BIBLIOTEKA ZANIMLJIVA NAUKA

UREDNIK

DUAN PAJIN

NASLOV ORIGINALA

fitienne Guille .
avec la collaboration de
Christine Hardy

L ' A L C H I M I E DE LA VIE
biologie et tradition

Edition du Rocher, 1983.

PREVELA

NADA ERBAN

ETJEN GIJE

u saradnji sa Kristinom Ardi

ALHEMIJA
IVOTA
biologija i tradicija

POGOVOR

MARJETKA KIDRI

NOLIT

BEOGRAD

ALHEMIJA IVOTA

Nauka nam kazuje ono to moemo znati, ali

to to moemo znati nije mnogo. Ukoliko zaboravimo ono to ne moemo znati, postajemo
neosetljivi za tolike stvari od velikog znaaja.
B e r t r a n d R a s l (Bertrand Russel)

U ovoj knjizi glavnu ulogu igra dezoksiribonukleinska

kiselina ( D N K ) . Sredstva javnog informisanja nam svakodnevno
opisuju najnovija bioloka i medicinska otkria koja zavise
od osobina i funkcionisanja ovog makromolekula.
Svi predznaci najavljuju da n a m se otkriva jedno novo
d o b a u k o m e e vodeu ulogu imati mo nauke. U torn nov o m zlatnom d o b u znaemo da radimo sve: da stvaramo ivu
materiju, da leimo sve bolesti i, zato da ne, da postanemo
veni . . .
Da bi se svi ovi planovi ostvarili, naunici bi trebalo da
izmene molekul D N K . A svako novo otkrie osnauje oveka
u njegovom samozadovoljstvu, u njegovoj dijabolikoj potrebi da veba svoju m o n a d materijom.
Ali, koje to prefinjene informacije sadri ovaj udesni
molekul? Uporeujui ga s knjigom koja je napisana. vrlo
jednostavnom azbukom, sastavljenom od etiri slova, opisaemo glavne danas poznate osobine ovog molekula.
P r e dosta godina je odgonetnut genetiki kod, a ipak itava
poglavlja knjige D N K izgledaju nerazumljiva. Istraivai su
ak izjavljivali da ova poglavlja nisu niemu sluila, jer su naroito sadravala ponavljanja koja su t u i tamo bila odstranjivana. Prouavajui ova n e n o r m a l n a " poglavlja, ili smo iz iznenadenja u iznenaenje! U ovim zatamnjenim oblastima postoje nove osobine, razliite od onih u klasinim poglavljima
knjige D N K : specifine energije, vezane za metale, mogu da u
knjizi otvore ili zatvore ovo ili ono poglavlje, a stranice pak
m o g u da p r o m e n e mesto. Ove injenice su nam omoguile da

12
predloimo kako ta D N K sadri specifinu inforraaciju koja
opisuje nain na koji treba itati poznate stranice knjige.
Opisaemo osnove ovog drugog itanja knjige D N K
p o m o u opteg p r i s t u p a koji je vrlo blizak pristupima izuavanju podataka iz oblasti nesvesnog i njegovih veza sa
svesnim. Ovo itanje takoe predstavlja nain itanja alhe
mijske tradicije.
I, nadahnjujui se Bretonovim reima (le Breton) iz
njegove knjige Kljuevi spagirine filozofije, itaoca u p u u jemo d a :
Ovde nije re o itanju, ve o razumevanju onog to
s e ita" . . . .
Svetlost koja sama od sebe izlazi iz t m i n a !

U ovoj knjizi emo opisati eksperimente vrene na hromozomima, posebno na dezoksiribonukleinskoj kiselini.
Prikazane naune injenice nisu tu sluajno. One takode nisu opisane kao u nekoj autobiografskoj studiji.
O n e govore o evoluciji saznanja prisutnih u izvesnom
broju biolokih i medicinskih disciplina, kroz pokuaje njihovog ukljuivanja u koherentan model objanjenja funkcionisanja elije.
Desilo se da su, u tri velika odeljka ove knjige, naune
injenice, otkrivene nezavisno od svih tradicijskih podataka,
u saglasnosti sa samim temeljima tradicije.
T o k o m itanja ove knjige bicemo, dakle, primorani da
se zamislimo n a d d u b o k o m prirodom ove istosmernosti.
Prvi odeljak opisuje karakteristike D N K , u isto vreme
na s t r u k t u r n o m i na funkcionalnom nivou; pokazujemo da
nizovi nukleotida D N K m o g u da p r o m e n e mesto du molekula. R a d i se o o n o m to se danas naziva transpozicija",
a to je ve trideset godina poznato p o d imenom hromozomska preureenja".
T e k smo poslednjih godina uvideli da mesto niza nukleo
tida igra veliku ulogu u funkcionisanju jednog gena. Naime,
D N K je, p o p u t svih koloida, u stvari vibratorni nosilac i,
u skladu sa svojim topolokim rasporedom, ona moe preneti
ovaj ili onaj tip signala genima koje kontrolie.
Ovaj topoloki raspored bie izmenjen tokom svih p r o mena programa razvoja, bilo da su one fizioloke, p o p u t embriogeneze i cvetanja, ili da su patoloke, p o p u t indukcije kancera.

14
Ovaj iskljuivo strukturni odeljak (koji smo pokuali
da uinimo onoliko svarljivim" koliko je to mogue), koji
nas vodi do definicije oscilatorne prirode vibratornih nosilaca, treba uporediti s podacima alhemijske transformacije.
Ova hromozomska preureenja smo, na elijskom nivou,
prvo otkrili na kanceru k o d biljaka; zatim smo bill u stanju
da ih otkrijemo na kanceru kod ivotinja i kod ljudi. Ovo
istraivanje je objanjeno u o s m o m odeljku knjige.
U d r u g o m velikom delu opisujemo otkrie metala u
molekulu D N K ; ovi metali predstavljaju neke od posrednika
vibratornih energija, energija koje oivljavaju kosmos i sve
njegove osnovne delove. T a k o dolazimo do drugog pojma
para V N + V E vibratorni nosilac + vibratorna energija.
Ove energije, koje donose razliiti nosioci, stii e do
izvesnog broja specifinih mesta delovanja, p o p u t enzima
i nukleinskih kiselina. Vibratorne nosioce iz prvog dela moemo
uporediti s bravom, a vibratorne energije ( V E : drugi deo)
s kljuem; ne treba zaboraviti da postoji trei pojam, koji
predstavlja silu koja omoguava da se klju okrene (sinteza
para V N + V E ) . Jedan ovakav dvojni sistem je mogao biti
zamiljen na osnovu sistemskih biolokih podataka, ali bez
poznavanja postojanja metala i vibratornih energija koje oni
nose i bez poznavanja nizova nukleotida D N K za koje se oni
vezuju, ne bismo mogli da definiemo njihov nain delovanja,
niti ak da ih zamislimo. Sada shvatamo da uopte nije neoph o d n o da metal materijalno postoji na ovom ili o n o m delu
koloida. Dovoljno je da je metal preneo svoju ili svoje vibrator
ne energije nekom d r u g o m prenosiocu, a obino se pokazuje
da je to molekul vode.
T r e i odeljak, kao i sledei delovi knjige, ilustruju osobine
koje proistiu iz para V N + V E .
Koristei se razliitim primerima i primenjujui optu
metodu analize sistema, otkrivamo njihove osobine. Opirnije
analiziramo indukovanje kancera, naine leenja za koje se
kae da su tradicijski, snove, simbole i predlaemo jedan drugi
oblik obrazovanja koji dozvoljava da se razvije prepoznavanje
i vladanje t i m nivoima stvarnosti.
U okviru ova tri velika odeljka knjige, uporediemo ove
naune pristupe s podacima tradicije. Ovo uporeivanje su
omoguile dve kljune injenice:
1. Metali koji su prisutni u molekulu D N K u razliitim
momentima mitotikog ciklusa i koji na karakteristian nain

15
menjaju konformaciju molekula, jesu oni metali koje su alhemiari pripisivali planetatna.
2. To su oni isti metali koji pomeraju radiestezijski visak
u j e d n o m ili vie od moguih dvanaest pravaca, koje cine
etiri pravca sumpora i osam pravaca ive. Postavili smo pitanje znaenja ove istosmernosti i z m e u tako razliitih pristupa
stvarnosti.
Prvi pristup je iskljuivo analitikog tipa; odreujemo
koliine metala, karakteriemo nizove nukleotida D N K , drugim reima, pozivamo se na tehnologije kvantitativnog tipa
koje dozvoljavaju da se koliinski odrede signali promenljivih
stepena osetljivosti. D r u g i pristup, bilo da potie iz alhemije,
astrologije, radiestezije ili magije, jeste opti pristup koji,
tavie, vodi rauna o osobinama sastavnih delova prouavanog
sistema i o svim meudejstvima koja m o g u da postoje izmeu
njih kada ih poznajemo.
Dakle, mislimo da je dananja nauka, koja je hiperanalitina i koja, u isto vreme, propoveda sistemsku analizu,
upravo na p u t u da, u izvesnim specijalizovanim oblastima
znanja, dostigne nivo istananosti nauka nazvanih okultnim".
M o e m o , dakle, predvideti da emo, u skoroj budunosti,
ponov o doi do n a u n i h zakona izvesnih okultnih znanja i da
e nauka, u sledeoj fazi, ova znanja, koja nam dolaze iz
tradicije, prevazii po moi predvianja i po tehnikim mogunostima.
Izabrali smo naslov Alhemija ivota da bismo objasnili
analogiju koja postoji izmeu dogadaja koji se odvijaju na
materijalnom nivou, kao to su ova hromozomska preuredenja
(ivot), i simbolinih opisa alhemijskih transformacija, koje,
posmatran e izdvojeno, izgledaju teko razumljive. Dakle, ako
analiziramo energetske p r o m e n e ukljuene u molekulske dogadaje i energetske p r o m e n e u simbolinim opisima, videemo
da su one istovetne. Pokuavamo da u ovoj knjizi dosegnemo
najdublju prirodu ovih energetskih promena i to kroz svakodnevno istraivako iskustvo.
Naa dva iskustva, koja prividno polaze s vrlo razliitih
osnova, naime iskustvo molekularnog biologa, koji, zbog svog
obrazovanja, tei da se u analizi spusti uvek dublje, i iskustvo

psihosociologa, koji ide jednim. unutranjim p u t e m , sreu se

i opte na i s t o m nivou energetskog razumevanja ivota, iznenaujui se to koriste iste koncepte i isti jezik.
Nije li to velika alhemija ivota?
Ovaj opti pojam alhemija" u svakodnevnom govoru
ukazuje na p r i r o d n i proces koji nas u isto vreme oduevljava
i ostavlja zbunjenim u pogledu svoje najdublje prirode.
Pokuavamo da pokaemo kako se izvesna funkcionisanja
i meudelovanja razliitih vibratornih nivoa ivota i bia m o g u
opisati na osnovu onoga to smo iskusili u svom svakodnevnom
ivotu.
ak m o e m o rei da je 3 u ovom smislu, alhemija ivota
na izvestan nain vezana za osobenosti kosmiko-telurskih
vibracija koje p r i m a m o , koje prenosimo i koje emitujemo
s t i m to se, naravno, alhemija ivota ne svodi samo na ove
vibracije: ona je samo jedan od njihovih vidova koje pokuavamo da objasnimo p u t e m svojih linih pristupa.
U itavom ovom r a d u smo pokuali da, kada je to bilo
mogue, prirnenhno m e t o d opte analize sistema. N a a iskustva
su n a m omoguila da koristimo veoma irok spektar lektire:
ovo je doprinelo proirenju sistemske vizije.

PRVI DEO

A AKO BISMO M O G L I DA SVESNO

M E N J A M O SVOJU D N K ?

U svakoj od eststo milijardi elija koje nae telo poseduje,

postoji jedan do dva metra D N K (dezoksiribonukleinske ki;seline).
Ako bismo sve te m e t r e D N K spojili, dobili bismo duinu
koja je eststo p u t a vea od razdaljine izmedu Zemlje i Sunca.
U D N K se, dakle, nalazi zapisan genetiki hod. Molekul
D N K je izgraen od velikog broja podjedinica (monomera):
kae se da je on visoko polimerizovan. Ovaj visoki stepen p o limerizacije ne nalazimo samo na nivou D N K . On isto tako
postoji u proteinima, kao i u celulozi, drugim reima u svim
koloidima koji na neki nain ine g r a u svih elija.
Dezoksiribonukleinska kiselina sadri jedan eer s p e t
ugljenikovih atoma (dezoksiribozu), fosfornu kiselinu i etiri
baze (adenin, guanin, timin, citozin). Fosforna kiselina i eer
e obrazovati dva linearna lanca D N K koji e izmedu sebe
biti povezani preko etiri baze (A, T, C, G si. 1).
Baze su povezane dve po d v e : A n a s p r a m T , i G naspram
C; zato niz baza m o e m o porediti s azbukom sainjenom od
etiri slova: A T C G .
Ovaj metar D N K u eliji predstavlja traku na kojoj je
(preko parova baza) zapisano sve to je iva materija preivela
od kada postoji, kao i sve ono to je u stanju da doivi.
M n o g i ljudi misle da njihove nasledne osobine potiu
samo od njihovih roditelja i, sire, od njihovih predaka. U
stvari, u poslednjih deset godina posedujemo eksperimentalne
dokaze da je u ovom molekulu zapisana ak i evolucija vrste.
Uostalom, nije iznenaujue to na stupnju molekula
nalazimo zapisano sve pamenje ivota, jer ve embrion oveka

20
oponaa, na svom nivou, u t o k u devet meseci embriogeneze,
sve etape razvia vrsta.
Ne radi se samo o pamenju uroenih osobina za koje
se pretpostavlja da su karakteristicne za d a t u vrstu, ve takoe
o onome to su bie, i ak vrsta, upoznali kao odluujue
dogaaje i to sainjava skup steenih osobina. S a m i m t i m
moemo zamisliti da je program, evolucije, prole i b u d u e ,
takode na neki nain zapisan u molekulu.
Priroda, napipavajui, izmilja nove organizacije na
osnovu osnovnih materijala koji se nalaze u svim carstvima i
koji ine jednu vrstu zajednikog rezervoara. U Zemljinom

Slika 1. Shematski prikaz molekula D N K (levo) i detaljnije predstavljene

strukture parova baza GC i AT (desno). Detaljnije prikazane strukture
omoguavaju da se istaknu tri vodonine veze para GC i dve vodonine
veze para AT.

21
sistemu, re je o ugljeniku, vodoniku, kiseoniku, azotu, sumporu,
fosforu, itd., koje m o e m o nazvati nepromenljivima. Dakle,
ove nepromenljivosti nameu termodinamika ogranienja;
na primer, ugljenik moe imati samo etvorovalentne veze
tako da e uvek biti metana u obliku CH4, to e rei
da e se sve oko ugljenika rasporediti u skladu s pravilnim
tetraedrom.
Skup svih atoma rada molekule u funkciji fiziko-hemijskih zakona isto tako nepromenljivih kao to su nepromenljivi elementi. Ovi molekuli su osnova naeg ivog zemljinog
sistema: to su proteini, nukleinske kiseline, eeri, masti.
Ovo predstavlja ilustraciju onog to se obino naziva sloenou sistema. Nepromenljivosti prvog reda (azot,
ugljenik, itd.) sainjavaju prvi sistem. Zakoni koji su, dakle,
sposobni da ih poveu, b u d u i da su univerzalni, stvorie sistem vieg reda u kome e se nepromenljive sile ponovo ispoljavati, na drugoj lestvici vrednosti. Skup zakona je
taj koji m e u s o b n o povezuje nepromenljive elemente koji
sainjavaju sloenost. Sloenost je, dakle, pre pojam kvaliteta
i kvantiteta medudejstava elemenata nego jednostavno pojam
kvantiteta elemenata. Kvantitet elemenata koji formiraju
jedan sistem odreuje materijalni vid, dok medudejstva koja
mogu da ih poveu ve pruaju informaciju o energetskom
aspektu.
Na osnovu ove vrste pool-a ili zajednikog rezervoara,
koji bismo mogli nazvati genetikom ravnoteom, ono to
smo pretrpeli ili svesno izgradili tokom ivota, na neki nain
e se takoe utisnuti u knjigu D N K .
Ukoliko smo evoluirali od majmuna ili ribe, ponovo emo
nai genetiku informaciju majmuna ili ribe zapisanu u elijama oveka (videti embriogenezu), ali e tu postojati spajanje
koje se razlikuje od delova koji cine ova bia, a osim toga dodatak
informacija koje nee postojati ni kod majmuna ni kod ribe,
ali e pri svem torn biti u molekulskom kontinuitetu s onim to
majmun ili riba fundamentalno jesu.
M o e m o zamisliti neku drugu kosmogoniju, koja nee
biti zasnovana na ugljeniku ve, na primer, na boru ili silicijumu, a koja moe stvoriti drukije termodinamike sile,
uvodei nove zakone i, sledstveno tome, razliite konformacije
molekula. Interesantno je zabeleiti da, u torn sluaju, ove
svetove verovatno neemo moi da opaamo ni svojim ulima

22
ni mainama koje smo sve do danas stvorili, jer mi aparature,
u stvari, izmiljamo u funkciji ve poznatih karakteristika koje
hoemo da merimo.
Analizirajmo sada koji je to kod, kako je ispisan, analizirajmo nain na koji se umnoava i na koji moe da evoluira.

Prva glava

SAMOSTVARANJE

DNK

ta je ivot?
ivot je, za biologe, sposobnost ivog bia da asimiluje
i da se razmnoava. Virusi i fagi nisu, u torn smislu, iva bia,
jer su im p o t r e b n e druge elije (ivotinjska ili biljna elija
za virus, bakterija za fag) da bi mogli da funkcioniu ili da se
razmnoavaju.
Fundamentalne

osobenosti

molekula

DNK

Molekul D N K , koji se najee javlja u obliku dvostruke

spirale, moe biti okarakterisan dvema fundamentalizm osobenostima: s jedne strane, sposobnou da se sam umnoava
(udvaja, replicira) a, s druge strane, sposobnou da svoju
informaciju prenosi d r u g o m molekulu ( R N K ) koji e preko
serije molekulskih posrednika preneti nareenja o organizaciji i funkcionisanju celog bia.
Dezoksiribonukleinsku kiselinu smo uporedili s niti
koja je sastavljena od dva lanca povezana bazama. Ta nit moe
imati svakovrsne oblike (konformacije) u prostoru, ali svi ti
oblici su, u stvari, zavojite spirale iji su navoji manje ili vi
se udaljeni (to e rei spirale promenljivog koraka). Ova
spirala moe da se zgri ili istegne p o p u t opruge, zavisno od
fiziolokog ili patolokog stanja elije. Moemo rei da je ona
iva.
P r e m d a je opti sastav D N K od ezdesetih godina poznat, p r o m e n e njenog oblika se tek poinju prouavati. Skoranja otkria u ovoj oblasti dovode do sve novih i novih iznena-

24
enja i primoravaju nas da dovedemo u pitanje samo funkcionisanje elije.
T a k o , u D N K nalazimo informacije koje omoguavaju
eliji da 1) asimiluje i da, kada su uslovi povoljni, 2) raa dve
elije-kerkej zato moemo govoriti o samostvaranju D N K .
Ovaj molekul, dakle, zaista sadri informaciju ivota.
Ve vidimo da se u ovoj dvostrukoj funkciji pojavljuje
dvojstvo genetikog koda: s jedne strane postoje osobine razliitih elijskih sastojaka (ono to emo nazvati poglavljima
knjige) a, s druge strane, informacija kako se knjiga koristi
(kako i u kom trenutku itati p r e ovo nego ono poglavlje knji
ge)Videemo da se ovo dvojstvo vrlo jasno prepoznaje na
molekulskom nivou.
Osobine razliitih elijskih sastojaka (na primer, osobine
proteina) nepromenljiva su svojstva koja, ukoliko se izmene,
dovode do svakovrsnog nereda, dok je informacija o korienju
sposobna da se na mnogo finiji nain menja, prouzrokujui,
na osnovu vidljivog nereda, mogunost novog reda.
Postoje, dakle, nepromenljive konstante, na primer oso
bine svojstvene kajsiji razliite od osobina breskve, koje, ako
su izmenjene, mogu da dovedu samo do nereda. Naprotiv,
ako se genetika informacija izmeni, stvarajui novu vrstu
(na primer nektarinu), stvorie se nova svojstva, ali u smislu
reda.
Opiimo sada briljivije p r i r o d u dveju funkcija, drugim
reima prirodu funkcije asimilacije (osobine) i prirodu funkcije umnoavanja (programiranje ili informacija).
1)

Udvajanje

(replikacija)

molekida

DNK

Molekul D N K u izvesnim uslovima sredine stie sposobnost da sintetie molekul p o t p u n o jednak samom sebi. Ova
etapa je nazvana udvajanje jer je novosintetizovani molekul
taan otisak prvog molekula. Ako se dva lanca D N K n a d u
odvojena jedan od drugog usled raskidanja vodoninih veza
koje ih normalno povezuju, svaki od njih je sposoban da p o slui kao kalup za sintezu jednog lanca koji mu je komplementaran (si. 2). Enzimi e osigurati veze izmeu eera, fosfata
i baza.

25

Slika 2. Model udvajanja D N K prema Votsonu i Kriku. A: adenin;

T: timini G: guanine C: citozin.

26
Primetiemo da je svaki od lanaca poetnog molekula
u potpunosti prisutan u kerinskom molekulu, to odreuje n e obinu tanost udvajanja.
Da se ovo udvajanje na elijskom nivou dogodi, neoph o d n a su dva inioca:
Nukleocitoplazmatini odnos (odnos izmeu zapremine jedra i zapremine citoplazme) treba da dostigne karakteristinu vrednost.
Moraju postojati specifini uslovi sredine: p H , jonska snaga, transmembranski potencijal, raspoloivost razliitih
jona, razliitih baza koje ulaze u sastav D N K , enzima ukljuenih u sintezu, itd.
Ako odnos zapremina postoji, ali sredina nije odgovarajua, D N K ne moe da se udvaja, ili udvajanje poinje, ali
se ne zavrava. Isto tako, ako je sredina odgovarajua a zapre
mine nisu u d o b r o m odnosu, ne deava se nita.
Ove dve neophodnosti su odavno poznate, ali iz njih
moemo zakljuiti da zapremina jedra izvetava o nainu na
koji su molekuli organizovani u prostoru, to omoguava da
shvatimo da su funkcija i struktura duboko povezane.
Funkciju na neki nain odreduje topoloki aspekt; na
primer, nita se ne dogada ako je niz nukleotida p o p u t
A T A A G G C . . . linearan, ali, naprotiv, ako su ove jedinice
u vidu polunavojaka odreenog koraka, one m o g u meudelovati sa susednim molekulima, kao to su aminokiseline proteina
koji su vezani za D N K .
T a k o su struktura i funkcija ne samo povezane ve ukazuju
na jedan dinamian proces. Ovaj koncept moe biti drugaije
opisan ako pokaemo da je razmatrana funkcija (ovde udvaja
nje) u stvari povezana s energijom koja oivljava strukturu
i koja je a priori nezavisna od te strukture. Ovde struktura
moe biti lanac D N K , ali e se isto rasuivanje primeniti
na proteinski lanac ili na lanac celuloze. Nalazimo uvenu dvojnost energija/materija, ali o d m a h treba primetiti kako smo
uveli rei pojam koji je zavisan od svih mogunosti razvitka
ovog dvojnog sistema.
Videemo da ovaj trei pojam ima ogromnu vanost
u biologiji, jer bismo mogli da, pravolinijski mislei, kaemo
kako se dvojnost energija/materija razlae na zbir osobina
sastavnih delova: na p r i m e r osobina X + osobina Y -- neka
zbirna osobina Z. U stvari, nije tako, jer sve to se nalazi u

27
osobini Z samo se po sebi ne sadri u druge dve osobine. Tako
je ovek vise od zbira svojih delova, to jest sposobnosti svojih
udova, svog mozga, svojih unutranjih organa, itd. T a d a
kaemo da imamo posla s osobinom koja se iznenadno p o javljuje.
D o k u klasinoj fizikoj hemiji osnovne strukture, evoluirajui, tee da stvore najvei mogui nered (rastuu entropiju 1 ), iva materija zna da stvori red na osnovu vidljivog
nereda (negentropija 2 ). Jedino je iva materija za to sposobna.
Z a t o su mnogi autori u skladu s ovim izneli pretpostavku da priroda poseduje nameru i da, dakle, nije organizovana u funkciji zakona sluajnosti. Verovatno da ova dihotomija sluajnost-nunost potie iz injenice da namera okoline
ostaje izvanredno teka za analiziranje naunim analitikim
metodama. U stvari, ova namera je p r i s u t i a u globalnoj
dimenziji, a nae metode su sutinski fragmentarne, deduktivne
i redukcionistike. Zato su svi istraivai koji su koristili
globalne p.istupe, u termodinam ci ili kibernetici izmeu
ostalog, dol do zakljuka o postojanju namere. Primer su
n a m F o n Bertalanfi [von Bertalanffy (1)] i Prigoin [Prigogine
(2)], da druge ne navodimo. . .
Teiemo da na nivou D N K ovu nameru razotkrijemo,
koristei sve pristupe koji n a m stoje na raspolaganju, bilo da
su globalni ili analitiki.
U t r e n u t k u udvajanja, dva lanca se razdvajaju na specifinim mestima, i svaki lanac odvojeno umnoava svoj komplem e n t . I m a m o , dakle, dva p u t a dva lanca. Ta dva lanca, koja
a prirori sadre istu informaciju, jesu oni lanci koji e se,
u nastavku, nai u jedrima elija-kerki.
Problemi e se postaviti na energetskom nivou: prvo,
da bi se molekul otvorio, zatim da bi se preneo signal otvaranja, i zatim da bi se uredila dva novostvorena sastojka.
N a i m e , da bi se otvorio, dvostruki lanac zahteva veliku
koliinu toplotne energije. Izolovana D N K ivotinje u epruveti u kojoj se nalazi sredina koja oponaa elijsku sredinu,
da bi se otvorila i da bi se dva lanca razdvojila, zahteva poveanje temperature od 50C (sa 37 na 87C). Ali zaista je oigledno
1
) E n t r o p i j a : t e r m o d i n a m i k a veliina koja omoguava da se okarakterie stepen n e r e d a jednog sistema.
2
) N e g e n t r o p i j a : veliina s u p r o t n a p r e t h o d n o j .
Brojevi u z a g r a d a m a u p u u j u na bibliografske jedinice navedene na kraju
knjige.

- bakterijski
zid

- plazmina
membrana
- prevoj
plazmine
membrane
- ribozomi

- nukleoid
(DNK)

- citosol

d)
plazmina
membrana

citosol
nukleoid

fDNK)

glikogen

polihedrina
granula
fotosintetske
pigmentisane
lamele

e)
Slika 3. Od elijske d e o b e do razliitih tipova elija
a) Kraj mitoze u eliji ivotinja. D v a jedra su razdvojena; dve elije-kerke poinju da se razdvajaju. b) S h e m a elije jetre. D v e elijske p o vrine koje nemaju mikroresice u d o d i r u su s d r u g i m elijama jetre. c)
S h e m a biljne elije lista. d) S h e m a bakterijske elije. e)Shema elije m o drozelene alge. S h e m e od b do e su dobijene posmatranjem na elektron s k o m mikroskopu. ( p r e m a R. Folliot, Biologie cellulaire, P U F , 1975).

30
da poveanje t e m p e r a t u r e ovog reda ne izaziva udvajanje
D N K u naim elijama; uostalom, ako ova metoda dozvoljava
da se D N K razdvoji, ona je, m e d u t i m , nedovoljna da se udvaja
nje odigra: nastavljajuci da pribavlja toplotu, D N K se na kraju
razlae, drugim reima svaki lanac se raskida na manje
delove. Kasnije emo videti koji prirodni faktori dozvoljavaju
ovo udvajanje; u njemu uestvuju katalizatori p o p u t enzima,
jona i molekula vode.
Postoji, dakle, p r o b l e m energije: odakle ona dolazi i
koje su joj osobine?
tavie, postoji prostorno-vremenski p r o b l e m : ta je
to to ini da energija otvori p r e ovu nego onu oblast, i zato
na torn mestu?
Udvajanje molekula D N K zavisie od mesta na kome se
on du hromozoma nalazi. Moglo bi se pomisliti da e se sve
istovetne oblasti (na primer) A T A G C udvojiti u isto vreme,
na bilo k o m m e s t u da se d u D N K nalaze; no to nije sluaj,
jer trenutak njihovog udvajanja zavisi od njihovog poloaja:
sve A T A G C koje se nalaze na nekom odreenom, specifinom
mestu otvorie se u isto vreme. Vidimo kako se pojavljuje
pojam topoloske kontrole udvajanja, to znai da mesto jednog
elementa predstavlja odreujui faktor u njegovom funkcionisanju.
Razliite etape udvajanja na molekulskom nivou bie
praene preko dogaaja na drugim stupnjevima. K a d a se
jedan proces kakav je udvajanje odvija na elijskom nivou,
on odreuje seriju dogaaja na drugim stupnjevima. Ti
drugi nivoi mogu b i t i :
deoba jedra u eliji na dva kerinska jedra (unutarelijski nivo)
deoba elije na dve elije-kerke (elijski nivo)
i ak promene veliine i oblika itavog tkiva ili organa,
pa i organizma. Celina ovih promena je ilustrovana na slikama
3a3e.
Upravo smo opisali fizike p r o m e n e koje se mogu otkriti bilo golim okom bilo na svetlosnom ili elektronskom mikroskopu, ali je jasno da je itav ovaj razvoj zavisan od pokretanja specifinib. energija. Zato emo biti primorani da se zapitamo o poreklu ove energije: da li se ona nalazi u molekulu
D N K ? D r u g i m reima, da li se na torn nivou nalazi namera?
Ili je, pak, ovaj molekul samo posrednik, prenosilac signala koji dolaze izvan elije?

31
Ako posmatramo dve krajnje take, konstatujemo da,
bilo koja da je priroda pokrenute energije, ona je sposobna
da b u d e koriena, preneta i izmenjena. Dakle, bitno je da se
podvue da su razliite osobenosti ovih izmena energije svojstvene samo ivoj materiji: koliko z n a m o , one ne postoje na
nivou inertne materije.
2) Prenoenje informacije s molekula
(transkripcija) i prevoenje, prenoenje

DNK [prepisivanje
(translacija)].

Vratimo se dvema elijama-kerkama koje su upravo

nastale u nastavku deobe elije-majke: konstatujemo da se
u citoplazmi elija-kerki pojavljuju novi molekuli. Ovi molekuli su takode nukleinske kiseline i nazvane su R N K (ribonukleinske kiseline) zato to je eer 1 koji ini nit sada riboza, a ne
vise dezoksiriboza. Ove R N K takoe sadre adenin (A), guanin
(G), citozin (C), ali je zato timin ustupio mesto uracilu (U).
A T G C je, dakle, postalo A U G C ; ovaj prenos informacije,
nazvan prepisivanje, odvija se u skladu s mehanizmom koji
je vrlo blizak udvajanju u torn smislu to e jedan lanac D N K
stvoriti jedan komplementaran lanac R N K (si. 4).
T a k o vidimo zato je ova etapa nazvana prepisivanjem,
a ne vise udvajanjem, jer je na ovom stupnju azbuka od etiri
slova izmenjena. U eliji postoji vise tipova R N K : informaciona
R N K , prenosna (transportna) R N K , ribozomske R N K . . .
nazvane p r e m a funkcijama koje su im bile pripisivane.
Ovo prepisivanje nee poeti bilo gde d u molekula D N K :
uglavnom su molekuli koji su upravo udvojeni oni koji, u
nastavku, mogu da b u d u prepisani: tako, na nivou prepisivanja (koje moemo uporediti s izvrenjem jednog programa),
nalazimo topoloku kontrolu.
Ove R N K , dakle, sadre programe nerazdvojive od D N K ,
ali one imaju, u odnosu na D N K , prednost da su pokretne,
i na njihovom nivou e se dogoditi druga promena azbuke,
odnosno prevodenje.
Dezoksiribonukleinska kiselina upravlja ne samo svojim.
sopstvenim udvajanjem ve takoe biosintezom specifinih
proteina.
1
Zabeleimo da eeri koji ulaze u sastav D N K i R N K imaju
po 5 ugljenikovih atoma, n a s u p r o t glukozi koja ih i m a 6 i saharozi koja
je izgradena od 2 molekula sa po 6 ugljenikovih atoma.

32
Kako se odvija p r o m e n a azbuke?
U proteinima postoje 22 razliite aminokiseline. Na
molekulu D N K samo je niz razliitih baza promenljiv element
molekula. Najjednostavnija hipoteza jeste, dakle., da jedan
odreen niz baza D N K odreduje mesto jedne aminokiseline
u proteinu. Znajui da postoje 4 baze u D N K ( A T G C ) i

Slika 4. Vizualizacija prepisivanja R N K u ovociti mrmoljka (elektronska

mikrografija, uvelianje 25 000).

33
4 baze u R N K ( A U G C ) , broj moguih kombinacija za niz
2
3
od dve baze je 4 = 1 6 , a za niz od 3 baze je 4 = 6 4 .
Genetiki i molekulsko-bioloki eksperimenti suTomoguili da se pokae kako je zaista jedan k6d od 3 baze taj
koji se koristi: nazvan je triplet kod. Na tabeli I su navedena
64 mogua tripleta.
Tabela I
Genetiki kod na nivou ribonukleinske kiseline

Ova tabela zahteva vise komentara:

a) Postoji vise kombinacija nukleotida (64) nego to
postoji aminokiselina (22): kaemo da se kod izopaio jer
jednu istu aminokiselinu moe kodirati vise tripleta. Jednu
aminokiselinu proseno kodiraju tri tripleta ali, u stvari,
neke kodira 6 tripleta (serin, leucin), dok druge samo jedan
triplet (metionin, triptofan).
b) Genetiki kod je danas savreno poznat: u proteinskom jeziku precizan smisao se moe pridati za 61 od 64 mogua tripleta. T r i tripleta: U A G , U G A , UAA, nemaju nikakvu
podudarnost u odnosu na aminokiseline; u stvari, ova tri
niza baza, koji se oznaavaju kao besmisleni, u prevodenju
informacione R N K igraju ulogu stavljanja take, zaustavljanja.
c) Ovaj kod izgleda univerzalan, drugim reima izgleda da se isti tripleti koriste da bi se napravili proteini virusa
ili proteini slona. M e u t i m , skoranji rezultati, koji se odnose
3

34
na proteine u mitohondrijama (elijskim organelama koje
igraju vrlo znaajnu ulogu u elijskoj energetici), pokazuju
da ovi proteini imaju drukiji kod.
d) Simptomatino je konstatovati da su te iste 64 kombinacije, u sniislu njihovog energetskog nosioca, bile kodifikovane 2 000 godina pre n.e. u Yi jingu ili Knjizi promena (3).
Razliite etape genetike ekspresije, prepisivanje i prevoenje, koje obavetavaju o nainu funkcionisanja gena,
bile su razjanjene u poslednjih dvadeset godina.
Da bi informaciju sadranu u genu (u obliku tripletnog koda) prebacila u jedan odreden niz aminokiselina, elija
se slui dvema uzastopnim e t a p a m a :
prepisivanjem niza baza D N K u informacionu R N K ,
deifrovanjem koda zapisanog u informacionoj R N K .
Ova operacija ukljuuje citoplazmine delove: ribozome, specifine prilagoivae aminokiselina nazvane prenosnim R N K
i specifine enzime. U toku etape nazvane prevodenje, bivaju
sintetizovani proteinski lanci koji predstavljaju grau clije
i enzimi koji omoguavaju da elija funkcionie.
Ukoliko eliju uporedimo s fabrikom, jedro predstavlja
upravnu kancelariju koja izdaje naredenja da se u odredenom
trenutku elijskog ciklusa saini ovaj ili onaj proizvod (prote
ini). Informacione R N K na neki nain predstavljaju osoblje
koje e rasporediti posao radnicima (ribozomima). Ribozomi
se ispomau mainama: to su prenosne R N K i razliiti enzimi
ukljueni u sintezu proteina. Krv i limfa kod ivotinja i ljudi
predstavljaju fabrike puteve komunikacije, kojima se kreu
primarne materije i odstranjuju otpaci.
T r e b a primetiti da ova fabrika moe ne samo da funkcionie samodovoljno ve da, isto tako, u toku svoje deobe
moe da izgradi drugu, vrlo slinu, ako ne i istovetnu fabriku.
3)

Od hromatina

do

mitotikih hromozoma

Mitotiki hromozomi su praktino vidljivi u svim tkivima svih ivih vrsta. Oni su omoguili razvitak citogenetike,
posebno kod kimenjaka. Podsetimo se da su metaboliki
neaktivni. Udvajanje i prepisivanje koje smo upravo opisali
dogaaju se samo na hromatinu u difuznom stanju, a ne u
kondenzovanom stanju, u kakvom se nalaze mitotiki h r o m o
zomi.

35
Svaki h r o m o z o m jedne elije u mitozi ima svoju specifinu morfologiju (veliinu, mesto centromere, oblik, itd.).
Slika 5 opisuje jedan tipian oblik hromozoma koji pokazuje
centromeru koja odvaja dva kraka hromozoma i jedno suenje,
nazvano sekundarnim suenjem, koje je u tesnoj vezi s jedarcetom; ono je naroito ukljueno u sintezu ribozomskih R N K .
U k u p n a koliina jedarne D N K je precizno raspodeljena
na razliite hromozome, iji su broj i oblik karakteristini
za razmatranu vrstu. Ispitivanje skupine hromozoma jedne
vrste (ili kariotipa) pokazuje da u svakoj diploidnoj eliji
postoji dvostruka serija h r o m o z o m a : 46 kod oveka, 40 kod
mia, 8 kod vone muice. Naprotiv, gameti sadre samo jednu
seriju hromozoma.
Ispitivanje jedara na svetlosnom mikroskopu u toku
razliitih etapa mitoze omoguava da prisustvujemo pravom
hromozomskom baletu (si. 6).
U toku prve etape, hromozomi se diferenciraju iz
hromatina i dobijaju izgled konia. Udvojeni su, ali su ostali
sjedinjeni u nivou centromere. Jedarni ovoj se razdeljuje na
delove. U citoplazmi ivotinjskih elija udvajaju se takoe
centriole i okruuju zrano rasporeenim vlaknima. Pomeraju
se ka dva suprotna pola jedra ostajui pri svem torn povezani
vlaknima koja uestvuju u izgradnji vretena.

Slika 5. Shematski prikaz h r o m o z o m a

P S : p r i m a r n o suenje koie o b u h v a t a c e n t r o m e r u razdvaja dva hromozomska kraka.
SS : s e k u n d a r n o suenje je mesto organizatora jedarceta.
Ovaj h r o m o z o m se m o e videti na svetlosnom mikroskopu.

Druga etapa je obeleena pomeranjem hromozoma

ka sredini vretena. Oni su svojim centromerama privreni
3*

36

Slika 6. Pojednostavljene s h e m e faza mitoze u eliji ivotinja

A, B 3 C: prva faza. Udvajanje h r o m o z o m a i centriola.
D: druga faza. Mitotiki aparat je uspostavljen.
E: trea faza. Hromozomi-sinovi se premetaju ka polovima vretena.
F: Setvrta faza. P o n o v n o uspostavljanje hromatinskih masa. Citoplazma
poinje da se razdvaja.

37
za vlakna vretena. Na kraju ove faze, hromozomi su smeteni
na ekvatoru vretena gde obrazuju ekvatorsku plou.
T r e a etapa je obeleena razdvajanjem hromozoma-sinova i njihovim premetanjem na dva suprotna pola vretena.
Ove pokrete svi hromozomi ostvaruju istovremeno u toku
jedne iste mitoze.
U toku poslednje etape, hromozomi se zdruuju u
hromatinske mase. Na njihovoj periferiji postepeno se obnavlja jedrov ovoj; ponovo se stvaraju jedno ili dva jedarceta i
dva tipina jedra su uspostavljena. elija e se podeliti.
Balet je briljivo orkestriran: udvajanje hromozoma,
njihovo pomeranje ka sredini vretena, povratak hromozoma-sinova ka polovima vretena programirani su i zavise od ukljuenja specifinih energija. Tako, vreteno namee pravce
premetanja: nita nije preputeno sluaju. Ko je, u tako
izvanredno kreiranom baletu, dirigent?
M e t o d e bojenja jasno pokazuju razlike du krakova hro
mozoma. Bojenje je istovetno za veinu hromozomskih oblasti
koje se nazivaju euhromatskim. Hromozomske oblasti koje se
boje ili intenzivnije ili manje intenzivno, nazivaju se heterohromatskim oblastima; obino se nalaze u nivou centromera
i telomera koje predstavljaju vrkove hromozoma.
Broj, veliina, oblik, kao i odgovarajui poloaj diferencijacija hromozoma, stalni su, tako da se koriste za specifino odreivanje hromozomske garniture jedne vrste, ili kariotipa. Topografija traka je od vrlo velikog znaaja za identifikaciju svakog hromozoma individualno i za prouavanje njegovog
ponaanja na fiziolokom i patolokom nivou.

D r u g a glava

O D R O D E N J A S P I R A L E D O STVARANJA PRVE E L I J E

Krik (Crick) i Votson (Watson) (4) su 1957. godine

bili prvi koji su pokazali da je molekul D N K ureden u obliku dvostruke spirale. Od tada raspolaemo novim informacijama koje omoguavaju da objasnimo stanje molekula D N K
kada oni funkcioniu, drugim reima kada su u toku udvajanja
ili prepisivanja, dakle zapaamo da u tim uslovima molekul
D N K vise nije u vidu dvostruke zavojnice.
Oblik dvostruke spirale prisutan je samo kada D N K
ne funkcionie. On je prvi primeen iz jednostavnog razloga:
zato to je, u sluaju D N K viih organizama, glavnina mole
kula u torn neaktivnom stanju.
Skoranja istraivanja na elektronskom mikroskopu naroito omoguavaju da se odrede razliiti i krajnje karakteristini oblici molekula (si. 7 i 8), oblici koji lie na petlje, uvojke,
rascvetavanja, odmotavanja. . . velike estetske vrednosti! P r i metimo takode da projekcija molekula D N K u ravni upravnoj
na njenu osovinu (si. 8) u potpunosti daje sliku mandale 1 .
Skup svih oblika koje molekul D N K moe da zadobije, u rastvoru ili in vivo, dovodi nas do toga da se zapitamo
koje su to sile koje odreuju takve oblike. Uopteno govorei,
to su one sile koje omoguavaju stvaranje spiralnog modela.
Primetimo da spirala nije svojstvena samo D N K . Na
molekulskom nivou, otkrivamo je kod proteina. Na nivou or
ganizama, ona se prepoznaje u lisnim spiralama i u obliku
1

Mandala:
bukvalno, ona predstavlja k r u g , p r e m d a njegova slika biva u s l o n j e n a ; to je u isto v r e m e saetak prostorne manifestacije,
slika sveta i i s t o v r e m e n o predstava i aktualizacija boanskih moi.

39
brojnih koljki. Na kosmikom nivou, ona predstavlja izgled
nebuloza. Ako se spustimo na nivo atoma, ona postoji u putanjama elektrona oko jezgra.
ini n a m se da ovo prisustvo spirale, ne samo na materijalnom nivou ve i na nivou strukturiranja energije, od atoma
do kosmosa, predstavlja fundamentalni razlog iz kog su mnogobrojni mitovi i rituali zasnovani na spirali (5).

Z-DNK.

B-DNK

Slika 7a. Ilustracija konformacione razlike i z m e d u Z - D N K i B - D N K .

U sluaju Z - D N K (dva crtea na levoj strani) izabrali smo dva aspekta
koji su razdvojeni za 30 u o d n o s u na osovinu dvostruke zavojnice. N e pravilnost te iste konformacije takode je ilustrovana p u n o m linijom koja
ide od fosfata do fosfata d u svakog od lanaca (skraenica Z dolazi od
izraza zig-zag = cik-cak).

Pokazali smo kako osobinu molekula odrava udvajanje

koje dovodi do pojave drugog molekula D N K a zatim do
druge elije deobom prve (dakle, radi se o mehanizmu ouvanja genetikog nasleda). Takoe smo tano odredili kako
je ova osobina bila koriena u funkcionisanju te elije. Kada

40
opisujemo sile ukljuene u uspostavljanje spirale, prelazimo
na nivo definicije osobina energije koja je sposobna da oivi
ovaj molekul. Dakle, na ovom stupnju smo zaista suoeni s
dvojstvom energija/materija. Doista, ako beleimo razliite

B-DNK

Z-DNK

Z-DNK

Slika 7b. Ilustracija konformacione razlike izmedu tri D N K : B, Z i

jednog sintetikog polimera koji je izgraden iskljuivo od guanina i citozina. Ove slike prikazuju D N K projektovanu na ravan upravnu na osovinu
dvostruke zavojnice.
oblike D N K , to inimo zato to je sam sistem sila koji ih je
stvorio bio promenljiv. Tako je oblik makromolekula materijalni
izraz
energetskog potencijala.

41

b)
Slika 8. a) M a n d a l a dobijena projektovanjem molekula D N K na ravan
u p r a v n u na osovinu dvostruke zavojnice.
b)

Shematski

prikaz

estougaonih i petougaonih
DNK.

sastojaka

zavojnice

42
Na taj nain smo mogli da klasifikujemo razliite tipove
oblika i da ih veemo za razliite tipove sistema siJa koje su,
na kraju, odgovorne za sve elijske podstrukture, i u torn smislu moemo rei kako je elija delo informacione energije spirale.
Dajui nekoliko primera, pokazaemo kako je ova energija
sposobna da strukturira razliite sastavne delove elije.

Trea glava

S T V A R A L A K A A K T I V N O S T S P I R A L E : BANKA
PODATAKA SPOSOBNA DA SE REPROGRAMIRA

Ovi specifini oblici D N K mogu se otkriti u toku izvesnih izmena programa koje se dogaaju tokom razvia.
U fiziolokim procesima^ navedimo etape embriogeneze
(to se isto toliko odnosi na biljke koliko i na ivotinje i na
oveka), i etape diferencijacije, p o p u t puberteta kod oveka,
cvetanja kod biljaka, itd.
U patolokim sluajevima, svi stresovi (fiziki kao i psihiki) koji dovode do pojave bolesti, dovee, takoe, do
znatnih p r o m e n a ovih oblika.
Da bismo ilustrovali kako je molekul D N K sposoban
da primi i prenese signal ili poremeaj na daljinu, daemo jedan primer. Radi se o indukciji cvetanja: etapi razvoja posebno
prouavanoj u biljno; fiziologiji, naroito u vezi s njenim
praktinim primenama (dobijanje semena i plodova, selekcija,
oplemenjivanje biljaka).
Kada prouavamo D N K neke biljke na vegetativnom stupnju (to e rei izvan perioda cvetanja)., molekule moemo
okarakterisati njihovom duinom, sastavom, specifinim oblicima koje m o g u imati u toku funkcionisanja i, u sluajevima
pogodnim za posmatranje, samim nizom baza molekula. U
ovim privilegovanim sluajevima, ako se vratimo predstavi
D N K u vidu knjige, to znai da izvanredno poznajemo ono
to je u torn poglavlju napisano. Studija specifinih oblika
D N K je omoguila da se pokae kako na vegetativnom stupnju
kod biljke u stvari funkcionie samo jedan beskrajno mali
deo elijske D N K , to je suprotno onom to se dogaa kod
bakterija i virusa, kod kojih je, praktino, glavnina D N K
stalno u funkcionisanju. Ovo funkcionisanje povlai za sobom

44
prisustvo specifine informacione R N K i specifinih proteina.
K a d a su uslovi sredine povoljni (osvetljenost, temperatura, step e n vlanosti, itd.), cvetanje je indvikovano. T a d a vidimo da se
pojavljuju nove informacione R N K i novi specifini proteini.
M o e m o pomisliti kako je jedno novo poglavlje knjige otvoreno,
dok se prethodno poglavlje zaklopilo, i da je tako neki drugi
deo spirale u igri. . . A nije tako, to nije dovoljno! U stvari,
primeujemo da su same osobine energije ukljuene u spiralu
izmenjene i da je, sledstveno tome, i sama spirala promenjena.
Kako se ovo moe dokazati?
K a d a odreujemo koliinu D N K koja je prisutna u eliji u toku faze nazvane indukcijom cvetanja, konstatujemo znaajno poveanje reda 4 0 % .
N o , ovo poveanje n e m a nieg zajednikog s eventualn i m kasnijim deobama elija o kojima je re. Ova injenica
podsea na ono to je bilo primeeno 1968. godine na dinovskim hromozomima pljuvanih lezda insekata i u jajnim elijama vodozemaca u toku stupnjeva embriogeneze. Autori
koji su pokazali ove injenice prvo su mislili da je re o prolazn o m poveanju broja gena 1 sposobnih da kodiraju jedan
esencijalni protein u razvoju insekata ill u fazi embriogeneze.
Od tada, generalizacija ovog fenomena i napredak tehnika
molekularne biologije omoguili su da se pokae kako se ne
umnoavaju samo geni ve i regulatorni nizovi baza. Ovaj
fenomen je bio nazvan amplifikacija.
Ovako amplifikovani nizovi baza D N K se na dinamikom
stupnju prepisuju ukoliko su to strukturni nizovi, ili interveniu na neki nain u funkcionisanju gena koji se s njima dodiruju ukoliko su to regulatorni nizovi baza.
S ovim u vezi treba rei da se dugo verovalo kako specifini enzimi, zvani nukleaze (dezoksiribonukleaze) unitavaju
ove nizove poto su oni obavili svoju funkciju.
U toku poslednjih godina postalo je mogue pokazati
da se, u stvari., neki amplifikovani nizovi baza u eliji odravaju i ponovo ukljuuju u p r e t h o d n o postojeu D N K koja je,
u toku ove prolazne faze, bila duboko preureena (prekidi,
razgradnje, amplifikacija, translokacije, inverzije, itd.).
Osobine ovih delova D N K , koji su bili amplifikovani,
a zatim promenili mesto, sasvim su uporedive s onim to je
1
G e n : elementarna
jednog organizma.

kvalitativna jedinica funkcionisanja g e n o m a

45
od 1957. godine opisivala Barbara M e k Klintok (Barbara
McClintock) kod kukuruza i o n i m to je poslednjih godina
opisivano na transpozonima (6).
Ali, u ovom trenutku, ne z n a m o da li su sve osobine transpozona primenljive na ove molekule koji su, na neki nain,
obdareni sveprisutnou.
Kapaciteti amplifikacije jednog genoma promenljivi su
zavisno od vrste, jedinke, elije i prouavanog fiziolokog
stanja. T a k o kod nekih biljaka ili ivotinja do danas nije bilo
mogue pokazati ovu e t a p u ; ali, b u d u i da je ona prolazna i da
dotie samo jedan beskrajno mali deo D N K , neophodno ju
je traiti u povoljnim trenucima, koristei prilagoene tehnike
a posebno radioaktivne izotope. T r e b a , meutim, primetiti
kako bilo koji niz baza D N K n e m a neizbeno mogunost da
se amplifikuje. Izgleda da je ova sposobnost vezana za prirodu
niza, za broj baza u njemu, i naroito za topoloku organizaciju
tih nizova.
Ovde ponovo nailazimo na prostorno-vremenski aspekt
koji, u ovom sluaju, objanjava funkcionalne kapacitete
jednog dela D N K u funkciji takastih karakteristika mikrosredine tog molekula u datom trenutku. Meutim, uopteno
govorei, izvesne o d r e e n e oblasti hromozoma imaju vei
kapacitet amplifikacije u odnosu na hromozome u celini.
Radi se o ponovljenim nizovima baza konstitutivnog heterohromatina 1 specifino lokalizovanog u centromerama, u
sekundarnom suenju i na krajevima hromozoma zvanim
telomere (si. 5).
Dakle, prema morfologiji jednog hromozoma moemo
odrediti njegove potencijalne kapacitete amplifikacije u funk
ciji sredine.
K a d a je h r o m a t i n difuzan, drugim reima u toku elijskog perioda (zvanog interfaza) u kome elija stvara R N K
i proteine, ti isti ponovljeni nizovi baza se nalaze na periferiji
jedra, i oni su ti koji e prvi doi u dodir sa signalima sredine
kada oni b u d u izmenjeni.
Analizirajmo sada dinamiki ono to se dogaa u D N K
kada su, na primer, trajno izmenjeni vlanost, stepen osvetljenosti ili temperatura u toku indukcije cvetanja (si. 9).
Signali okoline e izmeniti izvestan broj jona i malih
molekula sposobnih da p r o u kroz elijsku membranu na
1
Konsiitutivni
fakultativnom", koji

heterohromatin:
karakteristika
zavisi od fiziolokog stanja.

vrste

nasuprot

46
takav nain da e promene okoline izazvati p r o m e n e u u n u tarelijskoj sredini.
U torn smislu, elijska m e m b r a n a igra ulogu diskriminatorne barijere izmeu spoljanje i unutranje sredine. Ona e
na neki nain filtrirati informaciju koju prenosi okolina. Ka
optem planu, iz ovog proizilazi promena p H , jonske snage,
i transmembranskog potencijala, u isto vreme i na kvalitativn o m i na kvantitativnom nivou.
Ove izmene unutrasnje sredine bie malo-pomalo prenete
do mitohondrija, hloroplasta i, naravno, jedra, i tu e ponovo
rezultirati p r o m e n a m a u mikrosredini nizova baza D N K .

Slika 9. S h e m a koja prikazuje kako elija regulie jone i z m e d u svoje u n u tranjosti i spoljanje sredine.

Upravo e ukupnost ovih promena sredine prouzrokovati

amplifikaciju i premetanje nizova. baza D N K u oblastima
sposobnim da podnesu ove promene.

47
Koje promene e proistei iz promene mesta
jednog del a DNK?
Fiziari su oko 1972. godine otkrili (7) jednu osobinu
molekula D N K iz koje, izgleda, proistiu posledice vrlo znaajne za razumevanje njegovog naina funkcionisanja. Ta
osobina jeste sposobnost ovog molekula da informaciju prenese na daljinu; ova osobina je nazvana teleakcija.
Njihova prouavanja su pokazala da sposobnosti niza
baza D N K da se otvore ili zatvore zavise od prirode okolnih
nizova nukleotida. Ova osobina je u poetku bila vrlo poetino nazvana disanjem D N K " {breathing DNA). Oni su
radili na sintetikim polimerima jednostavne strukture tipa
10 do 15 parova A - T koji su se smenjivali s 15 do 20 parova
C-G. Analizirajui krive termike denaturacije, pokazali su
da je susedstvo oblasti bogatih sa (G-C) stabilizovalo oblasti
bogate sa (A-T) i o b r n u t o , da je susedstvo oblasti bogatih
sa (A-T) destabilizovalo oblasti bogate sa ( C - G ) . Tako, poto
je opisan topoloki niz specifinih traka svakog hromozoma,
pokazan je i topoloki niz na molekulskom nivou, niz kod
koga jedan od sastavnih delova predstavlja smenjivanje blokova bogatih sa (A-T) i bogatih sa ( C - G ) . Ovi procesi teleakcije se naroito odvijaju kada se jedan molekul (nazvan
ligand), na primer neka droga, vee za ovu ili onu bazu mo
lekula D N K i tako lokalno izmeni konformaciju molekula,
drugim reima konformaciju spirale. Ovo delovanje se moe
izraziti otvaranjem ili zatvaranjem lanca D N K : dinamike
osobine susednih oblasti e biti izmenjene zavisno od prirode
Uganda, od niza baza za koji se vezao i od nizova koji se nalaze u susedstvu mesta njegovog vezivanja.
Ove dinamike osobine, koje je izmenio signal koji je,
pak, prenet susednim nizom, mogu se uporediti s osobinom
talasa iji pravac, frekvencija i amplituda zavise od osobine
primljenog signala i od karakteristika primaoca, u ovom sluaju od niza baza D N K . Zasad smo videli da ovaj proces
zapoinje kada neka, obino specifina supstancija dostigne
D N K . Koje supstancije normalno stiu do D N K u toku ivota
elije? Mnogi kandidati su potencijalno mogui: mali molekuli, eeri, aminokiseline, peptidi, joni, voda, a takoe i svi
signali sredine sposobni da dovedu do promene propustljivosti m e m b r a n e a time do promene unutranje sredine, one
unutranje sredine koja odreuje podruje jedne jedinke a za

48
koju je Klod Bernar [Claude Bernard (8) ] govorio da je o d 1
govorna za h o m e o s t a z u " nekog bia.

Slika 10. Modifikacije topolokog niza D N K tokom indukcije cvetanja.

Odravanje topolokog niza D N K tokom klasinog udvajanja pokazano
je radi poredenja. Nizovi baza 0 i 1 su bogati sa A-T i C-G, respektivno.
Nizovi baza P i P + l su specifini nizovi baza koje prepoznaju metali.
Mogli bismo pomisliti kako smo daleko od onog m e t r a
D N K vrlo posebnog sastava koji e propisati itavu nau
b u d u n o s t . M e u t i m , iznenaenje! U svojim molekulima
D N K , mi posedujemo (i to je istina kako za bakteriju tako i
1
Homeostaza: skup biohemijskih, fiziolokih, psihikih procesa
koji omoguavaju ravnoteu jednog bia u sredini u kojoj se ono nalazi.

49
za oveka) to isto smenjivanje blokova bogatih adenin-timin o m i bogatih citozin-guaninom, koji su upravo lokalizovani
na periferiji jedra, u ponovljenim nizovima konstitutivnog
heterohromatina.
Sada imamo utisak da su svi delovi scenarija na svom
m e s t u : p r o m e n e spoljanje sredine, koje filtrira membrana,
bivaju prenete unutrasnjoj sredini koja, posle itave serije
savladavanja m e m b r a n a (novih barijera), te promene dostavlja
D N K , koja e, ako su okolnosti povoljne (ako je trenutak
dobro izabran) p r o m e n i t i redosled i tako moi da prenese
genima jedan novi signal.
U m e s t o zakljuka m o e m o rei kako je unutar ovih regulatornih nizova baza mogua velika labilnost, kao da je
okolina, na energetskom nivou, proela svojim specifinim
obelejem delove knjige D N K koje bismo mogli da uporedimo
s praznim stranicama. Ako bismo bill oprezniji, mogli bismo
govoriti o stranicama na kojima je zapisan koncept teksta, a
ne o praznim stranicama, u onoj meri u kojoj amplifikacija i
premetanje ne moraju uvek biti uspeni.
Da bismo celinu ovih etapa ilustrovali, saeto smo ih
prikazali na slici 10. Blokove bogate sa A - T oznaili smo sa
0, a one bogate sa C - G oznaili smo sa 1. Simbolino smo
pokazali da je naizmenini niz 010101, amplifikacijom i premetanjem promenjen u niz 001001, koji e preneti signale
koji se razlikuju od onih signala koje je dao prethodni niz. U
stvari, uzimajui u obzir minimalne i maksimalne duine
blokova 0 i 1 i njihov sastav, postoji samo konaan broj mogunosti molekulskih redosleda.

etvrta glava

IGRA SPIRALE: HARMONINA

ORKESTRACIJA N J E N I H ELEMENATA

Molekul D N K je sposoban da na daljinu prenese signal

date frekvencije., intenziteta i amplitude. M o e m o rei da
spirala vibrira i da vibracija biva prenesena ovoj ili onoj o b
lasti koja je udaljena od mesta primanja signala, oblasti koja
tada poinje da stvara specifian proizvod (informacionu R N K
i proteine). Primanje signala i njegovo prenoenje na efektor
genskog tipa na elijskom nivou objanjava nain na koji
energija (vibratornog tipa) moe da b u d e transformisana u
materiju.
Takoe moemo imati suprotnu situaciju, drugim reima situaciju u kojoj prenoenje jednog signala, naprotiv,
zaustavlja aktivnosti oblasti genoma o kome je re. U toku
razvia, celina blokiranja i otvaranja oblasti genoma pomou
signala okoline ogleda se, dakle, u aktivnostima koje mogu
izgledati n e u r e d e n e : jedno poglavlje je otvoreno, drugo je
zatvoreno. M e u t i m , ako blie pogledamo, nije bilo koje
poglavlje otvoreno ili zatvoreno. U ovoj igri delova D N K
postoji harmonina orkestracija razliitih elemenata, orkestracija koju posebno prouzrokuje injenica da se svako p o
glavlje nalazi na vrlo odredenom mestu zavisno od stanja
razvoja razmatrane elije.
Videli smo da se svaki deo D N K udvojio i prepisao u
odredenom trenutku, zavisno od svog mesta du molekula
D N K prisutnog u ovom ili onom hromozomu. Isti je sluaj
i s amplifikacijom. No n a m a je takoe poznato da ova udvajanja (delimina ili potpuna) i prepisivanja indukuju signali
okoline i da se prenose teleakcijom. Dakle, moemo rei da
je, u stvari, harmonizator naprosto okolina, ali je ono to e

51
se dogoditi u n a p r e d strukturirano u izvesnom redu. Sredina
e, dakle, u odreenim trenucima samo otkriti prethodno postojei red. T a k o , u sluaju biljnih elija koje su nazvane totipotentnim, mogue je pokazati da moemo stvoriti celu biljku
na osnovu jedne jedine elije, to e rei da jedna jedina elija sadri sve gene sposobne da stvore bilo koju eliju ili
deo sloenog organizma, p o p u t stabla ili ak itavog drveta.
Sva poglavlja su prisutna i rasporeena dobrim r e d o m : ostaje samo da se razume nain itanja. Ali ukljuenje ovog programa dovee do hromozomskih preureenja koja e imati za
posledicu da se u ovom ili o n o m trenutku poglavlje ita u
neminovnom redosledu. Ova operacija osigurava koherenciju
razmatranog organizma. U sluaju ivotinja i ljudi, totipotentnost postoji na nivou najjednostavnijih organizama, ali se
progresivno gubi tokom razvoja.
Kako se dogodilo da ova osobina totipotentnosti b u d e
izgubljena?
Kako se bie uslonjava, nastaju nova meudejstva izm e u razliitih sastavnih delova sistema; ova medudelovanja
su n a m u ovom t r e n u t k u malo poznata, tako da izgleda apsolutno n e o p h o d n o da se postavi p r o b l e m totipotentnosti u
funkciji nivoa sloenosti. Ovaj nivo sloenosti ne moe biti
jednostavno opisan biohemijskim reakcijama sinteze i razgradnje i procesima regulacije pravolinijskog ili krunog tipa.
Kao to emo u nastavku videti, potrebno je uzeti u obzir
i druge faktore, vezane za osobenosti sastojaka ive materije
koje se iznenadno pojavljuju.

4*

Drugi deo

A L H E M I J S K I M E T A L I U NAIM
HROMOZOMIMA

P r e nego to pristupimo opisivanju vibratornih nivoa

elije koji m o g u biti dovedeni u vezu s nivoima svesti, neophodno je da opiemo izvesne osobenosti naih hromozoma,
a posebno njihove elektromagnetne osobine.
N a i m e , u p r v o m uoptavanju, raspodela elektromagnetn i h naelektrisanja indukuje razliite vibratorne nivoe.
Ako r a z m a t r a m o neki polimer koji, na primer, poseduje
nejednaku raspodelu pozitivnih i negativnih naelektrisanja,
to e dovesti do razlike potencijala koja se na vibratornom
nivou iskazuje u vidu takvih. pojava koje e okolinu molekula
narusiti na ritmian nain, o emu govori provoenje odreenih vibratornih frekvencija. Dakle, ako su dva susedna mole
kula podvrgnuta ovim vibratornim poremeajima, iz toga e
proizai specifina meudelovanja (slina meudelovanjima
koncentrinih talasa koji se meaju kada su dva kamena baena u vodu). Ako se ovi poremeaji odravaju u nekom ritmu,
videemo da se pojavljuju karakteristini oblici koje e, u
stvari, prouzrokovati animacija" vibratornih nosilaca razliitih
osobina i to vibracijama odreene frekvencije i amplitude.
Videemo da, zavisno od nosioca koji razmatramo (voda,
makromolekul, ulni organ, koa ili, pak, jedinka u celini),
dobijamo razliite materijalizacije ovih vibracija.
Osobine koloida 1 jesu one osobine koje ivim elijama
daju sve njegove karakteristike, i na t i m istim koloidima pokazana su delovanja na daljinu (teleakcije).
1
Koloid: m o l e k u l ija je molekulska m a s a vea od pravog rastvorka
a manja od estica u suspenziji i ije se kcajnje veliine kreu od 0.1
do 2 m i k r o m e t r a ili 100 do 2000 n m . R e koloid potie od grke rei
koja oznaava lepljivo.

56
Fiziko-hemijski zakoni tela u pravim rastvorima ne
m o g u se primeniti na koloidne rastvore.
N a p o m e n u l i smo da materijalizacija vibratornih energija
na nivou D N K dovodi do razlika potencijala. Pojam razlike
potencijala odreenije emo objasniti na biolokom nivou.
Onaj m e t a r D N K koji je prisutan u svakoj eliji nije
jedini sastojak jedra. Okruen je drugim sastojcima (ili sam
okruuje druge satojke) koji e uestvovati u davanju oblika
jedinicama zvanim hromozomi. Zato je nemogue, ak i s
najblaim moguim postupcima ekstrakcije, izolovati celovito
ovaj m e t a r D N K . Ipak, analiza slika dobijenih na elektronskom mikroskopu suprotstavljena rezultatima tehnika globalnog doziranja D N K zaista n a m pokazuje da je re o niti
debljine 2 nanometra, vrlo uvijenoj oko same sebe, koju u
torn obliku odrava itav niz sastojaka koji cine deo same strukt u r e hromozoma. Re je posebno o proteinima: histonu
(baznom proteinu vrlo bogatom baznim aminokiselinama)
i kiselim ili neutralnim proteinima, ribonukleinskoj kiselini
( R N K ) male molekulske mase, zvanoj hromozomska R N K ,
jonima metala (natrijumu, kalcijumu, magnezijumu, itd.) i
molekulima vode. Pojednostavljeno se moe rei da su nai
hromozomi sastavljeni od dezoksiribonukleata baznih metala.
Negativna naelektrisanja fosfata, u viku, privlae p o zitivna naelektrisanja jona natrijuma, kalijuma, kalcijuma,
itd., ili, pak, pozitivna naelektrisanja baznih aminokiselina
(histona).
K a d a izolujemo molekul D N K , prinudeni smo da raskinemo njegove hemijske veze, na razne se naine dovijajui
da suvie ne razorimo sam molekul D N K (9).
Jasno je da ove tehnike ekstrakcije ne mogu biti savrsene
i da, u najveem broju sluajeva, gubimo delove D N K ili
pak, na mnoge naine menjamo konformaciju molekula.

Prva glava

M E T A L I HVATAI I PRENOSIOCI
ENERGIJE

U toku poslednjih desetak godina, neki od molekula

D N K su bili opisani kao molekuli koji poseduju nenormalne"
osobine (10).
Zato? Naprosto zato to ovi molekuli nisu imali karakteristike ortodoksne ogoljene D N K , drugim reima D N K
sastavljene od dva lanca (fosforna kiselina i eer), koji su
izmeu sebe povezani vodonicnim vezama uspostavljenim
izmeu etiri baze. Posebno su nas zainteresovale ove ne
normalne osobine u onoj meri u kojoj smo konstatovali da
proporcija D N K koja poseduje te osobenosti varira zavisno
od fiziolokog i patolokog stanja. To je ono to se, naime,
dogada, na primer, u D N K izolovanoj iz kancerogenih elija.
Ovim povodom je znaajno primetiti kako naunici za
sebe stvaraju n o r m e i kako reaguju na pojam anomalije"
ili nenormalnosti". Na to smo, u vezi s procesom amplifikacije, u prvom delu ve ukazali: poto D N K izmeu dve
deobe ostaje stalna, nemogue je (mislilo se) da amplifikacija
postoji, ak i ako se ta amplifikacija tie jednog milijarditog
dela jednog milimetra D N K . Bilo je potrebno dvadeset go
dina da ovaj fenomen b u d e prihvaen, naroito zahvaljujui
usavravanju tehnologija izuzetno finih analiza. Od trenutka
u kome su velika imena genetike ove nizove baza okarakterisala kao n e n o r m a l n e " , broj istraivaa sposobnih i spremnih
da ih ispituju smanjio se eksponencijalno. Samo je preostalo
nekoliko marginalnih koji, u svojoj velikoj nesvesnosti, smatraju da moemo ostvariti napredak u nauci prouavajui
fenomene nazvane n e n o r m a l n i m " . Istorija nauke obiluje
podacima ovog tipa, gde se sreu i druga, ne manje velika

58
imena, na p r i m e r Paster (Pasteur), Bean (Bechamps) i Krik,
da samo njih navedemo (11).
Moemo konstatovati da od trenutka u kome je jedna
teorija u modi, sve cinjenice koje su u suprotnosti s torn
teorijom bivaju odstranjene jednom vrstom samocenzure.
N o , kao to emo kasnije videti, ove kontradikcije su, u
stvari, samo p r i v i d n e ; one potiu iz cinjenice da smo,
posebno u biologiji, ovladali vrlo malim brojem fenomena.
Traimo i odreujemo odnose izmeu sastavnih delova nekog
sistema, dok vrlo esto ne poznajemo ni prirodu niti broj
sastavnih delova tog sistema. U vezi s ovim, videemo lepe
primere s kosmikim talasima i telurskim tokovima.
Prouavajui mehanizme kancera, naa ekipa je, dakle,
primetila da su ovi n e n o r m a l n i " molekuli bili prisutni u
relativno znaajnim srazmerama u D N K izolovanim iz razliitih tumorskih tkiva. Ovi molekuli trpe transformacije
(kvalitativne i kvantitativne) u toku etapa razvia, kao to su
embriogeneza, diferenciranje, tumorizacija, koje podrazumevaju
p r o m e n e programa razvia. U odnosu na ogoljenu D N K ,
ovi molekuli su se ponaali kao da su ih destabilizovali ligandi.
Rafinovanim tehnikama smo pokazali (12) da su nenorm a l n e " osobenosti ovih molekula D N K poticale od prisustva
metala u unutranjosti dvostriike zavojnice, metala koji su
izazivali p r o m e n e konformacije u odnosu na osobenosti koje
su prouzrokovali metali vezani za fosfate ili u odnosu na
molekule koji su bili sasvim ogoljeni. Mnogi autori su od
1958. godine upozoravali da D N K sadri metale u obliku
tragova, ali se nisu interesovali za tip vezivanja i esto su
mislili da su se ovi metali mogli vezati tokom faza frakcionisanja D N K . N a s u p r o t ovome funkcija baznih metala (natrijuma, kalijuma) i bazno-zemljinih metala (kalcijuma, magnezijuma) ve odavno je bila poznata. Znamo da su oni stabilizovali dvostruki lanac vezujui se za fosfate, to e rei
da to ima vie natrijuma ili kalijuma vezanog za D N K ,
treba vie energije da se dvostruki lanac otvori i da se dovede
u stanje funkcionisanja.
Koji su ti drugi metali?
Od sutinskog je znaaja rei da su u pitanju metali
koji pripadaju prelaznim serijama tablice Mendeljejeva, kao
to su bakar, gvoe, m a n g a n , kobalt, nikal, zlato, srebro,

59
iva, itd., koji imaju sposobnost da se vezuju za baze D N K
a ne vie samo za fosfate. Umesto da molekul stabilizuju
(vezujui se za spoljanju stranu dvaju lanaca), oni e ga,
naprotiv, otvoriti (destabilizovati), vezujui se za unutranju
stranu, izazivajui tako jednu vrstu bubrenja koje predstavlja
lokalni poremeaj sklon da se na razliite naine razvija (to
ponovo upuuje na koncept talasa i teleakcije, kao to emo
to kasnije odreenije videti). Tako, dok bazni metali, vezujui
se za spoljanju stranu lanca D N K , poveavaju njegov otpor p r e m a otvaranju, ovi drugi, vezujui se za unutranjost
lanca, naprotiv poveavaju njegovu mogunost za otvaranje.
Ovo smo mogli da dokaemo pokazujui da jedna standardna
D N K nije uvek otvorena na 90 C u uslovima jonske snage
koji oponaaju jonske snage ive elije; ali, naprotiv, ako ta
D N K sadri jedan a t o m bakra u nizu od 50 parova baza, ona
se otvara na prosenoj temperaturi tela: na 37C.

Druga glava
PRENOENJE INFORMACIJE PREKO METALA

Sada je potrebno neto rei o procesu koji metalu omoguava da dode do lanca D N K i da se za njega vee.
Prvo je nuno napraviti razliku izmeu dve vrste nizova
baza D N K , u funkciji njihovih dveju posebnih uloga, to
n a m omoguava da razlikujemo dva tipa genetikih kodova.
1) Strukturni nizovi (ili strukturni geni) prisutni su u
jednoj ili vise kopija i cine glavna poglavlja knjige D N K .
Oni su ti koji e dovesti do sinteze proteina u skladu s procesom koji smo p r e t h o d n o analizirali i koji moemo shematski
predstaviti na sledei n a i n :

2) Ponovljeni nizovi1, tako nazvani jer postoje u m n o gobrojnim kopijama, esto su grupisani na povlaenim
mestima na periferiji jedra. Oni u periodu interfaze, izmedu
dve mitotike deobe, predstavljaju konstitutivni heterohromatin. To su specifine frakcije D N K za koje e se vezati
1

Ponovljeni nizovi:
tivnim nizovima.

jo nazvani uestalim, razvuenim, repeti-

61
metali, bilo za same baze, bilo za baze i fosfate, menjajui
konformaciju itavog regiona molekula.
Ovi nizovi se ne prevode, ve e, naprotiv, igrati odluujuu ulogu u procesima regulacije.
Zamislimo, dakle, jedro u periodu interfaze u kome se
h r o m o z o m i ne pojavljuju, ali u kome je D N K na neki nain
rastvorena" u jedarnom soku, ostavljajui da postoji samo
nekoliko guih gomila hromatina nazvanih heterohromatin o m , u kojirna se nalaze ponovljeni nizovi baza koje emo na
slici 11 predstaviti blokovima 1, 2, 3 . . . n.
Svojim poloajem na periferiji jedra, ove heterohromatske oblasti predstavljaju nizove baza koji primaju signale,
u onoj m e r i u kojoj e oni biti prvi koji primaju energetske i
informacione uticaje koji potiu iz elije, dakle, ire uzeto,
iz spoljanje sredine. Z a t o moemo rei da je heterohromatin povlaena meta za sve vrste spoljanjih pokretaa kao
to su, na primer, virusi, hemijski kancerogeni i zraenja.

Slika 11. Blokovi konstitutivnog heterohromatina 1, 1-, 3. . . n, shematski

predstavljeni na periferiji jedra, u blizini jedarne m e m b r a n e .

Isto tako iz spoljanje sredine i, u irem smislu, p u t e m

ishrane jedinke (ivotinje, biljke ili oveka), joni metala^ koje
dovode molekuli-prenosioci nazvani helatanima, proi e
kroz jedrov ovoj. U elijama, u stvari, postoje pravi lanci
prenosnika metala koje predstavljaju aminokiseline, peptidi,
proteinl, poliamini, faktori rasta i hormoni.

62
Joni metala e se, dakle, vezati bilo za baze, bilo za baze
i fosfate lanca D N K , menjajui njegovu konformaciju. Da
bismo objasnili vezivanje metala za izvesne povlaene oblasti lanca D N K , uveli smo pojam m e t a l o - D N K .
Da bi jedan metal uao u odreenu oblast D N K , potrebno je da se lanac otvori; isto tako, ako je metal osloboden,
lanac se zatvara. Metal donosi energiju potrebnu za otvaranje
lanca. Ulazak ili izlazak metala, dakle, funkcionie kao jedna
vrsta signala. T a k o poremeaj stvoren otvaranjem ili zatvaranjem lanca (to samo po sebi predstavlja energetsku informaciju) moe biti p r e n e t na izvesnu udaljenost nizovima
baza koja ga registruju : to je ono to je bilo nazvano teleakcijom, pa ak i disanjem D N K " .
Kako

ova informacija

moe

biti preneta

na daljinu?

U lancu D N K , na nivou ponovljenih nizova konstitutivnog heterohromatina, postoji jedna posebna strukturna
organizacija; naime, nain na koji se 4 baze vezuju za fosfate
i eere stvara smenjivanje blokova, bilo bogatih sa C - G
bilo bogatih sa A - T .
Predstavimo simbolino blokove bogate sa A - T sa 0,
a blokove bogate sa C - G sa 1. Njihovo smenjivanje u lancu
daje 010101.
Ove nizove 010101 nazivamo prenosnim nizovima.

Tako imamo jedan binarni kod koji e preneti informaciju du dvostruke zavojnice, sve do strukturnih gena. Ova
sposobnost prenoenja informacije je vezana za termodinamike osobenosti koje zavise od duine i prirode nukleotida
svakog bloka. Nairne, na poetku energiju (koju donosi metal)
treba preneti da bi taj lanac, koji funkcionie kao patent-zatvara, mogao da se otvori. Da bi se pojednostavilo, moemo u p o trebiti simbol kljua i b r a v e : niz baza D N K predstavlja bravu,
a metal je klju. P o t r e b n a je energija da bi se klju okrenuo

63
i brava se otvorila. Videemo da energiju donosi sam metal
to su vibratorne energije ili je prenosi na neki vibratorni
nosilac, na p r i m e r vodu.
Informacije koje potiu iz spoljanje sredine su mnogostruke; u funkciji njihovih respektivnih osobina, koje se mogu
dovesti u m e u s o b n i odnos sa specifinim energijama, infor
macije e dostii ovaj ili onaj poseban niz baza. Na primer,
energija E 1 dostii e blok 1. Na nivou blokova, nizovi baza
D N K m o g u ili da se otvore da bi pustile metal da u e , ili
da se zatvore, oslobaajui jon metala. Dakle, dobijamo:

Slika 12. Shema modela funkcionisanja nizova baza D N K konstitutivnog

heterohromatina. Da bismo je pojednostavili, predstavili smo tri nezavisna toka ali, u stvari, jedan isti tok moe biti izmenjen amplifikacijom,
delecijom, translokacijom, na takav nain da Ei 3 E2, E35 mogu delovati
na jedan isti vibratorni tok.
K a k o se okolina menja, informacije koje potiu iz spoljanje sredine bivaju razliite, a kako ta energija biva izmenjena,
tako e i specifina informacija izmeniti itav lanac prenoenja.
Energija 2 e, na primer, dostii blok 2. Binarni niz
e p r e t i p e t i p r o m e n u i postae 011011011; to je ono to se
naziva
amplifikacijom.
E2
2
011011011
E3
3
001001001 itd.

64
Izabrali smo smenjivanje 011011011 da bismo simbolino predstavili fazu diferenciranja a smenjivanje 001001001
da bismo predstavili j e d n u fazu neoplazmike indukcije (vezane
za kancer). M e u t i m , ono to je vano jeste to da jedino postoji
konaan broj moguih redosleda, i to iz termodinamikih
razloga.
Sada smo, dakle, suoeni, ne vise s jednom jednostavnom
fiziolokom ili hemijskom mainerijom, ve s prenosom razliitih energetskih osobina.
Prepoznavanje jednog dela D N K od strane metala jeste
fiziko-hemijski p r o b l e m ; m e u t i m , kao to smo ve primetili,
metal se ne moe fiksirati bilo gde. Izabrano mesto je, dakle,
povlaeno mesto. Izvesne osobine signala prepoznae istovetne osobine niza baza D N K . Tako e neki signali proi,
ili nee proi, u funkciji osobina prenosnih nizova (0101)
i njihovog specifinog smenjivanja.
U ovom drugom genetikom kodu, koji je predstavljen
binarnim nizom, mi zaista i m a m o mogunost p r o m e n e informacije i njenog prenosenja sve do strukturnih gena. D r u g i m
reima, ovde se pokazuje sposobnost genetikog koda da promeni
svoj program u funkciji signala okoline. T a k o , p o d dejstvom
onkogenih pokretaa kakvi su virusi, antimetaboliti, zraenja,
ovi nizovi baza D N K tee da se preseku, povlaei za sobom
pojavu hromozomskih aberacija. One na taj nain mogu da
se amplifikuju, da izvre inverziju, da se premeste (translociraju), i jasno je da e ove p r o m e n e uestvovati u menjanju
izraajnosti (ekspresije) genetikog koda susednih strukturnih
nizova baza D N K .
Faze amplifikacije koje smo upravo opisali omoguavaju
m e t a l o - D N K da prenese, u skladu s uslovima mikrosredine,
bilo informaciju indukcije deobe, bilo informaciju indukcije
faze diferencijacije 1 i dediferencijacije 2 . Oigledno je da ova
amplifikacija dotie samo vrlo specifine nizove baza D N K ,
zbog ega je ovu osobenost i bilo teko otkriti i analizirati.
Uloga metala u indukciji kancera
Primetili smo da se sadraj metala u eliji, a posebno u
D N K , znaajno menja u toku kritinih faza razvia kakve su
1
Diferencijacija:
faza p r o m e n e p r o g r a m a razvia koja se najee izraava poveanjem specijalizacije i istovremenim gubitkom sposobnosti prilagoavanja.
2
Dediferencijacija:
faza
povratka u n a t r a g u p r o g r a m u razvia.

65
cvetanje, pubertet, embriogeneza i sve faze stresa. U toku
tih istih perioda, na nivou prenosilaca metala bile su otkrivene
promene koje su sasvim uporedive s ovim promenama.
T a k o se, u sluaju kancerogenih elija, pojavljuju novi
prenosioci, t i m vise helatantni to su elije kancerogenije;
kancerogenoj eliji je, da bi funkcionisala i da bi se umnoavala,
u stvari potrebno daleko vise metala nego zdravoj eliji.
Kako moe biti preneta informacija kancera? Iz analize
koju smo upravo napravili jasno proizilazi da se svaka prom e n a programa dogaa u toku onog to zovemo amplifikacijom.
Dakle, bilo da je u pitanju embriogeneza ili pubertet, ove etape
razvia kod jedinke odgovaraju stanju stresa. Indukcija kancera
se, dakle, dogaa u toku amplifikacije, kada je jedinka u stanju
stresa. Opiimo jasnije ovaj proces: ako postoji interferencija
izmeu amplifikacije nizova baza D N K i kancerogenih pokretaa, ti pokretai m o g u da p r o m e n e bilo nizove bogate
sa G C , bilo one bogate sa A T . U sluaju virusa koji imaju
D N K ili virusa koji imaju R N K , koji sadre nizove baza koji
odgovaraju nizovima D N K ili R N K elije, novi redosled koji
poseduje informaciju o kanceru moe indukovati preuredenja
ovih nizova. Tu novu organizaciju simbolino smo predstavili
nizom 001001.
Ove topoloke promene uglavnom dovode do promena
informacije koje se tiu brzine udvajanja D N K i elijske deobe,
kao i brzine sinteze proteina.
M e d u t i m , iz istog razloga, uloga metala moe biti pokazana u kontroli prenoenja patoloke informacije, i naa
ekipa nastavlja svoja istraivanja na moguem zaustavljanju
ili razaranju, pomou specifinog metala, lanaca koji prenose
tumorsku informaciju.
Naravno, postoji vie procesa regulacije sadraja metala
u eliji. T a k o , kada je taj sadraj vei ili kada toksini metal
p r o d r e u eliju, sintetiu se tioneini, proteini vrlo bogati
aminokiselinama koje sadre sumpor. Ovi tioneini su prava
mesta zaplene" metala u suviku, ali oni mogu da, kasnije, u
funkciji potreba elije, oslobode metale. Ovi tioneini su naroito poznati po lovljenju" toksinih metala (kadmijuma,
ive, olova, itd.). Najvei deo ovih toksinih metala se zatim
odstranjuje na nivou jetre i une kese (detoksikacija), ali
e uvek ostati toksinih metala, vezanih za taj tionein, a nae
elije ne znaju da naprave razliku izmeu jednog bitnog
metala (cinka, bakra, gvoa) u suviku i jednog toksinog
5

66
metala, jer su oni na fiziko-hemijskom nivou suvie bliski ;
i nadalje prepoznaju ista mesta fiksiranja. Ovi rezervoari metala
postoje samo kod ivotinja i oveka. U funkciji svojih potreba
za metalima, elija e, dakle, pozvati u p o m o ove rezerve i
tada moe doi do p r e v a r e " ukoliko ove rezerve sadre toksine metale. Ovo je jedan od tipinih vidova zagaenja kadmij u m o m (dim cigarete) i olovom (izduvni gasovi automobila),
itd.
To je takoe ono to se dogodilo u Minamati, kada su se
Japanci hranili r i b o m zagaenom metil-ivom pa je jedan deo
njihovog potomstva r o e n s u r o e n i m m a n a m a .
Ovi procesi regulacije sadraja metala koji krue vrlo su
razliiti u tumorskoj eliji u torn smislu to, na primer,
koliina metala u njima moe biti hiljadu p u t a vea nego u
zdravoj eliji. T a k o je praktino nemogue tumorsku eliju
otrovati metalima, jer su njene potrebe za metalima vrlo visoke
i ona takoe moe da zapleni" sluajni viak metala koji
krue.
Vei broj helatantnih supstancija iz okoline elije moe
isto tako da napravi kratak spoj u lancima prenosilaca metala,
bilo to ih spreava da dostignu svoje mesto delovanja, bilo
to one same stiu na mesto delovanja, blokirajui tako fiksiranje
molekula enzima, koji predstavljaju katalizatorske pokretae.
M e u tim helatantnim supstancijama navedimo antibio'tike,
kancerogene, mutagene i antitumorske pokretae koji esto
prenose metale sposobne da se fiksiraju za molekule D N K .
Izvesni autori su pretpostavili postojanje povlaenih puteva
kruenja gore opisanih droga i lekova.
Toksini metali m o g u da zauzmu mesto bitnih metala
na nivou mesta delovanja na ponovljenim nizovima baza D N K
i tako mogu da progresivno p r o m e n e procese prepoznavanja
etapa kasnijeg razvitka. Dakle, u toku ovih poremeaja, ak
i metali uhvaeni na mestima zaplene bivaju osloboeni i
tako postaju sposobni da se veu za nova raspoloiva mesta
u eliji.

Trea glava

Z V U N A SKALA M E T A L A

M e u metalima sposobnim d a s e f i k s i r a j u z a D N K
moemo razlikovati tri velike kategorije:
1) Prva kategorija obuhvata bazne metale: natrijum.,
kalijum, kalcijum, magnezijum, litijum. Ovi metali, kao to
smo rekli, vezae se za fosfate, drugim reima za spoljanju
stranu lanca i stabilizovae ga. O t u d a e se lanac mnogo tee
otvoriti, to e rei da e izgledati kao da je D N K nema.
2) D r u g a kategorija obuhvata bakar, gvoe, olovo, zlato, cink, kadmijum, kalaj, mangan, nikal i kobalt. Ovi metali
m o g u u isto vreme da otvore ili da zatvore lanac, zavisno od
svoje koliine i mesta za koje su se vezali. Oni su na tabeli
II pobrojani p r e m a stepenu sklonosti da lance otvore (bakar
najvie otvara).
Tabela I I
Razliiti tipovi vezivanja metala za molekul D N K
MESTO

JONI METALA

Fosfat

L i + , N a + , K + , R b + , C s + , M g 2 + , C a 2 + , Sr 2 ( -, Ba 2 +, (F e 3+).

Fosfat
i baza

Co2+, Nia+, M n 2 + , Zn2+, Cd2+, Pb2+, Cu2+, Fe3+.

Baza

Ag + , H g 2 + .

5*

68
3) T r e a kategorija je sastavljena od srebra i ive, tipino alhemijskih metala. O n i jedino mogu da otvore nove lance
D N K , veoma specifine. Srebro se vezuje za parove C G ,
a iva za parove A T .
T a k o smo otkrili da sedam metala alhemijske tradicije,
d r u g i m reima srebro, iva, zlato, olovo, gvoe, bakar i
kalaj, izazivaju vrlo posebne promene u molekulu D N K .
Ali, ova veza s alhemijom nametnula n a m se kasnije, kada
smo primetili da su specifine fiziko-hemijske osobenosti
razliitih metala koje smo analizirali na znaajan nain bile
u skladu s osobenostima koje im je pridavala alhemija. I z u zetno iznenaenje je predstavljalo otkrie da je iva, na p r i
mer, prisutna u obliku tragova u D N K , na tom nivou izazivala
p r o m e n e programa genetikog koda, dok je iva alhemiara
izvanredan pokreta alhemijskih transmutacija.
Otkriu specifinog meudelovanja metal/deo D N K
prethodilo je suoavanje s tradicijskim podacima, a tri glavna
razloga su, uostalom, uinila nemoguim postupak u suprotnom
s m e r u : naime, nismo mogli da ove metale traimo u D N K
jer u to vreme nije bilo metoda dovoljno osetljivih da bi se
dozirali tragovi metala u molekulu D N K . D r u g o , moda su
makromolekuli D N K koje smo izolovali bili vrlo daleko od
svog stanja u in vivo uslovima. T r e i razlog, koji smo u novije
vreme otkrili, jeste da u fiziolokim uslovima vise n e m a ni
srebra, ni ive, ni kalaja, ni olova, ve postoji samo njihov
energetski otisak.
N a postupak je, dakle, bio sledei: mogli smo, serijom
eksperimenata, da dokaemo kako odreena hemijska osobenost odreene oblasti D N K potie od prisustva odreenog
metala i, malo-pomalo, naa fiziko-hemijska klasifikacija potkrepljivala je tradicionalnu klasifikaciju.
U alhemiji je sedam metala bilo vezano za sedam plan e t a : zlato/Sunce, srebro/Mesec, iva/Merkur, kalaj/Jupiter,
olovo/Saturn, gvoe/Mars, bakar/Venera. M e u t i m , poslednjih vekova otkrivene su tri druge planete (Uran, N e p t u n ,
Pluton), kojima su pridata tri druga metala: cink, mangan,
kobalt. Ali su ova skoranja povezivanja moda manje osnovana
od starih. ak i ako raspolaemo s malo naunih informacija
u pogledu kalaja i gvoa, a ovaj poslednji metal je u najveoj
koncentraciji u in vivo uslovima u molekulu D N K , mislimo
da ova saglasnost ne predstavlja istu podudarnost. I drugi
metali, a ne samo oni pridati planetama, sposobni su da se

69
veu za baze molekula D N K , all p r o m e n e konformacije koje
oni izazivaju manje su tipine nego one koje izaziva sedam
tradicijskih metala i m o g u da b u d u kvalitativno povezane s
p r o m e n a m a koje indukuje jedan od sedam prethodnih metala.
M e u t i m , ne t r e b a upasti u zamku htenja da se po svaku cenu poveu rezultati n a u n i h eksperirnenata s tradicijskim
podacima. Doista, ova znanja su preneta iz davnih epoha
p u t e m inicijatikih lanaca i to uglavnom u simbolinom obliku.
U kojoj civilizaciji (kojim civilizacijama) su ta znanja bila
precizne (gotovo naune) injenice, ija su delovanja, koliko
duhovna toliko i tehnika, bila p o t p u n o kontrolisana? To
sa sigurnou ne moemo rei. M e u t i m , tokom istorije koju
poznajemo, vidimo da, kako jedna civilizacija ulazi u period
opadanja, izvesna znanja bivaju, u prikrivenom obliku, bilo
zapisana, bilo upisana u muziku, arhitekturu ili u mitove,
da bi bila sauvana u toku perioda opadanja. Svojevrsno,
veoma precizno poznavanje ciklusa trebalo je da omogui
nekim m u d r a c i m a da predvide ove periode. Tako je u Kini
u s m e n u tradiciju Yi jinga, poznavanja zakona promene energije simbolino predstavljene sa 64 heksagrama, kodifikovao
kralj Ven D o u (Wen T c h e o u ) , oko 1150. pre n.e. Blie nama,
Platon je dao pisani oblik izvesnim podacima usmene tajne
tradicije, koji su sezali do Egipta, a preneo ih je njegov uitelj
Sokrat.
T r e b a primetiti da, samim postojanjem ovih perioda
opadanja, podaci, p r e m d a preneseni, vise nisu razumevani
u istoj ravni kao u periodima u kojima su ti isti podaci bill
otkriveni i korieni, to omoguava slutnju mogue izmene.
Tako, u periodu uspona, u kome se zasniva odreena
nauka, iji se zakoni, uostalom, kontroliu njenim trenutnim
(tehnolokim) korienjem, ako ta nauka potvruje izvesne
injenice tradicije, ona ih tada tano osvetljava i ponovo im
pridaje njihovo pravo mesto, otkrivajui na drugi nain
njihovo delovanje. Ako je, uprkos svemu, u toku prenoenja
neka greka promakla ili je dolo do izmene tumaenja, nova
nauka je upravo ta koja moe to da otkrije.
U ovom trenutku, poto smo tek na prvim stupnjevima
ponovnog otkrivanja energetske dimenzije sveta kojom se
upravo bave ezoterine tradicije svih naroda, ovi preneti
podaci m o g u usmeriti pravac istraivanja ili doneti neku
potvrdu, ali ne moemo, bez rizika od greke, hteti da ih nasilno
i a priori dovodimo u vezu s podacima eksperimentalnog istraivanja. M e u t i m , tradicijska znanja su ukljuena u globalne,

70
sintetike sisteme, u kojima su svi elementi harcnonizovani,
dok u nauci tek poinjemo da razvijamo jedan globaini sistemski
pristup. T a k o su najzad mentalno i psihiko ustrojstvo eksperimentatora (premda jo delimino) uzeti u razmatranje kao
elementi koji meudejstvuju u sistemu znanja.
Svi ovi energetski nivoi stvarnosti, u kojima funkcioniu
mentalno i psihiko, vrlo su malo poznati i jo n e m a m o dovoljno fine aparature da ih otkrijemo. Dakle, u torn pogledu je
fundamentalno uporediti tradicijske podatke, bilo koji da su,
sa skoranjim najpreciznijim podacima nauke, bez unapred
smiljenih ideja i bez upadanja u zamku potvrivanja tradicije
po svaku cenu, niti u zamku sistematskog odbijanja tradicijskih metoda ispitivanja, p o d izgovorom da se one veoma razlikuju od savremenih metoda.

etvrta glava

M I N I Z O D I J A K U SVAKOJ OD N A I H ELIJA

Vratimo se shemi nizova baza koji primaju signale (blokovi 1, 2, 3, itd.), postavljenih. na periferiji jedra. Broj ovih
nizova predstavlja konaan broj koji tek treba odrediti, ali
koji je reda desetak nizova. Ovi nizovi baza e zadobiti
odreen, specifian oblik, u funkciji metala koji e ih
otvoriti. Ove oblike ve p e t godina prouavamo uz pomo
raunara, jer izgleda oigledno da oni otkrivaju jednu posebnu
osobinu energije. Ove osobine energije opisala je tradicija
u okviru onoga to se naziva n a u k o m o brojevima (numerologijom), u kojoj su ti brojevi upravo dovedeni u vezu s oblicima
ill figurama koje stvaraju. Svaki broj, kao i svaki oblik koji on
ostvaruje (na p r i m e r broj 3 i trougao), pruaju, dakle, informaciju o osobini energije koja deluje na razliitim ravnima.
Oblik dvostruke zavojnice D N K postoji samo kada D N K
ne funkcionie (kada ne prenosi informacije), drugim reima
kada se deli. N a s u p r o t ovome, u toku interfaze, moemo
otkriti mnogobrojne oblike p o p u t onih koje smo opisali na
slikama 7a i 7b.
Vrlo iznenauje otkrie da u ovim oblastima primanja
svaki niz baza funkcionie s jednim posebnim metalom. Bakar,
na primer, otvara niz AA CA GC AG GT AC CC AA
C A G C A G G T A C C C itd., olovo otvara niz C A A G
GG CA AG GG itd., a gvoe otvara AT AG AC
G G A A A T A G G G A A itd. (tabela I I I ) .
M o e m o , dakle, pomisliti da postoji onoliko nizova baza
koliko ima metala sposobnih da se fiksiraju za unutranjustranu lanca D N K (metali grupe 2 i 3) ali, u stvari, bili smo
u situaciji da pokaemo kako jedan isti niz baza moe koristiti

72
Tabela I I I
Nizovi baza D N K sposobni da prime i prenesu signale okoline
posredstvom metala ili vibratornih energija metala.
NIZOVI PRIMANJA
AG
OLOVO
CA
GG
TC
CINK

CA

CG

GVOE

AT
TT

ZLATO

GA

BAKAR

AA
TA
GA
CA

AG
TC
AT
TT
CA

IVA
SREBRO
SUMPOR

AT
TT

CA
GC
AG
TC

AG
TC
AC
TG
AG
TC
GC
GC
AG
TC
AC
TG

GG
GG
AC
TG
AG
TC
CG
GT

GG
GT
GT
CT

AA
TA
AA
TA
AC
TG
GT
AC
TG

CC
GG
GG

CC
CC

GA

AA
TA

metal vrlo blizak onom metalu s kojim on normalno funkcioni

se. Ako jednu oblast otvara, na primer, srebro, cink, koji mu
je vrlo blizak, moe da zauzme mesto srebra i, ono to je
znaajno, cink, uostalom, po elijsku ekonomiju funkcionise
daleko bolje. M e d u t i m , kada cink dode do niza primanja,
on menja binarni niz (010101) koji prenosi informaciju i tako,
dakle, menja redosled baza, to e, na primer, d a t i : 001001001,
itd. (si. 13).
Da bismo objasnili ovakvo ponaanje, smatramo, dakle,
da je D N K prvo funkcionisala sa sedam tradicijskih metala,
ali da se tokom evolucije, i to upravo zbog nedostatka srebra,
ive i zlata, uz vrlo veliku cenu (u torn smislu to je mnogo elija
propalo) prilagodila na funkcionisanje s metalima koji imaju
bliske ali manje snane ili manje specifine osobine. Ovo
smo pokazali stvarajui u laboratoriji uslove u kojima su elije
koje su liene izvesnog metala sposobne, po cenu velikog p r o padanja, da naue da se razvijaju pomou vrlo bliskih metala.
Uostalom, vrlo je verovatno da je to to je elija bila liena izvesnih metala povezano s osiromaenjem planete u t i m istim
metalima. Ovi ogledi su n a m uz to pokazali da se i jedan toksian metal p o p u t kadmijuma moe, isto tako, koristiti otvorenim

73
nizom baza koji n o r m a l n o otvara cink, i na taj nain uvesti
patoloku informaciju u lanac D N K , na veliku tetu. elije
jer, kao to smo objasnili, ova informacija e biti preneta strukt u r n i m genima i nai e se, dakle, u D N K elija-kerki.

Slika 13. Ilustracija antagonizma izmeu lanova parova esencijalnili

metala: Ag/Zn, Cu/Fe.
Ag: srebro; Z n : cink
C u : bakar; F e : gvode
Varijacije niza baza D N K opisane su za par Zn/Ag.
Ako na unutranjoj povrini periferije jedra rasporedimo
specifine oblasti primanja za razliite metale (si. 14), na
taj nain dobijamo minizodijak, u onoj meri u kojoj svaki niz
baza, koji odgovara j e d n o m ili d v a m a datim metalima, poseduje,
p o p u t astroloskih znakova, svoiu specifinu energetsku osobinu
i svoju specifinu informaciju.
Celokupna sloenost elije (a posebno jedra, s nizovima
primanja) predstavlja osnovu za p r o m e n e poloaja, i, dakle,
za orijentaciju u prostoru, kako pokazuje prouavanje mitoze
i mejoze.
Velika je verovatnoa da postoji dvanaest specifinih
mesta (blokovi 1, 2, . . . 12), od kojih svaki sadri izmeu 6

74
i 24 parova baza (kao to su o n e obeleene na tabeli I I I ) . Svaka
baza koju smo upisali oigledno poseduje svoj komplement,
koji nisrno upisali u tabelu da je ne bismo optereivali podacima,
jer se k o m p l e m e n t logiki p o d r a z u m e v a . Podsetimo, uostalom,
da je A uvek u p a r u sa T , G u p a r u s C, i o b r n u t o . T a k o , kada
oznaimo da je olovo k o d i r a n o s CA AG G G , hoemo da
kaemo da je ceo niz, u stvari:
CA
GT

AG
TC

GG
CC

jedro

Slika 14. Shematski prikaz minizodijaka za koji se smatra da je prisutan

u svakoj od naih elija. Receptorni nizovi baza predstavljeni su simbolino
u izuvijanom obliku i obeleeni brojevima od I do X I I : to su oni koje
prepoznaju specifini metali koji e u njih uneti karakteristine konformacione promene. Prenosni nizovi baza simbolino su predstavljeni linijama koje se sustiu u sreditu jedra.

75
Osim toga, na tabeli I I I vidimo da za isto mesto ponekad
postoje dve mogunosti. Na p r i m e r :
olovo:

to e rei da emo nai bilo

bilo T C n a mestu broj dva.

Celina za olovo, dakle,
bilo

AG

daje:

bilo

T r e b a dodati da ovi nizovi baza tako funkcioniu u datom

trenutku, drugim reima da postoji odreeni ritam u oblasti
koja je takva da metal u d a t o m t r e n u t k u moe da je prepozna
i ovaj ritam e zavisiti od jedinke o kojoj je re.
U z m i m o jedan p r i m e r : srebro e se vezati na niz od 18
parova baza: C A G C A G G T C T A C G G C C u deset asova
p r e p o d n e . U deset i trideset, imaemo TC na mestu AG
na treem mestu i tako r e d o m . M e u t i m , niz, s jedne strane,
prepoznajemo jer je tu uvek isti broj baza i jer on pokazuje
isti oblik u prostoru (na primer, jedan metal e uvek dati oblik:
, a neki d r u g i :

), a s druge strane, jer nikada

n e m a vie od jedne ili dve baze koje se u nizu razlikuju.

Dakle, ponovo smo imenovali ove nizove baza koji pos
toje na periferiji jedra u D N K , sline (a ne vise istovetne)
ponovljene nizove, jer u njima postoje male razlike koje se
izraavaju i u vremenu i u prostoru. Primetimo takoe da oni
nizovi koji imaju najmanje parova baza (olovo i kalaj) trpe
najmanje promena (tabela I I I ) .
Prema zakonu afiniteta, energija, s odredenom osobinom,
koju dovodi metal, dostii e mesto primanja koje ima
istovetnu energetsku osobinu. Ali, ono to uznemirava jeste to
to e metal u najveem broju sluajeva ostati vezan za taj
niz baza D N K , dok e se bubrenje, koje on izaziva na lancu
vezujui se za te baze, premestiti, ostavljajui lanac netaknut i m posle svog prolaska. Ovde imamo zapanjujuu analogiju
sa samom definicijom talasa u fizici: poremeaj koji se prostire.
N o , kao to smo videli, ovaj poremeaj dovodi informaciju.

Peta glava

STANJE

SADASNJIH ISTRAZIVANJA
METALIMA

1)

NA

DNK

Istraivanja u svetu

U ovom trenutku se u biogenetici ocrtavaju dva velika

p u t a istraivanja:
Prvi p u t predstavlja traganje za upoznavanjem celog
niza baza D N K (dugog oko jedan metar) za svaku ivu eliju.,
u cilju odredivanja redosleda i popisa nukleotida na nivou
njihove prirode i funkcije.
Jedna od oiglednih primena ovog puta istraivanja
jeste razumevanje naslednih uroenih nedostataka, na p r i m e r
otkrivanja kako je protein X izmenjen i zato ne funkcionie
(jer je gen X izmenjen, itd.).
Druga primena jeste mogunost genetikog upravljanja,
to e, izmeu ostalog, dozvoliti da se vaspostavi dobar r e d o sled na nivou gena. J e d n u od nepogodnosti ove primene
predstavlja mogunost da se., sluajno ili ak namerno, napravi
bilo ta!
T a k o , u sluaju penice, mnoge ekipe danas pokuavaju
da ona stekne neophodnu genetiku informaciju fiksiranja
atmosferskog azota, kao to to znaju da rade mahunarke.
Budui da su ponovljene nizove baza konstitutivnog heterohromatina selektori duboko izmenili penica praktino
vie nema neispisanih stranica u svojoj D N K uopte nije
sigurno da e biti mogue na ovom nivou preraditi njen genom.
I to moda vie nee biti penica!. . .
D r u g i put istraivanja sastoji se, u torn mnotvu
nizova baza, u posebnijem prouavanju onih koji igraju
fundamentalnu ulogu u svim etapama elijskog funkcionisanja.

77
Neke od njih smo prouavali, na primer nizove nazvane regulatornim.
Ovi nizovi baza su danas dobro poznati i mnogi istraivai ih prouavaju; to su nizovi primanja i prenoenja signala
iz okoline elije.
2)

Istraivanja ekipe iz Orsea

Naa ekipa i sve ekipe s kojima saraujemo pre su usmerene u ovom d r u g o m pravcu. S jedne strane, prouavamo
nizove baza D N K ukljuene u velike dogaaje u ivotu elije,
a, s druge strane, metale koji su za njih vezani. Uveli smo jedan
p r o g r a m na raunaru da bismo odredili, na osnovu biohemijskih
podataka, sve konformacije koje moe imati molekul D N K
u specifinoj sredini. Z n a m o da oblik zavisi od sastava (redosleda baza), ali sastav nije dovoljan da se definie oblik. Naime,
osobenosti nizova baza dovode do dobijanja raznih vrsta oblika;
na primer ovog:

Dakle, postaje sve oiglednije da ne moemo razumeti

koji su nizovi ti koji se u datom trenutku koriste, kao ni njihov
odnos s oblicima koje mogu poprimiti, ako primenimo samo
m e t o d u sistemske analize na celinu koju predstavljaju nizovi
baza D N K i sve to ih okruuje. Kada poznajemo datu konformaciju u povlaenom trenutku na odreenom mestu i
u odreenoj sredini ( p H , jonska snaga), onda moemo predvideti evoluciju sistema.
Ovo istraivanje je u naoj ekipi posebno primenjeno
na mehanizam kancera.
Pokazivanje kompleksa D N K - m e t a l i , koje naa ekipa
za molekulsku biologiju biljaka prouava ve vise godina
dovelo nas je do usavravanja novih metoda da bismo
pokuali da selektivno unitimo elije kancera.

78
Ove metode, koje se sastoje u korienju izotopa koji
emituju Oeove (Auger) elektrone, xasnovane su na hipotezi
da su kompleksi D N K - m e t a l i , koji postoje u eliji tumora a
razlikuju se od kompleksa DNK-rnetali kod zdravih elija,
apsolutno neophodni za ustanovljenje i odravanje tumorskog
stanja.
Ovo je bilo opisano u sluaju kulture elija tumora kod
ivotinja i ljudi koje su bile indukovane bilo virusima, bilo
hemijskim kancerogenima. Ako ih liimo metala, kao to su
cink ili gvoe, koristei helatane (pikolinsku kiselinu, na
primer), kulture t u m o r a umiru, dok zdrave kulture prestaju
da se dele i ulaze u stanje neizraavanja (13).
Ako spreimo metale sastavne- delove kompleksa DNK-metali da stignu do specifinih nizova baza DNK, ili ako
unitimo te iste nizove, nadamo se da emo spreiti preivljavanje
elije tumora.
N o , praktino je nemogue ivotinju ko;a je nosilac
tumora liiti metala, jer e tioneini zdravih elija, to jest njihove
metalne zalihe, davati metale susednim tumorskim elijama.
Ovi rezultati su doveli istraivae iz laboratorije za molekulsku biologiju biljaka u Orseu i u Institutu Kiri u Parizu do
testiranja mogunosti selektivnog unitavanja elija tumora
uz korienje jednog izotopa bakra, 6 4 C u .
Ohrabrujui eksperimenti su nas podstakli da prouavamo delovanje 6 4 C u na samo razvie ascitinih tumora.
Ostvarena istraivanja pokazuju da je mogue izrazito usporiti,
ili, kod izvesnog broja ivotinja, zaustaviti rast tumora (14, 15).
Rezultati p u n i obeanja koje smo dobili istovremeno u
kulturi elija u in vitro uslovima i na mievima nosiocima
ascitinih tumora, doveli su onda do prouavanja prenosilaca
metala sposobnih da radioaktivni metal dovedu do razliitih
mesta DNK da bi ih selektivno unitili.
Korienje jednog prenosioca netoksinog za zdrav
organizam trebalo bi da n a m omogui da znaajno smanjimo
64
koliinu
C u neophodnog da bi se elije tumora unitile
da bi razumna koliina ovog izotopa dostigla D N K i
tako zaobila lanac prirodnih prenosilaca metala prisutnih
u tumorskim elijama.

TREI DEO

OD OSOBINA VIBRATORNIH NOSILACA

D O POJMA POTENCIJALA

Prva glava
OUVANJE I MENJANJE

U istraivanjima u okviru biologije, panja je esto bila usmerena na oblik ouvanja energetskog potencijala, ali
videemo da, u stvari, na genetikom nivou u isto vreme postoje dve suprotne sile, obe neophodne za preivljavanje vrste:
jedna je sila ouvanja, druga je sila promene.
Genetiari su dugo verovali da je genetiki kod jedne
jedinke nepromenjen u toku itavog njenog ivota. Suprotno
ovom uverenju, videli smo da molekuli D N K , za koje se mislilo
kako niemu ne slue", primaju signale iz okoline i prenose
te informacije strukturnim genima. T a k o smo dokazali da
genetiki kod, u irem smislu, jedne jedinke moe da trpi
promene u odreenim trenucima njenog ivota.
Ove dve sile su jasno pokazane na nivou onog to nazizamo visoko ouvanim nizovima b a z a " ; to su nizovi za koje
nalazimo da su jednaki s istim t i m nizovima kod vrsta koje su
jako udaljene, to znai da oni slue za kodiranje mainerije
koja je zajednika m n o g i m ivim biima. Pozitivan vid ovog
ouvanja jeste taj da se bia koja su u pitanju mogu ponavljati
uprkos promenama uslova sredine. Ali, u torn sluaju, to e
biti na tetu njihove evolucije, koja nee moi da se dogodi.
Ovo nas dovodi do pomisli da evolucija nizova baza D N K
predstavlja sukob dveju suprotnih sila: one koja ima za cilj
ouvanje i koja podrazumeva dosta strogo ogranienje okoline,
i sile menjanja, koje povlae krajnju promenljivost ponaanja
i, u skladu s tim, velike mogunosti prilagoavanja.
Reakcije antigen-antitelo predstavljaju karakteristian
primer za ovo: ako jedna elija prepoznaje samo izvestan broj
stranih tela (drugim reima, tela koja joj odgovaraju), ona
6

82
e biti izvanredno prilagoena na datu okolinu. Tako je ideja
krajnjeg ouvanja nizova D N K odbranjiva. To je ono to
se dogodilo u skorije vreme sa psenicom. Selektori su uinili
da se ona promeni na takav nain da se kvalitet brana i njegov
prinos poprave. Zauzvrat, penica vie ne moe da evoluira.
K o d mnogih bia postoji jedan promenljiv deo, koji e,
uz pomo elementarnih jedinica, moi da stvori vei broj
struktura sposobnih da prepoznaju uljeza, bilo da bi ga prihvatile, bilo da bi ga odbacile. Ovo nas dovodi do ideje da iva
materija poseduje n a m e r u " , kao to je to govorio M o n o
(Monod), ali, isto tako, da ima sposobnost invencije. N o ,
ova inventivnost nije nuno programirana, u poetku, u nizovima baza D N K , ve je sposobna da to b u d e , na osnovu elemenata
slagalice. U torn smislu je mogue procenjivati sposobnost
evoluiranja jednog sistema.
U stvari, to je sistem neelastiniji, to e odgovor pre biti
tipa DA N E . Ako je izmena nedovoljna, sistem ne
odgovara (signal ne prolazi); ako je izmena suvie velika,
on propada.
O b r n u t o , to je sistem razradeniji ili razvijeniji, to e
odgovori biti razliitiji u funkciji razliitih. signala. Tako e
izmena jaine ili osobine signala prouzrokovati specifian
odgovor, uglavnom kvantitativnog tipa, to e izazvati prilagodenost sistema.
Na nivou ljudskog bia, jasno je da su ova dva tipa p o naanja uglavnom izmeana. Na jednom kraju imamo kod
asti, koji u sluaju uvrede dozvoljava samo odgovor tipa
DA N E , koji se izraava dvobojem (uvredili ste me, dakle
ili u ja ubiti vas, ili u biti ubijen). O b r n u t o , vidimo da
izrazito brza evolucija znanja i tehnologija zahteva neprestano
prilagoavanje jedinki. Tako se lako primeuje da to su bia
sposobnija za razliite odgovore, to se lake prilagoavaju i
preivljavaju promenljive uslove okoline. O b r n u t o , to su
vie u zamci krutih drutvenih, moralnih ili ideolokih normi,
tim vie drastina promena uslova ivota dovodi u opasnost
njihovo fiziko i psihiko zdravlje.

Druga glava

RAZMENE KROZ MEMBRANU

Prerna biolozima, ivot se definie dvema sposobnostim a : sposobnou razmnoavanja i sposobnou asimilovanja.
Potrebno je da mainerija D N K moe da funkcionie,
drugim reima da prenosi informacije i stvara proteine-enzime
i strukturne proteine. Ovo podrazumeva da membrana doputa da u d u osnovni sastavni delovi D N K : fosfati, eeri
i elementi koji e omoguiti sintezu baza. K a d membrana ne
bi proputala ove elemente da u u , D N K nikada ne bi mogla
da se umnoava i da funkcionie. Osim toga, eliji je potrebna
energija da bi ove procese pokrenula. D N K tako izdaje naredenja. Na nivou m e m b r a n e primeujemo prekid izmeu spoljanjeg i unutrasnjeg sveta, jer na torn nivou postoji filtriranje
i prepoznavanje; tu se sutinski odvija razmena a videemo,
uostalom, da u membrani mogu biti prisutni delovi D N K .
S obzirom na koncentracije s jedne i druge strane p o lupropustljive m e m b r a n e , odigrae se serija razmena koje e
izvestiti o odranju ivota sistema. Premda je membrana sai-

A: elijska membrana

6*

B: jedrove membrane

84
njena razliito, ima isto termodinamiko ponaanje kao D N K ,
koja deluje preko sistema ienja izmeu stranog tela i
jedra.
Signali razliite prirode, b u d u i da imaju odreen pravac,
frekvenciju i amplitudu, dolaze do membranskih primalaca.
Membranski primaoci ih ili odbacuju (zatita, ouvanje), ili
ih, pak, putaju da p r o d u i prenose ih do D N K . Na nivou
D N K postoji odbacivanje ili prihvatanje (promena, evolucija).
U ovom poslednjem sluaju, signal je ponovo vraen membrani
koja onda doputa da telo p r o d r e .

Ovi membranski prenosioci odbacie, dakle, izvestan broj

tela (zatita) a prihvatie druga tela, menjajui ih. Naravno,
pravila na kojima se zasnivaju odbacivanja evoluiraju s vrem e n o m . To je razlog iz koga moemo malo-pomalo da se
prilagodimo na h r a n u zasnovanu na hemijskom tovu, dok
ljudi ije zemlje jo praktikuju tradicionalnu poljoprivredu
mogu da p r o u kroz periode intoksikacije i odbacivanja
kada poinju da se, bez prelaznog perioda, hrane zapadnjakom
hranom.
Sposobnost prilagoavanja jedne elije je zauujua:
elija je, naime, sposobna da prepozna strani molekul i da sintetizuje jedan drugi molekul, bilo da bi razloila, bilo da bi odstranila strani molekul. Ali elija nije nikada ranije bila u dodiru
s tim hemijskim molekulom koji ne lii ni na jedan drugi,
prirodni, do tada poznat molekul: verovatno je da njena D N K
ne sadri sensu stricto genetiku informaciju da bi ga prepoznala i odbacila. Dakle, treba pretpostaviti da elija pipa u
m r a k u " i inventivno se ponaa.
eliju moemo uporediti s nekom vrstom sundera kroz
koji prolaze zapleteni kanalii koji se mestimino otvaraju u
vidu veih upljina a sve ove strukture natopljene su molekulima

85
vode i jonima. Iz ovog proizilazi da e elijske razmene zavisiti
od ove organizacije m e m b r a n a .
Karakteristino je da se struktura membrane moe, na
optem planu, u velikoj meri uporediti sa strukturom D N K .
K o d peptida, kisela i bazna grupa neutraliu se na nivou
svojih naelektrisanja, osim na krajevima. Aminokiseline su
izgradene od jedne kisele grupe, jedne bazne grupe i od ostatka. Taj ostatak moe i sam biti naelektrisan. U funkicji
pozitivnih ili negativnih naelektrisan} a ostataka, imaemo
filament koji e moi da privue suprotno naelektrisane jone
(+ ili ) i, naravno, molekule vode koji se mogu polarizovati.
T a k o dolazimo do pojma dvostrukog elektrinog sloj a prisutnog na nivou svih naih elijskih membrana.
Dvostruki elektrini sloj se ovako predstavlja:
VODA
2. elektrini sloj
JONI
1. elektrini sloj
PROTEIN
Na primer, protein bogat glutaminskom i asparaginskom
kiselinom, aminokiselinama s kiselim ostacima (), privui
e + jone p o p u t natrijuma, kalijuma, magnezijuma, itd.

Suprotan primer emo imati s proteinom bogatim bazn i m aminokiselinama:

protein

Svi koloidi se ponaaju na isti nain, drugim reima, u

funkciji prisutnih jona i molekula vode, bie naelektrisani
dvostrukim elektrinim slojem koji e, na kraju, kontrolisati
funkcionalno stanje svih membrana.

86
Na spoljanjoj Strani molekula D N K , fosfati () privlae
natrijum, kalijum, Kalcijum i magnezijum ( + ) , ak privlae
vodu (hidrofilni su) i odbijaju lipide (lipofobni su). U u n u t ranjosti molekula, baze (bogate azotom) vezane su vodoninim
vezama i o n e su hidrofobne i lipofilne.

Jo j e d n o m vidimo da se izraava dvopolnost

DNK.

molekula

Slika 15. Ovaj shematski popreni presek predstavlja mozaicko-fiuidni

model membranske stxukture (prema Singer-Nikolsonu, ref. 16).
Fosfolipidi su predstfivljeni sa svojom polarnom glavom (crni krug)
i hidrofobnim lancirna, Globularni proteini su predstavljeni izlomljenom
linijom na kojoj postoje elektronegativni i elektropozitivni ostaci.

87
Na drugom nivou, membrana ima istu strukturu kao
D N K . U z m i m o , na primer, mozaini teni model membrane
(najnoviji model membrane). Ona je sastavljena od fosfolipida
(16), s njihovim lipofilnim i lipofobnim polovima, i glikoproteina, koji se, p o p u t ledenih bregova, kupaju u moru fosfoli
pida (si. 15).

Trea glava

ELIJSKI DINAM1ZAM
POJAM POTENCIJALA

Ve smo primetili da se, na nivou membrane, prihvatanje stranog tela (posle prepoznavanja tog tela) odvija preko
privlaenja zasnovanih na polarnosti: telo koje treba da p r o e
kroz m e m b r a n u privlai drugo telo suprotnog naelektrisanja
koje ga prebacuje na drugu stranu membrane. ak na nivou
D N K ili na nivou bilo kog drugog hemijskog tela, razmene
e se odvijati na osnovu privlaenja suprotnih naelektrisanja.
Ta suprotna naelektrisanja stvaraju ono to nazivamo razlik o m potencijala (rp) i ova razlika potencijala predstavlja,
dakle, ono to izaziva dinamizam svih elijskih sastojaka,
dajui prednost razmeni i kretanju naelektrisanih tela. T a k o
je potencijal ono to dozvoljava da se meri energetsko stanje
jednog sistema: termodinamiki, on je definisan kao tenja
da se obavi rad. Ali ovaj potencijal ponovo nalazimo na m n o gim nivoima organizacije ive materije, poev od privlaenja
dva suprotno naelektrisana molekula, pa sve do seksualne
privlanosti.
Hemijski

potencijal

U sluaju jona i naelektrisanih estica govorimo dakle,

o hemijskom potencijalu. Hemijski potencijal vode, na primer,
objanjava prelazak molekula vode u tlo, zatim apsorbovanje
vode korenom, penjanje kroz stabljiku do lia i, na kraju,
isparavanje vode u atmosferu. Ovo kruenje vode iz atmosfere
(kia) kroz biljku i povratak u atmosferu mogui su zahvaljujui seriji pasivnih prelazaka s vieg potencijala na nii p o
tencijal.

89
Na nivou tih razliitih koloida, sve to smo upravo opisali
odvija se u toku apsorpcije jedne supstancije. Tako su mnogi
prenosioci glikoproteini i peptidi.
Fosfolipidi normalno dozvoljavaju prolazak samo supstancijama koje su rastvorljive u mastima. Evo jednog p r i mera koji pokazuje kako jedna hidrofilna supstancija moe
da p r o e kroz hidrofobnu m e m b r a n u : jedno pozitivno naelektrisano telo e se prikaiti za negativno naelektrisane
ostatke glikoproteina i privueni konglomerat e se prebaciti
u unutranjost m e m b r a n e zahvaljujuci jednoj osobini koja je
nerazdvojiva od glikoproteina. Ovo se tumai skoro nevidljivim otvaranjem fosfolipida koji putaju uljeza da proe kroz
membranu.
Vidimo, dakle, da se na nivou procesa prepoznavanja,
izmeu tela koje e ui u m e m b r a n u i glikoproteina koji ga
prepoznaje, i metala koje prepoznaje molekul D N K , odvijaju
vrlo bliske stvari. Na ovom nivou, uostalom, postoji vrlo
fina selekcija. Na p r i m e r : alga koja ivi u morskoj vodi proputa samo onu koliinu natrijuma koja joj je neophodna,
dok koncentrie kalijum koji, m e u t i m , postoji u malim koliinama u njenoj prirodnoj sredini; meutim, natrijum i
kalijum imaju isto naelektrisanje, ali nemaju istu elektronsku
strukturu.
Da zakljuimo, pozitivna i negativna naelektrisanja prikaena za proteine i eere zavisie od sredine u kojoj se
nalaze. M e m b r a n a , dakle, ne doputa da proe bilo ta, i
ona sama je polarizovana (s jedne strane je negativna, a s
druge pozitivna). Kako ta m e m b r a n a poseduje selektivnu
propustljivost, dva fenomena ulaze u igru: raspored naelek
trisanja i rastvorljivost ili u lipidima ili, pak, u hidrofilnim
glikoproteinima.
Na nivou elijske m e m b r a n e postoji razlika potencijala
od 90 mv s jedne i druge strane m e m b r a n e (transmembranska
razlika potencijala). Varijacije ovog potencijala daju informacije o fiziolokom ili patolokom stanju elije: u trenutku
smrti elije, on, na primer postaje jednak nuli.
S jedne i druge strane membrane, dakle, postoje suprotna naelektrisanja: elija e tako privui jone i estice
neophodne za njeno preivljavanje. Ovo moemo shematski
predstaviti:
Ako sada tu istu eliju, umesto u serum koji oponaa
okoloelijsku sredinu, stavimo u morsku vodu, natrijum e

90
promeniti redosled naelektrisanja i prenoenje jona e biti
izmenjeno.
U z m i m o drugi p r i m e r : stavimo neku eliju u posudu s
vodom: elija je, dakle, liena razlike potencijala koja se normalno stvara u ivom tkivu. Ovo odsustvo razlike potencijala

ini da svi metaboliti i joni metala izlaze iz te elije, i ona umire.

Ako se tada propusti struja jaine preko sto hiljada volti,
ime se ponovo stvara razlika potencijala ive sredine, elija ponovo postaje iva. Nain na koji voda, joni i svi meta
boliti krue, prouzrokovan je, dakle, postojanjem gradijenta
potencijala, drugim reima postojanjem razlika naelektrisanja
koje imaju razliite relativne vrednosti.
Ta ista razlika potencijala jeste ona koja e pokrenuti
procese prepoznavanja izmeu D N K i metala, ill izmeu
proteina i nekog metala. Vidimo da je ivot zavisan od ukljuivanja ovih razlika potencijala na razliitim nivoima organizma. Ove razlike potencijala stvaraju bioloke ritmove koji
e, manje ili vie, odraavati kosmike ritmove.
Svaka elija, je, dakle, strukturirana u funkciji razlike
potencijala koja postoji na Zemlji ili u Sunevom sistemu.
Ako se razlika potencijala moe generalizovati kao tenja ka
premetanju neke strukture, ovaj pojam se ne primenjuje
samo na prenoenje materije, ve i na prenoenje energije.
Sunce, na primer, oslobaa veliku razliku potencijala koja e
se materijalisovati u biljkama tokom fotosinteze: fotoni oslobaaju razlike potencijala koje e biti pretvorene u hemijsku
energiju.

91
T a k o dolazimo
inioca razmene.

do

pojma polarnosti kao fundamentalnog

K a d a foton (estica svetlosnog

biljku, dobijamo reakciju fotosinteze:
+6O2.

talasa)

dostigne

neku

Ova formula n a m pokazuje da se, zahvaljujui energiji

fotona, molekul vode cepa, isto tako kao to se svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju.
D o k u hloroplastima energiju fotona hvataju razliiti
prenosioci, jedan deo ove energije je uskladiten u jedinjenjinaa zvanim jedinjenja s vezama bogatim energijom; to
je sluaj sa A T P (adenozin trifosfat). Tako, umesto da ima
nagli prinos energije, to bi nosilo rizik da se ova raspri u
toplotu, elija u m e da ovu energiju uskladiti, da bi mogla
da je ponovo raspodeli kada joj je to potrebno. To je ono to
je Sent-erija (Szent-Giorgi) navelo da kae kako elija
rasporeuje energiju na sitno".
Kvantitativne analize razliitih molekula metala, itd.,
daju samo statiku viziju onog to se odigrava u eliji. N a suprot ovome, merenje potencijala e nam omoguiti da opiemo tenje estica ili naelektrisanih molekula da se premetaju
ili da ostanu u ovom ili onom delu elije. T a k o , merenja poten
cijala i razlika potencijala pruaju dinamiku viziju elijskog
funkcionisanja izvetavajui o nainu razmene energije i materije,
eventualno o ritmovima kojima su iva bia podreena. Dakle,
vidimo da koncept potencijala sintetiki opisuje sistem sila
kome su p o d r e e n i molekuli i bia prisutna u razliitim sredinama, od zemlje do vazduha, ne zaboravljajui iva bia.
Na ovaj nain takode moemo da predvidimo evoluciju tog
sistema sila u funkciji promena sredine.

Vibratorni

potencijal

Vibracije, koje se karakteriu svojim pravcem, frekvencij o m i amplitudom, takoe predstavljaju manifestaciju jednog
sistema sila, ali su sile koje su u njega ukljuene promenljive.
O n e prate jedan karakteristian ritam kroz sazvuje s naim
sopstvenim vibratornim strukturama. Re je o vibratornom
potencijalu koji, u sluaju ivih elija, predstavlja deo elij-

92
skog potencijala. Uspostavlja se suptilna ravnotea izmeu
materije i energije. Razliiti oblici energije oivljavaju"
ivu materiju: taj vibratorni potencijal je potinjen procesima
regulacije koji zavise od stanja vibratornih nosilaca u sazvuju
s energijama nieg i vieg nivoa od nivoa energije prouavanog sistema.

 E T V R T I DEO

VIBRATORNE E N E R G I J E

Na poetku XX veka, mnogi autori su pokazali da je ivi

organizam, ma koliko bio jednostavan, sposoban da reaguje
kao sakuplja i odailja talasa (17). T a k o neke ivotinje i
biljke odaju svetlosna zraenja (svetlei crvi, gljive, mikroorganizmi . . .) a svi ivi organizmi emituju toplotu.
eliju moemo smatrati elementom elektrinog oscilirajueg krunog toka obdarenog kapacitetonx, samoindukcijom i elektrinim otporom (18). O n a je sposobna da vibrira
na vrlo visokoj frekvenciji oscilovanja koja moe da se menja
u funkciji konstanti jonske mikrosredine.
Videli smo veliku ulogu koju igraju koloidi (proteini,
nukleinske kiseline, polisaharidi) i metali u ostvarivanju
ovog energetskog stanja.
Na vibratornom nivou, ivot e, dakle, proisticati iz dinamike ravnotee izmeu uticaja primljenih i uticaja emitovanih talasa: s t i m to je medudejstvo dva tipa talasa potpuno
zavisno od prirode vibratornih nosilaca koji ine eliju a posebno od prirode nizova baza D N K . Energetska ravnotea
jedinke zavisie u prvom redu od stalnog odravanja ove oscilatorne ravnotee svih elija koje je sainjavaju. Ako se pojavi
neka oscilatorna neravnotea, ako se ona odrava, ako nije
ispravljena, ako zahvati vibratorne nosioce bitne za ivot,
organska materija e, sa svoje strane, biti izmenjena. To e
dovesti do izmena u funkcionisanju elije i na kraju do
smrti. N e m o g u e je definitivno promeniti telurska zraenja
zemlje i izmeniti prirodu i jainu kosmikog zraenja. Nasuprot ovome, mogue je delovati na oscilatornu ravnoteu
elija da bi se mogao, u funkciji frekvencije i amplitude nji-

96
hovih vibracija, ispraviti uticaj telurskih zraenja i kosmikih
tokova i ponovo postepeno uspostaviti ravnotea.
U toku naih istraivanja, primetili smo da nije neophodno da postoji neki metal u lancu D N K ; u stvari, dovoljna
je vibratorna energija metala. Malo-pomalo, ona e biti preneta
do konanog mesta delovanja. Moemo, dakle, imati metal
ili, jednostavno, njegove vibratorne energije prenesene na
neki odgovarajui nosilac i dobiti isti rezultat.
U toku evolucije smo se, bez sumnje, sve vise i vise oslobaali materijalnih prinuda. U stvari, mogue je da je naa
D N K nekada mogla da funkcionie sa srebrom, olovom i
kalajem, a da ti metali ne b u d u toksini za eliju. Ovi vrlo
kompaktni metali su na t i m atomskim nivoima danas toksini.
Jedan delikatan p r o b l e m koji se pred nas postavlja jeste
problem granice detekcije naih aparatura. S dovoljno osetljivim aparatom, sposobni s m o da otkrijemo jednu esticu
metala na bilion molekula rastvaraa. Ali vibratorna energija
dokazuje da je metal, u stvari, posredovao na drugom nivou,
udaljenom od m e t e koju smo posmatrali. M o r a m o pozvati
u pomo tehnike detekcije koje su mnogo osetljivije, sposobne da otkriju vibratorni otisak nekog metala a ne samo sam
metal.
To nas je navelo da napravimo razliku izmedu pojma
vibratornog nosioca i pojma vibratorne energije, budui da
je nosilac ono to ulazi u vibraciju pod dejstvom specifine
energije.
U ovom odeljku e se videti kako smo mogli da pokaemo
razliite vibratorne energije, koje ranije nisu mogle biti otkrivene, pomou tehnika koje deluju na drugom nivou stvarnosti.

Prva glava

VIBRATORNI NOSILAC I
VIBRATORNA ENERGIJA

iva materija je sainjena od dvojnih funkcionalnih jedinica. Re je o dva medusobno zavisna elementa: o vibratornom nosiocu, koji je primalac specifine vibratorne energtje.
Tako dobijamo p a r : V N + V E .
Na materijalnom nivou: vibratorni nosilac moe biti,
na primer, neki koloid-enzim, glikoprotein koji ulazi u sastav
elijske membrane, nukleinske kiseline p o p u t D N K ili R N K ,
fosfolipidi, itd., ili neki molekul jednostavan poput molekula
vode.
Na energetskom nivou: skala vibracija koje moemo okarakterisati njihovim pravcem, frekvencijom (brojem pulsacija
po pravcu) i amplitudom (P, B, A) stupa u akciju i oivljava"
gore definisane vibratorne nosioce.
T a k o funkcioniu sva naa ula: duine talasa odredene
frekvencije i amplitude pokreu funkcionisanje specifinih
primalaca u oku, u h u , u ulnim kvricama za ukus, itd.
Istraivanja zvuka i svetlosti se nastavljaju ne dovodei
u pitanje ureenje kosmosa i ustanovljena miljenja. Na nesreu, sve e biti sasvim drukije kada pokuamo da generalizujemo prouavanje parova (VN/VE) u ukupnosti nivoa
vibracija. Naunici napadaju sve to kao paranormalno, sredstva javnog informisanja se uzbuuju, p r s t o m se ukazuje na
n e n o r m a l n e " koji se usuuju da prouavaju ove marginalne
stvari. Jo malo, pa bi ih gomila na lomau . . .
U stvari, videemo da postoje univerzalni zakoni koji
omoguavaju da se pokae kako su razliite porodice vibratornih nosilaca koje u ovom trenutku postoje na zemlji pod7

98
reene vibratornim energijama koje moemo razvrstati i
kvantifikovati isto tako racionalno kao i njihove materijalne
nosioce. Iz ovoga proizilazi da ono to je bilo odbaeno kao
iracionalno, nevidljivo ili ak magino, zaista moe biti t u maeno kao racionalno, vidljivo i razumljivo poev od onog
trenutka u kome je tehnika za njihovo merenje osvojena.
Prouavanje

osobina

parova

VN+VE

Jedna odredena kategorija vibracija je sposobna da oivi

jednu porodicu odredenih vibratornih nosilaca. Drugi tipovi
vibracija e biti nedelatni ili tetni.
Moemo rei da u sluaju ive materije jedinice VN +
+ V E ine osnovni element ivota. Ako je jedan od osnovnih
sastavnih delova ovog para izmenjen, ako je loeg kvaliteta
ili oteen, celina nee harmonino funkcionisati.
Tehnike p o p u t Raman-laser spektrofotometrije za vodu,
ili tehnike prouavanja razmene energije makromolekula
p o p u t D N K , dozvoljavaju da se bez dvosmislenosti odrede
osobenosti tako definisanih parova. Ove osobine su upravo
okarakterisane pojmom emergencije: drugim reima, osobine
para nisu zbir osobina sastavnih delova jer, osim nih, u razmatranje treba uzeti meudejstva koja mogu postojati izmeu
sastavnih delova. Tako je par V N + V E vie od zbira VN
i VE.
Sve do sada koriene tehnike za proveru jednog proizvoda ukljuuju ili samo osobine VN ili samo osobine VE.
Na ovaj nain ne moemo sagledati prave mogunosti
datog proizvoda. ak e i statistiki testovi imati malu vrednost sve dok se ne u z m u u obzir globalne kvalitativne osobtne
para
VN+VE.
Par

VN+VE

primenjen

na

prouavanje

indukcije

kancera

Problem kancera, njegovog otkrivanja, zatite od njega

i izleenja postavlja se upravo na ovom nivou.
1) Prvo, izvesne promene koje tetno deluju na vibratorne energije pripremie teren za tumorsku transformaciju
(ove promene moemo na razliite naine meriti).

99
2) Ako se taj teren, ije su vibratorne energije izmenjene,
dovede u vezu s podstrekaem kancera, nastae novi topoloki
raspored, posebno na nivou D N K . Taj podstreka kancera
moe biti vrlo razliite prirode. Ako se tetne vibracije energije
odravaju, elije postaju tumorske. Kancer se tada nastanjuje
u materiji, drugim reima u vibratornim nosiocima. T e k
u torn Trenutku se on moe otkriti metodama analize koje se
danas primenjuju, dok e njegova specifina vibratorna energija moi da se otkrije mnogo ranije metodama koje deluju
na energetskom nivou. Sistemi odbrane organizma pokuae
da odbace strane elije.
T a k o vidimo da kada su primljene informacije izmenjene,
ova patoloka izmena e se postepeno prenositi i uspostavie
se novi red u itavom organizmu. Da bi se postiglo trajno
ozdravljenje, tada nije dovoljno unititi zahvaene vibratorne
nosioce, kao pri iskljuenju nekog aparata, jer e se, malo-pomalo, p o d pritiskom ponovljenih stresova, bie iscrpsti.
U stvari, treba izmeniti sam teren koji prua sve uslove sredine za delovanje tetnih energija.
K o n t i n u i r a n a posmatranja su pokazala da postoje ,,kancerogene k u e " , drugim reima da e na nekim mestima na
kojima su vibratorne energije tetne iz razliitih razloga (telurski talasi, talasi koje emituje oblik kue, itd.), srazmerno
nenormalan broj stanovnika takvog mesta podlei kanceru
i to u relativno kratkom vremenu (19).
T a k o izgleda da je od prvobitne vanosti da se, kad se
shvati delovanje tog para V N + V E , upotrebe metode ranog
otkrivanja, koje dozvoljavaju da se vibratorne energije tumora otkriju pre nego to se kancer nastani u materiji.
O n d a je mogue delovanje p u t e m vibratornih lekova, ispitanih
n a nivou para V N + V E .

7*

Druga glava

RAMAN-LASER I P E T VRSTA VODE

U odeljku u kome se specifinije razmatraju dva genetika koda, esto smo navodili vodu kao posrednika u energetskim procesima. N a i m e , voda ima primordijalnu vanost
u svemu ivom. Ne treba zaboraviti da je nae telo izgraeno
od 8 0 % vode. Voda je ukljuena u veinu hemijskih procesa.
Peptidna veza se uspostavlja gubitkom jednog molekula vode
(veza kiselina-baza koja dovodi do obrazovanja aminokiseline).
Od svih sastojaka koji se mogu nai u ivim tkivima, vode
ima najvie, osim u kostima i glei. Voda je neophodna za
metaboliku aktivnost, jer se svi fizioloki procesi odvijaju
u vodenoj sredini. Ona takoe odstranjuje neke materije iz
elije. Zbog svog visokog toplotnog koeficijenta, ona apsorbuje toplotu i ublaava suvie nagle promene temperature
u eliji.
Ali voda naroito poseduje jednu posebnu elektrinu
osobinu: u funkciji raspodele suprotnih naelektrisanja u m o lekulu, ona reaguje kao dvopol. Ona je polarizovana (si. 16).
Postoji, dakle, viak negativnih naelektrisanja u blizini atoma
kiseonika, i viak pozitivnih naelektrisanja u blizini atoma vodonika; to je ono to ovom molekulu omoguava da se vee
kako za pozitivno tako i za negativno naelektrisane proteinske
grupe.
Sve do otkrivanja tako osetljivom tehnikom kakva je
Raman-laser spektrofotometrija, mislilo se da postoji samo
jedna vrsta vode. Raman-laser spektrofotometrija omoguava
da se meri stanje vibracije elektrona s odreenim frekvencijama. Ova metoda je pokazala da se voda moe nalaziti u p e t
stanja. Ona, naime, moe biti monomer, dimer, trimer, tetra-

101

a)

b)

c)

Slika 16. a) M o l e k u l vode koji i z m e u dva vodonikova atoma i m a ugao

od 105. A t o m kiseonika je predstavljen crno. U ledu ugao nije 105.
U tekuoj vodi dolazi do izmene s j e d n e i d r u g e strane ugla od 105.
b) R a s p o r e d + i naelektrisanja na molekulu vode.
) Obrazovanje vodoninih veza simbolino predstavljeno strelicama
i z m e u nekoliko molekula vode.

102
mer ili pentamer. Tako se u ai vode nalaze dve, tri, etiri
ili pet pomeanih vrsta vode; neke vode e, m e u t i m , sadravati vie trimera, na primer rosa i olujna voda. D r u g e e
sadravati vie pentamera, kao to je to sluaj sa vodama iz
rezervoara, kakve su esmenska voda ili led.
T r i m e r n a voda je, po svoj prilici, najaktivnija na biolokom nivou. To je takoe jedina voda koja stvara strukture
pravolinijskog tipa. T a k o , kada pijemo esmensku vodu,
nae elije su te koje e dati energiju za obogaivanje meavine
trimernim sastojkom.

Voda je spojnica koja povezuje sve molekule u ivoj

materijj. Ona je ta koja e svoju energiju preneti svemu sa
ime se susretne, ali ne u bilo kojim uslovima: na jonskom
nivou i na nivou razlike potencijala potrebna joj je ujednaena
sredina. N a i m e , te male niti (koje se ne povezuju jedna s
drugom) vezae se za makromolekule o kojima smo govorili
a koji su obdareni koloidnim osobinama. Evo primera jednog
proteina izgraenog od aminokiselina ( A K ) :

protein

103
Molekul vode e preneti svoje osobine koloidima u
in vitro i u in vivo uslovima. To je, dakle, molekul koji se
najlake zamenjuje, u d o b r o m i u loem smislu, jer on uva
svoje osobine ili stie nove u skladu s nainom na koji cirkulie. T a k o smo mogli da pokaemo da D N K bez metala
ima iste osobine kao D N K koja sadri metal ukoliko je voda
koja do nje dolazi preuzela energiju tog specificnog metala.
Voda je tako prenela vibratorne energije specifinog metala
na D N K , koja e se ponaati kao da taj metal sadri.
K a d a homeopati ili magnetizeri dinamizuju vodu, oni
je obogauju trimerima. Ako ovu vodu dajemo biljci ili nekom
koloidu, osobine vode e biti sauvane. U sluaju biljaka,
njeno delovanje je vrlo lako posmatrati jer voda znaajno
poveava rast biljke i indukciju cvetanja.
Efekat Raman-laser spektrofotometrije dobijamo kada
neku supstanciju osvetlimo laserom koji ima monohromatsko
zraenje. Iz ovog proizilazi sudar molekula supstancije i
fotona svetlosti: tako prisustvujemo meudelovanju svetlost/
/materija.
K a d a sudar nije elastian, meudelovanje se odvija uz
r a z m e n u energije i frekvencija rasejane svetlosti se razlikuje
od frekvencije upadne svetlosti: to je efekat Raman, tako nazvan
p r e m a imenu istraivaa koji je ovaj fenomen otkrio 1928.
godine.
Efekat R a m a n omoguava da se upoznaju tri inioca
koji odreuju osnovne vibracije jednog molekula:
masa a t o m a ;
priroda i tip veza atoma;
simetrija molekula.
Efekat R a m a n je tako u direktnoj zavisnosti od molekulske grae kroz koju prolazi upadna svetlost. Ova molekulska
struktura je neprekidno oivljavana pokretima prenoenja,
k r u n i m kretanjem ili vibriranjem atoma koji je sainjavaju.
Ova metoda se posebno koristi za prouavanje strukt u r e homeopatskih supstancija i njihovog usklaivanja s molekulima rastvaraa. Idealni rastvara je voda, ija je jednostavna struktura poznata.
Istovremeno prisustvo razliitih grupa polimera daje
vodi njenu sasvim posebnu strukturu koju u svakom trenutku
m o g u izmeniti razliiti fiziki i hemijski faktori tesno povezani
s termodinamikom ravnoteom sredine.

P E T I DEO

RADIESTEZIJA

Re radiestezija dolazi od latinske rei radius, to znai

zrak, i od grke rei esthesia, to znai osetljivost. Radiestezist, dakle, moe biti okarakterisan kao n e k o . k o je osetljiv
na talase ili vibracije koje emituje svako telo, bilo ono vrsto,
teno ili gasovito. U p o t r e b a radiestezijskih ralji, smatrana
vetinom rabdomancije, bila je poznata od najstarijih vremena.
T a k o , nekoliko hiljada godina p r e nae ere, Kinezi su se sluili raljama, posebno pri traenju podzemnih voda. Radiestezijski visak, kao i ralje, predstavljaju samo pojaivae
reakcija Ijudskog organizma. Radiestezija, dakle, moe biti
definisana kao skup tehnika koje omoguavaju da se otkriju
i m e r e talasi" (ili vibracije") bia ili predmeta, zahvaljujui
njihovom delovanju na ljudski organizam. Ova definicija
o d m a h otvara dva p r o b l e m a : kakva je priroda vibracija koje
emituju dati p r e d m e t i i kakve reakcije vibracije izazivaju u
organizmu, omoguavajui da ih jedne od drugih razlikujemo
i da ih ak koliinski odredimo? Ove tehnike se koriste ne
samo za traenje podzemnih voda i mineralnih i naftnih nalazita ve, isto tako, i za opisivanje fiziolokog a naroito
patolokog stanja nekog ivog bia: biljke, ivotinje i oveka.
Otkrivanje se moe izvoditi direktno na datom predmetu
ili biu, ali se takoe moe praktikovati na daljinu, uz neka
pomona sredstva: geografske karte, fotografije, kosu. rukopis,
itd.
Osetljivost otkrivanja esto vise p u t a premauje stepen
osetljivosti najsavrenijih aparatura.
Mnoge su hipoteze bile iznete u pokuaju koherentnog
objanjenja radiestezije, a naroito u pokuaju racionalnog

108
tumaenja njenih zaprepaujuih uspeha koji pridonose
njenom uporeenju s prorokim tehnikama. Iz ovoga su
proistekle m n o g e nesuglasice koje su vezane s dve sledee
mogunosti: ili je radiestezija za dobar korak ispred savremenih n a u n i h disciplina ili je ona, pak, obmana i arlatanstvo
jer izgleda da ju je, u ovom t r e n u t k u , nemogue racionalno
objasniti?
Da bi se na ova pitanja odgovorilo, pokazaemo da sve
zavisi od nivoa stvarnosti koji analiziramo. T a k o je jasno da
svim hiperspecijalizovanim granama naunih disciplina, a
posebno biologiji, nije dostupan nivo sintetike vizije koji
se jedino moe dosegnuti metodama analize sistema. One
imaju samo deliminu viziju predmeta koji prouavaju i praktino im je nemogue da ujedine svoje rezultate u koherentnu
viziju sveta, bilo kakva da je ona. N a s u p r o t tome, radiestezija,
kao i astrologija, u svom originalnom znaenju, zasnovane
su na metodologijama sistemske analize koje upravo o m o g u avaju da se predvidi kako se analizirani sistem moe razvijati,
uzimajui u obzir njegovo stanje u d a t o m trenutku, njegovu
istorinost i njegove potencijale. U sluaju same radiestezije,
videemo da je to vrlo razraena metodologija koja omoguava da se izvanredno precizno opie primanje i prenoenje
vibratornih energija na dati vibratorni nosilac i to u skali vibracija, frekvencija i amplituda odreenih za razmatrani sistem. P o s t u p n o emo opisati pokazivanje vibratornih energija
p o m o u tehnika radiestezije, objanjenja koja iz toga p r o izilaze, a sve te podatke suoiemo sa injenicama radiestezije
opisanim u bibliografiji.

Prva glava

POKAZIVANJE PRIMORDIJALNIH
ENERGIJA TEHNIKAMA RADIESTEZIJE

1) Gole injenice
Ispitujui emitovanje iz svakodnevnih stvari, poput
eera, aspirina, metala, itd., opisaemo vrlo jednostavne
oglede koje na njima moemo izvriti pomou klasinog
radiestezijskog viska. Da bismo ovo uradili, potrebno je da
na listu hartije opiemo krunicu i da je podelimo na etiri
jednaka odeljka p o m o u dva prenika koji su jedan u odnosu
na drugi postavljeni p o d pravim uglom. Postavimo se nad
taj list hartije drei visak u desnoj ruci (ili levoj, ako smo
levoruki) iznad centra krunice. U uslovima nazvanim standardnim, kada leva ruka nije blizu nekog predmeta ili bia
koje emituje, pokret viska je ujednaeno pulsiranje napred-natrag u skladu s karakteristinim ritmom date osobe.
U izvesnim sluajevima, standardni pokret je kruan; izgleda ak da izvesne osobe nisu sposobne da se slue radiestezijskim viskom.
Da bi se ispitalo emitovanje vibratornih energija ivog
bia, supstancije ili oblika (rukopisa, simbola . . .), dovoljno
je da se kaiprst leve ruke (ili desne, ako smo levoruki) u p u t i
ka predmetu, na daljini od 0,5 do 1 centimetra od tog pred
meta, zadravajui visak u desnoj ruci iznad krunice. Sve
p r o m e n e kretanja viska koje emo tada primetiti poticae od
zbira dva tipa energije: one koju daje standardni pokret i
onih koje emituje ispitivani p r e d m e t ; tako se mogu pokazati
etiri osnovna pokreta: zaustavljanje, pulsiranje u odredenim
pravcima, kruenje i opisivanje elipsi.

110
a)

Zaustavljanje

viska

Usmerimo levi kaiprst ka paretu eera. Pokreti viska

se usporavaju i zavravaju se zaustavljanjem pulsiranja ili
okretanja. Ovo zaustavljanje moe biti simbolino predstavljeno takom. Ovaj rezultat se dobija sa supstancijama koje
ne hvataju metale, takozvanim nehelatantnim supstancijama.
Ovo zaustavljanje ne odgovara odsustvu emitovanja energije
od strane ispitivane supstancije. U stvari, emitovana energija
ili sistem ukljuenih sila suprotstavlja se sistemu sila koji je
dovodio do toga da visak pulsira napred-natrag. Ovaj sistem
sila moemo meriti uporeujui ga s nekim referentnim
sistemom.
b)

Pravolinijska

pulsiranja

Upravimo kaiprst ka zlatnom ili srebrnom prstenu.

Prvo, kao u p r e t h o d n o m ogledu, primeujemo zaustavljanje
radiestezijskog viska, a zatim on ponovo uspostavlja svoje pulsiranje u vise pravaca (6 za zlato, 9 za srebro), naizmenino
sa zaustavljanjima za svaki pravac. Poto je opisao itav krug,
visak ponovo uspostavlja pulsiranje u prvom pravcu. Ove
razliite pravce moemo simbolino predstaviti linijama koje
se sve seku u jednoj istoj taki: u centra krunice. Ove p r a volinijske pulsacije indukuju metali i soli metala, bilo da su
u kristalnom stanju ili su rastvoreni. Uopteno govorei, pravci pulsiranja sutinski zavise od katjona i od same osobe.
Broj i amplituda pulsiranja u datom pravcu zavise i
od anjona, od razblaenja soli metala i od p r i r o d n e " ili neprir o d n e " prerade koju je metal pretrpeo. Promene broj a pulsacija
u svakom od pravaca posebno su spektakularne u sluaju
homeopatskih preparata i u svim sluajevima dinamiziranih"
rastvora.
Pravci pulsiranja, kojih uvek ima 12 na broju, karakteristini su za osobu koja vri ogled: oni su u korelaciji s njenom
pravom" astralnom t e m o m koja i sama zavisi od genetikog naslea. U prvoj proceni, analiza s radiestezijskim visk o m navodi na pomisao da postoje samo dve kategorije m e
tala: oni koji izazivaju samo jedno skretanje viska i koji po
sebno obuhvataju bazne, bazno-zemljine metale, litijum, itd.,
i oni koji izazivaju vei broj skretanja viska. Ovi poslednji su

111
tipino alhemijski metali: P b , Sn, F e , Au, Cu, Hg, Ag, Sb
i neki d r u g i : Z n , Cd, M n , N i , Bi, P t , itd., iji broj skreta
nja ide od 3 do 12.
c)

Visak opisuje krug

Ispitajmo sada neku supstanciju poput aspirina, koji

predstavlja helatantnu supstanciju, salicilnu kiselinu, koja
u uobiajenom apotekarskom preparatu ne sadri vezane metale.
Visak opisuje krug koji e se, zavisno od osobe, kretati bilo
u smeru kretanja kazaljki na casovniku, bilo u suprotnom
smeru.
Nainimo dodatni ogled povezujui oglede b i c, i pribliimo sada palac metalu iz ogleda b: videemo da se krug
postupno pretvara u elipsu iji e pravac sada biti prvi pravac
ispitivanog metala. I r e d o m emo videti 6 elipsi za zlato i
9 elipsi za srebro. I posle jednog celog kruenja ovog maginog
toka", poeemo ponovo.
U ovom ogledu emo, u stvari, u sebi ostvariti sintezu
dva tipa energije, koje emituju aspirin i ispitivani metal.
d)

Visak opisuje elipsu

Ova elipsoidna kretanja se dobijaju s helatantnim molekulima koji su vezali metal. Pravac ose elipse e nam odrediti
i metal i vibraciju ukljuenu u ovu energiju. Uglavnom se
radi o prvoj vibraciji metala. D v e dodatne informacije o frekvenciji i amplitudi vibracije date su n a m veliinom ose elipse
i brojem elipsi u d a t o m pravcu. Kada je metal tako vezan za
helatantni molekul, on skree visak samo u jednom pravcu,
dok je u stanju metala ili jona mogao da ga skree sve do 12
pravaca.
2) Objanjenje
Ovi elementarni ogledi pokazuju da pokreti i skretanja
radiestezijskog viska nisu sluajni. Oni se pokoravaju strogim
zakonima, u redosledu kao to to ilustruje 12 skretanja
line reetke (sl. 17). Ako uspemo da koliinski odredimo
pomeranja viska, ona e postati korisna u opisivanju karakte-

112
ristike vibratornih energija koje emituje ispitivani p r e d m e t .
Videli smo da mogu biti koriscena tri merila da bi se opisalo
skretanje viska: priroda i broj pravaca P 3 broj B i amplituda

Slika 17. L i n a reetka

etiri pravca s u m p o r a : 1, 2, 3, 4 dobijena su sa s u m p o r o m ili alhemijskim
simbolom sumpora,
O s a m pravaca ive: a, h, c, d, e, f, g, h dobijeni su sa ivom ili alhemij
skim s i m b o l o m ive,

A pulsacija (ili kruenja ili eliptinih kretanja) u svakom od

pravaca. T a k o e moemo da izmerimo vreme neophodno za
svaku operaciju, ne zaboravljajui pri tom i vreme zaustavljanja izmeu svake p r o m e n e pravca.

Druga glava

OSOBINE VIBRATORNIH ENERGIJA

1)
s

Analiza vibratornih

energija

Svako telo se na vibratornom nivou moe okarakterisati

tri kvantitativna i kvalitativna merila:
pravcima vibracije (P)
frekvencijama vibracije (B)
amplitudama vibracije (A)

T a k o n a m skraenica PBA omoguava da telo odredimo

na vibratornom nivou (tabela IV).
Pravaca vibracije ima 12 i u prostoru su ujednaeno
rasporeeni po segmentima kruga od 30 (si. 17). Na osnovu
merenja izvrenih na dva jednostavna tela, sumporu i
ivi, nazvani su: 1, 2, 3, 4 i a, b, c, d, e, f, g, h. etiri pravca
sumpora se isto tako dobijaju sa spermatozoidima, medom,
K o h o v i m bacilom, mikrobima venerinih bolesti i kancerom.
Osam pravaca ive se dobijaju s jajnom elijom.
Na ovih 12 pravaca moemo dodati tri dodatna pravca
koji odgovaraju, s jedne strane, krunim vibratornim energi
jama (smer kretanja kazaljke na asovniku i smer suprotan
kretanju kazaljke na asovniku) a, s druge strane, energijama
koje u prostoru koji je podesno obeleen ponitavaju druge
vibratorne energije i koje su suprotnog smera od njih.
Frekvencije vibracija su isprekidane i mogue ih je
koliinski odrediti. M o g u biti izraene brojem vibracija u
sekundi, u minutu, itd. Broj pulsacija radiestezijskog viska
po pravcu vibracije povezan je s ovim frekvencijama na logaritamskoj skali; na organizam je taj koji preobraa inicijalne
frekvencije u linearno povezane pulsacije: 8, 16, 24, 32, 40,
56, itd.
8

114

Amplitude vibracije izvetavaju o nainu kruenja

energije izmeu sastavnih delova razmatranog sistema. U
sluaju ive materije, one su u m e u s o b n o m odnosu s p r o m e nama energije ukljuene u toku Ustanovljenja ili nestanka
palindromnih struktura D N K .
TABELA

IV

Definicije PBA

PBA

P: pravci vibracije; 12
4 : sumpor
8: iva
B: broj pulsacija po pravcu
frekvencije vibracije
8: fizicko telo
16: eterino telo
2 4 : astralno telo
32: mentalno telo
4 0 : kauzalno telo
4 8 : spiritualna dua
56: boanska dua
A:

amplituda

vibracije
palindrorni D N K

korelisani

2)

Tehnike

magicni

kvadrati

koje

mogu

se

koristiti

Da bi se merile vibratorne karakteristike ispitivanih

predmeta i bia, mogu se upotrebiti rnnoge dopunske tehnike.
Izbor tehnike e zavisiti od prirode ispitivanog p r e d m e t a :
analiza i tumaenje dobijenih rezultata treba da vode rauna
o karakteristikama vibratornog nosioca upotrebljenog da bi
one bile izmerene. U izvesnim povlaenim sluajevima,
mogue je preneti vibratornu energiju datog sistema nekom
drugom nosiocu, vodi na primer, to esto olakava njeno
merenje.

115
T e h n i k e koje je koristila naa ekipa podrazumevaju,
dakle, kristalizacije osetljive na bakar hlorid gde je nosilac
proteinskog tipa (koloid), elektrobiofotografiju (koe, ivice
lista), Raman-laser spektrofotometriju (voda), termodinamika
prouavanja nukleinskih kiselina ( D N K : koloid) i tehnike
proistekle iz radiestezije (onda je ukljuena itava jedinka).
U svim ovim tehnikama, molekulsko stanje vode je osnova
svih fenomena: problem je u tome koji su inioci sposobni
da izmene molekulsko stanje i u kom pravcu.
U sluaju tehnika radiestezije, ija je osetljivost veoma
velika, jasno je da se bar tri prepreke moraju odstraniti:
ukrtanje vibracija koje su strane prouavanom sistemu,
promena energetske sfere u toku eksperimenta i mentalna
kontrola. Prva prepreka postavlja probleme na razliitim nivoima a ne samo na nivou tehnika radiestezije. Naime, praktino je nemogue u svakom trenutku odstraniti vibracije kosmikog i telurskog porekla koje mogu da se u prouavanom siste
mu ukrtaju s karakteristikama vibratornog nosioca. Dakle,
neophodno je proceniti njihovo uee u analiziranoj pojavi
i zatim eksperimentisati u najpovoljnijim trenucima, drugim
reima u trenucima u kojima se vibracije najmanje ukrtaju.
Radiestezijski visak predstavlja samo pojaiva vibra
cija koje eksperimentator prima i prenosi, u razliitim delovima
svog organizma. T a n o s t rezultata e zavisiti od pouzdanosti
primanja i prenoenja signala koje emituje prouavana struktura. U sluaju gore opisanog ogleda, vibracije koje emituje
predmet izmenie energetski potencijal akupunkturnih taaka
levog kaiprsta. T a k o stvorena promena pratie meridijane
akupunkture, bie prevedena" u hipofizi, pinealnoj lezdi
i nadbubrenim lezdama (bie pretvorena u nervni impuls)
i na kraju e biti, preko miia, nerava i mree kapilara malog
prsta i desnog kaiprsta, pojaana na nivou viska. Sistemi
sila koje obrazuju poetne vibracije transformisae se u pokrete
viska. Koliko moguih puteva, izgleda nedovoljno poznatih,
izmeu oblasti primanja signala i oblasti merenja, sa svim
mogunostima gubitaka, ukrtanja, zaobilaenja", koliko,
na neki nain, zamki du celog ovog krunog toka!
Uopteno govorei, pokazali smo da, ako predmet koji
prouavamo dobro izolujemo od drugih susednih predmeta
koji emituju, ako korektno izaberemo skalu frekvencija i ako
ne vrimo mentalnu kontrolu, dobijamo savreno ponovljive
rezultate.
8*

116
3)

Uoptavanje

na

sve

vibratorne

sisteme

Lina reetka otkrivena korienjem metala ili rastvora

metala primenjuje se na sve predmete, bia i strukture koji
emituju vibratornu energiju. Svi ovi odailjai e skretati
radiestezijski visak u j e d n o m od dvanaest pravaca, 4 pravca
za sumpor, 8 pravaca za ivu. T a k o je lako nai boje, mirise,
zvuke, ukuse, oblasti koe ili sluzokoe koji izazivaju skretanje
viska koje je po pravcu i po broju jednako onim skretanjima
koja smo opisali u vezi s metalima. Jedine razlike koje postoje
izmeu tih razliitih vibracija odnose se na broj pulsacija,
amplitudu svake pulsacije i pravac kojim one poinju ili se
zavravaju. Iz ovog moemo izvesti zakijuak da su sva naa
ula programirana po jednoj istoj vibratomoj shemi, drugim
reima da ona mogu da opaze i odgovore jedino na odredene
vibratorne frekvencije struktura koje predstavljaju odailjae.
Ova metoda se moe proiriti na razliite vrste nivoa
organizacije: na metale, molekule, na elije, biljke, ivotinje
i na oveka. U ova tri poslednja sluaja ponovo dolazimo do
povezivanja ovog ili onog bia ili predmeta s jednom planetom
ili svetlosnim telom, od Meseca do Saturna (tabela V). U
ovom trenutku raspolaemo samo s nekoliko primera ljudi
koji vibriraju u harmoniji s U r a n o m , N e p t u n o m i Plutonom
(od 10 do 12 pravaca). K o d ljudi, rukopis i pljuvaka vibriraju
u istim pravcima kao itavo bie.
Nivoi od B8 do B32 odgovaraju fizikom, zatim eterinom,
astralnom telu i vlastitom Ja. U stanju spavanja, nivoi 24, 32
i nivoi vii od njih ne m o g u se otkriti u neposrednoj blizini
tela.
Pokazivanje

razliitih

vibratornih

nivoa

Najsavrenija tehnologija n a m u ovom trenutku omoguava da zabeleimo samo izvesne frekvencije elektromagnetnog
spektra. Energije koje bi bile ili neke druge prirode ili smetene u nekoj drugoj oblasti frekvencija, bile bi, znai, za nas
potpuno nemerljive naim sadanjim metodama. Ako smo,
dakle, dobili ogromno u tanosti, pouzdanosti, ponovljivosti,
mi smo, medutim, registrovali samo jedan deo aktivnih energija
u svemiru. A energije koje jo nismo otkrili sigurno da nisu
najslabije. Ko je mogao predvideti 3 na primer, da e energija

117

sadrana u atomu biti neuporedivo monija od svih do tada

otkrivenih energija?
Ljudsko bie, kao sistem energije koji je u meudejstvu
sa irim energetskim sistemima koji ga okruavaju (planete,
kosmos), osetljivo je na p r o m e n e svih energija koje ga ine i
koje ga okruuju. Radiestezijski visak slui kao pojaiva.
U ovom trenutku, samo m e t o d e globalnog pristupa mogu
objasniti razliite vibratorne nivoe koji istovremeno postoje
kod ivih bia. Doista, materijalizacija vibratornih potencijala
e zavisiti od prirode vibratornog nosioca: tako se informacije
koje prua prouavanje vode, koloida (proteina, nukleinskih
kiselina) ili bia u njihovoj ukupnosti nee odnositi na iste
vibratorne nivoe.
Broj pulsacija viska u jednom datom pravcu izvetava
o frekvencijama vibracija koje eksperimentator prima. Zavisno od prouavanih predmeta, videli smo da se mogu dostii
nivoi od 2 do 152 pulsacije po pravcu.
Ove vibratorne energije su, dakle, merljive. Moemo u
uzajamni odnos dovesti informacije koje daje visak i informaci
je koje pruaju elektrobiofotografija ili Kirlijanoev efekat,
osetljiva kristalografija, Raman-laser spektrofotometrija, procesi teleakcije u D N K , kao i skoranja dostignua molekulske
biologije.
Ove vibratorne energije se na nivou svake energetske
sfere definiu svojom a m p l i t u d o m i frekvencijom. Ove energije
nisu stalne, ve se menjaju u funkciji fiziolokih i patolokih
uslova. One mogu biti prenete s jednog vibratornog nosioca
na d r u g i : to je ono to neprestano rade nae elije i ovaj proces,
uostalom, predstavlja jednu od fundamentalnih osnova ivota.
Doista, svaka izmena jednog energetskog sastojka nee biti
preneta samo na celinu spleta meudelovanja ve e, u skladu
s tim, isto tako izmeniti druge energetske sfere. Da navedemo
samo jedan p r i m e r : svaki terapeut sa sigurnou zna da gubitak poverenja njegovog bolesnika pogorava njegovo fizioloko stanje.
Alhemiari su oduvek poznavali metode koje omoguavaju da se ove energije izdvoje, razdvoje i ponovo ugrade. Materijalistiki svet ih upravo ponovo otkriva, jer podaci do kojih
dovode najsavrenije analitike metode mogu biti objanjeni
samo ukljuivanjem tih metoda.
Mitovi u simbolinom obliku opisuju ove energije i.njihove meusobne odnose. Magijski i sakralni obredi, u svim

118

TABELA V
Zakon analogije:
od kosmikih r i t m o v a do elijskih r i t m o v a .
Saglasje i z m e d u planeta, o r g a n a , biljaka i alhemijskih metala koja
je otkrila tradicija
Kosmiki r i t m o v i
Planete Sistemi

Celijski r i t m o v i
Organi u organizmu oveka

Metali

slezina, kosti, jetra,

mozak., plua, una kesa

olovo (Pb)
kalaj (Sn)
gvoe ( F e )

drka
list

srce, cirkulacija,
retikulo-endotelski sistem
bubrezi vene

zlato (Au)

M e r k u r metaboliki cvet
M e s e c sistem
plod

lezde, sluzokoa,
mozak, polni sistem, koa

iva ( H g )
srebro (Ag)

Saturn
Jupiter neurosenMars
zorni
Sunce
Venera

ritmiki
sistemi

Biljni
organi

koren

bakar ( C u )

119
kulturama, uobliavaju ove energije, drugim reima aktualizuju ih, da bi oslobodili njihovu fantastinu stvaralaku
snagu.
Izabrali smo j e d n u sliku, u obliku toka ili kruga, koja
opisuje razliite naine primanja i prenoenja signala okoline.
O n a opisuje kako je neko bie harmonizovano na energetskom
nivou (si. 17). Ovaj energetski toak izvetava o nainu kruenja
energije koje se odvija po spirali. Ono e se odraziti na svim
vrstama nivoa: na nizovima baza D N K , na sintezi proteina,
na konformaciji koloida ali takode na fiziolokom, morfolokom
nivou i na nivou razliitih biolokih ritmova razmatranog
bia.
Definisali smo sedam velikih vibratornih tipova koje
smo nazvali Saturnov, Jupiterov, Sunev (solarni), Venerin,
Marsov, Merkurov i Meseev (lunarni), u direktnoj vezi s
tradicijskim podacima (sl. 18).
Pored ovih energetskih karakteristika, svakom od vib
ratornih tipova moemo, takoe, pridati jednu planetu (ili
svetlosno telo), jedan metal, jednu boju, jednu muziku notu,
jedan miris, itd.
T a k o opet nalazimo zakon saglasja, koji je, u stvari,
energetski zakon koji poiva na sazvuju frekvencija izmeu
razliitih energetskih sfera. Naime, sve te energetske spirale
uklopljene jedna u drugu, nisu nezavisne. One u nama postoje

120

S u n c e : zlato

Venera: bakar

Mesec: srebro

Slika 18. Sedam velikih vibratornih tipova i metali koji im odgovaraju

Punim linijama su predstavljene energije sumpora a isprekidanim linijama vibratorne energije ive. Podsetimo se na vibratorni tip sumpora
koji nalazimo posebno kod mukog gameta.
P b : olovo (Saturn); Sn: kalaj (Jupiter); F e : gvode (Mars); Au: zlato
(Sunce); Cu: bakar (Venera); H g : iva (Merkur); Ag: srebro (Mesec);
S: sumpor.
Ovo predstavljanje tipskih vibratornih energija rnoe se korisno sueliti
sa injenicom da Mesec s 9 vibratornih energija takode simbolizuje 5
planeta i drugo svetlosno telo, Sunce, ono to su alhemiari nazivali
duhovima metala ili metallica spiritualia. Ovim povodom vrlo mnogo
otkriva itanje onog to je pisao D. Don (G. Donn): Iz Saturna, Merkura, Jupitera, Marsa, Venere, nita i nijedan drugi metal osim Meseca
(tj. srebro) ne moe proizai. . . Jer Mesec se od est duhovnih metala
sastoji i od njihovih vriina, od kojih po dve pripadaju svakom od njih.
Mesec od planete Merkura, od Vodolije i Blizanaca, ili od Blizanaca i
Riba ima tekue stanje (liquationem), a beli sjaj od Jupitera, od Strelca
i od Bika: belu boju i veliku otpornost na vatru . . od Marsa, od Raka
i od Ovna, trajnost i osobinu rezonancije od Sunca, od Lava i od Device,
pravu istotu i veliku vrstinu pred moima vatre. . . od Saturna, od
Device, od korpiona ili od Jarca, homogeno telo, istu istotu (puram
munditlerri) i stalnost pred moima vatre."
istovrerneno i zajedno i naa svest moe prei s jedne na d r u g u .
Razvijaju se u v r e m e n u i odraavaju neprekidne p r o m e n e
zemlje i kosmosa s kojima su povezane (telurski tokovi i
kosmiki talasi). D a e m o nekoliko p r i m e r a tih razliitih m o gunosti p r o m e n a .

Trea glava

EVOLUCIJA VIBRATORNIH ENERGIJA

P R O M E N E R A Z L I I T I H E N E R G E T S K I H SFERA

U konceptu PBA, koji predstavlja neku vrstu drugog

genetikog koda, moe se menjati svaki od njegovih pojmova:
pravac vibracije., broj pulsacija, amplituda vibracije.
a) Promene broja pravaca
Videli smo da u sluaju ivih bia, spermatozoid skree
radiestezijski visak u 4 pravca sumpora, a jajna elija u 8
pravaca ive. Oploena jajna elija dae n a m zbir tih 12 energija uz dve krune energije, tako da u toku embriogeneze
nalazimo tipinu energetsku strukturu mandale.
Sve dok je embrion u celomu, sekundarnoj telesnoj duplji, on ne emituje vibracije ili, pre, te vibracije zaustavlja
celom. Istu energetsku situaciju nalazimo kod ploda biljke
koji zaustavlja svaku vibraciju (zaustavlja radiestezijski visak)
i tako uva seme koje sve vreme nastavlja da emituje.
Po roenju, kosmiki i telurski uslovi riameu embrionu, koji je do tada zavisio od energetskih uslova majke, tipinu vibratornu strukturu (ugiavnom od 3 do 9 pravaca vibracije).
Alhemiari su izvanredno shvatili ovaj energetski vid seksualnog razmnoavanja s tri energije: energijom suinpora, ive
i soli. U ljudskom embrionu, energije soli:

obra-

zuju se tokom 9 meseci trudnoe a po roenju, u funkciji

mesta i trenutka, uvode se energije sumpora

i ive

122
Zakoni astrologije tako osporavani znai zaista
poivaju na vrstim naunim osnovama, ali te osnove se
nalaze na nivou vibratorne energije a ne na nivou materije.
U sluaju biljaka nalazimo vrlo uporedive injenice:
kao to smo ve rekli, plod zaustavlja pulsiranje radiestezijskog
viska i tako uva seme od vibratornih uticaja okoline. Izolovana semenka ploda vibrira na nivou B8.
Promene broja pravaca vibracija dogadaju se kada postoje promene programa razvia, p o p u t onih koje se odvijaju
tokom embriogeneze, procesa diferenciranja i dediferenciranja
i u toku procesa tumorizacije.
Brljan tako ima etiri vibratorne energije: on je
Jupiterov tip B16. Ako pomou skalpela ozleujemo list
brljana, vibratorna energija e trenutno opasti i postae praktino nemerljiva (B2) u toku dva dana. T o k o m ta dva dana,
elije u blizini oteenih elija pojaavaju, odsecaju i menjaju
topoloki redosled izvesnih nizova baza D N K . Celina ovih
molekulskih dogaaja odgovara procesu dediferenciranja.
U toku ovog vremenskog perioda u kome e njegova vitalnost
(vezana za broj i amplitudu vibracija) biti slaba, brljan e
moi bilo da izgubi jedan pravac vibracija, bilo da postane
prolazno osetljiv na tumorski preobraaj preko virulentne
bakterije
Agrobacterium
tumefaciens,
onkogenog
pokretaa
biljnog kancera nazvanog crown-gall.
Ako u toku ovog perioda nije prisutan nijedan pokreta
tumora, posle tri do etiri dana, list brljana je povratio svoju
vitalnost (B16), ali on vibrira samo u tri prostorna pravca
umesto, kao ranije, u 4 (bd 2g b2g). Postao je Saturnov
tip.
Ako je neki pokreta t u m o r a prisutan, i ako uspe da
izmeni biljne elije, t u m o r vibrira u etiri pravca sumpora
(1, 1, 3, 4). VidimOj, dakle, da je mogue uspostaviti uzajamnu
vezu izmeu topolokog rasporeda u molekulu D N K i jednog
odredenog vibratornog tipa. Istovetne injenice smo pokazali
na graku i na divljoj vinovoj lozi. Takvih efekata nema na
klicama penice koje su neosetljive na tumorske p r o m e n e koje
izazivaju
bakterije
Agrobacterium
tumefaciens.
U toku etapa diferenciranja, cvetanja na primer, odvijaju
se dogaaji uporedivi s ovim. T a k o , azaleja predstavlja solarni
tip, dok njen cvet predstavlja Marsov tip. Kada cvet izgubi
jedan vibratorni pravac u odnosu na list ili stabljiku, on,
zauzvrat, stie mogunost da sintetizuje pigmente i da proiz-

123
vodi eterina ulja, d r u g i m reima da, na kraju, dospe na nivo
viih frekvencija.
Dezoksiribonukleinska kiselina, dakle, u obliku odreenog topolokog rasporeda, uva otisak razliitih dogaaja koji
su se u biu dogodili. ta se onda dogada u toku polnog razmnoavanja? Znajui da spermatozoid vibrira u 4 pravca
sumpora, a da jajna elija vibrira u 8 pravaca ive, jasno je
da u toku spermatogeneze i ovogeneze elije mogu da ponovo
izvuku, da ponovo izgrade i razdvoje primordijalne energije.
Jo jednom konstatujemo da su alhemiari, na vibratornom
nivou, bili u pravu u svojoj potrazi za kamenom mudrosti"
i sada bolje razumevamo zato su traili, i jo trae, da petnaest
energija osnove prenesu dobrom vibratornom nosiocu
( 1 2 + 2 + 1).
Ovakve rezultate nalazimo i kod ivotinja i kod ljudi.
Tako, u trenutku kad se neka jedinka nalazi u periodu prom e n e naina primanja i prenoenja signala okoline, vidimo da
se pojavljuje jedan B8 u j e d n o m od pravaca vibracije. Na nivou
razlicitih energetskih sfera, iz toga proizilaze znaajne promene
u orijentaciji i r i t m u nekih sastavnih delova. Na molekulskom
nivou, ove p r o m e n e e se odraziti premetanjem jednog malog
dela D N K u svakoj od milijardu elija prouavanog organizma.
Za ljudsko bie, ova faza se moe odraziti nekom vrstom
haosa, a iz toga e proizai promena oseanja, osetljivosti,
oseajnosti, naina reagovanja, miljenja i poimanja sveta.

b) Promene broja pulsacija

Videli smo da se p r o m e n e broja pulsacija B odvijaju u
toku promena faza razvia i u toku stresnog stanja: smanjivanje
broja pulsacija koje moe dostii B8 i ak B2.
esto nalazimo vibratorne strukture s 1B8, 2B8 koje
su m e u s o b n o suprotne, 3B8, od kojih su dve suprotne, i
strukture istovetne s onima u dragom kamenju, to jest one
koje se pravolinijski poveavaju za 8 u svakom pravcu. Ove
razliite strukture e biti opisane u odeljku Analiza snova".
Postojanje ove raznovrsnosti frekvencija u stvari prua informaciju o izmenama razliitih energetskih sfera prisutnih u
unutranjosti kosmikog jajeta.

124
c) Promene

amplituda

M o g u se pokazati tri velike porodice amplituda. Njihovo

prouavanje je u ovom t r e n u t k u u toku; m e u t i m , ve sada je
mogxice potvrditi da one pruaju informacije o sekvencijalnoj
prirodi poglavlja D N K koja se itaju u prouavanom genomu,
kao i da one energetski ojaavaju termodinamike promene
koje su opisane u maginim kvadratima.
Uzimajui u obzir injenicu da postoji 14 pozitivnih
energija (12 pravaca +2 kruga) i 14 negativnih (koje zaustavljaju radiestezijski visak), dakle 28 osnovnih energija, 8 nivoa
frekvencije od B2 do B56 i tri porodice amplituda, dobijamo,
sve u svemu, 672 mogunosti.
d)

Vibracije

ljudskih

tvorevina

Vibratorna energija prirodnih ili vetakih oblika, sa

svojim pravcima, frekvencijama i amplitudama, prenosi se,
sazvujem, na predmete i ive strukture koje prodiru u nji
hovo polje oblika.
Ove specifine oblike nalazimo kako u prirodnim fenomenima (galaksija, uragani, kristali), tako i u ljudskim ostvarenjima (spirale, piramide, prestone crkve). Bio sam u mogunosti da proverim osobine polja sila piramida tokom jednog
putovanja po Egiptu. Funkcionisanje piramida je povezano
sa Zemljinim magnetnim poljem i s gravitacijom: posebno
je u uzajamnom odnosu s ritmikim uticajem spoljanjih sila,
kao to su poloaj Meseca i raspored planeta. Ove energije ne
primaju i ne prenose sarno p i r a m i d e : nalazimo iri, sa specifin i m odlikama, u egipatskim grobnicama i hramovima. Ponovo
imamo, na kosmikom nivou, lepu ilustraciju starog principa
istoznanosti prema kome su autori predlagali da biljke koje
imaju isti oblik kao neki ljudski organi predstavljaju najbolje
lekove za te organe.
U Egiptu su graditelji energetske kosmike odnose preneli na hramove koji, istovremeno, oponaaju odnose sazvuja
ljudskog tela. S izvesnim nestrpljenjem oekujemo da naa
postindustrijska civilizacija ponovo pronade ovu harmoniju
mikrokosmos/makrokosmos. P r i m e r i skretanja radiestezijskog
viska su ilustrovani emisijama talasa oblika trigrama, simbola
planeta i konstelacija Sunevog sistema.

125

e) Energetske sfere
Od bakterije do oveka, moemo da konstatujemo (posebno zahvaljujui prouavanjima na elijskim potencijalima)
postupno poveanje broja energetskih nivoa. Da bismo in shematski opisali, zamislili s m o sfere rastueg prenika, smetene
jedna u drugoj (si. 19). Svaka sfera predstavlja kruenje energije
u nekom organizmu, n e k o m organu, nekom tkivu, u nekoj
datoj eliji; na svakom od tih nivoa energija krui prema spiraln o m modelu i svaki nivo bismo mogli da okarakteriemo:
njegovom orijentacijom (osovina sfere);
njegovim r i t m o m (brzina kruenja energije);
amplitudom svake vibracije.
Vibratorne energije nekog bia (bilo kog) mogu se, dakle,
opisati vektorima odreene orijentacije, duine (amplituda)
i broja (ritam).
Orijentacija odgovara nainu na koji je bie strukturirano
u prostoru. Jedan vrlo jednostavan primer za ovo pruaju
biljke kod kojih se konstatuje da su nove grane jedna u odnosu
na drugu postavljene u spiralnom rasporedu, koji se, uostalom,
naziva lisnom spiralom.
Ovim povodom konstatujemo da u datoj sferi postoji
samo dvanaest moguih pravaca, premda u svakoj sferi ovi
pravci, kojih j e ' u v e k dvanaest, bivaju razliito rasporeeni.
Ritam je povezan s frekvencijom vibracija; vibracije nisu
bilo koje; one su koliinski odreene. Evo nekih primera:
sviranje;
nota sol u muzikoj lestvici ima 430 vibracija u sekundi;
crvena boja ima 4 4 x 4 3 0 vibracija u sekundi.
Amplituda obavetava o jaini vibracije, na
veliini krugova kada se kamen baci u vodu.

primer o

Moemo konstatovati da s ta dva sastavna elementa

(amplitudom i frekvencijom) ponovo dolazimo do osobina
talasa u fizici talasa. Dodajemo, dakle, dva druga inioca,
to jest orijentaciju u prostoru (prouzrokovanu fundamentalnim
osobinama vibratornog nosioca) i smer rotacije, koji treba
uporediti sa zakonom akcije i reakcije u termodinamici i s
pojmovima suprotnosmernih sila. Ove energije odreene orijentacije, amplitude i frekvencije uestvuju u davanju odre-

126
e n o g oblika b i u , d r u g i m r e i m a u stvaranju njegove specifin e morfologije.
A k o s e v r a t i m o slici s f e r a u k l o p l j e n i h j e d n a u d r u g u ,
koje g o v o r e o r a z l i i t i m e n e r g e t s k i m n i v o i m a , m o e m o r e i

Slika 19. Od kosmikog jajeta do razliitih energetskih sfera koje oivljavaju fiziko telo.
U ovom predstavljanju smo prikazali samo etiri nivoa. Posle kosmikog
jajeta nalazimo trodelnu podelu na tri osnovne sfere: neurosenzorni,
ritmiki, metaboliki sistem. Najnii nivoi su vezani za razliite pleksuse,
za n e u r o - h u m o r a l n e sisteme, sisteme organa, za organe, tkiva, itd.
Svaka energetska sfera i m a o d r e d e n u osu i sopstveni r i t a m , koji zavise
od osobina razliitih energetskih nosilaca i od kontrola koje su vise energetske sfere sposobne da vre. Harmonija bia u njegovoj celovitosti
zavisie od dinamike integracije svih njegovih energija koje se sire iz
hijerarhijski niih sfera, uz suptilno korienje energija nivoa viih od
nivoa razmatranog bia.

127
da to je neko bie sloenije, imae vise sfera uklopljenih jedna
u drugu i, znai vise specifinih prenika i ritmova.
Uzimajui u obzir elementarne osobine vibratornih nosilaca koji su sposobni da uestvuju u strukturiranju razliitih
sfera, ne postoji beskonaan broj mogunosti ravnotee razliitih konstitutivnih sfera. Sfera srca e, na primer, vibrirati u
pet ili est pravaca, s frekvencijama koje ne prelaze B32.
Isto tako, sfera jetre poseduje etiri fundamentalna pravca.
Sve ovo proistie iz osobina proteina, nukleinskih kiselina,
polisaharida, itd. To su ogranienja koja nameu fundamentalne
osobine ive materije. Ako bi naa iva materija bila sainjena
od silicijuma ili bora, mogli bismo da vibriramo na drugim
frekvencijama i imali bismo drukiju morfologiju.
M o g u e je, u stvari, grupisati razliite tipove energetskih
temperamenata u sedam ili deset velikih porodica, prema
orijentacijama glavnih energetskih sfera. Takode postoji
sedam glavnih tipova frekvencija na kojima je svaka sfera
sposobna da vibrira.
Vidimo, dakle, da to se vie b u d e napredovalo u evoluciji,
sve e biti tee ujediniti sve energije koje konstituiu neko
bie. Ako se vratimo na kinu glistu, njoj je lake da ponovo
uspostavi svoje globalno polje oblika (svoje kosmiko jaje)
nego slonu, i to iskljuivo iz termodinamikih razloga, i ak
sasvim jednostavno zbog prostornog zaguenja!
Jasno je da pravi p r o b l e m na nivou ovih sfera jeste:
Kako se s jednog energetskog nivoa prelazi na drugi? Jasno je
da su razliiti energetski nivoi, koje smo upravo opisali, u
vezi s razliitim nivoima svesti, to se moe ispoljiti na dva
naina: prvo, uticajem viih sfera na nie sfere, to je uporedivo
s procesima regulacije; zatim izgraivanjem jednog vieg
nivoa na osnovu niih sfera koje su na pogodan nain ritmiki
usklaene. U ovom poslednjem zakljuku postavljaju se najvei
problemi proirenja polja svesti, koje emo kasnije razmatrati.
f) Od elektromagnetnih polja do polja ivota: pojam telo-energija
Celina rezultata dobijenih tehnikama radiestezije prua
informacije o postojanju elektromagnetnih polja koja izmeu
sebe povezuju sve strukture, ive ili neive.

128
Elektromagnetni vid ivota otkriven je na Z a p a d u p r e
dva veka.'U stvari, danas znamo da je ovek, isto kao i kosmos,
podreen sloenom sistemu elektromagnetnih polja sposobnih
da izmeu sebe reaguju. Ovde nailazimo na novu znaajnu
ilustraciju neophodnosti korienja m e t o d e analize sistema
pri opisivanju stvarnosti. Ova elektromagnetna polja je mogue
meriti na svim vrstama nivoa i mi ih nalazimo uklopljena u
druga elektromagnetna polja. Ova sloenost naih energetskih
veza sa svetom koji nas okruuje (zemljom-kosmosom), spojena
s naim vaspitanjem nuno obojenim redukcionizmom, ini
da gubimo tlo pod nogama i odluujemo svesno ili nesvesno
da o torn energetskom poretku koji n a m izmie ne vodimo
rauna.
Sva iva bia su obavijena elektromagnetnim poljem
(poljem ivota) koje ureuje i kontrolie fiziku materiju,
predstavljajui, na neki nain, njen kalup. Elektromagnetno
polje je sila kontrole, elektronska materija koja odrava telesni
oblik na mestu i energetski anticipira budue uslove organizma.
Polja ivota moraju imati privremena kolebanja pred fiziolokim i patolokim procesima (diferencijacija, dediferencijacija,
tumor ska transformacija). Primenjena u medicini, analiza
polja ivota moe omoguiti da se fizike i mentalne bolesti
otkriju mnogo p r e no to se pojave simptomi koje nazivamo
klasinim. Ovaj energetski pristup je sasvim uporediv s elektrobiofotografskim pristupom, s osetljivim kristalizacijama i
analizom snova.
Oivljavanjem" molekula D N K , polje ivota ili telo-energija e igrati odluujuu ulogu u konstrukciji i rekonstrukciji
elijske strukture. Naime, telo-energija oivljava sve elijske
koloide, m e d u kojima i D N K , ali kako ovaj poslednji molekul
sadri genetiku informaciju, uticaj na nju e biti odluujui
po svojim posledicama za sve elijske makromolekule. Energetske varijacije e zavisiti od prirode niza nukleotida i osobina
mikrosredine p H , jonske snage, transmembranskog potencijala, itd. Razliite mogunosti razmatrane elije zavisie,
dakle, s jedne strane od osobina primljene i prenete vibratorne
energije a, s druge strane, od razliitih tipova konformacije
koje moe da zadobije molekul D N K .
Za oveka, kolebanja tela-energije znae da e fiziko
telo uskqro pretrpeti specifine promene. Ova kolebanja se
udruuju s trenutnim poveanjem sposobnosti vidovitosti,
predvianja i zamiljanja b u d u i h mogunosti bia. Na molekulskom nivou, ova kolebanja su povezana s promenama

129
u redosledu niza baza D N K koji, podreeni procesu teleakcije, izazivaju specificnu p r o m e n u u primanju i prenoenju
signala iz okoline.
g)

ivot

iz

ugla

vibratorne

energetike

Vibratorne energije koje smo upravo opisali navode na

pomisao da je, na torn nivou, ljudsko bie na kraju samo igraka, marioneta koju pokreu nevidljivi konci iju ni prirodu
ni, naravno, razlog postojanja, ne poznajemo.
M e u t i m , rigoroznije ispitivanje osobina ovih energija
pokazuje da vibracije koje nasi razliiti vibratorni nosioci
primaju i prenose nisu bilo koje. Moemo in okarakterisati
njihovim pravcem, njihovom frekvencijom (brojem pulsacija
po pravcu) i amplitudom, drugim reima njihovim PBA.
Oblici koje vidimo oko sebe, morfologija biljaka, ivotinja i
ljudi, zavisni su od osobina sistema sila koje su uestvovale
u njihovom izgraivanju. Uzimajui mnogo jednostavniji
materijal pesak razliite gustine i birajui frekvencije
koje se proizvode na icama violine, E. Hladni (E. Chladni)
i, skorije, H. D e n i [H. Jenny (20)], mogli su da stvore razliite oblike videne u prirodi, u isto vreme na statikom i na
dinamikom nivou. . . Cinjenica da pravci, frekvencije i ampli
tude nisu bilo koji, znai da postoji neki red koji e se u nas
upisati u razliitim trenucima razvia i ije e vidljive manifestacije biti usklaene s konstitutivnim osobinama naih
elijskih vibratora, posebno koloida. Tako e, zavisno od sastava t i h vibratornih nosilaca i zavisno od karakteristika mikrosredine t i h nosilaca, postojati mogunost ili nemogunost
vibratornog sklada: i ponovo emo prepoznati izraz velikih
kosmikih harmonija koje ine da se u izvesnim povlaenim
trenucima svog ivota oseamo u savrenoj harmoniji sa svim
to nas okruuje.
Iz ovoga proizilazi da je na elementarnom nivou ive
materije (koju moemo definisati prisustvom ogranienog
broja uklopljenih energetskih sfera) relativno lako bioloke
ritmove dovesti u sklad s kosmikim ritmovima. Na nivou
vieelijskih organizama problem se uslonjava i potvrdujemo
da e vibratorno stanje svake sfere, naravno, zavisiti od odgovarajuih osobina njihovih komponenata i posebno od frekvencija
njihovih vibracija, ali takoe i od osobina sfera koje ih okruuju.
9

130
ovek tada izgleda kao da su ga oblikovali suprotni
i komplementarni energetski sistemi, koji deluju na bezbrojnu
raznolikost njegovih elijskih sastojaka, sistemi koje moemo
povezati s krajnjim sferama kosmikih talasa i telurskih tokova.
Njegova morfologija, oseanja, razliite sklonosti i sposobnosti,
osetljivost, fiziologija, naini miljenja, osetljivost na ovu
ili onu bolest bie, dakle, na razliitim vrstama nivoa, p o d
uticajem osobina njegovih osnovnih komponenti, osobina
njegovih energetskih sfera u torn trenutku, ali, isto tako, pod
uticajem svega onog to su pretrpele sve sfere koje ga okruuju
i koje su, u odluujuim trenucima njegovog razvia, uestvovale u strukturiranju njegovih vibratornih nosilaca.
Ovakva vizija oveka ne predstavlja viziju nepromenljivosti. Kosmiki uslovi se razvijaju i trpe promene, kao to to
pokazuju podaci astronomije i meteorologije; nasi razliciti
vibratorni nosioci takoe evoluiraju i to ne samo starei.
Ovo lepo ilustruje alhemijska transformacija. D a n a s je mogue
shvatiti da se u toku amplifikacije D N K , koja se odvija bilo
u fiziolokim uslovima (embriogeneza, klijanje, cvetanje),
bilo u patolokim uslovima, zvanim stresni, konfiguracija
neba i telurskih tokova razmatranog mesta na neki nain
utiskuju u molekul. Ovo proimanje koje su izazvale vibratorne
energije, s karakteristinim PBA, izrazie se tipinim rnolekulskim rasporedom koji e verno oponaati kosmiki energetski
poredak. I taj e poredak, kada postane aktivan u ivotu elije,
izazvati duboke promene u ponaanju jedinke koja ga poseduje.
Kao to je pisao Papis [Papus (21)]: Kosmiki zakon je
jedinstven. On se na p o t p u n o isti nain ispoljava u kretanju
zvezda kao i u r a d u ljudskih organa ili u delima prirode i
ljudske mate. Ovaj kosmiki zakon proima sve, ne moemo
ga ni negirati, ni ne voditi rauna o njemu, niti ga moemo
prevazii: jedino ga moemo iveti."
h) Primena koncepta
tehnika
radiestezije

VN+VE
na dva genetika koda. Doprinos
naem
eksperimentalnom
istrazivanju

Naa ekipa je 1969. godine predloila jedan model kvantitativne kontrole genetike informacije primenljiv na funkcionisanje hromomera kod viih organizama, hromomera shvaenih
kao strukturne i funkcijske jedinice. Hromomere su prvo
definisali citogenetiari u pafovima" (puffs) R N K dinovskih

131
hromozoma pljuvanih lezda insekata i etkastih hroraozoma
jajnih elija vodozemaca: ova prva otkria pratile su submikroskopske i molekulske potvrde.
/.

Saet

opis

kvantitativaog

modela

Podimo od injenice da se ispred i iza svakog gena ili,

bolje reeno, svakog kompleksa gena koji ine hromomeru,
nalaze (uz mogunost
umetnutog
postavljanja)
oblasti
sutinski obrazovane od ponovljenih nizova baza.
Da bismo pojednostavili, poimo od zona bogatih sa
A + T . koje se smenjuju sa zonama bogatim sa C + G opisanim
u prvom delu ove knjige, a za koje danas znamo da su podreene procesu teleakcije. Nizovi bogati sa A + T vezani su
za posebne frakcije histona obogaenih lizinskom grupom;
isto tako, nizovi bogati s a C + G vezani su za histone obogaene
argininskim grupama. D r u g i nizovi baza D N K takoe su
vezani za histone i za kisele ili neutralne proteine. Predloili
smo da svaki tip ponavljanja funkcionie kao jedan k u p o n "
koji biva prepoznat od jednog enzima ( D N K polimeraza za
udvajanje i amplifikaciju, R N K polimeraza za prepisivanje,
itd.)- Nee biti prepisan jedan tip ponavljanja, ve e broj
ponavljanja n a m e t n u t i koliki maksimalan broj puta gen, koji
on kontrolie, moe biti prepisan u odreenim uslovima rasta
i metabolizma. D r u g i tip ponavljanja nametae koliki maksima
lan broj p u t a svaku informacionu R N K mogu da proitaju
ribozomi. . . M o d e l se moe uoptiti na amplifikaciju i na
sve etape preureenja D N K . . . T a k o , u istim zonama genoma
mogu biti spojene ili naslagane jedna do druge poruke za
n prepisivanja te hromomere, za n prevodenja na svakoj od
tako stvorenih informacionih R N K , za jedno udvajanje u
odreenom t r e n u t k u mitotikog ciklusa posle jedne odredene
jedinice D N K i za. p amplifikacija. Verovatno je da kuponi
nisu isti za te etiri operacije koje su biohemijski vrlo razliite:
im ribozomi na informacionoj R N K prepoznaju jedan niz
tripletnog tipa, R N K polimeraza prepoznaje jedan mnogo
dui niz baza. K u p o n e biti izmenjen bilo biohemijski
metilacijom citozina, na primer, bilo na nivou konformacije
vezivanjem metala, molekula vode posebnog tipa, itd.
Tako kupon, na ovaj nain kompostiran", vise nee prepoznati
enzimi ukljueni u biohemijski proces.
9*

132
Naa ekipa je prouavala ovaj model iz razliitih uglova.
U ovoj knjizi neemo opisivati naa tapkanja u mraku, nae
uspehe i promaaje; samo emo naglasiti injenicu da su se
tehnike radiestezije pokazale najuspenijim od trenutka u
kome smo postali svesni neophodnosti korienja metoda
sistemskog tipa. Da bi ilustrovali doprinos tehnika radiestezi
je naem eksperimentalnom istraivanju, opisaemo nekoliko
primera posebno znaajnih za ovu oblast.
2.

Doprinos

tehmka

radiestezije

a) Kod s osnovom 2
U unutranjosti molekula D N K postoje metali. Ovi
metali menjaju konformaciju itavog jednog nukleotidnog
xiiza. Ova p r o m e n a konformacije se prenosi na daljinu teleakcijom sve do specifinog gena koji e se otvoriti ili zatvoriti
u skladu s p r i r o d o m primljenog signala. Kako nai saglasnost
izmeu metala i niza baza D N K koji taj metal prepoznaje?
Najklasinija metoda jeste odreivanje nizova baza D N K
i metala koje oni sadre. Ovaj pristup, striktno analitikog
tipa, zahtevao bi godine napornog rada, lienog rizika i tegobnog. Mi smo radije izabrali drukiji pristup, sistemskog tipa.
Poto metal emituje vibracije u izvesnom broju prostornih
pravaca, niz baza koje on prepoznaje treba da vibrira u h a r m o niji sa njim. Ovaj postupak n a m je omoguio da pokaemo
kako su dinukleotidi A T , AA, GG, itd. zaista bili ti koje je
metal prepoznao kod s osnovom 2 i da se to prepoznavanje
tokom vremena razvijalo u sazvuju s kosmikim ritmovima.
Ova prostorna i vremenska organizacija dinukleotida sasvim
je u skladu s organizacijom i funkcionisanjem ponovljenih
slicnih ali ne i istovetnih nizova baza u konstitutivnom heterohromatinu.
b) Primena na dva genetika koda s osnovom 2 i s osnovom 3
Primena tehnika radiestezije na kodone pruila n a m je
informacije koje su bile uporedive sa informacijama heksagrama
Yi jinga. Tako su kodoni zvani besmisleni vezani za
krune vibratorne energije: U A A oker daje krug u pravcu
suprotnom kretanju kazaljke na asovniku na B8

, UAG

133
ambra daje

, a U A G u m b r a zaustavlja radi-

estezijski visak. XJ genetikom k o d u se smatra da ovi kodoni

igraju ulogu stavljanja interpunkcijskill znakova, zaustavljanja
u prevodenju informacione R N K . Ali, kada smo prouavali
razliite sastojke koji igraju ulogu tokom proteinske sinteze,
ili smo iz iznenaenja u iznenaenje: 22 aminokiseline prisutne u proteinuria mogu da b u d u klasifikovane u funkciji
svojih P B A . Ponovo nalazimo deset tipova temperamenata
od Saturna do Plutona, bilo na frekvenciji B8, bilo na frekvenciji B16. Isto tako, prenosne R N K vibriraju u istim pravcima u kojima vibriraju aminokiseline koje one prepoznaju,
ali na nivou B24. Ovaj radiestezijski pristup u velikoj meri
n a m je razjasnio kod s osnovom 2.
Lizin

formulom

M e r k u r o v tip na B8.
struktura je dakle,

jeste
Njegova pojednostavljena vibratorna
.

Arginin

formulom

HN=

jeste Marsov tip na B8. Njegova

pojednostavljena vibratorna struktura je

. Znamo da su

oblasti bogate sa A + T i one bogate sa G + C vezane za histone

obogaene t i m dvema aminokiselinama. Te iste oblasti predstavljaju one oblasti koje t r p e duboka preuredenja tokom etapa
diferenciranja, dediferenciranja i tumorizacije. Tako, u sluaju
biljnih tumora koje opisujemo u sedmom odeljku, amino
kiseline nazvane nenormalnim pojavljuju se u rastvorljivim
sokovima tumora. Ove aminokiseline su, u stvari, izvedene iz
lizina i arginina. Njihova vibratorna porekla su vrlo karakteristina. Oktopin potie od lizina i za formulu ima:
On je preokrenut M e r
kurov tip

na B8.

Lizopin potie od arginina i za formulu i m a :

On je preokrenut Marsov tip
na B8.
T a k o su vrlo jasno definisana dva genetika koda na vib r a t o r n o m nivou. Kvalitativni kod, koji odreduje osobine proteina, oivljen je energijama od Saturna do Plutona, a kvanti-

134
tativni kod ostvaruje odvajanje osnovnih energija svakog ivog
b i a : 4 energije sumpora prisutne u M a r s u i 8 energija Merkura.
U toku svih ovih p r o m e n a programa razvia uporedivih s
alhemijskim transformacijama, doi e do razdvajanja ovih
energija praenog specificnom rekombinacijom ali, u svim
sluajevima, kvalitativna mainerija s osnovom 3 ostae ista.

ESTI DEO

E N E R G E T S K E SFERE NA NIVOIMA SVESTI

Prva glava

INTERAKCIJE IZMEDU ENERGETSKIH

SFERA

Od D N K do atoma, od atoma do elije, od elije do organa ili tkiva, zatim do fizikog tela u njegovoj sveukupnosti,
suoeni smo s razlicitim nivoima organizacije ivota. Svakom
od tih nivoa odgovara jedno energetsko stanje, jedna informacija,
jedan topoloki raspored. Izmeu svih istovetnih elemenata
(svih atoma ili svih elija jednog tkiva) krui informacija. Isto
tako, informacija krui izmeu svih energetskih sfera, premda
na jedan jo misteriozan nain. U okviru istog nivoa organizacije,
relativno n a m je lako da otkrijemo nain prenoenja informacije: neurotransmiteri izmeu nervnih elija, razlika potencijala, itd. Premda smo primorani da konstatujemo prelazak informacije s jedne energetske sfere na drugu (na primer,
neharmonina struktura neke kue deformie informaciju
D N K njenih stanovnika i dovodi do stvaranja kancera ili
neke druge bolesti kod njih), pravolinijski analitiki postupak
nije dovoljan da objasni takve interakcije. Videli smo da topoloki niz ima veliki znaaj u otvaranju ili zatvaranju
izvesnih (ak istovetnih) nizova baza D N K , jer se nee svi
nizovi baza A T G C A C (na primer) otvoriti u istom trenutku,
ve samo izvesni, u funkciji svog mesta u prostoru. Moe
li se smatrati da oblik kue utie na oblik molekula D N K ili
na topoloki
niz
funkcionisanja
izvesnih nizova baza?
Ovo, naravno, bez iskljuivanja drugih faktora sazvuja i
drugih naina prolaska informacije.
Problem moemo isto tako razmatrati na drugi nain:
svi istovetni oblici (izomorfizam) sadre istu energetsku infor
maciju, drugim reima istu vibratornu osobinu, im ulaze u
sazvuje, i svaka p r o m e n a jednog oblika bie preneta drugim
oblicima. Ovo objanjava zato je, im se razmatra prolazak

138
informacija izmeu razliitih energetskih sfera, kauzalna
pravolinijska logika neuspena, jer smo odmah suoeni s
povratnim fenomenima: ne vie s kauzalnom akcijom jednog
u odnosu na drugi, ve s pravom interakcijom koja ukljuuje
prolazak informacije u dva smera.
Drukije reeno, oblici koje poprimaju predmeti ili
bia objanjavaju sisteme sila koji su uestvovali u njihovom
stvaranju. Tako injenica da se izvesni vrlo specifini oblici
nalaze na svakovrsnim nivoima stvarnosti dobija veliki znaaj.
Spirala predstavlja fascinantan p r i m e r za to jer njen oblik
podsea na evoluciju ili na harmonino razvijanje jednog sistema sila, jednog stanja. Spiralu nalazimo u mnogobrojnim
p r i r o d n i m formacijama, ivotinjskim (puevi, koljke. . .)
i biljnim (vinova loza, hladole. . .) Od elektrona do molekula
sa spiralnom strukturom ( D N K , proteini), preko lisnih spirala
biljaka, dolazimo, uzastopnim skokovima, do sipiralnih n e buloza. Energije ukljuene u zavojitu spiralu ili u spiralu u
ravni uestvuju, dakle, u strukturiranju vibratornih nosilaca
od mikrokosmosa do makrokosmosa.
Zato tu kosmiku spiralu nalazimo u mnogim simbolima
u kojima ona predstavlja ponovljene ritmove ivota, ciklini
karakter evolucije: tako, dvostruka spirala predstavlja putanju
srednje linije simbola Yin Yang; taj oblik zaista objanjava
alternativni ritam pokreta koji ukljuuje antagonistike i
komplementarne sile.
Ta dvostruka spirala je prisutna u uvijanju dve zmije
oko Hermesovog tapa, dvostruka zavojita spirala obavijena
je oko brahmanskog tapa, dvostruki je pokret nadija oko
centralne arterije zvane uumna. Spirala je tako prisutna u
svim kulturama. Logaritamska spirala poseduje osobinu
terminalnog rasta bez izmene u k u p n e slike. Taj zavojiti oblik
pueve kuice predstavlja simbol stalnosti bia kroz variranje
promene.
P r e d tolikim konvergencijama, najsmislenija hipoteza
izgleda ona koja kae da su te suprotstavljene sile strukturirale nae svesno i nae nesvesno i da su odredile strukturu mnogobrojnih mitova i brojnih rituala. Ne iznenauje to su te iste
sile susrele strukturirajui molekul koji se nalazi na ukrtaju
puteva, molekul D N K , koji, obdaren molekulskim i vibratorn i m seanjem, uva otisak svega to se dogodilo, bilo na nivou
jedinke ili na nivou kolektivnog.

Druga glava

INTEGRACIJE RAZLIITIH NIVOA ENERGIJE KOD

OVEKA

U ljudskom biu, energetske sfere objanjavaju razliite nivoe globalne organizacije: fizike, psihike, mentalne,
duhovne, itd. U vezi s t i m pojavio se jedan vrlo znaajan fenom e n te diskontinuirane stvarnosti Ijudskog bia: naime, kada
ispitujemo radiestezijskim viskom najmanje varijacije elektromagnetne frekvencije, on reaguje skokovito. D r u g i m reima,
itav pojas elektromagnetnih frekvencija dae frekvenciju
16 (16 pulsacija) radiestezijskog viska. Sledei pojas e dati
frekvenciju 32, itd. T a k o smo zapazili da je sam ovek taj
koji unosi diskontinuitet. Izgleda, dakle, da vibratorna recepcija oveka funkcionie diskontinuirano jer radiestezijski
visak uvek skae p r e m a logaritamskoj progresiji sa 8 na 16,
32, 40, itd.
Ova injenica ide u prilog dokazivanju da ljudsko bie
u svom totalitetu reaguje na vrlo specifine vibratorne nivoe,
a takode da u njegovom biu postoji i diskontinuitet izmedu
tih razliitih vibratornih nivoa.
Ve vidimo jedan primer tog diskontinuiteta u nainu
na koji funkcioniu naa ula: uho zapaa jedan odreen
pojas frekvencija, oko drugi. Izmeu dva pojasa, od kojih
svaki odgovara jednom ulu, moe postojati prostor neprimanja: s frekvencijama obuhvaenim t i m prostorom neemo
biti u sazvuju jer ne postoji nijedan prilagoden receptor;
tako ih ne moemo opaati".
Izgleda, dakle, da ova; zakon funkcionisanja naih ula
(kvantnog karaktera) deluje na drugim nivoima vibratorne,
recepcije. Frekvencije na kojima vibrira D N K ukljuie jo
jedan spektar, a videli s m o da svaki ponovljeni niz baza na-

140
eg minizodijaka (videti D r u g i deo, etvrtu glavu) vibrira
specifinom energijom.
T a k o postaje oigledno da se nalazimo pred jednom fundarnentalnom hipotezom, naime pred hipotezom da se ta
diskretna ili diskontinuirana stvarnost ponavlja na svakovrsnim nivoima, koliko u fizikom toliko i u ivom.
Razliiti vibratorni nivoi u ljudskom biu tako postoje
zajedno, a ti nivoi funkcioniu istovremeno i u neprekidnoj
interakciji, jer jedni druge obuhvataju. Na planu globalnog
oveka (a ne vise na atomskom ili molekulskom nivou), ti razliiti nivoi odgovaraju specifinim stanjima svesti. Ovde se
ponovo susreemo s idejom dragom j u n g u o a u t o n o m n i m
svestima koje funkcioniu na razliitim nivoima linosti, od
kojih svaka ima svoje sopstveno saznanje i autonomnu memoriju.
Ovo otkrie je proisteklo iz vrlo uznapredovalih eksperimentalnih istraivanja o izmenjenim stanjima u kojima se nesvesno izraava: snovima, hipnozi i izvesnim neurozama. Poznajemo sve sluajeve postojanja vise linosti kod jedne iste osobe,
gde svaka linost" poseduje svoje sopstveno pamenje bez
ikakvog seanja na delanje i interese drugih linosti. T a k o
se sa sigurnou pokazuje da nesvesno poseduje motivacije,
znanja i pamenje koji su p o t p u n o nezavini od svesnog.
Kapacitet genetikog pamenja prisutnog u D N K p o
kazuje da na razliitim nivoima organizacije mogu postojati
vrlo raznovrsne svesti. Ako zaista postoji ono to bismo mogli
nazvati sveu na mikroskopskom nivou ivog, verovatno
da ta mikrosvest" funkcionie na jo samostalniji nain od
nesvesnog, jer je vrlo udaljena od globalne svesti oveka.
Ali, kao to smo ve primetili, autonomno ne znai bez m e u sobnih odnosa; naprotiv, ove energetske sfere su u neprekidn o m meudelovanju i ukoliko poseduju nezavisno konstituisano pamenje, kao i skup znanja koji odgovara njihovom n i
vou organizacije, one su, m e u t i m , potpuno meuzavisne
u globalnom funkcionisanju i u svojim evolutivnim ili patolokim varijacijama. U p r e t h o d n o m poglavlju smo videli da
se mehanizam uvodenja nekih bolesti poput kancera a naroito
psihikih bolesti moe shvatiti samo ukoliko uzmemo u obzir
postojanje energetskih sfera suptilnijih od fizikog tela, kao
i proces kojim se poremeaj tih suptilnih energetskih sfera
prenosi na fiziko telo, i o b r n u t o . Diferencijacija vibratornih
odnosa izmeu ovih sfera pokazuje vremenski raskorak do
koga nuno dolazi izmeu patolokog poremeaja na ener-

141
getskom nivou i njegovog izraavanja u obliku bolesti koja
se otkriva na fizikom nivou.
Jo jednom se susreemo s tradicijom koja je oduvek
razmatrala vise suptilnih prenosilaca" kod oveka, premda
broj tih suptilnih tela", kao i imena koja su im bila pridavana,
varira od jedne do d r u g e kulture. M e d u t i m , sama stalnost
ovog koncepta u svim civilizacijama na Zemlji trebalo bi da
dozvoli pretpostavku da se on zasniva na svojevrsnoj realnosti.
Ono to je hrianski Zapad nazvao duom predstavljalo
bi, dakle, jednu od energetskih sfera. U budizmu, re prenosn i k " koja se pridaje t i m razliitim sferama, kao i pojam suptilno
t e l o " u zapadnoj ezoteriji, zaista govore o injenici da te sfere poseduju vibratornu prirodu, to jest da je u neku ruku re
o suptilnoj materiji. N a d a m o se da e dalji razvoj nauke najzad uiniti da prestane ta toliko duga svaa koja je tokom
nekoliko vekova voena izmeu onih koji su ustrajavali u davanju prednosti materiji i onih koji su je davali duhu, da
bi se dokazalo da su ova dva vida nerazdvojivo povezana.
D u a bi, dakle, bila sutinski vibratorna: bila bi vezana
za alhemijske" metale koji tako mogu da oive konstitutivne
vibratorne strukture ive materije. Razliita istraivanja u
vrlo raznolikim oblastima tee da pokau kako metali koje
sve ivo transformie (alhemizuje) imaju specifian odnos sa
suptilnim energetskim sferama. T a k o alhemijski" metali
tri dana po fizikoj smrti naputaju eliju. Posle smrti vise
ne registrujemo vise frekvencije vibratorne energije. T o k o m
spavanja se takode gube neke vibratorne energije.
Hristovo uskrsnue i preivljavanje due moemo porediti sa sposobnou (potvrenom kod brojnih jogija i taoistikih ili afrikih mudraca i amana) astralnog tela da privremeno i voljno naputa fiziko telo. Tako se moe razmotriti
mogunost da energetske sfere poseduju potpunu autonomiju
u odnosu na fiziko telo posle njegove smrti, a deliminu samostalnost t o k o m fizikog ivota, u skladu sa sposobnostima
koje je bie samo u sebi razvilo.
Mumifikacija kakva je primenjivana u Egiptu spreavala
je to izlaenje metala iz elija, i mogli bismo potvrditi kako
mumije nastavljaju da emituju vibracije. Meutim, teko je
odrediti da li je re jedino o metalima ili o vibratornom nosiocu koji u mumiji opstojava i koji ti isti metali oivljavaju".
Poznavanje ovih injenica u kulturama globalnog tipa jeste
ono to je u prolosti dovelo do koncepta reinkarnacije.

Trea glava

NIVOI SVESTI

Autonomne svesti koje se sa razliitim energetskim

sferama nalaze u uzajamnom odnosu, nisu iste vrste; zato
moemo tvrditi da svaka sfera odgovara jednom nivou svesti.
Interesantno je konstatovati da jedan nivo svesti tako moe
biti definisan skupom energetskih osobenosti. Ovde se jo
jednom susreemo s izvanrednim jedinstvom ivota, ali iz
tog ivog" vie ne moemo iskljuiti materiju, a sam koncept
neive materije" postaje nitavan.
to je polje svesti ire, to su i frekvencije vibracije vise;
tako se vrednosti B od 40, 48, 56, 64, itd., dostiu u stanjima
meditacije.
Doista, ukoliko ljudsko bie posmatramo kao celinu ener
getskih sfera koje poseduju diferencirane vibratorne vrednosti,
sfera koje jedna drugu obuhvataju i u neprestanoj su interakciji,
postaje nam jasno da se taj energetski sistem nalazi u neprekidnom m e n j a n j u .
Svaka sfera funkcionie kao otvoren sistem, drugim reima
razmenjujui i energiju i materiju s okolinom. Ali i globalni
sistem koji predstavlja jedna jedinka takode je otvoren sistem.
Ukazali smo na to kako drugi genetiki kod prima informacije iz spoljanje sredine. Znai da je ivot u neprestanom
menjanju. Tako su informacije koje dolaze do nizova baza
koje ih primaju i same pokazatelji varijacija i promena. Budui
da smo jedinke, mi neprekidno sintetiemo, drugim reima
prinudeni smo da svest o samima sebi zasnivamo ne na
stabilnim iniocima ve na onima koji imaju najvei indeks pojavljivanja. K a d a biramo jednu od odlika svog karaktera da bismo potvrdili da smo ovakvi ili onakvi", mi

143
joj na neki nain dajemo pravo graanstva i' tako emo je amplifikoviti; ali, radei to, iz svoje svesti emo izostaviti sv'e situacije u kojima smo reagovali drukije.
M e u t i m , ovaj izbor ne prouzrokuje neki spoljanji posm a t r a ; u stvari, svoj sutinski identitet, koji se izraava onim
to bismo hteli da b u d e m o , mi protivstavljamo promenljivim
situacijama ivota. Birajui j e d n u c r t u " karaktera kao svoju,
dajemo joj svoju psihiku energiju i inimo je sve stabilnijom,
bila ona pozitivna ili negativna. Vidimo kako mentalna sfera
ak na torn nivou moe uticati i izmeniti psihiku sferu.
Na isti nain naa okolina utiskuje neprestane izmene u
nau p s i h u ; u drukijem drutvu, delei ivot s nekim drugim,
neemo biti ista linost", na karakter e se menjati.
Tako naa svest nije nikada jednaka samoj sebi. Naa
stanja svesti neprestano variraju a s njima nai polovi interesa, nae raspoloenje, pa ak i na nain gledanja na ivot.
Moemo rei da to je linost osetljivija i to je vise u sazvuju
s onim to je okruuje (sa biima i okolinom), tim e vie
biti podlona p r o m e n a m a . Bie koje je probudilo vibratorne
sposobnosti svojih suptilnih sfera postaje vrlo fluidno i pokretno, ali razvija veu svest o svojim duevnim stanjima.
Volja da se dostignu visa stanja svesti ili opaanja lei
u osnovi brojnih tehnika koje su se pojavile u svim kulturama
koje daju prednost premetanju svesti. Neke od tih tehni
ka zahtevaju spoljanjeg pokretaa, druge koriste svojstvenu
mo mentalnog i duha.
K o d prvih postoji raznolikost i obilje prirodnih pokretaa koji su svuda, osim u naoj zapadnoj kulturi, uvek bili
smatrani svetim i korieni u toku vrlo odreenih obreda.
U naem drutvu, navedimo kafu, aj, duvan i alkohol i setimo
se oduevljenja intelektualnih i umetnikih krugova Pariza
kada je kafa otkrivena u Francuskoj i pohvalnih rei kojima
su veliki mislioci epohe opisivali dinamizujue dejstvo kafe
na njihov proces miljenja. Ples i muzika su takoe inioci
koji omoguavaju povienje vibratornog nivoa.
to se drugih kultura tie, one se, rekli smo, razlikuju
po tome to je upotreba prirodnih supstancija radi proirenja
polja svesti ritualizovana i sakralizovana. U Indiji, asketi u
hramovima ritualno p u e hai, povezujui ga s bogom ivom.
Vejson [Wasson (22)] smatra da je soma koju su Arijevci slavili u himnama Rig Veda, u drugom milenijumu pre
n.e., naprosto bila crvena muhara {Amanita muscaria) koja

144
sadri bar tri psihodeline supstancije: muskarin, atropin i
bufotenin. Ova gljiva raste u mikorizomskom odnosu s n e k i m
drveem, m e d u kojim je i breza. Autor zakljuuje: Nije li
drvo ivota legendarna breza a zabranjena voka drveta ivota,
ta bi drugo bila do soma, crvena muhara, telo boije. . ."
Znaajno je da breza, p o p u t veine ivotinja, vibrira na B24,
dok biljke vibriraju uglavnom na B16, i ovaj rezultat bi trebalo
dovesti u vezu sa svetim karakterom ovog drveta, znajui
da su narodi koji su iveli u to doba imali sasvim p r i r o d a n
pristup torn vibratornom nivou. Amanita muscaria vibrira
na B56 i verovatno da postoji suptilna vibratorna ravnotea
izmeu gljive i drveta, ravnotea koju treba pronai u svim
biljnim zajednicama. Izgleda da su iste tehnike bile koriene
u Egiptu, u vreme faraona. T a k o je Puhari [Puharich (23)],
odgonetajui hijeroglife koje je iscrtao jedan vidovit ovek u
stanju transa, otkrio postojanje mistinog kulta ove iste svete
gljive ne samo u faraonskim tekstovima ve isto tako u Sibiru
i u Meksiku. Ulogu slinu ovoj igra gljiva Psilocybe mexicana
u religijskim iskustvima Indijanaca iz Sijera Mazateke u M e k
siku. Psihodeline supstancije proiruju polja svesti poveavajui frekvencije vibracija vibratornih energija. Oigledno je
da su ove injenice u osnovi mnogobrojnih obreda i religijskih
obiaja skrivenih u tami vekova. Nije nuno prizivati u p o m o
sintetike i vetake droge koje su, na kraju, samo moni amplifikatori psihikih fenomena. U sebi posedujemo elijske oscilatore prirodne rezonatore sposobne da vibriraju na ovim
frekvencijama na n a m a je da ih otkrijemo i da ih ukljuimo
da bismo promenili stepen frekvencija, drugim reima energetsku spiralu (si. 19). N a s u p r o t ovome, istorijski gledano,
prouavanje ritualnog korienja psihodelinih supstancija
moe n a m , s jedne strane, omoguiti da razumemo kako je
neki etnos uspeo da harmonino ivi u krugu svog ekosistema
a, s druge strane, da pojmimo daleko poreklo religijskog
fenomena.
U okviru drugih metoda, onih koje pozivaju u pomo
mentalnu snagu i d u h , moemo razlikovati dve velike g r u p e :
postoje tehnike primanja i tehnike emitovanja koje odgovaraju
dvama nainima praktikovanja molitvi ili meditacija. M e t o d e
koje tee preputanju", prozirnosti, liavanju, pobonosti,
oslukivanju kosmikih energija, vode stanjima duevnog
zanosa, duhovne ljubavi, mistinog optenja s boanskim,
kakva su iskusili mnogobrojni mistici, kako zapadni tako i
istoni. To je put sufija, taoista, hrianskih mistika: ono to

145
bi se moglo nazvati p u t e m napustanja sebe i sjedinjavanja
sa sveukupnim.
M e t o d e koje tee samokontroli (hinduistika i tibetanska
joga, disciplina), aktiviranju nekih energija (alhemija, ceremonijalna magija, tantrizam) i razumevanju delatnih zakona
t i h energija, vode do odredenog i efikasnog saznanja i do
izvesne kontrole stanja prosirene svesti, kao i do ovladavanja
psihikim m o i m a koje nastaju iz rada na mentalnom. Ovaj
p u t predstavlja p u t jogija, uitelja ratnikih vetina, alhemiara,
maga i kabalista, amana i vraeva animistikih kultura i,
uopte, ezoteriara. On se od prvog p u t a razlikuje prvenstveno
po tome to osoba koristi volju da samu sebe, zahvaljujui
svom posebnom postupku, dovede u stanje uzdizanja svesti.
Vidi se da su ova dva p u t a sasvim komplementarna i da je
zanimljivo istovremeno razviti primanje i odavanje, ljubav
i volju.
Ukoliko posedujemo mogunost svesnog poviavanja
svojih frekvencija vibracije, isto tako ih moemo u izvesnim
fiziolokim ili psihikim uslovima sniavati, u uslovima koji
uglavnom zavise od stanja stresa. Vrlo veliko sniavanje vibratornog nivoa moe dovesti do velike osetljivosti na patoloke
inioce. Ali, zaudo, ti isti uslovi stresa jesu oni koji indukuju
etape alhemijske transformacije posebno okarakterisane prom e n a m a u topolokom nizu molekula D N K . Globalni energetski profil bia tada trpi p r o m e n u istovremenu s onom
koja se odvija na nivou D N K , to se ispoljava gubitkom jednog
pravca vibracije.
J u n g je u procesu individuacije vrlo dobro objasnio nuan prolazak kroz destrukciju (dekompoziciju) okamenjenih
oblika psihikog, do koje dovodi ok kontradiktornih energija,
a p o t o m kroz redukciju simbola do njihovih primarnih prirodn i h elemenata, da bi se moglo, kroz ponovnu strukturaciju,.
doi do saimajueg jedinstva (24).

10

S E D M I DEO

ISTRAIVANJA NA KANCERU
Sistemski pristup procesu indukcije. Sutinska uloga parova
V N + V E i osobine koje iz njih proizilaze.

10*

Kancerozna elija je na vibratornom nivou okarakterisana specififiom vibratornom energijom, P: 1, 2, 3, 4, dakle

, a njene se frekvencije mogu rasporediti od 2 do 56.
Kancerozna elija, dakle, vibrira u etiri upravna prostorna
pravca, koji su istovetni sa pravcima sumpora i pravcima
spermatozoida. T a k o d e je vrlo indikativno da i brojni kancerogeni ili antitumorski podstrekai vibriraju u ista ova etiri
pravca.
K a d a uporedimo D N K zdravog tkiva i D N K tumorskog
tkiva, nalazirmo razlike, ali su te razlike tako tanane da nam je
teko da ih objasnimo j e d n o m globalnom koncepcijom funkcionisanja elije i, a fortiori, funkcionisanja tako sloenog organizma kakav je ljudsko bie.
Meutim, bilo koje da je poreklo prouavane tumorske
elije i induktorskog podstrekaa, ona uvek emituje u etiri
pravca sumpora. M n o g e su teorije pokuavale da objasne
mehanizam indukcije kancera. Jedino etiri pravca sumpora,
koliko n a m je poznato, predstavljaju konstantu u svim tipovima kancera. Ova konstantnost nas navodi na pomisao da u
svim tipovima kancera postoje zajednike etape koje se odnose
na promene vibratornih energija.
Bilo da je induktorski agens virus, hemijski kancerogen,
radijacija, ili da se kancer smatra spontanim (jer ne poznajemo
njegovog podstrekaa), bilo da elija pripada Saturnovom ili
Plutonovom tipu, uvek emo imati istu vibratornu strukturu.

150
Kako

objasniti

takve

promene
vibratomih
elije?

energija

zdrave

Pokuavajui da odgovorimo na ovo pitanje, uzeemo vise

primera, kako iz biljnog sveta tako i iz sveta ivotinja i ljudi,
posebno insistirajuci na sledu dogaaja koji postupno vode
od zdravog stanja do tumorskog stanja (proces koji podrazumeva mnoge etape ili multi states process).
Premda postoje mnogobrojni tipovi kancera, p r i m a r n e
etape procesa indukcije odnose se na modifikaciju energetskih
sfera. Zato smo, radei na razliitim tipovima kancera, u
leenju dobili sline rezultate.
Na nivou vibratornog nosioca, problem izgleda daleko
komplikovaniji od problema koji postavlja nivo vibratomih
energija. Ovaj problem sve do danas izgleda nereiv: generacije naunika su se strasno predavale traganju za virusom kan
cera i p r e m d a nije sasvim razumno govoriti o neuspehu, jasno
je da je na molekulskom nivou sam mehanizam kancera u
ovom trenutku nepoznat ak i ako mnogobrojni eksperimentalni
dokazi otkrivaju indirektne promene genetike aktivnosti.
Specifine p r o m e n e topolokog niza molekula D N K d o vee do drastinih varijacija vibratornih energija. T r e b a ob
jasniti da je materijalna promena (na primer, topolokog niza)
bez sumnje specifina, ali beskrajno mala, dok su energetske
posledice, kao to emo videti, znaajne i izazivaju potpuno
drukije funkcionisanje nekih gena, pa time i elije.
T a k o , kada se D N K prouava vrlo sofisticiranim tehnikama, zaista nailazimo na razlike, ali male, i pitamo se kako tako
siune razlike mogu da toliko radikalno p r o m e n e metabolizam
kanceroznih elija.
Uzimajui karakteristine primere, pokazaemo da p r o m e
ne topolokog niza molekula D N K dovode do dubokih p r o
m e n a konformacije nekih nizova baza, budui da te p r o
m e n e proistiu iz varijacija u prirodi i u koliini metala koji
su se za njih vezali, pa ak i iz osobina molekula vode koji
hidratiu D N K . Sve ove promene se globalno ispoljavaju
primanjem i prenoenjem signala, koje ne prima odgovarajua
zdrava elija, ve, naprotiv, tumorska elija.

Prva

INDUKCIJA

glava

KANCERA

KOD

BILJAKA

Kancer je kod biljaka otkriven 1905. godine na poljima

eerne repe u Belgiji i na severu Francuske. Nazvan je crown
gall ili ogrliasti t u m o r . K o d biljaka postoje i drugi tipovi
kancera koje indukuju virusi, hemijski kancerogeni, a tokom
razvia i neki hibridi, ali je crown gall oigledno onaj tip kan
cera koji je u ekonomskom smislu bio od najveeg znaaja
zbog masovnog unitavanja kultura i voaka, sve dok njegov
tumorski podstreka nije uniten pomou antibiotika. Ovaj
kancer danas u prirodi praktino ne postoji, ali se, meutim,
i dalje prouava u laboratorijama koje se bave fundamentalnim
istraivanjem.
Predlaemo hipotezu p r e m a kojoj je postupni nestanak
kancera kod biljaka u prirodi povezan sa samim razvojem
poljoprivrede u ovom veku. To ne proistie samo iz injenie
da se koriste antibiotici, ve i da se, ubrenjem i hemijskim
proizvodima, radikalno izmenila podlonost biljaka prema
onkogenom podstrekau 1 .
ezdesetih godina smo se odluili da prouavamo ovaj
kancer p r e nego kancer u ivotinja jer smo, poev od tog
vremena, znali da je neophodno na podlonoj biljci izazvati
oteenja da bi se omoguilo da do tumorske indukcije doe.
Suprotno o n o m to se dogada kod kancera u ivotinja i
ljudi, imali smo sreu da od 1905. godine, s jedne strane,
poznajemo podstrekaa, d r u g i m reima bakteriju, a s druge
strane, da znamo da je potrebno biljku zasei ili je na neki
drugi nain otetiti (opekotinom, itd.) da bi tumor mogao da
1

Onkogen:

postreka

kancera.

152
se indukuje. N o , u to vreme, ni redosled dogaaja ni uloga stresa
nisu bili poznati. tavie, t u m o r moe da se razvije samo u
toku dva dana posle oteavanja: bez te faze reakcije domaina
na stres, koja je nazvana kondicioniranjem domaina, tumorska
indukcija ne bi mogla da se dogodi. Ovakvi dogaaji u to vreme
nisu bili opisani ni kod ivotinja ni kod ljudi.
1)

Strukturne

varijacije {par

VN)

Prouavali smo p r o m e n e genetike informacije na zdravoj biljci i na povreenoj biljci, nezavisno od infekcije koju
izaziva bakterija: konstatovali smo da su mnoge elije umirale,
dok su okolne elije bile izloene na drugi nain mnogobrojnim
promenama, od kojih je jedna od najkarakteristinijih bila
amplifikacija nekih nizova baza D N K posebno bogatih guanin o m i citozinom (25). Ove nizove baza je lako pokazati tokom
dva dana posle oteenja, bilo balansiranim ultracentrifugiranjem na hlor-cezijumskom gradijentu, bilo termikom denaturacijom.
Poslednjih godina smo pokazali da je takode postojala
amplifikacija nizova baza D N K bogatih adeninom i timinom
(26).
Korienje tehnika koje podrazumevaju upotrebu restriktivnih enzima omoguilo n a m je da, s jedne strane, pokaemo
kako se ti amplifikovani nizovi baza nalaze u D N K domaina
koji je, dakle, u vreme stresa, podvrgnut hromozomskim p r e ureenjima.
Tako, u odsustvu bilo kog podstrekaa koji indukuje kancer,
sada imamo dokaz da biljka posle pretrpljenog stresa vise nema
istu DNK.: ona je, na topolokom nivou, sacuvala otisak promena okoline koje je pretrpela.
Ali, treba se uvati suvie ishitrenog tumaenja: ove
promene se ne odnose direktno na gene, ve, pojednostavljeno
reeno, na oblasti koje reguliu te gene. Videemo da ovi dogadaji duboko utiu na vibratorne energije elije.
Ako je, tokom ove faze amplifikacije i strukturnih p r e ureenja, bakterija-podstreka (Agrobacterium tumefaciens) prisutna, jedan specifini bakterijski plazmid 1 e biti prenet s
1

Plazmid: niz
u bakterijskoj eliji,

baza D N K koji poseduje izvesnu nezavisnost

a koristi se za genetike manipulacije.

153
bakterije na oblasti D N K domaina koje se preureuju. Iz
ovoga e proizai jedan novi topoloski niz koji e postupno
dovesti do uspostavljanja tumorskog stanja.
Vidimo, dakle, da je indukcija kancera kod biljaka povezana s verovatnocom susreta izmeu egzogenog podstrekaa
kancera i endogenih nizova baza D N K koje su upravo u toku
amplifikovanja, to zaista pokazuje sluajni karakter indukcije.
Da bi ovaj proces indukcije bio inhibiran, bile su koriene dve metode. Prva metoda se sastoji u promeni nekih
nukleotida amplifikovane D N K . Bromodezoksiuridin, na
primer, korien u malim dozama, zauzima mesto nekih timina u amplifikovanoj D N K i spreava promenu mesta a
samim t i m i hromozomsko preuredenje (26).
D r u g a metoda je vezana za injenicu da amplifikacija
nizova baza D N K zavisi od specifinih metala (gvoa, bakra,
itd.). Ako se helatantnim agensima blokira transport metala
u eliju, inhibira se indukcija tumora. Amplifikacija koja se,
dakle, dogaa nezavisno od prisustva podstrekaa tumora
takoe je ukljuena u zaleenje oteenja i, uopte u sve procese
diferenciranja i dediferenciranja.
Ukoliko u ovim istim uslovima (drugim reima bez
prisustva podstrekaa tumora) blokiramo proces amplifikacije
u oteenoj eliji, ona nee biti u stanju da nastavi razvie.
Sada razumemo zato se u ovom tipu tkiva indukcija kancera
moe shvatiti kao kratak spoj" primarnih procesa diferenci
ranja i dediferenciranja.
2)

Energetski

vid

indukcije

kancera

(par

VE)

Eksperimenti koje smo upravo opisali izvreni su na

graku (1982) a ponovljeni tokom iste godine na divljoj vinovoj
lozi i brljanu.
Graak (Pisum sativum) je lunarnog tipa. On, dakle, ima
9 vibratornih energija: P: b, 1, d, 2, e, f, 3, h, a; B16 (si.
20). Ako na listu ovog graka oteenje pravimo skalpelom,
vibratorna energija e se trenutno sniziti i postae praktino
nemerljiva. Ovo je postalo oigledno samim tim to u toku
dva dana B pada na 2 (B2). T o k o m ta dva dana, u elijama
koje se nalaze u neposrednoj okolini oteene elije odigrava
se amplifikacija, dolazi do isecanja i promene topolokog sleda nekih nizova baza D N K .

154
U toku ovog istog perioda u kome je vitalnost biljke
(korelisana brojem B i a m p l i t u d o m A vibracija) slaba, ona
moe bilo da izgubi jedan pravac vibracija, bilo da privremeno
postane osetljiva na tumorsku transformaciju. T a k o su m o lekulski dogaaji povezani s opadanjem vibratorne energije.
U torn sluaju se n u d e tri mogunosti:
a) Ako tokom ovog perioda nijedan podstreka t u m o r a
nije prisutan, na kraju treeg ili etvrtog dana list graka ponovo stie svoju vitalnost (B16), ali on sada vibrira samo u osam
pravaca M e r k u r a (P, a, b, c, d, e, f, g, h ) : on je postao M e r k u rov tip. P r o m e n a topoloskog niza nekih nizova baza D N K
izazvala je, dakle, duboku p r o m e n u njenog naina p r i m a nja i prenoenja signala okoline. Da pojednostavimo: borei
se protiv stresa, biljka je promenila svoj temperament.
b) Ako je tokom ovog perioda podstreka tumora prisu
tan, on sam emituje u etiri pravca sumpora ( P : 1, 2, 3, 4).
Uveden u oteenje, podstreka ne menja globalno vibratorne
energije oteenog lista (B2, si. 20) ali, posle dva dana, biljka
je na energetskom nivou postala tumorska ( P : 1, 2, 3, 4 ) ;
medutim, B ostaje na 16. U toku sledeih nedelja, t u m o r e
se razviti na organskom nivou, p r e m d a biljka na vibratornom
nivou ostaje normalna (B16); m e u t i m , ona zadrava specifine pravce tumora. Vidimo, dakle, da je jedan deo D N K
plazmida prenet s bakterije-induktora na oteenu biljku,
i on je taj koji e, menjajui na drugi nain topoloki niz
D N K oteene elije, uvesti vibratornu karakteristiku sumpora.
Da bi se dobila karakteristina krstasta slika" s u m p o
ra kancerozne elije, potrebno je, dakle, da se istovremeno
dogode dva meusobno zavisna dogaaja: s jedne strane,
amplifikacija D N K domaina, a s druge strane, prisustvo dela
strane D N K .
c) Ako iznad oteene biljke postavimo oscilujue kolo
Lakovskog (Lakhovski), inhibiramo indukovanje kancera.
Ovo oscilujue kolo je sainjeno od sedam metala (srebro,
zlato, cink, magnezijum, nikal, gvoe, bakar) i nije zatvoreno.
Ono e prouzrokovati poveanje vibratorne energije oteene
biljke koju tako moemo popeti na B8, B16 i ak na B52,
zavisno od naina na koji je postavljen obru.
or Lakovski je od 1925. godine pokazivao da je nezatvoreno oscilujue kolo, sainjeno od krute bakarne ice,
ogoljene i uvijene u obliku zavojnica, inhibiralo rast crown
gall kancera ukoliko je bilo postavljeno oko povrine pelargo-

155

Slika 20. Evolucija v i b r a t o r n i h energija biljaka Pisum sativum (graak)

(a) i Triticum vulgare (obina penica) (b) u razliitim fiziolokim i
patolokim e t a p a m a .
K l i c e graka i penice su d r a n e u kontrolisanim uslovima osvetljenostb
t e m p e r a t u r e i vlaznosti. K o n t r o l n a klica je bila u s t a n d a r d n i m fiziolokim
uslovima. Ostale t r i klice su bile sterilno p o v r e d e n e : prva je drana u
s t a n d a r d n i m uslovima, d r u g a je bila zaraena onkogenom bakterijom
Agrobacteriutn tumefaciens a t r e a je bila i zaraena i okruena oscilujuim
k o l o m Lakovskog od 7 metala.
1, 2, 4: V i b r a t o r n e energije s u m p o r a .
a., b, g: V i b r a t o r n e energije ive.

156
nijuma. T u m o r se prvo naglo poveavao, ne smanjujui
vitalnost biljke, zatim je p o t p u n o nekrozirao i na kraju se
odvajao od stabljike: biljka je bila izleena.
to se naeg sluaja tie, mi smo bili u stanju da pokaemo kako je, da bi se spreila hromozomska preureenja,
bilo dovoljno popeti energiju sa 2 na 8, uprkos prisustva induktorskog podstrekaa.
Postoje biljke, p o p u t monokotiledonih (na primer, penica i pirina), koje nisu osetljive na kancer. K a d a ih otetimo,
one ne silaze sa 16 na 2 ve samo na 8. T a k o indirektno potvrujemo da je stupanj B2 apsolutno fundamentalan za ustanovljenje novog energetskog reda, a time i novog topolokog rasporeda.
Hipoteza koja iz ovih injenica proistie jeste da bismo
mogli da, u smislu prevencije, pokuamo s odravanjem svih
naih energetskih sfera iznad 2, drugim reima bar na 8.
Ali, pri svem torn ne treba zaboraviti da do opadanja frekvencija dolazi u svim procesima psihike i duhovne transformacije,
to moemo dovesti u vezu sa t a m n o m fazom alhemiara ili
sa disolucijom u procesu jungovske individuacije, ili, pak,
s t a m n o m noi mistika, i da, sledstveno tome, ovo energetska
opadanje takoe predstavlja jednu apsolutno bitnu fazu evolucije bia.

Druga

glava

INDUKCIJA KANCERA K O D IVOTINJA

O n o to smo otkrili kod biljaka, primenili smo na tumore

kod ivotinja. Pozvali smo u pomo dva eksperimentalna
modela: sinhronizovane fibroblaste 1 embriona pileta, zdrave
i one koje je napao virus Rausovog (Rous) sarkoma, i ascitini
Krebsov t u m o r unesen u mia.
Ova dva modela smo izabrali jer je, na molekulskom nivou, izvestan broj injenica ukazivao na postojanje molekulskih preureenja u toku indukcije procesa tumorizacije.
Postupno emo prouavati strukturne varijacije i energetske varijacije da bismo razlikovali parove VN i VE.
1)

Strukturne

varijacije

Fibroblasti embriona pileta koje je izmenio virus Rausovog

sarkoma
Fibroblasti embriona pileta su dobijeni iz vezivnog tkiva embriona starog est dana u kulturi na hranljivoj podlozi
koja je, izmeu ostalog, sadravala serum teleta. Ovde vidimo
da se pojavljuje prva razlika u odnosu na biljni svet: dok se
biljna tkiva mogu gajiti na isto mineralnoj podlozi, tkiva
ivotinja zahtevaju prinos organskih supstancija, ovde prisutnih
u serumu teleta. Iz ovog sledi da e ponovljivost eksperimenata
biti mnogo bolja s biljnim elijama. Sutinska razlika proistie
iz injenice da su biljne elije sposobne da apsorbuju svetlosnu
energiju i da je transformiu u hemijsku energiju vezujui
a)

1
Fibroblasti:
elije
koje potiu iz vezivnog tkiva embriona,
gajene izvan svoje p r i r o d n e sredine, d r u g i m reima prouavane in vitro.

158
ugljenik koji donosi ugljen-dioksid iz atmosfere: kaemo da
su biljna tkiva autotrofna, dok su tkiva ivotinja i oveka
heterotrofna.
Ako pratimo rast fibroblasta u Petrijevoj posudi, konstatujemo da e se oni deliti sve dok ne d o p r u do ivica posude.
Opte je poznato da se opseg rasta jedne kulture globalno
zaustavlja na ivicama Petrijeve p o s u d e : to je ono to se naziva
inhibicijom dodirom. Ako se sada vratimo fibroblastima i
ako ih prenesemo u novu sredinu (u novu Petrijevu posudu),
oni e nastaviti da se razvijaju do ivica posude i tako r e d o m
sve dok svaki fibroblast ne dostigne izvestan broj deoba. Ovaj
broj je za svaku razmatranu vrstu elija stalan. U sluaju
pileta, on iznosi 64. Kada se svaki fibroblast embriona pileta,
dakle, podeli 64 p u t a , te elije u m i r u i kulture tako posle izvesnog vremena bivaju unitene. Sada imamo dokaz da je
smrt zdravih elija kodirana u molekulu DNK.
Ako ovaj eksperiment ponovo p r e d u z m e m o s fibroblasti
ma koji su inficirani virusom Rausovog sarkoma, konstatujemo
da e neke elije pileta proizvoditi virus, drugim reima da
e biti inficirane a p o t o m u n i t e n e : u t r e n u t k u u kome-bivaju
unitene, one oslobaaju virus. N a s u p r o t ovome, izvesna
frakcija fibroblasta ne oslobada virus, ali je njena genetika
informacija izmenjena: kae se da su ti fibroblasti transformisani.
N o , ti transformisani fibroblasti su stekli mogunost da se
razvijaju na hranljivoj podlozi koja ne dozvoljava rast odgovarajuih zdravih fibroblasta. Izgleda kao da su transformisani
fibroblasti u odnosu na okolinu postali slobodniji od poetnog
tkiva. Ti isti fibroblasti ak m o g u biti beskonano prenoeni
u novu sredinu. O n i u Petrijevoj posudi ne obrazuju samo
jedan sloj, ve nastavljaju da se nagomilavaju p o p u t stanova
u soliterima-spavaonicama. To je razlog iz koga su 1934.
godine nazvani besmrtnim elijama". Ovaj pojam besmrtnosti je na materijalnom nivou potvren i kod drugih vrsta
kanceroznih eiija: navedimo H e L a elije, koje su bile izvadene iz kancera Helen Logan (Helene Laughan) u S A D 1934.
godine; od tada se ove elije stalno ispituju u mnogobrojnim
laboratorijama u itavom svetu: njihova sutinska osobina je
da ne stare, to drugim reima govori da smrt nije kodirana u
njihovoj DNK.
Ve je bilo poznato da je ovaj tumorski materijal (tran
sformisani fibroblasti) osetljiv na helatantne droge metala
(a posebno bakra) kao to su bleomicin i tiosemikarbazoni
(28).

159
Uzimajui u obzir nae prethodne radove na biljkama,
izabrali smo ove fibroblaste da prouimo etape tumorske
indukcije. Ovaj rad je t i m bio interesantniji to je ekipa A.
Goldea (A. Golde) u I n s t i t u t u Kiri u Parizu uspela da sinhronizuje kulture fibroblasta. Ova tehnika sinhronizacije
omoguava da se u d a t o m trenutku poseduje veliki procenat
elija u istom elijskom stupnju, drugim reima da, na primer,
8 0 % elija u isto v r e m e poinje udvajanje D N K .
Na ovom materijalu smo ponovo susreli sve strukturne
injenice opisane kod biljaka, s jednom razlikom varijacije genetike informacije su se odvijale mnogo bre.
T a k o , dok je faza amplifikacije kod biljaka trajala dva
dana, ona se kod ovih fibroblasta moe otkriti samo u toku
etvrt sata. Da bi bila pokazana, bilo je, dakle, neophodno
posedovati sinhronizovan materijal i koristiti radioaktivne
izotope koji poveavaju osetljivost tehnike detekcije.
Korienjem radioaktivnog analogona timina, bromodezoksiuridina ( B r d U ) , bilo je mogue obeleiti zone D N K
koje su specifino sintetizovane u jednom trenutku elijskog
ciklusa fibroblasta. T a k o smo mogli da lokalizujemo jednu
frakciju genoma fibroblasta koja je pecifino odgovorna za
transformaciju p o m o u virusa Rausovog sarkoma. Simptomatino je da, ukoliko se sprei ova sineza ili ukoliko se izvri
zamena timina njegovim analogonom, transformacija pomou
virusa Rausovog sarkoma nee biti mbgua (29).
To su isti oni nizovi baza koji, tokom stresa izazvanog
infekcijom, bivaju obogaeni metalima, m e u kojima i bakrom.
Ovaj rad je sasvim u skladu s rezultatima brojnih ekipa
koje su radile na indukciji kancera kod ivotinja i ljudi. T a
ko Kejrns (Cairns) i Klajn [Klein (30)] pokazuju da su te kancere p r e mogle indukovati negenetike transpozicije nego
1
mutacije . U sluaju kancera koje indukuju virusi, indukcija
e, prema ovim autorima, biti povezana s preureenjima D N K
koja za sobom povlae poveanu ekspresiju normalnih elijskih
gena. Hipoteza koju oni zastupaju jeste da integracija nizova
baza D N K onkogenog podstrekaa na l o e m " mestu ili u
looj" eliji za sobom povlai bilo sintezu prekomerne koliine normalnog elijskog proizvoda, bilo isti nivo sinteze tog
1

Mutacija:
zamena
m e s t a jednog dela D N K .

jedne baze d r u g o m .

Transpozicija:

promena

160
proizvoda ali u loem t r e n u t k u po razmatranu eliju. Iz ovoga
e proizai interferencija s n o r m a l n i m p r o g r a m o m diferenciranja.
Z a p a m t i m o da poremeaji koje indukuju razliiti mutageni i (ili) kancerogeni podstrekai ni u kom sluaju nemaju isto
dejstvo kao oni koji se odnose na nizove baza D N K koji kodiraju
sintezu proteina ili, pak, na zone koje su nazvane regulatornim
zonama.
Podsetimo se da se u nivou ovih regulatornih zona prikainju enzimi ukljueni u aktiviranje ili blokiranje genoma:
R N K polimeraza, D N K polimeraza, kao i represorni faktori
p o p u t histona. Iste ove oblasti jesu one koje su osetljive na
signale okoline i koje m o g u da, teleakcijom, prenesu poremeaj
na daljinu. K a d a se u t i m oblastima dogodi neko preuredenje
(mutacija ili translokacija), dolazi do manje ili vise znaajne
p r o m e n e procesa prepoznavanja izmedu nizova baza D N K
i nizova aminokiselina. Iz ovoga proistie promena u nainu
prenoenja i primanja signala okoline, drugim reima delovi
D N K vise nee prenositi iste poremeaje genima. Da se vratimo na predstavu knjige otvorie se novo poglavlje, dok
e mnoga p r e t h o d n o itana poglavlja biti zatvorena. Ove
varijacije su posebno spektakularne u ponovljenim nizovima
baza konstitutivnog heterohromatina koje se nalaze na periferiji jedra i koje prve primaju varijacije sredine. Simptomatino
je da su to iste one oblasti u kojima se nalaze virusi, kancero
geni ili nekancerogeni.
b)

Ascitini

tumori mieva

U peritonealnu duplju mieva moemo uneti t u m o r e

ubrizgavanjem odreenog broja tumorskih elija koje potiu
iz hepatoma 1 koji se ljustio u peritonealnoj duplji mia iz
koje ga je K r e b s izvadio 1934. godine.
Ove elije se od tada uvaju na 8 0 C u laboratorijama
celog sveta i u svakom t r e n u t k u ih moemo ubrizgati u mieve
koji ee tim bre umirati to je ubrizgana koliina vea. T a k o ,
ukoliko ubrizgamo 10 miliona tumorskih elija u toku jedne
nedelje, mi ce s 20 g prei na 40 g; on u sebi sadri milijardu
tumorskih elija i u m i r e iscrpljen iako je kancer koji se moe
otkriti postojao samo u peritonealnoj duplji.
Hepatom:

tumor

jetre.

161
Vidimo da je ovaj tumorski materijal posebno pogodan
za eksperimente jer je ujednaen: imamo elije koje su odvojene
a nisu jedna za drugu vezane, kakav je sluaj u tkivu. Tako
ih moemo brojati i samim t i m analizirati porast njihovog
broja. Ovaj t u m o r je jedan od najstranijih tipova kancera
koji postoje.
Na ovom materijalu smo pokazali da je mogue specifino unititi tumorske elije zamenjujui bakar koji se nalazi
u njihovoj D N K radioaktivnim b a k r o m : 6 4 C u (14, 15).
U stvari, u sluaju fibroblasta smo pokazali da se tokom
indukcije dogaaju privremene specifine varijacije kompleksa
D N K - C u . U uspostavljenoj tumorskoj eliji, naprotiv, postoje
novi kompleksi D N K - m e t a l i , a posebno D N K - C u , koji imaju
sledee tri karakteristike:
a) N i s u isti s onima u zdravoj eliji.
b) Ne stvaraju se u istom trenutku u kome se stvaraju
u odgovarajuoj zdravoj eliji.
c) Apsolutno su n e o p h o d n i za preivljavanje tumorske
elije.
Da bi se ove tri injenice ilustrovale (posebno ona pod
c), naveemo radove ekipe Fernandes-Pola, koji pokazuju
kako, liavajui kulture tumorskih elija metala, korienjem
helatanata p o p u t pikoline kiseline, ove tumorske elije
bivaju ubijene. Zdrave elije, naprotiv, prestaju da rastu:
kae se da ulaze u stanje mirovanja, ali ne umiru.
Ova injenica izraava drugu veliku razliku koja postoji
izmedu D N K zdravog i D N K tumorskog tkiva: d a b i preivelo, tumorsko tkivo ima odluujue zahteve u pogledu metala,
p r e m d a smo videli kako je ono besmrtno.
Prva ideja u vezi s leenjem kancera koja iz ovog proistie jeste da se pokua da se tumorske elije lie metala kao
to su bakar, gvoe, cink, itd. Ove eksperimente je ostvarila
ista amerika ekipa (Fernandes-Pol) 1980. godine i pretrpela je neuspeh (31). Razlog je sledei: zdrave elije u susedstvu tumorskih elija predstavljaju pravi rezervoar metala
na nivou svojih tioneina. Moemo koliko hoemo ivotinju
ili oveka liavati metala p u t e m ishrane ili koristei helatantne
materije, t u m o r e iz susednih zdravih elija koristiti metale
u rezervi. T a k o tehnike gladovanja koje brojni autori preterano
hvale treba sprovoditi krajnje oprezno (32) sve dok ne upoznamo metalne rezerve elija itavog organizma.
Naa ekipa je izabrala drugu tehniku, koja se sastoji
u zamenjivanju metala kao to je bakar, prisutnog u tim nizo11

162
64

vima baza,
C u odailjaem Oeovih elektrona koji unitava
dva lanca D N K za koje je vezan, to za sobom povlai letalni
efekat. Ovo letalno dejstvo je znaajno jer je vrlo specifino:
doista, upravo zato to tumorske elije imaju tu krajnju p o t r e b u
za metalima, one selektivno privlae 6 4 C u koji onda unitava
samo one delove D N K koji su ukljueni u odravanje t u m o r skog stanja. S ovom tehnikom smo dobili 5 0 % preivljavanja
na ascitinom Krebsovom t u m o r u (15), dok je veina istraivaa u zaustavljanju ovog kancera pretrpela neuspeh.
2)

Energetski

aspekt

Dok kod biljaka postoje uglavnom dva stabilna vibratorna nivoa: B8 i B16, kod ivotinja i ljudi postoji vise energetskih sfera. O n e su jedna u drugu uklopljene i mogu da dostignu vrlo visoke vibratorne nivoe.
Tako, unutranje sfere (koje odgovaraju razliitim organima i hormonskim tokovima) mogu da se spuste na nivo
B2, dok periferne sfere (neurosenzorne, ritmike i metabolike) i kosmiko jaje (ljudsko bie u svojoj ukupnosti) jo ne
izgledaju dotaknute (si. 19). U toku stresa koji moe da dovede
do indukcije kancera, vibratorna evolucija energetskih sfera
zavisie od poetne take delovanja tetnog poremeaja.
M o g u se pojaviti dva sluaja:
a) Ukoliko je indnkcija centralnog tipa, doi e do periferne
lezije na daljinu, ali e to biti samo jedna od posledica cen
tralnog nereda. Ovakvu situaciju nalazimo kod hormonski
zavisnih kancera, koje esto izazivaju psihiki okovi. U akupunkturi, ona se izraava karakteristinim poremeajem vodeeg snopa (33).
b) Ukoliko je indukcija perifernog tipa, evolucija bolesti
e biti sasvim razliita. Postojae inverzija prethodnog p r o cesa: lokalni nered e se postupno odraziti na centralni nivo
menjajui regulatorne procese. Ako je energetski poremeaj
otkriven dovoljno rano i ako je leenje mogue p r e nego to
se tumorska lezija ustali i odrazi na centralnu komandu, moe
doi do prekida lezije. Na nesreu, ovo je redak sluaj jer,
kada je lezija otkrivena bez pomoi ranih dijagnostikih tehnika, teren je vee duboko modifikovan.
U prvom sluaju (a) na vibratornom nivou primeujemo
fenomene sline onima koje smo pokazali kod biljaka posle
stresa: frekvencije perifernih energetskih sfera naglo opadaju;

163
ovo privremeno (prolazno) stanje traje mnogo krae nego
kod biljaka, tako da je mnogo tee pokazati ga kod ivotinja
i ljudi nego k o d biljaka.
U d r u g o m sluaju (b), prisustvujemo obrnutoj evoluciji:
energetska sfera jednog posebnog organa je n a p a d n u t a :
njene frekvencije vibracije tada opadaju, i ako se uslovi stresa
odravaju, ovaj p a d vitalnosti e se malo-pomalo preneti na
energetske sfere povezane s poetnom poremeenom sferom
sve dok ne dostigne samo kosmiko jaje. Iz ovoga proizilazi
da se karakteristina vibratorna struktura kanceroznih elija
pojavljuje u energetskoj sferi malog vibratornog nivoa
p r e nego to se pojavi na nivou najperifernije energetske
sfere.
Tako, kada je teren bolesti povoljan za indukciju tumorskog stanja, Patrik Vere (Patrick Veret) u akupunkturi nalazi
povezanost dveju dijagnostikih taaka: jonske take i take
slezine (33).
Ako je neki kancerogeni podstreka prisutan u trenutku
pada vibratorne energije, dolazi do sueljavanja smanjenih
energija domaina i specifine vibratorne energije tumorskog
podstrekaa

. Razvoj nastale situacije zavisi od sposob-

nosti organizma da povea svoje sopstvene vibratorne energije

ne bi li spreio da na molekulskom nivou njegovih koloidnih
sastojaka doe do patoloke promene. Od svih moguih reakcija razliitih energetskih sfera na brojne poremeaje, fundam e n t a l n o m injenicom u indukciji kancera, krunskim mestom,
ini n a m se sticanje krstaste vibratorne strukture sumpora
Stabilno sticanje ovog sumporovog krsta zavisi od
specifinog topolokog rasporeda na nivou elijskih makromolekula kakvi su proteini i aminokiseline.
Znaajno je da ovu vibratornu energiju, koju nazivamo
krstom sumpora, ne emituju samo tumorske elije ve takoe
kancerogeni podstrekai i antitumorske supstancije. U stvari,
nije re o istom krstu s u m p o r a : naime, premda uvek imamo
etiri nepromenjena pravca skretanja radiestezijskog viska,
krst, m e d u t i m , menjaju, razliite vrednosti frekvencija B
(broj pulsacija) i amplituda A (veliina pulsacija) i tako taj
11*

164
isti krst moe biti pokazatelj ili nedostatka ili suvika vibrator
ne energije. Znai, kako je to dobro opisao or Lakovski
(27), suviak vibratorne energije moe izazvati efekat s u p r o t a n
optimalnoj dozi.
Vrlo je indikativna injenica da brojne supstancije koje
koristi takozvana alternativna medicina emituju ove etiri
karakteristine energije; navedimo posebno fiziatrone, fermentisanu imelu, leatril, metakomplekse, K 1 2 , itd. (34). Imajui
u vidu nade i nesuglasice koje ove supstancije raaju u m e d i cinskom svetu i kod iroke publike, izgleda n a m b i t n i m da
ispitamo njihove eventualne terapijske sposobnosti bez a
priori stava. Za ovo je n e o p h o d n o korienje dovoljno uspenih
tehnologija prilagoenih elijskom nivou na kome, one kako
se smatra deluju, drugitn reima na vibratornom nivou a ne
na materijalnom nivou sensu stricto. U ovom smislu terapeuti
moraju biti ispravno informisani i obrazovani, moraju poznavati dva sastavna dela p a r a V N + V E i njihove interakcije.
U ovom t r e n u t k u t o , naalost, nije sluaj; u ovom cilju, za
sve lekare e biti otvoreni centri za obrazovanje i njihovo
ureivanje je u toku.
Naa ekipa ve nekoliko godina prouava ascitini t u
m o r unesen u vajcarske mieve. Koristei izotop bakra 6 4 C u
koji emituje Oeove elektrone, mogli smo da dobijemo 5 0 %
preivljavanja s ovim t u m o r s k i m elijama (15). U ovim ogledima izotop je izabran da specifino uniti tumorske komplekse
D N K - b a k a r koje smo izabrali kao povlaenu m e t u jer su
apsolutno neophodni za odravanje tumorskog stanja.
Sada n a m izgleda oiglednim da su jedino poznavanje
vibratornih energija mia, njihovog prenoenja s jedne energetske sfere na drugu i upravljanje njima u stanju da n a m
omogue poboljanje ovog rezultata i dostizanje 100% p r e ivljavanja. To je p r e d m e t naih sadanjih istraivanja.
Ovi primeri zaista pokazuju kako se prve etape indukcije kod svih tipova kancera izraavaju na nivou promena vi
bratornih energija.
Ako dovoljno rano otkrijemo ove p r o m e n e i ako na njih
primenimo prilagoene terapije, kancer nee moi da b u d e
uveden na materijalni nivo. Sada emo razmotriti jedan p o
sebno uverljiv primer m e t o d a ranog otkrivanja kancera.

Trea glava

M E T O D E R A N O G OTKRIVANJA KANCERA

U sledu vibratornih i organskih dogaaja koji postepeno

vode ka indukovanju kancera, videli s m o da su sve prve etape
korelisane s p a d o m vibratorne energije jedne odreene vib r a t o r n e sfere. Ta sfera, da se podsetimo, moe odgovarati
jednom organu, sistemu organa, lezdanoj funkciji ili ak
j e d n o m regulatornom procesu p o p u t onog koji smo nazvali
centralnom k o m a n d o m . Iz ovog uglavnom proizilazi promena
pravca vibracija koja e voditi do posebne vibratorne strukt u r e krsta sumpora. Ova struktura e biti determinantna
jedino ukoliko je topoloki raspored molekula D N K nepovratno
izmenjen.
Ako bi se ove p r o m e n e mogle rano otkriti, postala bi
mogua primena terapija koje su isto energetske, i to pre
nego to je tumorski topoloki raspored upisan u takve elijske makromolekule kakav je D N K .
U svetu se primenjuje vie dijagnostikih metoda ranog
otkrivanja kancera, ali su one u Francuskoj malo poznate
(35). Navedimo kristalizacije osetljive na bakarni hlorid, elektrobiofotografiju, analizu snova, itd.
Ukratko emo opisati jednu od najuspenijih: metodu
osetljivih kristalizacija.
Osetljive

kristalizacije

Ovu metodu je 1932. godine otkrio Pfajfer [Pfeiffer (36)].

Ona se sastoji u prouavanju i odreivanju oblika kristaliza
cije koji se pojavljuju t o k o m isparavanja vodenog rastvora

166
bakar-hlorida kome je dodata bioloka tenost (krv, biljni
sok) ili neki hemijski proizvod. P r e m a prirodi testiranog
uzorka, stvaraju se karakteristine strukture koje je laboratorija
doktora Selavrija (Selawry) u vajcarskoj popisala (37).
Ove strukture se mogu klasifikovati u dva glavna tipa: geometrijske i elipsoidne i one se upisuju u unutranjost
osnovne mree koja je sastavljena od strijacija razliitih tekstura.
Ova metoda omoguava da se vrlo rano otkriju poetne
faze tumorske indukcije. U torn sluaju se, naime, pojavljuju
spektakularni oblici nazvani poprenim linijama (si. 21): na
staklenoj ploi, osnovna mrea, koja se zrakasto iri iz jednog
ili vie centara kristalizacije, ispresecana je popreno. Ako
je samo teren poremeen, poprecne linije su rasporedene u
razliitim takama osnove. Ukoliko je tumorsko stanje na organskom nivou ve uspostavljeno, poprene linije e biti
smetene u jednoj od geometrijskih ili elipsoidnih struktura
opisanih na slici.

Sliku treba oiijentisati u pravcu

vertikalne ose zrakastog irenja.
TIPINE FORME
OSETLJIVE KRISTALIZACIJE
GEOMETRIJSKE:
I: bubreni trougao
II: Srani vieugaonik
III: figura jetre
IV: pluna forma
(disajna)
ELIPSOIDNE:
V: eludane rozete
VI: crevne rozete
VII: polne forme
(materica, jajnici, itd.)

Slika 21. Shematski prikaz razliitih geometrijskih i elipsoidnih oblika

kristalizacije osetljive na CuCl2.
Dve poprecne linije (
) bile su nanete upravno na glavne strijacije.
Pokazali s m o da poprecne linije, u stvari, predstavljaju
vizualizaciju vibratornih energija krsta sumpora, zahvaljujui prisustvu vibratornog nosioca u ispitivanom uzorku (38).

167
Poprene linije na kristalizacionim ploama su, dakle, isto tako
specifine za indukciju i odravanje tumorskog stanja kao to
je to krst sumpora.
Prouavanje razliitih pravaca pruanja geometrijskih
i elipsoidnih oblika kristalizacije pokazuje da na ploi postoji
najvie 12 pravaca i da su ti pravci pravci line reetke (sl. 17).
Broj strijacija u j e d n o m datom pravcu je linearno korelisan s frekvencijom vibracija uzorka. Isto tako, duina strija
cija je koreliana s a m p l i t u d o m .vibracija.
Naa ekipa je pokazala glavne karakteristine oblike
prisutne u osetljivim kristalizacijama koje obrazuju bioloke
tenosti, koristei bilo dinamizovane metale (geometrijski
oblici), bilo p r i r o d n e komplekse helatani-metali (elipsoidni
oblici) (39).
Zakljuak
Oblici kristalizacije u datom trenutku opisuju energetsko stanje prouavanog uzorka na vibratornom nivou, vizualizujui poremeene (u manjoj ili veoj meri) vibratorne energije.
T a k o ih m o e m o analitiki okarakterisati njihovim PBA
i te rezultate sueliti s rezultatima drugih tehnika p o m o u
kojih se analiziraju parovi V N + V E : Raman-laser, elektrobiofotografija, teleakcija u biolokini koloidima, itd.
Ovi oblici se m o g u smatrati presekom horizontalne ravni kroz kosmiko jaje i njegove mnogostruke energetske sfere
(sl. 19).
Ova metoda izvanredno ilustruje optu metodu analize
sistema primenjenu na prouavanje parova V N + V E . Bie
koje se nalazi u savrenoj energetskoj ravnotei imae kristalizacionu plou na kojoj se od centara kristalizacije savreno
zrakasto iri osnovna mrea. N a s u p r o t ovome, im u ispitivanom uzorku postoji specifian energetski poremeaj, vibra
torne energije iskljuene iz energetskog nivoa celine utisnue
se svojim odgovarajuim PBA, ukoliko je vibratorni nosilac
prisutan u rastvoru osetljiv na ispitivane energije. Ovo iskljuivanje iz globalnog energetskog nivoa moe se oitovati vik o m ili manjkom vibratorne energije u ovoj ili onoj energetskoj
sferi, to e se izraziti istim oblikom kristalizacije. To je razlog
iz koga jedan biljni ekstrakt korien u homeopatiji ili fitoterapiji 1 daje kristalizacione oblike homologne, za njihov PBA,
1

Fitoterapija: korienje biljnih. eterinih ulja u cilju

ozdravljenja.

168
kristalizacionim oblicima krvi bolesnika ije nedostatke i
smetnje m o e da sprei.
U vie francuskih laboratorija u toku je instaliranje
blokova u kojima e moi da se ostvari ova metoda ranog otkrivanja. Analiza oblika kristalizacije bie olakana korienjem
jednog kompjuterskog p r o g r a m a za grafiku analizu.
Glavna tekoa, m e u t i m , i dalje ostaje: naime, za ovu
m e t o d u neophodno je obrazovati lekare a, na nesreu, nae
k r u t o obrazovanje, do krajnosti specijalizovano, nije sklono
da u velikoj meri razvija sistemske analize.

OSMI DEO

KA NOVOJ M E D I C I N I

Primena koncepta para V N + V E na kancer moe se uopteno primeniti na mnogobrojne tipove leenja koji su bili
okvalifikovani kao blagi, paralelni, drukiji. Neke od njih
emo prouiti u svetlu podataka koje n a m pruaju vibratorne
energije.
Medicina se obino opisuje kao disciplina iji je cilj
otklanjanje same bolesti shvaene kao napad podstrekaa koji
dolazi iz spoljanje sredine: mikroorganizma, virusa, itd.
T a k o je alopatija (gr. allos=drugi, protivan, suprotan) zasnovana na korienju hemijskih proizvoda suprotnih" induktorskim podstrekaima bolesti.
Izgleda da je u ovakvom konceptu bolesti ovek video
samo rat izmeu dva protivnika koji nemaju nieg zajednikog.
To je sasvim suprotno od onog to se deava u homeopatiji
(gr. homoios=isti), jer ovaj tip medicine koristi leenje koje
kod zdrave osobe proizvodi simptome bolesti.
Ovaj proces vrlo jasno vidimo na delu kroz osetljive
kristalizacije koje smo upravo opisali: naime, biljka koja se
jo od najstarije tradicije koristi za leenje jedne bolesti,
daje isti oblik kristalizacije kao i krv bolesnika koga, smatra
se, ona lei. Oigledno je da se ova dva sistema homeopatija i kristalizacija ne odnose na organsku materiju u striktn o m smislu, ve na energiju koja je oivljava.
R e d o m emo opisati homeopatiju, akupunkturu i disci
pline koje iz njih proistiu aurikuloterapiju, iridoskopiju,
refleksologiju noge, medicinsku astrologiju i alhemijsku medicinu. Sva ova leenja se m o g u dovesti u vezu s metodologijom
nazvanom opta metoda analize sistema, koju emo prvo ukratko opisati.

Prva glava

SISTEMSKA ANALIZA

Jedan sistem m o e m o definisati p r i r o d o m i brojem njegovih sastavnih delova, kao i svim medudejstvima koja u d a t o m
trenutku mogu postojati i z m e u sastavnih delova tog sistema.
Ako za primer u z m e m o bilijar, konstatujemo da postoje
crvene i plave loptice koje m o e m o kvantifikovati, a moguce
je i odrediti sve tipove figura koje m o g u da poveu razliite
loptice od trenutka u k o m e je igra izazvao poremeaj inertnog sistema udarajui p r v u lopticu.
U sluaju D N K , u p r v o m trenutku moemo odrediti
sve nizove baza prisutne u onih metar i sedamdeset centimetara koji se nalaze u svakoj od naih elija.
Videli smo da je prisustvo metala u razliitim trenucima
elijskog ciklusa i u funkciji fiziolokog ili patolokog stanja
uvelo nov elemenat u opisivanje sistema. T a k o vise ne treba
rasuivati samo na osnovu nizova baza D N K , ve takoe i
na osnovu kompleksa D N K - m e t a l i koji, uvodei dodatnu
promenljivu u opis sistema, upliu nove zakone meudelovanja.
Na isti nain, u drugoj fazi, postojanje vibratornih energija prenoenih p u t e m izvesnog broja efektora kao to su
kompleksi D N K - m e t a l i i, na kraju, molekul vode, takoe
uvode nove sastavne delove.
Uoptavajue reenje predstavlja definisanje parova VN
+ V E , s osobenostima koje iz njih proistiu. Ovim konceptom
proisticanja (emergencije) elimo da kaemo kako su osobenosti
samog para drugog reda nego to je jednostavan zbir osobenosti
sastavnih delova. Na ove parove moemo, dakle, primeniti
optu m e t o d u analize sistema: u stvari, ovo se pokazuje vrlo

173
komplikovanim za D N K , ali je jo komplikovanije u sluaju
hromatina, jedra, organela uopte i, naravno, elije, organizma
i ekosistema. Doista, to je sistem sloeniji, tim n a m je tee
da ga opiemo.
U ovom trenutku, biologiji i medicini su poznate takve
tekoe. Sve uspenije analitike nauke pruaju nove podatke
koje je apsolutno n e o p h o d n o ukljuiti u koherentan model
funkcionisanja elije i, s a m i m tim, ljudskog bia. Na nesreu,
kao to smo videli, ne poznajemo SVE sastavne delove sistema i,
a fortiori, ne moemo ih ni kvantifikovati niti utvrditi SVE
odnose koji meu njima mogu postojati.
P o m a u n a m , m e u t i m , teoretiari sistemske analize:
naime, jedan sistem m o e biti definisan matematiki na razliite naine koji se m o g u pokazati primenljivim u razliit i m oblastima. Najklasinija metoda predstavlja korienje
sistema istovremenih diferencijalnih jednaina. Ako uzmemo
u obzir prostorne i vremenske uslove, moramo koristiti integralno-diferencijalne jednaine koje objanjavaju injenicu
da dogaaji mogu zavisiti od istorije prouavanog sistema a
ne samo od specifinih uslova u trenutku merenja.
Pokazuje se da je polje primene ovih modela vrlo iroko. Navedimo kinetiku razvoja hemijskih reakcija, razvoj
elijskih procesa, p o p u t onih koji se odvijaju tokom perioda
rastenja i razvia, i kompeticije u n u t a r organizama (1).
Sasvim je mogue primeniti ove zakone na lokalni ili
opti poremeaj, p o p u t onih koji se dogaaju tokom procesa
indukovanja neke bolesti, ak i ako samo donekle poznajemo
sastavne delove sistema.

Druga glava

HOMEOPATIJA

P o m o u sistemske analize primenjene na homeopatiju,

pokuaemo da odgovorimo na tri m e u s o b n o zavisna pitanja:
a) Koja su medudelovanja (delovanja izmedu sastavnih
delova) u homeopatskom preparatu sposobna da objasne bioloke akcije?
b) Kakva je priroda ukljuenih energija?
c) Kako funkcionie prenoenje energije s homeopatskog preparata na ljudski organizam?
1)

Bioloka

aktivnost infinitezimalnih

doza:

uloga dinamizacije

Istraivanja bioloke aktivnosti infinitezimalnih doza

zapoela su poetkom ovog veka. Rudolf Stajner (Steiner)
je bio jedan od prvih podstrekaca ovog eksperimentalnog
istraivanja, u svojim osnovama sasvim racionalno zasnovanog.
On je 1920. godine pisao: Ako jednu supstanciju rastvorite
ritmikim procesom, vrlo brzo dostiete mrtvu taku u kojoj
se delovanje supstancije u merljivom stanju vise ne ispoljava.
Ako se eksperiment nastavi, daleko od toga da on postaje nitavan, dogada se suprotan i komplementaran efekat koji e delovati na okolnu sredinu ili medijum. Medijum zadobija drugu
konfiguraciju, stie drugu strukturu, a supstancija predaje
sredini osobenosti nerazdvojive od njenog prethodnog stanja.
Te prethodne osobenosti e zraiti u spoljanjoj sredini i
sredina e tada biti stimulisana"(40).
Korienje radioaktivnih izotpa je omoguilo da se
pokae prisustvo radioaktivne materije sve do osamnaeste

175
decimale [9tog CH (41)]. Velika razblaenja, iznad D18 i iznad
Avogadrovog broja, postavljaju teak problem. M e u t i m ,
mnogobrojni skoranji eksperimenti potvrduju intuicije Rudolfa tajnera: veliko razblaenje zaista poseduje farmakoloko
dejstvo u in vivo uslovima.
Ove gole injenice, koje daju potvrde o aktivnosti infinitezimalnih rastvora, ali sve do sada bez objanjenja, pokazane su kako u biljnom svetu, tako i u carstvu ivotinja. One
pruaju racionalne dokaze o vrednosti inverznog dejstva lekova,
u skladu s korienim dozama.
Podaci Raman-laser spektrografije daju odgovor na
pitanje kako deluju homeopatski rastvori velikog razblaenja.
Ova tehnika omoguava da se okarakteriu medudelovanja
supstrata (na primer, metala ili biljnog ekstrakta) i homeopatskog nosioca koji je, u sluaju rastvora, bilo voda bilo etilalkohol. Koliina supstrata ne igra odluujuu ulogu, ve svaki
rastvoreni supstrat specifino menja fiziko-hemijsku strukturu
rastvaraa. Iz ovoga posebno proizilaze karakteristine prolnene elektrostatikih ravnotea izmeu molekula vode ili
alkohola, kao i modifikacije dielektrike konstante 1 .
Ove promene vezane za naelektrisanja mogu biti prenete
na koloide i ponovo se susreemo sa sledom dogadaja opisanim
u p r e t h o d n i m odeljcima:

Ovaj sled dogaaja n a m prua jasnu ilustraciju procesa

povratne sprege (feedback').
Isto je tako neophodno imati na u m u membranske i
m e t a l o - D N K receptore, pa smo ponovo u situaciji bliskoj
onoj kod indukcije kancera: ili prvo dolazi do promene mem
branske propustljivosti koja, malo-pomalo, nizom dogaaja
koji su prethodno opisani, izaziva aktivaciju novih gena, drugim reima novih poglavlja D N K , ili, pak, p u t e m mutacije,
dolazi do promene nizova baza D N K koja postepeno izaziva
p r o m e n u membranskih receptora? Oba sluaja su eksperimentalno pokazana i po svojim fiziolokim i' patolokim posledicama svode se na isto.
Mislimo da je najjednostavniji nain da se ove dve injenice objasne zasnovan na dva koncepta, na konceptu
1

Dielektrika
konstanta:
veliina kojom se m e r i
neutralizovanja privlanih sila s u p r o t n i h naelektrisanja.

sposobnost

176
membranskog utiskivanja i konceptu genske ekspresije, koji
proistiu iz postojanja dva para V N + V E .
Membransko utiskivanje, na primer, predstavlja p r o m e n u
konformacije receptora u m e m b r a n i u funkciji metala koji
se za njega vezuje. Genska ekspresija] predstavlja aktivaciju
gena u funkciji signala primljenog u m e t a l o - D N K .
D v a para V N + V E su sinergiki, to drugim reima znai
da je, u nivou elijske m e m b r a n e , vibratorna energija koju
specijalizovani receptor p r i m a ve evolutivno programirana
da pokrene primanje neke druge vibratorne energije posredstvom receptora na ponovljenim segmentima D N K konstitutivnog heterohromatina, i o b r n u t o .
Raman-spektar takoe biva modifikovan u funkciji broja
dinamizacija (42).
Ovi primeri dobro ilustruju efikasnost sistemske analize
u razumevanju farmakolokih osobenosti velikih razblaenja:
sve dok nismo raspolagali m e t o d o m koja omoguava da se
kvalitativno i kvantitativno prate varijacije konformacije
rastvaraa, nije bilo mogue prekinuti nesuglasice nastale
u redukcionistikom n a u n o m svetu.
2)

Vitalna energija

Cilj homeopatije je da bolesti lei podsticanjem vitalne

energije.
Ali, o kakvoj energiji je re?
N j u , u stvari, ine sve vibratorne energije koje su stvorile
koncept PBA. U homeopatiji postoji analogija izmedu simptoma
iznetih na videlo eksperimentalnom p r i m e n o m nekog leka
i simptoma koje pokazuje bolesnik. Ve smo napravili istovetno poreenje sa m e t o d o m osetljive kristalografije. U svim
ovim sluajevima koristimo se rasuivanjem po analogiji
koje se sastoji u uspostavljanju odnosa slinosti izmeu dve
injenice, i to ne u kvantitativnom, ve u kvalitativnom smislu.
Koristei koncept PBA, isti ovaj zakon analogije moemo
uiniti suptilnijim, ali ne gubei kvalitativne karakteristike.
Videemo da primena ovog zakona postaje kvantitativna ukoliko razmiljamo o vibratornim energijama koje oiv'javaju
vibratorne nosioce odreenih karakteristika.
Analogna bia, u energetskom smislu ovog pojma, imaju
iste pravce vibracije, p r e m d a u nekom definisanom odnosu

177
imaju razliite frekvencije i amplitude. Postoji, dakle, frekvencijska homologija, ime se pokazuje kvantitativni vid
koji ne moemo uoiti na usko materijalnom nivou.
T a k o e metal bakar, simbol planete Venere, neka biljka, ivotinja ili ovek Venerinog tipa vibrirati u istim pravcima (u sedam pravaca bakra), ali s razliitim frekvencijama i
amplitudama, linearno ili geometrijski povezanim. T a k o zakon
slinosti koji je iskazao H a h n e m a n (Hahnemann) postaje
sasvim racionalan:
Neka supstancija koja proizvodi simptome kod osobe
koja se dobro osea, izleie te iste simptome kod bolesne
osobe" (43).
Svi homeopatski lekovi se tada mogu klasifikovati u
funkciji svog P B A : za datog bolesnika treba izabrati preparat
koji vibrira u istim pravcima kao i bolesnik. Izbor frekvencija
i amplituda leka takoe e biti odreen u odnosu na frekven
cije i a m p l i t u d e PBA bolesnika, zavisno od poremeene energetske sfere ili sfera.
3)

Prenoenje

vibratornih

energija s
na oveka

homeopatskih preparata

Kako se energetske vibracije homeopatskog preparata

mogu preneti na ovu ili onu energetsku sfaru bolesnika?
U ovoj sekvenci dogaaja izvestan broj karika n a m nedostaje
ali bitna etapa ukljuuje fenomene saglasnosti izmeu energetskih sfera leka i ciljnih sfera bolesnika.
Predlaemo seriju etapa u kojima sukcesivno dejstvuju
suptilne p r o m e n e strukture vode koje smo opisali, izazivajui
izmenu specifinih receptora elijske membrane. Ovaj lokalni poremeaj e uglavnom moi da se prenese na daljinu,
uvek posredstvom vode koja na neki nain predstavlja nevidljivu nit koja povezuje sve elijske koloide u nerazmrsivu ali
veoma u r e e n u mreu.
U sluaju indukcije kancera, prouavali smo jednu od
ovih sekvenci postupno pokazujui: ulazak metala, preuzimanje
brige o njima od strane specifinih prenosilaca ije e se osobine menjati u zavisnosti od stepena tumorizacije tkiva, i
oteenje hromatina usled hromozomskih preureenja koja
e, uostalom, sama uestvovati u stalnom menjanju membranske propustljivosti.
12

178
Ponovo imamo ilustraciju regulatorne spone koja je
jo vanija kad se istakne kvantni vid vibratornih energija
koje je oivljavaju. Ovo nije svojstveno samo indukciji kancera.
U mnogobrojnim sluajevima, poremeaj e stii do elijskog
jedra u kome e moi da indukuje seriju specifinih reakcija
u hromatinu, blokirajui ili deblokirajui ovaj ili onaj gen.
Zakon slinosti je dobio oevidne naune potvrde u imunologiji, molekulskoj biologiji i enzimologiji u kojima je, p r o uavanjem specifinih konformacija makromolekula, pokazano
da je, na nivou biolokih efekata, kvalitet informacije isto toliko
vaan koliko i kvantitet.
Ukoliko se posmatra vibratorni aspekt osobina koje su
izazivale p o d s m e h racionalista, pokazuje se da one vise ne
podleu nikakvoj kritici od kada je na vibratornom nivou, na
sasvim racionalan nain, pokazan njihov kvantitativni vid.
Na ovom stupnju jo ostaje da se shvati na koji nain
energija kljua otvara bravu. Postoji toliko raznih kljueva i
toliko raznih brava. To predstavlja veliku diferencijaciju
ivih bia, ali, u stvari, postoji samo konaan broj mogunosti
i taj broj, bilo koji nivo da razmatramo, pronalazimo svuda,
od elementarnih estica pa sve do galaksija.
Homeopatija je blisko povezana s akupunkturom. T a k o
je izvestan broj taaka na pokoici u nekim patolokim sluajevima osetljiv na pritisak. Vrlo esto je re o takama koje
su smetene na kineskim meridijanima koji se koriste u akup u n k t u r i . M o e se uspostaviti vibratorna saglasnost izmedu
ovih taaka i nekih homeopatskih lekova. O n e su nazvane
Vajheovim (Weihe) takama (33). Bol izazvan pritiskom na
neku Vajheovu taku, za homeopatsko leenje predstavlja
potvrdu indikovanosti nekog leka. Videemo da injenice
akupunkture u potpunosti dozvoljavaju da se u sve to uklopi
i ova saglasnost.

Trea glava

AKUPUNKTURA

T e h n i k e igala i moksi 1 specifine su za akupunkturu,

ali kroz podatke ove tehnike ponovo se susreemo sa svim
principima kineske medicine. U osnovi ove medicine lee vibrat o r n e energije: moemo ak rei da one predstavljaju njenu
racionalnu osnovu. Koristei j e d n u m e t o d u sistemskog tipa,
akupunktura omoguava da se vrlo konkretno ilustruje ve
definisan koncept PBA.
Postupno emo, na vibratornom nivou, definisati dvojnost
yinjyang, vrste disanja, p e t elemenata i akupunkturne meridijane.
1)

Dvojnost yinjyang

Principi kineske medicine oveka predstavljaju kao posrednika izmeu neba i zemlje. Ove dve suprotne i komplementarne prirode, tako drage alhemiarima, utisnue se u sve nivoe
stvamosti; Kinezi su ih nazivali yin/yang: receptivna enska
(yin) i kreativna muka (yang) priroda.
Ako hoemo da opiemo bilo koji fenomen, moemo ga
okarakterisati njegovim odnosom yin/yang. Dijalektika yin/yang
se, naime, pronalazi u svakom biu, na svim nivoima organizacije, pa ak u odnosima tog bia s kosmosom.
oveka su na taj nain uobliile kosmiko-telurske sile
u funkciji njegovog vlastitog ustrojstva vezanog za njegovo
naslee, ishxanu i disanje.
Koncept P B A omoguava da se opiu i izmere te sile
i njihova meudejstva. Ove sile se materijalizuju na linoj
1

12*

Moksa:

zagrevanje akupunkturnih taaka bez dodira.

180
reetci (sl. 17) suprotnim vektorima 13, 24, a e , bf,
itd. Ova reetka pokazuje kruni pokret, bilo u smeru kretanja
kazaljke na asovniku, bilo u s u p r o t n o m smeru: iz ovoga p r o izilazi da suprotni vektori, u stvari, predstavljaju manifestaciju
mesta u prostoru i alternacije ili oscilacije s jedne i druge strane
ovog ravnotenog poloaja. Osobenosti udisanja i izdisanja
(disanja), 5 elemenata i meridijana opisuju karakteristike vibratornih energija koje oivljavaju svemir. O n e pruaju koherentan model zakona koji upravljaju tim energijama u oveku
i odnosima oveka s itavom njegovom okolinom.
2)

Disanja

Pojam i (chi ili qi) je energetska osnova akupunkture.

Prevod ideograma glasi d a h " , a zapadni lekari su ga esto
nazivali energijom". Re je, u stvari, o vibratomoj energiji
koju ne treba meati s energijama elektromagnetnog, toplotn o g ili nuklearnog tipa. One se uopte ne iskazuju istim razmenama i kvantifikacijama.
Akupunktura se moe smatrati terapijom koja je zasnovana na poznavanju zakona stvaranja i izmene tih udisaja-izdisaja, drugim reima tih vibratornih energija. Za kineskog
lekara, ovek se pojavljuje kao kombinacija tih razliitih ele
menata disanja. Po ovoj koncepciji, smrt predstavlja destrukciju ovih elemenata ali primordijalni dah opstaje. Ovde smo
vrlo blizu kosmogoniji starih Egipana. Shematski, moemo
razlikovati tri tipa disanja:
nasledno disanje, vezano za stvaranje i polnost bia,
udisaje-izdisaje ishrane i odbrane organizma,
kosmoloka disanja koja p u t u j u " veinom meridijana.
Ovaj poslednji tip energije zapadna medicina praktino
uopte ne uzima u obzir.
Trostruki zagreva e napraviti j e d n u vrstu sinteze i
izbora izmeu tih udisaja-izdisaja koje donose uneta hrana
i u d a h n u t vazduh u spoju s naslednim disanjima.
U definiciji disanja nalazimo dvojnost yin/yang: d a h
yang ide od glave i ruku ka nogama, dah yin se kree u suprot
n o m smeru.
oveka, njegovu morfologiju, njegovo ponaanje, njegovu
fiziologiju i sve njegove procese regulacije oblikovae ovi
udisaji-izdisaji. Njihovo delovanje je naroito jasno tokom
onog to Kinezi nazivaju kroenjem kroz Vrata", to u p o tpunosti odgovara etapama alhemijske transformacije bia (44).

181
3)

Pet

elemenata

Ciklus od 5 elemenata ili 5 pokreta objanjava kruenje

vibratornih energija ljudskog bia. Sainjen je od dva inverzna ciklusa: krunog ciklusa stvaranja i ciklusa uravnoteavanja koji obrazuje zvezdoliki pentagram. Na ovom nivou se
jo j e d n o m susreemo s dvojnou yin/yang ljudsko bie
e moi da n a d e svoju ravnoteu koordinacijom ova dva ciklusa
kao sredita procesa regulacije. Re je, u stvari, o koherentnoj upotrebi i primeni potencijalne energije bia kroz razliite nivoe njegove organizacije.
Postavili smo 5 elemenata i meke unutranje organe koji
su s njima povezani na linu reetku klasifikujui ih po
opadajuem r e d u frekvencija vibracija (si. 22).
Krvni sudovi
Tanko crevo
Srce
.. Dodir
1 VATRA

Miii
una kesa

Telo
eludac

2
8

16
24
56

Debelo crevo
Koa
Mokrana beika
Kosti
TROSTRUKl ZAGREVA
GOSPODAR SRCA
Slika 22. P o d a c i t r a d i c i o n a l n e a k u p u n k t u r e sueljeni s podacima vibrat o r n e energetike.

182
Analiza ovakvog razvrstavanja dozvoljava vei broj
komentara:
a) T r i pokreta yang (koji odgovaraju organima koji nisu
p a r n i : jetri, srcu i slezini) i dva pokreta yin (koji odgovaraju
udvojenim organima: pluima i bubrezima) respektivno
vibriraju u 4 pravca sumpora (1, 2, 3, 4) i u prvom pravcu
ive (a). Oni, dakle (njih pet), pokrivaju p e t osnovnih pravaca.
b) Analiza frekvencija vibracija (B) prua nagovetaj
zakona prenoenja energije: 5 elemenata vibrira na B56, isto
tako kao i trostruki zagreva
i gospodar srca
Pet
ula vibriraju na B24. M e k i unutranji organi vibriraju na
B16. U t r o b a (tanko crevo, una kesa, beika, debelo crevo,
eludac) vibrira na B8. I najzad, nosioci bia (krvni sudovi,
miiij kosti, koa) vibriraju na B2.
Ova celina n a m omoguava da delom vizualizujemo kruenje vibratornih energija u razliitim energetskim sferama koje
su u unutranjosti kosmikog jajeta uklopljene jedna u drugu.
c) est udisaja-izdisaja su isto tako postavljeni na istim
pravcima line reetke (sl. 22) i odgovaraju jednom specifinom klimatskom d a h u :
Chao Yang
B40 toplota
PI
Chao Yin
B32 vatra
PI
Tsiue Yin
P2
B40 vetar
T'ai Yang
B40 hladnoa
P3
B4 B40 suvoa
Yang
Ming
T'ai Yin
Pa
B40 vlanost
Ovih est udisaja-izdisaja se kreu meridijanima.
4)

Dvanaest

meridijana

Udisaji-izdisaji ili specifine vibratorne energije kruie

du preferencijelnih puteva nazvanih meridijanima. Oni
e oiveti itavu jednu oblast tela a posebno meke unutranje
organe ije ime nose. M o e se rei da oni oivljavaju energetske sfere a ne samo organsku materiju i organe u strogom
smislu rei.
Glavni meridijani vibriraju (sl. 23) u 12 pravaca line
reetke i to na B16. Meridijan upravljanja, koji uspostavlja
vezu izmeu psihe i kosmike ravni, vibrira u smeru kretanja

183
kazaljke na asovniku
dok je suprotan sluajfs meridijan o m koncepcije
koji posebno upravlja reapsorpcijom supstancija n e o p h o d n i h organizmu, posebnoj aminokiselina (33).

Slika 23. Vibratorne energije glavnih meridijana.

Zakljuak
Zahvaljujui globalnoj orijentaciji kineske medicine,
podaci tradicionalne akupunkture n a m pruaju dokaze d d e l a t n o m ukljuenju vibratornih energija na razliite receptore
Ijudskog bia. Signali primljeni u nivou akupunkturnih taaka
bie postepeno preneti, preko meridijana, razliitim energetskim sferama koje e, pak, aktivirati vibratorne nosioce (VN)
koje one kontroliu. Na molekulskom nivou smo videli jednu
ilustraciju za ovo kada smo opisali primanje signala preko
elijske m e m b r a n e , njegovo prenoenje sve do D N K i, procesom teleakcije, njenu p r o m e n u sve do gena.
Povodom ovog primera, mnogi autori su navodili koncept
membranskog utiskivanja/genske ekspresije. I ovde se pojavljuje dvostruki proces regulacije koji nije mogue opisati
linearnim odnosom uzrok-posledica. Tako, ukoliko je koliina

184
natrijuma koji prolazi kroz elijsku m e m b r a n u izmenjena,
ova p r o m e n a e se, sa svoje strane, proiriti sve do D N K
i izazvae (ako su uslovi mikrosredine povoljni) promenu
proteinske sinteze koja e moi da se vrati na svoje polaziste
i da odredi bilo odravanje poveanog ulaska natrijuma, bilo,
naprotiv, njegovo zaustavljanje. Ako pratimo jednu etapu
ovog procesa (na primer, na nivou p r o m e n e transmembranskog
potencijala ili na nivou prepisivanja R N K ) i ako ne poznajemo
sve pojedinosti, bie n a m praktino nemogue da otkrijemo
smislene veze izmeu prouavanih pojava.
Ukoliko ne posedujemo model za opisivanje evolucije
posmatranih promenljivih, sasvim je nekorisno praviti eksperim e n t e . Eksperiment bez prethodnog modela nikada nee modi
da bude objanjen. Oigledno je da, ak i ako istraiva nije
uvek toga svestan, svako eksperimentisanje sadri latentnu
skicu modelizacije, ali, ukoliko koriena tehnologija otkriva
samo takaste promene koje su praktino nezavisne od modela,
i tu e objanjenje biti nemogue. Na primer, uticaj ulaska
natrijuma na daljinu i na nivou D N K mogao bi se shvatiti
samo na osnovu poznavanja p r o m e n a konformacije molekula
D N K do kojih dovode jonske varijacije.
U sluaju akupunkture, videli smo ilustraciju istog fenomena, na viem nivou. Akupunkturna taka B16 obavestie
nas o stanju energetske sfere nivoa B16. Isto tako, akupunktur
na taka B40 izvetava o sferi B40.
Zato smatramo da e n a m poznavanje zakona kruenja
energije izmeu svih sfera i svih nivoa omoguiti da energet
ske anomalije ispravimo prilagoenim tehnikama.
Tako vidimo analogiju funkcionisanja izmeu signala
koje prima elijska membrana i prenosi do D N K , i signala koje
prima akupunkturna taka i prenosi ovoj ili onoj sferi; jedina
razlika bi bila u nivou organizacije koji je u pitanju, dok isti
zakoni rukovode njihovim ukljuivanjem u igru. Ono to smo
upravo rekli o akupunkturi u p o t p u n o s t i se moe primeniti
na druge discipline proistekle iz kineske medicine: navedimo,
na primer, aurikuloterapiju, simpatikoterapiju, refleksologiju
' stopala, iridoskopiju, itd.
U svim ovim sluajevima pojavljuje se jedna nova injenica, a to je ponavljanje itave strukture bia na nivou organa
(spoljanjeg u h a ili tabana). Vise, dakle, nije mogue navoditi
jedino direktne prenose signala p u t e m linearno vizualizovanih meridijana. Naprotiv, ako pozovemo u pomo pojam

185
frekvencija vibracije, konstatujemo da ova preferencijelna
raspodela centara koji odgovaraju na specifine nadraaje
ovog ili onog organa nije svojstvena u h u ili stopalu: nalazimo
je na itavoj povrini tela.
Zato e topologija, na kojoj smo insistirali na molekulskom nivou, pozivajui se na teleakciju, odraziti pravu kartografiju opaajnih povrina jedinke, bilo da je to koa, sluzokoa
ili oblasti mozga.
T a k o je sada pred n a m a celina injenica koje n a m omoguavaju da opiemo pravo holistiko funkcionisanje jedinke:
na osnovu organizacije teritorije koja moe vibrirati od B2
do B56, ovek e na svim nivoima svoje organizacije primati
globalne informacije o stanju svoje okoline. U toku embriogeneze, vaspitavanja, ivota u drutvu, on e malo-pomalo
nauiti da izvlai informacije da bi se postepeno oslobodio
t i n vladajuih uticaja.
Videemo da je jedna medicina ve odavno razvila tehnike oslobaanja jedinke od uslova koje joj namee okolina, i
to oslobadanja koje posebno podrazumeva razumevanje i
poznavanje tipova postojeih interakcija.

etvrta glava

MEDICINA ANTROPOZOFSKE ORIJENTACIJE

Antropozofsko leenje je zasnovano na proirenoj koncepciji oveka koja objedinjuje podatke o onome to je Rudolf
tajner nazvao supersenzitivnim. O n a predstavlja globalnu,
izrazito strukturiranu medicinu: inspirisana alhemijom, ona
je oigledno bila ispred svog vremena. Od tajnera naovamo,
ini n a m se da je u celini postala suvie dogmatska, ne vodei
dovoljno rauna o napretku analitikih nauka. T a k o su mnogi
ezoterini pojmovi danas racionalno objanjeni naunim
otkriima u poslednjih dvadeset godina: to je posebno sluaj
s eterinim i astralnim telom.
1) Eterino telo i astralno telo
Koncepti eterinog tela i astralnog tela mogu se racio
nalno objasniti na nivou razmene energije uz korienje
podataka elijskog potencijala, lanaca prenosilaca metala u
elijama i obreda sekvestriranja tih istih metala.
T a k o eterine sile \ koje uestvuju u oblikovanju i oivljavanju fizikog tela predstavljaju jedan od osnovnih delova elijskog
potencijala (vibratornog potencijala) kao jednog sistema sila
koji obavetava o sposobnostima tela da izvri neki rad. U
sluaju elije, ovu silu moemo shematski predstaviti vektorom
koji naputa eliju i izraava njenu tenju da se podeli (vegetativno rastenje) i da se uvea. Za jedno tkivo 3 organ i organizam, skup vektora svojstvenih svakoj eliji daje rezultantu
koja, u stvarij predstavlja eterino telo koje opisuje tradicija.
Oigledno je da ove sile igraju presudnu ulogu u procesima

187
rastenja i razvia. Primetimo da one nisu potpuno nezavisne
od fizikog tela jer metali emituju vibratorne energije frekvencije B8 a eterino telo takode emituje frekvenciju B8.
Eterine sile nisu same: njihovo delovanje mogu spreiti sile suprotnog smera koje u torn trenutku predstavljaju
dinamiko stanje okoline.
Jo j e d n o m se nalazimo p r e d torn, dvostrukom polarnou
suprotnih i komplementarnih sila koje se sreu u alhemiji,
astrologiji, homeopatiji i akupunkturi, a te astralne sile 4- su
razgraujueg" tipa. ini n a m se da ovaj antropozofski
pojam razgraivanje" u potpunosti objanjava etape amplinkacije i isecanja D N K u trenutku faza promene programa.
Sve e zavisiti od nivoa na kome sve to posmatramo: na elijskom nivou i ak na elektronsko-mikroskopskom nivou imamo
utisak stvarnog haosa u kome molekuli vrlo razliitog oblika
izgledaju uniteni. Zato u mnogi autori pogreno verovali
da je re o molekulima koje unitava sama elija i o morbidnim
procesima (koji su uporedivi s t a m n o m fazom u alhemiji).
U stvari, ako se proces prouava iz energetskog ugla, vidimo
da su razliite akcije enzima razgraujuih" po svojim manifestacijama korelisane s redistribucijom molekula koji omoguavaju uspostavljanje novog topolokog rasporeda.
Ako se ponovo vratimo parovima V N + V E , konstatujemo
da je p o d uticajem suptilnih sila bia (nove vibratorne energije)
n e o p h o d n o da vibratorni nosioci b u d u razgraeni, to e se
na dinamikom planu iskazati smanjenjem B i upravo e ta
takozvana faza razgradnje omoguiti evoluciju. M o e se,
dakle, rei da astralno telo unitava jedan vibratorni nosilac
da bi ponovo sainilo jedan novi, bolje prilagoden na suptilne
vibratorne energije. Astralne sile zavise od ulaska metala u
neke elijske odeljke kao to su D N K i enzimi. Ovi metali
potiu bilo iz elijskih mesta za sekvestriranje metala, kao to
su tioneini, bilo iz okoline. U svim sluaj'evima, premetanje
tih -metala bar delimino zavisi od gravitacionih i elektromagnetnih
sila kosmikog porekla. Ove sile moemo predstaviti vektorom
suprotnog smera od onog koji je opisan za eterino te'o. Iz
medudejstva ova dva tipa suprotnosmernih sila proizai e
dinamika, evolutivna ravnotea, koja takode objedinjuje
razliite nivoe biljke ili ivotinje i odgovorna je za tipian
oblik svakog organa i svakog organizma. Tako, na fizikom
planu, prisustvo ova dva vida, jednog koji uvodi ponavljanje
i drugog koji uvodi p r o m e n u , predstavlja glavni inilac evolucije.

188
2)

Energetske

sfere

i prenoenje

vibratorne

energije

Opozicija vidljivo/nevidljivo, ulno/natulno (suprasenzitivno) i racionalno/iracionalno danas n a m izgleda sasvim p r e vaziena.

N e o p h o d n o je pozvati se na metode prilagodene nivoima
bia ije psihofizike p r o m e n e pratimo. U sluaju energetskih
sfera, za merenje vibratornih energija m o g u se koristiti izvesne
tehnologije. Nije sigurno da bi ove tehnologije jednog dana
mogle da se izjednae sa sposobnostima ljudskog bia. Nalazimo da je uteno to je ovek osetljiviji od svih aparata koje
je do sada smislio i napravio. N a s u p r o t tome, nalazimo da je
rastuujue za b u d u n o s t Ijudske kreativnosti to je asopis
Times za oveka 1982. g o d i n e " izabrao jedan raunar.
U antropozofskoj medicini opet nalazimo tri energetske
sfere: neurosenzornu, ritmiku i metaboliku, koje se nalaze
upravo ispod vibratornog nivoa kosmikog jajeta. Ovaj model
je nazvan trodelnom organizacijom" s ritmikim elementom
koji povezuje dva polarna elementa. U antropozofiji takode
postoji jedan komplementaran model nazvan etvorodelnom
organizacijom". Prouavanje razliitih carstava, od carstva
minerala do oveka, omoguilo je antropozofiji da definie
etvorodelni sistem koji ukljuuje:
fiziko telo
eterino telo
astralno telo
vlastito Ja
Ovaj drugi sistem nije u kontradikciji s prvim, ve mu
je komplementaran. T a k o smo pokazali da metali imaju
samo jedan vibratorni nosilac (B8), biljke 2 (B8 i B16), s
izuzetkom halucinogenih biljaka koje mogu dostii B56;
ivotinje 3 (B8, B16, B24) a ovek bar 4 (B8, B16, B24, B32).
Uostalom, ovaj aspekt se moe tano odrediti ako se kae da
sastavni elementi etvorodelnog sistema oveka takoe postoje
na tri nivoa, ali su oni u njemu na drugi nain uzglobljeni.
Naa je glava, uostalom, po zakonu analogije, posebno
povezana s carstvom minerala i s korenjem biljke; podsetimo
se da je ljudsko telo, prema alhemiji, preokrenuto (Zemlja-Nebo)
u odnosu na telo biljke. Sistem srce/plua je povezan s listovima a metaboliki sistem s plodovima i semenjem. Moemo
nainiti paralelu s velikim zakonom homeopatije po kome se
smetnje glave lee proizvodima dobijenim iz korenja.

189
Povezujui dva tipa konstrukcije, logiki dolazimo do
klasine definicije temperamenata.
Na nekoliko p r i m e r a emo potvrditi kako se dvojnost
eterino telo/astralno telo izraava bilo tokom fiziolokih
etapa (embriogeneza, diferenciranje) bilo patolokih etapa
(indukcija kancera).
3) Promene energetskih sfera
P r e m a tradiciji, biljke nemaju astralno telo. Pelikan je
predloio da je u t r e n u t k u faza promena programa razvia,
kao to su embriogeneza i indukcija cvetanja, astralnost okoline
ta koja deluje na eterino telo biljke (45).
Mogli smo da pokaemo kako su ove izmene suprotnosmernih sila
korelisane s promenama topolokog redosleda D N K vibratornog nosioca i metala sposobnih
da u u u D N K , kao to su gvoe i bakar. Astralnost sredine
moe, dakle, biti izjednaena s poljem sila koje u datom trenutku
trpi karakteristine izmene i utie na ulazak metala u ovaj
ili onaj deo elije.
K o d ivotinja i oveka, etape diferenciranja takoe
dovode do pojave uporedivih injenica, ali ova bia vise ne
zahtevaju nuno metale iz ishrane: mogu da se poslue metalima u rezervi na mestima sekvestriranja, koja bi na neki nain
bila materijalni nosilac astralnog tela ivog bia.
Iz ovoga bismo mogli da izvedemo zakljuak, poput onog
koji je izveo tajner, da e se, nasuprot biljkama, ivotinje
a pogotovo ovek sve vise oslobaati od okoline; ovo je tano,
ali ne treba zaboraviti da je ova prividna sloboda dvosekla
jer naa mesta sekvestriranja ne znaju da naprave razliku
izmeu bitnog metala koga ima u viku i toksinih metala,
kakvi su kadmijum, olovo ili iva, koji osvajaju elije u zagadenoj sredini.
Indukcija kancera prua drugi, vrlo demonstrativan
primer ovog baleta suprotnosmernih sila koji se u svakom
trenutku odvija u nama i koji odrava ili ne odrava nau
1
homeostazu .
1
Homeostaza:
teu bia.

celina

procesa regulacije koji omoguavaju ravno-

190
Rudolf tajner je 1924. godine pisao: Nije mogue
razumeti kancer sve dok se ne zna da li je re o prevlasti
eterinog tela nedovoljno potisnutog, nedovoljno razgraenog
efektom koji odgovara astralnom telu."
ta, dakle, primeujemo kada uporedimo elije tumora
s odgovarajuim zdravim elijama? elija t u m o r a sadri
mnogo vie metala i prenosilaca metala od zdrave elije, a
indukcija kancera se naroito izraava p a d o m vibratornih
energija a posebno B24 koja odgovara astralnom telu.

D E V E T I DEO

ANALIZA SNOVA
Primanje vibratornih energija u toku faza sna i oivljavanje
-vibratornih nosilaca u toku faza buenja

Prva

glava

VIBRATORNE E N E R G I J E NA LJUDSKOM I
PLANETARNOM NIVOU

Radovi o akupunkturi, homeopatiji i, uopte, o svim

energetskim terapijama, pokazuju da se upotreba vibratornih
energija izraava na razliitim nivoima zavisno od prirode
ukljuenih vibratornih nosilaca, kao i energetskog nivoa na
koji se odnosi. Razmotriemo tri primera ovih interakcija.
1)

Kosmiko-telurske energije

Ove vibratorne energije se na Zemlji izraavaju kosmikim talasima i telurskim tokovima: moemo rei da nas ove
suprotnosmerne i komplementarne sile, koje smo predstavili
na sledeoj shemi, oblikuju:

T a k o , u toku oploenja jajne elije spermatozoidom,

embrion prima etiri energije sumpora (spermatozoid) i
osam energija ive (jajna elija). Ovih dvanaest energija se
odravaju tokom devet meseci trudnoe u unutranjosti celomske duplje. Energije vezane za SO alhemiara
tokom trudnoe takoe dopiru do embriona. Podsetimo se da
postoji 14 osnovnih energija: 4 energije sumpora, 8 energija
ive i 2 energije soli, koje predstavljaju dva kruna suprotnosmerna pokreta viska.
13

194
Postoji i petnaesta energija, koja odgovara zaustavljanju
radiestezijskog viska: ona se, u stvari, sastoji od 14 p r e t h o d n i h
energija u negativnom () svetu, u odnosu na svet u kome se
nalazimo, koji se smatra pozitivnim ( + ) .
as i mesto roenja odreuju tip energetskog proimanja novoroenog deteta, na osnovu vibratornih energija odredenog PBA. D e t e bismo tako mogli okarakterisati njegovim
temperamentom, od Saturnovog do lunarnog, ili ak Plutonovog (sl. 18).
Ove podatke treba suprotstaviti podacima koje pruaju
mitovi i moderna karakterologija. Oni daju dokaz da je astrologija sasvim racionalna, ali da opisuje energetska stanja na
vibratornom nivou.
Zato dogaaji koji se kasnije mogu desiti detetu (njegov
rast, razvoj i, ustvari, itavo njegovo ponaanje) nee zavisiti
samo od vibratornih energija primljenih u trenutku roenja,
ve i od osobina razliitih nosilaca.
Zabeleirno da data energetska konfiguracija nije u tre
n u t k u roenja zapisana na nepromenljiv i k r u t nain; u
stvari, u svakom trenutku, u funkciji kosmiko-telurskih
promena okoline i naslednih potencijala osobe, poredak VN +
VE e moi da evoluira u razliitim pravcima, poevi od
povlaenih puteva.
Tako, u svetlu koncepta para V N + V E , moemo razreiti jedan od problema koji se u ovom trenutku postavljaju
astrologiji, znajui da je logino da dva bia roena u istom
m i n u t u nemaju isti sled dogaaja u svom ivotu, jer priroda
njihovih vibratornih nosilaca nije ista.
Isto objanjenje se moe primeniti, na mnogo suptilnijim
nivoima, na prave blizance, u meri u kojoj, premda imaju
istu D N K , nije izvesno da su primili iste tipove energija koje
dolaze od soli i, tavie, njihove vibratorne energije (VE)
se razlikuju jer oni ne naputaju majinu u t r o b u u istom
trenutku.
2)

Vibratorne energije zive materije

U ivoj materiji, od bakterije do oveka, ove vibratorne

energije uestvuju u nainu delovanja svih ulnih organa, a
znamo da se ne treba ograniiti na pet ula: postoje druga
ula sa svojim specifinim receptorima. Doista, pored naih
pet ula, posedujemo druge organe za opaanje nad-ulnog,

195
organe koji su u sazvuju s vibratornim energijama visoke
frekvencije. To su oni organi koje uglavnom malo poznajemo
i zato ih malo koristimo, pa n a m izgleda nuno da ih razvijamo:
uostalom, informacije koje oni pruaju sasvim je mogue
kvantifikovati (si. 24).
KOSMlCKI RITM0VI

FIZIOLOKI I PATOLOSKI
DOGAAJI

GRAVITACIONE I
ELEKTROMAGNETNE SILE

ELEKTRO-HEMIJSK1
POTENCIJAL
PRENOSILACA

PRIMANJE I
PRENOENJE
SIGNALA OKOLINE

Slika 24. Od kosmikih ritmova do biolokih ritmova.

3)

Vibratorne

energije

ljudskim

tvorevinama

Vibratorne energije se izraavaju u svim ljudskim tvore

vinama, a posebnije u onima koje su nazvane simbolinim.
Zaista m o r a m o biti svesni da je ovek, koristei svoje vibratorne
13*

196
energije, sposoban da ih prenese ne samo na predmete kojima
se slui ve isto tako i na sve sto stvara mentalno i na sve to
zamilja.
Zato je J u n g mogao da skrene panju na krajnji energetski potencijal arhetipova, ali to takoe predstavlja razlog
iz koga se u svim tradicionalnim magijama mogu izvesti
prenoenja energije poev od jednog nosioca. M n o g i m a od
nas je vrlo teko da shvate kako grafike oznake simbola
(na primer, nacrtan znak U r a n a
emituju specifine
energije u vezi s izvorom (planetom U r a n ) , i da se moe optiti
ili, pak, leiti simbolinim oblicima, bilo da su to mandale,
petozvea ill neiji rukopis.
Razlog ovog nerazumevanja poiva u injenici da su
neki od naih receptora za te natulne (suprasenzitivne)
energije kao uspavani. Sledstveno tome, signali se zaista emi
tuju, ali nastavak sleda dogaaja ne moe da se dogodi, a
bie, na taj nain odseeno od kosmosa, biva gluvo za muziku
sfera. U drugim sluajevima, receptori funkcioniu dobro ali
ne dolazi do prenoenja informacije izmeu naeg metabolizma, nesvesnih struktura i nae svesti: simbol je dobro delovao,
ali mi toga nismo svesni, tako da neki dogaaj koji je na izgled
sluajan ne povezujemo sa stvarnim uzrokom jer u sledu
dogaaja suvie etapa nedostaje. Onda na vibratornom nivou
shvatamo zato nae nesvesno skriva teko zamisliv zbir
informacija, od kojih samo jedan beskrajno mali deo dopire
do nae svesti, ali neke tehnike dodira s nesvesnim m o g u
ponekad da omogue da ih naslutimo: navedimo hipnozu,
meditaciju, san, m o medija, sofrologiju, itd. Tako, ova dva
sluaja neprimanja signala (bilo zbog slabosti receptora,
bilo zbog blokade svesnog) nisu ni nenormalni niti nesavladivi,
jer je mogue probuditi nove receptore, nauiti prenoenje
signala kroz nae razliite sfere i toga postati svestan.
Simboli, takvi kakvim n a m ih je prenela tradicija, p r e d stavljaju seanje na jednu civilizaciju globalnog tipa, koja je
bila sposobna da na vise vibratornih nivoa nasluti meudejstva
bia s njegovom okolinom i s kosmosom. Isto tako, simboli,
takvi kakvi n a m se pojavljuju iz dubina psihe, u naim snovima
ili u umetnosti, predstavljaju male energetske bleskove naeg
globalnog bia koje se probilo kroz filtar svesti.
Ako ne vodimo rauna o postojanju i karakteristikama
tih vibratornih energija, iva bia n a m deluju kao da su marione-

197
te koje pokreu nevidljivi konci i ije ponaanje moe izgledati u isto vreme sluajno i nenormalno.
Ako, naprotiv uinimo napor i pokuamo da razumemo prirodu, poreklo i mesta delovanja ovih konaca, konstatujemo da
se namee znaajna koherentnost. Vie se s nama ne titraju
misteriozne sile koje nas prevazilaze: oseamo se sastavnim
delom kosmosa, u r e e n e celine koju je dovoljno pojmiti,
metodino i strpljivo.
T a k o sloboda kojom raspolaemo nije nedostatak determinizma; kada b u d e m o upoznali prirodu tih niti (ili talasa)
koji nas povezuju sa svemirom, kao i njihove zakone medudelovanja, biemo slobodniji da ih menjamo u skladu sa
svojom voljom. To je ono to bismo mogli nazvati moguom
kosmikom evolucijom oveka. Ukoliko bismo ovu evoluciju
preterano pojednostavili, mogli bismo zamisliti kako smo
p o p u t estica oivljenih spiralnim kretanjem oko jednog
centra:

U funkciji kosmiko-telurskih emisija, naih naslednih

potencijala i svih razmena sa sredinom (ishrana, disanje, itd.),
na molekulskom nivou moemo izdrati etape amplifikacije
i delecije koje e, videli smo kod kancera, postupno sasvim
izmeniti na nain funkcionisanja.
Ako su n a m dostupni trenuci u kojima situacije ovog
tipa postaju u velikoj m e r i mogue, moi emo, bivajui
toga svesni, da na neki nain utiemo na pravac ove evolucije.
D r u g i m reima, zakonima funkcionisanja, koje smo videli
na delu u jednom neusmerenom pravcu u vezi s kancerom,
i s nekim determinizmima diferencijacije kao to je cvetanje,
moe se voljno ovladati u smislu line evolucije i punog
procvata svesti.
Videemo da jedan od najelementarnijih naina da se
postane svestan i da se stvori ili amplifikuje kanal izmeu svesnog i nesvesnog, predstavlja prouavanje snova.
Zabeleimo da u mnogobrojnim takozvanirn primitivnim narodima, pleme zaista moe odluiti da se premesti za
stotinak kilometara ako je jedan od lanova sanjao simbolian

198
san ije se znaenje pokazalo kao predskazujue. Svi znamo
da su velika otkria nastala u snovima. Naravno, tu takoe
san ne sanja bilo k o : kada u vezi s ovim navodimo Mendeljejeva ili Poenkarea (Poincare), implicitno shvatamo da su oni
u snu nali reenje problema koji im se uporno nametao tokom
niza godina.
Tako je D. Mendeljejev dobio nadahnue za svoj sistem
hemijskih elemenata meajui karte. Napravio je za sebe
pil karata sa 63 elementa poznata u njegovo vreme i koristio
ga je umesto obinih karata, beleei sve dobitke. Otiao je
da spava i u snu video sistem. na kome je radio pipajui u
mraku, ali u smeru suprotnom o n o m vienom u snu. Probudivi se, zapisao ga je promenivi samo jedan element: tako je
doao do svoje uvene klasifikacije.
Isto je tako Nils Bor (Niels Bohr) shvatio koje izmene
treba nainiti na Raderfordovom (Rutherford) modelu atoma
u toku jedne apsolutno fantastine onirike vizije koja mu
je simbolino pokazala planetarni sistem s izvesnim obaveznim kretanjima.
Mogli bismo navesti mnoge druge p r i m e r e : Kekilea
(Kekule) za strukturu benzena, A. Poenkarea za automorfne
funkcije u matematici, M. Gepert-Magera ( M . Goppert-Mager) za magine nuklearne brojeve, itd.
Ovi primeri, u stvari, pokazuju da ukoliko bi n a m bile
dostupne nae periferne energetske sfere, samim tim bi n a m
bila dostupna masa informacija koje bi n a m omoguile da se
bolje prilagodimo svetu koji nas okruuje i da postupno proniknemo u njegovu prirodu.
TJ ovim primerima, vibratorni nosilac je sam ovek i njegov mentalni potencijal koji mu omoguava da povee informacije koje je primio u snu u jedan razumljiv model koji se
moe uklopiti u kulturu epohe.
Kako nae nesvesno radi?

Druga glava

BUDNA

STANJA

STANJA

SNA

Ovde se neemo podseati svih radova koji su u svetu

ostvareni na razliitim fazama sna. Recimo ukratko da elektroencefalogrami pokazuju da uglavnom postoji 5 naizmeninih
faza, od kojih se svaka sastoji od faze lakog sna i faze paradoksalnog sna. U toku t i n faza paradoksalnog sna, mi sanjamo.
Ove faze se belee na elektroencefalogramima jer pokreti
oiju koji ih prate daju vrlo karakteristine zapise.
Izabrali smo drugi pristup, pristup merenja vibratornih
energija osobe u toku spavanja. Tako, bilo koji da je vibratorni
nivo nekog bia (od B2 do B56) u toku dana, njegovo telo
e tokom spavanja vibrirati uglavnom na B16, poput veine
biljaka.
Nivoi B24 i B32 ili vii od toga m o g u se tada otkriti
pomou radiestezijskog viska na nekoliko metara iznad spavaa. Konstatujemo, naime, da razliite energije odreenog
P B A prolaze kroz tih nekoliko metara iznad uspavanog tela.
Lako je potvrditi da, t o k o m sledee faze buenja, fiziko
telo vibrira s istim P B A kao ono to je bilo detektovano u
toku noi iznad spavaa. Po buenju, vibratorni nivoi frekvencija viih od B16 e ponovo ukljuiti fiziko telo i bie
ponovo merljivi pomou radiestezijskog viska, ali e u odnosu
na p r e t h o d n u fazu budenja biti izmenjeni svim vibratornim
energijama koje su u toku noi primili. Kada uporedimo
P B A neke osobe i | v i b r a t o r n e energije izmerene u njenim
snovima, konstatujemo da te energije, koje je primila u toku
sanjanja, kasnije oivljavaju njen b u d n i ivot. Tako je dan
obojen energijama s kojima je osoba bila u dodiru tokom noi,
ak i ako nema stvarnih materijalizacija tih energija.

200
Ali gde krue te iskljuene vibratorne energije fizikog
tela tokom noi?
Predlaemo hipotezu p r e m a kojoj bi neke suptilne ener
gije bia ulazile u sazvuje s telurskom m r e o m planetarne
kohezije nazvanom H a r t m a n o v a ( H a r t m a n n ) mrea (sl. 25).

Slika 25. Interakcija kosmiko-telurskih energija i vibratornih energija

ljudskog bia u budnom stanju (A) i stanju sna (B). U budnom stanju
predstavili smo ljudsko bie sa 7 vibratornih nivoa: B8 do B24. Tokom
faza sna, ostaju samo 2 vibratorna nivoa B8 i B16; drugi nivoi su sada na
Hartmanovoj reetki.
. Hartmanova reetka

Trea glava

OSNOVNI ZAKONI VIBRATORNE ENERGETIKE

K R O Z A N A L I Z U SNOVA

Analizirajui snove, moemo ponovo doi do svih osnovnih zakona vibratorne energetike, a to s u :
hijerarhija energija
razdvajanje i ponovno kombinovanje energija
inverzija energija.
1)

Hijerarhija

energija:

heterogenost
frekvencija

prenoenja

vibratornih

Da bismo ilustrovali razliite tipove informacija koje

n a m prua analiza snova, opisaemo i deifrovati nekoliko
simptomaticnih snova dajui prvenstvo najperifernijoj od
energetskih sfera, to jest globalnom nivou kosmikog jajeta.
Carstvo minerala poseduje jedinstvenu frekvenciju: B8,
a ista je stvar i s biljnim carstvom: B16, uz nekoliko izuzetaka. Raznolikost ova dva carstva poiva na pravcima vibracija
(P) i na amplitudi (A). Suprotno ovakvom stanju stvari,
ljudska bia pokazuju vrlo veliku heterogenost globalnih
frekvencija bia (od B2 do B56 i ak B152, brojke kod koje
je primanje zasieno) a pored toga pokazuju raznolikost
posebnih frekvencija svakog pravca. Poseban pravac (2 ili
a, itd.) moe biti, na primer, na B8 ili ak B2, dok kosmiko
jaje tog bia u svojoj ukupnosti moe da vibrira na B32 ili
B56. Analiza snova e n a m omoguiti da otkrijemo poreklo
ove raznovrsnosti.
Hijerarhija energija: B2, B8, B16, B24, itd. esto se
sree u snovima.

202
Osoba sanja da leti s oseanjem snanog zadovoljstva":
njene frekvencije naglo prelaze sa B8 na B32.
Osoba sanja da propada u bezdan, ili da silazi niz nizbrdicu svom brzinom gubei kontrolu n a d vozilom, ili, pak,
da promauje stepenik": situacija suprotna prethodnoj s
naglim p a d o m frekvencija sa B32 na B8.
itave noi osoba sanja ivotinje": ona ima Venerinu
strukturu i vibrira na B24. ivotinje koje vidi u snu su Venerinog tipa i vibriraju p o p u t nje na B24.
Osoba sanja da se uvek nalazi u konfliktnoj sitxiaciji
u kojoj je napadaju ljudi naoruani revolverima, u avionu koji
se sunovrauje ili u vozu koji iskae iz ina. Sve je samo eksplozija, zemljotres, i t d . " : osoba je Venerin tip i vibrira na B8
tako da su njene veze s kosmosom izuzetno slabe na nivou
metala (B8) koji se nalazi u revolveru, avionu ili vozu.
2)

Razdvajanje

vibratornih

energija

njihovo

restrukturiranje

ta se deava kada ljudsko bie koje poseduje specifian

energetski sistem ( V N + V E ) trpi p r o m e n u koju u optem
smislu moemo nazvati stresom?
U P B A nastaje disharmonija na nivou ove ili one energetske sfere i ona e se odraziti u isto vreme na nivou perifernih sfera povezanih s centralnom k o m a n d o m i, naravno,
na nivou niih sfera iji najnii nivoi organizacije odgovaraju
svakoj od naih elija.
Videli smo da se na molekulskom nivou ovo izraava delecijama, amplifikacijama, translokacijama, drugim reima dubokim preureenjima molekula D N K . Posle dueg ili kraeg
vremenskog perioda, koji zavisi od evolutivnog nivoa prouavanog bia (od biljke do oveka), konstatovali smo promenu
u prirodi, broju i ureenju odreenih nizova baza D N K ,
koje uglavnom pripadaju grupama ponovljenih nizova baza
konstitutivnog heterohromatina.
Na vibratornom nivou smo konstatovali opadanje frek
vencija ove ili one energetske sfere praeno postupnim ustaljivanjem drugog tipa primanja i prenoenja signala okoline,
kao i sticanjem nove vibratorne harmonije.
Na nivou snova, moi emo da pratimo varijacije ovih
vibratornih energija mnogo p r e nego to se njihovo m e u -

203
dejstvo s razliitim vibratornim nosiocima izrazi materijamo
merljivim efektima.
Analiza snova n a m omoguava da uoimo taj pad vibratornih energija kao b o r b u u kojoj se sukobljavaju stari vibratorni nosioci ( S t a r i " ovek alhemije) i novi potencijalni
nosioci koji m o g u da b u d u stvoreni u toku tog dela koje predstavlja pravu alhemijsku transformaciju bia. Stari ovek
umire, a raa se ili se ponovo raa neki drugi ovek: novi
ovek e biti sainjen od fragmenata prvog oveka sloenih
u novi redosled. Ovde vidimo savrenu analogiju izmedu onog
to se dogaa na nivou D N K (preureenje nizova baza) i
onog to se zbiva na psihikom planu.
Analizirajui snove, pratiemo nain na koji e osoba
nesvesno pokuati da restrukturira svoje vibratorne energije
da bi stekla novu energetsku harmoniju.
D v a reenja su a priori mogua: opadanje frekvencija u
samo j e d n o m pravcu, kao to smo to ranije videli, ili smanjenje
broja pravaca vibracija na globalnom nivou kosmikog jajeta.
Ovi pokuaji reorganizacije, koji se s vremenom ponavljaju, odraavaju se na nivou snova pojavom specifinih vibratornih energija ije napredovanje moemo pratiti preko vibratornih nosilaca koje proimaju. T a k o je mogue proveriti
kako informacije iz nesvesnog prelaze u svesno i naroito
ispitati da li postoji napredak u integraciji tih informacija
nesvesnog. Ovaj razvoj e se izraziti pojavom sve naglaenijih
simetrija, na jednom ili na vise od tri nivoa PBA: pravcu,
frekvenciji ili amplitudi.
Analizirajmo nekoliko primera toga razvoja.
Osoba sanja devojku koja je umrla i koja se ponovo
r a a " : osoba je Marsov tip s P: 1, 2, 3, g, 4 i B: 40, 8, 40,
40, 40. Pokojnica je, u stvari, osoba koja sanja i koja se jo
koleba izmeu svojih energija Marsovog tipa, koje upravo
opadaju, i svojih buducib. energija Jupiterovog tipa, koje se
upravo uspostavljaju.
Zena koja sanja trai skrivene predmete ili bia. Zato
m o r a da odie slojeve tkanina, krpa, prekrivaa naslaganih
jedni na druge: na primer, jedna zakopana krpena lutka biva
ponovo izneta na p o v r i n u " : ena koja sanja je Marsov tip s ist o m energetskom strukturom kao i prethodna osoba. U tim snovima postoji vizualizacija razliitih energetskih omotaa koji e
se odvojiti tokom alhemijske transformacije (B40 e postati
B8 a potom B2) i koji e se kasnije uklopiti u novi poredak.

204
Isti dogaaji se odigravaju s osobama koje bivaju iseene na komade a p o t o m trenutno ponovo sastavljene": kroz
ovu simboliku raskomadanog i ponovo sastavljenog Ozirisa
vidimo kako proces transformacije napreduje i postaje sve
opresivniji. Veze nesvesno/svesno se upravo menjaju i prolazak informacije se odvija s potekoama. Transformacija,
bilo da se deava na molekulskom, elijskom nivou ili na nivou
itavog organizma, teka je iz termodinamikih razloga a
naroito zato to se osoba koja sanja, zbog svog vaspitanja i
kulture, opire t o m e da njenu linost osvoje traumatizirajue
injenice njenog nesvesnog. Deluje kao uronjena u haotinu
m a g m u iz koje ne vidi mogui izlaz i malo-pomalo shvata
da se njene emocije, senzacije, oseanja i nain poimanja
sveta duboko menjaju. O n a sebe vie ne prepoznaje, pos
taje neko drugi.
Opaam da prvu cifru nekog broja izostavljam a da
drugu stavljam na njeno mesto. K a u mi, na primer, 126,
a ja piem 26 ili 216. . . " : na molekulskom nivou se u fazama
stresa, odvijaju dogaaji koje u velikoj meri moemo porediti
s onima na energetskom nivou. Uloga koju u ovom snu igraju
brojevi jeste uloga koju imaju nukleotidi A , T , C i G ; nizovi
baza D N K se prekidaju, amplifikuju, razgrauju, menjaju
mesto. Iz ovog proizilazi da e signali okoline biti primljeni
i otposlati razliito, proces teleakcije je programiran da se
razvija.
Sistemsko prouavanje parova V N + V E ovih dvaju
bia Marsovog tipa pokazuje da su mogue samo tri vrste
razvoja. Predstavljamo ih na slici 26 na kojoj su nove simetrije
prostorne i vremenske jasno pokazane. Mogao sam da
ih u vise sluajeva eksperimentalno proverim.
l a : M a r s . Disimetrija u pravcu 2.
l b : Sumpor. Gubitak pravca g i istovremeno pojava
savreno simetrine strukture, u isti m a n na prostornom i
vremenskom nivou. Ova energetska struktura je, sa strukturom
ive i soli, jedan od osnovnih sastavnih delova alhemijske
operacije. Videli smo da ona predstavlja jednu od energetskih
osnova kancera, kako t o k o m njegovog indukovanja tako i
njegovog unitavanja.
l c : Jupiter. Kao i kod sumpora, postoje etiri pravca,
ali s novom termodinamikom ravnoteom: P: b d, 2, g.
Sauvani su samo pravci 2 i g iz prethodne strukture M a r
sovog tipa, ali je ponovo n a e n a frekvencijska simetrija (B

205
40). Ova promena od Marsa ka Jupiteru je mogua, ali se
vrlo teko doivljava: na patolokom nivou, ona se iskazuje
dubokom p r o m e n o m temperamenta. T a n o je da neobuzdan
i esto nedosledan ratnik sebe teko moe da zamisli kao
nekog ko biva privuen neizbenim i opresivnim kosmikim
redom.
1d: M a r s sa dve suprotnosmerne B 8 : sauvana je struktura Marsovog tipa s p e t pravaca vibracija. Frekvencijska simetrija je steena opadanjem sa B40 na B8 u pravcu 4 suprotn o m pravcu 1. Ova vibratorna struktura s nivoom frekvencija
B56 i dve suprotnosmerne B8 daje sposobnost vidovitosti
koja se, ispravno kontrolisana, moe koristiti za poveanje
energije receptivnih bia s kojima smo u vibratornom skladu.
Zaista, osoba koju oivljava ova vibratorna struktura snano
osea disimetrije i energetske nedostatke kod osoba koje vibriraju u istim pravcima kao ona. Ona tako moe stei sposob
nost da svoje vibratorne energije prenese onome ko ih je

Slika 26. Mogui razvoj vibratornih energija jedne konfiguracije Marsa.

a) Mars: 1 2, 3, g, 4; b) Sumpor: 1, 2, 3, 4; c) Jupiter: b, d, 2, g;
d) Mars: 1, 2, 3, g, 4 sa suprotstavljenim 2B8. Prikaz vibratornih energija
u obliku histograma sueljen s dinamikom predstavom line reetke
omoguava da se bolje razlue razliiti prostorni i vremenski tipovi
simetrije.

206
lien. M e t o d e elektrobiofotografije (Kirlijanov efekat) primenjene na ove dve osobe, p r e i posle tretmana, omoguavaju
da se m e r i proces prenoenja energije.
3)

Inverzija energija

Razdvajanje energija se moe obaviti izmedu direktnih

i invertovanih energija. Dovoljno je zbrajanje da bi se dobio
rezultat energija primljenih u toku noi. U z m i m o neke primere:
Leala sam u krevetu s nekim ovekom koji je liio
na mog brata i koji je hteo da me siluje. Zatim me je jurio noem i nala sam se pritenjena uza zid. Umesto da me ubije,
moj napada je okrenuo no ka sebi i ubio se. Da bih se spasla,
popela sam se irokim stepenicama trei": osoba koja sanja
je Marsov tip sa B56 u svim pravcima. Ona moe kosmiko-telurskim prenosom da dostigne vrlo visoke vibratorne nivoe
p o p u t B2240. Osoba koja je napada takoe je Marsov tip
ali invertovan na B32. Razliiti stupnjevi sna pokazuju razvoj
vibratornog sueljavanja: kada se ubija, napada pada sa
B32 na B2. Na kraju sna nalazimo tipinu hijerarhiju energija
s uspinjanjem uz stepenice.
Ovaj san se moe saeto izraziti sledeom s h e m o m :

Tako imamo jasnu ilustraciju ukljuenja suprotnosmernih

i komplementarnih sila: ako jedna od unutranjih sfera kosmikog jajeta dovoljno dugo trpi invertovane energije, doi
e do transformacije na nivou njenih vibratornih nosilaca
(vratiti se na sluaj kua u kojima se javljaju oboljenja od
kancera). Iz ovoga e postupno proistei sticanje B8 na nivou
jednog pravca kosmikog jajeta etapa koja u potpunosti
odgovara alhemijskoj transformaciji zatim, eventualno,
promena temperamenta ili sticanje dva suprotnosmerna B8.
Postojala su dva akvarijuma, jedan iza drugog, povezana crevom. U o n o m bliem meni bile su lepe ribe. U d r u g o m

207
su bile okruglaste ivotinje s c r n o m mrljom po sredini, koje
sam poistovetila s krpeljima. Bojala sam se da te ivotinje ne
n a p a d n u ribe. U jednom t r e n u t k u se metalni sto, bez sumnje
od gvoa, na kome se nalazio akvarijum s ribama, rasprsnuo
i popustio. Akvarijum sam uhvatila tano p r e nego to je pao,
i stavila s a m ga na zemlju, na zaista stabilnu podlogu. Drugi
akvarijum, b u d u i da vie nije bio u stabilnom poloaju,
napola je bio oboren i odvojen od akvarijuma s ribama".
Ovaj san je sanjala ista ona osoba koja je sanjala i prethodni.
Nalazimo istu vibratornu s h e m u : direktan M a r s na B56
ili iznad B56, ilustrovan akvarijumom s ribama koji ostaje
na visokom nivou vibracija, bilo da je na metalnom stolu ili
sputen na stabilnu povrinu. N a s u p r o t t o m e , akvarijum s
krpeljima je M a r s invertovan na B32 i on pada na B8, B2,
kako se odvaja od akvarijuma s ribama.
Interesantno je porediti podatke ovog sna s podacima
iz drugog sna koji je iste noi sanjao ovek koji ima iste vibratorne karakteristike kao ova ena koja sanja, to jest:
P : l , 2, 3,g, 4.
B : 56
T r e b a da s jednim prijateljem istraivaem iz ifa
na Iveti o d e m da vidim . M o n o a (J. M o n o d ) u Institutu
Paster. Dolazimo u veliku zgradu i traimo kancelariju da
bismo se izdvojili i na m i r u diskutovali p r e susreta s Monoom.
U svakoj prostoriji u koju ulazimo ili ve ima ljudi ili, im
se smestimo, ljudi ulaze i uznemiravaju nas. Tako u zgradi
provodimo mnogo vremena penjui se i silazei. Na kraju
nalazimo usamljeno mesto i poinjemo da diskutujemo.
Moj prijatelj je edan i pije vodu iz boce s mineralnom vodom
koja je rashlaena u velikoj posudi s vodom i ledom. Vraa
bocu u p o s u d u i mi nastavljamo diskusiju. Malo kasnije i
ja oseam e, ali u trenutku dok u z i m a m bocu shvatam
da je ona poluprazna, da nije zatvorena i da je tako voda
iz posude moda ula u nju. Pribliim se posudi i konstatujem
da je ispunjena c r n i m otpacima i onda odluim da ne pijem."
Nalazimo p o t p u n o iste energetske dogadaje kao u prethodn o m s n u : boca s vodom je Marsov tip na B56: to je, u stvari,
vibratorna energija onog ko sanja. Voda u posudi je Mars
invertovan na B32 i ona opada kako sanja postaje svestan
njene tetnosti i odluuje da je ne pije. Problem koji se postavlja u snu je, uostalom, smeten u optiji kontekst jer 2. M o n o
vibrira u torn snu kao invertovani M a r s na B56.

etvrta glava

VELIKI

S I M B O L I N I SNOVI: ISTRAIVANJE
SIMBOLA K R O Z SNOVE

K a o to smo ve primetili, u b u d n o m stanju vibriramo

u harmoniji sa simbolima o kojima sanjamo.
T a k o , na primer, ena koja je doivljavala alhemijsku
transformaciju, otkrivenu maloas opisanim snovima o komadanju ljudi, u nastavku prolazi kroz obnavljanje:
Postoji jedna ogromna statua enskog Bude u leeem
poloaju. Ljudi dolaze da vide otkrie. . . Statua se uspravlja.
Ogromna je. N a d o h v a t ruke su joj sasvim mali ljudi. Ona
ih hvata laganim i mehanikim pokretima i ubija ih. . ."
T r l j a m lea o zemlju p o p u t zmije koja hoe da se oslobodi stare kouljice ili kao neko koga svrbe lea."
U ova dva sna je lako proveriti da je osoba restrukturirala svoj P B A i povratila homogene frekvencije. San o
enskom Budi nije neobian. Isto je tako vrlo esto da ovek
dananjice sanja alhemijske gravire iz Srednjeg veka koje
nikada nije video.
Tako J u n g (46) opisuje sluaj ene koja je, da bi ilustrovala jedan od svojih snova, nacrtala jedan crte. Taj crte
predstavlja enu-zmiju sa zmijom koja se pomalja iz njene
genitalne zone, s petozranom zlatnom zvezdom, s pticom
koja slee nosei u kljunu granicu sa cvetovima od kojih
su etiri postavljena u vidu krsta, a najznaajniji m e u njima
je pozlaen.
Ovaj crte, dakle, pokazuje zapanjujue analogije sa
slikom 4 iz Rosarium-a Philosophorum (47) na kojoj KLralj i
Kraljica slave svoje venanje silazei u b u n a r Merkurovog
tipa koji se poistoveuje s Kraljiinim seksualnim organima.

209
Ova slika, u stvari, predstavlja izraz energije P4 sumpora na
frekvenciji B24.
Jedna ena sanja primordijalne energije u vidu energija
kristala:
Nalazila sam se u nekoj tenosti teoj od vode, tamnijoj,
i sa svih strana sam bila okruena nebrojenim razliitim geometrijskim oblicima koji su imali zapreminu. Izgledalo mi
je da je svaki oblik bio drukiji, ali verovatno da je u daljini
bilo istovetnih oblika: u stvari, imala sam prividenje, na
maloj udaljenosti, koje je bilo siuno i koje je tenost, suvie
teka, uinila nejasnim.

Oseala sam da su svi ti oblici siuni, ali i ja sam bila

isto tako mala kao i oni. Bila sam uverena da sam jedan od
t i h geometrijskih oblika i, u isto vreme, da sam u svom sopstvenora telu, da sam to u potpunosti ja.
Svi ti oblici i ja sama vrlo smo se polako, harmonino
udaljavali, premda u svim pravcima, noeni kretanjem tenosti. Ponekad smo se doticali, ali bez ikakvog udara."
ena koja sanja dodaje da je u trenutku buenja mislila
kako je ponovo imala oseaj da je fetus ali na elijskom nivou;
znala je da se to dogaalo u njenom sopstvenom telu, na
elijskom nivou.
Ona je Venerin tip., na nivou B40

. Ona doista za

vreme sna prima sve energije sadrane u fetusu koji sam vibrira
na istom vibratornom nivou kao i ona: B40. Podatak
14

210
da sanja sasvim razliite oblike kristala koji iraaju zapreminu
takoe je indikativan; nairne, 7 velikih tipova kristala: kockast,
estougaon, romboedrian, ortorombian, itd., reprodukuju
sve tipove temperamenata od Saturnovog do lunarnog, i
zaista su implicitno sadrani u 12 pravaca fetusa u u n u t r a njosti celomske duplje.
Mnogobrojni su primeri snova u kojima spava ponovo
doivljava itav niz dogaaja opisan na nekom svetom mestu.
Daemo dva p r i m e r a :
Dogodila se neka kataklizma na zemlji i ostalo je samo
nekoliko preivelih. Sve je bilo zagaeno. Rekla sam preivelima da z n a m mesto na kome rastu zasticeni liajevi. Sauvali
su se u pei jednog pekara. Da bi se do nje dospelo, trebalo
je uspeti se uz stepenice. Bila sam na elu grupe a pratilo
me je sedam lica i imala sam utisak da jedno nedostaje. D o d o smo do pei koja je bila crna i pojedosmo liajeve. Z a t i m poved o h preivele ka m e s t u koje je bilo poteeno a jedino sam
ja znala za njega. Radilo se o jednoj vrlo zelenoj dolini s rekom,
zatienoj planinama. Tu su ivele ivotinje i price."

Bilo da je re o tekstu ili crteu, nalazimo est dvostrukih

pravaca line reetke. e n a koja sanja poseduje energije b o ginje Izide koja vodi preivele posle velike katastrofe.
D v a sledea sna, koja je sanjala Kristina, takoe su vrlo
indikativna. D r u g i je iznela u svojoj knjizi Onostrani svet
(48), dajui, uostalom, drukije tumaenje od ovog koje emo
sada izloiti.
Blatnjava voda je prekrila itavu dolinu i jo narasta
velikom brzinom. Nekoliko mladih ljudi je blizu prilino

211
strme padine brega i pokuava da se spase, ali blatnjava voda
narasta tako brzo da smo ponekad zahvaeni sve do pasa.
Padina brega je klizava od blata, n e m a vise vegetacije, ali
su ponegde neka stabla ostala. Sve klizi (blato) i teko je izvui
se jer imamo tek toliko vremena da n a e m o vrst koren da
bismo se izvukli iz blata. Ono se, bledouto, penje neverovatn o m brzinom, bez talasanja, ogromno prostranstvo blatnjave
vode. Nekoliko nas, ali svako ponaosob, uspeva da se izvue
i da tri ka vrhu kosine. Tu je neka kuea koja ima jednu jedinu
prostoriju sa irokim etvorougaonim otvorom u zidu ali
bez kapaka i prozorskih okana. Ta odaja je natrpana ljudima
i pedesetak glava kroz prozor s panjom posmatra nae napore.
K a o da je blato prekrilo tlo sve do prozora.
K a d a jedan po jedan stignemo, taj prozor nam je nadohvat ruke i ti ljudi n a m pomau da kroz njega udemo pruajui n a m ruke. Ali umesto da ostanemo tu poput njih, mi
koji smo svesni opasnosti ne austavljamo se ak ni da im to
kaemo i nastavljamo da beimo. Prolazimo kroz odaju velikom
brzinom, nalazimo podrumska vrata, i razliitim hodnicima
podrumskog lavirinta ponovo se penjemo (podrumi su na visini)
na povrinu male varoi, svako svojim sopstvenim putem.
K r o z podrumske prozore, preko stepenica, itd. Izbijam, na
jednu n o r m a l n u ulicu, u kojoj nema guve, u gradu koji lei
visoko na planini; vidimo da jedan po jedan izlaze preiveli
i prepoznajemo se, iz daljine se smeimo zadovoljni to vidimo
ovog ili onog prijatelja koji se spasao. Koa n a m je smeecrvena,
razlikujemo se fiziki i psihiki. Skupljamo se u grupe i nas
je estoro ili sedmoro mladih i zadovoljnih to smo se izvukli,
oslobodili, opustili.
U toj grupi, odjednom, shvatam u kojoj meri smo razliiti: smeecrvene koe, neki od nas imaju znake infekcije
ili ozbiljne opekotine na licu (napukla koa, naduvena, zguljena),
naroito jedan koji je dole bio bolestan. I zbunjeno primeujem da smo sada iz osnova bioloki drukiji, mutirani.
Odjednom se jedan od nas osea lose, iskolaenih oiju,
iznenaden onim to se s njim zbiva. Onaj koji je bio bolestan
mu kae: T o je to, sasvim si beo, grozniav, i tebe e to
obuzeti; videe, to stvara oseaj krize, jedne vrste (borbe?
buncanja?) i posle p r o e . "
Varijacije vibratornih energija opisane u ovom snu, a
koje se odnose na osobu Saturnovog tipa

14*

identine su

212
v i b r a t o m i m energijama opisanim u 38. odeljku Egipatske
knjige mrtvih. Ali ovaj san isto tako pruza dodatne informacije
na d r u g o m nivou stvarnosti. Varijacije vibratornih energija
predstavljaju takoe varijacije ovih energija u ivim elijama
u fazama intenzivnih hromozomskih i jedarnih preureenja.
T a k o stabla koja su izdrala poplavu odgovaraju energetskom
nivou blokova konstitutivnog heterohromatina koje smo opisali u ovoj knjizi a koji cuvaju jedro od svih nedaa. Lavirint
p o d r u m a takode ima iste energije kao navojci molekula D N K ,
posebno kada je on oivljen, kada se iseca, translocira, kada
se u njemu odvijaju inverzije, itd. U ovom snu, kao, uostalom,
i u p r e t h o d n o m koji je sanjala druga osoba, nalazimo preivele, vodia preivelih (Izida), est do sedam pravaca: 6
pravaca reetke i krug. O n a koja sanja shvata da su preiveli
razliiti, naprosto zato to su u toku ove t a m n e faze", u
toku ove alhemijske transformacije, koja je prava kataklizma
makromolekula, mnogi elementi promenili mesto.
Ulazim u etvrtasto dvorite okrueno visokim k a m e n i m
zidom i poploano istroenim velikim ploama. Sunce na
intenzivno plavom n e b u ari, dajui utisak o m a m n e toplote.
U sredini dvorita, kamena ograda ukraena metalnim lukom
deluje kao stari b u n a r . Tu se eta nekoliko osoba. K a d a se
pribliim ogradi bunara, ljudi izlaze iz dvorita na dvoja
vrata. O n d a p r i m e t i m da nije re o bunaru, jer je ograda p o stavljena na samo tlo, ve da je u njenom k r u n o m prostoru
(prenika oko metar i pedeset) kamenje u obliku kvadra tako
rasporeeno da stoji u s p r a v n o : postoje dva velika kamena
i sedam ili devet malih, a svi zajedno stvaraju apstraktan
crte iji mi smisao izmie; crte nije geometrijski, ali ostavlja
utisak japanskog kamenog vrta (zen): ti apstraktni oblici
imaju neki smisao. Videi to kamenje, z n a m da je re o eksperimentalnom predstavljanju jednog kosmikog zakona starog
koliko i svet, i da su stari m u d r a c i sve to podigli da bi o m o guili razumevanje njegovog delovanja.
Proces se onda pokree: jedan od dva velika kamena
ostaje nepokretan, ne u sreditu, ve kao drugi centar
elipse. S e d a m ili devet malih kamenova okreu se u odredenom
pravcu vrtoglavom brzinom, dok se drugi veliki kamen okree
po orbiti u suprotnom pravcu. Kamenje se ne sudara a ipak
kohezija sistema potie od trenja suprotnosmernih pokreta,
a ne samo od privlaenja ka sreditu.
Z n a m da se ova struktura odnosi na jednu osnovnu
energetsku shemu. U stvari, izgleda mi da je rec o zakonu

213
p r i r o e n o m svim s t r u k t u r a m a ovog tipa bilo koji da je mikrokosmiki ili makrokosmiki nivo stvarnosti.

O n d a , prouavajui dublje proces, primeujem da

veliki nepokretni k a m e n predstavlja sredite (ili faktor) koje
je kao takvo funkcionisalo u prolosti, ali koje sada vise nema
tu ulogu. Smatrajui ga nepotrebnim, u z i m a m eki i razbijam
taj drugi kamen. Odjednom zbog toga oseam kajanje mislei
na m u d r a c e koji su ovu konstrukciju podigli.
O n d a dolaze tri osobe, Ajntajn, Jung i jedan trei
ovek, sme, mrav i p u n dostojanstva, elegantno obuen.
U prvom t r e n u t k u me umiruju govorei da nisam napravila
greku razbivi taj kamen. Ajntajn onda uzima re i nauno
komentarie taj zakon. Z a t i m mi ga J u n g objanjava iz psiholokog ugla; trea linost ga onda analizira na treem nivou
stvarnosti. Ovoga se sna priseam po drugi put u toku noi,
da bih bila sigurna da ga neu zaboraviti, i po buenju se
svega seam vrlo precizno, izuzev onoga to mi je bilo reeno."
Ceo ovaj san opisuje razmene energije u toku furikcionisanja mikrotubule strukturne i fundamentalne jedinice svih ivih bia koju moemo uporediti s osnovnim
nacrtom kue. To je ona struktura koja dri" itavu eliju
i ija se energija doista moe usmeriti u jednom ili, pak, u
suprotnom pravcu, jer je ona zaista zasnovana na torn dvostrukom suoavanju. Ovo objanjenje pomou dinamike struk-

214
t u r e mikrotubule ni u k o m sluaju nije ograniavajue. Vrlo
je verovatno da moemo nai strukture koje koriste iste tipove
suprotstavljenih energija na drugim nivoima organizacije
materije. Izgleda n a m ak oigledno, upravo zbog injenice
energetskog prenosa i z m e u razliitih sfera uklopljenih
jedna u drugu, da jedan san moemo tumaiti na svakom nivou
stvarnosti sva ta tumaenja su ispravna u okviru svoje
sopstvene ravni, a ispostavlja se da su komplementarna u
odnosu na globalno znaenje sna.
Podsetimo se da je autor ovog sna Saturnov tip sa, sledstveno tome, savrenom p r o s t o r n o m simetrijom

koja

mu omoguava da u e u sazvuje sa svim trodelnim struktur a m a : 9 malih estica, 3 lica koja susree u snu. . .

Peta glava

ODNOSI

I Z M E D U DVA GENETICKA KODA KROZ

RAZMENE NESVESNO/SVESNO

Nae nesvesne strukture su podreene krajnje jednostavnim zakonima koji se m o g u uporediti sa zakonima matematike kombinatorike. R a z m e n e svesno/nesvesno moemo
opisati po analogiji s odnosima koji postoje izmeu dva genetika koda opisana u ovoj knjizi.
Klasini genetiki kod upravlja svesnim delom ivog
bia. Ako se vratimo predstavi knjige ispisane u svakoj od
naih elija, taj kod predstavlja razliita poglavlja koja e
biti itana u jasno definisanim uslovima sredine. Ova poglavlja
su prisutna u D N K svih naih elija, ali se iitavaju i koriste samo ukoliko p r i m e dobre signale. Biblioteka je uvek pri
sutna, ali ova ili ona polica se dosee samo ako su ukljuene
specifine energije dovedene do oblasti primanja i prenoenja
drugog genetikog koda. Prvi poznati genetiki kod, dakle,
zavisi od informacija koje p r i m a drugi k6d koji, u krajnjem
sluaju, opisuje nain na koji se koristi klasini genetiki
kod i u k o m t r e n u t k u razvoja svake elije.
D r u g i genetiki k o d se direktno pokazuje preko signala
koje prima iz okoline: on je sposoban da se razvija u funkciji promena t i h signala. Ovaj kod ima za osnovu 2 i u n j e m u
se energetski izraava dvojnost, antagonizam suprotnih sila,
yina i yanga, zakona akcije i reakcije termodinamike, zakona
oscilacije s jedne i druge strane ravnotenog poloaja. Da
bismo pojednostavili opisivanje ovih dogaaja, moemo rei
da se molekulski nosilac ovog koda ponaa kao muzika viljuka koja e vibrirati u sazvuju s velikim kosmiko-telurskim registrom: p o d uticajem specifinih varijacija okoline,
elija poseduje mogunost da izmeni vibratorne karakteristi-

216
ke svojih registara. Takve varijacije bi mogle da komplikuju
prouavanje razvoja elije, ali primena metoda analize sistema
pokazuje da u njoj postoji konaan broj moguih registara
i da postoje zakoni koji m e u s o b n o povezuju sve vibratorne
energije definisane njihovim PBA.
Upoznavanje veza nesvesno/svesno moi e da napreduje
m u d r i m analiziranjem naina na koji funkcioniu nizovi baza
D N K za koje se vezuju alhemijski" metali. ak nije neophodno
da metal b u d e p r i s u t a n : dovoljno je da je preneo ovu ili onu
vibratornu energiju molekulima vode koji e stii do jedne
baze jednog specifinog niza baza D N K i tako promeniti
njegovu konformaciju. Ovaj sled dogaaja, u kome o metalu,
posle njegovog prolaska kroz elijsku m e m b r a n u , brigu
preuzima specifini prenosilac koji vibratornu energiju prenosi
na molekul vode, a ovaj na kraju stie do D N K ili nekog e n zima, savreno ilustruje ono to su opisivali alhemiari i svi
veliki okultisti. Oni su mislili da e se t o k o m evolucije koju
upravo doivljavamo, ljudska bia, pa ak i ivotinje, postepeno osloboditi materijalne zavisnosti od metala: h o m e o patija, Kervranovi radovi na biolokim transmutacijama,
skoranji podaci Raman-laser spektrofotometrije, sasvim idu
u torn pravcu.
Pored metala, ove vibratorne energije m o g u preneti i
drugi posrednici: to su sve energije koje naa ula primaju,
ali u nama pored onih pet postoje i druga ula koja primaju
suptilne energije dragog kamenja, magijskih i sakralnih mesta,
biljaka, ivotinja, ljudskih bia, ali isto tako i energije svih
simbola koji emituju oblikovane talase: to su slova azbuke,
simboli planeta, talismani, magini kvadrati, mandale i sve
alhemijske slike. Ove energije m o g u biti primljene ukoliko
postoji dobar primalac i ukoliko je on funkcionalan, m o g u biti
prenete ukoliko postoji dobar topoloki raspored i tako m o g u
stii do sfera, uklopljenih jedna u drugu, naeg tela-energije.
Toga emo postati svesni i znaemo da iz toga izvuemo korist ukoliko je m o g u prelaz nesvesno/svesno. Inae, ostaemo
zavisni od t i h nevidljivih sila zadravajui ponaanje koje je
na izgled podredeno zakonima sluajnosti.
Ako smo pripremljeni za razvoj para vibratorna energija + vibratorni nosilac, moi emo, u toku faza hromozomskog
preureenja, u isto vreme na energetskom i na materijalnom
nivou, uticati na njihovo odvijanje. Moi emo u sebi pratiti
postupno uspostavljanje novog topolokog rasporeda i tako

217
aktivno uestvovati u svojoj sopstvenoj alhemijskoj transformaciji. Za ovo ne postoji nikakav taan recept, ve, naprotiv, strpljiv rad na s a m o m sebi, sasvim uporediv s inicijatikim
putem.

DESETI DEO

BUENJE E N E R G E T S K I H POTENCIJALA
L J U D S K O G BIA P U T E M OBRAZOVANJA

Radei ve dvadeset p e t godina kao predava, primetio

sam kako studenti postaju sve nesposobniji da sami neto
p r e d u z m u i da pokuaju da ree neki problem koji se pred
njih prirodno postavlja.
Ova situacija je u okviru univerziteta posebno jasna
poev od 1968. godine.
Moj predavaki rad sa 300 studenata godinje dozvolio
mi je da zapazim kako su studenti koji su, u irokom smislu,
bili najvie motivisani, brzo naputali univerzitet, bilo da
bi otili na visoke kole, bilo da bi direktno uli u svet rada.
O n i koji su nastavljali studiranje posle prvog stupnja na
univerzitetu Orse, radili su to iz vise razloga: neki su pripadali
imunim porodicama i, u svakom sluaju, njihovi roditelji
su im omoguavali da se od dvadeset pete godine bave nekom
na materijalnom planu interesantnom profesijom. Da bismo
pojednostavili, moemo rei kako su se neki od njih obrazovali u p u n o m spokojstvu. Studenti iz druge frakcije su ve,
praktino, od prve godine studija znali da e, bez obzira na
oigledno nepostojanje bilo kakve perspektive oni nai posao
jer su imali ansu" da lie na svoje profesore ili su sve inili
da bi to postigli. Ovde neemo navoditi opsene statistike,
ali sam mogao da tokom dvadeset pet godina proverim kako
je 1 5 % do 3 0 % svih studenata druge godine studija nalazilo
posao naprosto zato to su se odlikovali istim vibratornim
energijama i istim idejama kao i one linosti koje su u svojim
rukama drale univerzitetsku i drutvenu mo.
Desilo se da sam se iz mnogih razloga bio zainteresovao
za ove druge studente.

222
U okviru istraivakog rada i nastave, 1960. godine je
jo uvek bilo vie p o n u e n i h raesta nego kandidata. Z a t i m
se, sledeih godina, univerzitet naglo naao suoen s masovnim
ulaskom studenata koji su veinom poticali iz manje imunih
klasa populacije.
Ti studenti nisu bili ogranieni porodinom tradicijom.
Liili su mi na istraivae u dungli znanja.
U Orseu, koji se zbog bavljenja istraivakim radom
smatra jednim od najboljih univerziteta Francuske, pedagogija je dugo vremena bila namenjena nekolicini marginalaca
iji istraivaki rad, paradoksalno, nije napredovao.
Ovaj paradoks se, uostalom, susretao na svim nivoima.
Kako, na primer, shvatiti da jedan istraiva Nacionalnog
centra za nauna istraivanja, koji nikada u svom ivotu nije
radio u nastavi, moe da b u d e imenovan za profesora univer
ziteta jedino zato to je napravio neko otkrie u nekoj hiperspecijalizovanoj oblasti u okviru ove ili one discipline. Svi
smo postali svesni da neko ko je doao do velikog otkria nije
samim tim sposoban da korektno dri nastavu iz discipline
u okviru koje je do tog otkria doao, i da se esto oni koji
su tokom studija imali velikih tekoa u razumevanju p o kazuju kao najsposobniji da studentima objasne razliite
etape poimanja.

P r v a glava

D E F I N I S A T I N O V U G L O B A L N U M E T O D U NASTAVE

U okviru biolokih i medicinskih disciplina, brzo smo

primetili kako tradicionalna nastava vodi formiranju krutih
linosti koje sriu rei uitelja i koje po svaku cenu trae
izvesnost i sigurnost u svemu to im se predaje.
Ova situacija nije nuno proisticala iz ponaanja studenata, ona je takoe poticala iz ponaanja profesora i iz svega
emu je obrazovanje uilo od najranijeg detinjstva.
O n d a smo, da bismo nadoknadili taj nedostatak, smilsili
jedan rnetod. N a metod je n a d a h n u t radikalno drukijim
principima. Stvoren je u Orseu oko 1972, na osnovu pojedinanih eksperimenata ostvarenih tokom nekoliko godina,
u sledeim disciplinama: fizika, hemija, biologija, matematika
i medicina. Zvanino je uveden za studente druge godine
studija 1976, na podstrek jedne organizacije ovog fakulteta:
G r u p e za studiranje i pedagoka istraivanja univerziteta
Pariz-Jug.
Stvorili smo program koji obuhvata konkretne multidisciplinarne t e m e koje se prouavaju tokom est nedelja
na kraju druge godine na izbornoj grupi hemija/fiziologija.

Druga glava
CILJEVI

cilja:

Multidisciplinarne

teme

su

uvedene zbog

tri

glavna

1) Omoguiti studentima da testiraju svoje sposobnosti za istraivaki rad

Na prvom stupnju studija, nije do vol j no predavati samo
izvesnu koliinu naunih injenica i metoda.
Studenti treba da m o g u da raspolau s dovoljno vremena
da bi obavili jedan licni rad, koji e im omoguiti da testiraju
svoje sposobnosti, posebno one koje nisu direktno vezane
za sposobnost p a m e n j a injenica. N e o p h o d n o je pruiti
im mogunost da provere da li su usvojili ta znanja i metode
i da li su sposobni da te m e t o d e primene u reavanju konkretnih problema. Sueljavanje s konkretnim problemima esto nema nieg zajedniekog s razreavanjem pitanja u p o t p u nosti konstruisanih u funkciji oekivanih odgovora.
2)

Promena

odnosa

nastavnici studenti

G r u p a studenata koji treba da ree jedan konkretan p r o

blem nalazi se u situaciji koja je bliska situaciji nastavnika-istraivaa, inenjera, tehniara, svakog pojedinca koji snosi
odgovornost kada treba da razrei problem koji je pred njega
postavljen, pozivajui u pomo sve izvore svoje mate sueljene s ograniavajuim injenicama problema koji treba reiti.

225
T o k o m predavanja na o d r e e n u temu, uloga nastavnika
nije vise da postavlja probleme ije reenje on u nap red zna
i da ih razreava p r e d studentima, ve da pomogne studentima
da sami daju odgovore na pitanja koja se postavljaju a da im
ne namee ve gotova reenja. Za veinu uesnika u ovoj
vrsti rada jedan od najpozitivnijih vidova jeste radikalna
promena odnosa nastavnici studenti.
U sluaju studenata koji su na praksi u nekoj laboratoriji, oni svakodnevno u njoj ive zajedno i bolje shvataju probleme koji se postavljaju p r e d nastavnike i istraivae.
Za druge studente, bilo da su na terenskoj praksi, u
salama za vebanje ili u itaonicama biblioteka, stvaraju se
nove veze izmedu njih i ostalih lanova date radne grupe.
Klasino obrazovanje je zasnovano na ponavljanju:
nastavnik se smatra posednikom reenja i on je taj koji po
stavlja pitanja.
U obrazovanju
usmerenom na odreene
teme, proces je o b r n u t : student je taj koji postavlja pitanja,
koji tei da ih razrei i koji zove u pomo nastavnika samo
kada za to oseti preku potrebu.
U stvari, kad je re o nekim problemima, nastavnik i
student se nalaze praktino u istim uslovima, ak i ako prvi
ima neku prednost zbog svog iskustva. I dolazimo do situacija
u kojima se svi uesnici ukljuuju u igru, zamiljaju razliite
naine pristupa reavanju postavljenog problema, suprotstavljaju ih, raspravljaju i na kraju, dogovarajui se, pripremaju
eksperimentalni protokol.
3)

Uspostavljanje

nove

pedagogije

N a pravi cilj na dui rok, uzimajui u obzir rezultate

tih novih testova i p r o m e n u same prirode odnosa nastavnici
studenti, jeste uspostavljanje nove pedagogije.
Studenti, postajui odgovorniji, uzimaju u svoje ruke
sopstveno obrazovanje i vise ne pokazuju iskljuivu tenju
ka ponavljanju modela, sigurno privlanih, ali koji n a m vie
ne izgledaju jedino podesni da b u d u uzeti u razmatranje
na naunim univerzitetima (istraiva, nastavnik).
Dolazimo do drukije nastave sa studentima koji vise
trae i od samih sebe i od nastavnika: za nastavnike, iz ovoga
sledi sutinska obaveza da sami sebe dovode u pitanje.
15

226
Sueljavanjem sa stvarnim tekoama i shvatanjem da
ne umeju da ih ree, sami ili u grupi, i to iz razliitih razloga, posmatranjem ponaanja osoba koje ih okruuju a nalaze
se pred t i m istim tekoama, uspostavlja se stvarna komunikacija pa studenti m o g u da bolje postanu svesni svojih praznina
u znanju i motivisaniji su da ih p o p u n e .
Multidisciplinarnost studentima omoguava da naprave
bolju sintezu svojih znanja. Analizirajui ponaanje studenata
u t i m novim okolnostima, nastavnici su u stanju da definiu
bolje metode prenoenja osnovnih znanja; dobijaju mogunost
da uvedu nove informacije u funkciji odreenih problema
koje treba reiti.
Kolektivno uestvovanje u organizaciji rada omoguie
bolju koordinaciju izmeu disciplina. Posebno e nastavnici
matematike, fizike i hemije bolje shvatiti potrebe svojih kolega
biologa.
Od svih tin p r o m e n a oekujemo otkrie i/ili otkrovenje
novih oblika duha i, uopte uzev, stvaranje manje specijalizovanih i bolje prilagodenih studenata. Tako se nadamo
da emo univerzitet u veoj meri otvoriti prema spoljanjem
svetu i omoguiti studentima da se obrazuju za nova polja
delanja.

Trea glava

OSTVARENJA I P E R S P E K T I V E

Vrlo u ukratko predstaviti naa ostvarenja i planove koji

su detaljnije prikazani na sastanku posveenom pedagogiji
koji je u novembru 1978. godine organizovala UER drugog
stupnja u okviru pedagoke inicijative na univerzitetu Pariz-Jug". Od 1976. godine, sa a n o m Ruselom (Jean Roussel,
matematika) uskladujem nastavu zasnovanu na konkretnim
multidisciplinarnim temama u kojoj uestvuju brojni nastavnici i istraivai pariske oblasti i mnogobrojne linosti koje
ne pripadaju univerzitetu.
Od kada takva nastava postoji, uestvovali smo u organizovano j obradi vise t e m a :
prouavanje fiziologije jednoelijskih algi,
analiza modela kancerogenih elija,
oligoelementi i homeopatske supstancije,
metoda kristalizacije osetljive na bakar-hlorid,
elektrobiofotografija,
kritika analiza onirikih svedoanstava i iskustava,
mumifikacija: biohemijski i fizioloki pristup.
U obradi poslednjih pet tema, pomo su n a m pruill
etnolozi, psiholozi, psihoterapeuti i lekari-homeopati.
Indikativno je da su nasi studenti posebno cenili teme
s parapsiholokim usmerenjem, dok je mnogo naih kolega time bilo uznemireno, podbadajui jedni druge i ostvarujui znaajnu jednodunost u prepoznavanju opasne, da
ne kaemo dijaboline strane naih istraivanja. Neprikosnoveno nesvesno u Francuskoj predstavlja tabu temu o kojoj
ne treba govoriti, bez sumnje iz straha od gromova gospodnjih.
15*

228
Sada emo se ponovo vratiti na pojedine aspekte naih
ciljeva i tako proveriti u kojoj m e r i smo mogli da ih ostvarimo
tokom proteklih godina.
Ne opisujem idealnu situaciju. Ona svoju sliku i priliku
nalazi u lutanju u mraku, u porazima, u grupi koja ima u t i sak da vise nira ne shvata, da se sukobljava s nepremostivim
tekoama, da nita ne razume u delima na koja ukazuje bibliografija i da se nalazi u potpunoj tami.
Nesumnjivo je da upravo u ovom poslednjem sluaju
naglaavamo jedan od fundamentalnih aspekata nove pedagogije za koju se zalaemo.
Ona moe izgledati utopijska i p u n a zamki: nalazim da
ona ukazuje poverenje potencijalima linosti, nastoji da se
oslobodi n o r m i koje usauje obrazovanje i da hod svake linosti razvije ono to je ini drugacijom od drugih i to, samim
tim, obezbeuje njenu specifinost. Svake godine konstatujemo
kako osnovna znanja koja se predaju bilo na prvoj godini
studija, bilo u prvom delu druge godine, neki studenti ne
usvajaju i zbog toga ih ne mogu primeniti u reavanju nekog
konkretnog problema koji ih interesuje i koji ih motivie.
U drugim, vrlo estim sluajevima, izvesna osnovna
znanja nisu bila predavana i neophodno ih je pruiti tokom
razrade date teme, kada ekipa angaovana na torn poslu
toga postane svesna. Na osnovu ove dve vrste zapaanja,
ove godine sam uveo analizu jednog bibliografskog sadraja.
Suvie je rano da se kae da li taj oblik nastave omoguava lake otkrivanje razliitih formi duha. Primetimo, m e u t i m , kako su se tokom proteklih godina jedno tridesetak
studenata pokazali izuzetni u radu vezanom za odreenu
temu, dok su u klasinoj nastavi bili eliminisani.

etvrta glava

PERSPEKTIVE NASTAVE VEZANE ZA O D R E D E N U

TEMU

Mislimo da e se perspektive ka pravoj orijentaciji,

s mnogostrukim prelazima, postupno otvoriti. Ako se nastava
vezana za odredene t e m e razvije u okviru drugog stupnja,
u sve to moemo ukljuiti praksu u istraivakim laboratorijama, u industriji i administraciji.
anse na kraju prvog stupnja nastave, posle diplomskog
ispita ili treeg stepena nee se lako stvoriti ak i ako se ekonomska situacija ublai; re je, dakle, o radu na duge staze
tokom koga e biti potrebno uveriti razliite uesnike u raspravi u efikasnost univerzitetskog obrazovanja.
Kakva god bila evolucija dananjeg drutva, izgleda jasno da e, u godinama koje dolaze, uloga biologa postajati sve
vanija. On e uzimati uea u donoenju odluka u vrlo
razliitim oblastima, kao to su borba protiv zagadenja ivotne
sredine, poboljavanje kvaliteta ivota, organizacija slobodnog
vremena, itd.
Univerzitet treba da odigra veliku ulogu u obrazovanju
tih buduih biologa. O n i ne bi trebalo da se zadovolje time
da jednoj multidisciplinarnoj ekipi donose bitne podatke iz
svojih znanja, trebalo bi da uestvuju u analizi konkretnih
problema, dajui inicijative i izraujui modele.
Aiislimo da je za poetak ovakvog obrazovanja i za njegovo koherentno orijentisanje od fundamentalnog znaaja da
se studenti, ve od prvog stupnja nastave, suele s problemima i da se analizira nain na koji oni prilaze njihovom razreavanju.
Posle deset godina nastave zasnovane na ovim. metodima,
mislimo da je, da bi se izbeglo ograniavanje linosti tokom

230
obrazovanja, neophodno utvrditi uslove u kojima one mogu
da izraze svoje stvarne mogunosti.
Ako bi na svakom univerzitetu postojala samo jedna disciplina koja razvija sve tipove potencijala, svako bie bi a
priori moglo da se ostvari u potpunosti. U stvari, mi vrlo
dobro znamo da to nije sluaj. U Francuskoj je deduktivno
razmiljanje izuzetno favorizovano i nae obrazovanje naroito
tei da stvori hiperspecijalizovane analitiare koji, radei
na jednoj sekvenci proizvodnje aparata, na kraju vise ne znaju
emu aparat slui. Mislimo da takvo oblikovanje nije sluajno i da ga odrava suvie robotizovana civilizacija u koju
smo, sve do danas, namerno sve ulagaii. Ako, naprotiv, doista
pokuamo da kod linosti razvijemo d u h sinteze, to na kraju
dovodi do toga da one postaju svesne svojih globalnih energetskih sfera, bie vrlo teko da im se nametne jedna linearna,
mehanika vizija njihovog ivota. Posle deset godina iskustva
u ovoj oblasti pedagogije, moemo ve d a k o n s t a t u j e m o kako
studenti koji su iskusili ova; oblik nastave, kasnije vise nisu
mogli da podnesu nastavu na poslediplomskim studijama.
Neki od njih su se tada posvetili sopstvenom istraivakom
radu.
U okviru nastave vezane za odredene teme, do ovakvog
sticanja svesti dolazi tokom eksperimenata kojima ne rukovode
nastavnici, tokom itanja, dijaloga, rada u grupi, razmisljanja,
praktinog rada, gde pojedinac ili grupa tapkaju u mraku,
investiraju i sami sebe dovode u pitanje pred problemom
koji su slobodno izabrali.
Postepeno shvatamo kako se, zahvaljujui razliitim pristupima, linost oslobaa svog straha od nepoznatog. Poinje
da gospodari nevidljivim koncima koji su upravljali marionet o m i postupno stie oseaj odgovornosti. Vise se ne preputa
spoljanjem autoritetu. Isto tako vise ne tei da postane gospodar. P r e d stvarnim tekoama, a ne vie pred vetakim tekoama koje je stvorilo obrazovanje, ona u potpunosti postaje
svesna svojih mogunosti i odluuje da pokua da ih razvije.
Takode se bez problema uklapa u pravednu hijerarhiju koja
je, zapravo, hijerarhija svemira. Tei da se sama o sebi stara
i da sama sobom upravlja. Postaje slobodna. . . i za nju tada
sve postaje mogue, od jedne krajnje take do druge. . .

ZAKLJUAK

Alhemijska transformacija se moe opisati molekulskim

i energetskim injenicama. Prisustvo alhemijskih metala na
nivou molekula D N K a naroito postojanje vibratornih energija koje su svojstvene svakom od njih, sposobnost da one
b u d u prenesene s jednog prenosioca na drugi i posebno na
molekul vode, otvara nove perspektive za razumevanje funkcionisanja elije.
Ove vibratorne energije ne postoje samo u metalima,
moemo rei da ih ima u svim manifestacijama vezanim za
ula, u svim ivim biima i ak u simbolima.
Definisanje jednog sleda dogaaja koji poinje primanjem
bilo vibratornog signala, bilo jednog atoma ili molekula na
materijalnom nivou, a koji se nastavlja u unutranjosti elije
prenoenjem materije i vibratorne energije, omoguilo nam
je da predloimo postojanje specifinog para V N + V E . Ovi
podaci bacaju novo svetlo na analizu biolokih ritmova na
osnovu razumevanja kosmikih ritmova. ini da shvatimo
zato su stari bogovi planeta i komponente sudbine u astrologiji na neki nain preiveli u n a i m nesvesnim strukturama.
Novije genetike i molekulske injenice, sueljene s
vibratornim karakteristikama svih naih elijskih sastaynih
delova, omoguavaju n a m da alhemijsku transformaciju
opiemo biolokim, energetskim i fiziolokim pojmovima.
Drugim reima, iva bia, u datom trenutku, na odreenom
nivou, na neki nain odraavaju stanje kosmosa u torn istom
trenutku.
Jasno je da samo sistematina analiza omoguava shvatanje prostorno-vremenskog opisa jednog takvog odnosa.

234
Dinamiki sistem sila koji ujedinjuje svemir isti je,
ma koji nivo da razmatramo. Ova jednakost nije apsolutna,
ve relativna. To znai da su, kad uporeujemo dva podsistema koji su deo tog jedinstva, odnosi sila koje ih ine identini, dok sastavni delovi izloeni delovanju tih sila mogu
biti vrlo razliiti. U ovoj smo knjizi za to ponudili vie primera.
T a k o , p a r metal/niz baza D N K ili par VE/niz baza D N K
na energetskom nivou elije ponavlja par planeta/konstelacija
zodijaka, aktivan na nivou Sunevog sistema.
U sluaju analize snova, suptilne ilustracije za ovo p r u ili su p r i m e r mikrotubula ili preureenja nukleusnih struktura.
Kako se moe objasniti pojedinana eyolucija svih tin.
sistema uklopljenih jedan u drugi?
Polazei od poznavanja molekula koloida (a posebno
D N K ) i ogranienja koja nameu njihove strukture i karakteiistike mikrosredine u kojoj se oni nalaze, proucavali
smo kako takvi sistemi m o g u evoluirati.
Uopte uzev, pozvali smo u pomo situacije za koje se
kae da su stresne (koje mogu ii od lezije biljke do psiholokog stresa kod oveka) i proucavali smo kako su vibratorni
nosioci bili izmenjeni i kako se tako stvoren poremeaj odravao ili bivao ublaen ili otklonjen.
injenice su posebno reite u sluaju indukcije kancera.
Vrlo se brzo pokazalo da vrlo strogi zakoni povezuju vibratornog nosioca i stres.
Ukratko
govorei,
vibratorni nosilac
moe
evoluirati
samo ako se vibratorne energije koje ga oivljavaju smanjuju
do take trenutnog nestanka.
Ovu fazu, koju moemo porediti s t a m n o m fazom"
alhemije, sve do poslednjih godina naunici nisu poznavali.
U stvari, kada se prouava povreeno tkivo, nalaze se nenormalni" molekuli D N K , a kada se prouavaju psiholoki
stresovi, postoji tenja da se osobe smeste u psihijatrijske
bolnice to se esto svodi na to da se ne prouava ono to
se stvarno dogaa. Koristei metode globalne analize, p o p u t
osetljive kristalizacije ili analize snova, shvatili smo da iza
t i h vidljivih haosa postoji jedan dublji red koji je u potpunosti
programiran u funkciji osobina vibratornih nosilaca i prirode
stresa.

235
Na molekulskom nivou, ovo se, naravno, tumai razgradnjom molekula D N K (negativni vid problema) ali takoe i
sintezama D N K , a sve to zajedno vodi do promena topolokog
rasporeda koje se uopte ne dogaaju sluajno. Da bismo jednostavno opisali ovu t a m n u fazu" recimo da je bilo potrebno
unititi inicijalni molekul da bi se on ponovo stvorio na osnovu
sastavnih delova. Na nivou analize snova primeujemo sasvim,
sline injenice.
U snu, na energetskom nivou, linost vie ne zna gde
se nalazi: ona tapka u mraku, kree se u svim pravcima,
pokuava da uradi jedno da bi o d m a h uradila suprotno. Ovo
se u svakodnevnom ivotu tumai neodlunou u ponaanju,
eljom da se p r o m e n i ivot, haotinim emocijama koje su
bogate mogunostima.
Bilo na materijalnom ili na energetskom nivou, shvatamo
da se ivot sastoji od dinamike ravnotee suprotnosmernih
sila koje nalazimo na svim nivoima: jonske p u m p e (kalijum-natrijumske), dva vegetativna nervna sistema (parasimpatiki
i simpatiki), enzimske aktivacije i inhibicije na istom mestu,
itd.
Ravnotea jednog bia zavisie u svakom trenutku ne
samo od odranja oscilatorne ravnotee svih elija njegovog
organizma ve isto tako i od harmonizacije svih njegovih
energetskih sfera.
Na nivou energetskih sfera koje su jedna u drugu uklopIjene, takode se pojavljuju sistemi suprotnosmernih i komplem e n t a r n i h sila; naveli smo neke od njih:
neurosenzorni sistem i metaboliki sistem (glava
i stopalo u akupunkturi),
dva genetika koda,
svesno i nesvesno,
pojam eterinog i pojam astralnog tela,
meudelovanje kosmikih talasa i telurskih tokova.
Kako jedan ovakav energetski sistem evoluira?
Videli smo da evolucija jednog bia moe da se odvija
na osnovu opadanja frekvencija vibracija. Ta evolucija moe
ii samo u jednom smeru, drugim reima, na jednom odred e n o m nivou bia, to je prelazak od Plutonovog tipa (12)
na lunarni (9), na Saturnov tip (3). U ovom svetlu, uzdizanje
bia se dogaa samo uz mogue gubitke pravca vibracija i
sticanje novih sistema regulacije. Na primer, temperament

236
Jupiterovog tipa nije isti kao t e m p e r a m e n t Marsovog tipa,
od koga moe nastati p o s t u p n o m evolucijom za koju m o g u
biti p o t r e b n e godine.
Na. iskljuivo energetskom nivou, to znai da u u n u t r a njosti kosmikog jajeta postoji konaan broj mogunosti k r u enja i prenoenja energije. ta moe da se dogodi na stupnju
Saturna? Sve zavisi od sfere koja je Saturnova. Ako je re
o kosmikom jajetu, bie moe evoluirati samo menjanjem
svojih frekvencija i amplituda, ali se ne moe spustiti ispod
3 pravca. Ta tri pravca, naime, ostvaruju savrenu simetriju
u okviru tri pravca prostora, to je neophodno povezati s
mitologijom: Saturn, otac bogova, m u d r o s t i svi tipovi t r o delnosti koji strukturiraju bice, pa makar samo u razdvajanju:
glava-toraks-abdomen (neurosenzorni, ritmiki, metaboliki
sistemi), s tim to ritmiki sistem (srce-plua) omoguava
vezu izmeu suprotnosti.
U hinduistikoj i tibetanskoj jogi, akra srca je takode
ona koja omoguava harmonizaciju mentalnih i fizikih energija, neba i zemlje.
Da li moemo da utiemo na svoje sopstvene sposobnosti
evoluiranja ili treba da se zadovoljimo trpljenjem razliitih
stresova koji nas primoravaju da evoluiramo u jednom sluajnijem s m e r u ?
Nemogue je beskrajno menjati telurska emitovanja
tla i menjati prirodu i intenzitet kosmikih zraenja. Zauzvrat, prihvatanje postojanja ova dva tipa sila omoguava
n a m da r a z u m e m o zakone njihovog meudelovanja i da eventualno njima ovladamo.
Ne treba se pri svemu torn samoobmanjivati: ostaje
mnogo stvari koje tek treba razumeti kad je re o prirodi
ovog sistema sila, ije samo neke sastavne delove naziremo.
Na primer, kako ovaj ili onaj nivo vibracije (B8, B16, itd.)
oivljava neku odreenu materijalnu strukturu, prisutnu u
nervnom sistemu, hormonskom sistemu, ili u ovom ili onom
organu?
T a k o smo videli da postoji 7 ili 9 osnovnih tipova temperamenata i da moemo da evoluiramo od jednog do drugog.
Ali takoe znamo da postoje precizni zakoni prenoenja
energije s jedne sfere na drugu. U ovom trenutku svakako
ne vidimo dovoljno jasno kako se taj prelazak obavlja, ak
i ako smo teorijski bili primorani da taj prelazak prihvatimo
(naroito na nivou D N K ) .

237
Preciznije, pitanje koje se pred nas postavlja je sledee:
poev od kog fiziolokog, elijskog, molekulskog, energetskog stanja se sfera menja?
U z m i m o jedan jednostavan p r i m e r : neurosenzorni, ritmiki i metaboliki sistemi koji obezbeduju trodelnost bia
m o g u da stvore 7 osnovnih tipova temperamenata s homogenim
ili heterogenim vibratornim nivoima od B2 do B56. Poev
od koje osnove prelazak poinje i da li je nepovratan?
Koje tehnike se mogu koristiti da bi se prelazak izmenio ili olakao?
Najzad, koji su modaliteti prenoenja vibratorne energije izmeu dva nezavisna vibratorna nosioca? Pozivanje na
registre koji su u sazvuju nije dovoljno da objasni kako se
harmonija stvara, ak i ako se u pomo pozovu zajedniki
kanali koji u kosmosu postoje ili, ako se tako moe rei, koji
kroz sfere koje su jedna d r u g o m obuhvaene, prolaze.
Primena opte metode analize sistema trebalo bi da omogui da se na ova pitanja prue bar delimini odgovori.
Analiza metala prisutnih u naim elijama pokazuje da
postoje znaajne razlike izmeu elija bakterija, biljaka, ivotinja i ljudi. Prvo uoptavanje: injenica da ivotinje i ovek
mogu da prave rezerve metala prua im veu slobodu u pogledu ishrane, u odnosu na bakterije i, na sasvim drugom
nivou, na biljke.
Ovu relativnu nezavisnost nalazimo ponovo na nivou
kompleksa D N K - m e t a l i , jer ivotinje i ovek su, izgleda,
tokom evolucije nauili da se koriste jedino vibratornim energijama metala, u torn smislu da vise nije neophodno da sam
metal dostigne nukleinski cilj.
U p r k o s svemu, oni su i dalje zavisni od osobina vibratornih energija, ak i ako su izmislili nove nosioce i nove lance
prenoenja energije.
Naa zavisnost kosmosa je, dakle, sasvim stvarna, a
u isto vreme imamo mogunost, razumevanjem zakona tog
meudelovanja, da je se u izvesnoj meri oslobodimo.
to se ivota i smrti tie, ta moemo zakljuiti iz dananjih istraivanja?
Jasno je da je ivot, takav kakvim se opisuje u materijalistikom svetu u kome ivimo, zavisan od parova V N + V E .
U nauci je, sve do danas, vanost sutinski pridavana vibra
tornim nosiocima kao sastavnim delovima fizikog tela, bez

238
pomiljanja na injenicu da su oni samo vibratorni nosioci.
Ali ta biva s torn d u o m posle razdvajanja?
Da li nae vibratorne energije nastavljaju da krue kosmosom, kao kada sanjamo, ili, pak, postoji neko suptilno u r e enje svih tih energija, skladitenje, neka ponovna raspodela
p r e eventualnih reinkarnacija?
U ovom trenutku, na n a u n o m nivou je teko dati odgovor. M e u t i m , sluaj osoba koje poseduju kosmiko jaje veoma bogato sa B2 p o p u t :

vrlo mnogo otkriva.

Ove osobe su uglavnom vrlo n a d a h n u t e : one se pozivaju
na prisustvo vodia koji ih savetuje i ak moe da im omogui
neke intuitivne uvide. Ukoliko su slikari ili pisci, obino izjavljuju kako je njihovo delo naslikao ili napisao neko drugi,
drugim reima bie koje ih je nadahnulo.
Postojanje vibratornih energija potvruje suptilne nivoe bia nazvane astralnim telom, duom, itd., i ta injenica
doputa slutnju o
istinitosti verovanja u nadivljavanje
najviih suptilnih tela, koje nalazimo u svim religijama i u
ezoterizmu.
Prouavanje vibratornih energija u snu i u izvesnim
stanjima svesti pokazala su relativnu nezavisnost sfera koje
obuhvataju u odnosu na sfere koje su obuhvaene (ono fizik o ) ; otkrili smo, uostalom, da, kada pratimo vibratorne energije
posle fizike smrti, moemo da konstatujemo da im je potrebno
tri dana da napuste telo.
Ovaj odlazak energija direktno je povezan s izlaenjem
metala iz naih elija i s p r o m e n o m konformacije molekula,
od vode do svih koloida, jer vise nema transmembranskog
potencijala.
Jedino mumifikacija omoguava da se jedan deo vibrator
n i h energija sauva.

239
Simboli

odreuju pravo

saznanje

Na nivou nesvesnog, simboli odreuju pravo jedinstveno

saznanje u harmoniji s kosmikim injenicama. To apsolutno
saznanje nikada ne biva dosegnuto ali njegovom dosezanju
mogu teiti jedino oni koji su proli esto m u a n p u t inicijacije. Nita nije sakriveno: za onoga ko je obavio posao koji
strpljivo vodi ka razumevanju stvari, sve je jasno. Prema tome,
ne postoji nikakav p r o b l e m moi i tajne koji bi pruili
odluujue prednosti onima koji bi ih posedovali. Isto tako
vise ne postoji ni problem hijerarhije: moemo na stabilan
i ponovljiv nain podnositi samo vibratorni nivo koji odgovara
frekvencijama saglasja naih vibratornih nosilaca (dakle,
samo na njemu moemo vibrirati). To je, dakle, rad na sebi
samom, koji ne prua nikakvu prednost nad drugima i koji
vodi do otkria apsolutnog, do Jungovog Sopstva.
Simboli dotiu i podstiu nesvesno kao prava duhovna
hrana. Naa svest je daleko od toga da sve razume, naroito
ako je vaspitanjem i ivotom u drutvu suvie grubo bila
odvojena od sveta detinjstva koji ima svoje duboke korene u
nesvesnom. Nesvesno se uvek sea svetih pradavnih stvari,
ma koliko one u d n e bile; dovoljan je jedan jedini bezazleni
dogadaj da ga aktivira ako je prelazak nesvesno/svesno postao
odjedanput mogu.
Savremeni ovek je izgubio kontakt sa svojim korenima
i svojim kosmickim vezama: za njega su simboli postali nerazumljivi. Onesposobljen, on luta svemirom koji ne razume i
ne pokuava da ga razume. Ljudi, grupe, politike partije,
drave, drutva, civilizacije daju n a m utisak kao da se ponaaju p o p u t lutaka na koncu ili marioneta jer su sazdani i razvijaju se kao da su samosvojni i osloboeni svih kosmikih
veza. Iz ovoga neizbeno proistiu ekonomske, drutvene,
politike krize, oruani sukobi i opta situacija koja je sve
haotinija i haotinija. N a s u p r o t ovome, takozvana primitivna
drutva su t i m vezama posveivala jednu vrstu kulta. Ona
su savreno dobro znala da je nesvesno originalni oblik psihikog ivota ali takode stanje kroz koje prolazimo tokom de
tinjstva i kome se vraamo svake noi. Ona su takoe znala
da nas te vibratorne energije, koje registruju nae yiesvesne
strukture danju oivljavaju. Izgubili smo ili zaboravili ove
podatke koji su od sutinskog znaaja za postizanje stabilne
ravnotee; na p u t u smo da ih ponovo naemo. . .

240
U naem biu postoji neprestano suoavanje dvaju jezika
razliitog t i p a : jezika racionalne i deduktivne svesti i jezika
nesvesnog, koji se smatra iracionalnirn i intuitivnim. P r i sile koje namee vaspitanje 3 ivot u drutvu i razliite ustanovljene moi ine da ovek vrlo esto odbija da uje i da vodi
rauna o jednom od jezika: o jeziku nesvesnog. Ovo dinamino
suoavanje, koje ukljuuje suprotnosmerne energije., odrazie
se na sve vrste nivoa: tako smo na molekulskom nivou opisali
dva tipa genetikog koda koji u D N K postoje zajedno; u
ovom sluaju, informacija prelazi s jednog koda na drugi.
Kakav stav moemo usvojiti pred tim suprotnosmernim
silama koje su, izgleda, osuene na veno suoavanje u borbi
iju i prirodu i razlog loe p o i m a m o ?
Prva obaveza je pokuati deifrovanje i razumevanje
oba jezika. Jezik nesvesnog je podjednako ureen i logian
kao i jezik svesnog, ali on ne sadri isti red. T r e b a dakle,
analizirati taj red svojstven nesvesnom a koncept PBA, p o sebno primenjen na analizu snova, predstavlja metod koji
omoguava da se racionalno definiu energije ukljuene u
nivoe oseanja, osetljivosti, itd. Iracionalno je zaista daleko!
K a d a stignemo do tog stupnja analize vibratornih energija,
shvatamo da je dijalog izmeu ta dva jezika mogu i apsolutno
presudan za ovekovo preivljavanje. Nesvesno samo trai
da vodi razgovor sa svesnim, da s njim razmenjuje informacije, jer je upravo nesvesno to koje sadri bitne informacije
za harmonian razvoj bia u kosmikoj igri. I na taj nain bi
mnogo psihoza i neuroza bilo izbegnuto!. . .
Nije li istraivanje i razumevanje ove suptilne dinamike
ravnotee izmeu dve suprotnosmerne i komplementarne
sile na kraju strpljiva potraga za kamenom mudrosti!

BIBLIOGRAFIJA

1. Von Bertalanffy, L . , Theorie generate des Systernes, D u n o d , 1973

2. Prigogine, I., La Wouvelle Alliance.
3. W i l h e l m , R., Yi King. Le livre des transformations, Librairie de
Medicis^ Paris, 1978.
4. W a t s o n , J. D . , Biologie moleculaire du Gene.
5. V o n F r a n z , M.. L . , Nombre et Temps, TLa. Fontaine de Pierre, Paris,
1978.
6. Mc Clintock, B . , Cold Spring Harbor, S y m p . Quant. Biol. 16, 1957,
197-216; Calos, M. P. et Miller, J. H . , Cell., 20, 1980, 579-591.
7. Wells, R. J. et ai., C R C , Critical Reviezv in Biochemistry, 4, 1977,
305.
8. B e r n a r d , C, Introduction a la Medecine experimental.
9. Grisvard, J. et Guille, E . , Preparative Biochemistry, 3, 1973, 83.
10. Guille, E., et al., Systemic Aspects of Bio compatibility, D. F. Williams
E d . C R C P r e s s , 1981, 39-85.
1 1 . Crick, F. H. C. and K l u g , A . , Nature, 255, 1975, 530-533.
12. Sissoeff, I. et al., Progr. Biophys. Mol. Biol., 31, 1976, 165.
13. F e r n a n d e s Pol., J. A., a n d Johnson, G. S., Cancer Research, 37,
1977, 4276.
14. Apelgot, S. et al., Cancer Research, 4 1 , 1981, 1502-1507.
15. Coppey, J. et al., Bulletin du Cancer, 69, 1982, 121.
16. Singer, S. J. et Nicholson, G. L . , Science.
17. Gurwitsch, A. et F r a n c k , G., Comptes Rendus de I'Academie des
Sciences, Paris, 4 avril 1927, p. 903.
18. Lakhovski, G., Uoscillation celhdaire, Gauthier Villars, 1927.
19. De Lafforest, R., Ces maisons qui tuent, R. Laffont, Paris, 1972.
20. W a t s o n , L . , Supernature, Albin Michel, 1974.
2 1 . P a p u s ( D r G e r a r d d'Encausse), ABC ilhtstre d'occidtisme. E d . D a n g les, Saint-Jean-de-Braye.
22. Gordon-Wasson, G. et al., La chair des dieux, lid. du Seuil, Paris
1974.
16

242
2 3 . P u h a r i c h , A., Le Champignon magique secret des Pharaons, T c h o u ,
1959.
24. J u n g , C. G., Energetique psychique, A l b i n M i c h e l , 1979.
2 5 . Quetier F . , Guille, E. et Vedel, F . , Comptes Rendus de I'Academie
des Sciences, serie D. 266, 1968, 735.
26. D u r a n t e et al., Cell Differentiation, 6, 1977, 53.
27. Lakhovski, G., Uuniversion, Berser, P a r i s , 1927.
2 8 . Levinson et al., Proc. Nat. Acad. Sci., U S A .
29. Guille, E. et al. d a n s Avian RNA tumor viruses, S. Barlati et de
Givili M o r g h e n C., E d s . Piccin, M e d i c a l Books, 26, 1977.
30. Cairns, J., Nature, 289, 1981, 353357; K l e i n , G . , Nature, 294,
1981, 313.
3 1 . F e r n a n d e s Pol., J. A . , Cell., 14, 1978, 48932. C o u d e r c , M . , J'ai vaincu mon cancer, 1976.
33. Veret, P . , La Medecine energetique, E d . du R o c h e r , 1981.
34. L a g a r d e , P . , Cancers. Lumiere sur les therapeutiques rejetees, 1980;
Brousse, S., On pent -vainere le Cancer, E d . T c h o u , 1977, et E d . du
R o c h e r , 1983.
35. Guille, E , Cahiers de la SIRES. Cancer et environnement, n 2 ,
1982, 514.
36. Pfeiffer, E . , Studium von Forenkraften an Kristallisationen, D o r nach, 1 9 3 1 .
37. Selawry, A. et Selawry, O., Die Kupferchlorid Kristallisation in
Naturwissenchaft und Medizin, G u s t a v Fischer Verlag, Stuttgart, 1957.
38. Bercy, H. et Guille, E., Cahiers de la SIRES. Cancer et Environnement, n 3, 1982, 3139.
39. Bercy, H . , et al., Theme concret pluridisciplinaire sur les cristallisations sensibles au CuCfa, Orsay, 1981.
40. Steiner, R., Phil. Anthrop., Verlag D o r n a c h , Suisse, 1920.
4 1 . D a u d e l , P. et Robittart, M . , C. R. Academie Pharmacie, Paris, 2
juin 1954.
42. L u u - D - V i n h , C, Les dilutions homeopathiques: contrSle et etude
par spectroscopie Raman-laser, T h e s e de P h a r m a c i e , Montpellier,
1974.
43. H a h n e m a n n , S., Organon de Fart de guerir, 6 e edition, traduction
de P. S c h m i d t , E d . Vigot, P a r i s , 1952.
44. J u n g , C. G . , Psychologie et alchimie, Buchet/Chastel, Paris, 1970.
45. Pelikan, W . , Uhomme et les plantes medicinales, E d . T r i a d e s , Paris,
1962.
46. J u n g , C. G . , La psychologie du transfert, Albin Michel, Paris, 1980.
47. Rosarium Philosophorum, in M y l i u s , J. D . , Philosophia Reformata",
Francfort, 1922.
48. H a r d y , C., UOutre-Monde, E d . du Rocher, 1981.

POGOVOR

M o t o ove knjige Etjena Gijea jedna misao Bertranda

Rasla (Russel), koji se dosta bavio filozofijom nauke jasno
upuuje na uverenje autora o postojanju opasnosti da, zaboravljajui na ono to izmie naim mogunostima saznavanja,
ne osetimo ili ne naslutimo mnoge stvari od izuzetnog znaaja.
To bi se moglo desiti i u svim o n i m domenima nauke koji
se bave prouavanjem ivih sistema na Zemlji. ini n a m se
da su razliite discipline biologije i biohemija ve mnogo stvari
otkrile i uspostavile stabilne osnove i okvire koji omoguavaju
logino reanje injenica i objanjenja svih fenomena onoga
to nazivamo ivotom. Ponekada, m e u t i m , i nauka priznaje
neke pojave koje se ne m o g u objasniti polazei od danas vladajuih paradigmi. I m a d a mnogi smatraju da poznavanje i
razumevanje odnosa strukture i funkcije molekula koji sainjavaju sve ive sisteme na Zemlji, uz uvaavanje sloenosti
i specifinih karakteristika proisteklih iz visokog nivoa organi
zacije, mogu da objasne kompleksne i ujedno vrlo izdiferencirane strukture elija, sposobnost ekstrakcije energije iz
okoline i njenu transformaciju u korisne oblike, raanje potomaka s osobinama nasleenim od roditelja, rastenje i razvie u skladu s programom upisanim u genomu, sposobnost
komunikacije s okolinom i drugim elijama i organizmima i
adaptacije na promene uslova u kojima se ivi, mogunost
odbrane od invazije stranog itd., izgleda da neki fenomeni
na taj nain ne mogu biti shvaeni. Znanja o molekulskim
osnovama organizacije i funkcionisanja biolokih organizama
izuzetno mnogo su doprinela sticanju ukupne slike i mogunostima razliitih intervencija, ali se ipak postavlja pitanje da
li e se iskljuivo ovim nivoom organizacije materije moi
16*

244
objasniti sve manifestacije ivota. I Njutnova (Newton)
mehanika, koliko god suvereno vladala u odreenom d o m e n u
fizikih sistema, na jednom drugom nivou materijalnog sveta
mora da ustupi mesto kvantnoj mehanici.
Da li se metodama uobiajenim za molekularnu biologiju
i biohemiju mogu dotai i domeni ivih sistema drugaiji
od onih koje danas prouavamo i da li se mogu naslutiti zakonitosti koje eventualno t a m o vladaju? Da li e dalja prouavanja biomolekula i njihovog funkcionisanja, i u sluajevima
kada je izgledalo da se o t o m e ve prilino zna, otvoriti nove
poglede na odnos strukture i aktivnosti i otkriti posebne nivoe
organizacije i nove tipove interakeija razliitih delova sistema?
U ovoj knjizi Gije govori upravo o prouavanjima odreenih
komponenata ivih sistema koja su vodila iz iznenaenja u
iznenaenje, pokazujui njihove nove osobine, razliite od
onih u klasinim okvirima biolokih nauka. U centru tih
prouavanja je bila dezoksiribonukleinska kiselina.
Dezoksiribonukleinske kiseline ( D N K ) u biolokom smislu su svakako jedna od najznaajnijih jedinjenja na Zemlji.
O n e su neprestani izazov mnogobrojnim istraivaima ve
nekoliko decenija. D a n a s mnogi obrazovani ljudi znaju da
struktura D N K sadri informacije o naslednim osobinama
skoro svih ivih organizama na naoj planeti, ali nauka je jo
daleko od otkrivanja svih tajni ovog biomakromolekula.
Prouavanja koja su ukazala na bioloku ulogu D N K
bila su od velikog znaaja za napredak naunih disciplina ciji
su p r e d m e t izuavanja ivi sistemi. To se p r e svega odnosi
na objanjenje strukture i veze izmedu strukture i funkcije
D N K . Moe se rei da je Votsonovo (Watson) i Krikovo
(Crick) spektakularno otkrie strukture D N K konano usmerilo interesovanja, znanje i sposobnosti mnogih istraivaa
ka ovom jedinjenju.
Posle 1953. godine tada je u asopisu Nature izaao
Votsonov i Krikov lanak uinjeno je veoma mnogo za
dalje upoznavanje strukture i funkcije D N K . Kada je postalo
jasno da veliki broj do tada poznatih injenica o karakteristikama D N K moe da se objasni predloenim modelonij nastupilo je veliko oduevljenje. Izgledalo je da su na mnoga
pitanja o strukturi i funkciji D N K naeni odgovori. N o ,
istraivanja u ovoj oblasti su i dalje veoma brzo napredovala.
Pojavili su se novi podaci, ideje, pa i kontroverze, i to ne samo

245
u vezi s predloenim m o d e l o m strukture D N K . Mnoga otkria
jo uvek ekaju objanjenja.
Jedna od zagonetki je i injenica da se u veini eukariotskih elija nalazi daleko vise D N K nego to je, prema vaeim
teorijama, potrebno za kodovanje svih proteina u odredenom
organizmu. Ne treba izgubiti iz vida da se genetske informacije
koje sadri D N K ispoljavaju upravo preko sinteze proteina
u datom ivom sistemu. Istovremeno zbunjuje i to su koliine
D N K pojedinih organizama pripadnika ak i veoma srodn i h vrsta u velikoj meri, razliite. To se ne moe pripisati
p r o m e n i u broju gena koji koduju proteine; potrebe za ovim
jedinjenjima su u tako bliskim organizmima izrazito sline.
Zato se tokom evolucije pojavio ovaj viak" D N K i kakva
je njegova funkcija?
Detaljnijim ispitivanjem struktura D N K eukariotskih
organizama naeno je da one sadre razliite tipove sekvenci
nukleotida m o n o m e r n i h jedinica ijim povezivanjem i
nastaje molekul D N K . N e k e sekvence su jedinstvene i ne
ponavljaju se u jednom molekulu D N K . Pojedine sekvence
su, meutim, prisutne ak u velikom broju kopija i, osim u
nekoliko izuzetaka, n e k o d u j u proteine. Neke od njih su rasute
po molekulu D N K , a druge smetene na jednom njegovom
delu. Ustanovljeno je, takoe, da se pojedini segmenti D N K
po sadraju purinskih i pirimidinskih baza, koje su sastavni
delovi nukleotida, izrazito razlikuju od ostalih. Organizacija
D N K je, dakle, sloena i raznovrsna, a dodatno je iskomplikovana" postojanjem segmenata D N K koji mogu da se premetaju s jednog mesta na drugo u ovom biomakromolekulu.
Danas jo nije jasan, osim u nekoliko sluajeva, bioloki smisao
postojanja sekvenci D N K koje se ponavljaju, kao ni pojava
segmenata D N K iji je sadraj baza drugaiji nego kod ostalih
segmenata.
Gije je sa svojim saradnicima prouavao upravo ova
nenormalna" poglavlja, kako se sam izrazio, knjige D N K .
A u svojoj knjizi Alhemija ivota predloio je moguu bioloku funkciju takvih poglavlja. Izloena teorija je zanimljiva
iz vise razloga. Jedan je, svakako, mogue objanjenje uloge
organizacije D N K na nivou redosleda nukleotida, za koje
bi se moglo rei da se uklapa u nain razmiljanja naune
javnosti. To se odnosi i na interakcije pojedinih metala sa
D N K , koje posebno privlae panju. Gije, meutim, predlae
za ovakve segmente molekula D N K i njihove interakcije s
relevantnim metalima mehanizam dejstvovanja koji zalazi

246
u domen neuobiajen" za biohemiju i molekularnu biologiju. Moda su ovi aspekti knjige zanimljivi p r e svega za one
koji su blie upoznati s p r o b l e m o m prouavanja specifine
organizacije D N K . Povezivanje saznanja do kojih su autori
doli s nekim podacima tradicije moe biti privlano i za
mnogo iri krug zainteresovanih.
Autori Alhemije ivota oblik biomakromolekula smatraju
materijalnim izrazom energetskog potencijala i u sluaju D N K
povezuju ga s b i t n i m uticajem topolokog rasporeda odreenih
redosleda nukleotida i lokalnih konformacija na specifino
vezivanje liganada (molekula, atoma, jona) i na procese teleakcije sposobnosti D N K da na daljinu prenese signal
date frekvencije, intenziteta i amplitude. To je, ujedno, i
informacija za odredene gene, ija je ekspresija na taj nain
regulisana.
U osnovi ovog modela su vibratorne energije koje se
specifino predaju molekulima D N K i vibracije dvostruke
spirale D N K koje se prenose nekoj odreenoj oblasti udaljenoj
od mesta primanja signala. U toj oblasti tako pristigla infor
macija moe izazvati sintezu specifinih medijatora u sintezi
proteina i samih proteina. Vibratorna energija D N K transformie se u materijalne estice bitne za sve aktivnosti ivih
sistema.
Odavno je poznato da se pojedini joni metala specifino
vezuju za D N K , ali je njihovo dejstvovanje samo delimino
razjanjeno. Mogua objanjenja se kreu p r e svega u domenima stabilizacije ili destabilizacije odreene strukture D N K
i delovanja tih jona na pojedine reakcije katalizovane enzimima
u kojima uestvuje D N K . R a d i se, dakle, o nainu promiljanja mehanizma dejstvovanja ovih metala na D N K uobiajen o m u biohemiji. Bilo je uoeno i razliito, esto suprotno
delovanje pojedinih metalnih jona, kao to su joni magnezijuma i bakra. Znalo se odavno i da se samo izvesni tipovi
metala vezuju za D N K , posebno alkalni, zemno-alkalni i
prelazni metali. Istraivano je za koje je strukturne karakteristike sastavnih delova D N K vezivanje favorizovano, a utvrdeno je i da interakcija jona metala moe da narui geometriju
nukleotida. Pokazalo se da vezivanje platine za D N K ima
jasan biohemijski i farmakoloki znaaj. Relativno niske doze
ovog metala su dovoljne za inhibiciju rasta tumora, ali mehanizam tog delovanja nije poznat.

247
Prouavanja iz ovog domena bila su predmet interesovanja
i Gijea i njegovih saradnika, koji su se posebno koncentrisali
na specifino ponaanje ponavljajuih sekvenci nukleotida u
molekulu D N K prilikom interakcija jona metala s ovim
biomakromolekulom. Ovi radovi su autore doveli do razmiljanja o mogunosti drugaijih prilaza objanjenju i
same uloge specifine organizacije D N K i mehanizma dejstvovanja metala na ovaj udesni molekul. Gije smatra da su metali
posrednici vibratornih energija karakteristinih za itav kosmos,
da oni te energije donose dvostrukoj spirali D N K , vezuju
se za specifine nizove nukleotida i, u zavisnosti od njihovog
topolokog rasporeda, izazivaju p o m e n u t e procese prostiranja
informacija kroz D N K i transformacije sada njenih vibrator
n i h energija u biomolekule koji lee u osnovi strukture i funkcionisanja ivih sistema. N a m e e se ukazivanje na vezu ovih
ideja autora s pojmom vibracijskog postojanja u fizikim sistemima.
T a k o ova knjiga predstavlja jedno od moguih objanjenja uloge, odnosno razloga postojanja vika D N K i preciznog
rasporeda pojedinih tipova sekvenci u jednoj D N K . Veliki
problem predstavlja bioloki znaaj, odnosno funkcija veine
razliitih sekvenci D N K koje se ponavljaju. Pojedini naunici,
m e u kojima su tako poznata imena kao to su Ordel (Orgel)
i Krik, smatraju da veliki deo ove D N K nema nikakve funkcije,
a neki misle da njihova eventualna funkcija nije specifina.
D r u g i predlau razliite uloge u dejstvovanju eukariotskih
genoma, p r e svega u regulaciji ekspresije gena. Izneemo ovde
koncepciju o sebinoj" D N K , zbog njene neobinosti",
s obzirom na rasprostranjeno uverenje da je priroda veoma
ekonomina kako u kreiranju struktura koje sainjavaju ive
sisteme, tako u organizaciji procesa karakteristinih za njih.
Hipoteze o sebinoj D N K pojedine sekvence, odnosno
klase D N K posmatraju na p o t p u n o poseban nain. Dokins
(Dawkins) u svojoj poznatoj knjizi Sebini gen", prevedenoj
i kod nas, izneo je ideju da se postojanje velikog dela D N K
koji se nikada ne prevodi u proteine najjednostavnije moe
objasniti ako se prihvate pretpostavke da je to parazit, ili
prolaznik koji nema nikakvu svrhu. On je beskoristan i nije
tetan. Prema Dokinsonovom miljenju, istinska svrha D N K
jeste samo da preivi. Ordel i Krik su dalje razvili ovu ideju
i postulirali da se sebina D N K javlja kada se neka sekvenca
D N K rairi po genomu, stvarajui svoje sopstvene kopije.
Sutina hipoteze je da ovakva D N K ne doprinosi fenotipu

248
ni na kakav specifian nain, odnosno da ne znai selektivnu
prednost za organizam koji je poseduje. P r e m a ovim autorima, sebina D N K n e obuhvata samo sekvence D N K koje
se ponavljaju, ve i neke druge sekvence koje, kako izgleda,
nemaju funkcije. I drugi istraivai su iznosili slina miljenja.
Dodajmo jo da je ideja o sebinoj DNK povezana s pojmom
prirodne selekcije u n u t a r u k u p n e D N K jedne elije, t j . n e fenotipske selekcije koja favorizuje irenje sebinih samoumnoivaa. S druge strane, prirodna selekcija izmeu genotipova obezbeuje uravnoteavajuu silu koja pokuava da
odri ukupnu koliinu sebine D N K na ravnotenom nivou.
Ako bi neki organizam imao suvie sebine D N K , to bi bilo
metaboliki nepovoljno, pa bi ona bila eliminisana n o r m a l n i m
mehanizmom prirodne selekcije. Koliina vika D N K u
jednom organizmu bie odreena relativnim intenzitetima
ovih dveju suprotnih selekcija.
Mnogi naunici ipak smatraju da viak D N K ima neku
funkciju, mada svi ne misle da je ona specifina. Autori knjige
koja je pred vama priklanjaju se struji koja zastupa miljenje
da ovakva D N K ima regulatornu ulogu, predlaui sasvim
posebne mehanizme za takvo delovanje. Ko je u p r a v u :
zastupnici hipoteza zasnovanih na klasinim" nainima razmiljanja, pobornici ideja o sebinoj D N K , Gije i njegovi
saradnici, ill neko sasvim drugi, pokaae vreme. Mogue
je, naravno, da pojedini segmenti vika D N K imaju razliite
uloge u igri spirale i harmoninoj orkestraciji njenih elemenata,
kao to bi rekli autori Alhemije ivota.
U knjizi se razmatraju i pitanja diferencijalne ekspresije gena tokom razvia i diferencijacije viih organizama.
Prelaz biljaka iz vegetativne faze razvia u reproduktivnu
fazu, fazu cvetanja, praen je nestajanjem ranije sintetisanih
proteina i pojavom novih, specifihih proteina. Autori tvrde
da ne samo to se prethodno poglavlje knjige s genetskim
informacijama zaklopilo, a otvorilo jedno novo poglavlje,
ve i da se sama knjiga promenila. S tim u vezi bismo hteli
da napomenemo da su se pre neto vise od dvadeset godina
pojavili isvetaji koji su govorili o promenama koliine i
organizacije D N K za vreme citodiferencijacije i razvia organizma. Izgledalo je da se, u nekim sluajevima, tokom replikacije D N K , pojedine sekvence nisu umnoavale ili su
se, naprotiv, umnoavale samo neke od njih. Ova pojava se
najee obuhvatala pojmom diferencijalne replikacije. Ona

249
se nekada smatrala kuriozitetom vezanim za hromozome jajn i h elija nekih vodozemaca i plj'uvane lezde vinskih muica.
Sada je, m e u t i m , pojedini istraivai smatraju estim aspekt o m diferencijacije elija razliitih organizama. Po nekim
hipotezama, diferencijalna replikacija D N K moe biti jedan
od moguih mehanizama diferencijacije elija. To je, u svak o m sluaju, veoma kompleksan i neispitan fenomen, koji
zahteva dalja istraivanja.
Gije predlae objanjenje po kome promene topolokog
rasporeda razliitih nukleotida koji sainjavaju D N K , do
kojih dolazi tokom svih promena programa razvoja, bilo da
su one fizioloke p o p u t embriogeneze i cvetanja, bilo da su
patoloke, p o p u t indukcije kancera, utiu na D N K kao vibratornog nosioca i t i m e na tip signala koji segmenti D N K ,
ija je uloga regulacija delovanja gena, prenose genima koje
kontroliu.
Interesantne su mogunosti ove teorije u objanjavanju
indukovanja kancera, ukazivanjii na mogui put spreavanja
preivljavanja elija t u m o r a i povezivanje s tradicionalnim
nainima leenja. Svakako da pokuaj racionalnog objanjenja
mnogih fenomena tako dragih ljudskim predanjima i duboko
usidrenih u verovanjima mnogih, pomenimo samo kancerogene" kue, zasluuje panju. N o v pogled je, ini se, dao neka
racionalna tumaenja i takvih pojava kao to su radiestezija,
odnosno upotreba posebnih ralji i viskova u traenju vode,
merenju talasa" bia ili predmeta, akupunktura itd.
Razmiljanja o interakcijama metala sa D N K i uoavanje
da su s tog aspekta naroito interesantni metali koji pripadaju
prelaznim serijama periodnog sistema Mendeljejeva, dovela
su Etjena Gijea i njegovu saradnicu Kristinu Ardi do otkrivanja sasvim posebnih veza: veza za koje bismo rekli da su na
misteriozan nain ispletene izmeu biohemije i alhemije.
Metali alhemijske tradicije izazivaju vrlo specifine promene
u molekulu D N K , a fiziko-hemijske i biohemijske osobenosti
tih metala na znaajan nain su u skladu s osobenostima koje
im je pridavala alhemija. Uinjen je i pokuaj da se s tog
aspekta objasni i dovodenje u vezu nekog bia s nekom planetom
ili zvezdom. Sada dolazimo do privlanog i izazovnog povezivanja naunih saznanja s podacima tradicije. Otvaraju se novi
vidici, pojavljuju se razliite mogunosti, ak i racionalnog
objanjavanja nekih znanja koja ulaze u blago tradicije, a
koja zvanina nauka najee osporava.
Doista,
ova

250
znanja su preneta iz davnih epoha p u t e m inicijatikih lanaca
uglavnom u simbolinom obliku. U kojoj civilizaciji (kojim
civilizacijama) su ta znanja bila precizne (gotovo naune)
injenice, ija su delovanja, koliko duhovna toliko i tehnika,
bila potpuno kontrolisana? To sa sigurnou ne moemo rei."
Dodiruju se i moda najsporniji domeni tradicije. U v o enje pojma vibratornih energija omoguava autorima knjige
da ustvrde da zakoni astrologije poivaju na vrstim n a u n i m
osnovoma, koje nisu zasnovane na nivou materije, ve na
nivou vibratorne energije. Verujemo da e ovakve ideje teko
biti prihvaene. Ali i da su ovakva zakljuivanja u osnovi
pogrena, ona ine da nas dodirne ar nekih dalekih svetova,
dalekih i istorijski i konceptualno. Ko od nas ne bi zastao
nad idejom da p r o m e n e u vibracijama D N K izazivaju, na
molekulskom nivou, premetanje jednog malog dela D N K
u svim elijama, iz ega kod ljudi m o g u proizai p r o m e n e oseanja, osetljivosti, naina reagovanja, miljenja, pa ak i p o imanja sveta? Konano, ono to nazivamo duom, moglo bi,
po autorima Alhemije ivota, biti sutinski vibratorno i vezano za alhemijske" metale, koji tako m o g u da oive konstitutivne vibratorne strukture ive materije.
Matanja, sklonost p r e m a mistici ili maginome, ili nada
da e dalji razvoj nauke pomiriti one koji su davali prednost
materiji i one koji su je davali d u h u , dokazujui da su ova dva
vida nerazdvojivo povezana? Bilo kako bilo, autori smatraju
da zakon analogije izveden iz hipoteze o znaaju vibratornih
energija pokazuje saglasje izmeu planeta, organa, biljaka i
alhemijskih metala koje je otkrila tradicija.
Skrenuli bismo panju i na neke iskaze autora koji do
diruju jo jedan vid molekula D N K i moguu vezu koja kao
da postoji izmeu njegove strukture i nekih vidova izraavanja
ljudskih bia. . . . . oblici koji lie na petlje, uvojke, rascvetavanja, odmotavanja. . . . velike estetske vrednosti! Primetimo takoe da projekcija molekula D N K u ravni upravnoj
na njenu osovinu. . . u potpunosti daje sliku mandale." Mi
bismo dodali da neki savremeni grafiki prikazi takve projekcije molekula D N K neodoljivo podseaju na prekrasne vitrae
u obliku rozeta koje su davno i verovatno u zanosu sainili
neimari gotskih katedrala. A tako karakteristina struktura
dvostruke spirale, koju obrazuju dva polinukleotidna niza
D N K uvijajui se oko jedne ose i nigde ne prelazei jedan u
drugi, moe se sresti u nekim arhitektonskim kreacijama.

251
K a o da ljudi jednim delom svoga bia uvaju uspomenu na
arhitekturu molekula od kojih su tokom evolucije kosmosa
nastali i koji ih i danas sainjavaju, uspomenu koja kod .nekih
izlazi iz t m i n e i ispoljava se u njihovom stvaralatvu. Uostalom,
sloena organizacija muzikih tema koje se ponavljaju i,
skladno m a d a komplikovano, prepliu u nekoj Bahovoj fugi,
gradei neto kao muziku spiralu koja donosi poruke iz
sasvim posebnih sfera, moe podstaknuti asocijacije na sloenu
organizaciju razliitih nukleotidnih sekvenci niti D N K koje,
uvijene u komplikovane oblike u kojima stalno sreemo motiv
spirale i skladno sloene u hromozomima, nose poruke o
tome kakvi emo biti i ta e se s nama desiti.
Ubedljivo deluje miljenje autora da je prisustvo spirale
na svim hijerarhijskim nivoima kosmosa, od atoma preko
molekula i ivih sistema do galaksija, ne samo na materijaln o m nivou ve i na nivou strukturiranja energije, fundamentalni razlog zbog koga su mnogobrojni mitovi i rituali zasnovani
na spirali. M o e m o rei da se ovakvo shvatanje uklapa u sve
prisutnije oseanje, koje se rada i m e u onima koji se bave
prirodnim naukama na nain zapadnih tradicija, u ijim je
osnovama racionalno poimanje sveta, oseanje jedinstva i
medupovezanosti svih stvari i dogaaja, doivljavanje svega
to se u kosmosu dogada kao manifestacije jedne osnovne
jednosti to je najznaajnija karakteristika istonjakog
pogleda na svet. H o e li neke struje u savremenoj biologiji
i biohemiji krenuti u slinim pravcima kao i deo savremene
fizike?
Autori Alhemije ivota svoje hipoteze delom zasnivaju
na opteprihvaenim eksperimentalno saznatim injenicama.
Prihvatanje ideje o posebnim osobinama D N K : specifinoj
energiji vezanoj za metale koja specifino interaguje s odreenim sekvencama nukleotida i time uestvuje u regulaciji
aktivnosti gena, odnosno o D N K kao vibratornom nosiocu
koji, u skladu s topolokim rasporedom razliitih nizova
nukleotida koji je sainjavaju, moe preneti odreeni tip
signala genima koje kontrolie, moglo bi biti tee. Otkrivanje
energetske dimenzije sveta, kojom se bave i ezoterine tradicije svih naroda, moe biti izuzetno znaajno za stvarno u p o znavanje ivih sistema. Kako e biti prihvaen ovakav pristup?
I sami autori istiu da se njime moe usmeriti pravac istraivanja, ali ne moemo, bez rizika od greke, hteti da ih nasilno
i a priori dovodimo u vezu s podacima eksperimentalnog

252
istraivanja." I jo: Dakle, u tom pogledu osnovno je u p o rediti tradicijske podatke, koji god da su, sa skoranjim najistijim podacima nauke, bez unapred smiljenih ideja i ne
upadajui u zamku potvrivanja tradicije po svaku cenu,
niti u zamku sistematskog odbijanja tradicijskih metoda ispitivanja, pod izgovorom da se one veoma razlikuju od savremenih m e t o d a . "
Znaajno je ukazati na jednu primedbu autora knjige
koja bi mogla biti odgovarajue upozorenje. Radi se o fenom e n u ampliflkacije delova D N K - i njihovog zadravanja u
elijama. Negativni stav velikih imena genetike odvratio je
mnoge istraivae od odgovarajuih ispitivanja. To nikako
nije jedini p r i m e r nemogunosti prodora izvesnih ideja samo
zato to su u suprotnosti s onim to je opteprihvaeno od
naune javnosti. Mi bismo dodali da se ne zanemaruju samo
one ideje koje su u suprotnosti s vladajuim paradigmama,
ve i neke koje su vezane za trenutno marginalne domene,
odnosno one koje nisu u m o d n o m t r e n d u . Veliko je pitanje
koliko se znaajnih otkria ne deava prosto zato to odgovarajua oblast i metode nisu u c e n t r a panje i podravane od
znaajnih imena, kao i finansijera. T a k o e izgleda veoma opravdanim ukazivanje na problem hiperspecijalizacije dananjih
naunih disciplina, koja se ini neminovnom i veoma korisnom,
ali zanemaruje nivo sintetike vizije koji se moe dosegnuti
metodom analize sistema i koji je bitan za celovitije sagledavanje.
Svakako da se m o g u osporavati i ne prihvatati mnoge ideje
iznete u ovoj knjizi, ali bi na kraju trebalo istaknuti da je
ono to je reeno u poglavlju o nastavi opravdano i moglo
bi biti podsticajno u mnogim sredinama, pa i naoj.
Marjetka

KIDRI

SADRAJ

UVOD

9
Prvi deo

A AKO BISMO M O G L I DA SVESNO M E N J A M O SVOJU

DNK?

17

P rva glava:

SAMOSTVARANJE D N K

23

D r u g a glava:

OD R O E N J A
PRVE ELIJE

T r e a glava:

STVARALAKA A K T I V N O S T
SPIRALE:
BANKA PODATAKA SPOSOBNA DA SE REPROGRAMIRA

SPIRALE

DO

STVARANJA

e t v r t a glava: I G R A S P I R A L E : H A R M O N I N A
RACIJA N J E N I H ELEMENATA
Drugi

ORKEST-

HVATAI 1 PRENOSIOCI ENER-

METALI
GIJE

D r u g a glava:

PRENOENJE

T r e a glava:

43
50

deo

ALHEMIJSKI METALI U NAIM HROMOZOMIMA

P rv a glava:

38

53

57

INFORMACIJE PREKO ME-

TALA

60

ZVUNA SKALA METALA

67

e t v r t a glava: M I N I Z O D I J A K U S V A K O J O D N A S I H E LIJA
P e t a glava:
STANJE SADANJIH ISTRAIVANJA NA
DNK I METALIMA

71
76

254
T r e i deo
OD

OSOBINA VIBRATORNIH
POTENCIJALA

P r v a glava:
D r u g a glava:
T r e a glava:

NOSILACA

DO

OUVANJE I EVOLUIRANJE
RAZMENE KROZ MEMBRANU
ELIJSKI DINAMIZAM: POJAM
CIJALA

POJMA

79
81
83

POTEN

88

etvrti deo
VIBRATORNE ENERGIJE
P r v a glava:
D r u g a glava:

93

VIBRATORNI
NOSILAC
I VIBRATORNA
ENERGIJA
RAMAN-LASER I P E T VRSTA VODE

97
100

P e t i deo
RADIESTEZIJA
P r v a glava:
D r u g a glava:
T r e a glava:

105

POKAZIVANJE PRIMORDIJALNIH ENER

GIJA T E H N I K A M A RADIESTEZIJE
OSOBINE VIBRATORNIH ENERGIJA
EVOLUCIJA
VIBRATORNIH
ENERGIJA:
PROMENE RAZLIITIH ENERGETSKIH
SFERA

109
113
121

esti d e o
E N E R G E T S K E SFERE NA NIVOIMA SVESTI
P r v a glava:
D r u g a glava:
T r e a glava:

INTERAKCIJE IZMEU ENERGETSKIH

SFERA
INTEGRACIJE RAZLIITIH NIVOA ENER
GIJE K O D OVEKA
NIVOI SVESTI

135
137
139
142

S e d m i deo
ISTRAIVANJA NA K A N C E R U
Sistemski p r i s t u p procesu indukcije. Sutinska uloga
parova V N + V E i osobine koje iz njih prdizlaze

147

P rv a glava:
D r u g a glava:
T r e a glava:

151
157
165

I N D U K C I J A KANCERA K O D BILJAKA
INDUKCIJA KANCERA KOD 2IVOTINJA
M E T O D E RANOG OTKRIVANJA KANCERA

255
Osmi deo
KA NOVOJ M E D I C I N I

169

Prva glava:

172

S I S T E M S K A ANALIZA

Druga glava: H O M E O P A T I J A
Trea glava: A K U P U N K T U R A
etvrta glava: M E D I C I N A A N T R O P O Z O F S K E ORIJENTACIJE

174
179
186

Deveti deo
ANALIZA SNOVA
Primanje vibratornih energija u toku faza sna i
oivljavanje vibratornih nosilaca u toku faza budenja
VIBRATORNE E N E R G I J E NA L J U D S K O M
I PLANETARNOM NIVOU
Druga glava: B U D N A STANJA I STANJA SNA
Trea glava: O S N O V N I Z A K O N I VIBRATORNE ENERGET I K E K R O Z A N A L I Z U SNOVA
etvrta glava: V E L I K I S I M B O L I N I SNOVI: ISTRAIVAN J E SIMBOLA K R O Z SNOVE
Peta glava:
O D N O S I I Z M E U DVA GENETIKA KODA
K R O Z RAZMENE NESVESNO/SVESNO

191

Prva glava:

Deseti deo
B U E N J E E N E R G E T S K I H POTENCIJALA L J U D S K O G
BIA P U T E M OBRAZOVANJA
D E F I N I S A T I N O V U GLOBALNU M E T O D U
NASTAVE
Druga glava: CILJEVI
Trea glava: OSTVARENJA I PERSPEKTIVE
etvrta glava: P E R S P E K T I V E NASTAVE VEZANE ZA ODREENU TEMU

193
199
201
208
215

219

Prva glava:

223
224
227
229

ZAKLJUAK . .

231

Bibliografija

241

Pogovor

243

SADRZAJ

253

BIBLIOTEKA

ZANIMLJIVA NAUKA

UREDNIK

DUAN PAJIN