Uocavanje naucnog problema i formulacija HIPOTEZE

NAUCNI PROBLEM je NERE ENO PITANJE KOJE SE MO E RE ITI SAMO NAUCNIM METODOM , TO je SPORNO PITANJE , BEZ JASNOG ODGOVORA. Va no je formulisati problem tako da se nedvosmisleno vidi tpostavku (hipotezu) treba proveriti. ta je pitanje i koju pre

Formulisanje problema treba da bude jasno, precizno, tacno i potpuno, ali treba voditi racuna i o kriterijumu: Za ocenjivanje vrednosti problema su bitna i epistemolo ka merila: znacaj koji problem ima za razvoj naucnog znanja (re enje nekih naucnih problema mo e da urodi velikim prilivom novih znanja i bude praceno naglim napretkom u razvoju nauke) kolicina neizvesnosti sadr ana u problemu (jer se kolicina informacije nekog iskaza odreduje kolicinom neizvesnosti koju taj iskaz otklanja) prakticki znacaj problema, a govori o plodnosti prakticke primene znanja stecenih re enjem datog problema Problem istra ivanja se odabira na osnovu ishoda

Hipoteza Postavljanje hipoteza Hipoteza je predlo eno obja njenje fenomena ili razumna pretpostavka koje predla e mog ucu korelaciju izmedu vi e fenomena. Termin se izvodi iz grckog jezika, hypotithen ai znaci staviti ispod ili pretpostaviti. Neke definicije: Hipoteza je teorija u koju istra ivaci nisu sigurni , Hipoteza predstavlja ono to predvidamo , Hipoteza je neki teorijski stav ili zakljucak koji ima izvestan stupanj verovatno sti Hipoteza je misaona pretpostavka o predmetima koji se istra uju, o njihovim svojstv ima, sastvau, funkciji, stanju i odnosima s drugim predmetima ,

Va no je imati precizno definisan problem istra ivanja, da bi mogli postaviti hipote

zu. Hipoteze daju odgovor o problemu koji se istra uje. U svakom istra ivanju najve ci uticaj na njegov uspeh ima i hipoteza. Istra ivanje ne mo e biti dobro, ako su lo e hipoteze. No iako su hipoteze dobre moguce je da istra ivanje bude lo e. Glavni c ilj je da istra ivac pronade dobre hipoteze. U traganju za dobrim hipotezama treb amo se osloniti na postojece znanje u vezi s na im problemom. Uz to su nam jo potr ebne i odredene sposobnosti; ma ta, inteligencija i intuicija. Valja napomenuti da treba razlikovati hipoteze od proverene hipoteze. Jedno je z akon i teorija, a drugo su hipoteze Hipoteza predstavlja ono to se predstavlja, treba da bude adekvatna predmetu istr a ivanja, proverljiva i potvrdena odredenim teorijsko-prakticnim postupkom. To je poku aj re enja problema. Hipoteza treba da je relevantna, proverljiva, plodna, jed nostavna i saglasna sa vec dokazanim hipotezama.

Postojanje proveriljivih hipoteza je osnova istra ivackog rada. Koristeci logiku i empirijske podatke u stanju smo da proveravamo hipoteze ispitujuci uspe nost njih ovih predikcija, odnosno kako se predikcije sla u sa novim podacima i modelima. Mo gucnost testiranja hipoteze je najbitnija karakteristika istra ivackog rada. Hipot eze koje se ne mogu testirati nisu predmet bavljenja nauke.. . Provjeravanje hipoteze obuhvata: razradu, modifikaciju i zamenu hipoteze, a mo e b iti teorijsko ili empirijsko proveravanje (zakljucivanjem, iskustvom).

Metode kojom potvrdujemo ili opovrgavamo jednu hipotezu:

1.iz datih hipoteza deduktivno izvodimo posledice koje opisuju izvesne konkretne pojave 2.organizujemo eksperimente ili posmatranja kojima utvrdujemo ili opovrgavamo da lit e pojave zaista imaju predvidena svojstva 3.dobijene rezultate uporedujemo sa opisima koji sadr e posledice hipoteze.

Vrste hipoteza _ Radna (korisna u radu) _ Naucna (temelji se na broju naucnog saznanja) _ Ad hoc (na brzinu, provizorna, nema logickog temelja) _ Pomocna (koja se menja, dopunjuje) _ Preliminarna (nedovoljno odredena) _ Fiktivna (nerealna ali cesto potrebna) _ Prazna (koja se ne mo e proveriti, iako mo da bude tacna)

_ Plodna (koja se mo e proveriti, dovodi do rje enja a ne mora biti tacna).