , [, ] kardinali takvi da je
<
= , onda vazi:
1. [
za sve kardinale
[, ]. Posebno,
[
D
[
= [
D
[;
2. Ako je (cf )
<cf
= cf , onda je
[
D
cf [
cf
= [
D
cf [.
Dokaz
1. Po pretpostavci je
<
= , odakle sledi da je
[
D
<
[ = [
D
[,
kao i (napomenimo da je
<
=
<
). Posto je D (, )-
regularan i da [, ], ultralter D je i (, )-regularan. Neka je
familija E D takva da vazi:
[E[ = ;
Za X E iz [X[ sledi da je
X = 0.
Neka je familija E dobro uredena sa . Za svako i

E D
denisimo:
X(i) = e E [ i e;
seq(i) je niz elemenata e X(i) dobro ureden sa .
Za dato g : E denisemo g
na sledeci nacin: ako je seq(i) =

e
[ <
i
), onda je
g
(i) = g(e
) [ <
i
).
Kako je X(i) E i kako i

X(i), onda je [X(i)[ < , pa g
(i)
<
. Denisimo :
E

D
<
sa g = g
D
. Pokazimo da je 11.
Neka g, h : E , g ,= h. Tada postoji e E tako da je
g(e) ,= h(e). Neka je e -ti clan niza seq(i). Sada za svako i e
imamo da je
g
(i) = g(e
0
), . . . , g(e
), . . . , g(e
), . . . [ <
i
< )
,= h(e
0
), . . . , h(e
), . . . , h(e
), . . . [ <
i
< )
= h
(i),
pa kako e D, imamo da je g
D
,= h
D
.
Sada imamo da je
[
D
[ [
E
[ = 2
.
Pokazimo da je
[
D
[
D
<
[.
Za ovo je dovoljno pokazati da postoji funkcija koja neki podskup
skupa
D
<
slika na

D
. Ukoliko pokazemo da postoji funkcija
:

(
)

(
<
) takva da
g, h

(
) g =
D
h ( < )g() =
D
h(), (3.2)
onda je trazena funkcija dobro denisana sa
g = f (f
D
) = g()
D
[ < ).
Prelazimo na konstrukciju funkcije . Ultralter D je , )-regula-
ran pa je i (, )-regularan, odakle sledi da postoji familija E D
kardinalnosti takva da je
X = 0 za svaku podfamiliju X E
kardinalnosti . Neka je E = e
[ < . Na osnovu izbora

familije E, za ma koje i
E postoji
i
< tako da
i e
i
( >
i
)i / e
.
Denisimo funkciju sa
g :

(g)(i) = g() [
i
).
Dokazimo (3.2). Neka je g =
D
h i neka
X = i [ (g)(i) = (h)(i) D.
Za < neka je d
= i [
i
> . Kako je
i [
i
> =
_
>
e
,
imamo da d
D i da d
/ D ( < ), pa za svako < vazi

d
X D. S druge strane, za svako i d
X imamo da je
i
> i
(g)(i) = (h)(i). Odavde sledi da je
i [ g()(i) = h()(i) d
X D,
a time i g() =
D
h().
2. D je uniforman ultralter nad pa je i (cf , cf )-regularan.
Po pretpostavci je (cf )
<cf
= cf , pa na osnovu upravo dokazanog
prvog dela teoreme imamo da je
[
D
cf [
cf
= [
D
cf [.
Navedimo i neke posledice prethodne teoreme. Ako je jako ne-

dostiziv kardinal, onda je cf = i
<
= , pa je po prethodnoj
teoremi
[
D
[ = [
D
[
= 2
.
Ako je sledbenik kardinal, recimo =
+
, onda je on i regularan
kardinal, tj. cf = . Pretpostavimo da je 2
=
+
= . Tada je
<
=
= (2
= 2
= ,
pa je po prethodnoj teoremi
[
D
[ = [
D
[
= 2
.
Na osnovu teoreme Fraynea, Morella i Scotta za uniformni ultralter
D vazi
[
D
[ > .
U prethodna dva primera je [
D
[ = 2
, pa vidimo da [
D
[ ne zavisi
od kontinuum hipoteze na .
Prethodne kardinalne ocene omogucuju detaljniji uvid u strukturu
ultraproizvoda dobrih uredenja, sto je povezano sa Keisler Rudin klasi-
kacijom ultraltera a koristi se i u teoriji modela. Finija strukturna
svojstva ultraproizvoda ispituju se i u PCF teoriji usmerenoj prema
teskim slucajevima kontinuum problema.
Neka je D uniforman ultralter nad . Oznacimo ovde kardinale
sa , , , ordinale sa , , , , . Podimo od ultrastepena
D
, <)
dobrog uredenja , <) ( ). Kako je za < ultrastepen
D
, <)
izomorfan inicijalnom segmentu uredenja
D
, <), mozemo smatrati
da je
D
.
Za denisimo familiju
F
= (
D
)
_
.
Primetimo da je F
+1
= [ i I)
D
. Stoga u zapisu F
nadalje
podrazumevamo da je granicni ordinal. Niz intervala F
popunjava
polazni ultrastepen
D
, <) =
_
.
3.8.13 Primer Ako je ultralter D -kompletan, onda za sve gra-
nicne ordinale , ako je cf < , onda je F
= 0, F
je dobro
ureden i njegov tip uredenja je izmedu 2
i (2
)
+
.
Po prethodnom, ultrastepen
D
, <) je dobro ureden cim je D
prebrojivo kompletan i ima pocetni komad koji sadrzi samo konstante
d() [ < add(D) = . Po teoremama o kardinalnosti ultra-
proizvoda sledi ostatak.
3.8.14 Primer Za svako i svako f
D
F
je
[(, f
D
)
F
[ [(f
D
, )
F
[,
tj.
[g
d
F
[ g <
D
f[ [g
D
F
[ f <
D
g[.
Zaista, translirajmo (, f
D
)
F
za f
D
:
f
D
+ (, f
D
)
F
= (f +g)
D
[ g
D
(, f
D
)
F
(f
D
, )
F
,
jer je granicni ordinal i f
D
+ (, f
D
)
F
= (, f
D
)
F
.
3.8.15 Primer Neka je proizvoljno. Tada:
F
cf
= 0 ako i samo ako je F
= 0;
[F
cf
[ [F
[.
U cilju dokaza, neka je = cf i neka je supremum rastuceg
niza
[ < ). Za f
D
F
denisimo funkciju

f sa
f(i) =
f(i) = .
Tada

f
D
F
, jer bi u suprotnom

f
D
F
, odakle bi sledilo da
f
D
F
, a to je u suprotnosti sa f
D
F
.
S druge strane, za f
D
F
denisimo f
: sa
f
(i) =
i

i
= min [ f(i)
.
Ako f
D
/ F
, onda za neko < vazi f
D
F
, pa je f
< skoro
svuda modulo D, odakle sledi da f
D
F
, sto je u kontradikciji sa
f
D
F
.
3.8.16 Primer Ako je < i cf = cf , onda je [F
[ [F
[.
Navedeno svojstvo se dobija modikacijom prethodnog dokaza.
3.8.17 Primer Neka je D prebrojivo nekompletan ultralter. Tada
je, za ma koje A
i
, [
D
A
i
[ ili konacan ili 2
0
.
Dokaz - vezba.
3.8.18 Primer Neka je D prebrojivo nekompletan ultralter, cf =
i neka f
D
F
. Tada je
[F
[ [(, f
D
)
F
[ 2
0
.
Navedeno je posledica primera 3.8.14, 3.8.15 i 3.8.17.
3.8.19 Primer F
,= 0 povlaci da je [F
<
[F
[ i [F
[ = [
D
[.
Za dato f
D
F
i proizvoljno < imamo da je f

D
+ F
.
Ako je g <
D
f i g
D
, onda je (f +g)
D
F
. Sada tvrdenje sledi

na osnovu primera 3.8.14.
3.8.20 Primer F
||
,= 0 povlaci da je [F
||
[ [F
[.
3.8.21 Teorema Ultralter D je -silazno kompletan ako i samo ako
je d() konalan u
D
, <).
Dokaz
Vezba.
3.8.22 Teorema Ako je ultralter D -regularan, onda je D -
silazno nekompletan.
Dokaz
Vezba.
3.8.23 Primer Sledeci iskazi su ekvivalentni:
F
= 0;
D je cf -silazno kompletan.
Tvrdenje sledi na osnovu teoreme 3.8.21 i primera 3.8.15.
3.8.24 Primer Ako je ultralter D -regularan, onda je [F
[ 2
za svako .
Zaista, za svako < je D -regularan, pa je na osnovu teoreme
3.8.22 i -silazno nekompletan. Na osnovu primera 3.8.23 imamo da
je F
,= 0 za svako . Sada tvrdenje sledi na osnovu primera

3.8.19 i teoreme 3.8.12.
3.8.25 Teorema Ako je regularan kardinal, onda je svaki -silazno
kompletan ultralter ujedno i
+
-silazno kompletan.
Dokaz
Vezba.
3.8.26 Posledica Ako je =
n
, onda za svako m n ultralter D
nije
m
-silazno kompletan.
3.8.27 Primer Ako je =
n
, onda je [F
[ 2
0
za svako .
3.8.28 Primer Ako je F
= 0 za neko , onda je >

n
za svako
n < .
Videcemo u poglavlju o realno merljivim kardinalima da ako je re-
alno vrednosno merljiv kardinal, onda ma koji ultralter koji prosiruje
lter skupova mere 1 nije -regularan ni za jedno razlicito od i
(Silver). Moze se pokazati da takvi ultralteri nisu (, )-regularni
ni za jedan kardinal cija je konalnost razlicita od i . Otuda za
svaki granicni ordinal konalnosti razlicite od i ultralter D nije
cf -silazno kompletan.
3.8.29 Primer Uz prethodnu simboliku, ako je cf ,= , , onda je
F
= 0.
3.8.30 Primer [Uslovi normalnosti]
Polazeci od egzistencije merljivih kardinala, Scott je konstruisao na
njemu normalan ultralter koji se znacajno koristi u ultraproizvodima.
Za -kompletan ultralter D nad kazemo da je normalan ukoliko
je svaka skoro svuda regresivna funkcija na skoro svuda konstantna,
tj. ako za svako g : iz
< [ g() < D
sledi da postoji < tako da
< [ g() = D.
Ekvivalentno svojstvo je: iz g <
D
id
sledi g =
D
const (id
je identicka
funkcija na ).
Neka je kardinal merljiv i neka je E -kompletan neglavni ultra-
lter nad . Onda je
E
, <) dobro ureden. Neka je funkcija f takva
da je f
E
minimalna neogranicena funkcija (prvi element iza konstanti).
Ako je f =
D
id
, onda je ultralter E normalan. Ako je f ,=

D
id
,
uzmimo projekciju
D = f
(E) = x [ f
1
[x] E.
Prema primerima 3.7.9 i 3.7.15 D je neglavni -kompletan ultralter
nad . Treba pokazati da je D normalan. Neka je g regresivna funkcija
po lteru D:
Y = < [ g() < D.
Ako je h = g f, onda je
h() = g(f()) < f()
za f
1
[Y ] E, tj. h <
E
f, pa posto je f
E
minimalna neogranicena
funkcija, imamo da je
h =
E
const = [ < )
E
.
Dakle,
< [ h() = = < [ g(f()) =
= f
1
[ < [ g() = ] E,
pa < [ g() = D, odakle sledi normalnost ultraltera D.
Slabljenjem - ispustanjem uslova kompletnosti u deniciji norma-
lnog ultraltera dobijamo slabo normalne ultraltere:
Ultralter D nad je slabo normalan ako je svaka regresivna
funkcija na D iz

ogranicena konstantom skoro svuda na D.
Slicno kao i za normalnost, ekvivalentan uslov navedenom bice: D
je slabo normalan ako i samo ako u
D
, <) (koji ne mora biti dobro
ureden) postoji minimalna neogranicena funkcija, i to je id
. Opet,
analogno konstrukciji normalnog polazeci od neglavnog -kompletnog
ultraltera nad , imamo: ako u
E
, <) postoji minimalna neograni-
cena funkcija f, onda je D = f
(E) slabo normalan ultralter. Dakle,

i za normalnost i za slabu normalnost je esencijalno postojanje mini-
malne neogranicene funkcije.
Uopstavamo normalnost do nivoa u
D
, <):
Ultralter D nad je -slabo normalan ( ) ako u ultrastepenu
D
, <) postoji minimalna neogranicena funkcija, tj. u F
postoji prvi
element (prva funkcija iznad konstanti u
D
, <)).
Prvi primeri za normalnost i -slabu normalnost su dati na me-
rljivim i vecim kardinalima. Za konstrukciju ovih ltera na manjim
kardinalima korisno je i sledece tvrdenje koje omogucava konstrukciju
ovakvih ultraltera polazeci od velikih kardinala.
3.8.31 Lema c.c.c. forsing cuva trag slabe normalnosti ultraltera,
pri cemu se pomenuti trag denise sa
trace
WN
(D) = [ D je -slabo normalan.
Deo II
Dokazi konsistentnosti i
nezavisnosti
219
4
Unutrasnji modeli
Za teoriju T jezika / kazemo da je relativno konsistentna u odnosu
na teoriju T
istoga jezika, ukoliko se recenica

Con(T
) Con(T)
moze dokazati ZF (ili ZFC) sredstvima. Semanticki, teorija T je rela-
tivno konsistentna u odnosu na teoriju T
ukoliko iz postojanja modela

teorije T
sledi postojanje modela teorije T.
Sto se tice teorije skupova i dokaza relativne konsistentnosti, ko-

ristimo metode unutrasnjih modela i forsinga. U ovom poglavlju cemo
primenom metode unutrasnjih modela dokazati relativnu konsiste-
ntnost aksiome izbora, generalisane kontinuum hipoteze i Jensenovog
principa sa teorijom ZF.
Sama primena metode unutrasnjih modela u dokazima relativne
konsistentnosti se sastoji u sledecem: polazeci od proizvoljnog modela
/ teorije ZF, mi cemo konstruisati njegov podmodel L
M
- tzv. ko-
nstruktibilni univerzum, u kome ce vaziti ZF, AC, GCH i . Sintaksno,
mi cemo teoriju
ZFL = ZF + svaki skup je konstruktibilan
interpretirati unutar teorije ZF sa konstruktibilnim univerzumom L
kao univerzumom interpretacije i pokazati da su relativizacije svih
221
222 4. UNUTRA
SNJI MODELI
aksioma teorije ZF, asiome izbora, generalisane kontinuum hipoteze i
Jensenovog principa na L teoreme teorije ZF. Ukoliko citalac nije
upoznat sa metodom interpretacije, jako preporucujemo da prethodno
procita sekciju 1.9.
Neformalno, Godelov konstruktibilni univerzum L rekurzivno gra-
dimo na sledeci nacin:
L
0
= 0;
L
<
L
za granicni ordinal ;
x L
+1
akko x je podskup od L
denabilan sa parametrima u
L
, ). Drugim recima, postoje formula (y, z

1
, . . . , z
n
) jezika
/
ZFC
i a
1
, . . . a
n
L
tako da
x = y L
[ L
, ) [= [y, a
1
, . . . , a
n
];
x L (x L
).
Aksioma konstruktibilnosti V = L (svaki skup je konstruktibilan)
se uvodi sa
x(x L
).
ZF formalizacija ovog predikata se postize odgovarajucom formalizaci-
jom sledbenik koraka u rekurzivnoj izgradnji konstruktibilnog uni-
verzuma L, u cemu kljucnu ulogu imaju Godelove operacije (sekcija
4.3).
Kako bismo pojednostavili notaciju, cesto cemo koristiti fraze po-
put vazi , je ekvivalentno sa , neka je A proizvoljan skup,
neka je A skup takav da vazi (A) itd. Ovim zapravo podrazume-
vamo sledece:
4.1. APSOLUTNOST 223
sintaksa semantika
T vazi u svakom modelu teorije T
T formule i su ekvivalentne u
svakom modelu teorije T
A je nov simbol konstante A je proizvoljan element
proizvoljnog modela / teorije T
A je nov simbol konstante A je element proizvoljnog
i radimo u teoriji modela teorije T
T + (A) takav da / [= [A]
Napomenimo da je ovde T nekakva teorija skupova (ZF, ZFC, ZFL
itd).
Koristeci Godelovu teoremu potpunosti, tvrdenja oblika
ZF
necemo dokazivati tako sto cemo traziti formalni ZF dokaz (konacan
niz formula), vec cemo u proizvoljnom modelu teorije ZF pokazati
da vazi . Mada ume da izazove konfuziju, uobicajena je praksa
da se ne istice konkretan model, pa cemo u dokazima cesto nailaziti
na prethodno pomenute fraze, cije smo znacenje precizirali tabelom.
Citaoca molimo da se ne da zbuniti domenom vazenja nekog predikata

. Jos jednom da ponovimo, kad kazemo
vazi
mi zapravo podrazumevamo da vazi u svakom modelu teorije T (ZF,
ZFC, ZFL itd.), tj. da je teorema teorije T.
4.1 Apsolutnost
Univerzum ma koje interpretacije je denabilan unarni predikat,
sto u slucaju teorije skupova znaci da su univerzumi interpretacija
224 4. UNUTRA
SNJI MODELI
klase. Bez obzira na izbor klase M u kojoj zelimo da interpretiramo
neku teoriju T jezika /
ZFC
, jezik /
ZFC
cemo uvek interpretirati na
isti nacin:
M
= . Ovo posebno znaci da ce unutrasnji model koji
odgovara klasi M ujedno biti i podmodel posmatranog modela teorije
ZF (ZFC). Dalje, kako je
M
=, relativizacija proizvoljne formule
jezika /
ZFC
na klasu M ima sledeci oblik:
Ako je atomicna formula, onda se formule i
M
poklapaju;
M
formula (
M
);
M
formula
M

M
;
M
formula (x M)
M
, tj. u
razvijenom obliku x(x M
M
);
M
formula (x M)
M
, tj. u
razvijenom obliku x(x M
M
).
4.1.1 Denicija Neka je M proizvoljna klasa, T teorija jezika /
ZFC
i neka je (x
1
, . . . , x
n
) proizvoljna formula jezika /
ZFC
. Kazemo da
je formula T-apsolutna za M ukoliko
T ( x M)(
M
( x) ( x)).
Semanticki gledano, za svaki model /model teorije T i proizvoljne
a
1
, . . . , a
n
M
M
imamo da
M
M
[= [a
1
, . . . , a
n
] ako i samo ako / [= [a
1
, . . . , a
n
].
Na osnovu teoreme potpunosti ocigledno vazi i obrat: ako prethodna
relacija vazi za svaki model / teorije T, onda je formula T-apsolu-
tna za M. Posebno, ako je T-apsolutna za M formula ujedno i teorema
teorije T, onda M
M
[= . Otuda se konstrukcija unutrasnjeg modela
teorije T svodi na konstrukciju klase M za koju ce sve aksiome teorije
T biti apsolutne. Na ovaj nacin imamo ujednacenje ranije denisane
semanticke apsolutnosti i ovde uvedene sintaksne apsolutnosti.
Apsolutnost se javila u teoriji skupova kao prirodno razresenje
problema poznatijeg kao Skolemov paradoks:
Ukoliko teorija ZFC ima -model (elementi skupa nosaca su sku-
povi u metateorijskom smislu, a se interpretira kao metateorijska
relacija pripadnosti), on mora biti beskonacan, pa po donjoj LST teo-
remi on ima prebrojivi elementarni -podmodel /. Kako je svaki -
model dobro zasnovan, bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti
da je / prebrojiv tranzitivan skup (ukoliko nije, prelazimo na njegov
tranzitivni kolaps).
Neka je R
M
realizacija skupa realnih brojeva u /. S jedne strane,
/ [= R
M
je neprebrojiv,
tj., posmatrano iz /, R
M
je neprebrojiv skup. Medutim, R
M
je
podskup od / (tranzitivnost skupa /), pa je zbog prebrojivosti
skupa / i skup R
M
takode prebrojiv.
Odavde zapravo sledi da pojam kardinalnog broja zavisi od ugla
posmatranja, tj. onaj skup koji je bio kardinal u nekom modelu teorije
ZFC moze da prestane da bude kardinal u nekoj elementarnoj ekstenzji
pomenutog modela. Drugim recima, pojam kardinalnosti nije apsolu-
tan.
4.1.2 Zadatak Neka je M proizvoljna neprazna tranzitivna klasa.
1. Dokazati da su formule bez kvantora ZF-apsolutne za M.
2. Ako su formule i ZF-apsolutne za M, dokazati da su tada i
, , , i ZF-apsolutne za M.
Ispitivanje apsolutnosti je usled denicije relativizacije povezano
sa strukturom formula. Levyjevu hijerarhiju formula jezika teorije
skupova denisemo na sledeci nacin:

0
-formule, odnosno
0
-formule su one formule u kojima je svako
javljanje kvantora ograniceno nekom promenljivom. Preciznije:
226 4. UNUTRA
SNJI MODELI
1. Atomicne formule su
0
-formule;
2. Booleovske kombinacije
0
-formula su
0
-formule;
3. Ako je
0
-formula, onda su (x y) i (x y) takode
0
-formule;
4.
0
-formule se mogu dobiti iskljucivo konacnom primenom
prethodne tri stavke;

n+1
-formule su oblika x, pri cemu je
n
-formula;

n+1
-formue su formule oblika x, pri cemu je
n
-formula.
4.1.3 Teorema
0
-formule su ZF-apsolutne za tranzitivne klase.
Dokaz
Jedino sto nije direktna posledica denicije je apsolutnost formula
sa ogranicenim kvantorima. Stoga pretpostavimo da je formula (x, y)
apsolutna za tranzitivnu klasu M i dokazimo da je tada i formula
(x z)(x, y)
apsolutna za M. U tom cilju, neka su z, y M proizvoljni. Tada je u
ZF dokaziv sledeci lanac ekvivalencija:
((x z)(x, y))
M
(x(x z (x, y)))
M
(x M)((x z)
M

M
(x, y))
(1)
(x M)(x z (x, y))
x(x M x z (x, y))
(2)
x(x z (x, y))
(x z)(x, y).
(1) sledi iz apsolutnosti formula x z i za M, a (2) sledi iz tranzi-
tivnosti klase M.
4.1.4 Primer Neka je M tranzitivna klasa. Sledece formule su ZF-
apsolutne za M:
1. x = y, jer je atomicna formula;
2. x y, jer je atomicna formula;
3. x = 0, jer je ekvivalentna
0
-formuli (y x)(y ,= y);
4. 0 x, jer je ekvivalentna
0
-formuli (y x)(y = 0);
5. x = y, z, jer je ekvivalentna
0
-formuli
y x z x (u x)(u = y u = z);
6. x y, jer je ekvivalentna
0
-formuli (z x)(z y);
7. y = x x, jer je ekvivalentna
0
-formuli
x y x y (z y)(z x z = x);
8. xx y, jer je ekvivalentna
0
-formuli (z y)(z = xx);
9. y =
x, jer je ekvivalentna
0
-formuli
(z y)(u x)(z u) (z x)(u z)(u y);
10. y =
2
x =
x, jer je ekvivalentna konjunkciji

0
-formula
(z
0
x)(z
1
z
0
)(z
2
z
1
)(z
2
y)
i
(z y)(u
0
x)(u
1
u
0
)(z u
1
);
11. y =
n
x, n > 2;
12.
x y, jer je ekvivalentna
0
-formuli (z y)(z =
x);
13. y
x, jer je ekvivalentna
0
-formuli (z x)(y z);
14. y
n
x, n > 1;
228 4. UNUTRA
SNJI MODELI
15. x Ord, jer je ekvivalentna konjunkciji sledece cetiri
0
-formule:
(a)
x x
(b) (y x)(y / y)
(c) (y x)(z x)(y = z y z z y)
(d) (x
0
x)(x
1
x)(x
2
x)(x
0
x
1
x
1
x
2
x
0
x
2
);
16. x = , jer je ekvivalentna konjunkciji sledece cetiri
0
-formule:
(a) x Ord
(b) 0 x
(c)
x = x
(d) (y x)(y ,= 0 (z x)(y = z z)).
Posebno, klasa M je apsolutna za aksiomu beskonacnosti ako i
samo ako M;
17. Fun(x), jer je ekvivalentna konjunkciji sledece dve
0
-formule:
(a) (y x)(a
2
x)(b
2
x)(y = a, a, b)
(b) (a
2
x)(
1
b
2
x)(a, a, b x).
Napomenimo da je Fun(x) predikat x je funkcija;
18. y = dom(x), jer je ekvivalentna konjunkciji sledece dve
0
-
formule:
(a) (u y)(v
2
x)(u, v) x)
(b) (u, v
2
x)(u, v) x u y);
19. y = rng(x), jer je ekvivalentna konjunkciji sledece dve
0
-formu-
le:
(a) (v y)(u
2
x)(u, v) x)
(b) (u, v
2
x)(u, v) x v y);
20. x Ord
x = x (predikat x je granicni ordinal);

21. x Ord
x x (predikat x je sledbenik ordinal).

Neka je F denabilna n-arna skupovna operacija cija je deni-
ciona formula ( x, y) i neka je M klasa. M-interpretaciju F
M
operacije
F denisemo sa
xy( x, y M (F
M
( x) = y
M
( x, y))).
Za operaciju F cemo reci da je T-apsolutna za klasu M ukoliko:
Deniciona formula ( x, y) operacije F je T-apsolutna za M;
T ( x
1
y(x, y))
M
.
Ukoliko ispustimo drugi uslov, restrikcija operacije F na M, tj. F
M
, ne
mora biti operacija. Ilustrujmo ovo sledecim primerom. Neka je F
nularna operacija (konstanta) 0 i neka je M = 0, 0. Deniciona
formula praznog skupa
x(x / y)
je ZF-apsolutna za M. Medutim,
ZF (x M)(x = 0
M
(x = 0 x = 0)),
cime se gubi jedinstvenost.
Primetimo da apsolutnost operacije F za klasu M povlaci da je
F
M
(x
1
, . . . , x
n
) = F(x
1
, . . . , x
n
)
za sve x M.
4.1.5 Primer Sledece operacije su ZF-apsolutne za tranzitivne klase:
230 4. UNUTRA
SNJI MODELI
1. x
x, jer je za x M zbog tranzitivnosti klase M i
x M,
pa kako je i formula y
x apsolutna za M, imamo da je
_
M
x = y [ (y M)
M
(y
_
x)
M
= y [ y M y
_
x
= y [ y
_
x
=
_
x,
pri cemu je
M
interpretacija
u M. Posebno, aksioma unije

ce biti ZF-apsolutna za klasu M ako i samo ako je zatvorena za
operaciju x
x;
2. x, y) x, y, jer je za x, y M
x, y
M
= z [ (z M)
M
(z = x z = y)
M
= z [ z M (z = x z = y)
= x, y.
Posebno, aksioma para ce biti ZF-apsolutna za klasu M ako i
samo ako je zatvorena za operaciju x, y) x, y;
3. x, y) x y, jer za x, y M zbog tranzitivnosti klase M imamo
da je x M i y M, odakle sledi da je
x
M
y = z [ (z M)
M
(z x z y)
M
= z [ z M (z x z y)
= z [ z x z y
= x y;
4. x, y) x y, jer je za x, y M
x
M
y = z [ (z M)
M
(z x z y)
M
= z [ z M (z x z y)
= z [ z x z y
= x y;
5. x, y) x y, jer je za x, y M
x
M
y = z [ (z M)
M
(z x z / y)
M
= z [ z M (z x z / y)
= z [ z x z / y
= x y.
4.1.6 Primer Operacija partitivnog skupa u opstem slucaju nije ZF-
apsolutna za neprazne tranzitivne klase. Naime,
P
M
(x) = y [ (y M)
M
(y x)
M
= y [ y M y x
= P(x) M.
Posebno, aksioma partitivnog skupa ce biti ZF-apsolutna za klasu M
ako i samo ako je zatvorena za operaciju x P(x) M.
4.1.7 Primer Operacija x, y)
y
x nije u opstem slucaju ZF-
apsolutna za tranzitivne klase. Naime,
(
y
x)
M
= z [ (z M)
M
(Fun(z))
M
(dom(z) = x)
M
(rng(z) y)
M
= z [ z M Fun(z) dom(z) = x rng(z) y

=
y
x M.
4.1.8 Primer Formula x Card u opstem slucaju nije ZF-apsolutna
za tranzitivne klase. Naime,
(x Card)
M
x Ord
(y x)(f (
y
x) M)(rng(f) ,= x).
4.1.9 Zadatak Dokazati da su aksiome ekstenzionalnosti, praznog
skupa i regularnosti ZF-apsolutne za neprazne tranzitivne klase.
Uputstvo
Kombinovati zadatak 3.4.3 i teoremu 1.9.2
232 4. UNUTRA
SNJI MODELI
4.1.10 Zadatak Neka su formula (x
1
, . . . , x
n
) i funkcije
F(x
1
, . . . , x
n
), G
1
(y
1
, . . . , y
m
), . . . , G
n
(y
1
, . . . , y
m
)
ZF-apsolutni za klasu M. Dokazati da su tada formula
(G
1
( y), . . . , G
n
( y))
i funkcija
F(G
1
( y), . . . , G
n
( y))
ZF-apsolutni za M.
4.1.11 Teorema Neka je E dobro zasnovana relacija skupovnog tipa
na klasi N i neka su F : NV V i G : N V denabilne funkcije
takve da je
(x M)(G(x) = F(x, G y N[ y E x).
Neka je teorija ZFP ZF-apsolutna za tranzitivnu klasu M i neka vazi:
1. Funkcija F je ZF-apsolutna za M;
2. E i N su ZF-apsolutni za M;
3. ZF (E je skupovnog tipa na N)
M
;
4. ZF (x M)(y N [ y E x M).
Tada je i funkcija G ZF-apsolutna za M.
Dokaz
Kako je relacija
E
M
= E (M M)
dobro zasnovana na
N
M
= N M,
svaki neprazan podskup od N
M
koji se nalazi u M ima E
M
-minimalni
element. Stoga
ZF (E je dobro zasnovana na N)
M
,
pa mozemo primeniti WF-rekurziju u M kako bismo denisali funkciju
G
M
: N
M
M takvu da je
(x N
M
)(G
M
(x) = F
M
(x, G
M
y N[ y E x
M
).
Odavde sledi da mora biti i
G
M
= G N
M
.
Zaista, u suprotnom bi E-minimalni element klase
x N
M
[ G
M
(x) ,= G(x)
na osnovu polaznih pretpostavki o apsolutnosti doveo do kontradikcije.
Sledeca teorema je neposredna posledica upravo dokazane teoreme

o apsolutnosti rekurzivnih denicija, pa je navodimo bez dokaza.
4.1.12 Teorema Sledece funkcije su ZF-apsolutne za one tranzitivne
klase za koje je teorija ZFP ZF-apsolutna:
1. Ordinalno stepenovanje;
2. Funkcija ranga rank(x);
3. Funkcija tranzitivnog zatovrenja tc(x).
4.1.13 Primer Neka je neprazna tranzitivna klasa M zatvorena za
operaciju x, y) x, y. Tada je kanonsko dobro uredenje klase
Ord Ord denisano sa
, ) < , ) (, ) < (, )
234 4. UNUTRA
SNJI MODELI
apsolutno za M. Naime, kako je (0, 0) = 0 i
(, ) =
<max{,}
( + + 1) +
_
, <
+ , > 0
,
formula , ) < , ) ekvivalentna je disjunkciji sledecih pet
0
-
formula:
;
;
= ;
= ;
= .
4.1.14 Zadatak Neka je tranzitivna klasa M zatvorena za operaciju
x, y) x, y. Dokazati da su tada sledece operacije i formule ZF-
apsolutne za M:
1. x, y) x y;
2. x dom(x);
3. x rng(x);
4. x y, z) [ z x y z;
5. x x x;
6. , ) (, ), pri cemu je : Ord Ord Ord kanonska
bijekcija.
Kao prvi korak u ilustraciji vaznosti koncepta apsolutnosti u teoriji
skupova navodimo sledecu karakterizaciju tranzitivnih modela teorije
ZFC.
4.1.15 Teorema Neka su / i ^ tranzitivni modeli teorije ZFC
takvi da za svaki skup X Ord vazi
X / ako i samo ako X ^.
Tada je / = ^.
Dokaz
Prvo pokazujemo da / i ^ imaju iste skupove parova ordinala,
tj. da za svaki skup X Ord Ord vazi da X / ako i samo ako
X ^.
Neka X /, pri cemu je X OrdOrd. Kako u / vazi shema
zamene, skup
Y =
M
(, ) [ , ) X
pripada modelu /. Posto u / vazi aksioma para, / mora biti
zatvoren za operaciju x, y) x, y. Na osnovu prethodnog zadatka
je kanonska bijekcija apsolutna za /, pa je
Y = X.
Po pretpostavci / i ^ imaju iste skupove ordinala, pa Y ^.
Sada iz ^ [= ZFC, apsolutnosti za tranzitivne modele, apsolutnosti
pojma funkcije za tranzitivne modele i cinjenice da X ^ sledi
da
X =
1
[[X]] ^.
Zbog ocigledne simetrije imamo i obrat.
Ostaje da pokazemo da je / ^, jer se obratna inkluzija doka-
zuje sasvim slicno. Neka je x / proizvoljan skup. S obzirom na
apsolutnost i cinjenicu da je / [= ZFC, imamo da tc(x) / i
da postoje Ord / i bijekcija f : tc(x), f /. Na
ordinalu denisimo binarnu relaciju R na sledeci nacin:
R
def
f
1
() f
1
()
Sada R /i (tc(x), )

= (, R), a kako /i ^ imaju iste skupove
ordinala i parova ordinala i kako je N model teorije ZFC, par , R)
236 4. UNUTRA
SNJI MODELI
pripada ^. No u ^ vazi teorema kolapsa, pa postoji jedinstven tranz-
itivan skup z / takav da je
, R)

= z, ).
Zbog apsolutnosti pojma funkcije ovaj izomorzam vazi i spolja, pa
mora biti tc(x) = z, odakle sledi da x ^.
4.2 Teorema reeksije
Dosli smo do mesta gde se najnije preplicu sintaksa i semantika.
Stoga, pre nego sto uopste i formulisemo teoremu reeksije, moramo
dati dodatna pojasnjenja.
Prvo, podsetimo na konvenciju sa pocetka poglavlja: ako kazemo
neka je X proizvoljan skup, mi zapravo podrazumevamo sledece:
sintaksa: uvodimo novi simbol konstante X;
semantika: u proizvoljnom modelu / teorije ZFC (ili neke
druge teorije skupova) biramo njegov proizvoljan element X.
Drugo, cesto cemo koristiti pojam koji do sada nismo denisali, a
to je pojam relativizacije formule na skup. Sintaksno, relativizacija
formule na skup (dakle, novi simbol konstante) M, u oznaci
M
, se
dobija od formule ogranicavanjem svih kvantora na M. Semanticki,
M
je predikat u M vazi , tj.
M, ) [= .
Teorema reeksije je centralna teorema o modelima konacnih fra-
gmenata teorije ZFC. Naime, za proizvoljne formule
1
, . . . ,
n
jezika
/
ZFC
i proizvoljan skup X postoji skup M X takav da je formula
1

n
ZFC-apsolutna za M. U tom slucaju kazemo i da skup
M reektuje formule
1
, . . . ,
n
.
4.2. TEOREMA REFLEKSIJE 237
Posebno, ako su
1
, . . . ,
n
teoreme teorije ZFC, imamo da
ZFC
M
1

M
n
,
odakle sledi da
M, ) [=
1

n
.
Kako se ovo moze formalizovati ZFC sredstvima, imamo da
ZFC Con(
1

n
).
Vazno je istaci da ovaj rezultat nikako nije u koliziji sa Godelovim
teoremama nepotpunosti, jer odavde ne sledi da se ZFC sredstvi-
ma moze dokazati da svaki konacan podskup teorije ZFC ima model
(odakle bi po stavu kompaktnosti sledilo Con(ZFC)).
Kao sto smo i ranije istakli, predikat svaki konacan se nalazi
sa leve strane , dakle u metateoriji, a bilo koje metateorijsko kodi-
ranje prirodnim brojevima, sto je neophodan korak u predstavljanju
konacnih skupova formula, formalno odgovara kodiranju numeralima.
Naravno, predikat biti numeral nije predstavljiv unutar ZFC, pa se
metateorijski predikat svaki konacan podskup teorije ZFC ne moze
formalno zapisati.
4.2.1 Lema Neka su
1
(x
1
, y
1
), . . . ,
n
(x
n
, y
n
) proizvoljne formule
jezika /
ZFC
i neka je X proizvoljan skup. Tada postoji njegov nadskup
M X takav da vazi
n
i=1
( y
i
M)(x
i
i
(x
i
, y
i
) (x
i
M)
i
(x
i
, y
i
)).
Posebno :
1. M mozemo izabrati tako da bude tranzitivan;
2. M mozemo izabrati tako da je M = V
, za neki granicni ordinal

;
238 4. UNUTRA
SNJI MODELI
3. Ako dodatno pretpostavimo AC, skup M mozemo izabrati tako
da je [M[ = max
0
, [X[.
Napomenimo da navedeno tvrdenje (sem poslednje stavke) pred-
stavlja shema teoremu teorije ZF. Naime, ako su
1
, . . . ,
n
proizvoljne
formule, onda
ZF X(M X)
n
i=1
( y
i
M)(x
i
i
(x
i
, y
i
) (x
i
M)
i
(x
i
, y
i
)).
Dokaz
Prvo primetimo da je za svaku formulu (x, y) i svaki skup A klasa
A = x [ ( y A)((x, y) z((z, y) rank(x) rank(z)))
takode skup. Sada konstrukciju skupa M rekurzivno po izvodimo
na sledeci nacin:
M
0
= X
M
n+1
= M
n

n
i=1
x [ ( y
i
M
n
)(
i
(x, y
i
)
z(
i
(z, y
i
) rank(x) rank(z)))
M =
n
M
n
.
Lako se proverava da M zadovoljava uslove tvrdenja.
Ako bismo hteli da vazi M = V
za neki granicni ordinal , vrsimo

sledecu modikaciju prethodne konstrukcije:
M
0
= V
0
, pri cemu je
0
najmanji ordinal takav da je skup X
sadrzan u V
0
;
M
n+1
= V
n+1
, pri cemu je
n+1
najmanji ordinal za koji je skup
M
n

n
i=1
x [ ( y
i
M
n
)(
i
(x, y
i
) z(
i
(z, y
i
) rank(x)
rank(z))) sadrzan u V
n+1
;
M = V
, pri cemu je =
n
.
Sto se tice kontrole kardinalnosti skupa M, vrsimo sledecu modi-

kaciju konstrukcije:
M
0
= X
M
n+1
= M
n

n
i=1
a
i, y
i
[ y
i
M
n
, pri cemu je a
i, y
i
ili svedok
minimalnog ranga u V formule x
i
(x, y
i
), ili je a
i, y
i
= 0;
M =
n
M
n
.
4.2.2 Teorema reeksije
Neka je ( x) formula jezika /
ZFC
i neka je X proizvoljan skup.
Tada postoji skup M X koji reektuje formulu , tj. formula
M
je ZF-apsolutna za M. Posebno:
1. M mozemo izabrati tako da bude tranzitivan;
2. M mozemo izabrati tako da je M = V
za neki granicni ordinal

;
3. Ako dodatno pretpostavimo AC, skup M mozemo izabrati tako
da je [M[ = max
0
, [X[.
Dokaz
Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da je ( x) u prene-
ksnoj normalnoj formi, s tim da je univerzalni kvantor izrazen preko
egzistencijalnog. Dalje, s obzirom da je formula
( ) ( )
valjana, mozemo pretpostaviti da formula ( x) ne pocinje negacijom.
Neka je n broj egzistencijalnih kvantora koji se javljaju u . Ako
je n = 0 mozemo uzeti da je M = X.
240 4. UNUTRA
SNJI MODELI
Neka je n > 0 i neka je ( x) oblika
y
1
a
1
. . . y
n
(y
1
, . . . , y
n
, x),
pri cemu je formula bez kvantora, a
i
1, 1,
1

def
i
1

def
. Dalje, neka je
i
po slozenosti maksimalna potformula
formule koja sadrzi tacno i kvantora, i < n.
Na osnovu leme 4.2.1 postoji skup M X takav da za svako i n
i svako y(i), x M vazi
y
ni
i
( y(i), y
ni
, x) (y
ni
M)
i
( y(i), y
ni
, x),
pri cemu je y(n 1) prazan niz, a za ostale vrednosti i je y(i) =
y
1
, . . . , y
ni1
. Neka je
0
formula
0
i neka je
i+1
formula y
ni
i
.
Tvrdimo da za svako i n vazi
( y(i), x M)(
M
i

i
).
Dokaz izvodimo indukcijom po n. Neka tvrdenje vazi za i i neka su
y(i + 1), x M proizvoljni. Tada vazi:
M
i+1
(y
ni1
i
( y(i + 1), y
ni1
, x))
M
(y
ni1
M)
M
i
( y(i + 1), y
ni1
, x)
(y
ni1
M)
i
( y(i + 1), y
ni1
, x) (ind. hipoteza)
y
ni1
i
( y(i + 1), y
ni1
, x)

i+1
.
Kako obratna implikacija vazi na osnovu leme 4.2.1, vazi
( y(i + 1), x M)(
M
i+1

i+1
),
odakle neposredno sledi da je za svako i n vazi
M
i

i
. Posto je
0
formula bez kvantora, imamo tvrdenje.
4.2.3 Primer U vezi sa teoremom reeksije i kontrolom kardinalno-
sti reektujuceg skupa, postoji formula (x) jezika /
ZFC
takva da
je svaki neprazan tranzitivan skup M koji je reektuje (
M
je ZFC-
apsolutna za M) neprebrojiv.
Zaista, neka je konjunkcija aksioma para, unije partitivnog skupa
i beskonacnosti i neka je (x) formula
(x ,= 0 (y Ind)(P(y) x)),
pri cemu je Ind klasa svih induktivnih skupova. Neka je M neprazan
tranzitivan skup takav da je
(x M)(
M
(x) (x)).
Posebno, tada 0 M, pa je
M
(0) (0), pa je i
M
, odakle
neposredno sledi da u M, ) vaze aksiome ekstenzionalnosti, praznog
skupa, para, unije, partitivnog skupa, beskonacnosti i regularnosti.
Neka je skup a M takav da
M, ) [= a Ind.
Kako je x Ind apsolutna formula za tranzitivne klase, skup a je
induktivan. U M vazi aksioma partitivnog skupa, pa
P(a) M M i b = P(P(a) M) M M.
Posebno,
M
(b) (b), sto je na osnovu prethodnih razmatranja
ekvivalentno sa
(y M)(y Ind P(y) b) (y Ind)(P(y) b) .
Kako M [= a Ind (P(a) M) b, vazi i
(y Ind)(P(y) b).
Dakle, [b[ 2
|y|
2
0
, a kako je M tranzitivan, mora biti i b M,
odakle sledi da je M neprebrojiv.
242 4. UNUTRA
SNJI MODELI
4.2.4 Napomena Na osnovu prethodnog primera smo videli da, u
opstem slucaju, prebrojivi skup M koji reektuje neku recenicu ne
mora biti tranzitivan. Medutim, M je kao -model dobro zasnovan,
pa na osnovu teoreme kolapsa dobijamo prebrojiv tranzitivan model
koji reektuje . Ovo je upravo i razlog sto se bez umanjenja opstosti
u dokazima nezavisnosti mozemo ograniciti na prebrojive tranzitivne
modele.
4.2.5 Posledica Uz pretpostavku da je teorija ZFC neprotivrecna,
teorija ZFC nije konacno aksiomatska.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, da postoji konacan skup formula T takav
da je teorija T ekvivalentna sa ZFC. Tada je prema prethodnoj teo-
remi vec u teoriji ZF dokazivo da postoji tranzitivan model M ciji je
nosac skup, a koji reektuje svaku aksiomu teorije T. Posto je teorija
T ekvivalentna sa ZFC, isti iskaz je dokaziv i u teoriji T. Svaka ak-
sioma teorije T je dokaziva u teoriji T kao aksioma. Stoga je u teoriji
T dokazivo da postoji model teorije T (zahvaljujuci tome sto teorija
T ima konacan broj aksioma), pa samim tim i da je teorija T ne-
protivrecna. Prema Godelovim teoremama nepotpunosti znaci da je
teorija T, pa samim tim i njoj ekvivalentna teorija ZFC protivrecna.
Istaknimo da vazi i jaci rezultat: ukoliko je neprotivrecna, teorija

ZFC nema
n
-aksiomatizaciju. Ovo je posledica teoreme reeksije i
cinjenice da je predikat
postoji skup M koji je model svih
n
-instanci teorije ZFC
predstavljiv u ZFC.
Neka je T neko rekurzivno prosirenje teorije ZF i neka je recenica
teorema teorije T. Da bi konstruisali model M recenice (tj. skup
M koji reektuje ), dovoljno je da M reektuje onih konacno mnogo
aksioma teorije T koje se koriste u dokazu za . Umesto da za svaku
4.3. G
ODELOVE OPERACIJE 243

konkretnu recenicu eksplicitno navodimo aksiome teorije T koje M
treba da reektuje, mi cemo koristiti frazu
M reektuje sve na vidiku.
4.3 Godelove operacije
Kao sto smo u uvodu u ovo poglavlje istakli, Godelove operacije
cemo koristiti u formalizaciji predikata
x A je denabilan sa parametrima u modelu A, ).
Tranzitivna klasa M je apsolutna za shemu separacije ukoliko za
svaku formulu (x, z, y) jezika /
ZFC
vazi
(z, y M)(x [ x z
M
(x, z, y) M).
Drugim recima, ako a M, onda i svaki u a, ) denabilni podskup
skupa a takode pripada M. Ispostavlja se da sledecih devet Godelovih
operacija ima vaznu ulogu i u konstrukciji klasa apsolutnih za shemu
separacije.
(
1
(x, y) = x, y
(
2
(x, y) = x y
(
3
(x, y) = u, v) [ u x v y u v
(
4
(x, y) = x y
(
5
(x) =
x
(
6
(x) = dom(x)
244 4. UNUTRA
SNJI MODELI
(
7
(x) = u, v) [ v, u) x
(
8
(x) = u, v, w) [ u, w, v) x
(
9
(x) = u, v, w) [ v, w, u) x.
Primetimo da vazi:
(
1
(x, y) = x, y = z [ z = x z = y
(
2
(x, y) = x y = z [ (u x)(v y)z = u, v)
(
3
(x, y) = z [ (u x)(v y)(u v z = u, v))
(
4
(x, y) = x y = z [ z x z / y
(
5
(x) =
x = z [ (y x)z y
(
6
(x) = dom(x) = z [ z
2
x (y
2
x)(z, y) x)
(
7
(x) = z [ (u, v
2
x)(z = u, v) v, u) x)
(
8
(x) = z [ (u, v
4
x)(w
2
x)(z = u, w, v) u, v, w) x);
(
9
(x) = z [ (u, v
4
x)(w
2
x)(z = u, w, v) u, v, w) x).
U ovom kontekstu,
2
x =
x itd. Lako se proverava da su uocene

operacije ZF-apsolutne za tranzitivne klase zatvorene za operaciju
x, y) x, y. Takode,
x y = x (x y) i rng(x) = dom((
7
(x)).
Za formulu (x
1
, . . . , x
n
) jezika /
ZFC
neka je
S
(X
1
, . . . , X
n
) = x
1
, . . . , x
n
) [
n
i=1
(x
i
X
i
) (x
1
, . . . , x
n
).
4.3.1 Lema Neka je n 2 proizvoljan prirodan broj i neka je 1
i, j n. Tada postoji kompozicija ( G odelovih operacija takva da
ZF X
1
. . . X
n
(S
x
i
x
j
(X
1
, . . . , X
n
) = ((X
1
, . . . , X
n
)).
4.3. G

Dokaz
Ako je i = j, onda je S
x
i
x
j
(

X) = 0, pa mozemo uzeti da je
((

X) = X
1
X
1
.
Neka je i ,= j. Dokaz teoreme izvodimo potpunom indukcijom po n.
Ako je n = 2, onda imamo sledeca dva slucaja:
S
x
1
x
2
(X
1
, X
2
) = (
3
(X
1
, X
2
);
S
x
2
x
1
(X
1
, X
2
) = (
7
((
3
(X
2
, X
1
)).
Neka je n > 2. Razlikujemo sledeca cetiri podslucaja:
1. S
x
n1
xn
(

X) = (
9
(
7
(X
1
X
n2
(
3
(X
n1
, X
n
));
2. S
xnx
n1
(

X) = (
9
(
7
(X
1
X
n2
(
7
((
3
(X
n
, X
n1
)))
3. Neka je i, j ,= n. Uz odgovarajucu induktivnu hipotezu, postoji
kompozicija Godelovih operacija ( takva da je
S
x
i
x
j
(X
1
, . . . , X
n1
) = ((X
1
, . . . , X
n1
).
Tada je
S
x
i
x
j
(X
1
, . . . , X
n1
, X
n
) = ((X
1
, . . . , X
n1
) X
n
;
4. Neka je i, j ,= n 1. Uz odgovarajucu induktivnu hipotezu,
postoji kompozicija Godelovih operacija ( takva da je
S
x
i
x
j
(X
1
, . . . , X
n2
) = ((X
1
, . . . , X
n2
, X
n
).
Tada je
S
x
i
x
j
(

X) = (
8
(((X
1
, . . . , X
n2
, X
n
) X
n1
).
246 4. UNUTRA
SNJI MODELI
4.3.2 Teorema Neka je (x
1
, . . . , x
n
) proizvoljna
0
-formula jezika
teorije skupova. Tada postoji kompozicija G odelovih operacija ( takva
da
ZF X
1
. . . X
n
(S
(X
1
, . . . , X
n
) = ((X
1
, . . . , X
n
)).
Dokaz
Teoremu dokazujemo indukcijom po slozenosti formule . Kako je
zbog aksiome ekstenzionalnosti
S
x
i
=x
j
(

X) = S
(xx
i
)(xx
j
)(xx
j
)(xx
i
)
(

X),
lema 4.3.1 u potpunosti pokriva slucaj atomicnih formula. Dalje, ako
je
S
(

X) = ((

X) i S
(

X) = H(

X),
onda je
S
(

X) = (X
1
X
n
) ((

X),
kao i
S
(

X) = ((

X) H(

X),
cime su pokrivene Booleovske kombinacije. Preostaje da se dokaze
slucaj kada je formula oblika
x(x x
i
(x
1
, . . . , x
n
)).
Po induktivnoj hipotezi je
S
xx
i
(x
1
,...,xn)
(X
1
, . . . , X
n
, X) = ((X
1
, . . . , X
n
, X).
Ako sa oznacimo formulu x x
i
( x), onda je
S
(

X, X) = x, x) [
n
j=1
(x
j
X
j
) x X x x
i
( x)
= x, x) [
n
j=1
(x
j
X
j
) x
_
X
i
x x
i
( x)
= S
(

X,
_
X
i
),
4.3. G

pa mora biti
S
xx
i
(x
1
,...,xn)
(X
1
, . . . , X
n
, X) = ((X
1
, . . . , X
n
,
_
X
i
).
Sada je S
(

X) = dom(((

X,
X
i
)).
4.3.3 Posledica Neka je M tranzitivna klasa zatvorena za G odelove
operacije. Tada u M vazi
0
-shema separacije, tj. svaka
0
-instanca
sheme separacije je ZF-apsolutna za M.
Dokaz
Neka je (x, y, z
1
, . . . , z
n
)
0
-formula i neka su skupovi Y,

Z
M proizvoljni. Po prethodnoj teoremi postoji kompozicija Godelovih
operacija ( takva da je skup
A = x, Y ) [ x Y Y Y
n
i=1
Z
i
Z
i
(x, Y,

Z)
jednak skupu ((Y,

Z). Zbog zatvorenosti M za Godelove operacije
imamo da A M. Konacno,
B = x [ x Y (x, Y,

Z) = dom(A),
pa zbog zatvorenosti klase M za Godelove operacije uoceni skup B
pripada klasi M, cime je tvrdenje dokazano.
Za klasu M kazemo da je skoro univerzalna ako vazi
(x M)(y M)(x y).
Naravno, u prethodnoj formuli promenljiva x je kvantikovana, pa se
ona odnosi na skupove. Primetimo da je svaka skoro univerzalna klasa
prava klasa. Zaista, ako bi postojao skoro univerzalan skup X, onda bi
zbog X X i skoro univerzalnosti postojao x X tako da je X x,
sto je u kontradikciji sa rank(x) < rank(X).
Za proizvoljan skup X denisimo njegovo zatvorenje za G odelove
operacije, u oznaci gcl(X), rekurzivno na sledeci nacin:
248 4. UNUTRA
SNJI MODELI
gcl
0
(X) = X
gcl
n+1
= gcl
n
(X)
4
i=1
(
i
(x, y) [ x, y gcl
n
(X)
i=5
(
i
(x) [ x gcl
n
(X)
gcl(X) =
n
gcl
n
(X).
4.3.4 Zadatak Neka je skup X tranzitivan. Dokazati da je tada i
skup gcl(X) tranzitivan.
4.3.5 Lema Neka je M tranzitivna skoro univerzalna klasa i neka je
(x
1
, . . . , x
n
) formula jezika /
ZFC
u kojoj se javlja tacno m neogra-
nicenih kvantora. Sa
( x, y
1
, . . . , y
m
) oznacimo formulu koja nastaje
iz formule ogranicavanjem svih kvantora na promenljive y
i
(svaki
neograniceni kvantor se ogranicava jednom od promenljivih y
i
i svaka
od promenljivih y
i
ogranicava tacno jedan neograniceni kvantor). Tada
za svaki skup X M postoje Y
1
, . . . , Y
m
M takvi da vazi
M
(a
1
, . . . , a
n
)
ako i samo ako vazi
( a,

Y ), za svaki izbor skupova a
1
, . . . , a
n
X.
Kao i mnogo puta do sada, u pitanju je shema teorema. Ovim
zapravo tvrdimo da za datu formulu i tranzitivnu skoro univerzalnu
klasu M vazi
ZF (X M)(
Y M)( a X)(
M
( a)
( a,

Y )).
Dokaz
Dokaz izvodimo indukcijom po slozenosti formule. Ako je formula
atomicna, onda su formule
i identicne, pa tvrdenje trivijalno

vazi. Slucaj Booleovskih kombinacija se lako raspravlja, te prelazimo
na slucaj kada je formula oblika
x(x, x
1
, . . . , x
n
).
4.3. G

Na osnovu teoreme refeksije, postoji skup A X takav da
A, ) [= (x M)
M
[x, a
1
, . . . , a
n
]
ako i samo ako vazi (x M)
M
(x, a
1
, . . . , a
n
), za svaki izbor elemenata
a
1
, . . . , a
n
skupa X. Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da
je A M. Klasa M je skoro univerzalna, pa postoji Y M tako da je
A Y . Sada imamo da
A, ) [= (x M)
M
[x, a
1
, . . . , a
n
]
ako i samo ako vazi
(x Y )
M
(x, a
1
, . . . , a
n
),
za svaki izbor elemenata a
1
. . . . , a
n
skupa X. Odavde sledi i tvrdenje
u potpunosti.
4.3.6 Lema Neka je M tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvorena
za Godelove operacije. Tada u M vazi shema separacije.
Dokaz
Direktno sledi iz posledice 4.3.3 i leme 4.3.5.
4.3.7 Zadatak Neka je M tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvo-
rena za Godelove operacije. Dokazati da klasa M sadrzi sve ordinale.
Uputstvo
Neka je A klasa svih ordinala iz M. Transnitnom indukcijom
pokazujemo da je A = Ord. Neka je ordinal A. Tada je po
deniciji klase A ordinal ujedno i podskup klase M, pa iz skoro uni-
verzalnosti klase M sledi da postoji skup a M takav da je a. Kako
u M vazi shema separacije, skup
b = x [ (x a)
M
(x Ord)
M
250 4. UNUTRA
SNJI MODELI
pripada klasi M. Posto su formule x
0
x
1
i x
0
Ord apsolutne za
tranzitivne klase,
b = x [ x a x Ord.
Dakle, b je skup ordinala, pa je =
b takode ordinal. Zbog zatvore-

nosti klase M za Godelove operacije imamo da M, a kako je b,
ili je , ili je = . U svakom slucaju M. Sada na osnovu
teoreme transnitne indukcije sledi da je A = Ord.
4.3.8 Zadtak Neka je M tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvore-
na za Godelove operacije. Dokazati da u M vaze aksiome beskonacnosti
i partitivnog skupa.
Uputstvo
Na osnovu prethodnog zadatka, klasa Ord je sadrzana u klasi M,
pa posebno M, odakle sledi da u M vazi aksioma beskonacnosti.
Da bi dokazali da u M vazi aksioma partitivnog skupa, treba po-
kazati da za svaki skup a M skup P(a) M takode pripada klasi M.
Neka je a M proizvoljan skup. Kako je P(a) M M, zbog skoro
univerzalnosti klase M postoji skup b M takav da je P(a) M b. U
M vazi shema separacije, pa skup
d = x [ (x b)
M
(x a)
M
pripada klasi M. Kako su formule x

0
x
1
i x
0
x
1
apsolutne za
tranzitivne klase, imamo da je
d = x [ x b x a = P(a) M.
4.3.9 Zadatak Neka je M tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvo-

rena za Godelove operacije. Dokazati da u M vazi shema zamene.
4.3. G

Uputstvo
Ako je F : M M proizvoljna denabilna funkcija, treba pokazati
da za svaki skup X M skup F X takode pripada klasi M. Slicno kao
i u prethodnim zadacima, koristiti skoro univerzalnost i apsolutnost
sheme separacije.
Prethodna razmatranja sumirajmo sledecom shema teoremom te-
orije ZF:
4.3.10 Teorema Neka je M tranzitivna skoro univerzalna klasa za-
tvorena za Godelove operacije. Tada:
U M vaze sve aksiome teorije ZF;
Klasa M sadrzi sve ordinale.
4.3.11 Zadatak Neka je M tranzitivna skoro univerzalna klasa za-
tvorena za Godelove operacije. Dokazati da je tada klasa M zatvorena
i za operaciju x gcl(x).
Uputstvo
S obzirom da je klasa M apsolutna za ZF i da je recenica
xy(y = gcl(x))
teorema teorije ZF (u konstrukciji gcl(x) se nigde ne koristi AC), njena
relativizacija na M je takode teorema. No to upravo znaci da vazi
(x M)(y M)(y = gcl(x)),
odakle sledi zatvorenost klase M za operaciju x gcl(x).
4.3.12 Denicija Operaciju x D(x) denisimo sa
D(x) = P(x) gcl(x x).
252 4. UNUTRA
SNJI MODELI
Neka je A proizvoljan skup i neka je (x, y
1
, . . . , y
n
) proizvoljna
formula jezika /
ZFC
. Tada se za proizvoljne elemente a
1
, . . . , a
n
skupa
A A skup
B = x [ x A
A
(x, a
1
, . . . , a
n
)
moze predstaviti kao ((a
1
, . . . , a
n
), pri cemu je ( neka kompozicija
Godelovih operacija. Ovo upravo znaci da B D(A), odakle sledi da
je D(A) upravo skup svih denabilnih u A, ) podskupova skupa A.
Ono sto nismo pokazali je da je svaka kompozicija Godelovih ope-
racija elemenata skupa A A takode denabilna u A, ). No ovo
je neposredna posledica denicije Godelovih operacija.
4.3.13 Zadatak Neka je M tranzitivna klasa zatvorena za operaciju
x, y) x, y.
1. Dokazati da je D
M
(x) = D(x) M, x M;
2. Ako je klasa M zatvorena za operaciju x gcl(x), dokazati da je
tada M apsolutna i za operaciju x D(x), tj. da je
D
M
(x) = D(x), x M.
Uputstvo
Razmotrimo samo drugi deo zadatka.
D
M
(x) = D(x) M
= (P(x) gcl(x x)) M
= P(x) (gcl(x) M)
= P(x) gcl(x)
= D(x).
Napomenimo da zbog pretpostavljene zatvorenosti klase M za operaciju
gcl imamo da gcl(x) M, odakle iz tranzitivnosti M sledi da je gcl(x)
M, a time i gcl(x) M = gcl(x).
Iz prethodnih razmatranja neposredno sledi
4.4. ORDINALNA DEFINABILNOST 253
4.3.14 Teorema Neka je M neprazna tranzitivna klasa apsolutna za
sledece tri teoreme teorije ZF:
xyz(z = x, y)
xy(y = gcl(x))
xy(y = P(x)).
Tada je klasa M zatvorena za operaciju x D(x).
4.4 Ordinalna denabilnost
Klasa OD ordinalno denabilnih skupova, kao i klasa HOD nasle-
dno ordinalnih skupova, nemaju direktne veze sa Godelovim dokaz-
ima relativne konsistentnosti aksiome izbora i generalisane kontinuum
hipoteze. Medutim, ovde ih navodimo iz razloga sto su one ipak neza-
obilazni primeri unutrasnjih modela. Takode, u njihovoj konstrukciji
se koristi denabilnost - koncept koji je dominantan u Godelovom
metodu.
Za skup a kazemo da je ordinalno denabilan ako postoje formula
(x, y
1
, . . . , y
n
) jezika /
ZFC
i ordinali
1
, . . . ,
n
takvi da je
a = x [ (x,
1
, . . . ,
n
).
4.4.1 Primer Svaki ordinal je ordinalno denabilan jer je
A = x [ x
= .
4.4.2 Primer Pokazimo da je svaki od skupova V
ordinalno dena-
bilan. Koristimo transnitnu indukciju po Ord. Kako je
V
0
= 0 = x [ x 0,
254 4. UNUTRA
SNJI MODELI
V
0
je ordinalno denabilan. Ako je
V
= x [ (x,
1
, . . . ,
n
),
onda je
V
+1
= P(V
) = x [ y(z(z y (z,
1
, . . . ,
n
)) x y),
tj. i V
+1
je ordinalno denabilan. Konacno, neka je > 0 granicni
ordinal. Ako sa (x, ) oznacimo formulu
f ( Fun(f) dom(f) = f(0) = 0
( < )(f( + 1) = P(f()))
( < )(
_
= f() =
_
<
f())
( < )(x f()) ),
onda je
V
= x [ (x, ),
odakle sledi ordinalna denabilnost skupa V
.
Neka je a proizvoljan ordinalno denabilan skup, tj. neka je
a = x [ (x,
1
, . . . ,
n
).
Po teoremi reeksije, postoji ordinal takav da je
a = x [ x V

V
(x,
1
, . . . ,
n
).
Kako je jos i svaki ordinal
0
-denabilan preko skupova V
( =
x [ x V
x Ord), ordinalno denabilni skupovi su upravo

kompozicije Godelovih operacija primenjene na skupove V
. Odavde
sledi da su elementi klase OD denisane sa
x OD (x gcl(V
[ < ))
upravo svi ordinalno denabilni skupovi.
U opstem slucaju klasa OD nije tranzitivna, o cemu govori sledeca
lema.
4.5. KONSTRUKTIBILNI SKUPOVI 255
4.4.3 Lema Klasa OD je tranzitivna ako i samo ako je OD = V .
Dokaz
Ako je OD = V , onda je ocigledno klasa OD tranzitivna, pa pre-
ostaje da pokazemo obratnu implikaciju. Neka je klasa OD tranzi-
tivna. Kako svaki od skupova V
pripada OD, iz tranzitivnosti klase

OD sledi da je svaki od skupova V
podskup klase OD, pa mora biti

OD = V .
Za skup x kazemo da je nasledno ordinalno denabilan, u oznaci
x HOD, ako x OD i tc(x) OD. Iz denicije klase HOD
neposredno sledi da je ona tranzitivna. Kako
V
HOD HOD
za svaki ordinal , klasa HOD je i skoro univerzalna. Dakle, HOD je
tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvorena za Godelove operacije,
pa je apsolutna za ZF.
Sto se tice medusobnih odnosa klasa HOD, OD i V , napomenimo

da je svaka od sledecih situacija moguca:
HOD OD V ;
HOD OD = V ;
HOD = OD = V .
4.5 Konstruktibilni skupovi
Godelov konstruktibilni univerzum L denisemo transnitnom re-
kurzijom po Ord na sledeci nacin:
L
0
= 0;
L
+1
= D(L
);
256 4. UNUTRA
SNJI MODELI
L
, u slucaju kada je granicni ordinal.

Posebno,
x L
def
(x L
).
4.5.1 Teorema Klasa L svih konstruktibilnih skupova je tranzitivna,
skoro univerzalna i zatvorena za G odelove operacije. Posebno, ako je M
proizvoljna tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvorena za G odelove
operacije, onda je L M.
Dokaz
Tranzitivnost neposredno sledi iz denicije klase L i cinjenice da
je za tranzitivan skup x skup D(x) takode tranzitivan.
Sto se tice skoro univerzalnosti, prvo primetimo da za svaki ordinal

imamo da L
L, kao i da iz < sledi da L
.
Neka je X L. Tada za svako x X postoji ordinal
x
takav da
x L
x
. Neka je =
xX
x
. Sada imamo da je X L
i da L
L,
odakle sledi skoro univerzalnost.
Zatvorenost klase L za Godelove operacije je direktna posledica
njihove denicije.
Ako x, y L
, onda (
i
(x, y), (
5
(x) D(L
), pa imamo zatvo-
renost L za prvih pet Godelovih operacija. Ako je ordinal takav
da skupovi x,
2
x,
4
x L
, onda i (
i
(x) D(L
), pa imamo
zatvorenost L i za preostale cetiri Godelove operacije.
Ostaje da pokazemo poslednji deo tvrdenja. Neka je M proizvoljna
tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvorena za Godelove operacije.
Ako L
M, onda zbog zatvorenosti klase M za D imamo da je

L
+1
= D(L
) M. Ako je L
M (ordinal je granicni > 0), onda

zbog apsolutnosti klase M za ZF vazi
L
[ M,
odakle iz istog razloga sledi da L
[ M.
4.5. KONSTRUKTIBILNI SKUPOVI 257
Na osnovu prethodne teoreme neposredno sledi da je predikat
x L
apsolutan za tranzitivne skoro univerzalne klase zatvorene za Godelove
operacije. Iz prethodnih razmatranja neposredno sledi
4.5.2 Teorema Neka je konjunkcija sledecih sest teorema teorije
ZF:
xyz(z = x, y)
xy(y =
x)
xy(y = P(x))
xy(y = gcl(x))
x(0 x (y x)(y + 1 x))

1
f(Fun(f)dom(f) = +1f(0) = 0 ( )(f(+1) =
D(f())) ( + 1)(
= f() =
f())).
Ako je klasa M apsolutna za , onda je
(x M)((x L)
M
x L).
Sa V = L oznacimo recenicu
x(x L
) ,
a sa ZFL oznacimo teoriju ZF + V = L. Samu recenicu V = L zovemo
i aksiomom konstruktibilnosti.
258 4. UNUTRA
SNJI MODELI
Na kraju ove sekcije razmotrimo relativnu konstruktibilnost. Neka
je A proizvoljan skup i neka je M neprazan tranziivan skup. Denisimo
skup D
A
(M) sa
D
A
(M) = gcl(M M (A M)) P(M).
Moze se pokazati da je D
A
(M) ustvari skup svih podskupova od M
denabilnih u modelu M, , A).
Relativni konstruktibilni univerzum L[A] denisemo na sledeci na-
cin:
L
0
[A] = 0;
L
+1
[A] = D
A
(L
[A]);
L
[A] =
<
L
[A], za granicni ordinal > 0;

x L[A] (x L
[A]).
Slicno kao i za L se pokazuje da je L[A] tranzitivna skoro uni-
verzalna klasa zatvorena za Godelove operacije, pa je apsolutna za ZF.
Napomenimo da postoji globalno dobro uredenje klase L[A], odakle
sledi da je klasa L[A] apsolutna i za aksiomu izbora. Detalje ovog
dokaza cemo sprovesti u sledecoj sekciji u slucaju konstruktibilnog
univerzuma L.

Sto se tice GCH u L[A], ona ce vaziti pocevsi od nekog
ordinala
A
, tj. za svako
0
ce biti 2
=
+1
. U slucaju
konstruktibilnog univerzuma L (A = 0) je
A
= 0, sto cemo takode
pokazati u sledecoj sekciji.
4.6 Relativna konsistentnost AC i GCH
Neka je M tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvorena za Gode-
love operacije i neka je : Ord Ord Ord kanonska bijekcija. Iz
dosadasnjih razmatranja neposredno sledi da je M.
4.6. RELATIVNA KONSISTENTNOST AC I GCH 259
Dalje, neka je funkcija : 10 Ord Ord Ord denisana sa
(n, , ) = 10 (, ) +n.
Lako se proverava da je bijekcija i da je M. Sada postoje
jedinstvene denabilne funkcije ( )
1
: Ord 10 i ( )
2
, ( )
3
: Ord
Ord takve da je
( = (()
1
, ()
2
, ()
3
)).
Naravno, mora biti i ( )
1
, ( )
2
, ( )
3
M.
Koristeci ove funkcije, pokazacemo da se ceo konstruktibilni uni-
verzum L moze dobro urediti. Naime, vazi sledeca Godelova teorema:
4.6.1 Teorema[Godel]
ZFL AC.
Dokaz
Posto je L tranzitivna skoro univerzalna klasa zatvorena za Gode-
love operacije, vazi
, , ( )
1
, ( )
2
, ( )
3
L.
Denisimo / : Ord L rekurzijom na sledeci nacin:
/() =
_
_
_
L
()
2
, ()
1
= 0
(
()
1
(/(()
2
), /(()
3
)) , 1 ()
1
4
(
()
1
(/(()
2
)) , ()
1
> 4
Primetimo da je i / L. Dalje, iz denicije / neposredno sledi da je
za svaki ordinal
L
= /((0, , 0)).
Neka su x, y, z L proizvoljni. Ako je x = (
i
(y, z) i ako je y =
/() i z = /(), onda je
x = /((i, , )).
260 4. UNUTRA
SNJI MODELI
Ako je x = (
i
(y) i y = /(), onda je
x = /((i, , 0)).
Odavde neposredno sledi da za proizvoljne konstruktibilne skupove
a
1
, . . . , a
n
/[Ord] i proizvoljnu kompoziciju Godelovih operacija (
konstruktibilni skup x = ((a
1
, . . . , a
n
) takode pripada /[Ord].
Neka je L
/[Ord]. Tada je i L
+1
/[Ord]. S obzirom da
za svako x L
+1
= D(L
) postoje a
1
, . . . , a
n
L
+1
i kompozicija
Godelovih operacija ( tako da je
x = ((a
1
, . . . , a
n
),
na osnovu prethodnih razmatranja, sledi da je L
+1
/[Ord].
Sada se transnitnom indukcijom lako pokazuje da je za svaki ordi-
nal , L
/[Ord]. Samim tim, / je na.

Primetimo da je sa
x <
L
y
def
min [ x = /() < min [ y = /()
dobro denisano dobro uredenje na L. Dakle, ako je V = L, onda
imamo globalno dobro uredenje, odakle neposredno sledi AC.
4.6.2 Posledica
ZF Con(ZF) Con(ZFC).
Dokaz
Ako je / proizvoljan model teorije ZF, onda je njegov konstru-
ktibilni univerzum L
M
model teorije ZFC, odakle neposredno sledi
navedena relativna konsistentnost.
4.6. RELATIVNA KONSISTENTNOST AC I GCH 261
4.6.3 Teorema [Godel]
ZFL GCH.
Dokaz
Neka je V = L. Treba pokazati da proizvoljan za x
vazi
x L
+1
. Naime, tada ce zbog [L
+1
[ =
+1
biti [P(
)[ =
+1
.
Neka je x
proizvoljan. Iz aksiome konstruktibilnosti sledi

da postoji ordinal takav da x L
. Na osnovu teoreme reeksije

postoji skup A takav da vazi:
1. i aksioma ekstenzionalnosti su apsolutni za A
2.
, x A
3. [A[ =
4. Ord i x L
su apsolutni za A.
Po teoremi kolapsa, postoje jedinstveni tranzitivan skup M i izomor-
zam f : A, )

= M, ). Kako je
tranzitivan skup, to je f[
=
1
, pa mora biti f(x) = x.

Dalje, kako su ordinali apsolutni za tranzitivne modele, i f() je
ordinal (i u M i spolja). M je tranzitivan, pa je f() M, a kako je
[M[ =
, to f()
+1
.
Recenica vazi u M, pa su svi u M konstruktibilni skupovi zaista
konstruktibilni (konstruktibilni i spolja), pa imamo da je
f(x) = x L
f()
,
odakle sledi x L
+1
, cime je teorema dokazana.
Posebno, ako je M model teorije ZF, onda je njegov konstruktibilni
univerzum L
M
model teorije ZFC + GCH, odakle sledi relativna kon-
sistentnost generalisane kontinuum hipoteze sa Zermelo-Fraenkelovom
teorijom skupova, tj.
ZF Con(ZF) Con(ZFC + GCH).
262 4. UNUTRA
SNJI MODELI
4.7 u L
4.7.1 Denicija Neka je regularan neprebrojiv kardinal.
je
sledeca recenica: postoji familija skupova A
[ < sa sledecim
svojstvima:
A
;
za svaki podskup A kardinala skup < [ A = A
je
stacionaran u .
Posebno,
1
oznacavamo sa .
4.7.2 Zadatak Dokazati da povlaci CH.
Uputstvo
Neka je A
[ <
1
-familija i neka je X . Kako je skup
S = < [ X = A
stacionaran u
1
i kako je <
1
, imamo
da je S [ + 1, ) ,= 0. Neka je
X
= min S [ + 1,
1
). Sada je
X
X
=
X
,
a kako je
X
> , mora biti i
X
, odakle sledi da je X
X
= X.
Dakle, svaki podskup od je neki od skupova A
, pa imamo da je
2
0

1
. Kako po Cantorovoj teoremi vazi i obratna nejednakost,
imamo da vazi CH.
4.7.3 Zadatak Dokazati da ZFC , .
Uputstvo
Iskoristiti prethodni zadatak i cinjenicu da ZFC , CH.
Kao ilustraciju medusobnog odnosa predikata
(variramo ) bez
dokaza navodimo sledece dve cinjenice:
ZFC + GCH , (Jensen);
ZFC + GCH
2
.
4.7. U L 263
Pokazimo da u L vazi
. Radi pojednostavljenja argumentacije,

nadalje podrazumevamo da radimo u L. Parove A
, C
), <
rekurzivno denisimo na sledeci nacin:
Ako je granicni ordinal > 0, onda je A
, C
) <
lex
-najmanji
(leksikografski poredak u odnosu na <
L
) par podskupova A i C
od takvih da je C club (zatvoren i neogranicen) u i da je
A ,= A
za svako < , ukoliko takav par skupova postoji;

U svim ostalim slucajevima neka je A
, C
) = 0, 0).
Tvrdimo da je A
[ <
-familija. Pretpostavimo suprotno.

Tada postoji <
lex
-najmanji par A, C) sa sledecim svojstvima:
1. A ;
2. C je club u ;
3. ( C)(A ,= A
).
Na osnovu teoreme reeksije, postoji L
L
, ) [= +V = L;
L
reektuje sve na vidiku. Posebno, A, C, , A
[ <
pripadaju L
, i u L
vaze gore navedena svojstva skupova A i C.

Na osnvou donje Lovenheim-Skolemove teoreme, postoji elementarni
podmodel M, ) modela L
, ) takav da:
[M[ < ;
A, C, , A
[ < M;
M je ordinal < .
Sada je tranzitivni kolaps od M (tj. modela M, ) upravo L
, za
neko < (sledi iz M, L
[= + V = L). Neka je : M L
jedinstveni -izomorzam. Da bi izveli kontradikciju, dovoljno je da

pokazemo sledece:
264 4. UNUTRA
SNJI MODELI
(a) () = ;
(b) (A) = A = A
;
(c) C.
Naime, (a), (b) i (c) direktno protivrece svojstvima 13.
(a): Kako M [= Ord, to i L
[= () Ord, a kako je
Ord
L
= Ord L
(apsolutnost predikata x Ord za tranzitivne

klase), imamo da () Ord. Kako je
() = () [ M = () [ < ,
imamo da je ()

= , pa zbog () Ord mora biti () = .
Posebno, odavde sledi da je () = za svako < .
(b), (c): Prvo cemo pokazati da je (x) = x za svako x
M P().
(x) = () [ x M
= () [ (x ) M
= () [ x ( M)
= () [ x
= [ x
= x .
Posebno, (A
) = A
za < i (A
[ < ) = A
[ < .
Sada u L
vazi da je A, C ) <
L
najmanji kontra primer za

-ost familije A
[ < . Medutim, <

L
i <
L
se poklapaju na L
,
pa po konstrukciji parova A
, C
) mora biti A
= A i C
= C,
odakle neposredno slede (b) i (c).
4.8 Suslinova linija u L
Parcijalno uredenje T, ) je drvo ako ima minimum i ako je za svako
x T interval (, x) dobro ureden. -ti sloj drveta T je skup
lev(, T) = x T [ ot(, x) = ,
4.8. SUSLINOVA LINIJA U L 265
pri cemu je ot(, x) jedinstveni ordinal izomorfan sa (, x). Visina
drveta T, u oznaci ht(T) je najmanji ordinal takav da je lev(, T) =
0. Antilanac u drvetu T je svaki skup medusobno neuporedivih ele-
menata. Grana u drvetu T je proizvoljan maksimalni lanac. Za drvo
T kazemo da je totalno razgranato ako za svako x T interval (x, )
nije linearno ureden. Konacno, drvo T je -drvo ako je ht(T) = i za
svako < je [lev(, T)[ < .
4.8.1 Denicija Drvo T je -Suslinovo drvo ako je [T[ = i ako je
svaki lanac i svaki antilanac drveta T kardinalnosti < .
4.8.2 Zadatak Neka je singularan kardinal. Dokazati da postoji
-Suslinovo drvo.
Uputstvo
Neka je = cf < i neka je
[ < ) strogo rastuci niz

konalan u . Drvo T denisimo na sledeci nacin:
T =
<
x, ) [ x
;
x, ) y, ) = x y.
Dokazati da je T -Suslinovo drvo.
Suslinova linija je gusto linearno uredenje bez krajeva S, ) koje
nije separabilno i u kome je svaka familija disjunktnih otvorenih inte-
rvala najvise prebrojiva. Suslinova linija je prirodno uopstenje realne
linije R, ) koja je gusto linearno uredenje bez krajeva, povezano i
separabilno u odnosu na topologiju ciju bazu cine otvoreni intervali.
4.8.3 Denicija Suslinova hipoteza SH je recenica
ne postoji Suslinova linija.
266 4. UNUTRA
SNJI MODELI
-
Duro Kurepa je uveo pojmove drveta, -Suslinovog i -Kurepinog
drveta i dokazao da je SH ekvivalentna recenici
ne postoji
1
-Suslinovo drvo.
Sto se tice medusobnog odnosa CH i SH, navedimo sledece cinjenice:

(Jech, Tennenbaum) Con(ZFC) Con(ZFC +SH CH);
(Tennenbaum, Solovay) Con(ZFC) Con(ZFC + SH +CH);
(Jensen) ZF V = L SH.
U nastavku cemo pokazati da
ZFC postoji
1
-Suslinovo drvo,
odakle posebno sledi da u L vazi negacija Suslinove hipoteze.
4.8.4 Zadatak Neka je T totalno razgranato
1
-drvo u kome je svaki
maksimalan antilanac najvise prebrojiv. Dokazati da je tada T
1
-
Suslinovo drvo.
Uputstvo
Treba dokazati da drvo T nema neprebrojivu granu. Pretpostavi-
mo suprotno, neka je B = b
[ <
1
) grana drveta T, pri cemu
b
lev(, T). Kako je drvo T totalno razgranato, postoji podniz

b
[ <
1
) od B takav da za svako b
postoji a
lev(
+ 1, T)
tako da vazi b
+1
, b
, a
, b
+1
, b
+1
, a
.
Kako je jos i (b
+1
, ) (a
, ) = 0, skup A = a
[ <
1
je
neprebrojivi antilanac u T; kontradikcija.
Sledeca dva zadatka se odnose na ekvivalentnost postojanja Susli-
novog
1
drveta i Suslinove linije.
4.8.5 Zadatak Neka je T, )
1
-Suslinovo drvo. Dokazati da tada
postoji Suslinova linija.
b
+1
a
1
4.1: drvo
Uputstvo
Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da T nema maksi-
malnih elemenata. Neka je
S = X T [ X je max lanac u T
i neka je proizvoljno linearno uredenje na T. Za X S cemo sa
h(X) oznacavati visinu lanca X u T. Kako je T Suslinovo drvo, imamo
da je h(X) <
1
, a iz dobre razgranatosti (T nema max elemenata)
sledi da je h(T) granicni ordinal. Dalje, ako su X i Y medusobno
razliciti max lanci u T, onda postoji najmanji ordinal
XY
<
1
takav
da je
X
XY
,= Y
XY
,
pri cemu je X = X
[ < h(X)) i Y = Y
[ < h(Y )).

Na S denisemo uredenje
S
na sledeci nacin:
X
S
Y X
XY
Y
XY
.
Pokazati da je S,
S
) Suslinova linija.
4.8.6 Zadatak Neka je S, ) Suslinova linija. Dokazati da tada
postoji
1
-Suslinovo drvo.
268 4. UNUTRA
SNJI MODELI
Uputstvo
Videti teoremu 5.13 u [53].
4.8.7 Zadatak Neka je T =
1
,
T
)
1
-drvo i neka je
T
=
_
<
lev(, T).
Dokazati:
1. Skup C = <
1
[ T
= je club u
1
;
2. Ako je A maksimalan antilanac u T, onda je skup
D = <
1
[ T
= A T
je maks. antilanac u T
club u
1
.
Uputstvo
1. Zatvorenost skupa C je ocigledna, pa ostaje da pokazemo
neogranicenost. Neka je / = f, g, pri cemu su f i g unarni funkcijski
znaci. Model / =
1
, f, g) jezika / denisimo na sledeci nacin:
f() = min <
1
[ T
;
g() = sup <
1
[ lev(, T).
Neka je
0
<
1
proizvoljno. Na osnovu donje LST teoreme, postoji
prebrojivi elementarni podmodel /
0
= M
0
, f M
0
, g M
0
) modela
/ takav da je
0
M
0
. Neka je
1
<
1
najmanji ordinal koji
je strogi nadskup skupa a
0
. Na osnovu donje LST, postoji prebrojiv
elementarni podmodel /
1
= M
1
, f M
1
, g M
1
) modela / takav
da je
1
M
1
. Nastavljajuci ovaj postupak puta konstruisemo
elementarni lanac /
n
[ n < ) takav da je
0
M
0

1
M
1

2

Kako je
n
[ n < =
M
n
[ n < = i kako je unija
elementarnog lanca elementarna ekstenzija svakog od clanova lanca,
model , f , g ) je ujedno i elementarni podmodel od /.
Pokazimo da je = T
. S jedne strane, za proizvoljno < zbog

zatvorenosti za f imamo da je i f() < , odakle sledi da
T
f()
T
,
a time i T
. S druge strane, za proizvoljno T
postoji <
tako da lev(, T), odakle zbog zatvorenosti za g imamo da
g() < ,
tj. T
. Ovim smo pokazali da je skup C neogranicen.

2. Skup D je ocigledno zatvoren. Neogranicenost skupa D se
dokazuje modikacijom dokaza neogranicenosti skupa C. Jezik / iz
prethodne stavke cemo prosiriti novim unarnim funkcijskim znakom
h, koji cemo u
1
interpretirati na sledeci nacin:
h() = min
1
,
A [
T

T
.
Na isti nacin kao malo pre pokazuje se da za svako <
1
postoji
<
1
tako da je < i da je ordinal zatvoren za funkcije f, g i
h. Iz zatvorenosti za f i g sledi da je = T
, a iz zatvorenosti za
h sledi da je A = A T
maksimalan antilanac u T
.
4.8.8 Lema Neka je T =
1
,
T
) totalno razgranato
1
drvo i neka
je A
[ <
1
-familija. Ako za svaki granicni ordinal <
1
vazi
(, T
, A
) (x lev(, T))(y A
)(y
T
x), (4.1)
pri cemu je (, T
, A
) formula
= T
je maks. antilanac u ,
onda je T
1
-Suslinovo drvo.
270 4. UNUTRA
SNJI MODELI
Dokaz
Na osnovu zadatka 4.8.4 dovoljno je pokazati da je svaki maksima-
lan antilanac drveta T prebrojiv. Na osnovu zadatka 4.8.7 skup
C = <
1
[
_
= = T
A T
je maks. antilanac u
je club u
1
. Kako je S = <
1
[ A = A
stacionaran u
1
(A
[ <
1
je -familija), S C je neprazan. Neka je S C
proizvoljan ordinal. Tada vazi (, T
, A
), odakle zajedno sa (4.1)

sledi da je A = A
, a time i [A[ <

1
.
Prelazimo na konstrukciju
1
-Suslinovog drveta T =
1
,
T
). Fi-
ksirajmo -familiju A
[ <
1
. Drvo T treba da zadovoljava
sledece uslove:
1. [lev(, T)[ <
1
, <
1
;
2. T je totalno razgranato;
3. Za svaki x lev(, T) i svako > (, <
1
) postoji y
lev(, T) tako da je x
T
y;
4. Vazi (4.1).
Uslovi 13 obezbeduju da je T totalno razgranato
1
-drvo, a uslov 4
obezbeduje da je svaki maksimalan antilanac u T prebrojiv. Konstru-
kciju izvodimo rekurzivno na sledeci nacin:
T
0
= 0;
T
1
= 1;
Ako je > 0 granicni ordinal, onda je T
<
T
;
Pretpostavimo da smo konstruisali T
+1
tako da vaze stavke 14.
Drvo T
+2
konstruisemo tako sto drvo T
+1
produzimo dodatnim
slojem na sledeci nacin: svako x iz poslednjeg sloja drveta T
+1
(-ti sloj drveta T) ima tacno dva neposredna
T
sledbenika
y, z
1
, pri cemu y i z biramo tako da budu -najmanji.
Preciznije, ako je lev(, T) = x
n
[ n < , onda
y
n
= min(
1
(T
+1
y
m
, z
m
[ m < n))
z
n
= min(
1
(T
+1
y
m
, z
k
[ m n, k < n))
x
n

T
y
n
i x
n

T
z
n
T
+2
= T
+1
y
n
, z
n
[ n < ;
Neka je > 0 granicni ordinal i pretpostavimo da smo konstrui-
sali drvo T
tako da vaze 14. Neka je T
= x
n
[ n < i neka
je y
n
= min(
1
(T
y
m
[ m < n)). Na osnovu 3, za svako x
n
postoji grana B
n
drveta T
takva da x
n
B
n
. Ukoliko je = T
i A
je maksimalan antilanac u T
, onda na osnovu 4 granu B

n
mozemo izabrati tako da sece A
. Sada drvo T
produzujemo
novim slojem na sledeci nacin:
T
+1
= T
y
n
[ n < ;
x
n

T
y
m
x
n
B
m
.
Iz konstrukcije neposredno sledi da drvo T zadovoljava 14, odakle
sledi da je T
1
-Suslinovo drvo.
Zadaci
Zadaci 4.14.5 su posveceni relativnoj konsistentnosti KH, odnosno
sledecoj teoremi:
ZF V = L KH.
Prethodno denisimo kombinatorne principe
+
i
+
je sledeci iskaz: Postoje skupovi A
P(), <
1
, takvi da
za svaki skup A
1
postoji club C u
1
( C)(A A);
272 4. UNUTRA
SNJI MODELI
( C)(C A).
Niz A
[ <
1
) zovemo i
+
-nizom.
je sledeci iskaz: Postoje skupovi A
P(), <
1
, takvi da
za svaki skup A
1
, skup
<
1
[ A A
je stacionaran.
4.1 Dokazati da
+
implicira da postoji familija F P(
1
) sa
sledecim svojstvima:
1. ( <
1
)[x [ x F[
0
;
2. (A
1
)([A[ =
1
(x F)([x[ =
1
x A)).
4.2 Dokazati da
+
povlaci postojanje
1
-Kurepinog drveta koje ima
2
1
grana.
4.3 Dokazati da
+
, kao i da
.
4.4 Dokazati da je skup
<
1
[ L
neogranicen u
1
, pri cemu je L
1
zamena za L
, ) je elemen-
tarni podmodel od L
1
, ).
4.5 Dokazati da V = L povlaci
+
.
Uputstvo
Videti dokaz teoreme 5.2 u [53].
5
Forsing
Prekretnicu u istoriji teorije skupova predstavlja 1963. godina,
kada Paul Cohen uvodi metodu forsinga i njom dokazuje nezavisnost
kontinuum hipoteze, a kombinacijom forsinga i metode unutrasnjih
modela dokazuje i nezavisnost aksiome izbora. Obilje izuzetnih rezu-
ltata koji se dobijaju forsingom i u danasnje vreme najbolje svedoci
o znacaju ove metode.

Cetrdesetogodisnji burni razvoj onemogucuje
prezentaciju svih aspekata forsinga na jednom mestu. Mi smo se ovde
odlucili za detaljan prikaz samih osnova, pre svega vodeni predavanji-
ma Roberta Solovaya, Jacka Silvera, Kennetha Kunena i drugih, kao
i originalnim radovima i drugim izvorima.
Sta je ustvari forsing? Ukratko, to je tehnika kojom se, polazeci od

prebrojivog tranzitivnog modela M teorije T (T je neka teorija jezika
/
ZFC
) i skupa G / M, konstruise model M[G] sa sledecim svojstvima:
M[G] [= T;
M[G] je prebrojiv i tranzitivan;
M M[G] i G M[G];
M i M[G] imaju iste ordinale, tj. istu visinu;
273
274 5. FORSING
predikat M [= je odluciv u M;
M[G] je u odnosu na inkluziju najmanji model sa prethodnim
svojstvima.
Ovde kao gratis (bez obzira na G) dobijamo dokaz nezavisnosti aksi-
ome konstruktibilnosti V = L i teorije ZF. S jedne strane, metodom
unutrasnjih modela smo pokazali da
ZF Con(ZF) Con(ZF + V = L)
(Godelov konstruktibilni univerzum). S druge strane, primenjujuci
forsing, ako je T teorija ZF+V = L, onda je M = L
za neki granicni
prebrojivi ordinal . Odavde ce slediti da je
M = L
M
= L
M[G]
= L
,
pa kako G M[G] M, imamo da
M[G] [= (V = L).
Da li odavde sledi da
Con(ZF) Con(ZF +V ,= L)?
Prividno ne, jer je, u opstem slucaju, pretpostavka o egzistenciji tra-
nzitivnog modela jaca od pretpostavke o egzistencij bilo kakvog mo-
dela, pa, makar i samo teoretski, postoji mogucnost da su svi modeli
teorije ZF lose zasnovani (svaki dobro zasnovan se moze kolapsirati
do tranzitivnog). Medutim, da bismo (ZF sredstvima) dokazali da
Con(ZF) Con(ZF + V ,= L),
dovoljno je da za svaku konacnu podteoriju T teorije ZF pokazemo da
Con(T) Con(T + V ,= L).
Ovo dokazujemo na sledeci nacin:
275
Neka je /, E) proizvoljan model teorije ZF. U /, E) vazi teo-
rema reeksije, pa postoji M / tako da
/, E) [= M je prebrojiv tranzitivan model teorije T.
Primenom forsinga u /, E) dobijamo M[G] / tako da
/, E) [= M[G] je prebrojiv tranzitivan model teorije T + V ,= L,
cime je dokaz zavrsen.
Vazno je istaci da skup G nije bas sasvim proizvoljan. O tome
sta sve mora da zadovoljava skup G i kako se do njega dolazi cemo
detaljno govoriti u sekcijama koje slede.
Kako izgleda forsing konstrukcija? Detaljno cemo izloziti dva pris-
tupa: pristup preko separativnih uredenja, i pristup preko Booleovski
vrednosnih modela, koji su uveli Dana Scott i Robert Solovay 1964.
godine. U BVM (Booloevsko vrednosni modeli) pristupu, forsing plan
izgleda ovako:
Dakle, polazimo od prebrojivog modela M npr. teorije ZFC i u
njemu kompletne bezatomicne Booleove algebre B. U njemu konstru-
isemo unutrasnji B-model M
B
. Zatim izaberemo proizvoljan tzv. M-
genericki ultralter G u B, i pomocu njega dobijemo 2-model M
B
/G:
||
2
=
_
1 , || G
0 , || / G
za proizvoljnu recenicu . Na primer, u dokazu nezavisnosti CH cemo
izabrati B tako da |CH| G za svaki tzv. M-genericki ultralter
G. Dalje, A
) je klasican dobro zasnovan model koji se dobija

od M
B
/G. Njegov tranzitivni kolaps je M[G]. Na osnovu teorije
Booleovsko vrednosnih modela imamo da
M[G] [= akko || G,
kao i da svaka valjana formula jezika /
ZFC
ima Booleovsku vrednost
1. Mi cemo konstruisati M
B
tako da svaka aksioma teorije ZFC ima
Booleovsku vrednsot 1 bez obzira na izbor Booleove algebre B.
276 5. FORSING
M[G]
M
B
M
B
/G
/G
A
k
M
5.1: Forsing plan

5.1 Separativna uredenja
5.1.1 Denicija Neka je T, ) proizvoljno parcijalno uredenje.
U T je rez ako za svako p U vazi (, p] U;
Rez U T je regularan ako za svako p T U postoji q p
tako da je (, q] U = 0;
Neka uredenje T nema minimalnih elemenata. Za p, q T
kazemo da su kompatibilni ako je
(, p] (, q] ,= 0.
U suprotnom za p i q kazemo da su inkompatibilni, u oznaci pq.
Posebno, ako je T bezatomicna Booleova algebra, onda za a, b
B kazemo da su inkompatibilni ukoliko je (, a] (, b] = 0;
5.1. SEPARATIVNA UREDENJA 277
p, q T su kompatibilni preko G T ukoliko je
G (, p] (, q] ,= 0;
G T je kompatibilan ukoliko su svaka dva njegova elementa
medusobno kompatibilna;
T je separativno ako za proizvoljne p, q T vazi
p , q (r p)rq;
D T je gust ako za svako p T postoji q D tako da je
q p;
D T je gust ispod p T ako je skup D (, p] gust u (, p];
D T je predgust ako za svako p T postoji q D kompati-
bilno sa p.
5.1.2 Lema Neka je uredenje T separativno. Tada vazi:
1. Familija X = (, p] [ p T je baza neke topologije na T;
2. (, p] je regularan rez za svako p T;
3. U je regularno otvoren u topologiji generisanoj familijom X ako
i samo ako je regularan rez.
Dokaz
Kako je prva stavka ocigledna a druga direktna posledica denicije
separativnosti, preostaje da dokazemo poslednju stavku.
: Neka je U regularan rez i neka p / U. Tada postoji q p
tako da je (, q] U = 0. Odavde je, q / clU, a time i (, p] , clU, pa
p / int clU. Dakle, U je regularno otvoren.
: Neka rez U nije regularan. Tada postoji p / U tako da
(, q] U ,= 0
za svako q < p. Odavde sledi da je (, p] clU , pa p int clU. Dakle,
U nije regularno otvoren.
278 5. FORSING
5.1.3 Lema Neka je T separativno uredenje bez minimalnih eleme-
nata gusto u kompletnim Booleovim algebrama B i B
. Tada su algebre
B i B
izomorfne.
Dokaz
Treba pokazati da je odgovarajuci izomorzam korektno denisan
sa
f(x) =
p T [ p
1
x, x B.
Kljucni korak je dokaz sledeceg pomocnog tvrdenja:
(x B)(p
1
x p
2
f(x)).
Neka je x B proizvoljno i neka x nije minimalni element. S obzirom
na deniciju f(x), to ocigledno za svako p T vazi
p
1
x p
2
f(x).
Neka je p T i neka p ,
1
x. Posto je svaka Booleova algebra separa-
tivno uredenje, postoji 0 <
1
q
1
p inkompatibilno sa x. Posto je T
gust u B, mozemo pretpostaviti da q T. Sada je
q f(x) = q
r T [ r
1
x =
q r [ r
1
x r T.
Ako je 0 <
2
q r, onda bi zbog gustine T u B
postojalo s T tako
da je
s
2
q i s
2
r ,
pa bi bilo i
s
1
q i s
1
r ,
sto je u kontradikciji sa cinjenicom da su q i x inkompatibilni. Dakle,
q f(x) =
q r [ r
1
x r T = 0,
pa ne moze biti p
2
f(x).
Direktna posledica prethodne dve leme je sledeca
5.2. DEFINICIJA FORSINGA 279
5.1.4 Teorema Za svako separativno uredenje postoji do na izomo-
rzam jedinstvena kompletna Booleova algebra u koju se ono gusto
utapa.
Posebno, jedinstvenu kompletnu Booleovu algebru u koju se sepa-
rativno uredenje T gusto utapa oznacavacemo sa r.o.T.
Nadalje cemo podrazumevati da radimo iskljucivo sa separativnim
uredenjima bez minimalnih elemenata sa maksimumom, koji cemo
uniformno oznacavati sa 1. Navedimo nekoliko vaznih primera ovakvih
uredenja.
5.1.5 Primer Neka je beskonacan kardinal i neka je Fn( , 2)
skup svih funkcija ciji je domen konacan podskup od i ciji je
kodomen podskup od 2. Tada je
Fn( , 2), )
separativno uredenje bez minimalnih elemenata, ciji je maksimum 0.
Primetimo da su p, q Fn( , 2) inkompatibilni ako i samo ako
postoji x dom(p) dom(q) tako da je p(x) ,= q(x).
5.1.6 Primer Neka je beskonacan kardinal i neka je coll(, ) skup
svih funkcija p ciji je domen konacan podskup od takvih da za
svako , n) dom(p) vazi da p(, n) . Tada je
coll(, ) )
separativno uredenje bez minimalnih elemenata ciji je maksimum 0.
5.2 Denicija forsinga
Neka je M prebrojiv tranzitivan model teorije ZFC i neka je
T = T, , 1) M
280 5. FORSING
separativno uredenje bez minimalnih elemenata sa maksimumom 1.
Elemente uredenja T cemo zvati uslovima i oznacavati ih sa p, q, r, s
i t, uz koriscenje indeksa. Za uslov p kazemo da je jaci od uslova q
ukoliko je p q. Klasu (u M) T-imena M
P
denisemo rekurzivno na
sledeci nacin:
M
P
0
= 0;
M
P
+1
= M
P
(M P(M
P
T));
M
P
<
M
P
, u slucaju granicnog M;
x M
P
( M)(x M
P
).
Dakle, M
P
1
= 0, M
P
2
= 0 (M P(0 T)) itd. Imena cemo
oznacavati sa , i , uz koriscenje indeksa. Rang imena je najmanji
ordinal M takav da M
P
+1
.
Kanonsko ime x proizvoljnog skupa x M denisemo na sledeci
nacin:

0 = 0;
x = y, 1) [ y x.
5.2.1 Zadatak Dokazati da za svako x M, x takode pripada M.
Skup G T je lter u T ako vazi:
1 G;
za svako p, q G postoji r G tako da je r p i r q;
za svako p G je [p, ) G.
Filter G u T je M-genericki ako sece sve guste skupove u T koji su
elementi modela M.
Pokazimo da za svako p T postoji M genericki lter G u T takav
da p G. Zaista, kako je M prebrojiv, to se svi gusti skupovi u T
koji se nalaze u M mogu poredati u niz, recimo D
n
[ n ). Posto je
svaki od ovih skupova gust ispod p, to postoji niz uslova p
n
[ n )
takav da p
n
D
n
, n , kao i
p p
0
p
1
p
2

Trazeni M-genericki lter G je dobro denisan sa
G = q T [ (n )p
n
q.
Varijanta prethodnog u slucaju Booleovsko-vrednsonog pristupa je
poznata i kao Rasiowa-Sikorski lema.
5.2.2 Denicija Neka su, u M, B i B
kompletne Booleove algebre

i neka je h : B B
Booleovski homomorzam. Kazemo da je

homomorzam h M-kompletan ako za svako X M P(B) vazi
h[
B
X] =
h[X].
5.2.3 Zadatak Neka je B kompletna Booleova algebra i neka je D
B. Dokazati da je D gust (u smislu uredenja), ako i samo ako je
D = 1.
5.2.4 Zadatak Neka je M prebrojiv tranzitivan model teorije ZFC,
B u M kompletna bezatomicna Booleova algebra i neka je h : B 2
M-kompletan homomorzam. Dokazati da je
G
h
= b B [ h(b) = 1
M-genericki ultralter u B.
282 5. FORSING
5.2.5 Rasiowa-Sikorski lema Neka je, u M, B kompletna bezato-
micna Booleova algebra i neka je a > 0. Tada postoji M-kompletan
homomorzam h : B 2 takav da je h(a) = 1.
Dokaz S obzirom da je M prebrojiv, svi gusti podskupovi od B koji
su u M se mogu poredati u niz, recimo D
n
[ n < ). Slicno kao u
slucaju separativnih uredenja, konstruise se prebrojiv niz
a b
0
b
1

takav da b
n
D
n
. Skup a b
n
[ n < ima svojstvo konacnog
preseka, pa je sadrzan u nekom ultralteru G. Trazeni M-kompletni
homomorzam h : B 2 je dobro denisan sa
h(x) = 1 b G.
5.2.6 Lema Ako je T separativno uredenje bez minimalnih elemena-

ta, onda ni jedan M-genericki lter u T ne pripada modelu M.
Dokaz
Neka je G proizvoljan M-genericki lter u T. Tada je skup
D = T G
gust u T. Zaista, kako je T separativno uredenje bez minimalnih
elemenata, za svako p T postoje q, r T takvi da je q p, r p i
qr. Kako je G kompatibilan skup, to bar jedan od elemenata q i r
pripada skupu D, odakle sledi da je D gust u T.
Posto G sece sve guste podskupove od T koji su u M, na osnovu
prethodnog sledi da D / M, a odatle i G / M.
Za proizvoljno ime , njegovu G-interpretaciju I
G
() denisemo
rekurzivno sa
I
G
() = I
G
() [ (p G), p) .
5.2.7 Zadatak Za proizvoljan skup x M dokazati da je x
G
= x.
Uputstvo
Tvrdenje se dokazuje indukcijom po rangu. Za proizvoljan x M
imamo:
I
G
( x) = I
G
( y) [ y x
= y [ y x (induktivna hipoteza)
= x.
5.2.8 Zadatak Navesti primer imena M

P
za koje je I
G
() = G.
Uputstvo
Uocimo ime = p, p) [ p T. Prvo pokazati da M
P
.
Tada:
I
G
() = I
G
( p) [ p, p) p G
= p [ p G
= G.
Ime konstruisano u prethodnom zadatku zovemo i kanonskim

imenom ltera G i oznacavamo ga sa

G. Predimo na denicije gene-
rickog prosirenja i forsinga.
5.2.9 Denicija Uz prethodnu simboliku, skup
M[G] = I
G
() [ M
P
zovemo i generickim prosirenjem modela M.

Iz denicije neposredno sledi da je M[G] tranzitivan skup, a na
osnovu prethodna dva zadatka imamo da G M[G] kao i da je M
M[G].
284 5. FORSING
5.2.10 Denicija Kazemo da uslov p forsira recenicu (
1
, . . . ,
n
),
u oznaci
p (
1
, . . . ,
n
),
ako i samo ako za svaki M-genericki lter G u T takav da p G
imamo da
M[G] [= [I
G
(
1
), . . . , I
G
(
n
)].
U sledecim jednostavnim zadacima navodimo neke elementarne
osobine forsinga.
5.2.11 Zadatak Dokazati da su sledeci iskazi ekvivalentni:
1. p ;
2. (q p)q ;
3. (q p)(r q)(r ), tj. skup
D = q p [ q
je gust ispod p.
1. p akko p i p ;
2. p akko ne postoji uslov q p takav da q ;
3. p akko za svako q p postoji r q tako da r ili
r .
Sada smo spremni da formulisemo kljucnu forsing teoremu:
5.2.13 Forsing teorema
Neka je M prebrojiv tranzitivan model teorije ZFC, T M sep-
arativno uredenje bez minimalnih elemenata i neka je G M-genericki
lter u T. Tada:
1. M[G] je tranzitivan skup;
2. M M[G] i G M[G];
3. M[G] [= ZFC;
4. M i M[G] imaju iste ordinale;
5. Ako je N tranzitivan model teorije ZFC takav da je M N i da
G N, onda je i M[G] N;
6. Forsing relacija je denabilna u M;
7. M[G] [= [I
G
(
1
), . . . , I
G
(
n
)] akko postoji uslov p G takav da
p (
1
, . . . ,
n
);
8. p (
1
, . . . ,
n
) akko za svaki M-genericki lter G u T takav
da p G vazi M[G] [= [I
G
(
1
), . . . , I
G
(
n
)].
Prve dve stavke smo vec proverili, pretposlednja je direktna posled-
ica denicije forsinga, a poslednja stavka je bas sama denicija.

Sto se
tice pete stavke, ako je M N onda je i M
P
N, a kako i G M,
zbog N [= ZFC mora biti i
((p G)(, p) ))
N
(p G)(, p) )
za proizvoljne , M
P
i p T, odakle sledi da I
G
() N za svako
M
P
, a time i M[G] N.
Da M i M[G] imaju istu visinu, tj. da imaju iste ordinale, nepo-
sredno sledi iz cinjenice da je za svako ime
rank(I
G
()) rank(),
286 5. FORSING
sto se sasvim lako proverava -indukcijom.
Kako je M[G] neprazan tranzitivan skup, u M[G] vaze aksiome
praznog skupa, ekstenzionalnosti i regularnosti. Posto je
I
G
( ) = ,
imamo da M[G], pa u M[G] vazi i aksioma beskonacnosti. Sledeci
zadatak posvecen je direktnom dokazu da u M[G] vaze aksiome para
i unije.
5.2.14 Zadatak Neka je M[G] genericko prosirenje prebrojivog tra-
nzitivnog modela M teorije ZFC. Dokazati:
1. Neka x, y M[G] i neka su x, y M
P
imena takva da je I
G
( x) =
x i I
G
( y) = y. Za ime = x, 1), y, 1) dokazati da je
I
G
() = x, y;
2. Neka x M[G] i neka je x M
P
ime takvo da je I
G
( x) = x.
Za ime
= , p) [ (, q) x)r(, r) p r p q)
dokazati da je I
G
() =
x.
Tacke 3 i 6 cemo dokazati u sledecoj sekciji.

Citalac koji ne zeli da
se upusta u tehnicke detalje ovog dokaza moze bez problema preskociti
ovu sekciju.
5.2.15 Mixing Lemma Neka je, u M, A antilanac u T i neka su
q
, q A proizvoljna imena iz M
P
. Tada postoji ime M
P
tako
da
q =
q
za svako q A.
Dokaz
U M denisemo sa
=
_
qA
, r) [ r q r
q
dom(
q
).
Primetimo da tacka 6 forsing teoreme obezbeduje korektnost pretho-
dne denicije.
Neka je q A proizvoljno i neka je G proizvoljan M-genericki lter
u T takav da q G. Na osnovu forsing teoreme dovoljno je pokazati
da je
I
G
() = I
G
(
q
).
S jedne strane, neka je a I
G
() proizvoljno. Tada postoje ime
a M
P
i uslov r G tako da a, r) . Iz denicije imena sledi da
postoji uslov p A takav da je r p, r a
p
i a dom(
p
). Kako
je A antilanac i kako su uslovi r i q kompatibilni, mora biti p = q.
Dakle, r a
q
, odakle po forsing teoremi sledi da a I
G
(
q
).
Ovim smo pokazali da je I
G
() I
G
(
q
).
S druge strane, neka je b I
G
(
q
) proizvoljno. Tada postoje ime
b M
P
i uslov p G tako da
b, p)
q
. Kako p, q G, postoji
r G tako da je r p i r q. Sada
b, r) , pa b I
G
(), cime je
i obratna inkluzija dokazana.
5.2.16 Princip maksimalnosti Ako p x(x,
1
, . . . ,
n
), onda
postoji ime M
P
tako da p (,
1
, . . . ,
n
).
Dokaz
Radi pojednostavljenja notacije parametre
1
, . . . ,
n
cemo izosta-
viti. Primenom Zornove leme u M, neka je skup A M takav da
vazi:
A je antilanac u T;
(q A)(q p ( M
P
)(q ()));
A je maksimalan u odnosu na prethodne dve stavke.
288 5. FORSING
Koristeci AC u M, izaberimo imena
q
M
P
, q A, tako da za svako
q A vazi
q (
q
).
Na osnovu prethodne leme postoji ime M
P
tako da
q =
q
za svako q A. Dokazimo da p (). Pretpostavimo suprotno.
Tada postoji uslov r p takav da r (). Kako p x(x),
postoje uslov s r i ime M
P
tako da s (). Dalje, za svako
q A imamo da q (), a kako s (), skup As je antilanac
u T, sto je u kontradikciji sa maksimalnoscu A.
Ispostavlja se da su genericke ekstenzije iste ukoliko se forsira po
uredenjima od kojih se jedno gusto utapa u drugo. Naime, ako je T
gusto poduredenje uredenja Q onda na osnovu zadatka 5.2.11 sledi:
Za proizvoljno p T,
p
P
akko p
Q
;
Ako q Q i q
Q
, onda je skup p T [ p
Q
gust ispod
q.
Posebno, isto vazi i ako je
Q = B = r.o.T.
Prelazimo na deniciju forsinga preko Booleovsko vrednosnih mode-
la, nagovestenu u forsing planu iz uvoda u poglavlje. Kako bismo
pojednostavili argumentaciju, podrazumevamo da se nalazimo unutar
nekog prebrojivog tranzitivnog modela M teorije ZFC. Konstrukciju
koja sledi treba relativizovati na pomenuti model M.
Neka je B kompletna bezatomicna Booleova algebra. Booleovski
univerzum V
B
(u relativizovanom obliku M
B
) denisemo rekurzivno
na sledeci nacin:
V
B
0
= 0;
V
B
+1
je skup svih funkcija ciji je domen podskup od V
B
i ciji je
kodomen podskup od B;
V
B
<
V
B
, u slucaju granicnog > 0;

x V
B
(x V
B
).
Elemente klase V
B
cemo zvati imenima i oznacavacemo ih, isto kao i u
slucaju separativnih uredenja, sa , i , uz koriscenje indeksa. Rang
imena je najmanji ordinal takav da V
P
.
Vidimo da se denicije B-imena i T-imena razlikuju u tome sto u
Booleovskoj varijanti ne uzimamo bilo kakve podskupove od V
B
B,
vec samo funkcije. Razlog za ovo je kompletnost algebre B. Naime,
ako je T = B 0, i ako je proizvoljno T-ime, onda za B-ime
denisano sa
(x) =
b B [ x, b) , x dom()
vazi
1
P
= .
Booleovsku vrednost denisemo rekurzivno i po rangu u V
B
i po
slozenosti recenica jezika /
ZFC
V
B
na sledeci nacin:
| | =
xdom()
((x) |x = |)
| | =
xdom()
((x)
c
|x |)
| = | = | | | |
|| = ||
c
| | = || ||
290 5. FORSING
| | = || ||
|x| =
V
B
|()|
|x| =
V
B
|()|.
5.2.17 Lema V
B
, | |) je Bmodel.
Dokaz
S obzirom na deniciju Booleovsko vrednosnog modela dovoljno je
pokazati sledece:
1. | = | = 1
2. (x) |x |, x dom()
3. | = | = | = |
4. | = | | = | | = |
5. | | | = | | |
6. | | | = | | |.
(1.),(2.) : Dokaz izvodimo simultano indukcijom po rangu u V
B
imena . Neka je x dom() proizvoljno. Po induktivnoj hipotezi
imamo da je tada |x = x| = 1, pa je i (x) |x = x| = (x), odakle
sledi da je
(x)
ydom()
((y) |x = y|) = |x |.
Koristeci ovo, dobijamo da je
| | =
xdom()
((x)
c
|x |)
xdom()
((x)
c
(x)) = 1,
odakle sledi da je | = | = 1.
(3.): Sledi direktno iz denicije.
(4.),(5.),(6.): Simultano indukcijom po trojkama rangova u V
B
od
, i uredenim leksikografski.
| | | = | =
xdom()
(((x)
c
| = |) (|x | | = |))
xdom()
((x)
c
(|x | | = |))
xdom()
((x)
c
|x |)
= | |.
Sasvim slicno i | | | = | | |.
| | | = | =
xdom()
(x) |x = | | = |
xdom()
|x | | = | |x = |
xdom()
|x | |x = |
xdom()
| |
= | |.
Sasvim slicno se pokazuje i (6.).
5.2.18 Zadatak Dokazati da je sa
|| = sup
r.o.P
p T [ p
denisana Booleovska vrednost na univerzumu V
r.o.P
koja se poklapa
sa upravo uvedenom vrednoscu.
292 5. FORSING
Sledeca teorema je Booleovska varijanta principa maksimalnosti.
5.2.19 Teorema V
B
, | |) je pun model.
Dokaz
Neka je W maksimalan antilanac u B i neka je
u
[ u W
proizvoljan skup imena. Dalje, neka je
D =
_
uW
dom(
u
).
Za svako u W denisimo funkciju (ime)
u
: D B sa
u
(x) =
_
0 , x D dom(
u
)
u
(x) , x dom(
u
) .
Pokazimo da je
[[
u
=
u
[[ .
S jedne strane, ako x / dom(
u
), onda je
u
(x) = 0, pa je
u
(x)
c
[[x
u
[[ = 1.
Ako x dom(), onda je [[x
u
[[
u
(x) =
u
(x), pa je opet
u
(x)
c
[[x
u
[[ = 1.
Dakle, [[
u

u
[[ =
xD
(
u
(x)
c
[[x
u
[[) = 1.
S druge strane,
[[
u

u
[[ =
xdom(u)
(
u
(x)
c
[[x
u
[[)
xdom(u)
(
u
(x)
c

u
(x))
=
xdom(u)
(
u
(x)
c

u
(x))
= 1.
Neka je : D B funkcija denisana sa
(x) =
uW
(u
u
(x)), x D.
Pokazimo da za svako x D i svako u W vazi
u (x)
c

u
(x) i u (x)
u
(x)
c
.
Zaista,
u ((x)
u
(x)
) = (u
vW
v
u
(x)) (u
u
(x)
c
)
= (u
u
(x)) (u
u
(x)
c
)
= u
u ((x)
c

u
(x)) = (u (x)
c
) (u
u
(x))
= (u (x)
c
) (u (x))
= u.
Neka je u W proizvoljno. Tada vazi:
u [[
u
[[ = u
xD
((x)
c
[[x
u
[[)
xD
u ((x)
c

u
(x))
=
xD
u
= u.
Sasvim slicno se pokazuje da je i [[
u
[[ = u, odakle sledi da je
u [[ =
u
[[.
Posto je [[
u
=
u
[[ = 1 i posto je
[[ =
u
[[ [[
u
=
u
[[ [[ =
u
[[,
294 5. FORSING
to je
u [[ =
u
[[,
cime je tvrdenje dokazano.
Za svaki skup x denisemo njegovo kanonsko ime x isto kao i u
slucaju separativnih uredenja:

0 = 0
x = y, 1) [ y x.
5.2.20 Lema Neka su x, y proizvoljni. Tada vazi:
1. x = y | x = y| = 1
2. x y | x y| = 1.
Dokaz
Dovoljno je pokazati sledece:
(a) x ,= y | x = y| = 0
(b) x / y | x / y| = 0 .
(a) i (b) simultano pokazujemo transnitnom indukcijom po parovima
rangova u V
B
od x i y uredenim leksikografski.
Neka je x ,= y. S obzirom na ociglednu simetriju, razmotricemo
samo slucaj kada postoji z x tako da z / y. Za takvo z je uz
odgovarajucu induktivnu hipotezu i | z y| = 0 i | z = z| = 1. Sada
je
| z x| =
tx
x(
t) |
t = z|
=
tx
|
t = z|
| z = z| = 1
| x y| =
tx
( x(
t)
c
|
t y|)
=
tx
|
t y|
| z y| = 0.
Odavde neposredno sledi da je | x = y| = 0.
Neka x / y. Tada je za svako z y z ,= x, pa je, uz odgovarajucu
induktivnu hipotezu, | z = x| = 0. Sada je
| x y| =
zy
( y( z) | z = x|) =
zy
1 0 = 0.
Forsing denisemo na sledeci nacin:

b akko b ||.
5.2.21 Zadatak Neka je T = B 0. Dokazati da
p
P
akko p
B
.
Genericka prosirenja denisemo na sledeci nacin:
Ultralter G algebre B je M-genericki ukoliko za svaki skup D
M koji je gust podskup od B vazi
G D ,= 0;
M[G] = I
G
() [ M
B
, pri cemu je
I
G
() = I
G
() [ dom() () G.
Alternativno, M[G] mozemo dobiti i na sledeci nacin:
296 5. FORSING
1. Od B-modela M
B
(relativizacija V
B
na M) prelazimo na 2-model
M
B
/G = M
B
, | |
G
), pri cemu
||
G
=
_
1 , || G
0 , || / G
;
2. Od M
B
/G dobijamo klasican dobro zasnovan model A
) na
sledeci nacin:
A
[ M
B
, pri cemu je
= M
B
[ | = | G;

akko [ G.
3. M[G] je tranzitivni kolaps modela A
).
Forsing teorema ima istu formulaciju kao i u slucaju separativnih
uredenja.
Sledeci zadatak se dodatno odnosi na ujednacavanje pristupa forsi-
ngu preko separativnih uredenja i preko kompletnih Booleovih algebri:
5.2.22 Zadatak Neka je M prebrojiv tranzitivan model teorije ZFC,
T M separativno uredenje bez minimalnih elemenata, B = r.o.T i
neka je G M-genericki lter u T.
1. Dokazati da je
G
= b B [ (p T)(p b
M-genericki ultralter u B.
2. Dokazati da je M[G] = M[G
].
5.3. DOKAZ FORSING TEOREME 297
5.3 Dokaz forsing teoreme
Ova tehnicka sekcija nije neophodna prilikom prvog citanja, jer se
u primenama koristi forsing teorema, ne i tehnika njenog dokaza.
Prvo cemo dati deniciju unutrasnjeg (sintaksnog) forsinga
i
pokazati da
p akko M [= p
.
Zatim cemo dokazati da M[G] [= ZFC, i na taj nacin kompletirati
dokaz forsing teoreme.
Vezano za V
B
(odnosno M
B
), u ovoj sekciji cemo takode pokazati
da svaka aksioma teorije ZFC ima B-vrednost 1.
5.3.1 Denicija Binarnu relaciju
izmedu uslova i recenica jezika

/
ZFC
V
P
(imena tretiramo kao nove simbole konstanti) rekurzivno
po rangu u V
P
i slozenosti formule denisemo na sledeci nacin:
1. p
= ako vazi:
(a) za svako
1
, s
1
) skup
q p [ q s
1
(
1
, t
1
) )(q t
1
q
1
=
1
)
je gust ispod p;
(b) za svako
1
, t
1
) skup
q p [ q t
1
(
1
, s
1
) )(q s
1
q
1
=
1
)
je gust ispod p;
2. p
ako je skup
q p [ (
1
, t
1
) )(q t
1
q
=
1
)
gust ispod p;
3. p
ako q ,
za svaki uslov q p;
298 5. FORSING
4. p
ako je skup
q p [ q
gust ispod p;
5. p
x(x) ako je skup

q p [ ( V
P
)(q
())
gust ispod p.
Napomenimo da smo umesto klauzula 2.a i 2.b ekvivalentno mogli
staviti redom sledece dve klauzule:
za svako
1
, s
1
) skup
q p [ q s
1
q
1

je gust ispod p;
za svako
1
, t
1
) skup
q p [ q s
1
q
1

je gust ispod p.
Takode je vazno istaci da su klauzule 1 i 2 apsolutne za tranzitivne
modele teorije ZFC, ali da preostale klauzule ne moraju da budu apso-
lutne.
1. p
;
2. (q p)(q
);
3. Skup q p [ q
je gust ispod p.
Dokaz
Prvo, primetimo da 2 ocigledno povlaci 1 i 3. Da 2 povlaci 1
neposredno sledi iz denicije
: ako je skup D gust ispod p, onda

je D gust i ispod svakog q p, odakle po deniciji neposredno sledi
da 2 vazi za atomicne recenice, disjunkcije recenica i egzistencijalne
recenice. Najzad, vazenje iskaza 2 za recenice koje pocinju negacijom
je ocigledna posledica stavke 3 u deniciji
.
Preostali deo tvrdenja (npr 3 povlaci 1) predstavlja pravolinijsku
indukciju po slozenosti recenice , pa ga zbog toga ostavljamo citaocu
za vezbu.
1. Ne postoji uslov p takav da p
i p
;
2. 1
;
3. 1
= ;
4. Ako , s) onda s
;
5. p
akko p
;
6. p
akko p
i p
;
7. p
x(x) akko p
() za svako ime V
P
;
8. Ako p
i p
, onda p
.
Uputstvo
1: Neposredna posledica stavke 3 u deniciji forsinga.
2: Treba pokazati da je skup
D = p T [ p
gust u T. Neka je p T proizvoljan uslov. Ako p , onda p D.

U suprotnom, po trecoj stavki u deniciji forsinga postoji q p tako
300 5. FORSING
da q
, pa q D. Dakle, D je gust u T, odakle sledi da 1 .

3: Koristiti indukciju po rangu imena u V
P
.
5.3.4 Teorema
Neka je ( x) formula jezika /
ZFC
, M prebrojiv tranzitivan model
teorije ZFC, T u M separativno uredenje bez minimalnih elemenata i
neka je G M-genericki lter u T. Tada:
(a) Ako p G i M [= p
(
1
, . . . ,
n
), onda
M[G] [= [
1G
, . . . ,
nG
];
(b) Ako M[G] [= [
1G
, . . . ,
nG
], onda postoji uslov p G takav da
M [= p
(
1
, . . . ,
n
).
Dokaz
Tvrdenja (a) i (b) dokazujemo simultano indukcijom i po ime-
nskom rangu i po slozenosti formule. Prvo obradujemo slucaj kada je
atomicna formula. Kako su atomicne formule apsolutne za tranzitivne
modele, (p
= )
M
je ekvivalentno sa p
= i (p
)
M
je ekvivalentno sa p
.
Pretpostavimo da p
= i pokazimo da je I
G
() = I
G
().
Zbog ocigledne simetrije dovoljno je pokazati da je I
G
() I
G
().
Neka je x I
G
() proizvoljno. Tada postoje M
P
i s T takvi
da
, s) i s G i x =
G
.
Kako p
= , skup
D = q p [ q s q

je gust ispod p, a kako D M (relacija
je apsolutna za
0
-formule
u tranzitivnim modelima), postoji r G D takvo da je r s. Par
imenskih rangova od i je manji (u leksikografskom poretku) od
odgovarajuceg para rangova od i , pa po induktvnoj hipotezi ((a)
vazi za atomicne formule i imena manjeg ranga), iz r
sledi
da je I
G
() I
G
(), cime je pokazano da je I
G
() I
G
().
Pretpostavimo sada da je I
G
() = I
G
(). Neka je D skup svih
uslova p P za koje vazi tacno jedan od sledeca tri iskaza:
1. p
= ;
2. postoji , s) tako da je p s i da za svako q p,
q ,
;
3. postoji , s) tako da je p s i da za svako q p,
q ,
.
Kako su 1,2 i 3 apsolutna svojstva za M, imamo da D M. Sasvim
lako se proverava da je D gust u T, pa postoji uslov p D G.
Pokazimo da 2 (sasvim slicno i 3) ne vazi za p. Pretpostavimo supro-
tno. Tada postoji , s) tako da je p s i za svako q p imamo
da q ,
. Medutim, s G, pa I
G
() I
G
(), odakle sledi da
I
G
() I
G
(), pa po induktivnoj hipotezi postoji uslov r G takav
da r
, sto je u kontradikciji sa 2.
Pretpostavimo da p
. Tada je skup
D = q p [ (, s) )(q s q
= )
gust ispod p, a kako je deniciona formula skupa D apsolutna za M,
imamo da D M, pa postoji q DG. Dalje, neka je , s) tako
da q s i q
= . Tada je po induktivnoj hipotezi I

G
() = I
G
(),
a kako s G (q G i q s) imamo da I
G
() I
G
(), a time i
I
G
() I
G
().
Pretpostavimo da I
G
() I
G
(). Tada po deniciji I
G
() postoji
, s) tako da s G i I
G
() = I
G
(). Po induktivnoj hipotezi
302 5. FORSING
postoji uslov q G takav da q
= . G je lter, pa postoji p G
tako da je p q i p s. No sada je
(, p] = r p [ (
1
, t
1
) )(r t
1
r
=
1
)
(svedok je , s)), pa po deniciji p
.
Prelazimo na slucaj formula vece slozenosti. Razlikujemo sledece
podslucajeve:
(a): Pretpostavimo da (a) i (b) vaze za i dokazujemo (a) za .
Neka je p G tako da M [= p
. Suprotno (a), pretpostavimo

da M[G] [= . Tada po induktivnoj hipotezi postoji q G tako da
M [= q
. G je lter, pa postoji uslov r G takav da je r p i

r q. No tada dobijamo kontradikciju:
M [= r
i M [= r
.
(b): Neka M[G] [= i neka je
D = p T [ (p
)
M
(p
)
M
.
D je gust u T (1
) i D M (deniciona formula skupa

D je apsolutna za M), pa neka p D G. Slucaj M [= p
je
nemoguc, jer bi tada po induktivnoj hipotezi bilo M[G] [= , sto je u
suprotnosti sa pretpostavljenim M[G] [= . Dakle, M [= p
.
(a): Pretpostavimo da (a) i (b) vaze za i i dokazimo da (a)
vazi za . Neka je p G uslov takav da M [= p
. Tada
po deniciji
M [= p
i M [= p , odakle po induktivnoj
hipotezi sledi da M[G] [= i M[G] [= , odakle po deniciji sledi da
M[G] [= .
(b): Sasvim slicno kao prethodna stavka.
(a): Neka p G i neka M [= p
x(x). Tada je skup

D = q p [ ( M
P
)(r
())
M
gust u T. Kako i D M, postoji q D G. Neka je M

P
tako
da M [= p
(). Tada po induktivnoj hipotezi M[G] [= [I

G
()],
odakle po deniciji sledi da M[G] [= x(x).
(b): Neka M[G] [= x(x). Tada postoji ime M
P
tako da
M[G] [= [I
G
()]. Po induktivnoj hipotezi, postoji uslov p G takav
da M [= p
(). Sada se po deniciji
sasvim lako proverava da

M [= p
x(x).
5.3.5 Posledica Uz prethodnu simboliku,
p akko M [= p
.
Dokaz
Direktna posledica prethodne teoreme.
Za kompletiranje dokaza forsing teoreme ostalo nam je da pokaze-
mo da je M[G] model teorije ZFC. U prethodnoj sekciji smo dokazali
da u M[G] vaze aksiome ekstenzionalnosti, para unije, praznog skupa,
regularnosti i beskonacnosti, te su nam ostale aksiome partitvnog
skupa i izbora, kao i sheme separacije i zamene.
Prvo dokazujemo shemu zamene u M[G]. Radi pojednostavljenja
notacije, parametre koji se javljaju u denicionim formulama skupova
necemo isticati. Shodno tome, treba da pokazemo da
A = x I
G
() [ (x)
M[G]
M[G].
Uocimo skup
= , p) dom() T [ p ( ()).
Kako smo pokazali da je forsing relacija denabilna u M, imamo da
M
P
. Tvrdimo da je
I
G
() = A.
Neka x I
G
(). Tada postoji , p) tako da p G, x = I
G
() i
p (). Odavde po deniciji forsinga sledi da x I
G
() i
da u M[G] vazi [x], cime smo pokazali da je I
G
() A.
304 5. FORSING
S druge strane, neka je a A proizvoljno. Tada
M[G] [= a I
G
() (a),
pa po forsing teoremi postoje ime a M
P
i uslov p G takvi da je
I
G
( a) = a, kao i
p a ( a).
Ovo upravo znaci da a, p) , a kako p G, imamo i da a I
G
().
Dokazimo sada da u M[G] vazi shema zamene. Kao i kod dokaza
sheme separacije, radi preglednosti zapisa cemo parametre koji se ja-
vljaju u formulama izostaviti. Dakle, pretpostavimo da
M[G] [= (x A)(
1
y)(x, y),
i neka je

A M
P
ime skupa A M[G]. Tvrdimo da postoji ime
M
P
takvo da
M[G] [= (x A)(y I
G
())(x, y).
Kako teorema reeksije vazi u M, postoji B M tako da je B M
P
i da za svako dom(

A) i svako p T vazi
( M
P
)(p (, )) ( B)(p (, )).
Neka je = B 1. Tada je
I
G
() = I
G
() [ B.
Neka a A i neka je a ime elementa a. Po pretpostavci, postoji
jedinstveno b M[G] tako da
M[G] [= [a, b].
Neka je

b ime skupa b. Po forsing teoremi imamo da postoji uslov
p G takav da
p ( a,
b).
Iz izbora skupa B sledi da postoji B tako da p ( a, ), odakle
na osnovu forsing teoreme sledi da
M[G] [= [a, I
G
()],
pa mora biti b = I
G
() (koristimo jedinstvenost skupa b). Najzad, iz
prethodnih razmatranja sledi da b I
G
(), sto je i trebalo pokazati.
Prelazimo na dokaz aksiomu partitivnog skupa. Neka A M[G] i
neka je

A M
P
ime skupa A. Uocimo skup
S = P(dom(

A) T) M
i ime = S 1. Kako u M[G] vazi shema separacije, dovoljno je
da pokazemo da je
P(A) M[G] I
G
(),
jer je u tom slucaju
P(A) M[G] = x I
G
() [ x A M[G].
U cilju dokaza uozimo proizvoljan B A takav da B M[G]. Kao
i ranije, neka je

B ime skupa B. Ostaje da pokazemo da B I
G
().
Neka je ime denisano sa
= , p) [ dom(

A) p

B.
Tada S, pa I
G
() I
G
(). Dokazimo da je I
G
() = B. S jedne
strane, neka x I
G
(). Tada na osnovu forsing teoreme postoje ime
x M
P
i uslov p G takvi da x, p) i da je I
G
( x) = x. Po
deniciji imena tada imamo da
p x

B,
pa kako p G, na osnovu forsing teoreme imamo da x B, cime smo
pokazali da je I
G
() B.
S druge strane, neka je b B proizvoljno. Po forsing teoremi
postoje, ime

b i uslov p G takvi da p
b

B i da je I
G
(
b) = b. Kako
306 5. FORSING
je B A, ime

b mozemo izabrati tako da

b dom(

A). Sada
b, p) ,
a kako p G, po forsing teoremi imamo da b = I
G
(
b) I
G
(), cime
smo pokazali i obratnu inkluziju, tj. da je B I
G
().
Ovim smo verikovali ZF u M[G], te ostaje jos da pokazemo da u
M[G] vazi i aksioma izbora. Neka A M[G]. Dovoljno je pokazati da
postoje ordinal M i surjekcija f : A, f M[G]. Neka je

A
ime skupa A. Kako u M vazi AC, postoji ordinal M takav da je
dom(

A) =
[ < .
Dalje, za proizvoljna imena i primetimo da je
I
G
(), I
G
()) = I
G
(, 1), 1), , 1), , 1), 1)),
tj.
op(, ) = , 1), 1), , 1), , 1), 1)
je ime uredenog para I
G
(), I
G
()). Neka je
= op(
,

) [ < 1.
Lako se proverava da je f = I
G
() funkcija sa domenom ciji je
kodomen nadskup skupa A.
5.3.6 Zadatak Dokazati da 1 V ,= L.
Uputstvo
Neka je M prebrojiv tranzitivan model teorije ZFC i neka je T u
M separativno uredenje bez minimalnih elemenata. Treba pokazati
da je skup
D = p T [ (p V ,= L)
M
gust u T. U tom cilju, neka je p T proizvoljan uslov i neka je G

M-genericki lter u T koji sadrzi p. Kako M i M[G] imaju iste visine,
imamo da je
L
M
= L
M[G]
,
odakle zbog G / M sledi da M[G] [= G / L, a time i M[G] [= V ,= L.
Po forsing teoremi postoji uslov q G takav da M [= q V ,= L.
G je kompatibilan skup, pa postoji r G tako da je r p i r q,
odakle sledi da r D, cime smo dokazali da je D gust.
Kao sto smo najavili, sekciju zavrsavamo verikacijom svih aksio-
ma teorije ZFC u V
B
.
5.3.7 Teorema V
B
, | |) [= ZFC.
Dokaz
Ekstenzionalnost :
Neka su , V
B
proizvoljni. Hocemo da pokazemo da je
|z(z z ) = | = 1.
Prvo primetimo da je
|(z )z | = | | i |(z )z | = | |.
Sada je
|(z )z (z )z = | = | = |
c
| = | = 1.
Kako je
z(z z ) (z )z (z )z
valjana formula, mora biti
|z(z z )| = |(z )z (z )z | = | = |,
odakle neposredno sledi da je
|z(z z ) = | = 1.
308 5. FORSING
Prazan skup :
Hocemo da pokazemo da je
|x(x / 0)| = 1.
Ovo neposredno sledi iz cinjenice da je za svako V
B
| 0| =
x
(0(x)
c
|x = |) =
= 1.
Separacija :
Neka je = (x, y
1
, . . . , y
n
proizvoljna formula jezika teorije skupova
i neka su ,
1
, . . . ,
n
V
B
proizvoljni. Uocimo V
B
tako da :
dom() = dom() = D
(x) = (x) |(x,
1
, . . . ,
n
)|, x D.
Nadalje cemo umesto |(x,
1
, . . . ,
n
)| pisati kratko ||. Hocemo
da pokazemo da je
|x(x x )| = 1.
Kako je
x(x x ) (x )(x ) (x )( x )
valjana formula, dovoljno je pokazati da je
|(x )(x )| = 1 i |(x )( x )| = 1.
|(x )(x )| =
xD
((x)
c
|x | ||)
=
xD
(((x) ||)
c
|x | ||)
xD
(((x) ||)
c
(x) ||) = 1
|(x )( x )| =
xD
((x)
c
||
c
|x |)
xD
((x)
c
(x)) = 1.
Aksioma para :
Neka su , V
B
proizvoljni i neka je V
B
tako da
dom() = ,
() = () = 1.
|x(x x = x = )| = 1.
Ovo neposredno sledi iz cinjenice da je
|x | = (() |x = |) (() |x = |)
= |x = | |x = |
= |x = x = |.
Unija :
Neka je V
B
proizvoljno. Uocimo V
B
tako da
dom() =
_
ydom()
dom(y) = D
(x) = |(y )x y|, x D.
|x(x (y )x y)| = 1.
Za ovo je dovoljno pokazati da je
|(x )(y )x y| = 1 i |(y )(x y)x )| = 1.
|(x )(y )x y| =
xD
((x)
c
|(y )x y|)
=
xD
((x)
c
(x)) = 1
310 5. FORSING
|(y )(x y)x | =
ydom()
((y)
c
xdom(y)
(y(x)
c
|x |))
=
ydom()
xdom(y)
((y)
c
y(x)
c
|x |)
ydom()
xdom(y)
(((y) y(x))
c
(x)).
Kako je
(x) =
zdom()
(z) |x z| (y) |x y| (y) y(x),
to je,
|(y )(x y)x |
ydom()
xdom(y)
_
((y) y(x))
c
((y) y(x))
_
= 1.
Partitivni skup :
Neka je V
B
proizvoljno. Uocimo V
B
tako da
dom() =
dom()
B = D
(x) = |x |, x D.
|x(x x )| = 1.
Za ovo je dovoljno pokazati da je
|(x )x | = 1 i |x(x x )| = 1.
Sto se tice prve jednakosti,

|(x )x | =
xD
((x)
c
|x |)
=
xD
(|x |
c
|x |) = 1.
Da bismo pokazali da je
|x(x x )| = 1,
dovoljno je pokazati da je za svako x V
B
|x | |x |.
Za proizvoljno x V
B
neka je x
V
B
tako da
dom(x
) =
dom()
B = D
x
(t) = |t x|, t D.
Kako je
|x = x
| |x
| |x |,
to je za |x | |x | dovoljno pokazati da je
|x | |x = x
|.
Posto je
|x
x| =
tD
(x
(t)
c
|t x|)
=
tD
(|t x|
c
|t x|) = 1,
ostaje da se pokaze da je
|x | |x x
|.
Neka su t dom(x) i s D proizvoljni. Tada je
|x | x(t) |t = s| (s) |s x|,
pa je i
|x | x(t) |t = s| (s) |s x| |t = s|.
312 5. FORSING
Odavde sledi da je
|x | x(t)
sD
(s) |t = s|
sD
|s x| |s = t|,
tj.
|x | x(t) |t | |t x
|.
Kako je
|x | x(t) (x(t)
c
|t |) x(t) |t |,
imamo da je
|x | x(t) |t x
|,
tj.
|x | x(t)
c
|t x
|,
odakle sledi da je
|x |
tdom(x)
(x(t)
c
|t x
|) = |x x
|.
Beskonacnost :
Pokazujemo da je | Ind| = 1 tj. da je
|
0 (x )(x x )| = 1.
Kako 0 , to je |
0 | = 1. Dalje,
|(x )(x x )| =
x
( ( x)
c
| x x |)
=
x
| x x | = 1,
jer x x , pa je | x x | = 1.
Zamena :
Neka je (x, z, y
1
, . . . , y
n
) proizvoljna formula jezika teorije skupova.
Uocimo sledeci ekvivalent aksiome zamene:
uv(x u)(z v)(t(x, t, y) (x, z, y)).
Za ovaj oblik aksiome zamene smo se odlucili zbog ogranicenih kvan-
tora i cinjenice da zbog teoreme reeksije nije potrebna jedinstvenost
za.
Neka su ,
1
, . . . ,
n
V
B
proizvoljni. Napomenimo da cemo radi
preglednosti koristiti skracenicu =
1
, . . . ,
n
. Hocemo da pokazemo
da je
|v(x )(z v)(t(x, t, ) (x, z, ))| = 1.
Neka je
a(x, z) = |t(x, t, ) (x, z, )|, x, z V
B
.
Kako je
xz(t(x, t, y) (x, z, y))
valjana formula, mora biti
xdom()
zV
B
a(x, z) = 1.
Kako je
a(x, z) [ x dom(), z V
B
skup, postoji ordinal takav da je
xdom()
zV
B
a(x, z) =
xdom()
zV
B
a(x, z) = 1.
Neka je V
B
tako da je
dom() = M
B
314 5. FORSING
(x) = 1, x M
B
.
Sada je
|(x )(z )a(x, z)| =
xdom()
zM
B
(z) a(x, z)
=
xdom()
zM
B
a(x, z) = 1.
Regularnost :
Podimo od sledeceg ekvivalenta aksiome regularnosti :
x((t x)(t, y) (x, y)) x(x, y).
Neka je
b = |x((t x)(t, y) (x, y))|.
Neka su
1
, . . . ,
n
V
B
proizvoljni. indukcijom pokazujemo da je
b |(, )|, V
B
.
Uocimo proizvoljno V
B
i neka za svako t dom() vazi
b |(t, )|.
Tada je
b
tdom()
((t)
c
|(t, )|) = |(t )(t, )|.
S druge strane,
b |(t )(t, )|
c
|(, )|,
pa mora biti b |(, )|.
Izbor :
Neka je V
B
proizvoljno. S obzirom na duzinu dokaza, ovde cemo
samo dati konstrukciju odgovarajuce Booleovske funkcije izbora za .
Prvo denisimo pojam Booleovskog para. Za proizvoljne x, y V
B
neka je x, y
B
V
B
tako da
dom(x, y
B
) = x, y
x, y
B
(x) = x, y
B
(y) = 1 .
Sada Booleovski par denisemo sa
x, y)
B
= x, y
B
, x
B
B
.
Neka je ordinal takav da je
dom() =
[ .
Za svako neka je
y
= (
|.
Pokazimo da za svako postoji
V
B
tako da je
|
,= 0
| = 1.
S obzirom da je V
B
pun model, to je dovoljno pokazati da je
|0 ,=
x(x
)| = 1.
Zaista,
|0 ,=
x(x
)| = |0 =
xV
B
|x
|
= |
0|
xV
B
|x
|
=
xdom()
(x)
c
xV
B
|x
xdom()
(x)
c
xdom()
(x) = 1.
Uz prethodnu simboliku, neka je za svako
x
)
B
.
Uocimo V
B
tako da
316 5. FORSING
dom() = x
[
(x
) = y
, .
Moze se pokazati da je Booleovska funkcija izbora za , tj. da je
| ,= 0 :
_
(x )(x) x| = 1.
5.4 Ocuvanje kardinala i konalnosti

Za uredenje T kazemo da:

Cuva konalnosti, ako za svaki M-genericki lter G u T i svaki
granicni ordinal M vazi
(cf )
M
= (cf )
M[G]
;

Cuva kardinale, ukoliko za svaki M-genericki lter G u T i svaki
granicni ordinal M vazi
M [= Card akko M[G] [= Card.
5.4.1 Zadatak Neka T cuva konalnosti. Dokazati da tada T cuva
kardinale.
5.4.2 Napomena Prikry je pokazao da, u opstem slucaju, forsi-
ng koji cuva kardinale ne mora da cuva konalnosti. Preciznije, za
proizvoljan prebrojiv tranzitivan model M teorije ZFC takav da
M [= je merljiv kardinal,
Prikry je u M konstruisao uredenje T koje cuva kardinale, koje ne
kolapsira kardinale, i koje ima dodatno svojstvo da
M[G] [= cf =
za svaki M-genericki lter G u T.
5.4. O
CUVANJE KARDINALA I KOFINALNOSTI 317

Prelazimo na opis svojstava koje treba da ima uredenje T kako bi
ocuvalo kardinale i konalnosti. To su pre svega -c.c. i -zatvorenost.
Pokazacemo da prvo od njih obezbeduje ocuvanje kardinala i kona-
lnosti , dok drugo cuva kardinale i konalnosti ispod .
5.4.3 Denicija Uredenje T zadovoljava -c.c. ( chain condition)
ako u T nema antilanaca (antilanac je skup medusobno inkompatibi-
lnih elemenata) kardinalnosti .
5.4.4 Denicija Uredenje T je -zatvoreno ako za svako < i
svaki niz p
[ < ) u T takav da je
p
0
p
1
p
2
,
postoji p T tako da je p p
za svako < .
5.4.5 Lema Neka T M, M [= T zadovoljava -c.c., A, B M,
G je M-genericki lter u T, i neka je f M[G] funkcija ciji je domen
skup A, a kodomen skup B. Tada postoji funkcija F M sa sledecim
svojstvima:
1. F : A P(B);
2. (a A)(f(a) F(a));
3. (a A)(M [= [F(a)[ < ).
Dokaz
Neka je

f ime funkcije f i neka je p G uslov takav da
p

f :

A

B.
Trazenu funkciju F denisimo sa
F(a) = b B [ (q p)(q

f( a) =

b).
Na osnovu forsing teoreme F M (relacija je denabilna u M).
Pokazimo da F zadovoljava 13. Prva stavka je ocigledno zadovoljena,
318 5. FORSING
pa prelazimo na drugu. Neka je a A proizvoljno i neka je b = f(a).
Tada postoji r G tako da
r

f( a) =

b,
a kako su uslovi r, p G kompatibilni, postoji uslov q G manji i od
p i od r. Dakle, q p i q

f( a) =

b (q r), odakle sledi da b F(a).
Prelazimo na dokaz poslednjeg svojstva. Neka je a A proizvoljno.
U M vazi AC, pa postoji funkcija g M, g : F(a) T takva da
za svako b F(a), g(b) p i g(b)

f( a) =

b. Ako je b ,= b
(b, b
F(a)), onda uslovi g(b) i g(b
) moraju biti inkompatibilni, jer

forsiraju medusobno inkonsistentne recenice. Dakle,
g(b) [ b F(a)
je antilanac u T, a kako g M, zajedno sa prethodnim imamo da
M [= [g(a)[ = [F(a)[ < .
5.4.6 Teorema Neka T M i M [= T zadovoljava -c.c.. Tada

T cuva konalnosti . Ako jos i M [= Reg, onda T cuva
kardinale .
Dokaz
Pretpostavimo suprotno. Tada postoji ordinal takav da
M [= Reg i M[G] [= / Reg. Odavde sledi da postoji ordinal
M i funkcija f M[G] koja konalno slika u . Na osnovu
prethodne leme, postoji funkcija F M takva da vazi:
1. F : P();
2. (a )(f(a) F(a));
5.4. O

3. (a )(M [= [F(a)[ < ).
Neka je
S =
_
F(a) [ a .
Primetimo da S M i da je S neogranicen podskup od . Medutim,
racunajuci u M,
[S[ =
a
[F(A)[ <
a
.
Kako u M vazi [[ < , i
a
= max, [[, imamo da
M [= [S[ < ,
sto je u suprotnosti sa pretpostavkom da je regularan kardinal u M.
Skup D T je otvoren u T ako sadrzi donji konus svakog svog

elementa, tj. ako p D onda i q D za svako q p.
5.4.7 Lema Neka je T zatvoreno. Tada je za proizvoljnu familiju
D
[ ( < ) gustih otvorenih skupova u T skup

D =
gust i otvoren u T.
Dokaz
Iz denicije skupa D neposredno sledi njegova otvorenost, te ostaje
jos da pokazemo i da je gust u T.
Neka je p T proizvoljno. Posto je svaki od skupova D
gust i da
je T -zatvoreno, indukcijom po se sasvim lako pokazuje da postoji
opadajuci niz p
[ < ) u T takav da je p
0
p i da je p
za
svako < .
320 5. FORSING
Sada iz -zatvorenosti uredenja T sledi egzistencija q T takvog
da je
r p
za svako < . Ovo upravo znaci da je q p i da q D, sto je i

trebalo dokazati.
5.4.8 Teorema Neka je T -zatvoreno, neka A M i neka
M[G] [= a : A,
pri cemu M [= < Card. Tada a M. Posebno, u M[G]
su ocuvani kardinali i konalnosti manji od i u M[G] nema novih
podskupova od .
Dokaz
Neka je a M
P
ime funkcije a. Na osnovu teoreme 5.2.13 postoji
uslov p G takav da p a :

A, tj.
p (x

)(
1
y

A)x, y) a.
Odavde sledi da
p (x A) , x) a
za svako < , sto povlaci da je za svako < skup
D
= q p [ (x A)(q a( ) = x)
otvoren i gust ispod p. Primetimo da D
M. Neka je
D =
<
D
.
Na osnovu prethodne leme je D otvoren i gust ispod p. Da D M
neposredno sledi iz cinjenice da je M model teorije ZFC koji sadrzi
i svaki od skupova D
, < . Posto je G M-genericki lter, mozemo

izabrati uslov p
a
D G. Funkciju f : A denisimo na sledeci
nacin:
f() = x
def
p
a
a( ) = x.
5.4. O

S obzirom da se u M moze odluciti da li p
a
a( ) = x, vidimo da
f M. Kako
p
a
a =

f,
imamo da M[G] [= a = f, odakle zbog tranzitivnosti modela M[G]
mora biti i a = f.
5.4.9 Posledica Ako je T -zatvoreno, pri cemu je regularan ka-
rdinal u M, onda je u M[G] ocuvan i .
Dokaz Pretpostavimo suprotno. Tada je u M[G] postoji kardinal
< [kappa[
M[G]
i funkcija f : takva da je niz f() [ < )
konalan u . Medutim, po prethodnoj teoremi, f M, odakle sledi
da nije regularan kardinal u M - kontradikcija. .
Iz prethodnih razmatranja neposredno sledi da -zatvoreno i -c.c.
uredenje T, pri cemu je regularan kardinal u M, cuva kardinale i
konalnosti. Od posebnog interesa su tzv. c.c.c. uredenja, odnosno
uredenja koja zadovoljavaju
1
-c.c. Kako je apsolutan kardinal,
c.c.c. uredenja cuvaju sve kardinale i konalnosti.
Sekciju zavrsavamo kombinatornim tvrdenjem koje cemo koristiti u
utvrdivanju -c.c. za razna uredenja T. Prethodno denisimo pojam
-sistema odnosno kvazi-disjunktne familije:
5.4.10 Denicija
Familija skupova A je kvazi-disjunktna (-sistem) ako postoji skup
r, koji zovemo i korenom familije A, takav da je a b = r za svaka
dva medusobno razlicita skupa a, b A.
5.4.11 -sistem lema Neka je beskonacan kardinal i neka je >
regularan kardinal takav da je
( < )([[]
<
[ < ).
Tada, za svaku familiju skupova A takvu da je [A[ i da
(a A)([a[ < ),
postoji -sistem B A kardinalnosti .
322 5. FORSING
Dokaz
Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da je [A[ = . Tada
je [
A[ . Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da je
A . Tada svaki element a skupa A ima tip uredenja < (kao

podskup od ). Kako je regularan kardinal veci od , postoji <
tako da je skup
A
1
= a A [ tpa, ) =
kardinalnosti .
Primetimo da je
A
1
= . Zaista, za proizvoljno < , kako
je [[]
<
[ < , iz regularnosti kardinala i izbora skupa A
1
sledi da
postoji x
A
1
tako da x
, . Odavde sledi da je skup
A
1
neogranicen u , a kako je
A
1
, mora biti i
A
1
= .
Za x A
1
i < , sa x() oznacimo -ti element skupa x (uredenje
je indukovano sa ). Kako je
=
_
A
1
=
_
<
x() [ x A
1
i kako je regularan kardinal, postoji < tako da je

[ < x() [ x A
1
[ = .
Neka je
0
najmanje takvo < . Denisimo ordinal
0
sa
0
=
_
x() + 1 [ x A
1
<
0
.
Tada je
0
 max
0
, supx
() [ < < .
Neka je
A
2
= x
[ < .
Tada je [A
2
[ = i x y
0
za svak dva medjusobno razlicita skupa
x i y iz familije A
2
. Najzad, kako je
0
]
<
[ < , postoje r
0
i
familija B A
2
kardinalnosti takva da za svako x B vazi
x
0
= r,
odakle sledi da je B trazeni -sistem. .
5.5. NEZAVISNOST KONTINUUM HIPOTEZE 323
5.5 Nezavisnost kontinuum hipoteze
Pod Cohenovim uredenjem podrazumevamo uredenje oblika
Fn(I, J), ),
pri cemu je I proizvoljan skup, J je najvise prebrojiv skup ([J[ 2), a
elementi skupa Fn(I, J) su sve funkcije ciji je domen konacan podskup
skupa I i ciji je kodomen podskup skupa J.
Neka su p, q Fn(I, J) proizvoljni uslovi. S obzirom na deniciju
Fn(I, J), vidimo da su p i q inkompatibilni ako i samo ako postoji
i dom(p) dom(q) tako da p(i) ,= q(i).
5.5.1 Lema Svako Cohenovo uredenje zadovoljava c.c.c.
Dokaz
Neka je Fn(I, J), ) proizvoljno Cohenovo uredenje. S obzirom
da tvrdenje trivijalno vazi u slucaju kada je skup I najvise prebrojiv,
od interesa je slucaj kada je skup I neprebrojiv.
Neka je X Fn(I, J) neprebrojiv i neka je
A = dom(p) [ p X.
Na osnovu -sistem leme, postoji neprebrojiva kvazi-disjunktna fami-
lija B A. Ako su p, q Fn(I, J) takvi da je pq i dom(p), dom(q)
B, onda se inkompatibilnost ostvaruje na nekom i r. Kako je r
konacan i kako je J najvise prebrojiv, medusobno inkompatibilnih
uslova takvih da im je domen u B ne moze biti neprebrojivo mnogo.
Dakle, u X postoje dva medusobno kompatibilna uslova. Kako
ovo vazi za svaki neprebrojivi X Fn(I, J), u Fn(I, J) ne postoje
neprebrojivi antilanci.
Genericko prosirenje modela M dobijeno Cohenovim uredenjem
zovemo i Cohenovim modelom. Na osnovu prethodne leme sledi da
Cohenov forsing (Cohen forcing) cuva kardinale i konalnosti.
324 5. FORSING
U nastavku cemo posebnu paznju obratiti Cohenovim modelima
koji nastaju pomocu uredenja
Fn( , 2), ),
pri cemu je u M neprebrojiv kardinal. Napomenimo da podrazume-
vamo da Fn( , 2) M.
5.5.2 Lema Neka je G M-genericki lter u Fn( , 2). Tada
_
G : 2.
Dokaz
Ocigledno je
G ( ) 2. Kako su svaka dva uslova iz G

kompatibilna,
G mora biti funkcija. Ostaje jos da se proveri da je

dom(
G) = . Ovo je neposredna posledica cinjenice da je za

svako , n) skup
D(, n) = p Fn( , 2) [ , n) dom(p)
gust u Fn( , 2) (naravno, D(, n) M).
5.5.3 Denicija Neka je G proizvoljan M-genericki lter u
Fn( , 2). Pod Cohenovim realnim brojem podrazumevamo skup
X
= n [
_
G(, n) = 1,
pri cemu je < .
Ocigledno svaki Cohenov realan broj pripada generickoj ekstenziji
M[G]. Pokazimo da Cohenovi realni brojevi ne pripadaju polaznom
modelu M.
5.5.4 Lema Neka je X
proizvoljan Cohenov realan broj. Tada

X
/ M.
Dokaz
Neka je S stari beskonacni podskup skupa (S M) i neka je
S
: 2 njegova karakteristicna funkcija (
S
(n) = 1 n S).
Pokazimo da je skup
D = p Fn( , 2) [ (n )(p(, n) ,=
S
(n))
gust u Fn( , 2). Neka je q Fn( , 2) proizvoljno. Izaberimo
n < tako da , n) / dom(q). Neka je
p =
_
q , n), 1) , n / S
q , n), 0) , n S
.
Ocigledno je p q i p D, cime smo pokazali da je skup D gust u
Fn( , 2). Kako jos i D M, postoji uslov p
S
koji pripada i G i
D. Neka je n
S
< takvo da je
p
S
(, n
S
) ,=
S
(n
S
).
Kako je
G(, n
S
) = p(, n
S
), imamo da
n
S
(X
S) (S X
),
tj. X
,= S.
Kao neposrednu posledicu prethodne leme imamo cinjenicu da u
generickom prosirenju ima bar novih podskupova. Ako
M [=
2
,
onda iz prethodnih razmatranja neposredno sledi da
M[G] [= 2
0
>
1
,
tj. M[G] [= CH. Ako jos i M [=
0
= , onda ce biti i
M[G] [= 2
0
= . (5.1)
Kako bismo ovo dokazali, uvedimo pojam nog imena:
326 5. FORSING
5.5.5 Denicija Ime M
P
je no ime za podskup imena M
P
,
ukoliko je oblika
_
A
[ dom(),
pri cemu je svaki od skupova A
antilanac u T.
5.5.6 Lema Neka su ,
M
P
proizvoljna imena. Tada poostoji
no ime M
P
za podskup od takvo da
1 (
= ).
Dokaz
Za svako dom() neka je A
antilanac u T sa sledecim svo-

jstvima:
1. (p A
)p
;
2. A
je maksimalan u odnosu na prethodnu tacku.

Kako je denabilno u M i kako M [= ZFC, imamo da
A
[ dom() M.
Neka je
=
_
A
[ dom().
Preostaje da pokazemo da 1 (
= ). U dokazu koristimo
forsing teoremu. Neka je G proizvoljan M-genericki lter u T. Ako
I
G
(
) , I
G
(), onda trivijalno
M[G] [= I
G
(
) I
G
() I
G
(
) = I
G
(),
te je stoga od interesa slucaj kada je I
G
(
) I
G
().
Prvo pokazimo da je I
G
(
) I
G
(). Neka je x I
G
(
) proizvo-
ljno. Tada postoje ime i uslov p takvi da , p) , x = I
G
() i
p G. Ako je G A
,= 0, onda za jedinstveno q G A
vazi da
q
,
a time i I
G
() I
G
(). Tvrdimo da je G A
,= 0. Pretpostavimo
suprotno. Tada postoji uslov q G inkompatibilan sa svim uslovima
iz A
(svaki M-genericki lter je i ultralter) takav da q
, pa
bi A
q bio antilanac koji zadovoljava 1., a ovo je u kontradikciji

sa maksimalnoscu antilanca A
.
Preostaje da pokazemo da ej I
G
() I
G
(
). Neka je x I
G
()
i neka su ime i uslov p takvi da , p) , p G i I
G
() = x. Iz
denicije uslova tada neposredno sledi da p A
, pa p
, a kako
p G, imamo da I
G
() I
G
(
).
5.5.7 Teorema Neka je T M separativno uredenje bez minimalnih
elemenata takvo da vazi:
M [= [T[ =
0
;
M [= T zadovoljava c.c.c.;
M [= =

0
Card.
Tada za svaki M-genericki lter G u T imamo da
M[G] [= 2
.
Dokaz
U M, svaki antilanac uredenja T je najvise prebrojiv, odakle sledi
da imamo najvise
0
antilanaca u T. Dalje,
[dom(
)[ = [ [ < [ = ,
pa imamo najvise
(
0
)
=
nih imena za podskupove od

. Neka je
[ < skup svih

takvih imena.
Neka je
= op( ,
), 1) [ <
328 5. FORSING
i neka je f = I
G
(). Tada je f() = I
G
(
), < . Na osnovu
prethodne leme je
P() M[G] rng(f),
odakle sledi da
M[G] [= 2
< .
Primetimo da smo prethodnom teoremom kompletirali dokaz za

(5.1).
5.5.8 Zadatak Neka je M prebrojiv tranzitivan model teorije ZF.
Pokazati da tada postoji prebrojiv tranzitivan model teorije
ZFC + 2
0
=
2
.
Uputstvo
Primetitmo da je L
M
prebrojiv tranzitivan model teorije ZFL, pa
u njemu vaze aksioma izbora i generalisana kontinuum hipoteza. Isko-
ristiti GCH u dokazu cinjenice
L
M
[=
0
2
=
2
.
Trazeni model je L
M
[G], pri cemu je G L
M
-genericki lter u
Fn(
2
, 2), )
L
M
.
5.6 Nezavisnost aksiome izbora

Kao sto smo ranije videli, ako u polaznom modelu M vazi aksioma
izbora, onda ona vazi i u svakoj generickoj ekstenziji. Ipak, fors-
ing mozemo koristiti u dokazu nezavisnosti aksiome izbora. Naime,
5.6. NEZAVISNOST AKSIOME IZBORA 329
krenucemo od prebrojivog tranzitivnog modela M teorije ZF + V=L,
za skup uslova izabrati (Fn( , 2))
M
i pokazati da postoji pod-
model N modela M[G] takav da je M N M[G], da je N model
teorije ZF i da u N ne vazi aksioma izbora. Prelazimo na konstrukciju
modela N.
Neka je h : T T automorzam uredenja T, tj. neka vaze
sledeci uslovi:
1. h je bijekcija;
2. h(1) = 1;
3. (p, q T)(p q h(p) h(q)).
Rekurzivno po imenskom rangu denisemo funkciju h
: V
P
V
P
na sledeci nacin:
h
(0) = 0;
h
() = h
(), h(t)) [ , t) .
Iz denicije h
neposredno sledi da je h
bijekcija kao i da je h
( x) = x.
Indukcijom po slozenosti formule se sasvim lako pokazuje da
p (
1
, . . . ,
n
) akko h(p) (h
(
1
), . . . , h
(
n
)).
Primera radi, neka p = , h
(
1
), h(s
1
)) h
() i neka je D
skup svih uslova q h(p) takvih da ako je q h(s
1
), onda postoji
h
(
1
), h(t
1
)) h
() tako da je q h(t
1
) i da q h
(
1
) = h
(
1
).
Kako p = , skup
E = q p [ q s
1
(
1
, t
1
) )(q t
1
q
1
= h
1
)
je gust ispod p, pa je i D = h
[E] gust ispod h(p), odakle sledi da

h(p) h
() h
(). Na potpuno isti nacin se pokazuje da h(p)

h
() h
(), odakle sledi da h(p) h
() = h
().
330 5. FORSING
Neka je G M-genericki lter u T. Za svako m < neka je
a
m
= n [ (p G)p(m, n) = 1
i neka je
A = a
m
[ m .
Kanonsko ime a
m
skupa a
m
a
m
= n, p) [ p(m, n) = 1.
Iz denicije neposredno sledi da je a
mG
= a
m
kao i da za svako m ,= n
vazi
1 a
m
,= a
n
.
Kanonsko ime

A skupa A denisemo na sledeci nacin:
A = a
m
, 1) [ m .
Neka je
N = (HOD(A))
M[G]
,
tj. neka je N skup svih u M[G] nasledno ordinalno denabilnih
skupova sa parametrima iz A A. Pokazacemo da se A ne moze
dobro urediti u N, tj. da ne postoji injekcija f : A Ord
M[G]
or-
dinalno denabilna u M[G]. Naravno, na isti nacin kao i za HOD se
pokazuje da je N tranzitivan model teorije ZF. Radi pojednostavljenja
notacije nadalje radimo u M[G].
Pretpostavimo suprotno, neka postoji injekcija f : A Ord
M[G]
koja je ordinalno denabilna iz A. Tada postoje formula , elementi
d
1
, . . . , d
m
skupa A i ordinali
1
, . . . ,
n
takvi da
f(a) = (a, , d
1
, . . . , d
m
,
1
, . . . ,
n
, A).
Odavde sledi da je svaki element skupa A ordinalno denabilan iz

d, A.
Izaberimo a A tako da a nije clan niza

d. Tada postoji formula i
ordinali
1
, . . . ,
k
tako da je skup a jedinstveni svedok formule
(x,
1
, . . . ,
k
,

d, A).
5.6. NEZAVISNOST AKSIOME IZBORA 331
Pokazacemo da je ovo protivrecno. U tom cilju, na osnovu forsing
teoreme je dovoljno pokazati sledece:
5.6.1 Za svaki uslov p G takav da
p ( a,
1
, . . . ,
k
,
d,

A)
postoje uslov q p, q G i b A takvi da q a ,=

b i
q (
b,
1
, . . . ,
k
,
d,

A).
Neka je a = a
i
, d
1
= a
i
1
, . . . , d
m
= a
im
. Izaberimo j tako
da za svako l imamo da j, l) / dom(p). Denisimo permutaciju
g : na sledeci nacin:
g(i) = j;
g(j) = i;
g(x) = x za svako x i, j.
Permutaciju g koristimo za deniciju automorzma h uredenja
Fn( , 2) na sledeci nacin:
1. dom(h(s)) = g(x), y) [ x, y) dom(s);
2. h(s)(g(x), y) = s(x, y).
Iz denicije neposredno sledi da je h
(

A) =

A, h
( a
x
) = a
x
za x
i, j, h
( a
i
) = a
j
i h
( a
j
) = a
i
.
Kako j, x) / dom(p) ni za jedno x , imamo da i, x) /
dom(h(p)) ni za jedno x , pa su uslovi p i h(p) kompatibilni.
Neka je q G proizvoljan uslov takav da je q p s(p). Sasvim lako
se proverava da q i b = a
j
zadovoljavaju 5.6.1.
332 5. FORSING
5.7 GCH na regularnim kardinalima
5.7.1 Denicija Neka su I i J neprazni skupovi i neka je besko-
nacan kardinal. Cohenovo -uredenje je uredenje
Fn(I, J, ) ),
pri cemu je Fn(I, J, ) skup svih funkcija ciji je domen podskup skupa
I kardinalnosti manje od i ciji je kodomen podskup skupa J.
U ovoj sekciji cemo pokazati sledeci Cohenov rezultat:
5.7.2 Teorema Neka je M prebrojiv tranzitivan model ZFC, i
kardinali u M takvi da
M [= = cf 2
<
=
= .
Tada za proizvoljan M-genericki lter G u Fn( , 2, ), ) vazi
M[G] [= 2
= .
Sasvim slicno kao i u prethodnoj sekciji, proverava se da je
G
funkcija iz u 2, kao i da je svaki od skupova
X
= < [
_
G(, ) = 1
novi podskup skupa u M[G]. Ukoliko pokazemo da se u generickoj
ekstenziji cuvaju kardinali i konalnosti, na isti nacin kao i u pretho-
dnoj sekciji mozemo zakljuciti da
M[G] [= 2
= .
Za ovo je dovoljno pokazati da je Fn( , 2, ), ) -zatvoreno za
svaki kardinal (u M) < i da zadovoljava
+
CC.
5.7.3 Lema Uz prethodnu simboliku, uredenje Fn(, 2, ), ) je
-zatvoreno za svaki u M beskonacan kardinal < .
5.7. GCH NA REGULARNIM KARDINALIMA 333
Dokaz
Radi pojednostavljenja notacije, podrazumevamo da kompletnu ar-
gumentaciju sprovodimo unutar M. Neka je < beskonacan kardi-
nal i neka je p
[ < ) opadajuci niz u Fn( , 2, ), ). Tada je

ocigledno
p =
_
<
p
funkcija sa domenom dom(p) =
<
dom(p
). Posto je regularan,
mora biti [dom(p)[ < , odakle sledi da
p Fn( , 2, ).
Kako je p p
za svako < , imamo -zatvorenost.

5.7.4 Teorema Neka je regularan kardinal takav da je 2
<
=
i neka je kardinal takav da je
= . Tada Fn( , 2, ), )
zadovoljava
+
CC.
Dokaz
Neka je A proizvoljan podskup skupa Fn(, 2, ) kardinalnosti
+
i neka je
D = dom(p)[ p A.
Za <
+
je [[
<

<
. Neka je < beskonacan kardinal. Tada
(2
= 2
, (5.2)
jer je po pretpostavci 2
<
= . No sada iz (5.2) sledi da je
<
= <
+
,
odakle na osnovu -sistem leme sledi da postoji kvazi disjunktna
familija E D kardinalnosti
+
. Neka je e [ ]
<
koren familije
E i neka je
A
E
= p A [ dom(p) E.
334 5. FORSING
Posto je E kvazi disjunktna familija sa korenom e, inkompatibilnost
uslova iz A
E
moze nastupiti samo za neko , ) e. Kako inkompat-
ibilnih uslova sa domenom e ima
2
<
= ,
to A
E
nije antilanac.
5.7.5 Zadatak Neka je M prebrojiv tranzitivan model teorije ZF.
Dokazati da tada postoji prebrojiv tranzitivan model teorije
ZFC + 2
2
=
256
.
5.8 Levyjev kolaps
Neka je u M neprebrojivi regularan kardinal. Levyjevo uredenje
je uredenje Lv(), ), pri cemu je
Lv() = p Fn( , , ) [ (, ) dom(p))(p(, ) < ).
5.8.1 Lema Lv(), ) zadovoljava CC.
Dokaz
Neznatna modikacija dokaza leme 5.5.1.
5.8.2 Teorema Neka je G proizvoljan M-genericki lter u Lv().
Tada je
M[G]
1
= .
Dokaz
S obzirom na prethodnu lemu, ostaje kardinal u M[G]. Uocimo
proizvoljno < i denisimo f
na sledeci nacin:
n, ) f
(p G)p(, n) = .
5.9. KOMPLETNA UTAPANJA 335
Kako su svaka dva uslova iz G kompatibilna, f
je funckija. Pokazimo
da je skup
D
,
= p Lv() [ (n )p(, n) =
gust u Lv(). U tom cilju, neka je p proizvoljan uslov iz Lv() i neka
je n takvo da , n) / dom(p). Sada je q = p , n, ) trazeni
uslov manji od p koji pripada D
,
, sto smo i hteli da pokazemo.
S druge strane, D
,
M, pa zbog M-genericnosti postoji uslov
p G D
,
. Neka je n takvo da je p(, n) = . Tada je po
deniciji f
(n) = , cime smo zapravo pokazali da je funkcija f
na,
pa je [[ .
Ovo vazi za svako < , pa
M[G] [=
1
.
Posto je neprebrojiv i u M[G] (CC), imamo tvrdenje.
5.8.3 Posledica Pretpostavimo da je jako nedostiziv u M. Tada
za proizvoljan M-genericki lter G u Lv() vazi
M[G] [= KH.
Dokaz
Neka je u M T puno binarno drvo visine . Zbog -c.c. Levyjev
forsing ne kolapsira kardinale , a kako u M T ima
+
grana,
imamo da
M[G] [= T je
1
Kurepino drvo
(na osnovu prethodne teoreme je =
M[G]
1
).
5.9 Kompletna utapanja
Radi pojednostavljenja notacije, podrazumevamo da se kompletna
argumentacija koja se ne odnosi na genericka prosirenja sprovodi unu-
tar M.
336 5. FORSING
5.9.1 Denicija Preslikavanje i : T Q je kompletno utapanje
uredenja T, ) u uredenje Q, ) ako vazi:
(p
1
, p
2
T)(p
1
p
2
i(p
1
) i(p
2
));
Uslovi p
1
i p
2
su inkompatibilni u T ako i samo ako su uslovi
i(p
1
) i i(p
2
) inkompatibilni u Q;
Za svako q Q postoji p
q
T tako da za svako p T, ukoliko
je p p
q
, onda su i(p) i q kompatibilni u Q.
Posebno, ako je T, ) poduredenje uredenja Q, ), onda
T, )
c
Q, )
oznacava da je inkluzija kompletno utapanje T u Q.
5.9.2 Zadatak Koristeci separativnost uredenja T i Q pokazati da
je svako kompletno utapanje i : T Q zaista utapanje, tj. da je
11 i da za svako p
0
, p
1
T vazi
p
0
p
1
i(p
0
) i(p
1
).
Uputstvo
Neka je i(p
0
) i(p
1
). Ako nije p
0
p
1
, onda zbog separativnosti
uredenja T postoji uslov p
2
p
0
inkompatibilan sa p
1
. Sada iz
denicije kompletnog utapanja sledi da su i(p
0
) i i(p
2
) inkompatibilni.
Medutim, zbog monotonosti i je
i(p
2
) i(p
0
) i(p
1
),
cime smo dobili kontradikciju.
Neka je i(p
0
) = i(p
1
). Prema upravo dokazanom mora biti i p
0

p
1
. Ako nije p
1
p
0
, onda zbog separativnosti T postoji p
2
p
1
inkompatibilno sa p
0
. Medutim, tada moraju biti i(p
0
) i i(p
2
) inko-
mpatibilni, sto je u suprotnosti sa i(p
2
) i(p
1
) = i(p
0
).

5.9.3 Zadatak Dokazati sledece:
1. Svaki izomorzam separativnih uredenja je i kompletno uta-
panje;
2. Ako je I I
, onda je Fn(I, J, )
c
Fn(I
, J, )
5.9.4 Zadatak Neka su T, ) i Q, ) u M separativna uredenja i
neka je i : T Q u M kompletno utapanje. Ako je H M-genericki
lter u Q, pokazati da je G = i
1
[H] M-genericki lter u T.
Uputstvo
Ako p G i ako je p p
, onda zbog monotonosti i mora biti i

i(p) i(p
). H je lter i i(p) H, pa je i i(p
) H, odakle sledi da
p
H.
Sto se tice preostale stavke iz denicije ltera, prvo primetimo

da je G kompatibilan skup u T, jer i cuva kompatibilnost i H je
kompatibilan skup u Q. Ukoliko pokazemo da je G M-genericki, onda
ce G biti i lter u T.
Pokazimo da je G M-genericki skup. Neka je D M gust u T.
Lako se proverava da je ili H i[D] ,= 0, ili postoji q H inkompati-
bilno sa svim elementima skupa i[D]. Pretpostavimo da postoji takvo
q. Zbog kompletnosti i postoji p
q
T tako da su za svaki uslov p p
q
uslovi i(p) i q kompatibilni u Q.
No D je gust u T, pa postoji p D tako da je p p
q
, odakle sledi
da su i(p) i q kompatibilni u Q, sto je u kontradikciji sa izborom q.
Dakle, takvo q ne postoji, pa je H i[D] ,= , tj. G D ,= .
5.9.5 Zadatak Neka je i : T Q izomorzam i neka je G T
lter.
1. Dokazati da je H = i[G] lter u Q;
2. Dokazati da je G M genericki ako i samo ako je H M-genericki.
338 5. FORSING
5.9.6 Teorema Neka je i : T Q kompletno utapanje i neka je
H M-genericki lter u Q. Tada je i
1
[H] M-genericki lter u T i
M[i
1
[H]] M[H]
Dokaz
Neka je G = i
1
[H]. Na osnovu zadatka 5.9.4 je G M-genericki
lter u M. S obzirom da i M i da H M[H], to i G M[H]. Kako
je M[G] najmanji prebrojivi tranzitivan model teorije ZFC takav da
je M M[G] i da G M[G], mora biti
M[G] M[H].
Primetimo da u slucaju kada je i izomorzam imamo jednakost

generickih prosirenja M[G] i M[H].
5.9.7 Zadatak Pokazati da je svako gusto utapanje ujedno i komple-
tno.
5.9.8 Zadatak Neka su G i H M-genericki lteri u T takvi da je
G H. Dokazati da je G = H.
5.9.9 Denicija Neka je i : T Q u M gusto utapanje i neka je
G lter u T. Skup G
i
Q denisemo sa
G
i
= q Q [ (p T)i(p) q.
5.9.10 Zadatak Uz simboliku iz prethodne denicije, pokazati sle-
dece:
1. G
i
je lter u Q;
2. G = i
1
[G
i
];
3. G je M-genericki ako i samo ako je G
i
M-genericki;
4. Ako je G M-genericki, onda je M[G] = M[G
i
].
5.9.11 Denicija Neka je i : T Q utapanje. Za proizvoljno
T-ime rekurzivno denisemo odgovarajuce Q ime i() sa
i() = i(), i(p)) [ , p) .
5.9.12 Teorema Neka je i : T Q u M kompletno utapanje.
Tada vazi:
1. Ako je H M-genericki lter u Q, onda je
M[i
1
[H]]
= i()
M[H]
za svako T-ime ;
2. Neka je (x
1
, . . . , x
n
) formula apsolutna za tranzitivne modele
teorije ZFC i neka su
1
, . . . ,
n
proizvoljna T-imena. Tada za
svaki uslov p T,
p
P
(
1
, . . . ,
n
)
ako i samo ako
i(p)
Q
(i(
1
), . . . , i(
n
));
3. Ako je i : T Q gusto utapanje, onda za svaku formulu
(x
1
, . . . , x
n
), proizvoljna T-imena
1
, . . . ,
n
i bilo koji uslov
p T vazi da
p
P
(
1
, . . . ,
n
)
ako i samo ako
i(p)
Q
(i(
1
), . . . , i(
n
)).
340 5. FORSING
Dokaz
(1): Posto je
M[i
1
[H]]
=
M[i
1
[H]]
[ (p i
1
[H]), p) ,
kao i da je
0
M[i
1
[H]]
= i(0)
M[H]
= 0,
tvrdenje se sasvim lako dokazuje indukcijom po imenskom rangu.
(2): Pretpostavimo prvo da p
P
(
1
, . . . ,
n
) i uocimo proi-
zvoljan M-genericki lter H u Qtakav da i(p) H. Da bismo pokazali
da
i(p)
Q
(i(
1
), . . . , i(
n
)),
na osnovu forcing teoreme (teorema 5.2.13) je dovoljno pokazati da
M[H] [= (i(
1
)
M[H]
, . . . , i(
n
)
M[H]
).
Kako je po (1)
i(
k
)
M[H]
=
M[i
1
[H]]
k
, k = 1, . . . , n,
u stvari treba dokazati da
M[H] [= (
M[i
1
[H]]
1
, . . . ,
M[i
1
[H]]
n
).
No formula je apsolutna za tranzitivne modele teorije ZFC, pa zbog
M[i
1
[H]] M[H] imamo da
M[H] [= (
M[i
1
[H]]
1
, . . . ,
M[i
1
[H]]
n
)
ako i samo ako
M[i
1
[H]] [= (
M[i
1
[H]]
1
, . . . ,
M[i
1
[H]]
n
).
No poslednje direktno sledi iz forcing teoreme i pretpostavke da p
(
1
, . . . ,
n
).
Sto se tice obratne implikacije, pretpostavimo da

p , (
1
, . . . ,
n
).
Tada postoji uslov p
0
p takav da
p
0
(
1
, . . . ,
n
),
pa po dokazanom smeru vazi
i(p
0
) (i(
1
), . . . , i(
n
)),
odakle zbog monotonosti i imamo da
ip , (i(
1
), . . . , i(
n
)).
(3): Neznatna modikacija dokaza stavke (2): treba primetiti da
je M[i
1
[H]] = M[H].
5.9.13 Denicija Neka su T
, , 1
), < separativna uredenja

bez minimalnih elemenata. Njihov proizvod je uredenje
<
T
, , 1)
denisano na sledeci nacin:
p
[ < ) q
[ < ) ( < )p
;
1 = 1
[ < ).
Za proizvoljno p

iI
P
i
neka je
supp(p) = i I [ p(i) ,= 0.
342 5. FORSING
Kanonsko utapanje i
: T

<
T

i
(p)() =
_
1
, ,=
p , =
.
U specijalnom slucaju kada je = 2 neka je
i
0
(p) = p, 1) i i
1
(p) = 1, p).
-podrzan proizvod denisemo sa
<
<
T
= p
<
T
[ [supp(p)[ < .
5.9.14 Zadatak Pokazati da je svaka od funkcija i
kompletno uta-
panje.
Kao sto smo videli, gusta utapanja utapanja omogucavaju uni-
kaciju razlicitih forsinga. Posebno je interesantno da je forsing preko
Lindenbaumove algebre B(P) ekvivalentan Cohenovom forsingu preko
Fn(, 2), pri cemu je = [P[. Naime, ako je
P = P
[ < ,
onda je funkcjia i : Fn(, 2) B(P) denisana sa
i(p) = [
dom(p)
p
p()
],
pri cemu je p
0
= p i p
1
= p, gusto utapanje. Da bi smo ovo pokazali,
treba zapravo da proverimo vazenje prve dve stavke denicije 5.9.1, i
da pokazemo da je i[Fn(, 2)] gust u B(P).
Ako je p q, onda je formula
dom(q)
p
q()
dom(p)
p
p()

tautologija, odakle neposredno sledi da je i(p)
B(P)
i(q), cime je ve-
rikovana prva stavka.
Ako su uslovi p i q inkompatibilni, onda psotoji dom(p)
dom(q) tako da je
p() = 1 q().
Odavde neposredno sledi da je formula
dom(p)
p
p()
dom(q)
p
q()
kontradikcija (p
p()
je negacija od p
q()
), pa i(p) i i(q) moraju biti

inkompatibilni u B(P). Obratna implikacija se dokazuje sasvim slicno,
pa smo ovim proverili i drugu stavku.
Neka je proizvoljna iskazna formula koja nije kontradikcija i neka
su p
1
, . . . , p
n
sva iskazna slova koja se javljaju u . Kako nije
kontradikcija, postoje a
1
, . . . , a
n
0.1 tako da je formula
n
k=1
p
a
k
k

tautologija. Ako je p uslov denisan sa
p =
1
, a
1
), . . . ,
n
, a
n
),
onda na osnovu prethodnog imamo da je i(p)
B(P)
[], odakle sledi
da je i[Fn(, 2)] gust u B(P).
344 5. FORSING
6
Proizvod forsing
Ukoliko ne naglasimo drukcije, podrazumevacemo da su uredenja
sa kojima radimo ili separativna bez minimalnih elemenata (uz do-
govor da sva imaju zajednicki maksimum koji cemo oznacavati sa 1),
ili kompletne bezatomicne Booleove algebre.
Ovu restrikciju pravimo iz prostog razloga sto nas zanimaju jedino
ona uredenja koja u generickim ekstenzijama daju nove skupove.
Kao i ranije, podrazumevamo da je M prebrojiv tranzitivan model
teorije ZFC.
6.1 Iteracija u dva koraka
6.1.1 Teorema [Proizvod lema] Neka je G lter u T i neka je H
lter u Q. Sledeci iskazi su ekvivalantni:
1. GH je M-genericki lter u T Q;
2. G je M-genericki lter, a H je M[G]-genericki lter;
3. H je M-genericki lter, a G je M[H]-genericki lter.
345
346 6. PROIZVOD FORSING
U slucaju da je bilo koji od prethodna tri iskaza tacan imamo i da je
M[GH] = M[G][H] = M[H][G].
Dokaz
S obzirom na ociglednu simetriju, dokazacemo samo da je (1) ekvi-
valentno sa (2).
(1) (2): Neka je GH M-genericki lter u T Q. Posto je
G = i
1
0
[GH]
i da je i
0
: T T Q kompletno utapanje, na osnovu zadatka 5.9.4
je G M-genericki lter u T. Pokazimo da je H M[G]-genericki lter
u Q. U tom cilju, neka je D M[G] gust u Q i neka je

D M
P
ime
skupa D, tj. neka je
D
M[G]
= D.
S obzirom na Forsing teoremu (teorema 5.2.13), postoji uslov p
D
G
takav da
p
D

D

Q (x

Q)(y

D)y x.
Kako
1 q

Q
za svako q Q, imamo da
(q Q)(p
D

D

Q (x

D)x q). (6.1)
Neka je
E = p, q) T Q [ p p
D
p q

D.
Pokazimo da postoji p, q) (GH) E. S obzirom da E M i da
p
D
, 1) GH, za ovo dovoljno je pokazati da je skup E gust ispod
p
D
, 1) (GH je M-genericki).
U tom cilju uocimo proizvoljne p p
D
i q Q. Sada iz (6.1) sledi
da
p (x

Q)(x

D x q),
6.1. ITERACIJA U DVA KORAKA 347
pa postoje p
0
p i q
0
q takvi da
p
0
q

D q
0
q.
Dakle, p
0
, q
0
) E, odakle sledi da je E gust ispod p
D
, 1).
Neka p, q) E (G H). Kako p q

D i kako p G, po
teoremi 5.2.13 imamo da q D, a kako q H, mora biti i q DH.
(2) (1): Ocigledno je G H lter u T Q, pa prelazimo na
dokaz genericnosti. Neka je D M proizvoljan gust skup u T Q i
neka je
E = q Q [ (p G)p, q) D.
Uocimo proizvoljno q Q. Neka je
E
q
= p T [ (q
0
q)p, q
0
) D.
Zbog gustine skupa D u T Q imamo da je E
q
gust u T, a kako jos
i E
q
M, postoji uslov p T takav da p G E
q
, odakle sledi da
q
0
E.
Ovim smo pokazali da je E gust u Q, a kako E M[G], postoji
q H E. Odavde sledi da postoji uslov p G takav da p, q) D,
sto upravo znaci da je (GH) D ,= 0.
Poslednji deo tvrdenja sledi direktno iz minimalnosti generickih
ekstenzija.
6.1.2 Teorema Neka je beskonacan kardinal u M, T i Q urede-
nja u M takva da je T zatvoreno i da Q zadovoljava
+
-c.c. Dalje,
neka je G H M-genericki lter u T Q. Tada za svako A M i
svaku funkciju f : A u M[GH] vazi da f M.
Dokaz
Neka je

f M
PQ
ime funkcije f i neka je p
f
, q
f
) GH uslov
takav da
p
f
, q
f
)

f :

A.
Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da je Q u M kompletna
Booleova algebra. Za svako < denisimo skup D
P na sledeci
nacin:
p D

def
postoje particija W M uslova q
f
i skup
a
,p,q
[ q W M P(A)
tako da za svako q W
p, q)

f( ) = a
,p,q
.
Ocigledno je D
otvoren. Pokazimo da je D
gust ispod p
f
.
Neka je uslov p p
f
proizvoljan. Rekurzivno cemo konstrusati niz
p
[ < ) u T, antilanac q
[ < M (P(Q) 0) i skup

a
[ < M P(A) tako da vazi:

<
+
;
p
0
p;
p
za < ;
[ < = q
f
i q
[ < je maksimalan antilanac ispod

q
f
;
p
, q
)

f( ) = a
.
Prelazimo na konstrukciju. Kako je p p
f
i kako
p
f
, q
f
)

f :

A,
to postoje p
0
p, q
0
q
f
i a
0
A takvi da
p
0
, q
0
)

f( ) = a
0
.
Pretpostavimo da smo konstrukciju obavili do nekog <
+
(zbog
+
-
c.c. ne moze biti
+
). Ako je
[ < = q
f
, onda stajemo
sa konstrukcijom i = . U suprotnom, zbog separativnosti postoji
6.1. ITERACIJA U DVA KORAKA 349
q q
f
inkompatibilno sa
[ < . S obzirom na -zatvorenost

uredenja T, postoji p T tako da je p
za svako < . Na
sasvim slican nacin kao i malo pre zakljucujemo da postoje p
,
q
q i a
A takvi da
p
, q
)

f( ) = a
.
Naravno, konstrukcija staje u manje od
+
koraka zbog
+
-c.c. koje
zadovoljava Q. Neka je p
, < i neka je a
,p
,
= a
. Lako se
proverava da p
.
Dakle, svi skupovi D
su otvoreno gusti ispod p

f
, pa je i D =
<
D
takode otvoreno gust ispod p

f
. Na osnovu proizvod leme G je
M-genericki lter u T, pa kako D M, postoji uslov p D G. S
obzirom da p pripada svim skupovima D
, za svako mozemo
izabrati maksimalan antilanac W
u T
2
(W
M) i skup
a
,p,q
[ q W
M P(A)
tako da za svako q W
p, q)

f( ) = a
,p,q
.
Posto je H genericki ultralter u Q, za svako postoji jedinstveno
q
HW
. Denisimo u M[H] funkciju g : A na sledeci nacin:

g() = a
,p,q
, .
Sada za svako vazi
p, q
)

f( ) = g( ) ,
odakle sledi da je f = g.
6.2 Eastonov forsing
Easton je pokazao da kontinuum funkcija ima maksimalnu mogucu
slobodu na regularnim kardinalima, tj. da su jedina ogranicenja ona
koja se ticu monotonosti i konalnosti:
2
;
cf 2
> za regularan .
U ovoj sekciji cemo prikazati Eastonov forsing u slucaju kada se kontro-
lise vrednost kontinuum funkcije za skup mnogo regularnih kardinala.
6.2.1 Denicija
1. Indeksna funkcija je funkcija E ciji je domen skup regularnih
kardinala;
2. Eastonova indeksna funkcija je indeksna funkcija sa sledecim
svojstvima:
(a) Za svako dom(E), E() je kardinal konalnosti > ;
(b) E je rastuca funkcija, tj. ako je <
, onda je E()
E(
);
3. Ako je E indeksna funkcija, T
E
je skup funkcija p sa sledecim
svojstvima:
(a) dom(p) = dom(E);
(b) ( dom(E))(p() Fn(E(), 2, ));
(c) Za svaki regularan kardinal (ne obavezno u dom(E)),
[ dom(E) [ p() ,= 0[ < .
T
E
uredujemo na sledeci nacin:
p q ( dom(E))(q() p()).
6.2. EASTONOV FORSING 351
Ako je E indeksna funkcija i ako je proizvoljan kardinal, deni-
simo funkcija E
+
i E
na sledeci nacin:
E
+
= E dom(E) [ > ;
E
= E dom(E) [ .
1. T
E

= T
E
+
T
E
;
2. Ako je dom(E)
+
, 2
<
= i ako je regularan kardinal,
onda T
E
zadovoljava
+
-c.c.;
3. Ako je dom(E)
+
= 0, onda je T
E

+
-zatvoreno.
6.2.3 Lema Neka je , u M, E indeksna funkcija, T = T
E
i neka u
M vazi GCH. Tada T cuva kardinale i konalnosti.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, neka je G M-genericki lter u T i neka
je > regularan kardinal u M i singularan u M[G]. Dalje, neka je
u M[G] = cf < . je regularan u M[G] pa je regularan i u M.
U M, neka je T
0
= T
E
i neka je T
1
= T
E
+
. Dalje, neka su
i
0
: T
0
T
0
T
1
i i
1
: T
1
T
0
T
1
kanonska utapanja, j : T
0
T
1
T izomorzam i neka je G
0
= i
1
0
[j
1
[G]] i G
1
= i
1
1
[j
1
[G]].
Sada je j
1
[G] M-genericki lter u T
0
T
1
i M[G] = M[j
1
[G]],
pa na osnovu proizvod leme imamo da je G
1
M-genericki u T
1
, G
0
je
M[G
1
]-genericki u T
0
i
M[G] = M[G
1
][G
0
].
U M[G], neka je f : konalno. Kako je T
1

+
-zatvoreno u M,
imamo da
M[G
1
] [= 2
<
= ,
pa imamo da M[G
1
] [= T
0
je
+
-c.c.. Odavde sledi da postoji F
M[G
1
] sa sledecim svojstvima:
1. F : P();
2. ( < )(f() F());
3. M[G
1
] [= [F([ za svako < .
S obzirom da je T
1

+
-zatvoreno u M, imamo da F M i M [=
[F() za svako < .
Medutim, M [= [

<
F()[ , pa kako je
<
F() konalan u ,
nije regularan u M; kontradikcija.
6.2.4 Teorema Neka je , u M, E Eastonova indeksna funkcija, T =
T
E
i neka u M vazi GCH. Tada T cuva kardinale i konalnosti i za
svaki M-genericki lter G u T imamo da
M[G] [= ( dom(E))(2
= E()).
Dokaz
Ocuvanje kardinala i konalnosti imamo na osnovu prethodne le-
me. Neka je dom(E) proizvoljno. Prvo pokazimo da je, u M[G],
2
E(). Neka je < E() proizvoljno, f M, F : E()

11
E() i neka je
A
= < [ (p G)(p()(f(, ) = 1)).

Tada svaki od skupova A
M[G] i pritom je A
= 0 za ,= ,
odakle sledi da u M[G] ima bar E() podskupova.
Predimo na dokaz obratne nejednakosti. Neka je T
0
= T
E
i T
1
=
T
E
+
. G
0
i G
1
uvodimo slicno kao u prethodnoj lemi. Tada je T
0
+
-c.c. a T
1
je
+
-zatvoreno. Prvo pokazimo da
M[G] [= [T
0
[ E().
Zaista, za svako koje je u dom(E
) imamo da
M [= [Fn(E(), 2, )[ [Fn(E(), 2, )[ E()
.
6.3. NEZAVISNOST KUREPINE HIPOTEZE 353
Kako u M vazi GCH i kako M [= cf E() > , imamo da
M [= E()
= E().
Dalje, je T
1

+
-zatvoreno u M, imamo da u M[G
1
] vazi da je
E()
= E(), T
0
je
+
-c.c. i [T
0
[ E(). Dakle, u M[G
1
], imamo
najvise
(E()
= E()
nih T
0
-imena za podskupove od , odakle sledi da
M[G
1
][G
0
] = M[G] [= 2
E().
6.3 Nezavisnost Kurepine hipoteze

U ovoj sekciji cemo prikazati sledeci Silverov rezultat: ako u M pos-
toji jako nedostiziv kardinal, onda postoji genericko prosirenje modela
M u kome vazi KH.
6.3.1 Denicija Silverovo uredenje je uredenje oblika
Sl(), ),
pri cemu je Sl() skup svih uslova p Fn(
1
, ,
1
) takvih da je
p(, ) <
za svako , ) dom(p).
6.3.2 Lema Ako je jako nedostiziv, onda Sl() zadovoljava -c.c.
Dokaz
Neka je X Sl() kardinalnosti . Na osnovu -sistem leme,
postoji Y X kardinalnosti takav da je skup
E = dom(p) [ p Y
-sistem sa korenom e. Kako je jako nedostiziv, mogucnosti za p e
(p Y ) imamo
[e[
1
< ,
pa maksimalan inkompatibilan podskup od Y ne moze biti kardinal-
nosti , odakle sledi -c.c..
6.3.3 Posledica Neka je jako nedostiziv u M i neka je G M-

genericki lter u Sl(). Tada
M[G] [= =
1
.
Dokaz
Na osnovu prethodne leme imamo da je regularan neprebrojiv
kardinal u M[G]. Dokaz da je svaki ordinal < prebrojiv u M[G]
sprovodimo sasvim slicno kao u dokazu teoreme 5.8.2.
6.3.4 Teorema Neka je T
1
-drvo u M, T -zatvoreno uredenje
u M i neka je G M-genericki lter u T. Ako drvo T ima u M[G]
maksimalnu granu C, onda C M.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno. Neka je c = P(T) M. Tada C / c.
Uocimo ime tako da je C = I
G
() i uslov p G takav da
p ( je grana u

T /

c). (6.2)
Nadalje radimo u M i kontradikciju cemo izvesti iz (6.2). Za <
1
i q T cemo sa q|
oznacavati formulu
(b lev(, T))(q
b ).
Takode cemo umesto navedene formule koristiti i termin q odlucuje
.
S jedne strane,
p ((x

lev(, T))x ),
pa za svako <
1
imamo da je skup
D = q p [ q|
gust ispod p. S druge strane,

q p (q|
). (6.3)
Zaista, u suprotnom bi za svako <
1
postojalo b
lev(, T) tako
da
q
,
odakle za skup B = b
[ <
1
vazi da
q

B = ,
odakle dobijamo da q

c, sto je u kontradikiciji sa p /

c i
q p.
Dalje, vazi i
(q p q|
< ) q|
. (6.4)
U cilju dokaza, neka je b lev(, T) tako da q
b . Kako
q je grana,
postoji a lev(, T) ispod b tako da q a .
Na osnovu (6.3) i (6.4), ako je q p, onda je [ q|
pravi
pocetni komad (inicijalni segment) od
1
. Neka je
(q) = [ q|
= min [ (q|
).
Pokazimo da za q p i (q) postoje r, s q i medusobno razliciti
a, b lev(, T) tako da r a i s
b (svojstvo ()).
Na osnovu (6.2) postoje r q i a lev(, T) tako da r a .
Kako (q|
) i q , a , postoji t q tako da t a / . Opet na

osnovu (6.2) postoje s t i b lev(, T) tako da s

b . Kako
s a / , mora biti a ,= b.
Primenom () -puta konstruisemo poddrvo drveta T visine
pomocu nizova
n
[ n < ) u
1
, p
l
[ l Seq) u T (Seq je skup
svih konacnih nizova nula i jedinica) i a
l
[ l Seq) u T sa sledecim
svojstvima:
1. (n < )(
n
<
n+1
);
2.
n
> max(p
l
) [ [l[ = n;
3. p

= p, pri cemu je ) prazan niz;
4. a
l,0
,= a
l,1
i, za svako i 2, p
l,i
p
l
, a
l,i
lev(
n
, T) i
p
l,i
a
l,i
.
Neka je = sup
n
[ n < . Kontradikciju cemo izvesti tako sto
cemo pokazati da -ti sloj drveta T ima bar kontinuum elemenata. U
tom cilju, neka je f : 2 proizvoljna funkcija. Po konstrukciji
imamo da je
p p
f(0)
p
f(0),f(1)

T je
1
-zatvoreno, pa postoji uslov q
f
T manji od svih elemenata
gornjeg niza. Neka su uslov r
f
q
f
i b
f
lev(, T) takvi da
r
f

b
f
.
Kako takode r
f
a
f(0),...,f(n1)
za svako n < , imamo da je
a
f(0),...,f(n1)
< b
f
za svako n < .
Dalje, ako je f ,= g, onda postoji n tako da je
a
f(0),...,f(n1)
,= a
g(0),...,g(n1)
,
odakle sledi da je b
f
,= b
g
, pa -ti sloj drveta T ima bar kontinuum
elemenata.
Ako u M[G] postoji surjekcija f :
M
1
(2
1
)
M
, onda T ne
moze biti Kurepino drvo u M[G]. Medutim, to jos uvek ne kompletira
dokaz nezavisnosti Kurepine hipoteze, jer drvo T ne mora pripadati
polaznom modelu M. Razlog zbog koga KH vazi u M[G] lezi u
cinjenici da se M[G] moze dobiti preko dvostepene iteracije
M M[G
0
] M[G
0
][G
1
] = M[G]
takve da T M[G
0
] i da G
1
kolapsira (2
1
)
M[G
0
]
. Predimo na dokaz
nezavisnosti KH.
U M[G]: Neka je T proizvoljno
1
drvo. Pokazimo da T nije Kure-
pino drvo, tj. da T ima
1
grana. Kako je T
1
-drvo, postoji
binarana relacija R na
1
takva da je
T, )

=
1
, R).
Kako je R
M
1

M
1
, postoji no ime M
P
tako da je R = I
G
().
U M:
=
_
s A
s
[ s
1
1
,
pri cemu je A
s
antilanac u T. Neka je
B =
_
A
s
[ s
1
1
,
I =
1
, I
0
=
dom(p) [ p B i I
1
= I I
0
. Kako T zadovoljava
-c.c., imamo da je svaki antilanac A
s
kardinalnosti < , pa je i [I
0
[ <
. Neka je T
0
= p T [ dom(p) I
0
i T
1
= p T [ dom(p) I
1
.
Lako se proverava da je T

= T
0
T
1
.
Neka je G
0
= G T
0
i G
1
= G T
1
. Primenom proizvod leme se
lako proverava da je M[G] = M[G
0
][G
1
] kao i da T M[G
0
].
T
1
je prebrojivo zatvoreno u M. Dalje, ako je p
n
[ n < ) M[G
0
]
proizvoljan niz elemenata od T
1
, onda p
n
[ n < ) M jer je T
0
prebrojivo zatvoreno u M[G
0
], odakle sledi da T
1
ostaje prebrojivo
zatvoreno i u M[G
0
]. Sada na osnovu prethodne teoreme imamo da
se svaka grana drveta
1
, R) koja je u M[G] nalazi u M[G
0
]. Dakle,
ako je = (2
1
)
M[G
0
]
, onda imamo da
M[G] [= [C [ C je grana drveta
1
, R)[ .
Kako je
M[G]
2
= , tvrdenje smo dokazali ukoliko pokazemo da je
< .
Neka je = [I
0
[
M
. Svaki podskup od
1
u M[G
0
] je oblika I
G
0
()
za neko no ime za podskup od
1
. U M,
[T
0
[
0
=
1
,
pa T
0
ima ne vise od
2
1
=
2
antilanaca, odakle sledi da nih imena nema vise od
2
1
=
3
.
Medutim, je jako nedostiziv u M, pa je
3
< .
7
Iterirani forsing
Iterirani forsing je tehnika kojom se za neki ordinal M kon-
struise lanac generickih ekstenzija
M = M
0
M
1
M
,
pri cemu je M
+1
= M
[G
], a G
je M
-genericki lter u T
.
Glavnu teskocu predstavlja izbor M
za granizni ordinal . Kao sto

smo vec videli (zadatak 7.2),
n<
M
n
ne mora biti model teorije ZFC.
Ovaj problem se otklanja tako sto se umesto lanca modela u M
konstruise lanac parcijalnih uredenja
T
0

c
T
1

c

c
P
.
Problem izbora granicnog modela se ovde prenosi na problem izbora
granicnog urednja. U iteriranim forsinzima koje mi budemo obradivali,
za granicni ce biti T
<
T
.
Kao i ranije, M je prebrojiv tranzitivan model teorije ZFC.
359
360 7. ITERIRANI FORSING
7.1 Konacno podrzana iteracija
Neka su

Q,
Q
, 1
Q
imena (elementi M
P
). Za trojku

Q,
Q
, 1
Q
)
kazemo da je T-ime za parcijalno uredenje ukoliko vazi:
1
Q
dom(

Q);
1 1
Q

Q;
1
Q
je uredenje na

Q sa maksimumom 1
Q
.
Umesto

Q,
Q
, 1
Q
) cemo pisati samo

Q, a

Q cemo u indeksima
izostavljati ukoliko je kontekst jasan.
Uredenje T

Q denisemo na sledeci nacin:
1. Nosac uredenja je skup
p, q) [ p T q dom(

Q) p q

Q;
2. 1
P

Q
= 1, 1
Q
);
3. p, q) p
1
, q
1
) akko
p p
1
p q
Q
q
1
.
Kako je iz konteksta uvek jasno o kom objektu se radi, umesto
Q
cemo pisati samo , a umesto 1
Q
samo

1.
7.1.1 Primer Kod iteracije u dva koraka proizvod T Q je izomo-
rfan uredenju T

Q.
7.1. KONA
CNO PODR
ZANA ITERACIJA 361

7.1.2 Zadatak Neka je i : T T

Q denisano sa
i(p) = p,
1).
Dokazati:
1. (p, p
1
T)(p p
1
p,
1) p
1
,
1));
2. i(1) = 1
P

Q
;
3. (p, q), p
1
, q
1
) T

Q)(pp
1
p, q)p
1
, q
1
));
4. (p, q) T

Q)(p
1
T)(pp
1
p, q)p
1
,
1));
5. (p, p
1
T)(pp
1
i(p)i(p
1
));
6. i je kompletno utapanje.
Ako je G M-genericki lter u T i ako je H I
G
(

Q), onda G H
denisemo sa
G H = p, q) T

Q [ p G I
G
( q) H.
7.1.3 Teorema Neka je T parcijalno uredenje u M,

Q T-ime za
parcijalno uredenje i neka je K M-genericki lter u T

Q. Dalje,
neka je G = i
1
[K] i
H = I
G
( q) [ q dom(

Q) (p T)(p, q) K).
Tada vazi:
1. G je M-genericki lter u T;
2. H je M[G]-genericki lter u I
G
(

Q);
3. K = G H;
4. M[K] = M[G][H].
Dokaz
1. Direktno sledi iz kompletnosti utapanja i.
2. Prvo pokazimo da je H lter u I
G
(

Q). Neka I
G
( q) H i neka
je I
G
( q) I
G
( q
0
), pri cemu q
0
dom(

Q). Hocemo da pokazemo da
I
G
( q
0
) H. Neka p
0
, q) K i neka je p G tako da p q q
0
.
Uocimo p
1
, q
1
) K tako da
p
1
, q
1
) p,
1) i p
1
, q
1
) p
0
, q).
Tada p
1
q q
0
(jer je p
1
p i p q q
0
) i p
1
q
1
q, odakle sledi
da p
1
q
1
q
0
. Sada je po deniciji p
1
, q
1
) p
1
, q
0
), pa p
1
, q) K,
odakle sledi da I
G
( q
0
) H.
Sasvim lako se prvoverava da su svaka dva elementa iz H kompa-
tibilna preko H (postoji element iz H manji od oba), odakle sledi da
je H lter u I
G
(

Q).
Preostaje da pokazemo da je H M[G]-genericki lter u I
G
(

Q). U
tom cilju, uocimo proizvoljan skup D M[G] P(I
G
(

Q)) koji je gust
u I
G
(

Q). Neka su

D M
P
i p
0
G takvi da
D = I
G
(

D) i p
0

D je gust u

Q,
i neka je skup E M denisan sa
E = p, q) T

Q [ p q

D.
Pokazimo da je E gust ispod p
0
,
1). Neka je p, q) p
0
,
1) proizvo-
ljno. Kako p
0

D je gust u

Q, postoji ime q
0
dom(

Q) tako da
p
0
q
0

D i p
0
q
0
q. Kako je p p
0
, imamo da je p, q
0
) p, q),
kao i p, q
0
) E.
Neka je p, q) K E proizvoljno. Tada I
G
( q) H D.
S jedne strane, po deniciji je K G H. Dokazimo i obratnu
inkluziju. Neka je p, q) G H proizvoljno. Tada p G, I
G
( q) H
i p, q) T

Q. Dalje, iz p G sledi da p,
1) K, a iz I
G
( q) H
sledi da postoji p
q
T tako da p
q
, q) K. Neka je p
1
, q
1
) K tako
da je
p
1
, q
1
) p,
1) i p
1
, q
1
) p
q
, q).
7.1. KONA
CNO PODR
ZANA ITERACIJA 363

Odavde po deniciji sledi da je p
1
, q
1
) p, q), pa p, q) K.
Ostaje da pokazemo da je M[K] = M[G][H]. S jedne strane, iz
G, H M[K] neposredno sledi da je M[G][H] M[K]. S druge
strane,
K = G H M[G][H],
pa imamo i obratnu inkluziju.
Sledece dve leme ce nam obezbediti uslove pod kojima se iteracijom
c.c.c. uredenja dobija c.c.c. uredenje.
7.1.4 Lema Neka je , u M, regularan kardinal, T -c.c. uredenje,
M
P
i neka
1 ( [[ < ).
Tada postoji < tako da
1 .
Dokaz
Neka je
D = < [ (p T)(p

= sup ).
Na osnovu forsing teoreme imamo da D M. Kako u M vazi aksioma
izbora, za svako D izaberimo p
T tako da p

= sup . Sada
imamo da A = p
[ D M, kao i to da je skup A antilanac u

T, odakle zbog -c.c. imamo da
M [= [A[ < .
Neka je < proizvoljan ordinal takav da je D . Kako je T -c.c.
uredenje, za proizvoljan M-genreicki lter G u T ce vaziti
M[G] [= je regularan kardinal,
kao i M[G] [= [I
G
()[ < . Neka je = sup I
G
(). Na osnovu
prethodnog imamo da je < , a kako postoji uslov p G takav da
p

= sup , imamo da D, pa je I
G
() .
Iz prethodnog sledi da 1 .
7.1.5 Lema Neka je, u M, T,

Q M
P
ime za parcijalno uredenje,
regularan kardinal, T je -c.c. i neka 1

Q je CC uredenje.
Tada M [= T

Q je -c.c. uredenje.
Dokaz
Pretpostavimo suprotno, neka je A = p
, q
) [ < M
antilanac u T

Q kardinalnosti . Dalje, neka je
=
, p
) [ < .
Tada M
P
i 1 . Za proizvoljan M-genericki lter G u T je
I
G
() = < [ p
G.
Tvrdimo da su, u M[G], I
G
( q
) ( I
G
()) inkompatibilni u I
G
(

Q).
Zaista, neka je ,= , I
G
() i pretpostavimo da je a I
G
( q
)
i a I
G
( q
) za neko a I
G
(

Q). Tada postoje p G i a dom(

Q)
tako da je p p
, p p
i
p ( a q
a q
).
Medutim, odavde sledi da je p, a) p
, q
), i p, a) p
, q
), sto je
u suprotnosti sa inkompatibilnoscu p
, q
) i p
, q
).
Sada smo spremni da izvedemo kontradikciju. Kako
1

Q je CC,
imamo da
M[G] [= [I
G
() <
za svaki M-genreicki lter G u T, pa mora biti
1 [[ < .
Na osnovu prethodne leme, postoji < tako da
1 .
7.1. KONA
CNO PODR
ZANA ITERACIJA 365

Medutim, p
: kontradikcija.
Prelazimo na deniciju -iteracije (-stage iterated forcing). Kom-
pletnu argumentaciju obavljamo u M.
Neka je proizvoljan ordinal, 1 P() ideal nad + 1 (ideal
Booleove algebre P( + 1)) i neka 1 sadrzi sve konacne podskupove
od . Pod -iteracijom podrzanom sa 1 podrazumevamo par
T
,
P
, 1
P
) [ ),

Q
, 1
) [ < ) )
1. Svako T
,
P
, 1
P
) je parcijalno uredenje;
2. Svako

Q
, 1
) je T
-ime za parcijalno uredenje;

3. 1
P
= 1
[ < );
4. T
0
= 0;
5. Neka je < . Tada za svako p T
+1
vazi:
(a) p : + 1

dom(

Q
);
(b) ( )(p() dom(Q
));
(c) p T
.
Ako p, q T
+1
, onda
p
P
+1
q p
P
q p
P
p()
q();
6. Neka je granicni ordinal. Tada za svako p T
vazi:
(a) ( < )(p T
);
(b) supp p 1, pri cemu je po deniciji
supp p = < [ p() ,= 1
Q
.
Ako p, q T
, onda
p
P
q ( < )(p
P
q ).
Kao bismo pojednostavili notaciju, indekse cemo izostavljati ukoliko
je iz konteksta jasno o kom objektu je rec.
1. T
+1

= T
;
2. Za svako i svako p T
vazi
supp p 1.
Za -iteraciju podrzanu sa 1 kazemo da je:
Konacno podrzana, ukoliko je 1 ideal konacnih skupova, tj.
1 = x [ [x[ <
0
;
Prebrojivo podrzana, ukoliko
M [= 1 = x [ [x[
0
;
Puni limit, ukoliko
M [= 1 = p().
Za neka je i
,
: T
denisano na sledeci nacin:

i
,
(p) = p;
i
,
(p)() = 1
za svako [, ).
7.1.7 Zadatak Neka je . Dokazati:
1. i
,
= i
,
i
,
;
7.1. KONA
CNO PODR
ZANA ITERACIJA 367

2. i
,
(1
P
) = 1
P
;
3. (p, q T
)(p q p q );
4. (p, q T
)(p q i
,
(p) i
,
(q));
5. (p, q T
)(p q p q);
6. (p, q T
)(supp p supp q (p q p q));

7. (p, q T
)(p q i
,
(p) i
,
(q));
8. i
,
je kompletno utapanje.
7.1.8 Lema Neka je , u M, regularan neprebrojiv kardinal i neka
je
T
[ ),

Q
[ < ))
konacno podrzana -iteracija takva da
1
P
je CC
za svako < . Tada
M [= T
je -c.c.
za svako .
Dokaz
Dokaz izvodimo indukcijom po . Kako bismo pojednostavili no-
taciju, kompletnu argumentaciju sprovodimo u M. Ako je T
-c.c.,
onda, zbog
T
+1

= T
,
na osnovu leme 7.1.5 sledi da je i T
+1
-c.c..
Neka je granicni ordinal i pretpostavimo da je T
-c.c. za svako
< . Suprotno tvrdenju, pretpostavimo da je A antilanac u T
kar-
dinalnosti . Kako je posmatrana iteracija konacno podrzana, imamo
da je
[supp p [ p A[ = .
Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da je
E = supp p [ p A
-sistem sa korenom e. Fiksirajmo < tako da je e . Sada je
na osnovu zadatka 7.1.7 skup
p [ p A
antilanac u T
kardinalnosti : kontradikcija.
7.1.9 Zadatak Neka je
T
n
[ n ),

Q
n
[ n < ) )
konacno podrzana iteracija takva da
1
Pn

Q
n
nije c.c.c..
Dokazati da T
kolapsira
1
.
Uputstvo Neka je G proizvoljan M-genericki lter u T
. Treba
pokazati da postoji surjekcija f M[G] sa domenom i kodomenom
M
1
. Iz uslova zadatka imamo da
1

A
n
je max antilanac u

Q
n
i

f
n
:

A
n
na

M
1
.
Argumentaciju nastavljamo u M[G]. Neka je:
G
n
= i
1
n,
[G];
Q
n
= I
Gn
(

Q
n
);
H
n
= I
Gn
( q) [ q dom(

Q
n
) p(p
q G
n+1
), pri cemu je za
p = p
1
, . . . , p
n
), p
q denisano sa
p
q = p
1
, . . . , p
n
, q);
7.1. KONA
CNO PODR
ZANA ITERACIJA 369

a
n
= I
Gn
(

A
n
) H
n
.
Pokazati da je funkcija f :
M
1
denisana sa
f(n) = I
Gn
(

f
n
)(a
n
)
surjekcija (primetimo da iz denicije neposredno sledi da f M[G]).
7.1.10 Lema Neka je, u M,

T
[ ),

Q
[ < ) )
-iteracija i neka je G proizvoljan M-genericki lter u T
. Dalje,
neka je G
= i
1
,
[G], Q
= I
G
(

Q
) i neka je
H
= I
G
( q) [ q dom(

Q
) p(p
q G
+1
).
Tada:
1. Svako G
je M-genericki lter u T
i iz sledi da je M[G
]
M[G
];
2. H
M[G
] i H
je M[G
]-genericki lter u Q
.
Dokaz
1. Kako je i
,
kompletno utapanje, G
je M-genericki lter u T
.
Dalje, neka je , a M[G
] i neka je a M
P
tako da je
a = I
G
( a).
Uocimo ime

b M
P
denisano sa
b = , i
,
(p) [ , p) a.
Kako je i
,
kompletno utapanje, mora biti
I
G
(
b) = a,
odakle sledi da je M[G
] M[G
].
2. Direktna posledica teoreme 7.1.3 i cinjenice da je
T
+1

= T
7.1.11 Zadatak Neka je, u M, > 0 granicni ordinal i neka je

T
[ ),

Q
[ < ) )
-iteracija podrzana sa 1 takva da je svaki element ideala 1 ogranicen
u . Neka je G proizvoljan M genericki lter u T
, S M, X S,
X M[G] i neka
M[G] [= [S[ < cf .
Dokazati da postoji < tako da X M[i
1
,
[G]].
Uputstvo
Kao i malo pre, neka je G
= i
1
,
[G]. Kako je svaik element ideala
1 ogranicen u , imamo da je
P
=
_
<
i
,
[P
] i G =
_
<
i
,
[G
].
Dalje, neka je

X proizvoljno T
-ime skupa X. Ostatak argumentacije

sprovodimo u M[G]. Za s X neka je
s
< tako da
(p G
s
)(i
s,
(p)
P
s

X).
Neka je = sup
s
[ s X. Kako je [X[ [S[ < cf , imamo da je
< . Odavde sledi da je
X = s S [ (p G
)(i
,
(p)
P
s

X).
Kako je
P
denabilno u M (forsing teorema), imamo da X M[G
].
7.2. MARTINOVA AKSIOMA 371

7.2 Martinova aksioma
Martinova aksioma MA je prva forsing aksioma i ona amalgamira
svojstva c.c.c. generickih ekstenzija.
MA Za svaki beskonacan kardinal < 2
0
vazi MA
, pri cemu je
MA
sledeci iskaz:
Za svako neprazno c.c.c. parcijalno uredenje T i svaku familuju
T gustih skupova u T takvu da je [T[ , postoji lter G u T
takav da je G D ,= 0 za svako D T.
Bez dokaza navedimo nekoliko njenih vaznih ekvivalenata. Zaintereso-
vani citalac moze samostalno da pokusa da dokaze navedenu ekviva-
lentnost. U slucaju poteskoca, ova tematika je detaljno obradena u
[53]. Dakle, sledeci iskazi su ekvivalentni:
1. MA
;
2. MA
restrihovana na parcijalna uredenja kardinalnosti ;

3. MA
restrihovana na kompletne Booleove algebre;

4. MA
restrihovana na uredenja tipa , R) (R je neka relacija

poretka na takva da je odgovarajuce uredenje c.c.c.);
5. Neka je X kompaktan c.c.c. Hausdorov prostor (topoloski pros-
tor je c.c.c. ukolikonema neprebrojivo mnogo medusobno dis-
junktnih otvorenih skupova) i neka je U
[ < familija
otvoreno gustih skupova u X. Tada je
<
U
,= 0.
7.2.1 Zassdatak Dokazati da ne vazi MA
2
0
.
Uputstvo Neka je T = Fn(, 2) i neka je
T = D Fn(, 2) [ D
c
je ultralter.
Ako je G ultralter, onda za svako n < imamo da ili n, 0) G,
ili n, 1) G, odakle sledi da je sa
f
G
(n) =
_
0 , n, 0) G
1 , n, 1) G
dobro denisana funckija f
G
: 2, kao i da razlicitim ultralteri-
ma odgovaraju razlicite funkcije. Kako za svaku funkciju f : 2
postoji jedinstveni ultralter G
f
u T takav da n, 0) G akko je
f(n) = 0, imamo da je [T[ = 2
0
. Pokazati:
1. Svaki D T je gust u T;
2. Ako lter G sece sve guste skupove, onda je on ultralter.
Na osnovu ovoga pokazati tvrdenje.
Mnoge su primene Martinove aksioma, pre svega u kombinatorici
i topologiji. Ovde cemo kao ilustraciju pokazati da
MA
1
SH.
Za ovo nam je potrebno sledece pomocno tvrdenje, koje je samo po
sebi dovoljno interesantno:
7.2.2 Lema Pretpostavimo da vazi MA
. Tada se c.c.c. svojstvo za

topoloske prostore cuva pri prozivodu.
Dokaz
Prvo cemo pokazati da, uz MA
, proizvod dva c.c.c. topoloska

prostora ostaje c.c.c. prostor, a zatim iz ovoga izvesti tvrdenje u celini.
Neka su X i Y c.c.c. topoloski prostori. Suprotno tvrdenju, pret-
postavimo da X Y nije c.c.c.. Tada postoji familija
U
[ <
1

medusobno disjunktnih otvorenih skupova u XY . Pokazimo da po-
stoji neprebrojiv A
1
takav da U
[ A ima svojstvo konacnog

preseka. Za <
1
neka je
W
=
_
 ( <
1
) tako da je W
,= 0, onda bismo mogli da

konstruisemo neprebrojivo mnogo medusobno disjunktnih otvorenih
skupova u X (to bi bili skupovi W
), sto je u suprotnosti sa c.c.c.

svojstvom prostora X.
Dakle, postoji <
1
tako da je W
= W
za svako . Neka
je
T = p W
[ int p = p p ,= 0.
T je u odnosu na c.c.c. uredenje (X je c.c.c. prostor). Za
( <
1
) neka je
D
= p T [ ( > )(p U
).
Pokazimo da je D
gust u T. U tom cilju, neka je p T proizvoljno.

Tvrdimo da postoji q D tako da je q p. Zaista, kako je W
= W
,
imamo da je p W
, odakle sledi da je
p W
,= 0,
pa na osnovu denicije skupa W sledi da postoji > tako da
je q = p U
,= 0. Odavde sledi da q D
i da je q p, cime smo
pokazali da je D
gust u T.
Na osnovu MA
1
, postoji lter G u T takav da je G D
,= 0 za
svako . Trazeni skup A je korektno denisan sa
A = <
1
[ (p G)(p U
).
Dakle,
U
[ A
je familija kardinalnosti
1
sa svojstvom konacnog preseka. Medutim,
odavde sledi da je
V
[ A
neprebrojiva familija medusobno disjunktnih otvorenih skupova u Y
(U
,= 0 i U
= 0 povlaci da je V
= 0), sto
je u kontradikciji sa polaznom pretpostavkom da je Y c.c.c. prostor.
Sada smo spremni da dokazemo tvrdenje u celini. Neka je
X
i
[ i I
familija c.c.c. topoloskih prostora. Suprotno tvrdenju, pretpostavimo
da
iI
X
i
nije c.c.c. Tada postoji familija
U
[ <
1
baznih medusobno disjunktnih otvorenih skupova u
iI
X
i
. Za svako
<
1
neka je
I
= j I [
j
[U
] ,= X
j
,
pri cemu je
j
:
iI
X
i
X
j
j-ta projekcija. Kako su U
bazni
skupovi, po deniciji Tihonovljeve topologije (topologija proizvoda)
je svaki od skupova I
konacan. Na osnovu -sistem leme, postoji

-sistem
E = I
[ B,
pri cemu je B
1
neprebrojiv. Koren e sistema E ne moze biti
prazan, jer iz I
= 0 sledi da je U
,= 0. Medutim, poslednje
implicira da
ie
X
i
nije c.c.c., sto je nemoguce, jer je e neprazan konacan skup i svaki od
prostora X
i
je c.c.c.
Uredenje S, ) je Suslinova linija ukoliko vazi:
1. S je linearno i bez krajeva;
2. S je povezan prostor u topologiji generisanoj uredenjem;
3. S je c.c.c. prostor koji nije separabilan.
Ukoliko se poslednji uslov zameni sa separabilnoscu, dobija se Canto-
rova karakterizacija uredenja realnih brojeva. Suslinova hipoteza SH
je recenica
Ne postoji Suslinova linija.
7.2.3 Lema Neka je S Suslinova linija. Tada S S nije c.c.c. u
poretku proizvoda (leksikografski poredak).
Dokaz
Iz c.c.c. sledi da S moze imati najvise prebrojivo mnogo izolovanih
tacaka. Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da S nema
izolovane tacke. Rekurzijom po <
1
konstruisimo a
, b
, c
S
1. a
< b
< c
;
2. (a
, b
) ,= 0 i (b
, c
) ,= 0;
3. (a
, c
) b
[ < = 0.
Konstrukciju obavljamo na sledeci nacin: kako S nije separabilan pros-
tor,
S cl b
[ <
je neprazan otvoren skup, pa sadrzi neprazan otvoreni interval (a
, c
).
Kako je (a
, c
) beskonacan skup, postoji b
(a
, c
) tako da je
(a
, b
) ,= 0 i (b
, c
) ,= 0.
Neka je U
= (a
, b
) (b
, c
), <
1
. Sasvim lako se proverava
da je svaki od skupova U
otvoren i neprazan, kao i da je U
= 0
za ,= . Odavde sledi da S S nije c.c.c.
Najavljeni rezultat je neposredna posledica prethodne dve leme:
po prvoj od njih, iz MA
1
sledi da je proizvod c.c.c. prostora c.c.c.
prostor, a po drugoj, ukoliko je S suslinova linija, onda S S nije
c.c.c. Kako je svaka Suslinova linija ujedno i c.c.c., zakljucujemo da iz
MA
1
sledi SH, tj. da ne postoji Suslinova linija.
7.3 Relativna konsistentnost MA + CH
Metod konacno podrzsanog iteriranog forsinga cemo ilustrovati
dokazom relativne konsistentnosti MA+CH. Neka je, u M, regu-
laran kardinal veci od
1
takav da je 2
<
= . Dalje, neka je f M,
f : surjekcija takva da je
(, , < )(f() = , ) ).
Prelazimo na konstrukciju (u M) konacno podrzane iteracije
T
[ ),
,

R
0) [ < ) )
(a) 1
P
,

R
), pri cemu je (
,

R
) formula
je c.c.c. parcijalno uredenje na

sa maksimumom

0;
(b)
< .
Prvo svojstvo ce nam obezbediti da svako od uredenja T
bude c.c.c.
u M. Drugo svojstvo ce nam obezbediti da, u M, [T
[ < za <
i [T
[ . Ovo je posebno vazno zbog procene broja nih T
-imena.
Kao sto smo do sada vise puta videli, uslov 2
<
= se koristi u
ovakvim procenama.
S jedne strane, u M imamo najvise (
0
)
0
= nih T
-imena za
podskupove od , pa
M[G] [= 2
0

7.3. RELATIVNA KONSISTENTNOST MA +CH 377
za svaki M-genericki lter G u T
.
S druge strane, za svako < i < , u M imamo ne vise od
(
0
)
= T
nih imena za podskupove od

. Koristeci ovo,
prelazimo na opis izbora

R
.
Za dato T
, izaberimo u M enumeraciju
,

R
) [ < )
svih parova
R) M takvih da je (u M) kardinal < i da je

R
no T
-ime za podskup od

.
Neka je f() = , ). Kako je , T
-ime

R
je vec denisano.
Neka je

R = i
,
(

R
) i neka je
. U opstem slucaju

R ne mora
biti ime za c.c.c. parcijalno uredenje, pa

R
biramo tako da vazi

1
P
((
,

R
) ((
,

R)

R
=

R)).
Da takvo

R
postoji neposredno sledi iz principa maksimalnosti (videti

5.2.16), forsing teoreme i cinjenice da
ZFC x(
, x).
Neka je G proizvoljan M-genericki lter u T
. Hocemo da pokaze-
mo da
M[G] [= MA
za svaki u M[G] kardinal < . Odavde ce posebno slediti i to da

M[G] [= 2
0
, pa na osnovu procene broja nih imena imamo da
M[G] [= 2
0
= .
Neka je , u M[G], kardinal < , M[G] [= (, R) i neka je
T M[G] familija gustih skupova u , R) takva da M[G] [= [T[ .
Kao i ranije, neka je G
= i
1
,
[G]. Primenom zadatka 7.1.11, moze
se pokazati da postoji < tako da R, T M[G
]. Dalje, neka je
< tako da je
R = I
G
(

R
)
i neka je < tako da je f() = , ). Za

R = i
,
(

R
) imamo da je
I
G
(

R) = R.
Primetimo da
M[G
] [= (, R).
Mada c.c.c. nije apsolutno u opstem slucaju, u nasem slucaju se
ocuvalo. Naime, ako bi , R) imalo u M[G
] neprebrojivi antilanac,
on bi ostao neprebroji i u M[G] zbog ocuvanja kardinala i konalnosti.
Kako
1 ((
,

R)

R =

R
),
imamo da je R = I
G
(

R
) = R. Dakle, u M[G
+1
] imamo M[G
]-
genericki lter H
u , R). Kako T M[G
] m[G
], H
sece sve
skupove iz T.
Poglavlja o forsingu zavrsavamo sledecim izborom zadataka. Kao
i inace, podrazumevamo da radimo iskljucivo sa separativnim urede-
njima bez minimalnih elemenata.
Zadaci
7.1 Ako je uredenje T -zatvoreno i ako je singularan kardinal,
dokazati da je T
+
-zatvoreno.
7.2 Neka je T M i neka je
M = M
0
M
1
M
2

prebrojiv lanac prebrojivih tranzitivnih modela teorije ZFC, pri cemu
je
M
n+1
= M
n
[G
n
],
pri cemu je G
n
M
n
-genericki lter u T.
1. Dokazati da aksioma partitivnog skupa ne vazi u
n<
M
n
;
2. Dokazati da, ukoliko postoji tranzitivan model N teorije ZFC
takav da
G
n
[ n ) N,
onda modeli M i N nemaju istu visinu.
7.3. RELATIVNA KONSISTENTNOST MA +CH 379
Sledeci zadaci vode do konstrukcije modela N Fefermana i Levya.
U N, skup realnih brojeva je prebrojiva unija prebrojivih skupova.
Pritom N [= ZF i N ,[= AC.
Polazimo od prebrojivog tranzitivnog modela teorije ZFC. Neka je
T M skup svih funkcija p sa sledecim svojstvima
dom(p) [ ]
<
;
p(n, m) <
M
n
.
Uredenje u T je obratna inkluzija.
Fiksirajmo M-genericki lter G u T. Neka je F =
G i neka je
F
n
:
M
n
denisano sa
F
n
(m) = F(n, m).
Za permutaciju od kazemo da je konacno podrzana ukoliko je
skup
n [ (n) ,= n
konacan. Primetimo da je ovaj pojam ZF-apsolutan, kao i da sve
konacno podrzane permutacije pripadaju polzanom modelu M.
Konacno, neka je W skup svih funkcija oblika F
n
, pri cemu
je konacno podrzana permutacija, i neka je N skup svih x M[G]
koji su u M[G] nasledno ordinalno denabilni pomocu konacno mnogo
elemenata skupa W W.
7.3 Dokazati da za proizvoljno n < postoji a
n
N P() tako da
M[G] [= L[a
n
] = L[F
0
, . . . , F
n
].
7.4 Uz prethodnu simboliku, pokazati da je
L[an]
1
=
M
n+1
.
Koristeci ovo, pokazati da je P() L[a
n
] prebrojiv u N.
7.5 Za n < neka je D
n
= P() L[a
n
]. Pokazati da
D
n
[ n < ) N.
7.6 Rezultat Fefermana i Levyja sledi iz jednakosti
P() N =
_
n<
D
n
.
Dokazati da je ova jednakost posledica sledeceg pomocnog tvrdenja:
(): Neka je (x
0
, . . . , x
n
) formula jezika teorije skupova, x M
i neka je

F
n
kanonsko ime za F
n
(bez obzira na izbor generickog
ltera G, vazi I
G
(

F
n
) = F
n
). Tada, ako
p (

F
0
, . . . ,

F
n1
,

W
x),
onda i
p (n ) (

F
0
, . . . ,

F
n1
,

W
x).
7.7 Dokazati ().
Deo III
Odabrane teme
381
8
Velicina merljivih kardinala
Pojava nedostizivih kardinala, a potom i ostalih jakih aksioma
beskonacnosti u teoriji skupova zadrzala je nekako neodreden sta-
tus kroz duzi vremenski period. Regularan kardinal koji je resenje
jednacine na alema
=
je slabo nedostiziv i verovatno da je tako i otkriven: prvo pitanjem da
li postoji, potom postuliranjem egzistencije. Ostala jaca nedostiziva
svojstva, dobijena superpozicijom, su slicno uvedena da bi se tek
naknadno utvrdilo da se egzistencija nosilaca ovih svojstava - razno-
vrsnih nedostizivih kardinala ne moze dokazati u ZFC i da vazi
ZFC + I Con(ZFC)
i slicno
ZFC +I
2
Con(ZFC + I
1
),
pri cemu je I
k
recenica: postoji k nedostizivih kardinala. Slicno svako
jace svojstvo dokazuje konsistentnost slabijih. U hijerarhiji nedostizi-
vih kardinala, posle prvih nedostizivih, merljivi imaju direktno poreklo
u nekom matematickom svojstvu, dok je vecina ostalih, prethodnika i
sledbenika dobijena iteracijama - pojacavanjem polaznih svojstava, a
rede slabljenjem.
383
384 8. VELI
CINA MERLJIVIH KARDINALA

Samim iteriranjem svojstava prvi svedoci su se nizali,pa je tako
prvi slabo nedostiziv manji ili jednak od prvog jako nedostizivog, prvi
slabo nedostiziv ispred prvog hipernedostizivog koji je ispred prvog
Mahloovog kardinala. Slicno i za jaca svojstva, i tako dobijamo da
pozicija nedostizivih kardinala na alef osi odreduje i njihovu konsiste-
ntsku snagu.
S jedne strane, u matematici, ako imamo hipoteticne objekte, npr.
hipoteticno resenje neke jednacine, onda obicno nikom ne pada na
pamet da hipoteticna resenja dalje koristi u izgradnji novih hipoteti-
cnih jednacina i da naknadna jos vise hipoteticna resenja uzima oz-
biljno i oko njih gradi neku teoriju. Tako da je masovno, stogodisnje
neraspolozenje, koje se penje do averzije prema nedostizivim kardinal-
ima kao i sumnjicavosti prema celoj teoriji skupova, ljudski gledano,
verovatno dosta opravdano.
Tu imamo cudnu situaciju: na ordinalnoj pravoj moze uopste da
ih nema, ali izgleda da pod raznim okolnostima moze da ih ima, ili da
ih ima jako puno i jako velikih. Ovde se postavljaju neka jednostavna
pitanja:
Ima li neke granice mogucnosti postuliranja sve jacih nedostizi-
vih svojstava?
Da li nedostizivi kardinali osim svoje bizarnosti imaju eventualno
jos neku vrednost?

Sta ce nam, sve to, uopste!?
Razvoj teorije skupova je prolazio kroz razne faze u kojima su
se nedostizni kardinali priblizavali paznji istrazivaca ili udaljavali od
nje. Istrazivanjima sezdesetih godina i naknadno doslo se do bogatih
saznanja o ovim do tada i od tada niti postojecim, niti nepostojecim
objektima i svojstvima i oni su sad tu potpuno neodstranjivi usled
nagomilavanja novih znacajnih razloga, pa se tako praksa nametala
u odredivanju prema gornjim dilemama, popunjavajuci harmonicno
njihovo znacenje bogatim sadrzajem.
8.1. ULAMOV PONOR 385
Tu je sve pocelo, ili preciznije receno, sve se nastavilo na merlji-
vim kardinalima. Lebesgueova mera i integral tako lepo zaokruzuju
klasicnu analizu, zatim daju zaokruzenu podlogu za teoriju verovatno-
ce. Zato, ako je nesto od znacaja za teoriju mere, nuzno dobija siru i
pojacanu paznju. Prvo su se pojavili Lebesgue nemerljivi skupovi kon-
struisani pomocu aksiome izbora, jos na pocetku XX veka. Nemerljivi
skup je u teoriji verovatnoce dogadaj bez verovatnoce. Tesko je tvrditi
da na primer prisustvo dogadaja bez verovatnoce nema nikakav znacaj
u zici ili teoriji o postanku kosmosa.
Banach-Tarski rasklapanje lopte na nekoliko komada i sastavljanje
dve identicne polaznoj kod zicara izaziva nevericu: imamo jednu
matematicku kuglu, a onda dok smo trepnuli umesto te jedne ima
ih dve ili ne znam koliko. Kao da je narusena neka klasicna staticnost
egzistencije matematickih objekata i ocekivana staticnost matemati-
ckih zakonitosti. Tesko je tvrditi da ovakvi primeri nece imati se-
mantickih posledica npr. u zici.
8.1 Ulamov ponor
Slicno navedenim i drugi zadaci/svojstva koji se odnose na merlji-
vost bi mogli imati uzi ili siri znacaj. Sledeca Ulamova teorema dovodi
egzistenciju totalne mere u vezu sa jakim aksiomama beskonacnosti.
8.1.1 Teorema [Ulamova dihotomija] Neka je mera na skupu
S. Tada je bezatomicna i [S[ je veci ili jednak od prvog slabo ne-
dostiznog kardinala, ili je atomicna i [S[ je veci ili jednak od prvog
jako nedostiznog kardinala.
U prvom slucaju postoji -aditivna bezatomicna mera na R koja
siri Lebesgueovu meru, pa je kontinuum veci ili jednak od prvog slabo
nedostiznog kardinala.
Dokaz teoreme cemo dati nesto kasnije.
386 8. VELI

Nakon ove teoreme iz 1930. godine (realno merljive kardinale
uveo je Banach 1930. godine, a iste godine su nedostizivost merljivih
dokazali Ulam i Tarski) po ovom pitanju nije bilo promena sledecih
vise od 30 godina. Pocetkom sezdesetih pocinje i velika serija rezul-
tata o velicini i snazi merljivih kardinala. Do tog vremena opstala je
sumnja da je prvi jako nedostiziv kardinal merljiv. Radovima Hanfa,
Scotta, Keislera, Tarskog utvrdeno je da je merljivi kardinal mnogo
veci i da se na merljivim kardinalima kondenzuju raznovrsna svojstva,
sto ce biti sazeto prikazano.
Teorema Solovaya o ekvikonsistentnosti egzistencije dve vrste mera
iz Ulamove teoreme, bezatomicne -aditivne totalne mere koja siri
Lebesgueovu meru i binarne -aditivne mere na merljivom kardinalu
, prikazana je, zajedno sa nekim vezanim razmatranjima u poglavlju
o realno vrednosnim kardinalima.
Izdvojmo neke vazne osobine merljivih kardinala:
Merljivi kardinal je jako nedostiziv;
Merljivi kardinal je hipernedostiziv;
Postojanje merljivih kardinala povlaci da je V ,= L i da pos-
toje nekonstruktibilni skupovi na samom pocetku kumulativne
hijerarhije;
Merljivi i slicni kardinali karakterisu svojstva kompaktnosti in-
nitarnih jezika;
Postojanje merljivih kardinala ekvivalentno je postojanju netri-
vijalnih elementarnih utapanja modela teorije skupova;
Na merljivom kardinalu postoji mera koja se koncentrise na jaka
svojstva - ako merljivi kardinal ima neko svojstvo nedostizivosti,
onda je skup prethodnika sa tim svojstvom mere 1;
Prvi primer ineksije grafa kontinuum funkcije vezan je za me-
rljive kardinale.
8.1. ULAMOV PONOR 387
Hijerarhija nedostizivih kardinala deli se na male velike kardinale,
srednje velike kardinale i pocev sa merljivim, velike velike kardinale.
Iteracijom svojstava merljivih kardinala prilazi se granici neba ne-
dostizivih kardinala i jakih aksioma beskonacnosti. Saznanja o ovoj
hijerarhiji uvela su meru konsistentske jacine jakih aksioma beskona-
cnosti.
Posebno, gore navedena Solovayova teorema o ekvikonsistenciji
dovodi u fokus pitanje konsistentske jacine matematickih teorija. Bez
hijerarhije nedostizivih kardinala, nikada ne bismo imali predstave o
snazi teorije
ZFC + postoji totalna -aditivna mera na R
kao ni o proporciji jacine npr. ove teorije i recimo teorija
ZFC + DC + svi skupovi realnih brojeva su Lebesgue-merljivi
i
ZFC + postoji totalna konacno aditivna translatorno
invarijantna mera koja siri Lebesgueovu meru
.
Merljivim kardinalima i njihovim uopstenjima karakterise se konsis-
tentska jacina resenja drugih znacajnih problema. Navedenim razloz-
ima uklanja se pitanje smisla postojanja i proucavanja jakih aksioma
beskonacnosti, verikuje se njihov znacaj, a pitanje veze i egzistencije
zamenjuje se saznanjima o snazi skupova matematickih svojstava oku-
pljenih u razlicite aksiomatske sisteme. Kao sto nam na pocetku nije
bilo dato da odlucujemo da li postoje prirodni ili realni brojevi, slicno
i ovde imamo pravo na uvid u relativne odnose i pravo da ucestvujemo
u strikanju velikog svilenog konca, a da pitanja o egzistenciji i konsis-
tentnosti eventualno razmatra superiorniji um.
388 8. VELI

8.2 Dokaz Ulamove teoreme
U ovoj sekciji dajemo dokaz teoreme 8.1.1. Neka je atomicna
-aditivna mera na skupu S i neka je x S jedan atom. Tada je
mera
= P(x)
binarna (ultralter) i [S[ je veci ili jednak od prvog merljivog kardinala
. Neka je -kompletan ultralter (mera) nad . Pretpostavimo da
je kardinal singularan. Tada je
=
_
<
,
pri cemu je = cf i
[ < ) je rastuci niz kardinala u . Zbog

uniformnosti je (
) = 0, odakle zbog -kompletnosti sledi da je i

() = 0; kontradikicja.
Dakle, je regularan kardinal. Pokazimo da je jako granicni.
Pretpostavimo suprotno, neka je kardinal manji od takav da je
2
.
Tada postoji A

2 takav da je [A[ = . Za < neka je
A
,i
= f A [ f() = i.
Neka je g : A bijekcija. Kako je skup A disjunktna unija skupova
A
,0
i A
,1
, imamo da je
= g[A
,0
] g[A
,1
],
pa tacno jedan od skupova g[A
,0
] i g[A
,1
] pripada ultralteru .
Oznacimo ga sa g[A
,i
]. Neka je
X =
<
A
,i
.
8.2. DOKAZ ULAMOVE TEOREME 389
Zbog -kompletnosti imamo da je
(g[X]) = 1.
Medutim, [X[ = [g[X][ = 1 (za f X je f() = i
), sto protivreci
uniformnosti ultraltera .
Dokaz drugog dela Ulamove teoreme razdvojen je u nekoliko lema.
Za kardinal kazemo da je realno (vrednosno) merljiv ukoliko na
njemu postoji netrivijalna -aditivna mera.
8.2.1 Lema Ako je najmanji kardinal sa netrivijalnom -aditi-
vnom merom , onda je -aditivna i je realno merljiv.
Dokaz
Slucaj kada je binarna mera vec je overen (primer 3.7.15). Slicno
se postupa i u slucaju kada je bezatomicna.
8.2.2 Lema Ako postoji netrivijalna bezatomicna -aditivna mera,
onda postoji netrivijalna bezatomicna -aditivna mera na nekom kar-
dinalu 2
0
.
Dokaz
Neka je bezatomicna -aditivna mera na S. Konstruise se drvo
T podskupova od S rekurzivno na sledeci nacin:
U korenu je S;
Svaki konstruisani cvor se na sledecem nivou deli na dva nasle-
dnika pozitivne mere;
U granicnim slojevima ( je granicni ordinal > 0) se nalaze
skupovi X oblika
X =
<
X
,
pri cemu je svaki od skupova X
u -tom sloju i za < je

X
i X ima pozitivnu meru.

390 8. VELI

Zbog celularnosti [0, 1] svaki nivo je najvise prebrojiv i svaka grana je
najvise prebrojiva, pa je visina drveta T manja ili jednaka
1
, a broj
grana je manji ili jednak 2
0
. Istim argumentom prikazanim u primeru
3.7.15 konstruise se mera na .
Neka je b
[ < ( 2
0
) skup grana sa nepraznim presekom
i neka je
Z
, < .
Ocigledno S =
<
Z
je particija skupa S u skupova mere 0.

Denisimo funkciju f : S sa
f(x) = x Z
.
Dalje, neka je dato sa
(Z) = (f
1
[Z]), Z .
Slicno kao i za ultraltere, vazi da je mera na . Posto je 2
0
,
je bezatomicna. Ako je realno merljiv a nije merljiv, onda je 2
0
.
Ovako dobijena mera se moze prosiriti do bezatomicne -aditivne mere
na 2
0
na sledeci nacin:
(X) = (X ), X 2
0
.
Odavde se jednostavno konstruise bezatomicna totalna -aditivna me-
ra koja siri Lebesgueovu meru:
Ako je bezatomicna mera na S, onda postoji skup Z S takav
da je
(Z) =
1
2
.
Stavise, ako je Z S, onda postoji skup Z
Z takav da je
(Z
) =
1
2
(Z).
Za svaki konacan niz s nula i jedinica (s

n<
n
2) rekurzivno po duzini
niza konstruisemo skup X
s
S na sledeci nacin:
8.2. DOKAZ ULAMOVE TEOREME 391
X
0
= S;
X
s
0
i X
s
1
su medusobno disjunktni, X
s
= X
s
0
X
s
1
i
(X
s
0
) = (X
s
1
) =
1
2
(X
s
).
Potom denisemo meru
1
na

2 sa
1
(Z) = (
_
X
f
[ f Z),
gde je X
f
=
n<
X
fn
za f : 2. Koriscenjem preslikavanja
F :

2 [0, 1] denisanog sa
F(f) =
n<
f(n)
2
n+1
,
dobija se netrivijalna -aditivna mera na [0, 1], koja se sa Lebe-
sgueovom merom poklapa na intervalima [
k
2
n
,
k+1
2
n+1
], pa zato imamo
poklapanje i na Borelovim skupovima. Svaki skup Lebesgueove mere
0 sadrzan je u Borelovom skupu mere 0 i zato ima meru 0. Svaki
Lebesgue-merljiv skup X je oblika
X = (B N
1
) N
2
,
gde je B Borel-merljiv skup, a N
1
i N
2
su skupovi Lebesgueove mere
0. Odavde sledi da je Lebesgueova mera skupa X jednaka (X), tj.
se poklapa sa Lebesgueovom merom na svim Lebesgue-merljivim
podskupovima intervala [0, 1].
Za familiju skupova
A
,n

1
[ <
1
n <
kazemo da je Ulamova matrica ako vazi:
1. Za svako ,= i svako n < je A
,n
A
,n
= 0;
392 8. VELI

2. Za svako <
1
je [
1

n<
A
,n
[
0
.
Ulamova matrica ima
1
vrsta i
0
kolona. U kolonama su medusobno
disjunktni skupovi. Svaka vrsta ne sadrzi najvise prebrojivo mnogo
elemenata skupa
1
.
8.2.3 Lema Postoji Ulamova matrica.
Dokaz
Za <
1
neka je funkcija f
:
1
takva da je f
[].
Skupove A
,n
denisimo sa
A
,n
f
(n) = .
Primetimo da iz prethodne denicije neposredno sledi da za ,=
vazi A
,n
A
,n
= 0. Dalje, za svako > postoji n < tako da je
f
(n) = , pa mora biti
_
n<
A
,n
,
odakle sledi da je [
1

n<
A
,n
[
0
. Dakle, konstruisana familija
skupova je Ulamova matrica.
8.2.4 Lema Ne postoji netrivijalna -aditivna mera na
1
.
Dokaz
Neka je A
,n

1
[ <
1
n < Ulamova matrica. Suprotno
tvrdenju, pretpostavimo da postoji mera na
1
. Na osnovu drugog
svojstva Ulamove matrice (videti deniciju) i -aditivnosti sledi da
za svako <
1
postoji n
< tako da je A
,n
pozitivne mere.
Odavde sledi da postoje neprebrojivi skup W
1
i n < tako da je
n
= n za svako W. Tada je A
,n
[ W neprebrojiva familija
medusobno disjunktnih skupova pozitivne mere: kontradikcija.
Direktnim uopstenjem prethodne dve leme dokazuje se da ako je
naslednik kardinal, onda na ne postoji aditivna netrivijalna mera.
Odavde sledi da je svaki realno merljiv kardinal nedostiziv, cime je
kompletiran dokaz Ulamove teoreme.
8.3. KOMPAKTNOST INFINITARNIH JEZIKA 393
8.3 Kompaktnost innitarnih jezika
Merljivi kardinali su povezani sa svojstvom kompaktnosti inni-
tarnih jezika.
8.3.1 Teorema [Tarski] Neka je kardinal merljiv i neka je
teorija innitarnog jezika /
sa aksioma. Ako svaka njena podteo-

rija sa < aksioma ima model, onda i teorija ima model.
Dokaz
Neka je D -kompletan neglavni ultralter nad i neka je
=
[ <
i
[ < . Za < neka je A
model teorije
. Tvrdimo
da je ultraproizvod
A =
D
A
model teorije . Zaista, neka je < proizvoljno i neka je

X = < [ A
[=
.
Treba pokazati da X D. Posto je D uniforman ultralter, mora biti
[ + 1, )
Ord
D, a kako je [ + 1, )
Ord
X, imamo tvrdenje.
Prvi kardinal za koji vazi ova teorema naziva se slabo kompaktan
i ovi kardinali spadaju u srednje velike: mnogo vece od prvih ne-
dostizivih i mnogo manje od merljivih. Ako se u uslovu teoreme ispu-
sti ogranicenje kardinalnosti teorije , onda se kardinal za koji vazi
tako izmenjena teorema naziva kompaktan ili jako kompaktan, dok za
merljive kardinale vazi pojacan polazni uslov.
394 8. VELI

8.4 Elementarna utapanja
Prikazacemo ukratko Scottovu konstrukciju ultrastepena univerzu-
ma V . Neka je merljiv kardinal i neka je -aditivna mera (neglavni
ultralter) na . Za f, g V
uvedimo relaciju ekvivalencije =
sa
f =
g (i [ f(i) = g(i)) = 1.
Dalje, neka je
f
= g : V [ f =
g rank(g) je minimalan.
Primetimo da je f
skup, jer je f
V
rank(f)+1
. Takode primetimo da
je g [ f =
g prava klasa. Sa V
/ oznacimo klasu svih f
. Na klasi
V
/ denisimo binarnu relaciju E sa

f
E g
(i [ f(i) g(i)) = 1.
Na ovaj nacin V
/, E) je kao ultrastepen od V, ). Bas kao i u

slucaju ultraproizvoda vazi Losova teorema:
V
/, E) [= [f
1
, . . . , f
n
] (i [ [f
1
(i), . . . , f
n
(i)]) = 1.
Da je V
/, E) dobro zasnovan, sledi, kao i ranije, zbog kompletnosti

mere .
Takode i ovde je d : a a [ i )
elementarno utapanje polazne

strukture V u ultrastepen V
/. Slicno kao i pre, sledi da su polazna

struktura i ultrastepen elementarno ekvivalentni, pa je ultrastepen
model teorije ZFC, odakle zbog dobre zasnovanosti (Mostowski kolaps)
sledi da je ultrastepen izomorfan tranzitivnom modelu M i neka je l
jedinstveni izomorzam. Imamo
V
d
V
/
l
M
.
Neka je

= l d, tj. neka je
a
= l(d(a)).
8.4. ELEMENTARNA UTAPANJA 395
Posebno, za svaki ordinal vazi
M [=
Ord,
odakle zbog apsolutnosti ordinala sledi da je
zaista ordinal. Nara-

vno,
M. Posto je

elementarno utapanje, mora biti i
<
<
M
<
,
pa je preslikavanje ordinala rastuce:
za Ord. Posto je
M tranzitivan, na osnovu prethodnog sledi da M sadrzi sve ordinale
(
).
Pokazimo da je

konstantno na , tj. da je
= za < .
Navedeno sledi iz aditivnosti mere analogno primeru ultrastepena
, <) (ovde ce ceo Ord
/ biti dobro ureden, sa pocetnim komadom

izomorfnim sa , <)). Na imamo
= l(f
) [ f :
(analogno primeru 3.8.11), pa
sadrzi konstante manje od , ali i

funkcije neogranicene u , pa je
neprazan, odakle sledi da je

<
, kao i da je = min(
). Ako je f minimalna neogranicena

funkcija (prva funkcija iznad konstanti) modulo , onda je l(f
) = .
Uzmimo projekciju polazne mere :
(x) = (f
1
[x]).
Bez razlike, kao i pre, ako je ultralter onda je to i , aditivnost
i norma se takode prenose. Posebno, u ovom slucaju mera je nor-
malna: -ti element je identicna funkcija - detalji dokaza su isti kao u
primeru 3.8.30, odakle
M
() ( < [ ()) = 1. (8.1)
Lako se proverava da vazi: Ako je kardinal nedostiziv i ako je N
tranzitivan model teorije ZFC takav da N, onda je nedostiziv i
u N.
396 8. VELI

8.4.1 Teorema [Hanf ] Ako je merljiv kardinal, onda je on i -ti
nedostiziv kardinal.
Dokaz
Oznacimo sa Inac() predikat: je nedostiziv. Na osnovu Ulamove
teoreme vazi Inac(), a kako M i kako vazi Inac
M
(), na osnovu
(8.1) imamo da je
( < [ Inac()) = 1,
odakle sledi tvrdenje.
8.4.2 Posledica Ako je kardinal merljiv, onda je ujedno i -ti
hipernedostiziv kardinal.
Ovo se moze dalje iterirati. Primera radi, slicno se dobije da je
slabo kompaktan nedostiziv (zadovoljava teoremu kompaktnosti) i da
je broj slabo kompaktnih nedostizivih kardinala manjih od upravo
jednak .
Iz (8.1) vidimo da, ako merljiv kardinal ima neko svojstvo ne-
dostizivosti, onda je skup manjih kardinala sa tim svojstvom mere
jedan.
Vratimo se jos na elementarno utapanje

. je prvi pomereni
ordinal. Ako je j : V M netrivijalno elementarno utapanje uni-
verzuma V u tranzitivnu klasu M, onda se prvi pomereni ordinal
naziva kriticnom tackom utapanja j. Napomenimo da je utapanje
j trivijalno ukoliko je na ordinalima identitet (j() = ). Kriticna
tacka netrivijalnog elementarnog utapanja je merljivi kardinal. Imamo
sledecu teoremu:
8.4.3 Teorema Postojanje merljivog kardinala ekvivalentno je po-
stojanju netrivijalnog elementarnog utapanja univerzuma V u neku
tranzitivnu klasu M. Kriticna tacka elementarnog utapanja je merljiv
kardinal.
Navedimo ovde i Scottovu teoremu o inkompatibilnosti aksiome
konstruktibilnosti i egzistencije merljivih kardinala:
8.4.4 Teorema [Scott] Ako postoji merljivi kardinal, onda je V ,=
L.
Dokaz
Neka je prvi merljivi kardinal sa normalnom merom . Suprotno
tvrdenju, pretpostavimo da je V = L. Posto svaki tranzitvan model
teorije ZFC koji sadrzi sve ordinale sadrzi i L, iz V = L i M

= V
/
(M je tranzitivni kolaps modela V
/) imamo da je
L M V,
pa je L = M = V . Posto je prvi merljivi kardinal i j netrivijalno
elementarno utapanje V u M (u nasem slucaju j je izomorzam),
imamo da
M [= j() je najmanji merljivi kardinal,
pa zbog M = V je j() najmanji merljivi kardinal. Medutim, j() >
, pa nije merljiv. Kontradikcija, pa mora biti V ,= L.
Ako u konstrukciji V
/ polazni univerzum raslojimo na spratove

V =
Ord
V
, imacemo da je
V
/ =
_
Ord
V
/
i uocava se da slicno ultrastepenima dobrih uredenja i za ultrastepene
dobro zasnovane relacije vazi da iz -aditivnosti sledi dobra zasno-
vanost ultrastepena dobro zasnovane relacije. Analogno slucaju dobrih
uredenja, ultrastepen dobro zasnovane strukture imace dobro zasno-
van pocetni komad izomorfan pocetnom komadu polaznog uredenja u
visini add() - aditivnosti mere . Sledi da se V i V
/ poklapaju po
spratovima do prvog pomerenog ordinala - merljivog kardinala , pa
ce biti
V
398 8. VELI

za < ; je podskup od V
ali se prvi put javlja na spratu V

+1
.
Sledeca Keislerova varijanta Scottove teoreme obezbeduje bolji uv-
id u ovu strukturu.
8.4.5 Teorema Neka je merljiv kardinal i neka je normalan
ultralter (mera) na . Tada je
V
+1
, )

=
V
+1
, ),
pri cemu je
V
+1
, ) = (
<
V
+1
, ))/.
Uocimo da za modele sa desne strane je V
+1
V
za sve < , pa
je i
V
+1

kao i da je
[
[ = 2
= [V
+1
[,
pa imamo da je svaka funkcija iz V
esencijalno vec prisutna u

(
_
<
V
+1
)
.
Dokaz teoreme
Neka je : V
+1

V
+1
denisano sa
(x) = x V
[ < )
.
Pokazacemo da je izomorzam. Oznacimo gornji ultraproizvod sa
B, E) =
V
+1
, ).
je 11: Neka je (x) = (y) i neka a x. Tada je rank(a) <
rank(x) , pa postoji < tako da a x V
. Zbog (x) = (y)

i regularnosti je skup
X = < [ x V
= y V

konalan u (jer je mere 1, pa je i kardinalnosti ). Neka je X
vece od . Tada je
a x V
x V
= y V
,
pa a y, cime je pokazano da je x y. Na potpuno isti nacin se
pokazuje da mora biti i y x, pa zajedno sa prethodnim imamo da
je x = y.
Kompatibilnost sa relacijama: Pokazujemo da vazi
x y (x) E (y).
Pretpostavimo prvo da x y. Tada je rank(x) < rank(y), pa postoji
< tako da x V
. Kako je x V
= x za , imamo da je
[, )
Ord
< [ x V
y V
,
a kako je jos i ([, )
Ord
) = 1, mora biti i (x) (y).
Pretpostavimo sada da (x) E (y). Tada je skup
X = < [ x V
y V
mere 1. Primetimo da je za x y dovoljno pokazati da postoji <

tako da je rank(x) . Naime, u tom slucaju bi za > bilo
x V
= x, pa kako je skup X konalan u , za proizvoljno X

vece od imamo da
x = x V
y V
y.
Ostaje da pokazemo egzistenciju pomenutog ordinala . Uocimo fu-
nkciju f : denisanu sa
f() =
_
rank(x V
) , X
0 , inace
.
Posto je rank(x V
) < za svako X, funkcija f je regresivna

skoro svuda modulo , pa je zbog normalnosti ona skoro svuda
konstantna, tj. postoji < tako da je skup
Y = < [ f() <
400 8. VELI

mere 1, pa je skup
Z = < [ x V
takode mere 1 jer je X Y Z. Tada je Z i konalan u , odakle

sledi da je
x =
_
Z
(x V
),
pa mora biti rank(x) jer x V
za svako Z.
je na: Neka je f

<
V
+1
proizvoljno. Prvo pretpostavimo da
je skup
X = < [ f() V
mere 1. Uocimo funkciju g : denisanu sa

g() =
_
rank(f()) , X
0 , inace
.
Kako je funkcija g regresivna skoro svuda modulo , zbog normalnosti
postoji < tako da je skup
Y = < [ g() =
mere 1. Zbog nedostizivosti je
=
>
+1
= [V
+1
[.
Uocimo sledecu particiju kardinala :
= ( Y )
_
xV
+1
< [ f() = x.
Zbog aditivnosti tacno jedan clan particije je mere 1. Kako je
(Y ) = 1, to postoji x
f
V
+1
tako da je
( < [ f() = x
f
) = 1.
Odavde neposredno sledi da je (x
f
) = f
.
Pretpostavimo sada da je (X) = 0. Denisimo skup x
f
V
+1
sa
x
f
= x V
[ (x) E f
.
Tvrdimo da je (x
f
) = f
. S obzirom da u modelima V
+1
, ) i
B, E) vazi aksioma ekstenzionalnosti, dovoljno je pokazati da za svako
g
B vazi
g
E f
E (x
f
).
Ako g
E f
, onda je skup < [ g() V
mere 1, pa prema
prethodnom postoji a V
+1
tako da je g
= (a). Sada po deniciji

skupa x
f
imamo da a x
f
, pa zbog kompatibilnosti sa relacijama
imamo da
g
= (a) E (x
f
).
Neka g
E (x
f
). Sasvim slicno kao i malo pre zakljucujemo da postoji
a V
+1
tako da je g
= (a), odakle zbog kompatibilnosti sa

relacijama sledi da a x
f
. Sada iz denicije skupa x
f
sledi da
g
= (a) E f
8.4.6 Posledica Neka je kardinal merljiv i neka je normalna

mera na . Tada za proizvoljnu formulu (x
1
, . . . , x
n
) i ma koje
a
1
, . . . , a
n
V
+1
vazi
V
+1
, ) [= [a
1
, . . . , a
n
]
ako i samo ako je
( < [ V
+1
, ) [= [a
1
V
, . . . , a
n
V
]) = 1.
Posebno, ako je recenica, onda
V
+1
, ) [=
ako i samo ako je
( < [ V
+1
, ) [= ) = 1.
402 8. VELI

8.4.7 Posledica Uz prethodnu simboliku,
[
+1
[ = 2
.
8.5 Kontinuum problem
Postojanje merljivog kardinala izaziva ineksiju kontinuum pro-
blema: Scott je otkrio da ako kontinuum hipoteza vazi ispod merlji-
vog kardinala (skoro svuda po normalnoj meri), onda CH vazi i na
merljivom kardinalu. Umesto ove Scottove teoreme dajemo uopstenje
koje bi se moglo prepricati na sledeci nacin:
Neka je f funkcija pomaka (displacement) u kontinuum problemu
(CP):
2
=
+f()
, Ord.
Ako je kardinal merljiv sa normalnom merom , onda je vrednost
kontinuum pomaka u tacki ogranicena integralom po meri funkcije
pomaka na manjim kardinalima. Prvi primer da postoji meduzavisnost
vrednosti funkcije f je bas ovaj sa merljivim kardinalom. Eastonov
rezultat o medusobnoj nezavisnosti vrednosti f na regularnim kardi-
nalima je usledio nekoliko godina kasnije. Ovaj rezultat je bio in-
spiracija, cak i po metodi za Silverovu teoremu o zavisnosti f() od
prethodnika, kada je
singularan kardinal neprebrojive konalnosti.

Strukturna svojstva ultraproizvoda imaju centralni znacaj u ovim
razmatranjima, sto je i dovelo do Shelahove teorije PCF - o mogucim
konalnostima ultraproizvoda, kojom je postignut najveci napredak u
kontinuum problemu. Tehnicki znatno slozeniju teoriju PCF izlazemo
u posebnoj glavi. Ovde izlazemo uopstenje Scottove teoreme i vezu
Kontinuum problema i postojanja skokovitih ultraproizvoda - pre sve-
ga pod inspiracijom Magidorovih neregularnih ultraltera.
8.5. KONTINUUM PROBLEM 403
8.5.1 Teorema Neka je D normalan ultralter nad merljivim kardi-
nalom i neka je f kontinuum odstupanje (pomak). Tada je
f() ot(
D
f(), )),
kao i [f()[ [
D
f()[.
Dokaz
Neka je A = A, <
A
) =
D
, <). Kako je jako nedostiziv, imamo
da f : . Denisimo skupove G
f
i H sa
G
f
= g
D
A [ g <
D
f
i
H = h
D
A [ [ h() [
,
+f()
) Card D.
Sada za h
D
H postoji neko g
D
G
f
tako da
[ h() =
+g()
D. (8.2)
Denisimo utapanje : H G
f
sa
(h
D
) = g
D
(8.2).
Kao posledicu imamo da je [H[ [G
f
[. Za kardinal takav da je
< 2
postoji funkcja f
: koja je -ti element skupa A.

Tada je
[
D
f
()[ = [G
f
[ = .
Za funkciju g sa domenom denisimo funkciju [g[ sa
[g[ = [g()[ [ ).
Imamo da je
[
D
[f
()[[ = ,
404 8. VELI

odakle sledi da je [f
[ upravo -ti element, tj. [f
[ =
D
f
i
X = [ f
() Card D.
Odavde sledi da [ f
() D.
S obzirom da Sinac D, imamo da ili
[ f
()
+f()
D,
ili [ f
() <
+f()
D.
U prvom slucaju je
Sinac [ f
()
+f()
=
+1
D,
pa je 2
D
f
()[, sto je u suprotnosti sa izborom .

Stoga
[ f
() [
,
+f()
) Card D.
Odavde sledi da postoji h
D
H tako da f
=
D
h, ili ekvivalentno,
f
H. Kako ,=
povlaci f
,= f
, imamo da je
[[, 2
) Card[ = [(, 2
] Card[
= [f()[
[H[
[G
f
[
= [
D
f()[,
cime je dokaz zavrsen.
8.5.2 Posledica Ako je kontinuum odstupanje ograniceno nekom ko-
nstantom skoro svuda ispod , onda isto vazi i na :
2
().
U tom slucaju po Bukovsky-Hechlerovoj teoremi je < . Dakle,
kontinuum odstupanje je ili veoma malo (manje od ) ispod i na ,
ili je veoma veliko: f() za . Posebno, ako CH vazi skoro
svuda ispod , onda vazi i na (Scott).
Primetimo da je gornjom argumentacijom pokazano sledece:
2

+ot(
D
f(),<)
.
Mnogo jaca aksioma od postojanja merljivog kardinala je posto-
janje ogromnih (huge) kardinala. Pretpostavljajuci konsistentnost te-
orije ZFC + Huge, Magidor (videti [70]) je konstruisao model teorije
ZFC u kome postoji neregularan ultralter nad
2
, kao i skokoviti
neregularan ultralter D nad
3
za koji vazi da je
[
1
[
3
.
Njegov model obezbeduje slicne ultraltere i na vecim malim kardinal-
ima. U njegovom modelu vazi GCH, ali se GCH moze nesto oslabiti
uz zadrzavanje skokovitosti u neregularnim ultralterima na manjim
kardinalima, sto je i bila inspiracija za sledecu teoremu. Prethodno
dajemo nekoliko denicija.
Kardinalni trag ultraltera D nad beskonacnim kardinalom de-
nisemo sa
ct(D) = [
[ [
,
Za ultralter D kazemo da je skokovit ako je [ct(D)[ > 1. Na primer,
ako je D uniforman -kompletan ultralter nad merljivim kardinalom
, onda je [ct(D)[ = 2
.
U cilju povezivanja uslova normalnosti sa kontinuum pomakom
potrebni su nam sledeci pojmovi teorije modela:
Teorija T jezika L koji sadrzi unarni relacijski simbol U dopusta
par , ) ukoliko ima model kardinalnosti u kome je interpretacija
predikata U kardinalnosti . Za sam par , ) kazemo da je:
406 8. VELI

LLG (left large gap), ako T dopusta par , ) ali ne dopusta
+
, );
RLG (right large gap), ako T dopusta par , ) ali ne dopusta
,
) za
< ;
LG (large gap), ako je i LLG i RLG.
Sledece cinjenice navodimo bez dokaza.
8.5.3 Lema Ako T dopusta parove
i
,
i
), i i ako je D ultralter
nad , onda T dopusta par [
D

i
[, [
D

i
[).
8.5.4 Lema Neka je (), ) LLG za T
1
za svaki (za mnogo) kardi-
nal i neka je , ()) RLG za T
2
za svaki (za mnogo) kardinal .
Tada postoji teorija T za koju je (), ()) LG za svaki (za mnogo)
kardinal .
8.5.5 Posledica Za proizvoljan ultralter D nad je
([
D
[) [
D
()[ [
D
()[ ([
D
[).
Postoje teorije T
1
i T
2
za koje su
+
, ) i 2
, ) redom LLG za svako

, sto se iterira do
n
(), ) i
n
(), ) za svako , pa imamo da je
[
n
()[
n
([
D
[),
kao i
[
n
()[
n
([
D
[)
(na osnovu prethodne posledice).
Za koriscenje leme 8.5.3 potreban nam je ultralter D ciji je kardi-
nalni trag kardinalnosti vece od 1.
8.5.6 Teorema Neka je T teorija za koju je
(), ) =
, )
LLG,
<
i neka je D uniforman neregularan ultralter nad
sa skokovima posle :
= [
D
[ < [
[.
Tada je
< + f() + +,
gde je f pomak u kontinuum problemu. Na taj nacin povezuje se skok
u kontinuum problemu sa skokom kardinalnosti ultraproizvoda.
Dokaz
Prvo primetimo da T dopusta [
[, [
D
[). Neka je
= [
D
[
i neka je
<
. Tada
< [
[
= 2
=
+f()
= [
()[

([
D
[)
=
+
.
Otuda dobijamo ordinalne nejednakosti
< + f() + +.
Za kontinuum pomak f mozemo reci da je ogranicen u tacki ako

je f() ogranicen nekim izrazom u kome se ne javlja u eksponentu
(nesto tipa f() < 2
).
Navedimo nekoliko primera sa gornjom notacijom:
408 8. VELI

1. Neka je D ultralter nad
takav da je
<
i neka D no
separira i
tako da [
D
[
. Tada je f() < . Obratno,

f() < redukuje moguce vrednosti skoka kardinalnosti ultra-
proizvoda ispod
.
2. Iz prethodnog primera imamo da je
( < )()(
(), ) je LLG).
Neka je
()
<
()
=
(). Ako postoji uniforman ultralter

nad
() koji je skokovit posle , onda je f() sledbenik ordinal

i dobro je ogranicen..
3. Posebno, neka je D skokoviti ultralter nad
17
i neka je
<
17
17
=
17
.
(a) Ako je [
D
[
17
, onda je 2
17

34
;
(b) Ako je 2
17
=
+1
, onda ne postoji skokoviti ultralter nad
17
.
4. Neka je 2
17
=
1
+1
i neka je
16
17
=
17
. Tada, ako postoji
skokoviti ultralter nad
17
, onda bi [
D
[ =
1
morao biti
singularan kardinal. Da li je ovo moguce?
Evo i dva problema:
1. Moze li se
<
= ispustiti iz gornjih pretpostavki?
2. Da li postoje primeri LLG-ova (), ) takvih da je ()
() za dovoljno mnogo kardinala ?

8.6. POJA
CANJE MERLJIVOSTI 409

8.6 Pojacanje merljivosti
Daljim pojacanjem osobina dobijaju se kardinali veci i jaci od me-
rljivih. Svi bi se oni mogli nazvati pojacano merljivim. Ovde cemo
samo ukratko prikazati neka od njihovih najvaznijih svojstava.
1. je kompaktan (= jako kompaktan);
2. Za svaki kardinal , na []
<
postoji kompletan neglavni
ultralter;
3. Za svaki kardinal konalnosti postoji -kompletan (, )-
regularan ultralter nad ;
4. Svaki -kompletan lter se siri do -kompletnog (neglavnog) ul-
traltera.
8.6.2 Teorema [Kunen] Ako postoji kompaktan kardinal, onda za
svaki ordinal postoji tranzitivan model M teorije ZFC sa bar
merljivih kardinala (redni tip skupa merljivih kardinala u M je bar
).
8.6.3 Teorema [Vopenka-Hrbacek] Ako postoji kompaktan kardi-
nal, onda ne postoji skup A takav da je V = L[A].
8.6.4 Teorema [Solovay] Ako postoji kompaktan kardinal , onda
SCH vazi iznad : za > iz 2
cf
< sledi da je
cf
=
+
. Sledi
da za singularan jako granicni kardinal > vazi CH: 2
=
+
.
D je ni ultralter nad []
<
ako je kompletan i ako sadrzi sve
skupove
x []
<
[ y x, y []
<
.
410 8. VELI

Fini ultralter D nad []
<
je normalan ako za svako f : []
<

iz f(x) x skoro svuda (modulo D) sledi da je funkcija f konstantna
skoro svuda. Ako na []
<
postoji normalan ultralter, onda za
kazemo da je -superkompaktan.
Kardinal je superkompaktan ako za svaki kardinal > postoji
normalan ultralter nad []
<
, tj. ako je -superkompaktan za svaki
kardinal > .
8.6.5 Teorema Postojanje normalne mere na []
<
ekvivalentno je
egzistenciji elementarnog utapanja j : V M za koje vazi:
j() = za < ;
j() > ;
Zatvorenost za sekvence:

M M.
8.6.6 Teorema
Ako je superkompaktan, onda postoji normalna mera na
takva da je
( < [ je merljiv) = 1;
Ako postoji merljivi kardinal koji je limes kompaktnih kardinala,
onda je prvi takav kardinal kompaktan ali ne i superkompaktan.
Magidor je u [69] pokazao da:
1. Prvi kompaktan kardinal moze da bude jednak prvom merljivom.
U tom slucaju on je mnogo manji od prvog superkompaktnog;
2. Prvi kompaktan kardinal moze da bude jednak prvom superkom-
paktnom kardinalu. U tom slucaju je on mnogo veci od prvog
merljivog.
8.6. POJA
CANJE MERLJIVOSTI 411

Za kardinal kazemo da je ekstendibilan ako za svako > postoje
i elementarno utapanje j : V
tako da je prvi pomereni

ordinal.
8.6.7 Teorema
Ako je ekstendibilan, onda je i superkompaktan;
Ako je ekstendibilan, onda postoji normalna mera na takva
da je
( < [ je superkompaktan) = 1.
VP [Vopenkin princip]: Neka je c klasa modela istog jezika. Onda
postoje dva modela A, B c i elementarno utapanje j : A B.
8.6.8 Teorema VP povlaci egzistenciju ekstendibilnih kardinala.
Za kardinal kazemo da je ogroman (huge) ako postoji netrivijalno
elementarno utapanje j : V M, cija je kriticna tacka, takvo da
je
j()
M M (M je zatvoren za nizove duzine j()).
8.6.9 Teorema Ako je ogroman, onda V
, ) [= V P.
Daljim iteriranjem - n puta ogroman, kad n , dostize se pro-
tivrecnost: najjaca aksioma 0 = 1, tako da se ovim svojstvima
konacno iscrpljuje hijerarhija nedostizivih kardinala i po velicini i po
snazi. Ovi kardinali se koriste u konstrukcijama modela koji imaju
specicne objekte, kao npr. ranije pomenuti Magidorovi modeli. Po-
tom se traga za konstrukcijama pomenutih objekata bez upotrebe ovih
najjacih aksioma/ili za karakterizacijama konsistentnosti egzistencije
istih.
Vratimo se jos jednom na pocetak ovog poglavlja, tj. na Ulamov
ponor: ako na S postoji -aditivna (totalna) verovatnosna mera ,
onda je:
412 8. VELI

Prvi slabo nedostiziv [S[ 2
0
i je bezatomicna, ili
Prvi jako nedostiziv [S[ i je atomicna (odnosno binarna).
Prethodne dve tacke mozemo sazeti u jednu: ako na S postoji -
aditivna (totalna) mera , onda je [S[ c i je bezatomicna ili
[S[ > c i je atomicna (odnosno binarna).
U prvom slucaju je [S[ vece ili jednako od prvog realno merljivog
kardinala, a u drugom slucaju vece ili jednako od prvog merljivog
kardinala. Sada vidimo da kardinalni skok za [S[ izmedu pomenuta
dva slucaja obuhvata interval [2
0
, prvi merljiv]. Svakako da su razlozi
za to interesantni.
Ovde prikazana svojstva i rezultati dopunjuju se razmatranjima u
narednom poglavlju o realno vrednosnoj merljivosti.
9
Realno merljivi kardinali
Ranije navedene Ulamove teoreme iz 1930. godine su koliko lepe
toliko i iznenadujuce. Obe su implikativnog oblika i ostalo je jos da se
rascisti pitanje kada totalnih mera na Booleovoj algebri ima. Posebno
je mozda najinteresantnija egzistencija obicnih totalnih mera.
9.0.10 Teorema [Ul1] Ako postoji netrivijalna -aditivna mera na
S, onda ili postoji binarna mera na S i [S[ je veci ili jednak na
-jmanjem jako nedostiznom kardinalu, ili postoji bezatomicna mera
na 2
0
i kontinuum je veci ili jednak najmanjem slabo nedostiznom
kardinalu.
9.0.11 Teorema [Ul2] Ako postoji realno vrednosni merljivi kardi-
nal 2
0
, onda postoji totalno produzenje Lebesgueove mere. Ako je
realno vrednosno merljiv, onda je on slabo nedostiziv. Aditivnost
(totalne) mere je realno vrednosno merljiva.
Odmah vidimo da CH pojednostavljuje situaciju: ukoliko vazi CH,
onda ne postoji realno vrednosni merljivi kardinal i ne postoji totalna
ekstenzija Lebesgueove mere. Stoga u Godelovom konstruktibilnom
univerzumu (L) nema totalnog produzenja Lebesgueove mere ni tota-
lnih realno vrednosnih mera. Scott je dokazao (1961) nekonsistentnost
413
414 9. REALNO MERLJIVI KARDINALI
postojanja totlane netrivijalne binarne mere sa Godelovom aksiomom
konstruktibilnosti V = L.
Stoga u L nemamo totalnih mera, pa minimalni model L[] koji
sadrzi binarnu meru mora biti veci od L. Kao svojevrstan opozit
neslaganju CH i egzistencije totalnih mera na R Silver je dokazao
konsistentnost GCH i postojanja binarne mere (u L[]).
9.1 RVM - prva ekvikonsistentnost
1966. godine Solovay je dokazao sledecu izuzetnu teoremu, kojom
se krajevi Ulamovog ponora izjednacavaju po konsistentskoj jacini.
9.1.1 Teorema [Sol RVM] Sledece teorije su ekvikonsistentne:
1. ZFC+ postoji totalna aditivna ekstenzija Lebesgueove mere;
2. ZFC+ postoji merljivi kardinal.
Dokaz da iz konsistentnosti 2. sledi konsistentnost 1. je izveden
metodom forsinga, uz pogodan izbor Booleove algebre i impresivnu
harmoniju mera.
Neka je M prebrojiv tranzitivan model za 2. i neka je u M
merljiv kardinal.
Dokaz konstrukcija generickog prosirenja M[G] polaznog modela
M u kome vazi 2. ima dve komponente:
Obezbediti da M[G] [= 2
0
;
Ocuvati realno vrednosnu merljivost u M[G].
Ulamove teoreme nam obezbeduju ostatak. Dokaz koji sledi sadrzi
sve relevantne elemente, zbog preglednosti neki detalji su ispusteni.
Kompletne detalje dokaza citalac moze naci u [38], ili u [115].
9.1. RVM - PRVA EKVIKONSISTENTNOST 415
Radi pojednostavljenja notacije, podrazumevamo da se argume-
ntacija odvija unutar M ukoliko se drukcije ne naglasi. Neka je
kardinal takav da je
0
= . Jednostavan prostor mere S
i
, T
i
,
) za
i I = je dat sa:
S
i
= 0, 1;
T
i
= P(S
i
);

() = 0;

(0) =
(1) =
1
2
;

(0, 1) = 1.
Neka je (S, T, ) proizvod merljivih prostora za i I, pri cemu je:
S =
iI
S
i
;
T je najmanja -kompletna algebra skupova nad S koja sadrzi
skupove t
I
0, 1 [ t(i) = 0 za i I.
Neka je B algebra mere, tj. B je kolicnicka Booleova algebra
T/ideal skupova -mere 0.
Napomenimo da je B kompletna i da zadovoljava c.c.c.
Denisimo -aditivnu meru
2
na B sa
2
([x]) = (x).
Neka je G M-genericki ultralter u B. c.c.c. nam obezbeduje da su u
M[G] ocuvani kardinali i konalnosti. Pokazimo da
M[G] [= 2
0
= .
S jedne strane, (2
0
)
M[G]
([B[
0
)
M
= . S druge strane, pokazimo
da ima podskupova u modelu M[G]. U tom cilju, za proizvoljno
, n) I, neka je U
,n
T denisano sa
U
,n
= t
I
0, 1 [ t(, n) = 1
i neka je u
,n
= [U
,n
] ( B). Za < neka je x
B-vrednosni
podskup takav da je
| n x
| = u
n
(n < ).
Sa x
oznacimo G-interpretaciju imena x
. Moze se pokazati da ,=
povlaci x
,= x
, sto potvrduje da u M[G] vazi 2
0
= .
Prelazimo na dokaz ocuvanja realno vrednosne merljivosti u
M[G]. Neka je merljiv sa odgovarajucom binarnom merom
1
u
M i neka su , ,
2
i B kao i gore. Denisacemo B-vrednosno ime
3
i pokazati da je za proizvoljan M-genericki ultralter G u B, G-
interpretacija
3
imena
3
u stvari -aditivna mera na .
Posto je u
M[G] [= 2
0
,
po Ulamovoj teoremi mera
3
je bezatomicna, tj. realno vrednosna u
uzem smislu.
Stoga imamo nu interferenciju mera
1
, ,
2
i G koja rezultuje
u odgovarajucim svojstvima mere
3
.
Neka je a B0 i neka je A M
B
B-vrednosno ime tako da
a A .
Za svako < neka je
f
a
(A, ) =

2
(a | A|)
2
(a)
.
Kako je mera
1
i -aditivna, imamo da je
f
a
(A, a) = r SS(
1
) (skoro svuda po meri
1
)
za neki realan broj r. Neka je
a
(A) = r.
a
ima sledeca svojstva:
(i) a A
1
= A
2
povlaci
a
(A
1
) =
a
(A
2
);
(ii) a A
1
A
2
povlaci
a
(A
1
)
a
(A
2
),
(iii) Neka je X i X M tada:
1.
1
(X) = 1
a
(

X) = 1;
2.
1
(X) = 0
a
(

X) = 0;
(iv) Za < neka su imena A
, < takva da a A
i
da iz ,= sledi a A
= . Dalje, neka je A ime takvo

da
a A =
_
<
A
.
Sada -aditivnost mere
1
povlaci
a
(A) =
<
a
(A
);
(v) a b implicira
a
(A)
b
(A).
Neka je r realan broj iz intervala [0, 1] i neka je a
n
[ n < particija
elementa a B. Ako je
an
(A) < r za svako n, onda za skoro sve
imamo da je
2
(a
n
| A|) < r
2
(a
n
),
odakle sledi da za skoro sve vazi
2
(a | A|) < r
2
(a). Otuda
je
a
(A) < r. Kao posledicu imamo sledece:
Ako za svako 0 , . Za b A , denisimo
b
(A) = inf
ab
a
(A).
b
zadovoljava (i), (ii), (iii) ali nije aditivna i umesto (iv) imamo
samo
b
(A)
<
b
(A
) za < .
Neka je G M-genericki ultralter u B. U M[G] denisimo meru
3
: P() [0, 1] sa
3
(A) = sup
bG
b
(A),
gde je A ime skupa A. Neka je
3
kanonsko ime mere
3
u M
B
denisano preko kanonskog imena za G.
3
ne zavisi od izbora imena
A za A, A
1
A
2
implicira
3
(A
1
)
3
(A
2
). Za X M
3
(X) = 1
ako je
1
(X) = 1,
3
(X) = 0 ako je
1
(X) = 0.
Dokaz -aditivnosti mere
3
:
Podimo od znacenja
b
. Za realan broj r M, 0 r 1 tvrdimo
da
b
(A) r akko b
3
(A) r.
Ako je
b
(A) r, onda za svaki genericki G za koji b G imamo
da
3
(A) r, a time i b
3
(A) r. S druge strane, ako je
b
3
(A) r, onda
b q < r d G
d
(A) q
tj.
q < r c b d c
d
(A) q.
Neka je q < r; tvrdimo da je
b
(A) q. Ako je a b, onda c
a d c tako da
d
(A) q i stoga
a
(A) q. Dakle,
b
(A) q. S
obzirom da ovo vazi za svako q < r, imamo da je
b
(A) r.
Pokazimo da je mera
3
konacno aditivna. Neka su A, A
1
i A
2
imena takva da svaki uslov forsira da je A disjunktna unija A
1
i A
2
.
Ako su r
1
i r
2
realni brojevi i ako
b (
3
(A
1
) r
1

3
(A
2
) r
2
),
onda prema vec pokazanom sledi b
3
(A) r
1
+ r
2
; stoga
3
(A)
3
(A
1
) +
3
(A
2
).
S druge strane, pretpostavimo da je
3
(A) >
3
(A
1
) +
3
(A
2
). Tada
postoje realni brojevi r
1
, r
2
M i uslov b G takvi da
b
3
(A
1
) < r
1
,
3
(A
2
) < r
2
i
3
(A) r
1
+ r
2
.
Kako b
3
(A
1
) < r
1
, za svako c b postoji d c tako da
d
(A
1
) < r
1
; otuda
b
(A
1
) < r
1
i
b
(A
2
) < r
2
, pa dobijamo kon-
tradikciju
b
(A)
b
(A) < r
1
+ r
2
.
Zbog konacne aditivnosti
3
preostaje da pokazemo da je
3
(
_
<
A
<
(A
)
za proizvoljnu familiju A
[ < kardinalnosti manje od podsku-

pova od . Neka je 
<
3
(A
).
Tada postoje r M i b G takvi da
b
<
3
(A
) < r and
3
(A) > r.
Neka je E proizvoljan konacan skup i neka je A
E
=
E
A
.
Posto je |
3
(A
E
)
3
(A
)| = 1 imamo da
b
3
(A
E
) < r.
Na osnovu (9.1) imamo da je
b
(A
E
) < r.
Posto je
b
(A
E
) < r za svaki konacan E , mora biti i
b
(A)
r, odakle dobijamo kontradikciju
b
(A) r.
Ovim smo dokazali da je u M[G]
3
netrivijalna -aditivna mera
na . Ostatak sledi iz Ulamovih teorema.
Dokaz da konsistentnost teorije
ZFC + postoji totalno produzenje Lebesgueove mere
povlaci konsistentnost teorije
ZFC + postoji merljivi kardinal.
Izvesna kombinatorna svojstva mera i njihovih nula ideala (ideala
skupova mere 0) su sustinska: zasicenost ideala i normalnost.
Za Booleovu algebru B kazemo da je zasicena ako za svaku
familiju b
[ < medusobno disjunktnih elemenata u B je b
0
= 0
za neko
0
< . Sa sat (B) oznacavamo najmanji kardinal za koji je
B zasicena.
Za netrivijalan ideal I P() kazemo da je zasicen ukoliko
je Booleova algebra B = P()/I zasicena. Sa sat (I) oznacavamo
zasicenost algebre P()/I. Sledeca dva tvrdenja, koja navodimo bez
dokaza, nam daju korisne informacije o zasicenosti.
9.1.2 Stav [Tarski]
Neka je B Booleova algebra takva da je sat (B)
0
. Tada je
sat (B) regularan neprebrojiv kardinal.
9.1.3 Stav [Ulam] Neka je realno vrednosno merljiv sa netrivija-
lnom merom na . Tada je ideal I skupova mere nula
1
zasicen.
Generalizujuci terminologiju, za elemente nekog ideala I nad
kazemo da su mere nula, dok za podskupove kardinala koji nisu u I
kozemo da su pozitivne mere.
Neka je I -kompletan ideal nad > . Napomenimo da je sledeca
denicija normalnog ideala tesno povezana sa odgo-varajucom deni-
cijom normalnih (ultra) ltera. Pojam inkompresibilne funkcije odgo-
vara pojmu minimalne neogranicene funkcije kod normalnih ultralte-
ra.
Kazemo da je ideal I normalan ukoliko za proizvoljan B po-
zitivne mere i funkciju f: B takvu da f() < , B, postoje
B
B pozitivne mere i < takvi da

f() = , B
.
9.1.4 Teorema Neka je neprebrojiv kardinal i neka je I zasicen
netrivijalan ideal u P(). Tada postoji normalan netrivijalan ideal J
u P() takav da je
sat (J) sat (I).
Posebno, ako je I ideal mere, onda je takav i J.
Dokaz
Prvo navodimo neophodne denicije. Neka je f: A . Kazemo
da je f skoro ogranicena ako postoji < tako da je skup
A [ f() >
mere nula. Kazemo da je f nigde ogranicena ako za svaki kardinal
< k skup
A [ f()
ima meru nula. Konacno, f je inkompresibilna ako:
f je nigde ogranicena;
Ako je B A pozitivne mere, g: B k i g() < f() za sve
B, onda je funkcija g skoro ogranicena.
Ovi koncepti su bitni jedino u slucaju kada A ima pozitivnu meru. Ako
je A mere nula, onda je svaka funkcija f: A i skoro ogranicena i
nigde ogranicena i inkompresibilna.
Koristicemo sledece dve leme koje navodimo bez dokaza:
9.1.5 Lema Neka je funkcija f: A nigde ogranicena. Tada se
A moze prikazati kao disjunktna unija skupova B i C takvih da:
1. f B je inkompresibilna;
2. Postoji nigde ogranicena funkcija g: C takva da je
g() < f()
za svako C.
9.1.6 Lema Postoji inkompresibilna funkcija f: .
Prelazimo na dokaz teoreme. Neka je h: inkompresibilna
funkcija. Denisimo J P() sa
J = A [ h
1
[A] I.
Isto kao i za ltere lako se proverava da je J -kompletan ideal kao i da
, J. Posto je funkcija h nigde ogranicena, h
1
[] je I-mere nula.
Stoga ima i J-meru nula. Lako se pokazuje da je sat (J) sat (I).
Pokazimo da je J normalan. Pretpostavimo da je A pozitivne J-
mere i da je funkcija g: A takva da je
g() <
za sve A. Neka je B = h
1
[A]. Tada je B pozitivne I-mere (jer je
A pozitivne J-mere). Neka je f: B kompozicija
B
h
A
g
.
Onda za B mora biti f() = g(h()) < h(). Medutim, h je
inkompresibilna, pa postoji < tako da je skup
B [ f()
pozitivne I-mere. Posto je I -kompletan i < , postoji
tako
da je skup D = B [ f() =
pozitivne I-mere. Neka je

E = A [ g() =
.
Tada
D g(h()) =
h() E,
odakle sledi da je D = h
1
[E], kao i da je E pozitivne J-mere. Ovim
smo pokazali da za dato g i A postoji E A pozitivne J-mere na
kome je funkcija g konstantna. Dakle, J je normalan.
Konacno, neka je realno-vrednosno merljivi kardinal i neka je
netrivjalna -aditivna realno-vrednosna mera na . Dalje, neka je
I ideal skupova mere nula i neka je h: I-inkompresibilna
funkcija. Denisimo funkciju : P() [0, 1]
R
sa
(A) = (h
1
[A]). (9.2)
Neka je ideal J denisan kao gore. Lako se proverava da je -
additivna i netrivijalna, kao i da je J ideal skupova -mere nula. Stoga
je J ideal mere, cime je dokaz teoreme zavrsen.
U nastavku podrazumevamo da je kao gore i da je J netrivijalan
-zasicen normalan ideal. Sledecu lemu takode navodimo bez dokaza.
9.1.7 Lema
Neka je skup A pozitivne mere i neka je funkcija h: A takva
da je h() < za sve A. Tada je funkcija h skoro ogranicena.
Prelazimo na opis konstrukcije unutrasnjeg modela potrebnog za
dokaz glavnog ekvikonsistentskog rezultata.
Neka je neprebrojiv kardinal i neka je J netrivijalan normalan
-zasicen ideal u P(). Dalje, neka je

J = L[J] J. Lako se proverava
da je u L[J]

J netrivijalan normalan -zasicen ideal u P().
9.1.8 Teorema Pretpostavimo da su J, i kao gore i da je < .
Tada je u L[J] merljiv kardinal.
Dokaz ove teoreme predstavlja adaptaciju dokaza sledece Silverove
teoreme
9.1.9 Teorema [Silver 1971] Ako je kardinal merljiv sa norma-
lnom merom i ako je J odgovarajuci nula ideal, onda u L[J] vazi
GCH.
Koristeci metode ove teoreme Solovay je pokazao da

< 2
< je tacno u L[J].

Ovo je bilo dovoljno da bi se pokazalo da je merljiv u L[J], imajuci
u vidu sledecu teoremu Tarskog iz 1930. godine:
9.1.10 Teorema Neka je I netrivijaln ideal u P(). Pretpostavimo
da je I zasicen za neko < , kao i da
< 2
< .
Tada je merljiv i kolicnicka algebra B = P()/I je totalno atomicna.
Ovim je kompletiran dokaz Solovayove teoreme o ekvikonsistentno-
sti totalnog produzenja Lebesgueove mere i merljivih kardinala.
9.2 Realno vrednosno veliki kardinali
Nakon Solovayove teoreme imamo neobicnu situaciju sa realno me-
rljivim kardinalima. Nedostizivi, po konsistentskoj moci jednaki su
merljivim. Po velicini - smesteni su do c = 2
0
(ili su merljivi).
Dakle, mozemo reci da su RVM-realno merljivi kardinali u uzem smislu
ograniceni kontinuumom i u tome su sasvim specicni. Svi drugi ne-
dostizivi kardinali negde pocinju, a potom se nizu uz alef liniju bez
9.2. REALNO VREDNOSNO VELIKI KARDINALI 425
ikakvih ogranicenja i daljim superpozicijama svojstava daju kardinale
jace konsistentske moci.
Pocev od merljivih kardinala, pa preko kompaktnih i superkompa-
ktnih, veliki kardinali su karakterisani ultralterima, odnosno pravim
klasama ultraltera. Ovde cemo prikazati kako su Realno Vrednosno
veliki (RV - real valued large) kardinali jaci i veci od realno merljivih
dobijeni prirodnim uopstenjem realno merljivih nasuprot barijeri koju
sugestivno postavlja Ulamova teorema.
Ultraltere - binarne mere (0, 1 - mere) u deniciji kompaktnog,
potom superkompaktnog kardinala, itd. zamenjuju realno vrednosne
(verovatnosne-[0, 1]) mere da bi se dobili realno vrednosni korespon-
denti velikih kardinala : RV-kompaktni, RV-superkompaktni itd. Na
primer je kompaktan kardinal ako za svaki postoji unifor-
man -kompletan ultralter na []
, ili sto je ekvivalentno, ako za

svaki kardinal takav da je cf postoji -kompletan, (, )-
regularan ultralter nad . Zamenom ovih binarnih mera verovat-
nosnim realno vrednosnim merama dobijamo prirodno RV kompaktan
kardinal, ali za to nam trebaju mere na svim kardinalima iznad c
Bice potrebna nija analiza Ulamovog ogranicenja. Izlozicemo
prethodno jednostavniji zadatak. Za sve mere (i binarne i verova-
tnosne) u deniciji imamo uslov monotonosti
x y (x) (y).
Tu se odmah prirodno postavlja pitanje kardinalne monotonosti: da
li je obavezno da za svaku meru vazi da mocniji skup ima i mocniju
meru?
Uslov kardinalne monotonije
[x[ [y[ (x) (y)
je trivijalan u prisustvu kardinalne bisekcije.

Sto se Lebesgueove mere
tice, ako vazi CH, onda -aditivnost sprecava da skup kardinalnosti
manje od kontinuuma ima pozitivnu meru. Isto vazi za proizvoljnu
meru nad kontinuumom u prisustvu CH.
Ulamova teorema ne ostavlja puno prostora: ako je kardinal RVM,
onda on mora biti 2
0
ili merljiv, sto navodi na pomisao da nema
RV mera unutar intervala
(2
0
, prvi merljivi kardinal).
Cini se da ova restrikcija eliminise mogucnost uopstenja realno me-

rljivih kardinala na ostale RV (realno vrednosne) velike kardinale (RV
jako kompaktan, RV super kompaktan), dobijenih od velikih kardinala
zamenom binarnih sa RV merama u njihovim denicionim svojstvima
([43] i [44]).
Ipak, postoji mali procep: preciznijim uvidom uocavamo da Ula-
mova teorema unosi ogranicenje: za svaku meru
add () , (2
0
, prvi merljiv);
lako se proverava da nema restrikcija na kardinalnoj normi mere ||;
osim ociglednog
add () || [index ()[;
koje su tu varijacije jos moguce?
Da li postoji RV mera takva da je add () < ||?
Da li postoji RV mera nad kontinuumom takva da je
add () < ||?
Slicno za produzenja Lebesgueove mere.
Potraga za kardinalnim invarijantama u Solovayovom modelu je
rezultovala sledecim:
Za meru
1
koja cini realno vrednosno merljivim u polaznom
modelu i i
3
konstruisanu pomocu skupa mera koja obezbeduje pro-
duzenje Lebesgueovu mere na sve podskupove od R imamo da vazi:
add (
3
) = add (
1
) =
|
3
| = |
1
| =
[ind (
1
)[ = i [ind (
3
)[ = 2
0
.
Prilikom konstrukcije modela mozemo izabrati da je ili < 2
0
ili
= 2
0
. U prvom slucaju dobijamo skupove realnih brojeva pozitivne
mere kardinalnosti manje od 2
(neuobicajeno), cime smo ujedno i

odgovorili na pocetno pitanje o kardinalnoj monotoniji.
Do odgovora na poslednje pitanje dolazimo procedurom slicnom
Solovayovoj konstrukciji, uz jace polazne pretpostavke. Neka je u po-
laznom modelu M kardinal -jako kompaktan, pri cemu je > u
polaznom modelu. Neka je U uniforman kompletan ultralter nad
. Dalje, neka je (x, T,
0
) proizvod prostora mere

0, 1 i neka
je B odgovarajuca algebra mere T/ ideal skupova mere 0. Algebra
B i M-kompletan homomorzam h se koriste za konstrukciju modela
Cohenovog tipa koji cuva kardinale jer B zadovoljava c.c.c. i u kome
je
2
0
= 2
0
> .
Od ultraltera U konstruise se kardinalno uniformna RV mera sa
sledecim svojstvima:
ind () =
|| =
add () = < .
Na taj nacin kompletirano je pitanje mogucih odnosa aditivnosti i
norme mere, kao i pitanje kardinalne monotonosti mere.
Resenja prethodnih pitanja upucuju i na prirodno resenje opstijeg
pitanja realno vrednosnih - RV velikih kardinala. Nacin uvodenja
RV (realno vrednosno) velikih kardinala ilustrujemo na primeru RV
kompaktnih kardinala. Kazemo da je kardinal RV jako kompaktan,
ili RV kompaktan ako za svaki kardinal takav da je cf (ostali
su ocigledno iskljuceni) postoji mera
: P() [0, 1]
R
takva da je || = i add () = . Ako je jako kompaktan kardinal,
onda je ocigledno i RV kompaktan. Analogon Ulamove teoreme se
dokazuje slicno kao i originalna teorema, pa stoga imamo sledece:
9.2.1 Ako je RV kompaktan kardinal, onda je ili 2
ili je
jako kompaktan.
Fundamentalno pitanje pozicije po konsistentskoj snazi delimicno
odreduje sledece uopstenje teoreme Solovaya.
9.2.2 Teorema Konsistentnost teorije
ZFC + postoji jako kompaktni kardinal
ZFC + postoji RV kompaktan kardinal 2
.
Dokaz
Prvo primetimo da u Solovayovoj metodi mera
1
koja cini
merljivim u polaznom modelu je nezavisna od mere
2
na algebri mere
koriscenoj za forsiranje 2
= .
S druge strane, pokazali smo da aditivnost
1
moze biti i nesto
drugo sem njenog indeksa. Dakle, ako je
1
aditivna binarna mera
nad takva da je || = i ako je
2
kao i pre, mozemo primeniti
Solovayovu metodu za dobijanje mere u M[G] koja slika P() u
[0, 1]
R
i koja je aditivna i odista realno vrednosna ili neatomicna i
uniformna, tj. || = .
Kompletna konstrukcija se odvija unutar M[G]. Moze se pokazati
da su i nezavisni. Stoga, neka je jako kompaktan kardinal u
polaznom modelu M i neka je K klasa binarnih mera koje svedoce
kompaktnost :
K =
[ cf ,
: P() 0, 1, |
| = , add (
) = .
Forsing izvodimo kao i pre tako da bude
M[G] [= 2
0
.
U M[G] formiramo klasu K
RV mera: za
K odredimo neatomi-
cnu meru
takvu da je
add (
) = add (
) i |
| = |
|.
Na osnovu poznatih cinjenica sledi da je
K
K M[G].
Posto Booleova algebra B koja je koriscena za dobijanje ovog generi-
ckog prosirenja zadovoljava c.c.c., kardinali i konalnosti su ocuvani,
pa vazi da K
svedoci da je RV kompaktan kardinal 2
Sta sa ostalim konsistentskim implikacijama? Moze se prover-

iti da je postojanje RV kompaktnog kardinala jace od postojanja
RV merljivog. Osnovno pitanje je da li je postojanje RV kompak-
tnog ekvikonsistentno postojanju kompaktnog kardinala. Prosirenje
tog dela Solovayevog metoda dokaza ekvikonsistencije RV merljivog i
merljivog kardinala treba da obuhvati relativnu konstruktibilnost na
pravim klasama.
Model L[K], unutrasnji model konstruisan od klase RV mera K
nije celovito resenje; njegov najveci problem je pojavljivanje mnogo
novih kardinala. Stoga jedino mozemo navesti sledecu hipotezu:
C7: Konsistentnost teorije
ZFC + postoji RV kompaktan kardinal 2

ZFC + postoji jako kompaktan kardinal.
Dakle, RV kompaktan kardinal dobijen je zamenom ultraltera
(binarnih mera) odgovarajucim realno vrednosnim merama. Slicno
se iz super kompaktnih i drugih vecih kardinala mogu dobiti ostali
RV-veliki kardinali zamenom ultraltera odgovarajucim realno vred-
nosnim merama u njihovim denicijama. Ulamova dihotomija vazi i
tada kao i dokazi relativne konsistentnosti slicno prethodnom.
9.3 Neregularni ultralter
U ovoj sekciji cemo prikazati Silverovu konstrukciju prvog primera
neregularnog prebrojivo nekompletnog ultraltera na kardinalu c.
9.3.1 Teorema Ako je RVM kardinal, onda postoji ultralter nad
koji nije , ) regularan ni za jedan < takav da je cf > .
Dokaz
Neka je aditivna mera nad i neka je D proizvoljan lter koji
prosiruje lter
x [ (x) = 1.
Dakle, x D povlaci (x) > 0. Koristimo sledecu lemu:
9.3.2 Lema Za proizvoljnu familiju x
[ podskupova od
postoji prebrojiv skup C takav da je
(
_
_
C
x
) = 0.
Dokaz leme
Neka su skupovi y
medusobno disjunktni i neka je
. Tada je
(
_
) = (
_
) =
(y
).
Trazeni prebrojiv skup C biramo tako da je
C
(y
) =
(y
).
9.3. NEREGULARNI ULTRAFILTER 431
Nastavak dokaza teoreme
Neka je cf > , x
D, < ; denisimo
= (
). Tada
postoji tako da ,
implicira
(u suprotnom bismo
zbog cf > imali
1
opadajuci lanac realnih brojeva, sto je zbog
separabilnosti nemoguce). Za svako > neka je C
prebrojiv
skup takav da
(
_
C
) =
(koji je =
. Koristimo lemu 9.3.2).

Posto je cf > , postoji skup Z takav da je [Z[ = i da 0.
Stoga je (
Z
y
) =
> 0, pa je i
Z
y
,= 0. Medutim,
Z
y
=
_
f:Z
()f()C
Z
x
f()
.
Zato za neko f: Z tako da za sve Z, f() C
, imamo da
je
Z
x
f()
,= .
Stoga imamo razlicitih X
ciji je presek neprazan.

Koristeci sosticiranije argumente, Magidor je pokazao relativnu
konsistentnost egzistencije neregularnih ultraltera nad
2
i
3
u od-
nosu na postojanje ogromnih (huge) kardinala. Njegov neregularni
ultralter F nad
3
ima kardinalni skok
[
F
[
3
, dok je (ocigledno) [
3
[ = 2
3
.
Pitanje kardinalne skokovitosti Silverovog ltera je otvoreno.
9.4 Keisler Rudinov poredak
Klasikacija neglavnih ultraltera po njihovoj slozenosti, koju su
dali Keisler i Rudin, je bazirana na kombinatornim svojstvima ultra-
ltera, pa struktura Keisler Rudin-ovog poretka (KR poredak) tipova
ultraltera zavisi od aksioma teorije skupova. Postojanje minimalnih
elemenata (u smislu KR poretka) je karakterisano svojstvima normal-
nosti koja su povezana sa stepenom kompletnosti ultraltera.
Oznacimo sa U() sve neglavne ultraltere nad . Neka je U
()
U() skup ultraltera nad norme . U() se raslojava po normama:
U() =
_
[,]
U
();
sloj U
() je skup uniformnih ultraltera nad .

U skup U() uvodimo relaciju
KR
koristeci primer 3.7.9:
Za ltere D i E kazemo da su Keisler-Rudin ekvivalentni, u oznaci
D
KR
E, ako postoje funkcije f, g : takve da je
E = f
(D) i D = g
(E). (9.3)
Lako se proverava da je
KR
relacija ekvivalencije u U(). Klase
ekvivalencije ove relacije nazivamo Keisler Rudin tipovima. Ako u
(9.3) vazi leva strana, pisemo E
KR
D, a ako jos i ne vazi desna
strana pisemo E <
KR
D.
Relacije
KR
i <
KR
prenose se i na Keisler Rudin tipove i to
su relacije poretka u skupu U() svih neglavnih ultraltera nad ,
odnosno u kolicnickom skupu U()/
KR
. Moze se proveriti da
KR
ne mesa norme. tj. da za ultraltere D i E nad takve da je
|E| ,= |D| nije E
KR
D, pa se U()/
KR
raslojava po normi
- kardinali od do .
Oznacimo sa (D) tip ultraltera D - klasu ekvivalencije ultra-
ltera D u relaciji
KR
. Ocigledno je [(D)[ 2
jer je toliko funkcija

9.4. KEISLER RUDINOV POREDAK 433
kojima se ujednacavaju ultralteri. Posto neglavnih ultraltera nad
ima 2
2
(videti teoremu 1.5.27), iz prethodnog sledi da je

[U()/
KR
[ = 2
2
.
Takode se lako proverava da je
[(E) U() [ E
KR
D[ 2
,
kao i
[(D) U() [ E
KR
D[ = 2
2
.
Pitanje strukture poretka medu tipovima privuklo je dosta paznje
kroz duzi period i povezano je sa strukturom ultraproizvoda dobrih
uredenja. Ovde cemo izloziti samo neke elemente kojima se ilustruju
znacajna moguca svojstva ove klasikacije.
Uslovi normalnosti imaju ovde izdvojen znacaj. Ako je D normalan
ultralter nad i ako je E <
KR
D, tj. za neko f : je
E = f
(D) a ni za jedno g : nije D = g
(E), imamo da je
f <
D
id
, pa zbog normalnosti ultraltera D je f =

D
za neko < .
Odavde sledi da E, tj. da je E glavni ultralter.
Sledi da je svaki normalan ultralter minimalan u U()/
KR
jer
su glavni iskljuceni. Takode, ispod -kompletnog neglavnog ultra-
ltera uvek postoji normalan ultralter (tvrdenje o egzistenciji nor-
malnog ultraltera nad merljivim kardinalom).
Ranija strukturna analiza ultraproizvoda daje dosta informacija
i za Keisler-Rudin poredak ultraltera. Poseban znacaj imaju mini-
malne neogranicene funkcije u
D
, <). Kada je D -kompletan ultra-
lter, projekcijom imamo konstrukciju normalnog ultraltera koji je
<
KR
minimalan.
Slabo normalan ultralter ima ulogu normalnog ali samo u sloju
U
() uniformnih ultraltera nad . Dakle, ako ultralter D ima

minimalnu neogranicenu funkciju u
D
, <), onda (projektovano po
toj funkciji) postoji Keisler-Rudin minimalan ultralter ispod D u
sloju uniformnih ultraltera nad .
Koje informcije jedan nivo moze imati o ostalim nivoima? Egziste-
ncija normalnih ultraltera povlaci da nema tipova ispod njih, a slabo
normalni ultralteri su minimalni unutar najviseg sloja. Ako postoje
minimalni elementi na nizim nivoima, oni su ekvivalentni (po tipu)
nekim slabo normalnim ultralterima unutar nekih slojeva. Generali-
zacija slabe normalnosti moze biti korisna u pomenutim razmatranji-
ma.
Neka je kardinal . Ultralter D nad je -slabo normalan
ako postoji minimalna neogranicena funkcija f: modulo D, tj.
ako za svako g <
D
f postoji < tako da g <
D
.
Slabo normalni trag ultraltera D nad je denisan sa
trace
WN
(D) = [ D je -slabo normalan.
Na slican nacin se vidi da, ako je D -slabo normalan ultralter nad ,
koji je npr. u sloju uniformnih ultraltera U
(), onda u sloju U
()
postoji Keisler-Rudin minimalan element ispod D , sto obezbeduje
minimalna neogranicena funkcija f
D

D
, <).
Dakle, ako je trace
WN
(D) = 0, onda ispod D u Keisler-Rudin
poretku nigde nema minimalnih elemenata od neke od navedenih sorti.
Ako je trace
WN
(D) ,= 0, onda za svako trace
WN
(D) postoji mini-
malan ultralter u U
() ispod D.
Navedene cinjenice okupimo u sledecoj lemi.
9.4.1 Lema
1. Ako je ultralter D samo normalan, ili samo slabo normalan
nad , onda je trace
WN
tr(D) = ;
2. Ako je D obican ultralter, onda je trace
WN
(D) = 0;
3. Ako trace
WN
(D), onda u
KR
postoji minimalni element
ispod D u sloju ultraltera norme .
Kao posledicu imamo da su ultralteri takvi da je [trace
WN
[ > 1
esencijalno visestruko minimalni u
KR
.
Prve primere za ltere sa navedenim svojstvima imamo na ka-
rdinalima jacim od merljivih. Neka je npr. D tacno -kompletan
uniforman ultralter nad regularnim karidnalom > , gde je
merljiv kardinal. Iz prethodnih strukturalnih i kardinalnih razma-
tranja neposredno uocavamo da je
D
, <) dobro ureden, sa tacno
konstanti na pocetku, da je F
,= 0, F
,= 0 kao i da za svaki kardinal

izmedu i je
F
,= 0 cf .
Odmah sledi da je
trace
WN
(D) = [ Card cf ,
kao i da ako je f
minimalna funkcija u nekom ovakvom intervalu F
,
onda je f
(D) Keisler-Rudin minimalan ultralter ispod D na spratu

.
Iz same merljivosti ne moze se dobiti postojanje ovakvih ltera.
Njihova egzistencija je povezana sa jako kompaktnim kardinalima.
Naime, ako je kardinal -jako kompaktan, onda postoji -kompletan
uniforman ultralter E nad koji je (, )-regularan. Lako se prover-
ava da je
trace
WN
(E) = [ cf .
Ako je D regularan ultralter nad , iz prethodnih razmatranja
sledi da u
D
, <) nema minimalne neogranicene funkcije, pa zato u
U
() ispod D nema minimalnih elemenata. Takode svi slojevi F
,
gde je kardinal manji od su neprazni, maksimalno puni i bez
minimalnih elemenata.
Ostaje pitanje kada navedenih ultraltera uopste ima, kada ih ima
na manjim kardinalima. Regularnih ultraltera ima na svim kardi-
nalima. Prikry i Jensen su dokazali da iz aksiome konstruktibilnosti
sledi da su svi ultralteri na kardinalima manjim od
regularni.
Takode, aksioma konstruktibilnosti povlaci da ne postoji merljiv kar-
dinal. Tako je u konstruktibilnom univerzumu Keisler-Rudn poredak
dosta pojednostavljen, jer tu neregularnih ultraltera moguce i da
uopste nema.
Pitanje egzistencije neregularnog ultraltera poznato je kao pro-
blem Gillmana i Keislera. Takode od Keislera poticu i problemi ka-
rdinalnosti ultraproizvoda, posebno egzistencije neregularnih ultra-
ltera sa kardinalnim skokovima. Naravno, kompletni ultralteri na
merljivom kardinalu resavaju oba pitanja. Ali merljivi kardinali su
veoma veliki, pa pitanje ostaje otvoreno za manje kardinale.
Resenja ovog problema se znacajno razilaze sa aksiomom kon-
struktibilnosti. Prvi primer neregularnog (uniformnog) ultraltera na
malim kardinalima konstruisao je Silver na realno merljivom kardinalu
( 2
0
). Silverov lter je veoma neregularan i posluzio nam je kao in-
spiracija za resavanje vise pitanja u vezi sa Keisler-Rudin poretkom.
Primeri -slabo normalnih ultraltera za manji od indeksa ukazuju
na to sta treba obezbediti da bi se dobili lteri sa slicnim svojstvima
na manjim malim kardinalima.
Sledeca teorema, koju navodimo bez dokaza, omogucuje nam izgra-
dnju ltera slicnih svojstava na kardinalima c.
9.4.2 Teorema Slabo normalni trag je ocuvan pri c.c.c. forsingu.
Polazeci od instance jake kompaktnosti, npr. gore pomenuti ultra-
lter E, modikujuci Solovayov forsing i Silverovu konstrukciju, do-
bijamo ultralter nad c takav da je trace
WN
jednak trace
WN
(E),
ciji polozaj u KR poretku ima sva svojstva polaznog ultraltera E, tj.
D je -slabo normalan za svaki ( ) konalnosti ( je
RV merljiv).
Dakle, nad kontinuumom reprodukujemo svu slozenost KR poretka
slicno RV velikim kardinalima. U ovoj situaciji Gillman Keislerov
problem za manje kardinale ostaje interesantan. Veliki pomak ostvario
je Magidor 1977. godine upotrebom veoma jake aksiome beskonacno-
sti: pretpostavljajuci neprotivrecnost ogromnih (huge) kardinala kon-
struisao je model teorije ZFC u kome postoji neregularan uniforman
ultralter nad
2
i slicno za
3
sa dodatkom da je
[
1
[ =
3
< [
3
[ = 2
3
=
4
(u ovom modelu vazi GCH). Woodin je 1979. godine napravio model
teorije
ZF + DC + PD
(DC aksioma zavisnog izbora a PD aksioma projektivne determin-
isanosti), u kome je Laver pokazao da postoji neregularan ultralter
nad
1
.
Svojstva Keisler-Rudin poretka povezana su sa mnogim znacajnim
pitanjima u teoriji Booleovih algebri, topologiji, teoriji modela i sire.
Na ove teme bogata je knjiga [20]. Kao jedan lep primer navodimo
sledecu Blassovu teoremu bez dokaza.
9.4.3 Teorema Neka su D i E ultralteri nad kardinalom . Sledeci
iskazi su ekvivalentni:
1. D
KR
E;
2. Za svaki model A je
D
A
E
A.
KR ekstenzije do RV mera. Sa U() oznacimo prostor svih ul-
traltera nad . Neka je M() prostor svih [0, 1]
R
totalnih mera na
. Ocigledno je U() M(). Koristeci (9.2) prirodno mozemo
produziti
KR
sa U() na M(): za , M() neka je
KRS

ako (A) = (h
1
(A)) za neko h

. Slicno sa KR neka je
KRS
za

KRS
i
KRS
. Neka je
KRS
() = [
KRS
. Na ovaj
nacin dobijamo kombinovanu klasikaciju binarnih i RV mera.
Navedimo neke cinjenice u vezi sa KRS.
9.4.4 Lema
1. Za svako M(), [
KRS
()[ 2
;
2. [M(k)/
KRS
[ = 2
2
;
3. U() povlaci
KR
() =
KRS
(), te se stoga ultralteri i
mere ne mesaju;
4. U()/
KR
M()/
KRS
. U stvari U()/
KR
je inicijalni deo u
KRS
;
5.
KRS
povlaci da add () add () i || ||,
6. Normalni, slabo normalni i -slabo normalni ultralteri zadr-
zavaju pozicije u
KRS
; Normalne mere su minimalne medu
merama.
Bilo bi interesantno ustanoviti da li se ostala svojstva normalnosti
(slaba normalnost, -slaba normalnost) mogu no prevesti na mere i
saznati vise o mogucoj slozenosti
KRS
.
9.5 Normalni Mooreovi prostori
Pitanje metrizabilnosti topoloskih prostora je jos davnih tridesetih
godina proslog veka svedeno na normalne Mooreove prostore, da bi
sledecih 50 godina ostalo otvoren problem.
Mooreovi prostori su regularni prostori koji imaju razvoj (develop-
ment). Problem Metrizabilnosti normalnih Mooreovih prostora, poz-
nat i kao hipoteza o normalnim Mooreovim prostorima (Normal Moore
Space Conjecture - NMSC) je bio decenijama otvoren, privlaceci ek-
skluzivnu paznju. Tretman raznih povezanih i restrihovanih svojstava
prethodio je resenju koje su dali Nyikos i Fleissner. Mnogo rezultata
je doprinelo cinjenici da je ovaj problem no izucavan kroz mnostvo
detalja u [121]. Za resenje problema sustinsko je bilo sledece jako
svojstvo:
9.5. NORMALNI MOOREOVI PROSTORI 439
PMEA (Product Measure Extension Axiom)
Za svaki kardinal , proizvod mera na 2
se moze prosiriti do to-

talne mere aditivnosti 2
0
.
Pomocu Solovayevog forsinga Kunen je pokazao (videti [27]) da
konsistentnost teorije
ZFC + jako kompaktan kardinal
ZFC + PMEA.
Polazeci od ovog Kunenovog rezultata, prvu polovinu problema me-
trizacije normalnih Mooreovih prostora resio je Nyikos 1980.
9.5.1 Teorema [PMEA] Neka je X prostor karaktera (character)
< c. Tada je svaka normalizovana kolekcija podskupova od X dobro
separirana.
Dokaz
Neka je X prostor karaktera < c i neka je C
[ < normali-
zovana familija podskupova od X. Dakle, za svaki A postoje dis-
junktni otvoreni skupovi U
A
i V
A
u X koji sadrze redom
[ A
i
[ , A.
Neka je c-aditivna mera koja produzuje uobicajenu proizvod
meru na 2
, takva da (/) postoji za sve / 2
. Identikujemo
sa skupom svih ordinala cija je kardinalnost < (sto je i inace
slucaj). Za svako neka je
B
= f 2
[ f() = 1.
Primetimo da je (2
) = 1 i (B
) = 1/4 za sve , , ,= .
Svako f 2
je karakteristicna funkcija nekog podskupa A

f
od
: A
f
= [ f() = 1.
Za dato i dato p C
neka je U
(p) [ <
p
otvorena okolinska
baza za p, pri cemu je
p
< c. Neka je
/[p, ] = f 2
[ U
(p) U
A
f
ili U
(p) V
A
f
.
Za ksirano p,
/[p, ] [ <
p
= 2
. Ovo vazi jer za proizvoljno

f 2
, ili U
A
f
ili V
A
f
je otvoreni nadskup od C
, pa postoji tako da
je U
(p) sadrzan u onome koji sadrzi C
.
Posto je c-aditivna i kako je /[p, ] [ < k
p
kolekcija od manje
od c podskupova koji pokrivaju 2
, transnitni niz
(
_
<
/[p, ]) [ 0
p
monotono konvergira ka 1. S obzirom na Arhimedovo svojstvo urede-

nja, postoji konacan skup indeksa
1
(p), . . . ,
np
(p) takav da je
_
np
_
i=1
/[p,
i
(p)]
_
> 7/8.
Neka je
p
takvo da je
U
p
(p)
np
i=1
U
i
(p)
(p).
Tada je
(/[p,
p
]) > 7/8.
Radeci ovo za svako i p C
, dobijamo da je
(/[p,
p
] /[q,
q
]) > 3/4
za sve p, q. Pretpostavimo da p C
, q C
, ,= . Posto je
(B
) = 1/4, postoji
f /[p,
p
] /[q,
q
] (B
).
9.5. NORMALNI MOOREOVI PROSTORI 441
Iz f() = 1, f() = 0 sledi da p U
A
f
, q V
A
f
. Iz f /[p,
p
] sledi
da U
p
(p) U
A
f
. Slicno, U
q
(q) V
A
f
. Stoga,
U
p
(p) U
q
(q) = .
Za svako neka je
U
=
_
U
p
(p) [ p C
.
Svaki U
je otvoreni nadskup od C
, pa na osnovu prethodnih razma-

tranja imamo da je
U
= za ,= .
Odavde sledi da je familija C
[ < dobro separirana.

9.5.2 Posledica [PMEA] Svaki normalan Mooreov prostor je me-
trizabilan.
Nykosova teorema je nametnula ocigledno pitanje: da li se PMEA
u Nykosovoj teoremi moze zameniti nekim slabijim svojstvom? Pre-
ciznije, postavljeno je pitanje konsistentske snage PMEA kao i NMSC.
Enigmu je razresio Fleisner (1984) sledecom teoremom:
9.5.3 Teorema Konsistentnost teorije
ZFC + NMSC
ZFC + merljivi kardinal.
Kompletna karakterizacija konsistentske snage NMSC nailazi na
teskoce slicne slucaju karakterizacije konsistentske jacine RV jako ko-
mpaktnih kardinala. Mitchell je karakterizaciju ucinio preciznijom
dokazavsi konsistentnost hipermerljivih kardinala iz NMSC. Zajedno
sa originalnim Solovayovim radom prethodno dovodi do vise (mate-
maticki) tradicionalnog, a manje skupovno teoretskog zakljucka:
Teorija
ZFC + totalno aditivno produzenje Lebesgueove mere
je ekvikonsistentna teoriji
ZFC + veliki deo NMSC.
Formulacija veliki deo NMSC podrazumeva postojanje egzoticnog
nemetrizabilnog primera normalnih Mooreovih prostora uz konsiste-
ntnost
ZFC + totalno -aditivno produzenje Lebesgueove mere.
Na ovaj nacin je
postojanje totalne -aditivne ekstenzije Lebesgueove mere
blisko povezano sa
metrizabilnoscu normalnih Mooreovih prostora.
Interesantno je da ova svojstva ostaju povezana i u slabijoj formi.
Sto se produzenja Lebesgueove mere tice napomenimo da su Banach i

Kuratowski pokazali da CH povlaci da se Lebesgueova mera ne moze
produziti ni sa prebrojivo mnogo skupova.
Sledeci rezultat Carlsona i Prikryja resava srednji slucaj u odnosu
na ekstenzije mere.
9.5.4 Teorema
Ako je teorija skupova konsistentna, onda je konsistentno i do-
datno pretpostaviti da je 2
0
bilo sta razumno i da se Lebesgue-
ova mera moze prosiriti i na familiju od < c proizvoljnih podsku-
pova od R;
9.6. RV MERLJIVOST I KONTINUUM PROBLEM 443
Ako se dodatno pretpostavi da je slabo kompaktan, Lebesgueova
mera se moze prosiriti sa c skupova.
Pored PMEA koriste se sledece slabije forme:
cMEA (c Measure Extension Axiom). Za datih c podskupova od
c
2 postoji c-aditivna mera koja produzuje uobicajenu meru proizvoda
i koja je denisana na tim skupovima.
WMEA (Weak Measure Extension Axiom). Za proizvoljno < c,
svaku kolekciju od podskupova od

2, uobicajena proizvod mera na
k
2 se moze produziti do -aditivne mere koja meri te skupove.
konsistentnost WMEA je pokazana iz konsistentnosti ZFC, a ko-
nsistetnost cMEA iz slabe kompaktnosti.
9.5.5 Teorema PMEA (cMEA) (WMEA) povlaci da je normalni
Mooreov prostor (tezine c) (tezine < c) metrizabilan.
9.6 RV merljivost i kontinuum problem
Navedimo ukratko rezultate o kontinuum problemu u slucaju kada
postoje merljivi kardinali.
Konsistentnost GCH sa postojanjem merljivih kardinala je dokazao
Silver (L[] [= GCH). Teorema sasvim slicna Silverovoj za singularne
kardinale vazi i za merljive kardinale:
Teorema Ako je merljivi kardinal, onda:
2
=
+
SS() povlaci 2
k
= k
+
;
f() = 1 SS povlaci f() = 1;
za , f je ili veoma malo ili veoma veliko: f() < ili
f() .
Ako GCH vazi SS ispod , onda vazi i na . Opstije, nacin na koji je
f ogranicena SS ispod odreduje nacini ogranicenosti na samom :
f() ot(
f(), )).
Kunen je dokazao da je 2
>
+
za merljivi kardinal jace svojstvo
od merljivosti, tj. dopusta model sa mnogo merljivih kardinala.
Ulamova teorema nam daje da postojanje mere na skupu c deluje
na velicinu kontinuuma:
ako je RVM kardinal 2
0
, onda je slabo nedostiziv.
Solovay je pokazao da ukoliko je RVM, onda je -ti nedostiziv
i Mahloov kardinal. Posebno, ako je kontinuum c RVM, onda:
c je c-ti kardinal;
2
0
=
0+f(0)
=
f(0)
=
2
0
, ili f(0) = 2
0
, pa je f neograniceno
u 0.
Drugim recima, ako je 2
0
realno vrednosno merljiv, onda 2
0
pravi
izuzetan skok u Ord. Koliko je ovo cudno, dodatno ilustruje sledeca
Prikryjeva teorema:
9.6.1 Teorema Ako je 2
0
RVM, onda je 2
= 2
0
za svako < 2
0
.
Dakle, kontinuum odstupanje f pravi enorman skok u 0, a zatim
ima konstantnu vrednost za sve indekse manje od njene vrednosti u 0.
2
=
+f()
, f(0) = 2
0
i
2
1
= 2
2
= . . . = 2
= . . . 2
0
za < 2
0
,
sledi f(0) = f(1) = . . . = f() = . . . = 2
0
za < 2
0
,
sto nam daje poprilicno veliku raznovrsnost od f 1 pri GCH, do ove
eksponencijalne jako hiperbolicke geometrije univerzima u prisustvu
totalne mere na skupu realnih brojeva.
9.7. NEKI KOMPLEMENTARNI REZULTATI 445
9.7 Neki komplementarni rezultati
Ovde navodimo bez dokaza vise rezultata znacajnih u resavanju
problema mere. Za detalje citaoca upucujemo na originalne radove.
Redukujuci aksiomu izbora eliminisu se Vitalijevi primeri Lebe-
sgue-nemerljivih skupova. Solovay je 1964. godine pokazao sledecu
teoremu, objavljenu u [115]
9.7.1 Teorema Pretpostavimo da postoji tranzitivan model teorije
ZFC + jako nedostiziv kardinal (ZFC + I).
Tada postoji tranzitivni model teorije ZF u kome vazi:
1. Princip zavisnog izbora (= DC);
2. Svaki podskup skupa realnih brojeva je Lebesgue-merljiv;
3. Svaki podskup skupa realnih brojeva ima svojstvo Bairea;
4. Svaki neprebrojivi podskup skupa realnih brojeva sadrzi perfektan
skup (P);
5. Neka je A
x
[ x R familija nepraznih podskupova skupa rea-
lnih brojeva. Tada postoje Borel-ove funkcije h
1
i h
2
koje slikaju
R u R takve da vazi:
x [ h
1
(x) , A
x
je Lebesgueove mere 0;
x [ h
2
(x) , A
x
je prve kategorije (prebrojiva unija nigde
gustih skupova).
Mycielski je u [84] dokazao da ukoliko teorija ZF + DC + P ima
tranzitivan model, onda teorija ZFC+I takode ima tranzitivan model.
Ovim je pokazano da je pretpostavka nedostizivosti nuzna u formu-
laciji teoreme.

Sto se tice teorije ZF + DC + LM (2), Solovay je
anticipirao da se nedostizivost moze ispustiti.
9.7.2 Teorema Pretpostavimo da teorija ZFC + I ima tranzitivan
model. Tada postoji tranzitivan model teorije ZFC + GCH u kome
vaze analogna svojstva svojstvima (2)-(5) teoreme 9.7.1. Modikacija
se sastoji u zameni podskupova skupa realnih brojeva sa podskupova
skupa realnih brojeva denabilnih pomocu prebrojivog niza ordinala.
9.7.3 Teorema Uz pretpostavke prethodne teoreme, postoji tranziti-
van model teorije ZFC u kome je 2
0
=
2
i u kome vaze svojstva
(2)(5) iz prethodne teoreme.
Umesto 2
0
=
2
mozemo da dobijemo slicnu teoremu sa pret-
postavkom 2
0
= bilo sta razumno, uz jacu polaznu pretpostavku:
Postoji tranzitivan model teorije ZFC+ postoji jako nedostizan
slabo kompaktan kardinal.
Solovay je konstruisao model teoreme 9.7.3 u kome vazi Martin-ova
aksioma. Teorema 9.7.2 je dokazana forsingom Azriel Levyja: Neka je
M polazni model (ground model):
M ZFC + Postoji jako nedostiziv kardinal.
Dalje, neka je jako nedostiziv u M i neka je Lv() odgovarajuce
Levyjevo uredenje. Ako je G proizvoljan M-genericki lter u Lv(),
onda je trazeni model upravo M[G].
Uz veoma bogat kontrapunkt u konalnom skupu lema razvijenom
na Levyjevim tehnikama, Solovay je dokazao fugu.
9.7.4 Lema Neka je U skup realnih brojeva u M[G] koji su M R-
denabilni. Tada
M[G] Uje Lebesgue merljiv.
I ostala svojstva nabrojana u teoremi 9.7.2 takode vaze u M[G].
Dalje, neka je N = (HOD)
M[G]
. Solovay je pokazao da modeli
M[G] i N imaju iste realne brojeve i iste nizove ordinala. DC vazi u
N i za A N vazi
M[G] [= A je M R-denabilan.
U N svaki skup realnih brojeva ima Baireovo svojstvo: svaki nepre-
brojivi podskup skupa realnih brojeva sadrzi perfektan podskup.
Razmatrajuci Lebesgueovu meru i njena produzenja, dolazimo do
uske povezanosti sa sledecim svojstvima: aksiomom izbora, aditivno-
scu mere, translatornom invarijantnoscu mere, domenom mere (parci-
jalna/totalna na R).
Preostala kombinacija svojstava, obradena u radu [86], dovela je
do sledece teoreme Solovaya i Pincusa:
9.7.5 Teorema Sa teorijom ZFC je konsistentno da postoji l
tako
da:
l
je konacno aditivno translatorno invarijantno produzenje Le-

besgueove mere do mere na [0, 1];
Ne postoji ultralter nad R denabilan preko ordinala, realnih
brojeva i l
.
U istom radu je pokazano da je u opstem slucaju teze dobiti negla-
vne ultraltere nego neglavne mere u ZFC, ZF +DC. Sledece veoma
vazne teoreme su takode pokazane u tom radu:
9.7.6 Teorema Konsistentno je sa ZFC da ni jedan neglavni ul-
tralter nad nije OD, ali postoji denabilna (u stvari projektivna)
neglavna mera nad .
9.7.7 Teorema Konsistentno je sa ZF + DC+ Hahn-Banachova
teorema da je svaki ultralter nad svakim skupom glavni.
Poslednja teorema no komplementira teoremu Luxemburga [65],
kojom se pokazuje da je u ZF Hahn-Banachova theorema ekviva-
lentna postojanju konacno aditivne realno vrednosne mere na svakoj
Booleovoj algebri.
Teoreme 9.7.3 i 9.7.5 imaju isti model L[r], gde je r slucajni element
iz 2
L
1
.
Model M je slican modelu za [116]. Mere koriscene u dokazu ovih
teorema su slicne onima uvedenim u [116], ali na razlicitim indeksima.
Polifonija velikih problema
Kardinalno merenje [ [ : V Card u stvari predstavlja jednu
lepu univerzalnu meru. Ako vazi aksioma izbora onda je [ [ totalno
merenje, bez AC parcijalno. Sama AC ne odreduje funkciju [ [, vec
samo resava pitanje njenog domena: samo vrednovanje [ [ predstavlja
resavanje kontinuum problema.
Aditivnost: posto je jedini skup kardinalne mere nula prazan skup,
odatle bismo dobili da ova mera nije aditivna. Posto, medutim iz
X =
_
iI
X
i
(gde je desno particija od X),
sledi
[X[ = [
_
iI
X
i
[ =
iI
[X
i
[,
sto vazi za svaki X V , u stvari vazi da je [ [ totalno aditivna.
Veoma vazan aspekt kardinalnog merenja imamo u relativnom
odredivanju: za dati skup X odvajamo male i velike podskupove od
X biparticijom P(X):
mali(X) = Y X [ [Y [ < [X[;
veliki(X) = Y X [ [Y [ = [X[.
Tu sad imamo sito kojim se ltriraju mali podskupovi od velikih:
sito(Y ) =
_
0 , Y mali(X)
1 , Y veliki(X)
, Y X.
Mada su deniciona svojstva u predikatima mali(X) i veliki(X) kom-
plementarna, funkcija sito se uslovno receno pozeljno ponasa (mozda)
samo na konacnim domenima: samo tada se predikati
mali(X) i veliki(X)
komplementiraju. U interesantnijem slucaju, kada je domen beskona-
can, ovo komplementiranje se gubi po osnovnom svojstvu beskonacno-
sti da se X moze razbiti u dva disjunktna dela X
1
i X
2
jednako brojan
(jednako meran) sa polaznim X. Tada nam preostaje
mali(X) = I
F
X
- dualni ideal Frechetovog ltera nad X - Frechetova parcijalna kardi-
nalna binarna mera na P(X).
Sama AC obezbeduje postojanje totalnih binarnih mera ultral-
tera (teorema o ultralteru) kao i konstrukciju nemerljivih skupova:
slabljenjem aksiome izbora tope se kontraprimeri - nemerljivi skupovi i
kao sto pokazuje teorema Solovaya, ako je neprotivrecno ZFC+I, moze
se napraviti model za ZF u kome su svi podskupovi od R Lebesgue
merljivi.
Tako imamo, s jedne strane, da se opsta dobra uredljivost i po-
stojanje -aditivne mere (bezatomicne ili atomicne ekvikonsistentno)
teze trpe, pa je merljiv kardinal, ako postoji, tamo gde jeste, uz kon-
centraciju ranije pobrojanih snaznih svojstava. Ova Solovayova teo-
rema kaze i da R moze biti realno merljiv i van Card ose i da je to
svojstvo po konsistentskoj jacini neuporedivo slabije od postojanja re-
alno merljivog kardinala u prisustvu pune aksiome izbora. Solovay je
dokazao da iz aksiome determinacije AD sledi da je
1
merljiv (tu na-
ravno ne vazi AC) cime se veliki krug merenja zatvara (preko najveceg
i najjaceg, nazad do najmanjeg).
10
PCF - moguce konalnosti
ultraproizvoda
Kao posledicu aksiome izbora imamo da je za proizvoljne besko-
nacne kardinale i
+ = = max, .
Stoga se pod kardinalnom aritmetikom uglavnom podrazumeva izuca-
vanje osobina kardinalnog stepenovanja. Neke elementarne rezultate
vezane za kardinalno stepenovanje i kontinuum funkciju smo izveli u
sekciji 3.2.
Easton je pokazao da je kontinuum funkcija na regularnim kardi-
nalima sasvim slobodna, tj. da je jedino ogranicenje ono koje proistice
iz Konigove leme:
cf 2
> , Reg.
Daleko interesantnije je kardinalno stepenovanje u slucaju singularnih
kardinala.

Cuvena Silverova teorema iz 1974. godine, u mnogome
inspirisana Magidorovim rezultatima, inicira istrazivanja vezana za
hipotezu o singularnim kardinalima SCH. Naime, u pomenutoj teo-
remi Silver je dokazao da je za singularan kardinal neprebrojive
451
452 10. PCF - MOGU
CE KOFINALNOSTI ULTRAPROIZVODA
konalnosti
2
=
+
ukoliko je
2
=
+
za stacionarno mnogo kardinala < . SCH se dobija ispustanjem
pretpostavke o neprebrojivoj konalnosti u formulaciji Silverove teo-
reme.
Ubrzo (1975.) Galvin i Hajnal su pokazali da je
2
=
(||
cf
)
+
ukoliko je
jako granicni singularan kardinal neprebrojeve konal-

nosti. Shelah je 1978. dokazivao slicne rezultate ispustanjem pret-
postavke o neprebrojivoj konalnosti. U narednih deset godina She-
lah je razvio mocnu PCF teoriju koja je u mnogome promenila pristup
kardinalnoj aritmetici. Izuzetan rezultat ove teorije je sledeci Shelahov
rezultat: ako je
jako granicni kardinal, onda je

2
<
4
.
U ovom poglavlju dajemo kratak prikaz dokaza ovog rezultata, sa os-
vrtom na pojedine koncepte PCF teorije. Detaljne ekspozicije se mogu
naci npr u [1], [82] i [98].
10.1 Prava konalnost i tacne majorante
Izlaganje pocinjemo preciziranjem notacije. Sa A cemo po pravilu
oznacavati skup ciji su svi elementi regularni kardinali. Proizvod po
A, u oznaci
A, je skup
f : A
_
A [ (a A)f(a) a.
10.1. PRAVA KOFINALNOST I TA
CNE MAJORANTE 453

Za proizvoljnu funkciju h : A Ord proizvod
h denisemo sa
h =
aA
h(a), ).
Ako je I ideal nad A, sa
A/I cemo oznacavati redukovani proizvod

dobrih uredenja a, ), a A, po dualnom lteru D
I
ideala I. Relacije
=
I
, <
I
i
I
su po deniciji redom relacije =
D
I
, <
D
I
i
D
I
. Za Z
A kazemo da je nula skup ako Z I. U suprotnom za Z kazemo
da je pozitivan. Familiju svih pozitivnih skupova oznacavamo sa I
+
.
Ukoliko je I maksimalan pravi ideal, onda je I
+
ultralter.
Neka je T,
P
) proizvoljno parcijalno uredenje. Skup X T je
konalan u T ako za svako p T postoji x X tako da p
P
x.
Konalnost uredenja T, u oznaci cf T, denisemo sa
cf T = min[X[ [ X je konalan u T.
10.1.1 Primer Neka je
T =
_
n<
(
n
n)
i neka je
, m)
P
, n) m = n .
Uocimo proizvoljan skup X konalan u T. Kako su za razlicite m i
n skupovi
m
m i
n
n
P
-neuporedivi, dobijamo da je za
svako n
[X (
n
n)[ =
n
,
pa kako je T disjunktna unija skupova
n
n, n , imamo da je
[X[ =
n<
n
=
,
odakle sledi da je cf T =
.
454 10. PCF - MOGU
Za T kazemo da ima pravu konalnost ukoliko je cf T regularan
kardinal. U tom slucaju koristimo i oznaku
tcfT = .
Za uredenje T kazemo da je -usmereno ako svaki podskup od T
kardinalnosti < ima majorantu u T.
Neka je I pravi ideal nad A. Niz f
[ < ) funkcija u
A je
uporno konalan ukoliko je za svako g
A
g
I
f
za svako pocesi od nekog

0
< .
Denicija 10.1 Neka je X
h, pri cemu h : A Ord i za svako

a A je h(a) > 0. Uocimo proizvoljan ideal I nad A i f

h.
Kazemo da je f tacna majoranta skupa X ukoliko je f
I
-majoranta
skupa X i X <
I
-konalan ispod f, tj. ako za svako g <
I
f postoji
x X tako da je g
I
x.
10.1.2 Primer Neka je f = f
[ < ) rastuci niz u
A pri cemu
je [A[ < = cf < min A i neka je I dualni ideal glavnog ltera
D = A. Pokazimo da je tada funkcija h denisana sa
h(a) = supf
(a) [ <
tacna majoranta niza f. Prvo primetimo da h

A jer je svaki
kardinal a A regularan i a > . Dalje, h je ocigledno -majoranta
skupa X. Pokazimo da je X konalan ispod h. Neka je g < h. Tada
imamo da za svako a A vazi
g(a) < h(a),
pa po deniciji h postoji
a
< tako da je
g(a) f
a
(a) < h(a).
Kako je [A[ < = cf , imamo da = sup
a
[ a A , a kako je
f rastuci niz, mora biti i g f
.
CNE MAJORANTE 455

U nastavku cemo se baviti utvrdivanjem dovoljnih uslova egziste-
ncije tacnih majoranti, koncepta koji je veoma vazan u PCF teoriji.
Neka je f = f
[ < ) <
I
-rastuci niz u
A
Ord. Kazemo da je niz
f jako rastuci ako postoji familija nula skupova Z
[ < takva
da za svako < vazi
Z
a A [ f
(a) f
(a).
Za skupove Z
, < kazemo da podrzavaju jaki rast niza f.

10.1.3 Primer Neka je [A[ < = cf < min A, I pravi ideal nad
A i neka je f = f
[ < ) <
I
-rastuci niz u
A. Pokazimo da su
sledeci iskazi ekvivalentni:
1. f ima jako rastuci podniz duzine ;
2. f ima tacnu majorantu takvu da a A [ cf h(a) = D
I
;
3. f je konalno ekvivalentan nekom <-rastucem nizu duzine .
Napomenimo da su <
I
-rastuci nizovi f i g duzine konalno
ekvivalentni ukoliko imaju -podnizove f
i g
takve da je
f
<
I
g
<
I
f
+1
za svako < .
1 2: Neka je Z
[ < familija nula skupova takvih da je za

svako <
Z
a A [ f
(a) f
(a).
Denisimo funkciju h
A sa
h(a) = supf
(a) [ < a / Z
.
Neka je A
0
=
<
(A Z
). Ocigledno A
0
D
I
i
[A
0
[ [A[ < .
456 10. PCF - MOGU
Za proizvoljno a A denisimo skupove X
a
i Y redom sa
X
a
= < [ a / Z
i Y = a A
0
[ [X
a
[ < .
Iz regularnosti kardinala i cinjenice da je
[Y [ [A
0
[ <
sledi da je
Y
= supsup X
a
[ a Y < ,
a iz denicije skupova X
a
, a A i Y , kao i iz pretpostavljenog jakog
rasta niza f sledi da za svako >
Y
vazi
(A Z
) Y = 0.
Dalje,
(A Z
Y
) = (A Z
Y
) A
0
= (A Z
Y
) ((A
0
Y ) Y )
= (A Z
Y
) (A
0
Y ),
odakle sledi da A
0
Y D
I
. Pokazimo da za svako a A
0
Y vazi
cf h(a) = . Primetimo je za svako takvo a
[X
a
[ = ,
pa iz denicije funkcije h neposredno sledi da je
h(a) =
_
f
(a) [ X
a
.
Kako je regularan kardinal i kako je niz f <
I
-rastuci, mora biti i
cf h(a) = cf = ,
odakle sledi da a A [ cf h(a) = D
I
. Preostaje da pokazemo
da je h tacna majoranta niza f. Neka je g <
I
h i neka je
B = a A [ g(a) < h(a).
CNE MAJORANTE 457

Naravno, B D
I
. Tada za proizvoljno a B imamo da je
g(a) < h(a) = supf
(a) [ < a / Z
,
pa postoji
a
< tako da a / Z
a
i g(a) < f
a
(a). Neka je
= sup
a
[ a B.
Kako je [B[ [A[ < i kako je regularan kardinal, imamo da je
< . Sada za proizvoljno a B (A Z
) vazi i
a B (A (Z
Z
a
),
odakle sledi da je g <
I
f
.
2 3. Neka je h tacna majoranta niza f i neka
X = a A [ cf h(a) = D
I
.
Za svako a X neka je S
a
konalan podskup od h(a) kardinalnosti .
Denisimo niz g = g
[ < ) na sledeci nacin:

g
() =
_
-ti element od S
a
, a X
, a A X
.
Sasvim lako se proverava da je niz g <-rastuci i konalno ekvivalentan
sa f.
3 1: Dokazacemo nesto opstije tvrdenje, tzv. sendvic argument:
10.1.4 Neka je g = g
[ < ) jako rastuci niz takav da je

g
<
I
f

I
g
+1
za svako xi < . Tada je i niz f jako rastuci.
Neka su Z
, < nula skupovi koji podrzavaju jaki rast niza g.

Dalje, za proizvoljno < neka je W
I nula skup koji podrzava

sendvic
g
<
I
f

I
g
+1
,
458 10. PCF - MOGU
tj.
W
= a A [ g
+1
(a) < f
(a) g
(a).
Sasvim lako se proverava da skupovi
Y
= W
Z
+1
, <
podrzavaju jaki rast niza f.
Kako bismo pojednostavili notaciju, nadalje cemo dodatno po-
drazumevati da je I ideal (pravi ukoliko se drugacije ne naglasi) ideal
nad A, regularan kardinal takav da je
[A[ < < min A
i da je f = f
[ < ) <
I
-rastuci niz u
A. Sledeci pojmovi imaju

vazno mesto u PCF teoriji:
1. Neka je < regularan kardinal. Kazemo da niz f ima ()
svojstvo ukoliko f ima strogo rastuci podniz duzine .

2. Kazemo da niz f ima BPP
svojstvo (bounding projection prop-

erty) ako za svaki niz S = S
a
[ a A) skupova ordinala takvih
da je [S(a)[ < i da je niz f <
I
-ogranicen funkcijom sup of S
denisanom sa
sup of S(a) = sup S
a
, a A,
postoji < tako da je funkcija proj(f
, S) denisana sa
proj(f
, S)(a) = min(S
a
f(a)), a A
<
I
-majoranta niza f.
Vezu izmedu ovih pojmova i tacnih majoranti daje nam sledeca teo-
rema, koju navodimo bez dokaza.
CNE MAJORANTE 459

10.1.5 Teorema Neka je I ideal nad skupom regularnih kardinala A,
> [A[
+
regularan kardinal i neka je f = f
[ < ) <
I
-rastuci niz
funkcija iz
A
Ord. Tada su za svaki regularan kardinal iz intervala
[[A[
+
, ] sledeci iskazi ekvivalentni:
1. f zadovoljava ()
;
2. f zadovoljava BPP
;
3. f ima tacnu majorantu g takvu da
a A [ cf g(a) < I.
Prelazimo na opis dovoljnog uslova koji obezbeduje ()
. Za ovo
nam je potreban sledeci kombinatorni princip, tzv. club pogadanje:
Neka je S stacionaran skup. Niz skupova
C
[ S),
pri cemu je C
club u , je club pogadanje ako za svaki club C

postoji S tako da je C
C.
10.1.6 Teorema Neka je regularan kardinal. Ako je kardinal
takav da je cf
++
, onda svaki stacionarni skup
S S
= [ cf =
ima club pogadanje C
[ S).
Dokaz
Tvrdenje cemo dokazati u slucaju kada je neprebrojiv. Za slucaj
= citaoca upucujemo na teoremu 2.5 u [82].
Neka je S S
proizvoljan stacionaran skup. Fiksirajmo niz

C = C
[ S)
460 10. PCF - MOGU
takav da je C
club u kardinalnosti za svako S. Za proizvoljan

club E denisimo niz
C
E
= C
E [ S E
),
pri cemu je
E
= E [E je neogranicen u
skup tacaka akumulacije skupa E. Ocigledno je E
E takode club.
Niz C
E
je denisan na S E
kako bi se obezbedilo da C
E bude
club u .
Tvrdimo da je C
E
club pogadanje za neko E. Teorema zahteva
da je club pogadanje denisano na celom S, sto se trivijalno postize
ukoliko je denisan na stacionarnom podskupu - u preostalim tackama
se proizvoljno denise.
Pretpostavimo suprotno. Tada za svaki club E postoji club
D
E
koji se ne pogada nizom C
E
. Drugim recima, za svaki ordinal
S
imamo da
C
E , D
e
.
Stoga transnitnom indukcijom mozemo denisati inkluzijski opada-
juci niz clubova E
[ <
+
u tako da vazi:
1. E
0
= ;
2. E
[ < za granicni <

+
;
3. E
+1
= (E
D
E
)
.
Neka je
E =
[ <
+
.
Kako je cf
++
, E je club u . Kontradikciju izvodimo na sledeci
nacin: neka je S
E proizvoljno. Tada postoji <

+
tako da
je
C
E = C
,
CNE MAJORANTE 461

jer skupovi E
inkluzijski opadaju i [C
[ = . Dakle, za svako >

imamo da je
C
E = C
,
pa posebno i u slucaju = + 1. Medutim, S
E
+1
, pa mora
biti
C
, E
+1
;
kontradikcija.
10.1.7 Teorema Neka je I pravi ideal nad A, i regularni kar-
dinali takvi da je
++
< i neka je f = f
[ < ) <
I
-rastuci niz
funckija u
A
Ord takav da vazi sledece:
Za svaki ordinal < konalnosti
++
postoji club E
takav
da je za neko
iz
supf
[ E
<
I
f
. (10.1)
Tada f zadovoljava ()
.
Dokaz
Neka je S = S
++
i neka je C
[ S) club pogadanje za S. Neka

je U neogranicen podskup od . Trazimo X
0
U <-tipa takav da
je f
[ X
0
) jako rastuci. U tom cilju prvo denisemo neprekidan
(sadrzi granicne tacke) rastuci niz
i
[ i <
++
) u rekurzivno na
sledeci nacin:

0
je proizvoljan ordinal u ;

i
= sup
j
[ j 
i
u takav da je h

++
regularan,
mozemo denisati
i+1
kao najmanji ordinal u U takav da je
i+1
> sup
[ S.
462 10. PCF - MOGU
Iz konstrukcije sledi da je
h
<
I
f
i+1
ukoliko je odgovor za h
pozitivan. Skup
D =
i
[ i <
++
je zatvoren i njegov tip uredenja je

++
. Neka je
= sup D.
Tada je D club u < i cf =
++
. Po pretpostavci postoji club
E
takav da vazi (10.1). Otuda za neko
< imamo da je
supf
[ E
<
I
f
. (10.3)
Primetimo da je D E
club u , odakle sledi da je i

C = i
++
[
i
E
takode club. Kako je C
[ S) club pogadanje, za neko S je

C
C. Sada (10.3) povlaci da je

supf
i
[ i C
<
I
f
. (10.4)
Neka je N
skup onih i C
za koje je C
i ogranicen u i.
Pokazimo da je niz
f
i
[ i N
)
jako rastuci. Kako
i+1
U za svako i, sendvic argument ce nam
obezbediti jaki rast niza f
[ U), a time i tvrdenje u celini.

Za ovo je dovoljno pokazati da za svako i < j C
vazi
supf
k
[ k i k C
<
I
f
j
.
Ovo neposredno sledi iz denicije
i+1
: pitamo se da li je h
<
I
domini-
rano nekim f
. Odgovor je pozitivan, jer je f
jedna takva majoranta.
CNE MAJORANTE 463

10.1.8 Posledica Neka je I pravi ideal nad skupom regularnih kar-
dinala A i neka je regularan kardinal takav da je
A/I -usmeren.
Ako je g
[ < ) proizvoljan niz u
A, onda postoji <

I
-rastuci niz
f duzine u
A/I takav da je
g
<
I
f
+1
, <
i da f zadovoljava ()
za svaki regularan kardinal takav da je

++
<
i da
a A [ a
++
I.
Dokaz
Niz f konstruisemo rekurzivno na sledeci nacin:
1. f
0
je proizvoljna funkcija u
A;
2. f
+1
je proizvoljna funkcija u
A koja <-dominira i f
i g
;
3. Neka je < granicni ordinal. Razlikujemo dva slucaja:
(a) Neka je cf =
++
, pri cemu je regularan,
++

++
, tj. f
<
I
-dominira svako f
, < .
(b) U suprotnom, neka je f
proizvoljna
i
majoranta skupa
f
[ < u
A, koja postoji na osnovu -usmerenosti.

Prethodna lema obezbeduje da konstruisani niz f ima trazene osobine.
Za proizvoljan skup kardinala X neka je

X
(+)
=
+
[ X.
464 10. PCF - MOGU
10.1.9 Teorema Neka je singularan kardinal. Tada postoji club
C takav da je
+
= tcf(
C
(+)
/J
bd
),
pri cemu je J
bd
ideal ogranicenih podskupova od C
(+)
.
Dokaz
Tvrdenje cemo dokazati u slucaju kada je singularan kardinal
neprebrojive konalnosti. Za dokaz slucaja kada je cf =
0
videti
teoremu 4.15 u [82].
Neka je C
0
club granicnih kardinala takav da je [C
0
[ = cf i
da je cf < min C
0
. Odavde sledi da su sve granicne tacke skupa C
0
singularni kardinali, pa bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti
da su svi elementi skupa C
0
singularni kardinali.
Pokazimo da je
C
(+)
/J
bd
+
-usmeren. Zaista, neka je F
C
(+)
kardinalnosti < i neka je
h(a) = supf(a) [ f F
za svako a C
(+)
koje je iznad [F[ (kako bi obezbedili da h(a) a)
i neka je na manjim a-ovima h proizvoljno denisano. Lako se vidi
da je h <
J
bd majoranta skupa F odakle imamo -usmerenost.

Sto
se tice
+
-usmerenosti, proizvoljan F kardinalnosti mozemo
predstaviti kao uniju < cf skupova kardinalnosti < . Svaki od ovih
skupova ima <
J
bd majorantu, a kako majoranti imamo cf < , zbog
-usmerenosti i skup majoranti ima <
J
bd majorantu.
Iz
+
ogranicenosti sledi da u
C
(+)
postoji <
J
bd-rastuci niz f =
f
[ <
+
) koji zadovoljava ()
za svaki regularan kardinal < .

Odavde sledi da f ima tacnu majorantu h : C
(+)
0
Ord takvu da je
a C
(+)
0
[ cf h(a) < J
bd
(10.5)
za svaki regularan kardinal < . Mozemo pretpostaviti da je h(a)
a za svako a C
(+)
0
, jer je identicka funkcja <
J
bd-majoranta niza f.
Pokazimo da skup
C
0
[ h(
+
) =
+
10.2. SILVEROVA TEOREMA 465

sadrzi club. Pretpostavimo suprotno, neka postoji stacionaran S C
0
takav da je
( S)h(
+
) <
+
.
Kako je C
0
skup singularnih kardinala, imamo da je
S)cf

X(
+
) < ,
pa je po Fodorovoj teoremi cf h(
+
) ograniceno sa nekim < za
stacionarno mnogo S, sto je u kontradikciji sa (10.5).
Ovim smo pokazali da postoji club C C
0
takav da je
( C)h(
+
) =
+
.
Tvrdimo da je
+
= tcf(
C
(+)
/J
bd
).
No ovo je neposredna posledica cinjenice da je h C
(+)
, koja je
identicka funkcija, tacna majoranta niza
f
C
(+)
[ < +)
koji je <
J
bd-rastuci i duzine
+
.
10.2 Silverova teorema
Kao ilustraciju primene teorije tacnih majoranti navodimo dokaz
Silverove teoreme. U formulaciji Silverove teoreme koristili smo gimel
funkciju

cf
.
Originalna Silverova teorema se dobija koriscenjem predstavljanja kar-
dinalnog stepenovanja preko gimel funkcije (Jech i Bukovsky 1965.,
videti npr [38]).
466 10. PCF - MOGU
10.2.1 Silverova teorema Neka je singularan kardinal neprebro-
jive konalnosti takav da postoji stacionaran skup kardinala S
takav da je
cf
=
+
za svako S. Tada je i
cf
=
+
.
Dokaz
Kao sto smo u prethodnoj sekciji videli, postoji club C takav
da je
tcf(
C
(+)
/J
bd
) =
+
.
Bez umanjenja opstosti mozemo pretpostaviti da je S = S C, pa na
osnovu prethodnog imamo da je
tcf(
S
(+)
/J
bd
) =
+
.
Neka je f = f
[ <
+
) J
bd
-rastuci konalan niz u
S
(+)
/J
bd
.
Kako je
cf
=
+
za svako S, postoji kodiranje svih parova
oblika , X), X []
cf
, ordinalima iz
+
. Stoga svaki X []
cf
mozemo kodirati funkcijom h
X

S
(+)
, pri cemu je h
X
(
+
) kod
skupa X . Dakle, za X ,= Y funkcije h
X
i h
Y
su skoro disjunktne.
Kako je h
X
<
J
bd f
za neko <
+
, dovoljno je pokazati da vazi
sledece pomocno tvrdenje:
10.2.2 Za svako g
S
(+)
skup
F = X []
cf
[ h
X
<
J
bd g
je kardinalnosti .
Pretpostavimo suprotno, neka je [F[
+
. Za svako S ksir-
ajmo enumeraciju od g(
+
)
+
ciji je tip uredenja . Preko ove
enumeracije h
X
(
+
) moze se posmatrati kao ordinal k
X
() < kad
god je h
X
(
+
) < g(
+
). Na ovaj nacin je za svako X F funkcija h
X
prevedena u regresivnu funkciju na nekom stacionarnom podskupu od
S.
10.3. SVOJSTVA PCF FUNKCIJE 467
Po Fodorovoj teoremi, postoji stacionaran S
X
S na kome je
funkcija k
X
ogranicena nekim
X
< . Kako podskupova od S ima
2
cf
< ,
postoje F
0
F kardinalnosti
+
, stacionaran S
0
S i
0
S
0
tako
da je S
X
= S
0
i
X
=
0
za svako X F
0
. Dalje, za pomenutu
funkciju prevoda, koja S
0
slika u odgovarajuci ordinal u
0
i koja
indirektno kodira X , mozemo pretpostaviti da je nezavisna od
izbora X F
0
, posto takvih funkcija ima ne vise od
cf
0
=
+
0
. No
ovo je kontradiktorno jer funkcija prevoda za h
X
potpuno odreduje
skup
X =
_
X [ S
0
.
10.3 Svojstva pcf funkcije

U ovoj kratkoj sekciji navodimo samo ona svojstva pcf funkcije
koja se direktno koriste u dokazu Shelahove teoreme. Za dokaz vecine
od njih potreban je znacajan dodatni razvoj PCF teorije, koji zbog
poprilicnog obima u mnogome otezava citanje, te ga ovde izostavljamo.
Detaljna ekspozicija je data u [1] i [82], s tim da smo kod svakog
nedokazanog tvrdenja dali i konkretan pointer na odgovarajuce mesto
u navedenim clancima.
10.3.1 Denicija Skup mogucih konalnosti proizvoda
A deni-
semo sa
pcf(A) = cf (
A/D) [ D je ultralter nad A.

Navedimo prvo najelementarnija svojstva pcf funkcije:
10.3.2 Teorema Neka su A i B skupovi regularnih kardinala. Tada
vazi:
468 10. PCF - MOGU
1. A pcf(A);
2. Ako je A B, onda je pcf(A) pcf(B);
3. pcf (A B) = pcf(A) pcf(B);
4. Ako je B A, onda je pcf(A) pcf(B) pcf(A B);
5. Ako je A konacan, onda je A = pcf(A);
6. Ako je A beskonacan i ako je B konacan podskup od A, onda je
pcf(A) = B pcf(A B);
7. min A = min pcf(A);
8. Ako je A beskonacan, onda A i pcf(A) imaju istih prvih cla-
nova.
Dokaz
1. Za proizvoljno x A uocimo glavni ultralter D generisan sa
x. Tada je
A/D

= x (kao uredenja), pa je cf
A/D = cf x = x,
odakle po deniciji sledi da x A.
2. Neka je D ultralter nad A i neka je E ultralter nad B koji
produzuje D. Pokazimo da je cf
D
A = cf
B/E. S jedne strane,

neka je niz f
D
[ < ) konalan u
A/D i neka je
f
(x) =
_
f
(x) , x A
0 , x B A
.
Tada je niz f
E
[ < ) konalan u
B/E. Zaista, neka je f
B
proizvoljno. Tada f A
A, pa postoji < tako da je g A

D
f
, tj. da
X = x A [ g(x) f
(x) D.
Posto je D E, imamo da
X x B [ g(x) f
(x) E,
tj. g
E
f
.
S druge strane, neka je niz f
E
[ < ) konalan u
B/E.
Tvrdimo da je niz f
A
D
[ < ) konalan u
A/D. Zaista, neka

je g

A proizvoljno i neka je g

B ma koja funkcija koja
produzuje g. Tada postoji < tako da je g
E
f
, tj.
X = x B [ g
(x) f
(x) E.
Posto je D ultralter nad A i da X A E, mora biti i X A D,
odakle sledi da
X A x A [ g(x) (f
A)(x) D,
tj. g
D
f
A.
3. Na osnovu prethodne tacke sledi da je
pcf (A), pcf (B) pcf (A B),
pa je i
pcf (A) pcf (B) pcf (A B).
S druge strane, neka je E ultralter nad AB. Tada A E ili B E.
Ako A E, onda je D = AX [ X E ultralter nad A, pa sasvim
slicno kao u tacki 2 pokazujemo da je cf
A/D = cf
(A B)/E.
4. Neka pcf (A) pcf (B). S obzirom da pcf (A), postoji
ultralter D nad A takav da je
cf
A/D = .
Posto je A = (A B) B (jer je B A), imamo da ili A B D, ili
B D. Ako B D, onda je skup
E = X B [ X D
ultralter nad B i, na isti nacin kao u tacki 2, bismo pokazali da je
cf (
B/E) = ,
470 10. PCF - MOGU
sto je u suprotnosti sa cinjenicom da / pcf B. Dakle, mora biti
A B D. Sada je skup
D
= X (A B) [ X D
ultralter nad A B, pa na isti nacin kao u tacki 2, zakljucujemo da
je cf
(A B)/D
= , tj. da pcf (A B).

5. Direktno sledi iz cinjenice da nad konacnim skupom postoje
iskljucivo glavni lteri.
6. Imamo da je
pcf (A) = pcf (A B) pcf (B) (po tacki 3)
= pcf (A B) B (po tacki 5).
7. Neka je a = min A. Denisimo niz f
[ < a) u
A sa
f
(b) = , b A.
Primetimo da je ovaj niz strogo rastuci u ultrasteptenu
A/D bez
obzira na izbor ultraltera D nad A, odakle sledi da je
cf (
A/D) a,
a time i a = min pcf (A).
8. Primetimo da je dovoljno pokazati da je za svako pcf (A)A
skup A beskonacan. Pretpostavimo suprotno, neka je za neko
pcf (A)A skup A konacan i neka je a = min(A). Kontradikciju
izvodimo tako sto cemo pokazati da je a = .
Iz denicije a sledi da je a i za svako b A imamo da je b < ,
odakle sledi da je A = A a. Sada po tacki 6 imamo da
pcf (A) = pcf (A a) (A ),
pa je a po tacki 7, a time i a = .
Za skup regularnih kardinala A kazemo da je progresivan ukoliko
je [A[ < min A.
10.3.3 -usmerenost Neka je A progresivan interval regularnih kar-
dinala. Tada je pcf(A) interval regularnih kardinala.
Napomena
Videti teoremu 3.4 u [1]
Za proizvoljan skup A regularnih kardinala denisemo ideal J
<
[A]
sa
J
<
[A] = X A [ pcf (X) .
Drugim recima, X J
<
[A] ako i samo ako za svaki ultralter D nad
A takav da X D imamo da je
cf (
A/D) < .
Primetimo da je J
<
[A] pravi ideal u slucaju kad pcf (A). Ukoliko
je jasno o kome skupu A se radi, umesto J
<
[A] pise se kratko J
<
.
10.3.4 Teorema reprezentacije
Ako je singularan kardinal neprebrojive konalnosti, onda postoji
club C takav da je
tcf(
C
(+)
/J
<
[C
(+)
]) =
+
,
pri cemu je C
(+)
=
+
[ C. Posebno, max pcf(C
(+)
) =
+
.
Napomena
Videti teoremu 4.12 u [1], kao i leme 8.13, 8.14 i posledicu 8.15 u
[82].
10.3.5 Neka je singularan kardinal i neka je beskonacan kardinal
takav da je interval A regularnih kardinala iz (, ) kardinalnosti .
Tada je
cf []
, ) = max pcf(A).
Napomena
Videti teoremu 5.11 u [1].
472 10. PCF - MOGU
10.3.6 Neka je A progresivan skup regularnih kardinala. Tada ne
postoji skup B pcf(A) takav da je [B[ = [A[
+
i da je
b > max pcf(B b)
za svako b B.
Napomena
Videti dokaz teoreme 6.4 u [1].
10.4 Dokaz Shelahove teoreme
U ovoj sekciji cemo dokazati centralni rezultat pcf teorije:
< max(2
0
)
+
,
4
.
Sto se samog rezultata tice, poznato je da za progresivan skup kardi-

nala A kardinalnost pcf(A) ne prelazi 2
|A|
, a otvoreno je pitanje da li
je [pcf(A)[ [A[.
10.4.1 Teorema Neka je A interval regularnih kardinala takav da je
[A[ < min A. tada je
[pcf(A)[ < [A[
+4
.
Dokaz
Suprotno tvrdenju teoreme, pretpostavimo da je A progresivan in-
terval regularnih kardinala takav da je [pcf(A)[ [A[
+4
i oznacimo
kardinalni broj skupa A sa . Konstruisacemo niz kardinala B u
pcf(A) duzine
+
takav da je b > max pcf(B b) za svako b B,
i na taj nacin dobiti kontradikciju sa 10.3.6.
Neka je S = S
+3
+
skup ordinala u
+3
konalnosti
+
. Izaberimo
club pogadajuci niz C
k
[ k S). Tada za svaki club E
+3
postoji
k S tako da je C
k
E.
10.4. DOKAZ SHELAHOVE TEOREME 473
Posmatrajmo kardinal sup A i neka je ordinal takav da je
sup A =
.
Kako je pcf(A) interval regularnih kardinala (na osnovu 10.3.3) i kako
je po pretpostavci [pcf(A)[
+4
, svaki regularan kardinal iz skupa
+
[ <
+4
pripada skupu pcf(A).
Nameravamo da denisemo zatvoren skup D
+4
ciji je tip
uredenja
+3
. Trazeni nemoguc niz B duzine
+
ce biti podskup skupa
+
+
[ D. Konstrukciju vrsimo transnitnom rekurzijom na
sledeci nacin:
1.
0
= 0;
2. Ako je i <
+3
granicni ordinal veci od 0, onda je
i
= sup
j
[ j < i;
3. Pretpostavimo da su konstruisani
j
, j i <
+3
i opisimo
konstrukciju
i+1
. Za svako k S neka je
e
k
=
+
j
[ j C
k
(i + 1).
Tada je
e
(+)
k
=
+
[ e
k
skup regularnih kardinala, pa kako imamo

+3
takvih k, iz reg-
ularnosti
+4
sledi da postoji
i+1

+4
tako da je
max pcf(e
(+)
k
) <
+
i+1
za svako k S za koje je max pcf(e
(+)
k
) <
+
+4.
Dakle, D =
i
[ i <
+3
i neka je = sup D. Tada je =
+
singularan kardinal konalnosti
+3
. Sada, na osnovu teoreme
reprezentacije 10.3.4, sledi da postoji club C D takav da je
+
= max pcf(
+
+
[ C). (10.6)
474 10. PCF - MOGU
Skup D je izomorfan (kao -struktura) kardinalu
+3
, pa se pri tom
izomorzmu skup C transformise u club E
+3
. Drugim recima,
E = i
+3
[
i
C.
Na osnovu club-pogadanja, postoji k S tako da je C
k
E (napo-
menimo da je C
k
[ k S) club-pogadajuci niz). Tvrdimo da skup
B =
+
+
j
[ j C
protivreci 10.3.6, pri cemu smo sa C
k
oznacili skup onih elemenata
skupa C
k
koji nisu tacke akumulacije. Primetimo da skupovi C
k
i C
k
imaju isti tip uredenja:
+
. Dovoljno je pokazati da za svako i C
k
vazi
max pcf(
+
+
j
[ j C
k
(i + 1)) <
+
i+1
. (10.7)
Razmotrimo trecu tacku u konstrukciji niza D. Tada je
e
(+)
k

+
+
[ C,
pa iz (10.6) sledi da je
max pcf(e
(+)
k
)
+
,
odakle sledi (10.7).
Prethodna teorema ima iznenadujuce posledice. Razmotrimo skup
A =
n
[ n .
Na osnovu 10.3.5 je
cf [
0
, ) = max pcf(A).
Medutim, pcf(A) je interval regularnih kardinala velicine <
4
, pa ako
je max pcf(A) =
, onda je <
4
. Stoga je
cf [
0
, ) <
4
.
10.4. DOKAZ SHELAHOVE TEOREME 475
Ovaj rezultat vazi cak i ako je kontinuum veci od
4
. Ako je 2
0
<
,
onda na osnovu prethodnog odmah dobijamo da je
<
4
.
Uopstavanjem dobijamo sledecu teoremu.
10.4.2 Teorema Ako je
singularan kardinal takav da je <
,
onda je
cf [
]
||
, ) <
||
+4.
Dokaz
Neka je [[ = . Tada je <
, pa za interval A regularnih
kardinala u (,
) imamo da je [A[ kao i da je A progresivan

skup. Na osnovu 10.3.5 sledi da je =
, a time i
cf [
, ) = max pcf(A).
Na osnovu prethodne teoreme sledi da je
[pcf(A)[ < [A[
+4
,
odakle sledi da je
max pcf(A) <
+|A|
+4
+4,
a time i cf [
, ) <
+4.
Neposredna posledica prethodne teoreme je cinjenica da za granicni
ordinal > 0 takav da je [[
cf
<
vazi
cf
<
||
+4.
Shelahova PCF teorija je u mnogome promenila pogled na kardi-
nalnu aritmetiku, pokazujuci da se i elementarnim sredstvima (bez
forsinga i unutrasnjih modela) mogu dobiti izuzetni rezultati. Kako
476 10. PCF - MOGU
se u razumevanju PCF teorije nigde ne zahteva no razdvajanje si-
ntakse i semantike, ova teorija postaje, makar principijelno, dostupna
sirokom krugu citalaca. Takode, PCF teorija svedoci i o vitalnosti i
znacaju ultraproizvoda kao matematickog koncepta.
Nadamo se da ce ovaj kratki pregled omoguciti citaocu da stekne
osnovnu intuiciju o ovoj vaznoj matematickoj teoriji. Zainteresovani-
ma za dalje citanje preporucujemo clanke [1] i [82], koji su dostupni
putem interneta.
478 .
JAKE AKSIOME BESKONA
CNOSTI - SKRA
CENA MAPA
pozicija na Ord konsistentska moc
0 = 1
.
.
.
n-ogroman
ogroman
1. ekstendibilan > superkompaktnih ekstendibilan
1. superkompaktan > merljivih superkompaktan
1. kompaktan (moze da bude jednak kompaktan

1. merljivom ili 1. superkompaktnom)
1. merljiv > slabo kompaktnih merljiv, RV-merljiv, 0
1. totalno neopisiv
1.slabo kompaktan jako nedostiziv -
1
1
-neopisiv slabo kompaktan jako nedostiziv
1. jako hiper Mahlo > jako Mahlo jako hiper Mahlo
1. jako Mahlo > jako hiper nedostizivih jako Mahlo
1. jako hiper nedostiziv > jako nedostizivih jako hiper nedostiziv
1. jako nedostiziv jako nedostiziv

RV-merljivi ( 2
0
), realno veliki
1. slabo hiper Mahlo > slabo Mahlo
1. slabo Mahlo > slabo hiper nedostizivih
1. slabo hiper nedostiziv > slabo nedostizivih
1. slabo nedostiziv
479
JAKE AKSIOME BESKONA
CNOSTI - SKRA
CENA MAPA
hijerarhija teorija po konsistentskoj moci
ZFC + n-ogroman
ZFC + ogroman
ZFC + Vopenkin princip
ZFC + ekstendibilan
ZFC + superkompaktan
ZFC + kompaktan, ZFC + PMEA, ZFC + realno kompaktan kardinal,

ZFC + normalni Mooreovi prostori su metrizabilni
ZFCM, ZFC + -aditivna totalna eskstenzija Lebesgueove mere,

ZFC + 2
0
je RV-merljiv, ZFC +HCS
ZFC + Lebesgueova mera se moze prosiriti sa proizvoljnih 2

0
skupova,
ZFC +cMEA, ZFC + Hausdorov kardinbal, svojstva Ramseya, Aleksandrova,
Kurepino svojstvo grananja na nedostizivim kardinalima
ZFC + I, ZF + DC + svaki skup realnih brojeva je Lebesgue merljiv+

svaki neprebrojiv skup realnih brojeva sadrzi prefektan skup
ZF, ZFC, ZFL, ZF +AC, ZFC + 2

0
=
2
, ZFC + WMEA
PA, ZFC Inf +Inf

480 .
Literatura
[1] U.Abraham; M. Magidor, Cardinal arithmetic, preprint 2003
[2] U. Abraham; S Todorcevic, Partition properties of
1
com-
patible with CH, Fund. Math. 152 (1997), no. 2, 165181.
[3] J. W. Addison, Y. N. Moschovakis, Some consequences of the
axiom of denable determinateness, Proc. Acad. Sci. U.S.A.
59, 708712, 1967.
[4] B. Balcar; W. Glowczy nski; T. Jech, The sequential topology
on complete Boolean algebras, Fund. Math. 155 (1998), 59-
78.
[5] B. Balcar, T. Jech, and T. Pazak. Complete c.c.c. boolean
algebras, the order sequential topology, and a problem of von
Neumann. preprint, 2003.
[6] J. Barwise, Admissible sets and structures, Springer 1975
[7] J. L. Bell, On the relationship between weak compactness
in /
1
,
, /
1
,
1
and restricted second order languages, Arch.
Math. Logik Grundlagenforsch, 15, 7478, 1972.
[8] J. L. Bell, A. B. Slomson, Models and ultraproducts, North
Holland, 1969.
[9] M. Benda, Reduced products and nonstandard logics, J.
Symb. Logic 34, 1969, 424436.
481
482 LITERATURA
[10] M. Benda, Reduced products, lters and Boolean ultrapow-
ers, Ph.D. Thesis, Univ. of Wisconsin, 1970.
[11] A. Blaszczyk; S. Shelah, Regular subalgebras of complete
Boolean algebras, Journal of Symbolic Logic 66 (2001), no.
2, 792800.
[12] L. Bukovsky, The continuum problem and powers of alephs,
Comment. Math. Univ. Carolinae 6, 1965, 125128.
[13] L. Bukovsky, K. L. Prikry, Some metamathematical proper-
ties of measurable cardinals, Bull. Acad. Polon. Sci. Ser. Sci.
Math. Astron. Phys. 14, 1966, 9599.
[14] G. Cantor, Contributions to the Founding of the Theory
of Transnite Numbers (translated by P. E. B. Jourdain;
reprinted by Dover Publ., New York), 1915.
[15] C. C. Chang, Descendingly incomplete ultralters, Trans.
Am. Math. Soc. 126, 1967, 108118.
[16] C. C. Chang, H. J. Keisler, Model theory, Studies in Logic
and the Foundations of Mathematics, 102. North-Holland
Publishing Co., Amsterdam-New York, 1990.
[17] P. J. Cohen, A minimal model for set theory, Bull. Amer.
Math. Soc. 69, 1963, 537540.
[18] P. J. Cohen, The independence of the continuum hypothesis
I, II, Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 50 (1963) 11431148, 51
(1964) 105110.
[19] P. J. Cohen Independence results in set theory, in: J. W. Ad-
dison, L. Henkin and A. Tarski, eds., The theory of Models,
NorthHolland 1965, 3954.
[20] W. W. Comfort, S. Negropontis, The theory of ultralters,
Springer 1974
LITERATURA 483
[21] H. G. Dales, W. H. Woodin, An introduction to indepen-
dence for analysts, Cambridge university press 1987.
[22] F. R. Drake, Set theory - an introduction to large cardinals,
NorthHolland 1974.
[23] W. Easton, Powers of regular cardinals, Ann. of Math. Logic
1 (1970), 139178
[24] I. Farah; B. Velickovic, Von Neumanns problem and large
cardinals, preprint, 2004
[25] I. Farah; B. Velickovic, Combinatorial properties of Maharam
algebras, in preparation, 2004
[26] I. Farah; J. Zapletal, Between von Neumanns and Ma-
harams problem, Mathematical Research Letters, 11 (2004),
no. 5-6, 673684.
[27] W. G. Fleissner, The normal Moore space conjecture and
large cardinals, Handbook of Set-Theoretic Topology, K.
Kunen and J. E. Vaughan, eds, North-Holland 1984, 733
760
[28] D.H. Fremlin. Measure Theory, volume 3. TorresFremlin,
2002.
[29] D.H. Fremlin, Maharam algebras, preprint, University of
Essex, available at web
[30] D.H. Fremlin, Problems. University of Essex, version of April
21, 1994.
[31] S. D. Friedman, Fine structure and class forcing, de Gruyter
2000.
[32] M. Gitik and W. J. Mitchell. Indiscernible sequences for
extenders, and the singular cardinal hypothesis. Ann. Pure
Appl. Logic, 82 (1996), no. 3, 273316.
484 LITERATURA
[33] M. Gitik and S. Shelah. More on real-valued measurable
cardinals and forcing with ideals. Israel J. Math., 124 (2001),
221242
[34] W. Glowczy nski, Measures on Boolean algebras. Proc. Amer.
Math. Soc. 111 (1991), no. 3, 845849.
[35] C. Gray, Iterated forcing from the strategic point of view,
PhD dissertation, UC Berkeley, 1982.
[36] T. Jech, More game theoretic properties of Boolean algebras,
Ann. Pure Appl. Logic, 26 (1984), 11-29.
[37] T. Jech, Multiple forcing, Cambridge university press, 1986.
[38] T. Jech, Set Theory, The Third Millennium Edition, revised
and expanded Series, Springer Monographs in Mathematics,
3rd rev. ed., 2003.
[39] R. Jensen, Denable sets of minimal degree. in Mathematical
Logic and Foundations of Set Theory, ed Y. Bar-Hillel, 122
128, North Holland Publ. Co. Amsterdam (1970)
[40] R. Jensen, The ne structure of the constructible hierarchy,
Ann. Math. Logic 4(1972), 229-308
[41] R. Jensen, R. Solovay, Some applications of almost disjoint
sets, Mathematical logic and foundation of set theory, North
Holland 1970, 84104
[42] A. Jovanovic, Some more details in Rudin Keilser order, Sup-
plemento ai Rendiconti del Circolo Matematico di Palermo,
serie II, numero 28, anno 1992.
[43] A. Jovanovic, Uniform measures over continuum, Teoria
della misura e sue applicazioni, atti del convegno, Trieste
(1980), 127129
LITERATURA 485
[44] A. Jovanovic, On real valued measures, Open Days in Model
Theory and Set Theory, Proc. of a Conference held at Jad-
wisin, Poland (1981), W. Guzicki, W. Marek, A. Pelc and C.
Rauszer, eds, 145152
[45] A. Jovanovic, Real valued measurability, some settheoretic
aspects, in Handbook of measure theory, E. Pap editor, El-
sevier 2002, pp 12611293.
[46] A. Jovanovic, A. Perovic, Contrapunctus of the continuum
problem and the measure problem, to appear
[47] H. Judah; S. Shelah, Souslin forcing. Journal of Symbolic
Logic, 53 (1988), 11821207
[48] N.J. Kalton, The Maharam problem. In G. Choquet et al.,
editors, Seminaire Initiation ` a lAnalyse, 28`eme Annee,
number 18, (1989/89), 113
[49] N. J. Kalton; J. W. Roberts, Uniformly exhaustive submea-
sures and nearly additive set functions, Trans. Amer. Math.
Soc. 278 (1983), no. 2, 803816
[50] A. Kanamori, The higher innite, SpringerVerlag 1994.
[51] A. S. Kechris, Classical descriptive set theory, Springer
Verlag 1995.
[52] H. J. Keisler, Ultraproducts of nite sets, Journal of Sym-
bolic Logic, 32, (1967), 4757
[53] K. Kunen Set theory. An introduction to independence proofs
Studies in Logic and the Foundations of Mathematics, 102.
North-Holland Publishing Co., Amsterdam-New York, 1980.
[54] K. Kunen, Random and Cohen reals, in K. Kunen, J. E.
Vaughan, eds, Handbook of set-theoretic topology, North
Holland 1984, 887912
486 LITERATURA
[55]
-
D. Kurepa, Ensembles ordonnes et ramies, Publ. Math.
Univ. Belgrade 4 (1935), 1138
[56]
-
D. Kurepa, Le condition de Souslin et une propriete caracter-
istique des nombres reels, C. R. Acad. Sci. Paris 231 (1950),
11131114
[57]
-
D. Kurepa, The cartesian multiplication and the celularity
numbers, Publ. Inst. Math (Beograd) 2 (1962), 121139
[58] M. S. Kurilic, Cohenstable families of subsets of integers,
The journal of symbolic logic, vol 66, no 1, March 2001
[59] M. S. Kurilic, Changing conalities and collapsing cardinals
in models of set theory, Annals of Pure and Applieed Logic
120 (2003), 225236
[60] M. S. Kurilic, Independece of Boolean algebras and forcing,
Annals of Pure and Applieed Logic 124 (2003), 179191
[61] M. S. Kurilic, Splitting families and forcing, Annals of Pure
and Applieed Logic 145 (2007), 240251
[62] M. S. Kurilic, A. Pavlovic, A consequence of the Proper
Forcing Axiom in topology, Publ. Math. Debrecen 65/12
(2004), 1520
[63] A. Levy, Denability in axiomatic set theory, Memoirs Amer.
Math. Soc. 57 (1965).
[64] A. Levy, R. Solovay, Measurable cardinals and the continuum
hypothesis, Israel J. Math 5 (1967), 234248.
[65] W. A. J. Luxemburg, Reduced products of the real number
system, Applications of Model Theory to Algebra, Analysis
and Probability, Holt Reinbout and Winston, New Yourk
1969
LITERATURA 487
[66] D. Maharam, An algebraic characterization of measure al-
gebras, Annals of Mathematics, 2nd Ser., 48, (1947), no. 1,
154167
[67] M. Magidor, There are many normal ultralters correspond-
ing to a supercompact cardinal, Israel J. Math 9 (1971),
186192
[68] M. Magidor, On the role of supercompact and extendible
cardinals in logic, Israel J. Math 10 (1971), 147157
[69] M. Magidor, A study on identity crisis, Ann. Math. Logic
10 (1976), no 1, 3357
[70] M. Magidor, Nonregular ultralters, Technical report, 1977
[71] M. Magidor, On the singular cardinal problem. I, Israel J.
Math. 28 (1977), no. 12, 131
[72] On the singular cardinal problem. II, Ann. of Math. (2) 106
(1977), no. 3, 514547
[73] M. Magidor, Changing conality of cardinals, Fund. Math.
99 (1978), no. 1, 6171
[74] M. Magidor, Precipitous ideals and
1
4
sets, Israel J. Math.
35 (1980), no. 12, 109134
[75] M. Magidor, Reecting stacionary sets, J. Symbolic Logic
47 (1982), no. 4, 755771
[76] D. A. Martin, Descriptive set theory: projective sets, Hand-
book of mathematical logic, North Holland 1977, 783815
[77] D. A. Martin, R. M. Solovay, A basis theorem for
1
3
sets of
reals, Ann. of Math. 89 (1969), 138159
[78] D. Mauldin, The Scottish Book, Mathematics of the Scottish
Cafe Birkheuser (1981)
488 LITERATURA
[79]

Z. Mijajlovic, An introduction to model theory, University
of Novi Sad, Institute of Mathematics, 1987.
[80]

Z. Mijajlovic, I. Farah, On the number fo expansions of
countable models of rst order theories, FILOMAT (Nis),
9:3 (1995), 831837
[81] A. W. Miller, Descriptive set theory and forcing, Springer
Verlag 1995.
[82] J.D. Monk, Pcf and cardinal arithmetic, preprint 2003
[83] J. R. Munkres, Topology. A rst course, PrenticeHall 1975
[84] J. Mycielski, S. Swierczkowski, On the Lebesgue measur-
ability and the axiom of determinateness, Fund. Math. 54
(1964), 6771
[85] P. Odifreddi, Classical recursion theory, NorthHolland 1989
[86] D. Pincus, R. Solovay, Denability of measures and ultral-
ters, J. Symb. Logic 42 (2), 1977, 179190
[87] A. Perovic, Forcing with propositional Lindenbaum algebras,
to appear
[88] K. Prikry, Changing measurable into accessible cardinals,
Diss. Math. 68 (1970), 552.
[89] K. Prikry, On a problem of Gillman and Keisler, Ann. Math.
Logic 2 (1970), 179187.
[90] K. Prikry, On descendingly incomplete ultralters, Cam-
bridge Summer School in Math. Logic, Lecture Notes in
Math. 337, 459488, Springer (1973)
[91] S. Quickert, Forcing and the reals, Ph.D. Thesis, University
of Bonn, (2002)
LITERATURA 489
[92] S. Quickert, CH and the Sacks property. Fund. Math., 171
(2002), no. 1, 93100
[93] G. E. Sacks, Forcing with perfect closed sets, newblock Proc.
Sympos. Pure Math. 13, Amer. Math. Soc., Providence, RI
1971, 331335.
[94] G. E. Sacks, Countable admissible ordinals and hyperde-
grees, Adv. Math. 19 (1976), 213262.
[95] G. E. Sacks, Higher recursion theory, Perspect. Math. Logic,
Springer 1990.
[96] S. Shelah, Proper forcing, SpringerVerlag 1982
[97] S. Shelah, How special are Cohen and random forcing, Israel
Journal of Math. 88 (1994) no. 1-3, 159174
[98] S. Shelah, Cardinal arithmetic, Oxford University Press
1994.
[99] S. Shelah, There may be no nowhere dense ultralters. Logic
Colloq. 95, Proc. of the Annual European Summer Meeting
of the ASL, Haifa, Israel, Aug. 1995, eds. Makowsky and
Johann, Springer-Verlag, Lec. Notes Logic, vol. 11, (1998),
305324
[100] S. Shelah, On what I do not understand and have something
to say. preprint, Shelahs publication 666
[101] S. Shelah; J. Zapletal, Embeddings of Cohen algebras. Ad-
vances in Math., 126(2), (1997), 93115.
[102] J. R. Shoeneld, The problem of predicativity, Essays on the
foundations of mathematics, Magnes Press, 1961, 132142.
[103] J. R. Shoeneld, Unramied forcing, Proc. Sympos. Pure
Math. 13, Amer. Math. Soc., Providence, RI 1971, 357382.
490 LITERATURA
[104] J. Silver, A large cardinal in the constructible universe, Fund.
Math. 69 (!970), 93100
[105] J. Silver, Every analytic set is Ramsey, J. Sumbolic Logic 35
(1970), 6064
[106] J. Silver, Some applications of model theory in set theory,
Ann. Math. Logic 3(1971), 45110
[107] J. Silver, The independence of Kurepas conjecture and two-
cardinal conjectures in model theory, in Axiomatic set theory,
Proc. Symp. Pure Math. 13, I (D. Scott, ed.), Amer. Math.
Soc., Providence, RI 1971, 383390
[108] J. Silver, The consistency of the GCH with the existence
of a measurable cardinal, in Axiomatic set theory, Proc.
Symp. Pure Math. 13, I (D. Scott, ed.), Amer. Math. Soc.,
Providence, RI 1971, 391396
[109] J. Silver, The bearing of large cardinals on constructibility,
in Morley [1973], 158182
[110] J. Silver, On the singular cardinals problem, Proc. Int.
Congr. Math. Vancouver 1974, 265268
[111] S. Solecki, Analytic ideals and their applications, Ann. Pure
Appl. Logic 99 (1999), no. 1-3, 5172.
[112] R. M. Solovay, Independence results in the theory of cardi-
nals, Notices. Amer. Math. Soc. 10 (1963), 595, abstract
[113] R. M. Solovay, A nonconstructible
1
3
set of integers, Trans.
Amer. Math. Soc. 127 (1967), 5075
[114] R. M. Solovay, On the cardinality of
1
2
sets of reals, in
Foundations of Mathematics, (J. J. Bulo et al., eds.), Sym-
posium Commemorating Kurt Godel, Columbus, Ohio, 1966.
Springer, New York, 1969, pp. 58-73.
LITERATURA 491
[115] R. M. Solovay, A model of set theory in which every set of
reals is Lebesgue measurable, Ann. Math. 92 (1970), 156
[116] R. M. Solovay, Real-valued measurable cardinals, Axiomatic
set theory, D. S. Scott, ed., Proc. Symp. Pure Math., Vol.
13, Part 1, Amer. Math. Soc., Providence, RI, 1971, 397428
[117] R. M. Solovay, Strongly compact cardinals and the GCH, in
Proceedings of the Tarski Symposium (L. Henkin et al., eds.),
Proc. Sympos. Pure Math., Vol. XXV, Univ. of California,
Berkeley, Calif., 1971. Amer. Math. Soc., Providence, R.I.,
1974, pp. 365-372.
[118] R. M. Solovay, W. N. Reinhardt, A. Kanamori, Strong ax-
ioms of innity and elementary embeddings, Ann. Math.
Logic 13 (1978), no. 1, 73-116.
[119] R. M. Solovay, S. Tennenbaum, Iterated Cohen extensions
and Souslins problem, Ann. of Math. (2) 94 (1971), 201-245.
[120] M. Suslin, Probleme 3, Fundamenta Mathematicae 1, 1920,
223
[121] F. D. Tall, Normality versus collectionwise normality,
Handbook of Set-Theoretic Topology, K. Kunen and J. E.
Vaughan, eds, North-Holland 1984, 685732
[122] S. Todorcevic, Partition problems in topology. Contempo-
rary Math. 84, Providence, R.I. AMS
[123] S. Todorcevic, Trees and linearly ordered sets, in Handbook
of SetTheoretic Topology (K. Kunen and J. E. Vaughan,
eds.). North-Holland Publishing Co., Amsterdam-New York,
1984, 235-293.
[124] S. Todorcevic, Topics in Topology, Lecture Notes in Mathe-
matics 1652, SpringerVerlag, Berlin, 1997.
492 LITERATURA
[125] S. Todorcevic, A dichotomy for P-ideals of countable sets,
Fund. Math. 166 (2000), no. 3, 251267.
[126] B. Velickovic, Applications of the open coloring axiom, in
Set Theory of the Continuum (H. Judah, W. Just, and W.
H. Woodin, eds.), Berkeley, CA, 1989. Mathematical Sci-
ences Research Institute Publications 26, Springer-Verlag,
New York, 1992, pp. 137-154.
[127] B. Velickovic, Forcing axioms and stationary sets, Adv. in
Math. 94 (1992), no. 2, 256-284.
[128] B. Velickovic, The basis problem for c.c.c. posets, Set the-
ory (Piscataway, NJ, 1999), 149160, DIMACS Ser. Discrete
Math. Theoret. Comput. Sci., 58, Amer. Math. Soc., Provi-
dence, RI, 2002
[129] B. Velickovic, c.c.c. posets of perfect trees. Comp. Math., 79
(1991) no. 3, 279294.
[130] B. Velickovic. c.c.c. forcings and splitting reals. preprint,
2003.
[131] B. Velickovic, W. H. Woodin, Complexity of reals in inner
models of set theory, Ann. Pure Appl. Logic 92 (1998), no.
3, 283-295.
[132] P. Vopenka, P. Hajek, The theory of semisets, North Holland
1972
[133] W. H. Woodin, Supecompact cardinals, sets of reals, and
weakly homogeneous trees, Proc. Nat. Acad. Sci. U.S.A. 85
(1988), no. 18, 6587-6591.
[134] W. H. Woodin, The Axiom of Determinacy, Forcing Axioms,
and the Nonstationary Ideal, de Gruyter Series in Logic and
its Applications 1, Walter de Gruyter & Co., Berlin, 1999.
LITERATURA 493
[135] W. H. Woodin, A. R. D. Mathias, K. Hauser, The Axiom of
Determinacy, de Gruyter Series in Logic and its Applications,
Walter de Gruyter & Co.
[136] M. Zeman, Inner models and large cardinals, de Gruyter
2002
[137] E. Zermelo, Beweis, dass jede Menge wohlgeordnet werdern
kann, Math. Ann. 59 (1904), 514516
[138] E. Zermelo, Untersuchungen uber die Grundlagen der Men-
genlehre, Math. Ann. 65 (1908), 261281
[139] M. Zorn, A remark on method in transnite algebra, Bull.
Amer. Math. Soc. 41 (1935), 667670
Lista simbola
T , 34
V ar, 42
Const/, 42
Fun/, 42
Rel/, 42
ZFC, 48
/
ZFC
, 48
PA, 49
BA, 50
t[], 51
/

= ^, 53
/ ^, 54
/ ^, 54
T [= , 56
r.o.X, 59
int(cl(A)), 59
I
+
, 61
B(P), 62
Sent/, 62
B(T), 62
h : B B
1
, 63
D
h
, 63
h
D
: B B
D
, 63
T
D
, 65
X = ind(), 73
||, 73
add(), 73
D
(a), 73
M
, 92, 224
C
2
(x, y), 97
, 98
A B, 106
A B, 107
0, 108
A, B, 108
A, B), 108
a, b, c), 109
A, 109
A B, 109
A, B, C, 109
2, 110
P(A), 110
A A, 110
x [ x A (x), 112
x A [ (x), 112
A B, 112
A B, 112
A B, 112
b
a
[ a A, 114
A B, 114
(A B) C, 114
b = f(a), 115
dom(A), 115
rng(A), 115
494
LISTA SIMBOLA 495
f : A B, 115
f : A V , 115
g f, 116
f
1
[X], 116
f[X], 117
id
A
, 117
f X, 117
X
Y , 117
(, a), 120
(a, ), 120
, 126
V , 131
x [ (x), 131
Ord, 132
+ 1, 132
+ , 135
, 135
, 136
, 137
(, ), 137
a
[ < ), 140
o
A
, 142
iI
X
i
, 146
iI
X
i
, 147
V
, 149
[x[, 153
, 155
, 155
cfx,
x
), 155
cf , 156
+ , 156
, 156
, 156
[X]
, 159
[X]
<
, 159
iI
i
, 159
iI
i
, 159
, 160
CH, 160
GCH, 160
<
, 162
, 169
X, 180
X, 180
| | : Sent/
M
B, 186
f
D
, 195
trace
Reg
(D), 196
f =
D
g, 197
trace
WN
(D), 217
Fun(x), 228
(
i
(x, y), 243
S
(X
1
, . . . , X
n
), 244
gcl(X), 247
D(X), 251
OD, 253
HOD, 255
L
, 255
L, 256
V = L, 257
L[A], 258
D
A
(M), 258
(n, , ), 259
( )
i
, 259
, 262
lev(, T), 264
ht(T), 265
496 LISTA SIMBOLA
SH, 265
pq, 276
M
P
, 280
M
P
, 280
x, 280
I
G
(), 282
M[G], 283
p (
1
, . . . ,
n
), 284
, 297
-c.c., 317
Fn(I, J), 323
Fn(I, J, ), 332
Lv(), 334
T
E
, 350
E
+
, 351
E
, 351
Sl(), 353
T

Q, 360
supp p, 365
p
q, 368
MA
, 371
MA, 371
j : V M, 396
VP, 411
SCH, 451
tcf T = , 454
()
, 459
BPP
, 459
X
(+)
, 463
bd
, 464
pcf(A), 467
Lista imena
Stefan Banach
13, 16, 23, 24,
25, 27, 146, 385,
386, 442, 447
Lev Bukovsk y
163, 164, 405, 465
Georg Cantor
12, 13, 14, 17,
18, 19, 20, 27,
71, 130, 140, 154,
162, 262
Paul Cohen
17, 19, 190, 273,
323, 324, 332, 342,
427
William Easton
19, 350, 352, 402,
451
William Fleissner
24, 438
Abraham Fraenkel
13, 15, 47, 261
Geza Fodor
172, 173, 180, 465,
467
Kurt Godel
11, 16, 18, 31,
74, 95, 99, 100,
102, 103, 104, 178,
189, 222, 223, 237,
242, 243, 245, 246,
247, 249, 250, 251,
252, 253, 254, 255,
256, 257, 258, 259,
260, 261, 274, 414
Felix Hausdor
13, 16, 25, 27,
69, 144, 145, 164,
166, 371
Thomas Jech
22, 266, 465
Ronald Jensen
196, 221, 222, 262,
266, 435
Jerome Keisler
196, 205, 206, 207,
211, 386, 398, 432,
433, 434, 435, 436
Kenneth Kunen
24, 273, 409, 439,
444
-
Duro Kurepa
13, 21, 22, 266,
272, 335, 353, 357
497
498 LISTA IMENA
Richard Laver
437
Henri Lebesgue
16, 20, 22, 23,
24, 25, 146, 191,
385, 387, 390, 391,
413, 414, 420, 424,
425, 426, 442, 443,
445, 446, 447, 449
Azriel Levy
22, 225, 334, 335,
379, 380, 446
Menachem Magidor
206, 402, 405, 410,
411, 431, 436
Paul Mahlo
179, 180, 384, 444
Andrzej Mostowski
151, 394
Karel Prirky
196, 316, 435, 442,
444
Bertrand Russell
14, 129, 130
Dana Scott
189, 205, 211, 215,
275, 386, 394, 397,
398, 402, 405, 413
Saharon Shelah
19, 202, 205, 206,
402, 452, 467, 472,
475
Jack Silver
19, 22, 214, 273,
353, 402, 414, 424,
430, 431, 436, 443,
452, 465, 466
Thoralf Skolem
13, 15, 16, 85
87, 146, 197, 225,
263
Robert Solovay
17, 22, 24, 189,
266, 273, 275, 386,
387, 409, 414, 415,
424, 426, 427, 428,
429, 436, 439, 441,
444, 445, 446, 447,
449
Mihail Suslin
18, 20, 21, 264,
265, 266, 267, 269
270, 271, 374, 375,
376
Alfred Tarski
13, 16, 24, 25,
27, 85, 87, 146,
385, 386, 393, 420
Stanislaw Ulam
23, 24, 385, 386,
388, 389, 391, 392,
396, 411, 413, 414,
416, 420, 425, 426,
421, 444
Ernst Zermelo
13, 15, 16, 47,
145, 261
Max Zorn
LISTA IMENA 499
13, 16, 66, 145,
287
Indeks
aksioma
beskonacnosti, 126
ekstenzionalnosti, 106
izbora, 146
para, 108
partitivnog skupa, 110
praznog skupa, 107
regularnosti, 149
shema separacije, 112
shema zamene, 114
unije, 109
antilanac, 181
apsolutnost, 224
Booleova algebra, 57
, distributivna, 186
-distributivna, 183
algebra skupova, 58
otvoreno zatvorenih skupova,
59
regularno otvorenih skupova,
59
Cohenov realni broj, 324
dijagonalni presek, 169
dobro zasnovan skup, 148
domen, 115
drvo, 264
-drvo, 265
-Suslinovo, 265
antilanac, 265
grana, 265
visina, 265
Eastonova indeksna funkcija, 350
elementarna ekvivalencija, 54
elementarna klasa modela, 205
elementarno utapanje, 54
lter, 60
(, )-regularan, 192
-kompletan, 192
-silazno kompletan, 194
Frechetov, 61
glavni, 190
neglavni, 191
norma, 192
ultralter, 64
no ime, 326
formalna teorija, 32
forsing, 284
forsing teorema, 285
forsing, sintaksna denicija, 297
funkcija, 115
500
INDEKS 501
izbora, 141
regresivna, 171
Godelov broj, 98
generalisana kontinuum hipoteza,
160
Genericko prosirenje, 283
Hartogsov broj, 143
Hausdorova formula, 164
hijerarhija formula, 45
induktivan skup, 125
jako granicni kardinal, 160
Jensenov , 262
Konigova lema, 161
kanonska bijekcija , 137
kardinal, 153
jako nedostiziv, 174
Mahloov, 179
slabo nedostiziv, 174
kardinalna aritmetika, 156
kardinalni broj, 153
klasa, 131
kodomen, 115
konalnost, 155
kompletna teorija, 47
kompletno utapanje, 336
konacan skup, 128
konstruktibilni univerzumL, 255
kontinuum funkcija, 162
kontinuum hipoteza, 160
kvazi disjunktna familija, 321
lanac, 144
Lindenbaumova algebra, 61
model
elementarni podmodel, 54
jezika prvog reda, 51
neprotivrecna teorija, 47
niz, 139
numeral, 135
ocuvanje kardinala, 316
ocuvanje konalnosti, 316
ordinal, 132
granicni, 134
sledbenik, 134
ordinalna aritmetika, 135
paradoks
Skolemov, 225
Richardov, 105
Russelov, 129
parcijalno ureden skup, 118
pcf, 467
prava klasa, 131
princip maksimalnosti, 287
rang skupa, 150
regularan kardinal, 155
rekurzivna funkcija, 95
relacija
dobro zasnovana, 147
skupovnog tipa, 147
relacija zadovoljanja [=, 53
Russelov paradoks, 129
502 INDEKS
separativno uredenje, 276
skoro univerzalna klasa, 247
Solovayev forsing, 414
stacionaran skup, 171
Suslinova hipoteza SH, 265
svojstvo konacnog preseka, 64
teorema
-sistem, 321
Los, 198
Godel, AC u L, 259
Godel, GCH u L, 261
Godel, nepotpunost I, 102
Bukovsk y, Hechler, 163
Cantor, 154
Cantor, Bernstein, 140
donja LST, 85
Eastonov forsing, 352
Fodor, 172
forsing, 285
Godel, nepotpunost II, 103
Godel, potpunost, 74
Godelova lema, 100
gornja LST, 87
indukcija, 124
interpretacije, 93
Konigova lema, 161
kolapsa, 151
Lindenbaumova, 66
o ultralteru, 66
proizvod lema, 345
reeksije, 239
rekurzija, 124
Silver, 466
Solovay RVM, 414
Stoneova dualnost, 69
transnitna indukcija, 134
transnitna rekurzija, 135
Ulamova dihotomija, 385
tranzitivan skup, 110
tranzitivni kolaps, 151
tranzitivno zatvorenje, 149
Ulamova matrica, 391
ultralter, 64
uredenje
-c.c., 317
-zatvoreno, 317
Cohenovo, 332
dobro, 120
linearno, 119
proizvod, 341
separativno, 276
Silverovo, 353
valjana formula, 56
WF indukcija, 147
WF rekurzija, 148
Zornova lema, 145

Teorija Skupova

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorija Skupova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Aleksandar Perovic, Aleksandar Jovanovic, Boban Velickovic

Stampa: Akademska izdanja, Beograd

Citaocima koji bi zeleli da se vise upute u matematicku logiku, pre-

X takva da za svaki x X vazi f(x) x.

se dobija izostavljanjem aksiome regularnosti iz ZFC;

P Inf se dobija izostavljanjem aksioma regularnosti,

jako granicni kardinal, onda je 2

familija svih najvise prebrojivih podskupova skupa

Sto se tice Kurepine hipoteze, Levy je metodom forsinga dokazao

za svaki kardinal < c, da izmedu

= y S [ x y). Neka x S A. Tada x nije ksna

jedinicna lopta disjunktna sa loptom B. Kako

translacijama i rotacijama mogu

Vezu izmedu sintakse i semantike daje nam sledeca mala teorema

CUN PRVOG REDA 43

CUN PRVOG REDA 45

nastaje prosirenjem jezika / novim

Neka je / = M, . . .) model jezika /. Elementarni dijagram mo-

zovemo i dualnim lterom ideala I. Slicno, za proizvoljan lter

oznacavati njegov dualni ideal. Za proizvoljan ideal I

1.5.21 Zadatak Dati direktan dokaz Lindenbaumove teoreme u slu-

, u slucaju granicnog > 0;

cemo oznacavati familiju svih

[ a B generise topologiju na skupu uf(B)

disjunktne bazne okoline koje

[ < nema svojstvo

dobro denisano 1-1 preslika-

jedinstveni ultralter Lindenbaumove algebre B(I) koji odgovara val-

ultraltera (naravno, ovde

ima svojstvo konacnog preseka, pa je sadrzana u nekom ultralteru

ultraltera, a to je i trebalo dokazati.

ODELOVA TEOREMA POTPUNOSTI 75

. Uocimo sledece teorije jezika /

ODELOVA TEOREMA POTPUNOSTI 77

rekurzivno denisimo na sledeci nacin:

ODELOVA TEOREMA POTPUNOSTI 79

kompletna i neprotivrecna. Nara-

denisimo binarnu relaciju

denisemo na sledeci nacin:

ako i samo ako / [= . (1.3)

, , odakle zbog kompletnosti teorije T

, odakle po induktivnoj hipotezi sledi da / [= i / [= , pa

x(x), onda zbog

, x(x), onda zbog kompletnosti teorije

x(x). Neka je c proizvoljan simbol konstante

. Posto x(x) (c), na osnovu 1.2.8(9) imamo da

ODELOVA TEOREMA POTPUNOSTI 81

ODELOVA TEOREMA POTPUNOSTI 83

[ < novih simbola konstanti.

= T (c) i neka je (c) proizvoljna

u kojoj se ne javlja promenljiva x. Tada vazi:

konsistentna, onda je ocigledno i teorija T

. Stoga pretpostavimo da je teorija T

(c). Obratno, ako

(c), onda prvo prebacivanjem (c) sa desne strane rampe pa

= T x(R( x) ( x)). Dalje, neka je proizvoljna recenica

ako i samo ako T

= T xy(F( x) = y ( x, y)). Tada su

ekvikonsistentne i za svaku recenicu

denisane u prethodnim teoremama zovemo i deni-

jezici prvog reda. Interpretacija jezika / u jeziku

, koji se naziva uni-

, pri cemu su simboli s i s