THEORIA 4 BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p.

3967

DOI: 10.2298/THEO1204039Z Originalni nau!ni rad Original Scientic Paper

Aleksandra Zori! KVAJN O ANALITI"NOSTI I LOGI"KIM ISTINAMA

APSTRAKT: U radu nastojimo da rekonstrui#emo Kvajnove argumente usmerene protiv pojma analiti$nosti i konvencionalisti$kog shvatanja logi$kih istina. Na po$etku !emo razmotriti neke od osnovnih ideja koje je Karnap, glavna meta Kvajnovih prigovora, zastupao u ovom kontekstu. Ovo !e nam omogu!iti da jasnije uo$imo pozadinu Kvajnovih radova, kako onih ranijih u kojima je Karnap podvrgnut eksplicitnoj kritici, tako i onih kasnijih u kojima se Kvajn, naizgled, bavi problemima koji nisu neposredno u vezi sa prethodnim. Samo naizgled jer, kao #to !emo videti, postoji zna$ajna sistematska dimenzija Kvajnove pozicije $ije previ%anje $esto dovodi do nerazumevanja nekih od njenih klju$nih mesta. Vide!emo da su za odbacivanje pojma analiti$nosti klju$ni Kvajnov holizam kao i teza o neodre%enosti prevo%enja. Napu#tanje ideje da su iskazi osnovni nosioci zna$enja kao i da se o zna$enjima mo&e govoriti nezavisno od celokupne teorije, zajedno sa Kvajnovim bihejviorizmom, tako baca novo svetlo na probleme kojima se Kvajn sistematski bavio tokom $itave svoje karijere. KLJU"NE RE"I: analiti$nost, logi$ka istina, definicija, verifikacija, redukcionizam, holizam, bihejviorizam, neodre%enost.

Mo!e se re"i da Kvajnova filozofija pretenduje na to da pru!i sistematski odgovor na glavna filozofska pitanja kao #to su pitanje odnosa teorije i svedo$anstva, problem analiti$nosti, pitanje zna$enja, sinonimnosti, konvencionalnosti, ontolo#kih obaveza... Ova sistemati$nost se ogleda u me%usobnoj povezanosti rali$itih segmenata njegove pozicije unutar jedne koherentne celine. Te#ko"e prilikom interpretacije njegovih filozofskih gledi#ta mogu nastati ukoliko se ova sistemati$nost izgubi iz vida, jer se mo!e desiti da neke od Kvajnovih argumenata razumemo kao proizvoljne ili neutemeljene. Ako, pak, Kvajnovu filozofiju razumemo kao jedinstvenu celinu, vide"emo da se njegovi argumenti uglavnom uzajamno podr!avaju, kao i da se njegova pozicija odlikuje mnogo ve"im stepenom konstruktivnosti nego #to se to obi$no smatra.1
1

O sistematskom karakteru Kvajnove filozofije vidi: Gibson Jr, R. F,. The Philosophy of W. V. Quine: An Expository Essay, University of South Florida Press, Tampa, Florida, 1982., p. 17, kao i kasniju studiju istog autora: Enlightened Empiricism: An

40

Aleksandra Zori!

Na# cilj u ovom radu bi"e da prika!emo Kvajnove Dve dogme empirizma (1951) (u nastavku: DD) polaze"i od ranijeg Kvajnovog $lanka Istina po konvenciji (1936) (u nastavku: IK) i ne#to kasnijeg, ali po sadr!aju srodnog, Karnap i logi$ka istina (1960) (u nastavku: KLI), i uka!emo na sistemski karakter Kvajnove misli, odnosno $injenicu da mnoga njegova tvr%enja dobijaju pravi smisao tek kada se sagledaju #ire, u sklopu njegove celokupne filozofije. Ovo se prevashodno ti$e povezanosti Kvajnovog odbacivanja analiti$nosti i odbacivanja tradicionalno shva"enog pojma zna$enja. Ovaj element se $esto gubi iz vida, naro$ito zbog toga #to je teza o neodre%enosti prevo%enja formulisana nakon DD. Ipak, ona nije posledica odbacivanja analiti$nosti. &ini se da je Kvajn odbacio analiti$nost imaju"i na umu #iri problem zna$enja. U tu svrhu bi"e potreban i kratak osvrt na neke od Karnapovih osnovnih ideja, budu"i da su DD i IK najve"im delom reakcija na Karnapove spise. Upu"ivanje na Karnapa bi trebalo da rasvetli pozadinu Kvajnovih radova, dok bi ukazivanje na kasnije formulisanu tezu o neodre%enosti prevoda trebalo da poka!e sistemski karakter Kvajnove filozofije. Iako se pitanje hronolo#kog izlaganja retko postavlja kada je re$ o filozofskim sistemima, ono ipak ima izvesne didakti$ke prednosti. Ukoliko sledimo Kvajnove argumente na na$in na koji ih je on sukcesivno formulisao, bi"emo u prilici da bolje razumemo mogu"e promene do kojih je dolazilo unutar njegovog stanovi#ta. Jo# je va!nije to #to na ovaj na$in mo!emo jasnije uo$iti #iri kontekst u kom Kvajn stupa na filozofsku scenu, kao i probleme na koje poku#ava da odgovori. Re#enja koja Kvajn nudi posta"e integralni deo njegove kasnije pozicije i pru!i"e motivaciju za brojne argumente koji "e im slediti. 1. Karnapov uticaj Po#to je 1932. godine na Harvardu odbranio svoju doktorsku disertaciju, akademsku 1932/33. Kvajn provodi u Evropi kao stipendista 'eldon fondacije. Izvesno vreme boravi u Be$u gde je imao priliku da prisustvuje nekim od sastanaka Be$kog kruga. Kvajn, tako%e, pose"uje i Prag gde upoznaje Rudolfa Karnapa (Rudolf Carnap, 1891-1970) sa kojim vodi brojne razgovore o raznim filozofskim temama. Te iste, akademske 1932/33. godine u Be$u gostuje i Ejer (Alfred Jules Ayer, 19101989), koji je sa Kvajnom proveo zajedni$kih pet nedelja pre nego #to se vratio u Englesku po$etkom letnjeg semestra. Tri godine kasnije (1936.) Ejer objavljuje svoju poznatu studiju Language, Truth and Logic, koja je u Engleskoj predstavljala i predstavlja epitom logi$kog pozitivizma. U to vreme Karnap, profesor Be$kog univerziteta, privodi kraju svoju knjigu Logische Syntax der Sprache, objavljenu 1934. godine. Novembra iste godine, Kvajn na Harvardu u veoma pohvalnom tonu
Examination of W. V. Quine's Theory of Knowledge, University of South Florida Press, Tampa, Florida, 1988., p. 15.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

41

dr!i tri predavanja o Karnapovoj tek objavljenoj knjizi. Prvo od ovih predavanja "e tokom naredne dve godine prerasti u tekst IK2 u kojem su iznete izvesne rezerve u pogledu nekih Karnapovih ideja.3 Ovaj tekst predstavlja za$etak Kvajnovog argumenta usmerenog protiv Karnapove verzije empirizma, kao i kasnije izgradnje Kvajnove verzijie empirizma. U nastavku "emo ukratko opisati Karnapovo filozofsko stanovi#te zajedno sa kratkom istorijom problema sa kojima se ono suo$ava. Time "emo stvoriti izvestan kontrapunkt u svetlu kojeg "emo videti u $emu ta$no po$iva novum Kvajnovog empirizma. Da bismo bolje razumeli odnos izme%u Karnapa i Kvajna, mo!emo zapo$eti time #to "emo dati skicu tema oko kojih se nisu slo!ili. U tu svrhu mo!emo razdvojiti dve klju$ne komponente dotada#njeg empiristi$kog shvatanja znanja. Prva komponenta je logika. Kako su to Frege i Rasel pokazali, univerzalnost logike, njena kanonizacija valjanog zaklju$ivanja, pru!a nam zajedni$ki konceptualni okvir na osnovu kog mo!emo formulisati na#a tvr%enja o svetu. Svako od ovih tvr%enja poseduje jednozna$nu istinosnu vrednost, ono je istinito ili la!no. Logi$ki principi su tautolo#ki i, dok se mo!emo razlikovati u pogledu razli$itih vrsta predikata koje uvr#"ujemo u na# jezik, ovaj logi$ki nivo logike, predstavlja ono #to nam je svima zajedni$ko, u onoj meri u kojoj zahtevamo da na#e dedukcije budu valjane. Drugu komponentu predstavlja iskustvo. Sve znanje zapo$inje sa iskustvom, a ono #to nam je putem iskustva neposredno dato sa$injava objektivnu dimenziju na#eg saznanja. Ova objektivnost delom uklju$uje intersubjektivni moment: iskustvo nam se name"e, mi ne mo!emo konstruisati ono #to nam je neposredno dato. Tako, ukoliko ispred sebe vidim crvenu mrlju, pretpostavljam da "e, u odgovaraju"im okolnostima, isti $ulni utisak imati i svako drugi.4 Me%utim, nau$ni jezik nije jezik ovih neposrednih datosti. Jezik fizike, primera radi, govori o fizi$kim telima mikro i makro nivoa, njihovim trajektorijama i me%usobnim odnosima. Mi ove objekte ne opa!amo. Ono #to, po pretpostavci, opa!amo jesu njihovi fragmenti u vidu $ulnih utisaka koji su nam neposredno dati. Kako onda povratiti objektivnost fizici koja bi trebalo da predstavlja nauku par excellance? &ini se da se odgovor name"e.
2

Quine, Truth By Convention, in: Philosophical Essays for A. N. Whitehead, O. H. Lee (editor), New York: Longmans, pp. 90 - 124, 1936. Prevod na srpski jezik: Istina po konvenciji, u: Ontolo#ka relativnost i drugi filozofski ogledi, Lazovi", (. (ur.), Izdava$ka knji!arnica Zorana Stojanovi"a, Sremski Karlovci- Novi Sad, 2007, str. 103-137. Tekst ovih predavanja objavljen je u knjizi: Dear Carnap, Dear Van: The QuineCarnap Correspondence and Related Work, Creath, R. (ed.), Berkeley, CA, University of California Press, 1990. Ovde, razume se, isklju$ujemo patolo#ke slu$ajeve daltonizma, halucinacija itd., pretpostavljamo da okolnosti o kojima govorimo poseduju izvesnu vrstu normalnosti.

42

Aleksandra Zori!

Ukoliko je logika univerzalna a jezik koji sadr!i termine koji referiraju na neposredne datosti takav da ne mogu postojati su#tinska neslaganja oko onoga #to njime tvrdimo, onda bi logi$ka rekonstrukcija jezika fizike koja bi za posledicu imala da svako $injeni$ko tvr%enje mo!e, bar na$elno, biti izra!eno na ovom primitivnom jeziku $ulnih datosti, bila vi#e nego dovoljna da jeziku nauke povrati poljuljanu izvesnost. Zadatak filozofije time postaje analiza i opis pravila kojima se rukovodi ova i njoj sli$ne linvisti$ke kontrukcije, kao i razja#njenje odnosa izme%u jezika i iskustva koji se u ovom kontekstu javlja. U svom $uvenom i prvom velikom delu Die Logische Aufbau der Welt iz 1928. godine Karnap sebi postavlja upravo ovaj zadatak eksplicitne reformulacije na#eg saznanja zasnovanog isklju$ivo na $ulnom iskustvu, slu!e"i se pritom sredstvima logike, na prvom mestu formalnim jezicima u kojima je formulisana. Tako, na samom po$etku ove knjige, on ka!e: Cilj ovog istra!ivanja jeste formulisanje epistemolo#ko-logi$kog sistema objekata ili konstrukcijskog sistema.5 Karnap shvata objekte u naj#irem mogu"em smislu, naime, kao sve ono o $emu se ne#to mo!e tvrditi.6 Imaju"i u vidu Karnapov pojam objekta, mo!emo se pitati #ta on ta$no podrazumeva pod konstrukcijom iz ovih $ulnih datosti i kakav je epistemolo#ki zna$aj ove konstrukcije? Redukovati a na b,c ili konstruisati a iz b,c zna$i formulisati op#te pravilo koje odre%uje na koji na$in se svako pojedina$no tvr%enje koje sadr!i a mo!e transformisati u tvr%enje koje sadr!i b,c. Ovo pravilo prevo%enja nazivamo pravilom konstrukcije ili konstrukcionom definicijom (budu"i da poseduje formu definicije).7 Slu!e"i se ovim ovom idejom konstrukcije u kontekstu nau$nog jezika u principu je mogu"e redukovati sve pojmove na neposredne datosti.8 Ispitajmo ovu ideju ne#to detaljnije. Na prvom mestu, Karnap formuli#e osnovu svog sistema konstrukcije: osnovne elemente kao i osnovne relacije sistema. Osnovni elementi sistema su moja iskustva, entiteti koji isprva nemaju imena niti svojstava i koji se mogu nazvati elementima relacija tek nakon #to je izvesna konstrukcija sprovedena u delo.9 Iz ove auto-psiholo#ke osnove, konstrui#u se ostali objekti, kakvi su svojstva i konstituenti, primera radi. Osnovni elementi predstavljaju elemente osnovnih relacija na osnovu kojih se formuli#u ostale relacije. Karnap kao osnovnu relaciju isti$e prepoznavanje sli$nosti. Iskustva x i y su u ovoj relaciji
5 6 7 8 9

Carnap R., The Logical Structure of the World, George R.A. (trans.), Open Court Publishing, Chicago and La Salle, Illinois, 2003., p. 5. Ibid., p. 5. Ibid., p. 6. Ibid., p. 6. Ibid., p. 13.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

43

ako i samo ako se x i y prepoznaju kao delimi$no sli$na iskustva kada se y poredi sa slikom iskustva x koju imamo u pam"enju.10 Sistem se tako gradi korak po korak, sve dok svi pojmovi nauke ne budu definisani pomo"u osnovnih elemenata i osnovnih relacija. Drugim re$ima, nau$ni pojmovi se redukuju na pojmove neposrednog $ulnog iskustva posmatra$a, pa tako svi iskazi koji sadr!e neki nau$ni pojam mogu biti transformisani u iskaze koji se ti$u isklju$ivo neposrednog iskustva.11 Treba ista"i da Karnap ne opisuje proces kojim mi zaista dolazimo do koncepcije spolja#njeg sveta. Ono #to on ovde $ini jeste proces racionalne rekonstrukcije spolja#njeg sveta u kom se stari i poznati pojmovi sistematski zamenjuju novim pojmovima koji su u odnosu na prethodne superiorni kako u pogledu jasno"e tako i u pogledu preciznosti. Zaklju$ak koji mu ovakva rekonstrukcija dopu#ta da izvede jeste da se spolja#nji svet mo!e konstruisati iz neposredno datog.12 Karnapov konstrukcijski sistem tako%e nije sistem izgradnje jedne posebne nauke. Naprotiv, Karnapova namera jeste da konstrui#e sistem pojmova koji bi bio u izvesnom smislu sveobuhvatan i koji bi uklju$ivao pojmove svih nauka. Koncepcija koja le!i u osnovi ovog projekta jeste ideja jedinstva nauke. Ono #to bi ova konstrukcija $inila jeste, na prvom mestu, osvetljavanje me%usobnih veza izme%u pojmova, kako unutar jedne nauke tako i na trans-nau$nom nivou. Osnovna teza teorije konstrukcije, koju "emo poku#ati da doka!emo u nastavku ovog izlaganja, jeste da, u su#tini, postoji samo jedan domen objekata i da se svako nau$no tvr%enje odnosi na ovaj domen.13 Osim #to je za cilj sebi postavio formulaciju kontrukcijskog sistema koji je u dovoljnoj meri obuhvatan da mo!e da uklju$i sve zna$ajne nau$ne pojmove, Karnap tako%e insistira da $ak i uprkos ovoj obuhvatnosti, on nije adekvatan za formulaciju metafizi$kih pojmova. Unutar ovakvog konceptualnog sistema, sva nau$na tvr%enja predstavljaju smislena tvr%enja #to se ne mo!e re"i i za stavove metafizike. Tako bi, u Karnapovoj (re)konstrukciji, svi nedefinisani nelogi$ki izrazi bili neposredno povezani sa iskustvom a sve istinite re$enice koje se ne odnose neposredno na iskustvo bile takve da su a) logi$ki reducibilne na one koje se na iskustvo neposredno odnose ili b) analiti$ke14. Ovo predstavlja ideju redukcionizma
10 11 12 13 14

Ibid., p. 170. Ibid., p. 6. Ibid., p. 5. Ibid., p. 29. Izvore pojmova analiti$ko i sinteti$ko vezujemo, pre svega, za Kanta. Klju$no pitanje koje je Kant sebi postavio bilo je da li su matemati$ke istine analiti$ke tj. da li je u njima pojam predikata sadr!an u pojmu subjekta? Naime, u svim sudovima u kojima se zami#lja odnos jednog subjekta prema predikatu, ovaj odnos mogu" je na dva na$ina. Ili predikat B pripada subjektu A kao ne#to #to se u ovome pojmu (na

44

Aleksandra Zori!

u malom, svako smisleno tvr%enje se mo!e redukovati na tvr%enje izra!eno na jeziku koji se ili ti$e neposrednog iskustva ili spada u domen logi$kih istina. Otuda i odrednica koju je i sam Karnap usvojio: logi$ki empirizam. Ukoliko se svaki nau$ni iskaz, bar na$elno, mo!e prevesti u iskaz o osnovnim relacijama i elementima, onda se svaki takav iskaz mo!e proveriti u su$eljavanju sa neposrednim iskustvom. 'ta vi#e, prema logi$kim empiristima iz ovoga sledi, da zna$enje iskaza nije ni#ta drugo do metod njegove empirijske provere. Ovo predstavlja su#tinu verifikacionisti$ke teorije zna$enja, teze koje $ini osnovu filozofskog korpusa koji je Karnap delio sa ostatkom Be$kog kruga. Redukcionizam je u bliskoj vezi sa podelom iskaza na analiti$ke i sinteti$ke, budu"i da se pojam analiti$nosti mo!e prirodno objasniti ukoliko prihvatimo redukcionizam i verifikacionisti$ku teoriju zna$enja. Osnovni problem za svakog doslednog empristu, kakav je bio i Karnap, jeste pitanje kako objasniti smislenost i izvesnost logi$kih i matemati$kih iskaza. &esto se tvrdi da su logi$ke i matemati$ke istine, za razliku od njihovih empirijskih srodnika, potpuno izvesne kao i da ne podle!u reviziji. Garant ovog poslednjeg predstavlja $injenica da su ovi iskazi nu!no istiniti. Tako%e, dok se empirijski iskaz mo!e saznati samo a posteriori, logi$ke i matemati$ke istine su apriorne. Me%utim, logi$ki pozitivisti ih ne odbacuju kao besmislene. Naprotiv, logika i matematika se $esto navode kao paradigmati$ni primeri saznanja. Zahtev koji se name"e je jasan. Neophodno je pomiriti, sa jedne strane, verifikacionisti$ku teoriju zna$enja i, sa druge, tvr%enje da su matemati$ki i logi$ki iskazi smisleni iako su li#eni empirijskog sadr!aja. Re#enje logi$kih pozitivista po$iva na distinkciji izme%u analiti$kih i sinteti$kih iskaza. Prema njihovom mi#ljenju svi smisleni iskazi mogu se podeliti na dve klase: sinteti$ke iskaze, koji uklju$uju empirijske ili $injeni$ke iskaze, i analiti$ke iskaze koji uklju$uju logi$ke i matemati$ke istine kao i re$enice oblika Momak je neo!enjen $ovek, koje su istinite (ili la!ne) na osnovu zna$enja. Dakle, postoji klasa iskaza $ije je zna$enje u potpunosti odre%eno konvencijama koje usvajamo, a to im garantuje posebno mesto unutar
skriven na$in) sadr!i; ili B le!i sasvim izvan pojma A iako sa njim doista stoji u vezi. U prvome slu$aju ja nazivam sud analiti$kim, u drugome sinteti$kim. (Kant I., Kritila $istog uma, (prev.) Nikola M. Popovi", Beograd: Izdava$ka knji!arnica Gece Kona, 1932., str. 31-32). Iako Kantovo odre%enje analiti$kih sudova ima taj nedostatak da se eksplicitno poziva na sumnjivu relaciju sadr!avanja izme%u pojmova, ideja je jasna. Analiti$ki sudovi (ili iskazi, slu!e"i se savremenom terminologijom) jesu oni koji su istiniti isklju$ivo na osnovu zna$enja termina koji se u njima javljaju. Primera radi, kako termin momak zna$i neo!enjen $ovek, zna$enje re$enice Nijedan momak nije o!enjen je zapravo Nijedan neo!enjen $ovek nije o!enjen $ija je negacija, Neki neo!enjeni ljudi su o!enjeni, logi$ki kontradiktorna. Po Kantovom mi#ljenju, matemati$ke istine ne mogu posedovati ovaj status, $ak ni one jednostavne oblika 7+5=12.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

45

na#eg jezika. Kako to ka!e Ejer, oni su imuni na reviziju u svetlu iskustva i dok se nau$ne hipoteze suo$avaju sa protivprimerima, logi$ki i matemati$ki iskazi ne mogu biti opovrguti iskustvom ve" se, u najgorem slu$aju, mogu pokazati kao nepotrebni. Tako ne ka!emo da se euklidska geometrija pokazala kao la!na ve" da nam, za odre%ene svrhe, neka druga geometrija bolje slu!i.15 U ovom kontekstu, analiti$ki iskaz predstavlja grani$ni slu$aj koji je potvr%en ma kojim $ulnim iskustvom. Dakle, redukcionizam poseduje resurse za definisanje razlike izme%u analiti$kih i sinteti$kih iskaza. Kako to Kvajn isti$e, redukcionizam je na jo# jedan na$in povezan sa ovom distinkcijom, on naime stvara potrebu za analiti$no#"u kao centralnim pojmom epistemologije.16 Jer, ukoliko se svaki smislen iskaz mo!e redukovati na jedinstven skup neposrednih iskustava, pojam analiti$nosti je neophodan empiristima da bi mogli objasniti smislenost logi$kih i matemati$kih iskaza za koje je jasno da su li#eni svakog empirijskog sadr!aja. Me%utim, ovakva redukcionisti$ka pozicija ubrzo je nai#la na te#ko"e. Da anticipiramo ono o $emu "e biti vi#e re$i u nastavku, Kvajnovo je mi#ljenje da je i sama ideja koja le!i u osnovi ovog projekta u za$etku bila osu%ena na neuspeh. Razlog ovome nije da ovakav projekt naprosto prevazilazi ljudske mogu"nosti, ve" to #to se zasniva na pogre#noj pretpostavci. Pretpostavka o kojoj je re$ jeste da svaki pojedina$an sinteti$ki iskaz poseduje samostalan, sebi svojstven empirijski sadr!aj.17 Prema Dijem-Kvajnovoj tezi18 koja se jo# naziva i tezom holizma, tek celokupna teorija sama ili neki njen obuhvatniji deo jeste ono #to se potvr%uje ili opovrgava, a ne pojedina$ni iskazi koji su njen sastavni deo. Dakle, nemogu"e je specifikovati jedinstven opseg konfirmacione evidencije za svaki pojedina$an iskaz pa je, shodno tome, nemogu"e i svaki pojedina$an iskaz redukovati na slo!eni iskaz o onome #to

15 16

17

18

Ayer A. J., Central Questions of Philosophy, Weidenfeld, 1973, p. 203. Quine W.V., Reply to Geoffrey Hellman in: The Philosophy of W. V. Quine (Volume XVIII in the Library of Living Philosophers) Edited by Paul A. Schilpp and Lewis E. Hahn, Chicago an La Salle, Illinois, 1986, p. 207. Kvajn, Naturalisti$ka epistemologija, u: Ontolo#ka relativnost i drugi filozofski ogledi, Lazovi", (. (ur.), Izdava$ka knji!arnica Zorana Stojanovi"a, Sremski KarlovciNovi Sad, 2007,str.194. U svom najzna$ajnijem delu Cilj i struktura fizi$ke teorije Dijem nastoji da uka!e na neodr!ivost jednog od ustaljenih gledi#ta teorije nauke njegovog vremena. Radi se, naime, o gledi#tu da se izme%u rivalskih nau$nih hipoteza mo!e odlu$iti putem krucijanog eksperimenta, koji nam omogu"ava da jednu hipotezu odbacimo a drugu potvrdimo. Dijem, me%utim, tvrdi da krucijani eksperiment nikada ne mo!e konkluzivno falsifikovati neku hipotezi, a jo# manje dokazati ili potvrditi njoj rivalsku.

46

Aleksandra Zori!

je neposredno dato.19 Ukoliko prihvatimo Dijem-Kvajnovski holizam, odbacivanje redukcionizma se name"e kao nu!na posledica. Me%utim, ono #to je za samog Karnapa predstavljalo klju$an podsticaj da monolitnu filozofsku poziciju iznetu u Aufbau revidira jesu onda#nja doga%anja na polju logike. Otkri"e neklasi$nih logika, na prvom mestu intuicionisti$ke logike, dovodi u pitanje univerzalnost klasi$ne logike Karnapovog Aufbau.20 Ovo otkri"e mo!emo razumeti na bar dva na$ina. Ili "emo, u svetlu pojave novih neklasi$nih logika, tvrditi da je klasi$na logika jedina prava, ispravna logika ili "emo zauzeti donekle relativisti$ki stav, tvrde"i da ovo otvara put logi$kom pluralizmu na osnovu kog se pitanje ove ispravnosti ni ne postavlja. Svaka predlo!ena logika bila bi jednako ispravna i nijedna ne bi bila ispravnija od neke druge. Kriterijumi na osnovu kojih bismo vr#ili odabir me%u ovim razli$itim logikama u mnogome bi po$ivali na pragmati$kim razlozima. Ovo je gledi#te koje "e u svom drugom velikom delu, Logische Syntax der Sprache (u nastavu: LSS), zauzeti Karnap i koje je najpregnantnije izra!eno njegovim principom tolerancije: Nije na#e da uvodimo zabrane ve" da uspostavljamo konvencije. U logici nema morala. Svako je slobodan da izgradi sopstvenu logiku tj. sopstvenu formu jezika onako kako !eli. Sve #to se od njega zahteva jeste da, ukoliko !eli da o njoj raspravlja, mora svoje metode izlo!iti jasno i pru!iti sintakti$ka pravila umesto filozofskih argumenata.21 U kontekstu logike i filozofije matematike ova Karnapova pozicija je veoma radikalna. Ukoliko je prihvatimo, ona umnogome diskredituje napore filozofa koji zastupaju neki od klasi$nih pravaca filozofije matematike. Sam Karnap je sve do po$etka tridesetih godina zastupao logicizam, u dodu#e ne#to izmenjenom obliku u
19

19
20

21

Razlog tome le!i u slede"em. Izvode"i neki eksperiment fizi$ar implicitno priznaje ta$nost $itave grupe teorija bez kojih taj eksperiment ne bi ni mogao da bude izveden, pa otuda u slu$aju da se predvi%anje ne ostvari mo!emo samo konstatovati da je me%u stavovima koji su poslu!ili za izvo%enje predvi%anja neki, a da ne znamo koji, pogre#an. O kojoj gre#ci je re$, pitanje je na koje krucijalni eksperiment ne pru!a odgovor. Vidi: Pjer Dijem, Cilj i struktura fizi$ke teorije, Izdava$ka knji!arnica Zorana Stojanovi"a, Sremski Karlovci-Novi Sad, 2003, str. 185. Ibid., str. 194-195. Intuicionizam kao pravac u filozofiji matematike je ne#to stariji. Godina 1907. $esto se navodi kao godina njegovog ra%anja. Tvorac intuicionizma, holandski matemati$ar Brauver (Lucien Egbertus Jan Brouwer, 1881-1966) odbranio je te godine svoju doktorsku disertaciju koja sadr!i temelje onoga #to "e postati Baruverova zrela filozofska pozicija i koju "e ubrzano graditi po$ev#i od 1913. godine. Prvu aksiomatizaciju intuicionisti$ke logike (i aritmetike), koja datira iz 1930. godine, dugujemo Brauverovom u$eniku Hejtingu (Arend Heyting, 1898-1980). Carnap, R. The Logical Syntax of Language, A. Smeathon (trans.), London: Kegan Paul Trench, Trubner & Co and New York: Harcourt, Brace & Co., p. 51-52.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

47

odnosu na onaj koji nalazimo kod Fregea i Rasela. U LSS on, kako smo videli, pravi radikalan zaokret ka pluralizmu.22 Tako, primera radi, ne treba posmatrati logicizam i intuicionizam kao korpus filozofskih teza ve" se treba posvetiti meta-lingvisti$kom pitanju mogu"ih posledica usvajanja razli$itih vrsta jezika koji odgovaraju ovim stanovi#tima. U tekstu koje je objavljen vi#e od decenije nakon LSS, Karnap na pregnantan na$in izra!ava ovu ideju: Prihvatanje se ne mo!e okarakterisati kao istinito ili la!no, jer prihvatanje nije tvr%enje. Ono se mo!e okarakterisati kao vi#e ili manje korisno, plodno, delotvorno za ciljeve kojima je jezik namenjen.23 Da li se u svetlu prethodno iznetog mo!e re"i da se, prema Karnapovom mi#ljenju, sva filozofska pitanja mogu svesti na izvesnu vrstu meta-lingvisti$ke analize? U LSS Karnap filozofiju vidi na prekretnici i ovo je posledica velikih dostignu"a koja su se tih godina dogodila u logici. Filozofija u ovom svetlu postaje logika nauke (Wissenschaftslogik). Kakva je njena uloga? Prilikom ispitivanja jezika i poku#aja da se nedoumice kao i neki te#ki filozofski problemi u njemu razre#e jedan metod ima za nas neprocenjivu va!nost. To je metod logi$ke analize $iju vrednost Karnap isti$e potpuno u duhu sa Raselom i Vitgen#tajnom. [I]zu$avanje logike postaje glavni predmet filozofije. On filozofiji pru!a metod istra!ivanja kao #to matematika pru!a metod istra!ivanja fizici. A kao #to je fizika, koja je od Platona do renesanse stagnirala, bila nejasna i prepuna sujeverja, ba# kao i filozofija, postala nauka zahvaljuju"i novim $injenicama koje je Galilej uo$io kao i matemati$kom tretmanu kojem je nakon toga podvrgao, tako i filozofija na#eg vremena sti$e status nauke putem usvajanja novih $injenica kao i logi$kih metoda.24 Mnogi filozofski problemi nastaju upravo usled nerazumevanja funkcija jezika kao i konfuzije koja nastaje ukoliko se ne vodi ra$una o njegovim razli$itim dimenzijama. Karnap posebno isti$e pogubnost nerazlikovanja objekt-pitanja, koja se odnose na neki domen objekata, i logi$kih pitanja, koja se ti$u termina, re$enica, teorija i drugih lingvisti$kih izraza pomo"u kojih referiramo na objekte iz datog domena.25 Mnogi tradicionalni filozofski problemi na prvi pogled imaju oblik objekt-pitanja a u stvari su logi$ka pitanja i kao takva bi trebalo da ih posmatramo. Da
22

23 24 25

Pored logicizma i intuicionizma koje smo ve" pomenuli, tre"a velika #kola filozofije matematike jeste formalizam, $iji je tvorac nema$ki matemati$ar Hilbert (David Hilbert, 1862-1943). Carnap R., Empiricism, Semantics, Ontology, p. 214. Russell B., Our Knowledge of the External World as a Field for Scientic Method in Philosophy, 2nd edn (London: George Allen and Unwin, 1926)., p. 243. Carnap, R. ,The Logical Syntax of Language, p. 277.

48

Aleksandra Zori!

bismo ovo u$inili moramo jasno ista"i razliku izme%u dva oblika govora, materijalnog i formalnog. Tako, primera radi, ukoliko slu!e"i se materijalnim oblikom pitamo Da li postoje brojevi?, pitanje koje zaista postavljamo jeste slede"e, izra!eno u formalnom obliku: Da li treba prihvatiti jezik aritmetike koji sadr!i numerale?. Postavljanje pitanja u materijalnom obliku dovodi do brojnih filozofskih problema koji po$ivaju na nerazumavanju prirode jezika.26 Da bi se problemi ove vrste izbegli, neophodno je usvojiti precizan sistem pojmova na osnovu kog "emo sprovoditi logi$ku analizu jezika. Neki od pojmova ovog sistema su analiti$ko, sinteti$ko, sinonimno, logi$ka posledica itd.27 Pomenuli smo pojam analiti$nosti. Da li ovaj pojam, kao i Karnapovo novo razumevanje logike, dobija jednako radikalan tretman? Po Karnapovom mi#ljenju, ni Frege ni Rasel nisu uspeli da pru!e adekvatno obja#njenje prirode logi$ke istine. Logi$ka istina, kao i pitanje #ta iz $ega sledi, jesu naprosto stvar jezi$kih pravila. Govoriti jezik zna$i povinovati se njegovim pravilima, kao #to su ona prema kojima se momak mo!e supstituisati namesto neo!enjen $ovek ili ona na osnovu kojih prihvatanje da P kao i prihvatanje da ako P onda Q zahteva prihvatanje da Q . Logi$ka pitanja jesu pitanja pravila jezika kojim se slu!imo i ona su sva analiti$ka u Karnapovom smislu te re$i. Jezik je definisan svojom sintaksom zajedno sa pravilima koja odre%uju #ta je u kom jeziku analiti$ki istinito kao i #ta iz $ega sledi. Mo!emo odabrati koji god jezik !elimo, u zavisnosti od toga koje ciljeve sebi postavljamo. Me%utim, koji god jezik da odaberemo, zajedno sa njim usvajamo i odre%eni skup pravila koja nas obavezuju na odre%enu logiku. Sva saznajna aktivnost, svako teorijski smisleno mi#ljenje, mora biti sprovedeno unutar jezika. Dakle, mi uvek pretpostavljamo neki skup konvencija a time i odre%enu logiku koja onda odre%uje koja je vrsta zaklju$ivanja valjana. Iz ovoga sledi da izbor jezika ne mo!e biti zasnovan teorijski, ili saznajno kako to Karnap ka!e. Izbor jezika je stvar odluke. Ukoliko !elimo da iznosimo teorijska tvr%enja sa najve"om mogu"om nau$nom precizno#"u, moramo ekplicitno navesti jezik kojim se slu!imo kao i pravila
26

27

Ova vrsta razlikovanja je dobro poznata svakome ko poznaje modernu logiku. Re$enice u materijalnom obliku predstavljaju re$enice objekt-jezika, dok one izra!ene u formalnom obliku jesu re$enice meta-jezika, kojim se slu!imo u opisivanju objektjezika. Na ovom mestu moramo ista"i i to da je ovakvo stanovi#te u potpunosti strano kako Fregeu tako i Raselu za koje sama univerzalnost logike garantuje nepostojanje ma kog spolja#njeg stanovi#ta sa kog se ona mo!e razmatrati. Ovo isti$e i Goldfarb kada ka!e da: [U logicizmu Fregea i Rasela] ukoliko sistem $ini jedan univerzalni logi$ki jezik onda ne mo!e postojati spolja#nje stanovi#te sa kog neko mo!e posmatrati i raspravljati o ovom sistemu. Metasistematska razmatranja su ne samo nepo!eljna ve" i nedopustiva. Goldfarb, W. Logic in the Twenties: The Nature of the Quantifier, Journal of Symbolic Logic 44, 1979., p. 353. Carnap, R. , The Logical Syntax of Language, p. xiii.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

49

koja odre%uju njegove analiti$ke istine i relaciju posledice u na#em deduktivnom sistemu. Ne mo!emo kritikovati nekoga za izbor jezika sa teorijskog stanovi#ta. Iako se, primera radi, osnovni termini jezika Karnapovog Aufbau odnose na $ulna iskustva, ovo ni u kom slu$aju ne treba razumeti kao teorijski stav da samo takva vrsta jezika mo!e igrati ulogu osnove nauke. Karnap ekplicitno tvrdi da se nauka podjednako dobro mo!e zasnovati na jeziku $iji osnovni termini referiraju na fizi$ke objekte. Ono #to Karnapov izbor u Aufbau omogu"ava jeste odgovor na epistemolo#ko pitanje, da li na#e saznanje mo!e biti logi$ki zasnovano na $ulnom iskustvu? Budu"i da jezik mora posedovati bar neke nedefinisane termine, Karnapov princip tolerancije se prote!e i na ontologiju tj. na pitanje za koje vrste entiteta nas teorija obavezuje da tvrdimo da postoje? Uzmimo jednostavan primer. U kontekstu aritmetike mo!emo postaviti pitanje Da li postoji prost broj izme%u 12 i 15? ali ne mo!emo na smislen na$in, slu!e"i se istim jezikom, postaviti pitanje Da li postoje brojevi?. Ovo drugo pitanje Karnap naziva spolja#njim ili pitanjem koje se ti$e lingvisti$kog okvira, a odgovor na njega mo!emo pru!iti samo u kontekstu celishodnosti usvajanja jezika aritmetike.28 Ontologija, tradicionalno shva"ena, je po Karnapovom mi#ljenju pseudo-nauka. Pitanja o onome #to postoji jesu ili prakti$na pitanja oko toga kojim jezikom treba da se slu!imo ili pak nau$na, interna pitanja. Ovoj strategiji za denuncijaciju tradicionalne metafizike Karnap dodaje jo# jednu komponentu. Re$ je o tezi verifikacionizma. Prema ovoj tezi, samo tvr%enja koja se mogu empirijski proveriti jesu smislena. Ovo je aspekt Karnapove pozicije koji ga dovodi u najbli!u vezu sa logi$kim pozitivizmom. Na osnovu do sada re$enog, pitanje poseduje saznajni smisao samo ukoliko je izra!eno u jeziku sa jasnim pravilima, zahvaljuju"i kojim je na njega mogu"e dobiti odgovor, odnosno, re#ivo je. U jeziku $iji se osnovni termini odnose na $ulno iskustvo, saznajni smisao odre%ene ne-analiti$ke re$enice jeste izvesna kombinacija mogu"ih $ulnih iskustava. Dakle, tvr%enja odre%ene vrste, kao #to su ona koja odri$u realnost spolja#njem svetu ili ona koja tvrde postojanje transcendentnog Boga, ne poseduju saznajni smisao unutar takvog jezika. Njihova zna$enja nisu reducibilna na kombinaciju $ulnih iskustava. Ona su, jednom re$ju, neproverljiva. Ovo je kontekst u kojem Kvajn pi#e svoj, sada ve" $uveni rad DD (1951). Kada je re$ o odbacivanju pojma analiti$nosti, Kvajnova motivacija je veoma jasna.29
28 29

Carnap R., Empiricism, Semantics, Ontology, Revue Internationale De Philosophie 4 (2), 1950. pp. 20-40. Istina, Kvajn nije bio potpuno usamljen u ovom poduhvatu ali ono #to je sigurno jeste da su njegovi argumenti usmereni protiv ove distinkcije imali, potpuno zaslu!eno, najve"i odjek. Vidi: Vidi White, M G. The Analytic and the Synthetic: an Untenable Dualism. Semantics and the Philosophy of Language a Collection of Readings, University of Illinois Press, 1950. 272-289.

50

Aleksandra Zori!

Kao distinktivno svojstvo analiti$kih i logi$kih istina on vidi njihovu navodnu izvesnost. U ovom pogledu se analiti$ki i logi$ki iskazi razlikuju od iskaza koji izra!avaju empirijske istine. Dakle, i njihovo opravdanje mora biti druga$ije prirode. O kakvoj epistemi$koj osnovi opravdanja se ovde radi? Ovo pitanje se prirodno name"e, jer ukoliko nismo u mogu"nosti da prona%emo odgovaraju"u epistemi$ku osnovu, moramo se odre"i stava da su analiti$ke i logi$ke istine nepodlo!ne reviziji. Ovo poslednje, pak, zna$i odre"i se stava da se analiti$ke i logi$ke istine razlikuju od empirijskih istina. 2. Konvencionalnost i analiti"nost Prva strategija, koju Kvajn razmatra i izla!e kritici, jeste poku#aj da se logi$ka istina objasni pozivanjem na konvenciju. Ne#to preciznije re$eno, ova strategija svodi se na tvr%enje da su logi$ke istine zapravo istine po konvenciji. U tekstu IK, Kvajn na slede"i na$in obja#njava ovu ideju. Kako nauka napreduje, sve ve"i broj njenih delova smatra se lingvisti$kom konvencijom. Tvr%enja koja su se, u trenutku kada su formulisana, $inila kao empirijski uvidi, postaju vremenom istinita na osnovu definicije zahvaljuju"i visokom stepenu ukorenjenosti unutar nauke. Pa ipak, empirijska nauka je empirijska upravo zato #to uvek zadr!ava nekakvo nekonvencionalno jezgro. Nasuprot tome, postoji #iroko prihva"eno ube%enje da su logika i matematika potpuno analiti$ke ili konvencionalne, pa je svrha ovog rada, ne toliko da ispita valjanost ove distinkcije koliko da ispita njenu smislenost.30 Dakle, Kvajn "e ispitati mogu"nost razlikovanja iskaza koji su empirijski istiniti i iskaza koji su istiniti po konvenciji. Kao po$etno obja#njenje ove razlike, mo!emo ponuditi slede"e: re"i da su logi$ke istine istinite po konvenciji zna$i re"i da su one istinite na osnovu definicije. U tom smislu, ono #to garantuje istinitost re$enice Ki#a ili pada ili ne pada jesu definicije logi$kih veznika ili i ne. Izvesna naklonjenost pojmu definicije mo!e nas navesti da pomislimo kako je ovakvo obja#njenje adekvatno. Me%utim, uprkos statusu koji pojam definicije kod nas svakako u!iva, ova vrsta obja#njenja istine po konvenciji Kvajna ne zadovoljava. U tekstu KLI on razlikuje dve vrste definicija, pokazuju"i kako nijedna od ovih vrsta ne mo!e objasniti istinu po konvenciji.31 Poenta Kvajnove kritike ogleda se u $injenici da iako definicija mo!e biti konvencionalna, ona sama po sebi ne mo!e uspostaviti istinu po konvenciji. Prvu vrstu definicija Kvajn naziva diskurzivnom. Ona se koristi za uspostavljanje odnosa koekstenzivnosti ili mogu"nosti uzajamne supstitucije izme%u izraza
30 31

Kvajn, Istina po konvenciji, str.103. Quine, Carnap and Logical Truth, in: Quintessence, ed. R.F.Gibson, Jr., Cambridge, 2004, p. 74.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

51

koji su nam prethodno poznati. Na ovu vrstu definicija se oslanjamo i u slu$ajevima kada, primera radi, !elimo da poka!emo da neki fragment jezika mo!e vr#iti ulogu nekog #ireg fragmenta koji ga uklju$uje, ili pak za korelaciju izraza razli$itih jezika (recimo, dvaju formalnih sistema, od kojih se jedan odlikuje ekonomi$no#"u dok nam je drugi, u izvesnom smislu, prirodniji). Me%utim, ni#ta od svega #to smo pobrojali nije u stanju da objasni izvesnost logi$kih istina. Istina logi$kih iskaza je primarna u odnosu na njihovu upotrebu u ma kojoj diskurzivnoj definiciji.32 &ini se da druga vrsta definicije u ve"oj meri obe"ava. Legislativna definicija uspostavlja konvencije na eksplicitniji na$in, utoliko #to pokriva slu$ajeve u kojima se proizvoljan, prethodno nepoznat pojam dovodi u vezu sa pojmom koji ve" razumemo i koristimo. Dakle, kada se slu!imo legislativnim definicijama mi uspostavljamo konvencije koje dopu#taju da se istine jezika zapi#u u novoj notaciji. Ovo mo!e biti veoma korisno u otklanjanju izvesnih jezi$kih nedoumica. Me%utim, korisnost ovakvog postupka i#$ezava kada je re$ o uspostavljanju istina po konvenciji. Naime, iako legislativna definicija zaista predstavlja vrstu konvencije, sama ova konvencija se odnosi isklju$ivo na dozvolu da se izvesni izrazi prevedu na neke druge izraze. Upravo iz ovog razloga Kvajn ka!e da definicije omogu"avaju transmisiju istinosti: one dopu#taju da se istinite re$enice prevedu na nove re$enice koje "e tako%e biti istinite. Dakle, kao #to diskurzivne definicije ne uspevaju da objasne pojam logi$ke istine, isto se mo!e re"i i za legislativne definicije.33 Me%utim, ako je ve" slu$aj da istinu po konvenciji ne mo!emo objasniti pozivaju"i se na definiciju, mo!da nam pojam postuliranja ovo ipak omogu"i. &ini se da postuliranje nosi sa sobom dozu proizvoljnosti koja se prirodno mo!e povezati sa idejom da je istina puka konvencija, pre nego izra!avanje $injenica. Kvajn priznaje ovu intuiciju34 ali odbija da je prihvati kao konkluzivan argument u prilog stanovi#tu koje kritikuje. Kvajnova strategija je sli$na kao i u prethodnom slu$aju. Diskurzivno postuliranje preduzimamo kada utv%ujemo aksiome nekog formalnog sistema, primera radi euklidske geometrije ili logike prvog reda. &ini se da ideja izbora izvesnih iskaza koje "emo zvati postulatima mo!e objasniti istinu po konvenciji. Na kraju krajeva, izvesna vrsta privilegovanog statusa je upravo ono #to !elimo da logi$ke
32

33

34

Primera radi, istinitost iskaza Ako ki#a pada onda ki#a pada. i Ili ki#a pada ili ne pada. primarna je u odnosu na diskurzivnu definiciju izraza ili putem ako...onda... i ne. (Ibid., p. 74.) Ibid., p. 74. U tekstu Istina po konvenciji Kvajn ne pravi razliku izme%u diskurzivnih i legislativnih definicija. Me%utim, iako njegov argument u tom radu nije tako fino raslojen kao onaj u tekstu Carnap and Logical Truth, u su#tini, radi se o istom argumentu. Najvi#e #to definicija mo!e posti"i jeste transmisija istinosti. Njegova kritika obja#njenja pojma istine po konvenciji putem postupka postuliranja nije ni izbliza onako kratka i elegantna kako je to slu$aj sa kritikom istine po konvenciji shva"ene kao definicije.

52

Aleksandra Zori!

istine poseduju. Me%utim, diskurzivno postuliranje im, po Kvajnovom mi#ljenju, ne dodeljuje pravu vrstu privilegovanog statusa. Ono #to bismo !eleli jeste takvo postuliranje kojim se utvr%uje istinitost. Nasuprot tome, diskurzivno postuliranje samo utvr%uje poredak pojedina$nih istina. Ovde je re$ o slede"em: kada zapo$nemo proces diskurzivnog postuliranja, mi zapo$injemo sa prethodno datim korpusom istina da bismo posle toga, izme%u ovih, odabrali one koje "e igrati ulogu postulata u izvo%enju preostalih istina. Ovo mo!e biti od pomo"i pri u$enju ili ispitivanju logi$kih odnosa, ali nam ne poma!e da objasnimo istinu po konvenciji.35 Problem diskurzivnog postuliranja ogleda se, dakle, u tome #to, umesto da nam ponudi metod za utvr%ivanje istina, ovaj proces samo omogu!ava izbor izme%u prethodno datih istina. Me%utim, ovo nije sve #to mo!emo re"i o postupku postuliranja u ovom kontekstu. Paralelno sa dve vrste definicija koje Kvajn razmatra, imamo i dve vrste postuliranja. Preostaje, dakle, da ispitamo da li ova druga vrsta postuliranja, koju Kvajn naziva legislativnim postiliranjem, mo!e obaviti zadatak koji se pred nju postavlja? Legislativno postuliranje zaista mo!e da stvori istine po konvenciji. Ovom vrstom postuliranja bavimo se kada !elimo da otklonimo nedoumice koje imamo u pogledu istinosnih vrednosti odre%enih iskaza. U ovakvim okolnostima, mo!emo naprosto odlu$iti da izvesne iskaze proglasimo istinitim ili la!nim, kao i da ovakvu odluku opravdamo pozivanjem na korisnost i jednostavnost. Iskazi koje na ovaj na$in odlu$imo da nazovemo istinitim zaista jesu istiniti po konvenciji (ovo se odnosi i na njihove logi$ke posledice) njihovu istinosnu vrednost utvrdili smo konvencionalnim postuliranjem.36 Ali, da bi logi$ke istine bile istine po konvenciji neophodno je pokazati da logika mo!e biti legislativno postulirana. Tako, kada uvodimo nove re$i u na# jezik imamo izbor u pogledu zna$enja koje !elimo da im dodelimo, #to $inimo navo%enjem konteksta u kom "e se tvr%enja koja uklju$uju ovu re$ smatrati istinitim, kao i onih u kojima "e se smatrati la!nim. Zna$enja logi$ki primitivnih termina bi"e tada odre%ena izborom koji smo na$inili u pogledu istinosnih vrednosti tvr%enja koja te termine sadr!e. Na kraju, kada se odlu$imo da izvesno tvr%enje proglasimo istinitim u izvesnom kontekstu, time ga progla#avamo istinitim po konvenciji. Ukoliko ovo mo!emo da u$inimo u pogledu svih logi$kih istina, na# posao je zavr#en. Postoji, me%utim, jo# jedna prepreka koja nas deli od ovog cilja. A ta prepreka, po Kvajnovom mi#ljenju, ne mo!e biti prevazi%ena. Naime, postoji beskona$no mnogo logi$kih istina, dok postulata mo!e biti samo kona$no mnogo. Ne mo!emo naprosto da postuliramo, jedan po jedan, sve kontekste u kojima "e svaki logi$ki iskaz biti istinit ili la!an. Naravno, ovo jo# uvek nije najpregnantniji oblik problema. Sa lako"om mo!emo postulirati kona$no mnogo op#tih karakterizacija lo35 36

Ibid., p. 73. Ibid., p. 74.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

53

gi$kih istina, da bi posle toga pomo"u njih generisali beskona$no mnogo logi$kih istina. Me%utim, ono #to stoji iza re$i generisali name"e se kao te#ko"a. Ovakav proces zahteva izvo%enje pojedina$nih logi$kih istina iz njihovih op#tih karakterizacija. Ovo izvo%enje, naravno, nije ni#ta drugo nego logi$ka dedukcija, pa to od nas zahteva da posedujemo prethodno utvr%enu metalogiku unutar koje "emo ove dedukcije izvoditi. Vidimo da, ukoliko je ovo slu$aj, metalogi$ke istine ne mogu biti istine po konvenciji, one moraju biti utvr%ene pre na#ih konvencija ili, u suprotnom, ne"e mo"i da generi#u beskona$no mnogo logi$kih istina. Ukoliko poku#amo da metalogi$ke istine (beskona$no mnogo njih) utvrdimo putem novog skupa konvencionalnih postulata, zapadamo u beskona$ni regres. Ovo su zaista lo#e vesti za nekoga ko je odlu$io da se u obja#njenju pojmova analiti$nosti i logi$ke istine oslanja isklju$ivo na konvenciju. Videli smo da nam, u ovom pogledu, ni pojmovi definicije niti postulacije nisu od pomo"i.37 Da li ovo zna$i da se moramo u potpunosti odre"i pojma logi$ke istine kao konvencije? Iako je Kvajn odbacio definiciju i postuliranje kao mogu"e na$ine obja#njenja ovog pojma, mo!da postoje neki drugi argumenti za konvencionalnost logi$ke istine koji se ne oslanjaju na njih. Mo!emo, na primer, poku#ati da konvenciju razumemo kao lingvisti$ku kovenciju. Po Kvajnovom mi#ljenju, ovo se na prvi pogled $ini kao korisna sugestija. Neklasi$ne logike nam, naizgled, pru!aju razlog da smatramo da su logi$ki iskazi istiniti na osnovu lingvisti$kih konvencija. Zamislimo da sre"emo osobu koja se slu!i konzistentnim logi$kim sistemom $iji su neki od principa protivni onima koje imamo u na#oj logici. U ovim okolnostima, po Kvajnovom mi#ljenju, slobodni smo da ka!emo da on koristi poznate re$i...u nepoznatom smislu... 38 Iako se $ini da izme%u njih postoji stvarno neslaganje po pitanju logi$ke istine, ova dva sistema ne protivre$e jedan drugom oni naprosto pripisuju razli$ito zna$enje logi$kim veznicima. Drugim re$ima, ovde nije re$ o razlici koja po$iva na logici, ve" o onoj koja po$iva na lingvisti$koj konvenciji. Na sli$an na$in, ukoliko razmotrimo mogu"nost ne-logi$kih ili pre-logi$kih dru#tava, tako%e pronalazimo razloge da logi$ku istinu posmatramo kao lingvisti$ku konvenciju. Zamislimo da interpretiramo re$enicu jezika koji ne razumemo. Neka ishod na#e interpretacije bude re$enica Ki#a pada i ne pada.. Kako bi onda trebalo da izgleda svedo$anstvo koje ovu interpretaciju potvr%uje? &ini se da to #to smo ovu
37

38

Va!no je uvideti da ovaj zaklju$ak mo!e biti problemati$an samo u slu$aju prihvatanja stanovi#ta da logika zahteva nezavisan epistemi$ki osnov. Ukoliko stvari posmatramo onako kako ih vidi Karnap, onda $injenica da ne mo!emo prona"i nezavisan osnov za logiku nije nimalo iznena%uju"a. &ini se da ona potvr%uje gledi#te da ne postoji inteligibilan na$in da se iza%e izvan okvira logike, bilo da je !elimo osporiti ili zasnovati. Quine, Carnap and Logical Truth, p. 65.

54

Aleksandra Zori!

re$enicu interpretirali kao o$iglednu kontradikciju, predstavlja svedo$anstvo za $injenicu da smo je pogre#no interpretirali i da nikakvo druga$ije svedo$anstvo ne"emo ni tra!iti. Ovde smo dakle suo$eni sa besmisleno#"u ideje o pre-logi$kim narodima (pre-logical peoples); pre-logi$nost je konstrukt lo#ih prevodilaca. 39 A to nam ponovo pru!a razloge da verujemo da je logi$ka istina povezana sa konvencijama po pitanju zna$enja logi$kog re$nika. Osim navedenih primera, koji se dodatni razlozi mogu pru!iti u prilog tvr%enju da se logi$ka istina mo!e objasniti pozivanjem na lingvisti$ke konvencije? Kvajn razmatra mogu"nost da se pojmu istine pru!i ekperimentalno zna$enje putem lingvisti$ke konvencije zna$enje koje bi trebalo da omogu"i razumevanje logi$ke istine. Funkcionisanje ovakvog eksperimenta Kvajn obja#njava na slede"i na$in. Kada se neko ne slo!i sa nama u pogledu istinitosti neke re$enice, obi$no ga u njenu istinitost mo!emo ubediti tako #to "emo ovu re$enicu dedukovati iz drugih re$enica koje on prihvata (kao istinite) putem koraka koje on tako%e prihvata (kao valjane). Neslaganje koje se ne mo!e otkloniti na ovaj na$in zva"emo deduktivno nerazre#ivim. Kao ekperimentalnu tezu mo!emo postaviti slede"e: deduktivno nerazre#ivo neslaganje oko logi$ke istine predstavlja svedo$anstvo koje ukazuje na odstupanje od standardne upotrebe re$i (odnosno njenog zna$enja). Drugim re$ima, kada se ne sla!emo oko toga #ta jeste a #ta nije logi$ka istina, ovo neslaganje po$iva na dubljem neslaganju oko toga kako treba upotrebljavati logi$ki re$nik. Ukoliko je ovo slu$aj, kakvu vrstu obja#njenja mo!emo o$ekivati? Jedna od mogu"nosti jeste i ideja da logi$ke istine po$ivaju na ligvisti$koj konvenciji. Me%utim, ovde nailazimo na prepreku koja se ogleda u $injenici da je elementarna logika o$igledna.40 Deduktivno nerazre#ivo neslaganje bi se zaista moglo smatrati svedo$anstvom u prilog nestandardne upotrebe re$i. No, ovo je slu$aj samo zato #to neslaganje u pogledu logi$ke istine predstavlja ekstremnu vrstu neslaganja. Ova vrsta neslaganja je ekstremna upravo zato #to je elementarna logika o$igledna. Na#a ekperimentalna teza je trebalo da potkrepi ideju da su logi$ke istine zapravo istinite po lingvisti$koj konvenciji i to na na$in #to bi ova ideja objasnila izvestan eksperimentalni rezultat $injenicu da je neslaganje u pogledu logi$ke istine svedo$anstvo za neslaganje u pogledu zna$enja logi$kog re$nika. Me%utim, ovu eksperimentalnu $injenicu tako%e obja#njava i $injenica da su logi$ke istine o$igledne. Dakle, na# poku#aj pripisivanja ekperimentalnog zna$enja ideji da su logi$ke istine lingvisti$ke konvencije, svodi se na prostu $injenicu da su logi$ke istine o$igledne.41 Te#ko da se mo!e re"i da je ovo obja#njenje koje smo tra!ili. Na sli$an
39 40 41

Ibid., p. 66. Re$enica je o$igledna ako je (a) istinita, i ako je (b) svaki govornik jezika spreman da je potvrdi bez oklevanjaVidi Quine, Reply to Geoffrey Hellman, p.206. Po Karnapovom mi#ljenju, ne samo da je o$igledno da ovakvom obja#njenju logi$ke istine nedostaje eksperimentalno zna$enje, ovo je zapravo nu!no. Gledi#te po kom je

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

55

na$in objasni"emo i ideje nestandardnih logika i pre-logi$kih naroda. Ono #to je klju$no u oba ova slu$aja jeste da je razlika u pogledu logike nerazlu$iva od razlike u pogledu upotrebe jezika. Budu"i da je logika o$igledna, mo!emo objasniti neslaganje u pogledu logi$ke istine tako #to "emo ga razumeti kao neslaganje u pogledu upotrebe logi$kog re$nika.42 Poku#aj da shvatimo #ta bi zna$ilo da su logi$ke istine istinite po konvenciji ne bi nas, ukoliko je Kvajn u pravu, odveo daleko. Me%utim, u tekstu DD Kvajn ova pitanja ostavlja delom po strani da bi se pozabavio drugim, srodnim problemom. Re$ je o razumevanju pojma analiti$nosti kao i pitanja za#to su analiti$ke re$enice istinite. Pitanje da li problem logi$ke istine i problem analiti$nosti zaista predstavljaju dva razli$ita problema svakako zaslu!uje pa!nju. Ovom pitanju "emo se ponovo vratiti u nastavku rada. Zbog $ega Kvajn, ako uop#te, smatra da problemi analiti$nosti i logi$kih istina predstavljaju razli$ite probleme? Po njegovom mi#ljenju, me%u njima se mo!e povu"i jedna upadljiva razlika. Logi$ke istine nije te#ko odrediti, to su one re$enice koje su istinite u svakoj interpretaciji njihovih ne-logi$kih re$i. Ukoliko logi$ke konstante shvatimo na uobi$ajen na$in, re$enica Nijedan neo!enjen $ovek nije o!enjen. ostaje istinita u svakoj interpretaciji re$i o!enjen i re$i $ovek. Me%utim, logi$ka istina ne iscrpljuje klasu analiti$kih istina, onako kako su one obi$no shvatane od strane filozofa. Primera radi, Nijedan momak nije o!enjen. jeste analiti$ka istina iako (bar na prvi pogled) nije logi$ka istina. Pru!iti adekvatan opis ove vrste istina daleko je te!e od slu$aja logi$ke istine, jer ne mo!emo naprosto re"i da ove re$enice ostaju istinite u svakoj interpretaciji njihovih ne-logi$kih re$i. Ova #ira klasa analiti$kih istina je, po pretpostavci, ipak na izvestan na$in povezana sa logi$kim istinama. Analiti$ke istine mo!emo transformisati u logi$ke istine zamenom sinonima za sinonime. Primera radi, kada u re$enici Nijedan momak nije o!enjen., re$ momak zamenimo sa neo!enjen $ovek dobijamo logi$ku istinu. Ovo, na!alost, i dalje nije od pomo"i. Pojam sinonimnosti ovde obavlja sav posao a obja#njenje koje on zahteva nije ni#ta manje neophodno od onog koje zahteva pojam analiti$nosti. Ovo je prvi poku#aj odre%enja analiti$nosti koji Kvajn odbacuje, isti$u"i da ne mo!emo objasniti pojam analiti$nosti pozivanjem na pojmove koji su jednako nejasni kao i pojam koji nastojimo da objasnimo. Drugi poku#aj mo!emo predstaviti na slede"i na$in. Mo!emo re"i da se analiti$ke istine mogu redukovati na logi$ke istine pozivanjem na definicije. Primera
logi$ka istina zasnovana na jeziku jeste filozofsko gledi#te a filozofska gledi#ta moraju biti analiti$ka (i time li#ena eksperimentalnog zna$enja) ili se, po Karnapovom mi#ljenju, redukuju na metafizi$ke pseudo-teze. &ini se, dakle, da Karnap bez zadr#ke prihvata celinu Kvajnovog argumenta a opet donosi dijametralno suprotne zaklju$ke u pogledu statusa analiti$nosti i logi$ke istine. Quine, Carnap and Logical Truth, pp. 68-69.

42

56

Aleksandra Zori!

radi, mo!emo supstituisati neo!enjen $ovek mesto momak jer je ovaj poslednji izraz definisan pomo"u prethodnog. Primetimo da se ovde od definicije ne zahteva da igra istu ulogu kao onu koju smo od nje zahtevali kada smo razmatrali problem istine po konvenciji. Ovde je re$ o ideji da definicije mogu da nam pomognu da klasu analiti$kih istina, koje nastojimo da razumemo, redukujemo na klasu logi$kih istina, koje po pretpostavci ve" razumemo (radi se, dakle, o diskurzivnim definicijama). Na!alost, pozivanje na definicije je, $ak i u ovom manje zahtevnom kontekstu, neuspe#no. Definicije naprosto bele!e prethodno date sinonimnosti. Leksikograf defini#e jednu frazu putem druge jer je u stanju da uo$i da se ove dve fraze de facto koriste kao sinonimne. Samim tim sinonimnost ostaje nerazja#njena.43 Umesto pozivanja na definicije, mogli bismo re"i da su dva termina sinonimna kada se mogu uzajamno supstituisati bez promene istinosnih vrednosti iskaza u kojima se javljaju. Drugim re$ima, dva termina su sinonimna ako se mogu uzajamno supstituisati unutar iskaz salva veritate. Primera radi, ukoliko supstitui#emo termin momci mesto termina neo!enjeni ljudi u re$enici Svi i samo momci su neo!enjeni ljudi, kao rezultat dobijamo re$enicu Svi i samo momci su momci. Va!no je da se istinosna vrednost re$enice nije promenila. Me%utim, da li je mogu"nost uzajamne supstitucije bez promene istinosne vrednost iskaza zaista dovoljan uslov za sinonimnost dva termina? Nije te#ko uo$iti da odgovor na poslednje pitanje mora biti negativan. Ukoliko supstitui#emo termin racionalna !ivotinja mesto termina dvono!ac bez perja u re$enici Svi i samo dvono!ci bez perja su racionalne !ivotinje, kao rezultat dobijamo Sve i samo racionalne !ivotinje su racionalne !ivotinje. Kako su obe re$enice istinite, termin racionalna !ivotinja smo supstituisali mesto termina dvono!ac bez perja salva veritate. Me%utim, jasno je da ova dva termina nisu sinonimi oni zna$e razli$ite stvari. 'ta nije u redu sa poslednjim primerom? Problem mo!emo formulisati na slede"i na$in: lako mo!emo zamisliti da je svet druga$iji nego #to zaista jeste, recimo, mo!emo zamisliti da postoje racionalne !ivotinje koje nisu dvono!ci bez perja. U takvom svetu mo!e biti slu$aj da su mi#evi daleko pametniji od ljudi. Dakle, iako je istina da su svi i samo dvono!ci bez perja racionalne !ivotinje, ovo je samo kontingentna istina. Ono #to stvara probleme je koekstenzivnost termina: u aktualnom svetu, ili u aktualnoj upotrebi, ovi termini su de facto koekstenzivni pa prolaze test salva veritate. Ukolko !elimo da uzajamna supstitucija salva veritate bude test za
43

Kvajn razmatra i neke druge oblike definicija, ali i u pogledu njih pokazuje odre%enu vrstu rezerve. Prva od njih je Karnapova eksplikacija koju odbacuje isti$u"i da i ona po$iva na prethodno postoje"im sinonimnostima. Druga, ekstremna, vrsta definicije je ona koja se sastoji u konvencionalnom uvo%enju novih notacija radi pukog skra"ivanja. Ovde definiendum jeste sinoniman sa definiensom, ali samo zato #to je izri$ito napravljen da bude takav (Dve dogme empirizma, str. 142-143).

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

57

sinonimnost termina, moramo biti precizniji po pitanju vrste istine koju ovde !elimo da o$uvamo. To bismo, mo!da, mogli da u$inimo ukoliko se oslonimo na pojam nu!ne istine. Dakle, zahteva"emo da istine koje "e biti o$uvane uzajamnom supstitucijom termina budu nu!ne istine, tj. one istine $iju negaciju ne mo!emo zamisliti. Upravo se iz ovog razloga primer sa momcima i neo!enjenim ljudima pokazao kao adekvatan. Podsetimo se, rekli smo da mo!emo supstituisati termin neo!enjen $ovek mesto termina momak u re$enici Svi i samo momci neo!enjeni ljudi.. Ako tome dodamo prilog nu!no, dobijamo iskaz slede"eg oblika Nu!no su svi i samo momci neo!enjeni ljudi.. Ukoliko to isto poku#amo sa terminima racionalna !ivotinja i dvono!ac bez perja pokaza"e se da oni ne prolaze test sinonimnosti. Suptitucijom termina dvono!ac bez perja mesto termina racionalne !ivotinje dobijamo re$enicu Nu!no su sve i samo racionalne !ivotinje racionalne !ivotinje. Me%utim, nije nu!no da su svi i samo dvono!ci bez perja racionalne !ivotnje. &ini se da je ovo rezultat koji smo i !eleli posti"i kada smo uzajamnu supstituciju salva veritate proglasili testom za sinonimnost termina. Kako dvono!ac bez perja i racionalna !ivotinja nisu sinonimi, nismo ni !eleli da ih na# test ozna$i kao takve. Me%utim, ovde nailazimo na jo# jedan problem. Da bismo objasnili sinonimnost termina pomo"u uzajamne supstitucije salva varitate, moramo pretpostaviti da je na# jezik dovoljno bogat da sadr!i prilog nu!no gde se nu!no shvata tako da garantuje istinitost samo u slu$aju primene na analiti$ke re$enice. Oslanjaju"i se na jezike koji sadr!e ovaj i njemu sli$ne priloge (prilog mogu"e, primera radi), ponovo smo u situaciji da obja#njavamo obscurum per obscuris. Pojam nu!nosti jednako je nejasan, ako ne i nejasniji, kao i pojam analiti$nosti koji pomo"u njega !elimo objasniti.44 Svi ovi poku#aji da se pru!i adekvatna karakterizacija pojma analiti$nosti su relativno neformalni. Oni su formulisani u prirodnom jeziku i primenjuju se na termin analiti$ko onako kako se on u srpskom jeziku koristi. Mo!da je ovo izvor na#eg problema? Naime, mo!da nije re$ o tome da pojam analiti$nosti nije dovoljno jasan, ve" da se problem pre ogleda u jeziku kojim smo se slu!ili da ovaj pojam objasnimo. Mo!da ne mo!emo ni o$ekivati preciznu karakterizaciju pojma analiti$nosti unutar jezika koji je sam neprecizan. Da bismo ovaj problem izbegli, moramo se dakle okrenuti formalnim jezicima. Ovo je bio Karnapov pristup, pa Kvajn razmatra neke od Karnapovih poku#aja da pru!i strogu karakterizaciju pojma analiti$nosti. Na prvom mestu, Karnap se poziva na pojam semanti$kih pravila. Da bi bilo mogu"e da semanti$ka pravila objasne pojam analiti$nosti, moramo uspostaviti odnos izme%u re$enica i jezika tako #to "emo govoriti o re$enici P analiti$koj za jezik L. Da bismo ovu ideju sproveli u delo mo!emo zapo$eti tako #to "emo odrediti skup semanti$kih pravila za jezik L0
44

Kvajn, Dve dogme empirizma, str. 145-150.

58

Aleksandra Zori!

koja "e pru!iti eksplicitan opis analiti$kih re$enica u ovom jeziku. Me%utim, na#a definicija pojma analiti$ko "e u ovom slu$aju sadr!ati samu re$ analiti$ko, pa moramo pribe"i nekom drugom re#enju. Mo!emo re"i, primera radi, da data semanti$ka pravila pru!aju konvencionalnu (tj. legislativnu) definiciju predikata analiti$ki-za-L0. Ovakav korak je u potpunosti legitiman. 'ta vi#e, koriste"i se semanti$kim pravilima mo!emo izdvojiti koliko god !elimo klasa razli$itih iskaza jezika L0. Me%utim, ukoliko je ovo slu$aj, kako nam ovaj vid eksplicitne definicije pojma analiti$ki-za-L0 mo!e pomo"i da bolje razumemo pojam analiti$nosti uop#te? Po Kvajnovom mi#ljenju, ovakav manevar nam ne mo!e biti od pomo"i najvi#e #to on uspeva da postigne jeste demarkacija analiti$kih iskaza nekog pojedina$nog jezika. Odnosno, na taj na$in mo!emo definisati analiti$nost samo za neki konkretan jezik, a ne analiti$nost uop#teno. S druge strane, re"i da su analiti$ke istine iskazi koji su istiniti na osnovu semanti$kih pravila tako%e ne poma!e. Razlog, koji ve" mo!emo naslutiti, le!i u tome #to bi u ovom slu$aju trebalo objasniti pojam semanti$kih pravila. Semanti$ko pravilo ne mo!e biti istinit iskaz koji odre%uje neku klasu istinitih iskaza. Ukoliko bi ovo bio slu$aj, sve istine bi postale analiti$ke, jer bi za ovakvu njihovu karakterizaciju bilo dovoljno da one budu istinite na osnovu semanti$kog pravila, a semanti$ko pravilo mo!e odrediti proizvoljnu klasu istina. Dakle, i ovaj poku#aj karakterizacije pojma analiti$nosti nailazi na nepremostive te#ko"e. Kvajn smatra da ono #to njegova razmatranja pojma semanti$kih pravila pokazuju jeste da pozivanje na formalne jezike ne mo!e biti od pomo"i u obja#njenju pojma analiti$nosti. Semanti$ka pravila koja odre%uju analiti$ke iskaze korisna su samo ako posedujemo prethodno razumevanje pojma analiti$nosti. Problem koji se javljao u prirodnim jezicima u potpunosti je prenet i na formalne: na#i poku#aji da pojam analiti$nosti objasnimo slu!e se pojmovima koji su jednako nejasni kao i sam ovaj pojam.45 Budu"i da ovaj pojam ne mo!emo razumeti, Kvajn odbacuje ideju razlike izme%u analiti$kih i sinteti$kih iskaza kao prvu dogmu empirizma, primer jednog metafizi$kog credo.46 Kvajn iznosi jo# jedan, poslednji, poku#aj razja#njenja pojma analiti$nosti. Kao odgovor na njega pru!i"e svoju najo#triju kritiku ideje o postojanju analiti$kih istina. Po njegovim re$ima, jasno je da istina uop#te zavisi kako od jezika tako i od nelingvisti$kih $injenica.47. &ini nam se, dakle, adekvatnim da poku#amo da istinitost odre%ene re$enice analiziramo ne bismo li utvrdili njene lingvisti$ke i $i-

45 46 47

Kvajn, Dve dogme empirizma, str. 150-154. Ibid., str. 155. Ibid., str. 159.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

59

njeni$ke komponente. Mo!emo pretpostaviti i da neke re$enice naprosto nemaju ovu $injeni$ku komponentu i da su to upravo one koje su analiti$ke. Da bismo razumeli ovu ideju, moramo se vratiti verifikacionisti$koj teoriji zna$enja u potrazi za klju$em za problem zna$enja i srodnih problema. Prema ovoj teoriji, kao #to je ve" istaknuto, zna$enje neke re$enice jeste metod njene empirijske provere. Dakle, analiti$ki iskaz je onaj koji se potvr%uje na prazno, ipso facto, u bilo kojim okolnostima...48 Dakle, dve re$enice "e biti sinonimne samo u slu$aju da su metode njihove empirijske provere identi$ne. Oslanjaju"i se na ovako definisanu sinonimnost re$enica mo!emo definisati pojam sinonimnosti drugih lingvisti$kih oblika, a na kraju i pojam analiti$nosti, uz pomo" pojmova sinonimnosti i logi$ke istine. Da bismo razumeli Kvajnovu kritiku klju$no je da na ovom mestu uo$imo da $itav ovaj proces otpo$inje sa sasvim odre%enim obja#njenjem pojma sinonimnosti. Prema verifikacionisti$koj teoriji, sinonimnost dva iskaza jeste funkcija sli$nosti njihovih metoda empirijske provere. Me%utim, koje su to metode $iju sli$nost treba upore%ivati? Odnosno, kakav je odnos izme%u iskaza i iskustva koje omogu"ava njegovu proveru? Svaku smislenu re$enicu morali bismo mo"i prevesti u re$enicu o neposrednom iskustvu. Tako bi neka konkretna re$enica bila smislena ako bi se mogla na ovaj na$in prevesti ili ukoliko bi ona sama bila neposredan izve#taj iskustva. Ovo je doktrina koju Kvajn naziva radikalnim redukcionizmom. Po njegovom mi#ljenju, odre%eni aspekti Karnapovog poku#aja da ovu redukciju sprovede nagove#tavaju da to nije mogu"e u$initi, kao i da je ovo navelo Karnapa, koga vidi kao reprezenta logi$kog empirizma, da odustane od projekta radikalnog redukcionizma.49 Me%utim, Kvajn smatra da se redukcionizam kao empiristi$ka doktrina ipak mo!e odr!ati, dodu#e u ne#to suptilnijem obliku. Ono #to od njega treba da ostane jeste ideja da svaka pojedina$na re$enica dopu#ta empirijsku proveru. Drugim re$ima, postoji jedinstven opseg $ulnog iskustva koji "e doprineti (ili oduzeti) na verovatnosti istinitosti odre%ene re$enice. Prethodno re$eno sledi na osnovu verifikacionisti$ke teorije zna$enja. Ideja da svaka pojedina$na re$enica dopu#ta empirijsku proveru je, po Kvajnovom mi#ljenju, druga dogma empirizma. Nasuprot tome Kvajn tvrdi da na#i iskazi o spolja#njem svetu izlaze pred sud iskustva u celini a ne pojedina$no, jedinica empirijskog zna$enja jeste celokupna nauka.50 'ta vi#e, Kvajnovo odbacivanje druge dogme, tvrde"i protivno njoj da na#i iskazi mogu biti provereni na osnovu iskustva samo kao celina a nikako pojedina$no, povezano je sa njegovim odbacivanjem prve dogme empirizma.

48 49 50

Ibid., str. 159. Ibid., str. 158. Ibid., str. 160.

60

Aleksandra Zori!

Naime, ukoliko prihvatimo ideju da se iskazi mogu proveravati pojedina$no, na osnovu verifikacionisti$ke teorije neki iskazi bi bili potvr%eni #ta god da je slu$aj. Ova klasa iskaza predstavlja izvesnu vrstu grani$nog slu$aja metode empirijske provere. Iskazi koji pripadaju ovoj klasi potvr%eni su ma #ta bio slu$aj, jer njihovo potvr%ivanje zavisi isklju$ivo od lingvisti$kog svojstva koje poseduju. Re$ je, naravno, o klasi analiti$kih istina. Kvajn odbacuje ideju da se pojedina$ni iskazi mogu proveravati izolovano i s tim u vezi smatra da se nikakav smisao ne mo!e pripisati ideji da istinosnu vrednost pojedina$nih iskaza mo!emo dalje analizirati, tra!e"i njen koren u njihovoj lingvisti$koj i $injeni$koj komponenti. Tako%e je besmisleno pretpostaviti da postoji grani$ni slu$aj empirijskog potvr%ivanja, na osnovu kog bi pojedina$ni iskaz bio potvr%en nezavisno od bilo kog $injeni$kog ishoda. Jedinica empirijskog zna$enja nije pojedina$ni iskaz ve" je to, po Kvajnovom mi#ljenju, $itava nauka. Celina na#eg saznanja ili verovanja je ljudskom rukom na$injena tkanina koja se sa iskustvom susre"e samo na rubovima.51 'ta vi#e, ova tkanina je u toj meri subdeterminisana uslovima koje joj iskustvo name"e na rubovima da postoji #iroko polje izbora u pogledu toga koje "emo iskaze revidirati u svetlu novog opovrgavaju"eg iskustva. Primera radi, zajedno sa Galilejem mo!emo verovati da predmeti padaju jednakom brzinom ma koliko da su te#ki. S druge strane, veoma jasno mo!emo videti da ako se pero i $eki" bace sa iste visine, $eki" pada br!e. Suo$eni sa ovim iskustvom, stavljeni smo pred izbor. Mo!emo revidirati na#a verovanja u pogledu relativnih brzina predmeta u padu i re"i da te!i objekti zaista padaju br!e od lak#ih. Ili pak, mo!emo da nastavimo da verujemo da predmeti razli$ite te!ine padaju jednakom brzinom a da ovo opovrgavaju"e iskustvo prilagodimo na#im verovanjima tako #to "emo revidirati neka druga. Recimo, mo!emo re"i da je uzrok br!eg kretanja $eki"a ne#to #to "emo nazvati otpor vazduha koji spre$ava pero da slobodno pada. Mo!emo i $itav eksperiment proglasiti ni#tavim. Bilo kako bilo, posedujemo izbor u pogledu izmena koje "emo na$initi u svetlu iskustva, samo iskustvo nam ove izmene ne name"e. Ovakvo shvatanje ljudskog znanja i verovanja navodi Kvajna da odbaci dogmu prema kojoj mo!emo govoriti o empirijskom sadr!aju pojedina$nog iskaza, kao i da se pojedina$ni iskazi mogu izolovano potvrditi ili opovrgnuti. Ukoliko postoji izbor u pogledu toga na koji na$in "e se sistem kao celina uskladiti sa opovrgavaju"im iskustvom, onda pojedina$ni iskaz nikada ne mo!e biti empirijski proveren nezavisno od ovog sistema. Ali, ako je korpus na#eg saznanja tkanina koja je odre%ena iskustvom samo po rubovima tj. ukoliko se na#e saznanje ne sastoji od skupa iskaza koji mogu biti pojedina$no potvr%eni ili opovrgnuti onda ne mo!emo na"i strogu granicu izme%u iskaza $ija istinosna vrednost zavisi od iskustva i onih koji su istiniti #ta god bio slu$aj. Mo!emo odabrati da se dr!imo izvesnog iskaza #ta god
51

Ibid., str. 160-161.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

61

da je slu$aj sve dok smo spremni da na$inimo dovoljno drasti$ne izmene u ostatku na#ih verovanja. Sa druge strane, mo!emo odabrati i da revidiramo ma koji iskaz ukoliko "e to biti korisno za uskla%ivanje ostatka na#ih verovanja sa iskustvom. Tako mo!emo odabrati da se dr!imo verovanja da svi predmeti padaju istom brzinom #ta god da je slu$aj. Sve #to je neophodno za ovakav korak jeste uskla%ivanje ostatka na#ih verovanja sa iskustvom. Kvajn prime"uje da $ak i zakon isklju$enja tre"eg naizgled potpuno nesporna logi$ka istina mo!e biti revidiran ne bi li se prevazi#le izvesne teorijske te#ko"e u kvantnoj fizici.52 Ukoliko je Kvajn u pravu, posledica prihvatanja ovog stanovi#ta u pogledu ljudskog znanja i verovanja jeste izvesna vrsta pragmatizma. On isti$e da "emo te!iti konzervativnosti prilikom revizije na#ih verovanja; poku#ava"emo da promenu svedemo na minimum, dok se trudimo da uskladimo ostatak na#ih verovanja sa opovrgavaju"im iskustvom. Me%utim, iskustvo nam nikada ne"e nametati koja verovanja moraju biti revidirana. Koja "emo verovanja odbaciti a kojih "emo se dr!ati zavisi isklju$ivo o nas. Holizam se prirodno name"e kao posledica subdeterminacije na#eg znanja iskustvom i, ukoliko ga prihvatimo, moramo se odre"i pojma analiti$nosti. Ovo se $ini kao veoma sna!an argument. Sve do sada, Kvajn je razloge za odbacivanje pojma analiti$nosti tra!io u odbacivanju pojedina$nih poku#aja da se analiti$nost objasni ali, ukoliko je ovaj poslednji argument valjan, on isklju$uje i samu mogu"nost analiti$kih iskaza. Bar neki od Kvajnovih kriti$ara smatraju ovaj argument supstancijalnim.53 Jedan od razloga da ovu interpretaciju smatramo ispravnom jeste i $injenica da argument koji po$iva na holizmu pru!a odgovor na pitanje koje smo postavili na po$etku ovog razmatranja. Naime, da li Kvajn logi$ku istinu smatra neproblemati$nom? Prisetimo se da na po$etku DD Kvajn isti$e da postoji izvesna razlika izme%u logi$ke i analiti$ke istine, kao i da je logi$ka istina manje problemati$na u pore%enju sa analiti$kom. Me%utim, ukoliko je ovo zaista Kvajnovo gledi#te, onda ono ima negativne posledice po konzistentnost njegove pozicije. &itav korpus argumenata u tekstovima IK i KLI ima za cilj da poka!e da se ne mo!e pru!iti validno obja#njenje pojma logi$ke istine. Za#to bi onda u DD Kvajn logi$ku istinu smatrao neproblemati$nom? Da je takvom i ne smatra svedo$i njegov poslednji argument usmeren protiv redukcionizma. Naime, ukoliko redukcionizam zaista ne mo!e da se odr!i pod naletom holizma, onda nijedna re$enica nije imuna na reviziju. Kvajn nam sugeri#e da je mogu"e odre"i se $ak i zakona isklju$enja tre"eg ukoliko "e ovaj potez rezultirati u
52 53

Ibid., str. 161. Vidi: Barry Stroud, Conventionalism and the Indeterminacy of Translation, Synthese 19 (1-2):82 - 96 (1968), Richard Creath, Every Dogma has its Day, Erkenntnis 35 (1-3):347 - 389 (1991).

62

Aleksandra Zori!

pojednostavljenju neke teorije. Ovo, dakle, predstavlja reviziju logi$kih istina. Naravno, Kvajn isti$e da je ovako drasti$na revizija veoma malo verovatna, kao i da su okolnosti u kojima bi obacivanje zakona isklju$enja tre"eg u$inilo stvari jednostavnijim veoma te#ko zamisliti. Bilo kako bilo, ovo je i dalje mogu"e pa i logi$ke istine dele sudbinu #ire klase analiti$kih istina koje opet imaju, bar na$elno, isti status kao i ma koja druga vrsta istina. Ovakvoj interpretaciji Kvajnovog gledi#ta mo!e se izneti o$igledan prigovor. Kvajn logi$ku istinu zaista smatra manje problemati$nom od analiti$ke jer, naizgled, on sam to eksplicitno tvrdi. U najmanju ruku on sugeri#e da je ovo slu$aj tvrde"i da samo u pogledu analiti$kih istina ne posedujemo njihovu odgovaraju"u karakterizaciju. Me%utim, koliko god bio o$igledan, ovaj prigovor je u jednakoj meri i o$igledno pogre#an. Na drugim mestima, Kvajn odbacuje kao neadekvatan isti onaj metod karakterizacije logi$kih istina koji navodno usvaja u DD. Sama karakterizacija se ogleda u slede"em: logi$ke istine predstavljaju klasu re$enica koje ostaju istinite u svakoj interpretaciji njihovih nelogi$kih re$i. Drugim re$ima, prvo moramo ustanoviti na# logi$ki re$nik da bismo nakon toga kao logi$ke istine opisali one u kojima se nelogi$ki simboli mogu proizvoiljno varirari bez promene istinosne vrednosti. Problem se, me%utim, ogleda u tome #to ovo ne obja#njava pojam logi$ke istine, ve" samo uspostavlja demarkaciju klase logi$kih istina. Mo!e se uo$iti i to da ovaj metod karakterizacije logi$kih istina poseduje upravo onu vrstu cirkularnosti koja je Kvajnu smetala kod poku#aja razja#njenja analiti$nosti. Da bismo odredili klasu logi$kih istina, prethodno moramo razumeti logi$ke konstante kako bismo ih mogli razlikovati od nelogi$kog dela re$nika. A kako mo!emo znati #ta su to logi$ke konstante osim ako ih ne okarakteri#emo kao re$i koje se javljaju u logi$kim istinama? Upravo je iz ovog razloga ovaj metod karakterizacije logi$kih istina per accidens i upravo zato Kvajn logi$ke istine vidi jednako problemati$nim kao i analiti$ke istine. 3. #ta je zajedni"ko Kvajnovim argumentima Ako logi$ke istine imaju jednak status kako i analiti$ke, mo!emo se s pravom zapitati i #ta je zajedni$ki imenilac Kvajnovih razli$itih prigovora pojmovima analiti$nosi i logi$ke istine? Do sada smo mogli uo$iti $etiri razli$ite strategije za karakterizaciju logi$kih i analiti$kih istina. Pozivanje na konvencionalnu definiciju ili postuliranje, empirijsko zasnivanje na osnovu lingvisti$kih konvencija, formulisanje neformalnih i tehni$kih definicija, kao i poku#aj zasnivanja na osnovu verifikacionisti$ke teorije zna$enja. Videli smo da Kvajn iznosi argumente protiv svakog od ovih poku#aja i zaklju$uje da nijedan ne uspeva da postigne svoj cilj. Me%utim, tako%e smo mogli videti da se protiv svake od ovih strategija iznose razli$iti argumenti, pa nije potpunosti jasno u kakvoj su oni me%usobnoj vezi. Naime, osim

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

63

o$igledne $injenice da svaki od ovih argumenata treba da nas ubedi da odbacimo ideju analiti$ke ili logi$ke istine, te#ko je videti da li postoji jo# neka zajedni$ka nit koju oni dele. Ovo je problem koji smo donekle anticipirali na po$etku na#eg razmatranja Kvajnovog odbacivanja analiti$nosti i logi$ke istine. Njemu "emo sada posvetiti vi#e pa!nje. Na prvi pogled mo!e se u$initi da nam argument na osnovu holizma pru!a ovu zajedni$ku nit za kojom tragamo. Naime, ukoliko, zajedno sa Kvajnom usvojimo holisti$ko stanovi#te, moramo odbaciti mogu"nost postojanja re$enica koje su na ovaj na$in nedodirljive. Razlog Kvajnovog odbacivanja izraza istinit isklju$ivo na osnovu zna$enja kao adekvatnog obja#njenja epistemi$kog statusa analiti$kih re$enica sada postaje jasan. Posledica njegovog holizma jeste da takve re$enice naprosto ne postoje. Ukoliko su pretpostavke holizma ta$ne, nijedna re$enica nije imuna na reviziju pa nijedna re$enica nije analiti$ka. Problem koji na ovom mestu nastaje jeste taj da je holizam, ovako shva"en, u potpunosti kompatibilan sa distinkcijom izme%u analiti$kih i sinteti$kih re$enica. Naime, Karnap je smatrao da nijedna re$enica nije imuna na reviziju, a da se podela analiti$ko/sinteti$ko ipak mo!e braniti. Ne postoji razlog zbog kog bi analiti$ke re$enice bile na$elno imune na reviziju. Zajedno sa Kvajnom, on je smatrao da se mogu pojaviti razlozi zbog kojih "emo biti spremni da napustimo na#e sada#nje sisteme logike i matematike, ali da, za razliku od Kvajnove mogu"nosti iskustvenih razloga za njihovo odbacivanje, takvi razlozi mogu biti samo pragmati$ke prirode. Naravno, ukoliko zastupamo distinkciju analiti$ko/sinteti$ko, javi"e se tako%e i distinkcija izme%u tipova revizije koja se javlja na razli$itim stranama ove podele. Kada se revidira sinteti$ka re$enica, menja se i odre%eno verovanje. Me%utim, analiti$ke re$enice su istinite samo na osnovu zna$enja, pa kada se one revidiraju, menja se i zna$enje re$i koje one uklju$uju. Dolazi do promene u samom jeziku. Dakle, holizam je kompatibilan sa ovom distinkcijom ukoliko u obzir uzmemo razliku izme%u revizije na#ih verovanja i revizije jezika.54 A to zna$i da je za uspe#nost Kvajnovog argumenta protiv pojma analiti$nosti nu!no osporiti postojanje ove poslednje razlike. Ako posmatramo izvesnu osobu koja revidira istinosnu vrednost odre%ene re$enice, jedini na$in na koji mo!emo utvrditi da li ona revidira neko svoje verovanje ili pak jezik kojim se slu!i, jeste da obratimo pa!nju na zna$enje re$i koje ona koristi. Ukoliko je do#lo do promene u jeziku, zna$enje bar nekih od re$i njenog jezika "e biti izmenjeno a ukoliko se ovo nije dogodilo, radi se samo o promeni u verovanju. Ovo je sve #to je neophodno re"i kako bi se okarakterisala razlika izme%u ova dva tipa revizije.

54

Vidi: H. P. Grice & P. F. Strawson In defense of a dogma, Philosophical Review 65 (2), 1956, pp.157-158.

64

Aleksandra Zori!

Dakle, ukoliko Kvajn !eli da ospori postojanje razlike izme%u revizije verovanja i revizije jezika on mora osporiti legitimnost pozivanja na zna$enja koja su konstitutivna za ovu distinkciju. Mogli smo ste"i utisak da je Kvajnova zabrinutost po pitanju upotrebe pojmova kao #to su sinonimnost i nu!nost radi obja#njenja pojma analiti$nosti zasnovana isklju$ivo na prethodnoj sumnji$avosti prema intenzionalnim pojmovima. Sada, naprotiv, mo!emo videti da ukoliko Kvajn !eli da odbaci distinkciju izme%u revizije verovanja i revizije jezika, on mora osporiti legitimnost pozivanja na zna$enja, a to sve ukoliko !eli da ospori podelu istina na analiti$ke i sinteti$ke. Dakle, poricanje legitimnosti pozivanja na zna$enja jeste nu!an uslov Kvajnovog odbacivanja pojma analiti$nosti. 'ta stoji iza ovog poricanja? Mo!e se re"i da je to vrsta bihejviorizma, stanovi#ta koje insistira na obja#njenju intenzionalnih idioma putem neintenzionalnih termina. Samo ukoliko prihvatimo bihejvioristi$ko shvatanje jezika mo!emo odbaciti svedo$anstvo koje govori u prilog razlike izme%u revizije verovanja i revizije jezika. Treba ista"i i to da ukoliko !elimo da nam bihejviorizam omogu"i zaklju$ak da distinkcija izme%u ove dva tipa revizije ne postoji, on mora da u sebe uklju$i izvesne elemente verifikacionizma. Upravo "e nam verifikacionizam omogu"iti prelazak sa tvr%enja da ne mo!emo opaziti razliku izme%u ova dva tipa revizije, na tvr%enje da takva razlika zapravo ne postoji. Dakle, bihejviorizam potpomognut elementima verifikacionizma predstavlja klju$ Kvajnovog odbacivanja pojma analiti$nosti. Ukoliko je na#a interpretacija ta$na, bihejviorizam predstavlja nu!an uslov odbacivanja pojma analiti$nost i logi$ke istine tj. ukoliko ne zauzmemo bihejvioristi$ko stanovi#te u pogledu zna$enja, ne moramo se odre"i distinkcije analiti$ko/sinteti$ko. Ali, kada jednom zauzmemo bihejvioristi$ko stanovi#te, postoji mnogo br&i put do odbacivanja distinkcije analiti$ko/sinteti$ko. Ukoliko usvojimo bihejviorizam, jedina obja#njenja koja "emo biti u stanju da prihvatimo jesu opisi pona#anja. U skladu sa tim, najbli!a aproksimacija distinkciji analiti$ko/sinteti$ko koju "emo biti u stanju da opi#emo jeste distinkcija izme%u re$enica koje su u ve"oj ili manjoj meri $vrsto prihva"ene. Nekih re$enica "emo se odre"i lako, dok "emo u pogledu drugih biti manje voljni da to u$inimo. Kvajn smatra da je mogu"e konstruisati ne#to nalik ideji analiti$nosti $ak iako se oslanjamo samo na bihejvioralna svedo$anstva o tome koje su re$enice $vrsto prihva"ene a koje nisu. U knjizi Word and Object, Kvajn ovu ideju naziva stimulusanaliti$no#!u. 55 Ideja se ogleda u slede"em: znamo da su, po Kvajnovom mi#ljenju, analiti$ke re$enice navodno one koje se smatraju istinitim #ta god bio slu$aj. Kao stimulus-analiti$ke mo!emo definisati one re$enice koje su prihva"ene u prisustvu ma kog stimulusa. Da se poslu!imo opisom koji Kvajn smatra boljim: stimulus55

Quine, Word and Object, The Mit Press, Cambridge, 1960, p. 65-67.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

65

analiti$kom re$enicom u datoj jezi$koj zajednici nazva"emo onu sa kojom "e se gotovo svaki pripadnik jezi$ke zajednice slo!iti, nezavisno od toga kojim $ulnim nadra!ajima je izlo!en.56 Za Kvajna je veoma va!no da u bihejvioristi$koj rekonstrukciji analiti$nosti mi zapravo nismo na mala vrata ponovo uveli staru distinkciju analiti$ko/sinteti$ko. Zaista, te#ko je videti kakvu filozofsku te!inu ima nova ideja stimulus-analiti$nosti. Kvajn je smatra nedovoljnom u pogledu epistemolo#ke uloge koju je pojam analiti$nosti trebalo da poseduje. Ona svakako ne mo!e objasniti izvesnost logike i matematike.57 Tim pre ona ne mo!e pru!iti ni jasnu distinkciju izme%u lingvisti$kog okvira i njegovog sadr!aja, #to je Karnap zahtevao od distinkcije analiti$ko/sinteti$ko. Kada zauzmemo bihejvioristi$ki pogled na jezik, najbli!e #to mo!emo pri"i povla$enju granice izme%u analiti$kih i sinteti$kih istina jeste da poka!emo da je prihvatanje nekih re$enica $vr#"e od nekih drugih, te da su neke re$enice stimulusanaliti$ke za neke jezi$ke zajednice dok neke to nisu. Ovo nikako nije ekvivalentno ideji o epistemolo#ki plodnoj razlici izme%u analiti$kih i sinteti$kih iskaza. Po Kvajnovom mi#ljenju, bihejviorizam predstavlja dovoljnu osnovu za odbacivanje pojma analiti$nosti. Bihejvioralno svedo$anstvo po sebi nikada ne"e biti dovoljno za konkluzivne zaklju$ke o tome #ta neko misli kada izgovara odre%enu re$enicu, tj. kakvo joj zna$enje pripisuje. Odnosno, pona#anje nekog govornog lica nam samo po sebi nikada ne"e pru!iti odgovor na pitanje na #ta to govorno lice misli kada izgovara odre%enu re$enicu. Kada bi ovo bio slu$aj, onda bismo mogli re"i da li je revizija ove re$enice od strane nekog govornog lica revizija jezika ili revizija verovanja. U svojim kasnijim radovima, Kvajn je usmerio pa!nju na pobijanje tradicionalnih koncepcija zna$enja, pri $emu se kao centralni argument pojavljuje teza o neodre%enosti prevo%enja. Neodre%enost prevo%enja se, ukratko, sastoji u tome #to se za svaki izgovorenu re$ ili re$enicu mo!e na"i vi#e alternativnih prevoda koji su podjednako u skladu sa opservacionom lingvisti$kom evidencijom (bihejvioralnim svedo$anstvom). Sa razli$itim skupovima analiti$kih hipoteza, identi$ne re$i mogu ozna$avati razli$ite stvari pa se jedan-na-jedan korespondencija izme%u re$i (ili re$enice) i njenog zna$enja gubi.

56 57

Quine, Word and Object, p. 66. Quine, Word and Object, p. 66-67.

66

Aleksandra Zori!

Problem nastaje zbog toga #to su jedini oblik evidencije u slu$aju prevo%enja58 verbalne i, u #irem smislu, bihejvioralne reakcije govornog lica.59 Ako u lingvisti$kom zna$enju nema ni$eg izvan i preko onoga #to je opa!ljivo pona#anje u datim okolnostima,60 onda mo!emo o$ekivati da razli$iti prevodi budu skladu sa opa!enim pona#anjem. Odnosno, ako ne mo!emo govoriti o zna$enju u nekom drugom smislu, pre svega kao o nekim mentalnim entitetima koji bi bili sadr!aj subjektivne svesti, ne mo!emo ni govoriti o jednozna$nom prevodu.61 Ovim se pokazuje da je svaki poku#aj definicije zna$enja (analiti$nosti ili pojmova srodnih ovim) odre%enog iskaza, ne samo te!ak, ve" i osu%en na neuspeh, jer ono #to !elimo definisati naprosto ne postoji. Zna$enje re$enice, ukoliko uop#te mo!emo govoriti o zna$enju, nije funkcija re$enice uzete pojedina$no, ve" funkcija $itavog jezika $iji je ova re$enica sastavni deo. Dakle, ako usvojimo Kvajnov holizam, odnosno prihvatimo tezu o subdeterminisanosti teorija svedo$anstvom, i tezu o neodre%enosti prevo%enja, prona#li smo onu vrstu sistematske povezanosti koju smo na po$etku rada istakli. Iako je povezanost Kvajnove kritike analiti$nosti i holizma uo$ljiva i u DD, povezanost sa ovom drugom tezom nije u tom smislu vidljiva. &ini se da je ova druga veza i presudnija. Naime, ako po%emo od pretpostavke da su analiti$ki iskazi istiniti na osnovu zna$enja, onda "e $injenica da ne postoje zna$enja biti sasvim dovoljna da odbacimo analiti$nost. Sve ostale ponu%ene argumente mo!emo posmatrati kao dodatne razloge da prihvatimo Kvajnovo stanovi#te. Aleksandra Zori" Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

58

59

60

61

Re$ je o radikalnom prevo%enju, odnosno, prevo%enju sa jezika koji ne poznajemo. Kod Kvajna je u pitanju jezik uro%enika koji lingvista poku#ava da prevede na svoj, maternji, jezik. Kvajn sledi Djuija u naturalisti$kom shvatanju jezika i bihejvioristi$kom shvataju zna$enja. Zna$enja i sli$nosti ili razlike u zna$enju, svode se na dispozicije ljudi da se pona#aju na odre%eni na$in. Za naturalizam pitanje da li dva izraza imaju isto zna$enje nema jednozna$an odgovor. Vidi: Quine, Indeterminacy of Translation Again, in: Confessions of a Confirmed Extensionalist and Other Essays, eds.: D. Follesdal and D.B. Quine, Cambridge, 2008, p.341. Vidi: Quine, Identity, Ostension, and Hypostasis, in: From a Logical Point of View, Harvard University Press, Cambridge, Massachtsetts, 1961, p.79.

Kvajn o analiti$nosti i logi$kim istinama

67

Aleksandra Zori" Quine on Analycity and Logical Truths

(Summary) The aim of this work is to offer a recontruction of Quines arguments directed against the notion of analycity and conventionalism about the logical truth. We start by investigating some of the ideas which Carnap, the main target of Quines attacks, held in this respect. This will enable us to make a firmer footing on the background of Quines papers, both early ones offering the critique of Carnaps standpoint as well as later ones that, allegedly, deal with problems not so tightly related to the ones mentioned before. This change of focus is only apparent, as we shall show that there is a significant systematic component of Quines thought which, if disregarded, could lead us astray regarding some of the most important aspects of Quines position. We shall see that, regarding the rejection of the notion of analycity, Quines holism as well as his thesis of the indeterminacy of translation plays a prominent role. Forbearing the idea of propositions as the basic units of meaning, as well as the idea of a sensible talk about meaning independent of the complete body of a theory, coupled with Quines behaviorism, sheds new light on some of the problems Quine was facing during the whole course of his career. KEY WORDS: analycity, logical truth, definition, verification, reductionism, holism, behaviorism, indeterminacy.