6 Svetozar Sin!

eli"
Svetozar Sin!eli"
KANTOVSKI OBRT U SAVREMENOJ FILOZOFIJI NAUKE
APSTRAKT: Cilj ovog #lanka je dvostruk. Prvo, da se razmotri pitanje da li je pri prelazu
iz tradicionalne na savremenu filozofiju nauke do$lo do neke vrste obrta koji bi se mogao
nazvati kantovskim. I drugo, $to je jo$ va%nije, da se preko razmatranja ovog pitanja bli%e
osvetli karakter novog shvatanja nauke koje u prvi plan isti"e ulogu (u velikoj meri kon-
vencionalnog i apriornog) kategorijalnog aparata. Autor brani stav da je sasvim prihvatlji-
vo govoriti o kantovskom obrtu, ali upozorava i na mnoge velike razlike izme!u Kantovog
originalnog stanovi$ta i nekih osnovnih stavova savremene filozofije nauke.
KLJU&NE RE&I: savremena filozofija nauke, nau#na revolucija, apriorizam, konvenciona-
lizam.
Prolegomena
Promene koje su se u dvadesetom veku odigrale u filozofiji nauke bile su toliko
radikalne da su u velikoj meri izmenile !ak i osnovna shvatanja o karakteru nau!-
nog znanja. Jedna od glavnih bila je promena u globalnom shvatanju nau!nog zna-
nja na ovo znanje se vi"e ne gleda kao na (istinit) opis stvarnosti, ve# kao na
(adekvatno) organizovanje iskustva, ili !ak kao na konstrukciju (modela) sveta koja
omogu#uje uspe"na predvi$anja i obja"njenja. A ova organizacija ili konstrukcija
vr"i se na osnovu jednog u velikoj meri apriornog konceptualnog okvira. Po mom
mi"ljenju, ovakve promene u shvatanju karaktera nau!nog znanja opravdavaju nji-
hovo nazivanje kantovskim obrtom, mada izme$u novog shvatanja znanja i kanto-
vog shvatanja postoje neke zaista velike i zna!ajne razlike. Upravo u ovom kontek-
stu #u razmotriti i osnovne razlike izme$u stare i nove filozofije nauke, kao i niz
problema koji se ti!u pitanja da li se nau!no znanje organizuje na osnovu apriornog
konceptualnog okvira, ili bolje re#i u kojoj meri je konceptualni okvir na osnovu
koga se konstitui"e znanja aprioran.
1. Velika revolucija u filozofiji nauke dvadesetog veka
U periodu izme$u tridesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka do"lo je do
velike revolucije u filozofiji nauke. U ovoj revoluciji stara empiristi!ka slika nauke
THEORIA 3 UDK 167/168"19" ; 001.5:1"19" ; 165 %&'( ).
BIBLID 03512274 : (2010) : 53 : p. 526 Originalni nau!ni rad
Original Scientic Paper
6 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 7
sru"ena je na osnovu novih uvida, ali nije bila zamenjena jednom jedinstvenom
novom koncepcijom ve# sa nekoliko koncepcija koje su bile zasnovane na ovim
novim uvidima, ali tuma!enim na razli!ite na!ine.
Tradicionalna filozofija nauke prikazivala je nau!no znanje na otprilike onaj
na!in na koji se ono i danas popularno zami"lja. Njen vrhunac bila je filozofija na-
uke logi!kog pozitivizma, koja je suvereno vladala tridesetih godina pro"log veka.
U okvirima te filozofije cela koncepcija nau!nog znanja bila je zasnovana na dve
doktrine:
(a) Doktrina opservacionizma svodi se na uverenje da su ljudska bi#a spo-
sobna da svoje opservacije jednostavno prevedu u takozvane opservacione iskaze,
koji su po svojoj prirodi nu*no istiniti i neoborivi jer ih opravdava samo iskustvo.
Tako su opservacioni iskazi u stvari singularni iskazi koji adekvatno i jednozna#no
opisuju iskustvo i do kojih se dolazi na skoro automatski i spontan na!in pasiv-
nim posmatranjem.
(b) Doktrina induktivizma tvrdi se da je iz jednog skupa relevantnih opserva-
cionih (singularnih) iskaza uvek mogu#e induktivno izvesti, na logi#ki validan na-
!in, univerzalne iskaze nauke.
Pre nego "to pre$emo na odre$ivanje posledica ove dve doktrine, treba ukazati
na jednu va*nu osobenost pozitivisti!kog shvatanja iskustva (koju uostalom logi!ki
pozitivizam deli sa celom tradicionalnom empiristi!kom filozofijom). Ve# iz opisa
doktrine opservacionizma mo*e se videti da pozitivisti gledaju na iskustvo kao na
ne"to "to je ve# ure!eno i gotovo u izvesnom smislu, pa se mo*e opisivati. Sa druge
strane, unutar kantovskog shvatanja, kao i onog unutar savremene filozofije nauke,
iskustvo je ne"to sto tek treba urediti.
Vratimo se sada posledicama prethodno opisanih doktrina. Na osnovu njih na-
!in formiranja jedne nau!ne teorije izgledao bi ovako: Iz relevantnih opservacionih
iskaza koji su istiniti i neoborivi jer su legitimno dobijeni putem kontrolisanog po-
smatranja (i tako predstavljaju #vrstu empirijsku osnovu teorije) na osnovu indukci-
je, za koju se smatra da poseduje validnost (skoro) ravnu onoj koju ima deduktivna
logika, dobijamo univerzalne iskaza nauke to jest, nau!nu teoriju.
A skup najbitnijih posledica dve pomenute doktrine izgledao bi na slede#i na-
!in:
(1) Istinitost nau!nih teorija univerzalni iskazi teorije su nu*no istiniti jer in-
duktivna logika vr"i transmisiju istinitosti od !vrste empirijske osnove na ove is-
kaze. Prema tome, nau!na teorija predstavlja istinit (pa tako i jednozna!an) opis
relevantnog segmenta iskustva. Ukoliko je teorija nau#na, ona mora biti istinita.
(2) Kumulativni karakter razvoja nau!nog znanja budu#i da su nau!ne teorije
uvek istinite, razvoj nau!nog znanja mo*e se sastojati jedino u dodavanju novih
6 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 7
8 Svetozar Sin!eli"
istina starim istinama. Teorije se ni u kom slu!aju ne menjaju radikalno
1
i u tom
smislu va*i jedan poseban odnos izme$u stare i nove teorije o istom
2
domenu is-
kustava odnos interteorijske redukcije. Stare teorije uvek mo*emo da izvedemo iz
novih kao njihove logi!ke posledice. Razvoj nauke karakteri"e skoro potpuna ku-
mulativnost.
(3) Invarijantnost zna#enja teorijskih termina u istorijskoj perspektivi osno-
vni teorijski termini ne menjaju svoja zna!enja tokom razvoja nauke. To jasno sledi
iz svega "to je prethodno re!eno.
Filozofija nauke logi!kog pozitivizma, sa svoje dve doktrine i njihovim posle-
dicama, predstavljala je jednu lepu, zaokru*enu i mirnu sliku nauke koja nije iri-
tirala sansus communis, ni usvojenu ideologiju nauke.
3
Me$utim filozofija nauke logi!kog pozitivizma bila je pogre"na u svim ta!ka-
ma.
To je pokazalo pa*ljivo naknadno prou!avanje istorije nauke i tako$e nakna-
dne pa*ljive analize nabrojanih ta!aka. +a"to tek naknadno prou!avanje, za"to tek
naknadne analize? U stvari pokazalo se da nau!ne revolucije, kakve su relativisti!-
ka ili kvantna, !itavim nizom svojih posledica u potpunosti opavrgavaju filozofiju
nauke logi!kog pozitivizma, koja je nastala posle njih.
4
Ovo izgleda paradoksalno:
kako se onda uop"te i razvila filozofija nauke logi!kog pozitivizma? Odgovor je
relativno jednostavan osnovni stavovi tradicionalne filozofije nauke bili su toliko
uvre*eni u ljudsku svest, da flagrantna protivure!nost izme$u onoga "to su pokaza-
le nau!ne revolucije i ovih stavova nije prime#ena, ili bolje re#i da je minimalizo-
vana do krajnje mere i !ak neutralizovana odre$enim veoma proizvoljnim obja"-
njenjima.
Ta obja"njenja i"la su uglavnom u dva pravca. Prvi je bio stav da njutnovska
teorija ipak nije bila sasvim nau!na, zbog pogre"nih koncepcija prostora i vremena,
1 Trebalo bi da sledi da se uop"te ne menjaju, ali logi!ki pozitivisti priznavali su da u odre$enim
detaljima dolazi do izvesnih korekcija. Zna!i nove teorije su samo pro"irivanje i produbljivanje
starih, ali ponekad uz odre$enu dozu artikulacije
2 Iskustvo se stalno "iri, pa, u tom smislu, kada se ka*e isti domen iskustva, misli se vi"e u
kvalitativnom smislu (na primer, elektromagnetske pojave), a manje u kvantitativnom (nove
opservacije, novi eksperimenti).
3 Ako bi !italac *eleo da se upozna sa osnovnim stavovima filozofije nauke logi!kog pozitivizma
mo*da bi najbolje re"enje bile slede#e knjige: Alfred J. Ayer (ed.), Logical Positivism, New
York: The Free Press, 1959. i Frederick Suppe, The Structure of Scientific Theories, second
edition, Urbana: University of Illinois Press 1977.
4 Mo*e se re!i da su i relativisti!ka i kvantna revolucija zapo!ele 1905. godine dok se logi!ki
pozitivizam razvija u tre#oj deceniji XX veka i krajem nje ima svoj zenit, da bi u ne"to
izmenjenoj formi ostao dominantna filozofija nauke sve do "ezdesetih godina.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 7
8 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 9
pa u tom smislu nije bila ni sasvim istinita.
5
Drugi je poku"avao da na silu poka*e
neki odnos interteorijske redukcije izme$u njutnovske i relativisti!ke teorije, pa
makar on bio parcijalan.
6
Tek dosta kasnije na osnovu gomilanja kritika po!ela su pa*ljivija i nepris-
trasnija naknadna ispitivanja na!ina na koji su se nau!ne revolucije odvijale i
rezulat ovih ispitivanja bio je porazan po filozofiju nauke logi!kog pozitivizma, kao
i tradicionalnu empiristi!ku filozofiju nauke uop"te. Pokazalo se da su dve teorije
razdvojene velikom nau!nom revolucijom toliko razli!ite da ne mo*e biti ni re!i o
tome da su obe istinite; zatim da nau!no znanje nikako nije kumulativnog karaktera
i da se, shodno tome, zna!enja osnovnih teorijskih termina obi!no radikalno menja-
ju u nau!nim revolucijama.
Detaljnija ispitivanja opservacionizma i induktivizma pokazala su da su ove
dve doktirne pogre"ne da karakter opservacija direktno zavisi od upotrebljenog
referentnog okvira (kategorijalnog aparata), i da se menja zajedno sa njegovom pro-
menom (pa je samim tim opservacija uvek delimi!no teorijske prirode). Zatim, da
je indukcija pod uslovima koji vladaju u nau!nom istra*ivanju potpuno nelegi-
timna, te da istinitost bilo koje nau!ne teorije nikad ne mo*e biti pokazana.
Na osnovu niza ovakvih analiza i ispitivanja do"lo se do odre$nih uvida koji se
u savremenoj filozofiji nauke retko osporavaju, ali se po pravilu razli#ito interpreti-
raju. I mo*e se re!i da ovi uvidi predstavljaju osnovu savremene filozofije nauke.
Jer savremena filozofija nauke nije monolitna. Ona se sastoji od vi"e razli!itih, pa i
o"tro suprotstavljenih koncepcija s tim da se o gore pomenutim uvidima u svakoj
od ovih koncepcija strogo vodi ra!una. Evo jedne skice
7
ovih osnovnih uvida koju
bi smo mogli uzeti kao temelj savremene filozofije nauke:
(1) Univerzalni stavovi nauke se ne izvode iz iskustva, niti opisuju iskustvo. Ni
opservacionizam, ni induktivizam ne funkcioni"u. Umesto toga upotrebljava se hi-
poteti#ko-deduktivni metod a to zna!i upravo da se univerzalni teorijski stavovi
poku$avaju nametnuti iskustvu, pa "ta bude. Naime, hipoteze #e trajati dok protiv-
ljenje iskustva ne postane suvi"e veliko. Tada #e biti zamenjene novim.
5 Videti, Hans Reichenbach, The Philosophy of Space and Time, Dover, 1957. Naravno da je
tvrdnja da njutnovska teorija nije bila sasvim nau!na neplauzibilna ona je jedan od paradig-
mati!nih slu!ajeva nau#ne teorije. Kasnije se pokazalo da pojmovi prostora i vremena nisu
empirijski i da pripadaju kategorijalnom aparatu.
6 Navodno, kod velikih nau!nih promena stara teorija ostaje o!uvana kao posledica nove u
odre!enim granicama i to samo aproksimativno. Tomas Kun je efektno pokazao da je i ovaj
parcijalni redukcionizam neodr*iv. Videti, Tomas Kun, Struktura nau#nih revolucija, Beograd:
Nolit 1973, posebno str. 155-158.
7 Lista koja je ovde data ne pretenduje ni na preciznost, ni na kona!nost. Tu su prosto pore$ani
oni momenti koji po mom mi"ljenju u najve#oj meri odre$uju tokove i sadr*aj nove filozofije
nauke.
8 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 9
10 Svetozar Sin!eli"
(2) U odsustvu induktivne generalizacije (koja nije logi!ki validna, te je neu-
potrebljiva) univerzalni iskazi nauke nikada ne mogu biti dokazani. Nema dokaza u
empirijskim naukama. Nau!ne teorije su hipoteti!kog karaktera i traju dok traju.
Kasnije se zamenjuju novim i !esto sasvim razli!itim teorijama. U tom smislu, svi
univerzalni iskazi razvijene nauke su, striktno govore#i, la*ni.
(3) Nau!ni iskazi i hipoteze ne mogu biti ni odlu#ivo opovrgnuti. Uvek postoje
logi!ki ispravni metodi njihovog spasavanja. Na ovu metodolo"ku !injenicu ukazao
je Pjer Dijem jo" 1905. godine, svojom poznatom tezom o nemogu#nosti opovrga-
vanja izolovane nau!ne hipoteze (takozvanom D-tezom). On argumenti"e da konk-
luzivno opovrgavanje pojedina!ne nau!ne hipoteze nikada nije mogu#e. Zbog su"-
tinske me$uzavisnosti hipoteza unutar jednog teorijskog sistema, uvek je mogu#e u
situaciji kada hipoteza ima neku empirijsku kontra instancu, izvr"iti odre$ene ade-
kvatne modifikacije na drugim mestima unutar sistema i neutralisati opovrgavaju#u
instancu, to jest spasti datu hipotezu.
8

Postoji jo" jedan metod blizak onome "to govori D-teza. Radi se o tome da
iskustvo nije autonomno, ve# nu*no mora da bude teorijski interpretirano (da bi do-
bilo upotrebljiv oblik) na osnovu neke interpretativne teorije, odnosno nekog re-
ferentnog okvira, nekog teorijskog aparata. I promenom tog okvira, menja se i ka-
rakter iskustva. Tako se uvek mo*e promeniti karakter neke instance iz opovrgava-
ju#e u neopovrgavaju#u.
(4) Uvek je mogu#e alternativno obja"njenje bilo kog skupa !injenica. Ovo je
teza o subdeterminaciji teorija od strane #injenica. Naime, !injenice ne odre$uju
teoriju jednozna#no. Mogu#e su mnoge me$usobno protivure!ne teorije o istom
skupu !injenica. Ovde se prosto tvrdi da se (isto) iskustvo mo*e obja"njavati (ili
organizovati) na razli!ite na!ine.
9
(5) Nau!ne revolucije su bitan element razvoja nauke. I ovo je od velikog zna-
!aja za tezu o kantovskom obrtu u savremenoj filozofiji nauke. Jer, revolucije su
epizode u kojima se konceptualni okvir (paradigma, referentni okvir...) obuhvatnih
teorija radikalno menja. U stvari, vr"i se pojmovno restruktuiranje celog relevan-
tnog sistema znanja. To je nu*no jer se pokazalo da se "irenje ljudskog iskustva ne
odvija na homogen na!in. Predvi$anja svih na"ih dosada"njih teorija redovno su u
odre$enom trenutku po!ela da se ne ostvaruju.
8 Videti, Pjer Dijem, Cilj i struktura fizi#ke teorije, Novi Sad: Knji*arska radionica Zorana Sto-
janovi#a, 2003. (Orig. izdanje iz 1905), posebno deseto poglavlje.
9 Za detalje videti, W. V. O. Quine, "On Empirically Equivalent Systems of the World", Er-
kenntnis, 9 (1975), p. 313. Zatim, V. H. Njutn-Smit, Racionalnost nauke, Beograd: Institut za
filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2002. (Orig. izdanje iz 1981), str. 49-52. i posebno
dodatak ovom izdanju "Subdeterminacija teorije podacima", str. 228-242. O ovoj tezi postoji
obilje literature.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 9
10 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 11
(6) U savremenoj filozofiji nauke u prvi plan izbija konceptualni okvir.
10
Nai-
me, u savremenim metodolo"kim koncepcijama potencira se bitna uloga jednog
apriornog kategorijalnog aparata koji je u tradicionalnoj filozofiji nauke bio pot-
puno zapostavljen. Pre!utno se smatralo da je interpretacija iskustva prirodna. Da
su sve segmentacije, klasifikacije, podele i drugi kriteriji i vidovi organizacije is-
kustva prirodni i objektivno dati. Ili je !ak mo*da bolje re!i da se smatralo da ni-
kakve prave interpretacije i nema i da !ulima dobijamo ve# organizovano iskustvo.
Nau!ne revolucije su pokazale da nije tako. Kategorijalni aparati su promenljivi pa
prema tome nisu prirodni i objektivno dati. Oni su u ogromnoj meri konvencionalni
i subjektivni
11
i jasno je da vr"e razli#ite interpretacije iskustva. Treba strogo raz-
likovati sirovo od teorijski organizovanog iskustva. Kategorijalni okvir je nu*an
uslov znanja, ali i percepcije bez njegovih shema nema segmentacije, klasifikacije
i organizacije datog sirovog materjala u percepciju i druge kognitivne strukture. U
tom smislu, kategorijalni aparat je a priori u odnosu na iskustvo. Isto tako on je i
arbitraran bar u izvesnoj meri time "to je konvencionalan. Me$utim, promene
kategorijalnog aparata uvek su motivisane i bar na izvestan na!in vo$ene potreba-
ma re"avanja odre$enih nau!nih i saznajnih problema. Ali, tako$e treba imati u vi-
du da razli!iti referentni okviri (od kojih su neki me$usobno nesamerljivi
12
) mogu
biti jednako uspe"ni u organizaciji iskustva. Nema potrebe nagla"avati koliko ova
pozicija podse#a na neke elemente Kantovog shvatanja prirode saznanja to jest ne
apriornost kategorijalnog aparata.
(7) Nau!no znanje je aktivan proces to nije relativno pasivno opisivanje is-
kustva (stvarnosti). U mnogo ve#oj meri to je organizacija iskustva, pa !ak i kon-
strukcija modela stvarnosti. Ovo se ubedljivo pokazuje time "to su kategorijalni
aparati uzastopnih teorija o istom domenu iskustva u mnogim slu!ajevima nesa-
merljivi.
Mogu#nost subdeterminacije, kao i sama promena kategorijalnih aparata, poka-
zuje da je nau!na aktivnost u velikoj meri slobodna. Ali ne i potpuno slobodna.
Ono o !emu se stalno mora voditi ra!una i "to je glavni cilj nau!nog poduhvata je-
ste zahtev da teorije budu u operacionalnom skladu sa iskustvom, to jest da obez-
be$uju adekvatna obja"njenja i predvi$anja. Vide#emo da je ovo faktor koji #e de-
limi!no ograni!iti arbitrarnost i apriornost kategorijalnog aparata.
10 Strukturu koja vr"i organizaciju iskustva razli!iti filozofi !esto nazivaju razli!itim imenima:
referentni okvir, konceptualni okvir, kategorijalni aparat, paradigma (u u*em smislu) i tako
dalje. Me$utim, ovi termini se u velikoj meri odnose na isto.
11 Jer su kreirani od strane jednog ili grupe subjekata (nau!nika) ali ne treba zapostaviti
!injenicu da neke njihove nivoe nosimo !ak i u na"oj fiziologiji i da takvi delovi kategorijalnog
aparata nisu u gornjem smislu konvencionalni, niti subjektivni u individualnom smislu.
12 To jest, ne mogu nikako biti prevedeni jedni na druge, ili usagla"eni na neki drugi na!in, pa
nisu ni protivure!ni. Oni prosto organizuju iskustvo na radikalno razli!ite na!ine.
10 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 11
12 Svetozar Sin!eli"
+elim sada da samo provizorno uka*em na glavne momente za koje mislim da
potpuno opravdavaju shvatanje da je u savremenoj filozofiji nauke do"lo do neke
vrste kantovskog obrta, dok #e u slede#em odeljku ova argumentacija biti pro"irena
i precizirana.
(1) Iz hipoteti!ko-deduktivnog pristupa sledi da se u nau!nim istra*ivanjima na
osnovu odre$enih probnih hipoteza stalno poku"ava urediti iskustvo. Drugim re-
!ima hipoteze su te koje se name"u iskustvu.
(2) Insistira se na kategorijalnom aparatu koji ure!uje ina!e delimi!no amorfno
iskustvo.
(3) Osnovni stavovi koje konstitui"e kategorijalni aparat ne poti#u iz iskustva,
ve# su a priori u odnosu na iskustvo. Kant bi takve stavove nazivao sinteti#kim is-
kazima a priori, dok savremeni filozofi nauke tvrde da su oni konvencije.
(4) Teorijski sistemi se ne izvode iz iskustva niti mogu biti odba!eni isklju!ivo
na osnovu iskustva. Niti teorijski interpretiranog iskustva, a pogotovo ne sirovog.
(5) Kategorijalni aparat, paradigma, referentni okvir... je ono "to igra glavnu
ulogu prilikom organizacije iskustva, !ak u toj meri da se govori o konstrukciji
stvarnosti, pri !emu se misli na model stvarnosti. U samu stvarnost nemamo ni-
kakav, bar ne direktan, uvid. Pretpostavlja se samo da je iskustvo u odre$enoj vezi
sa njom i da tako teorije moraju biti u odre$enom skladu sa njom.
(6) Kona!no, od shvatanja da subjekt saznanja pasivno opisuje iskustvo (ili !ak
samu stvarnost) ide se na stav da on organizuje iskustvo ili upravo konstrui"e svoju
stvarnost odnosno, svoj model stvarnosti koji, jasno, nije model u smislu od-
slikavanja.
Mislim da ovom nije vi"e ni"ta potrebno dodati da bi se uvidele neke va*ne pa-
ralele sa Kantovim shvatanjem.
2. Sli#nosti i razlike izme!u Kantovog stanovi$ta i savremenih
aprioristi#kih doktrina
Da bih bli*e objasnio stav o kantovskom obrtu u savremenoj filozofiji nauke
najpre #u ukratko prikazati Kantovo stanovi"te, a zatim razmotriti dva karakteristi!-
na savremena aprioristi!ka shvatanja, da bih na kraju putem jednog rezimea poku-
"ao da uka*em na sli!nosti i razlike izme$u Kantovog poteza u Kritici #istog uma i
osnovnih stavova nove filozofije nauke. Prvo od ovih shvatanja bi#e jezi#ki relativi-
zam Bend*amin Li Vorfa
13
, dok #e drugo biti relativisti!ko stanovi"te Tomasa Kuna.
13 Mo*da #e se neko !uditi kako je u ovu diskusiju usko!ila jedna teza koja dolazi iz lingvistike i
kulturne antropologije, ali ona je veoma ilustrativna i za shvatanje Kantovog gledi"ta, kao i za
stanovi"ta nekih filozofa nauke. Njen epistemolo"ki zna!aj je veliki, !ak i za one koji je
odbacuju, a pogotovo za one koji je podr*avaju. Tako$e, izvestan je njen sna*an uticaj na neke
filozofe nauke, posebno na Kuna i Fajerabenda.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 11
12 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 13
2.1 Kantov kopernikanski obrt
Hjumova poznata analiza uzro!nosti, kao i njegovo isto tako poznato zasniva-
nje indukcije na navici, "to je usko povezano sa ovom analizom bio je razlog na-
stanka Kantove takozvane kriti!ke filozofije, a posebno njegovog transcedentalnog
idealizma. Hjumovo rezonovanje je jednostavno: Ako sve na"e znanje poti!e iz
iskustva, onda to va*i i za kauzalne iskaze nauke (za koje je Hjum smatrao da su od
najbitnijeg zna!aja za nauku). Me$utim, budu#i da se uzroci ne mogu opservirati,
onda ni kauzalni univerzalni iskazi ne mogu da se izvode iz iskustva, ve# se prema
Hjumu mogu opravdati samo dosada"njim stalnim ponavljanjem kao i verom da #e
se to isto doga$ati i u budu#nosti. Hjumova analiza uzro!nosti pokazuje dalje da se
svi univerzalni sinteti!ki sudovi (koji su uvek a posteriori u odnosu na iskustvo) ne
mogu opravdati na drugi na!in sem putem navike. Naravno da ovo dovodi empiri-
sti!ku poziciju u krajnje lo" polo*aj. A po mnogima i u bezizlazan polo*aj.
Iako je priznavao dobru argumentovanost Hjumove analize, za Kanta su Hju-
movi zaklju!ci, u duhu onoga vremena, bili potpuno neprihvatljivi. Dobro upoznat
sa njutnovskom fizikom svoga vremena (koja se velikim delom zasnivala na ka-
uzalnosti), zatim ostalim prirodnim naukama, kao i matematikom, Kant je smatrao
da se autoritet nauke na mo*e osporiti, a da je opravdavanje izvesnosti, nu%nosti i
univerzalnosti stavova na kojima se nauka zasniva navikom ravno osporavanju.
Kant je delio op"tu ube$enost koja je vladala u to vreme da nauka !iji su sadr*aj
izvesni, nu*ni i univerzalni stavovi, postoji i funkcioni"e. Zasnivati tako jednu mo-
#nu strukturu na slu!ajnoj, nesigurnoj i efemernoj navici
14
uop"te nema smisla. Ta-
kav empirizam treba napustiti, to jest, treba na#i bolji odgovor na pitanje kako nau-
ka funkcioni"e.
Zato pitanje koje Kant postavlja nije da li je nauka zasnovana na istinitim,
nu*nim i univerzalnim zakonima, mogu#a ve# jednostavno, kako je takva nauka
mogu#a, kako su mogu#i izvesni, nu%ni i univerzalni iskazi nauke. Po"to ovi iskazi,
kako je Hjum pokazao, ne mogu biti izvedeni iz iskustava, a sa !ime se Kant sla*e
oni nisu a posteriori u odnosu na iskusvo. Stoga je osnovno Kantovo pitanje:
Kako su mogu"i univerzalni sinteti#ki iskazi a priori?
I upravo u ovoj ta!ki dolazi do takozvanog kopernikanskog obrta. Ve# na
po!etku Kritike !istog uma
15
Kant se sla*e sa empiristima da na"e saznanje zapo#in-
je sa iskustvom. Ali, ka*e on, iz toga ne sledi da ono poti#e iz iskustva. Njegov
14 U stvari na veri da #e se u budu#nosti stvari de"avati na isti na!in kao i u pro"losti, na ni!im
dokazanom stavu o uniformnosti navodnih prirodnih tokova.
15 Ovu problematiku Kant "iroko razmatra u poznatim knjigama Kritika #istog uma, Beograd:
BIGZ 1990. (Orig. izdanje je iz 1781. godine, ali je ovaj na" prevod ura$en prema drugom
dopunjenom i izmenjenom izdanju iz 1787). U ovom delu je u potpunosti razvijen Kantov
transcedentalni idealizam. Godine 1783. Kant je napisao ne"to popularniji prikaz ovih ideja.
Videti, Prolegomena za svaku budu"u metafiziku, Zagreb: Matica Hrvatska, 1953.
12 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 13
14 Svetozar Sin!eli"
izvor je dvostruk. Iskustvo je samo sadr*aj na"eg (empirijskog) znanja, dok mu
formu daju na"e intelektualne mo#i. One ga oblikuju i ne"to "to je haoti!no i ne-
razumljivo ure!uju u ne"to razumljivo. Ovaj Kantov potez predstavlja spektakular-
nu i originalnu afirmaciju jedne sasvim nove vrste racionalizma.
Samo iskustvo nikada ne mo*e da pru*i ni"ta nu*no i univerzalno, zato je po-
gre"no celu nauku (ili izvesno znanje) svesti na iskustvo. Sa druge strane, ono "to
ure$uje na"e iskustvo forma ima karakter nu*nosti i univerzalnosti, ali je zato
apriorna. Radi se o !istim formama, #istim od iskustva.
Subjekat
16
je taj koji odre$uje karakter znanja, a ne objekt. To je su"tina ko-
pernikanskog obrta u shvatanju prirode saznanja. Karakter ovih !istih formi na
osnovu kojih organizujemo iskustvo Kant ispituje u prve dve knjige Kritike #istog
uma. Glavne od ovih formi su forme ose!ajnosti ili intuicije kao "to su prostor i
vreme jer ni"ta iskustveno ne mo*emo ni zamisliti ako mu nismo nametnuli pro-
storno-vremenske forme. Zatim, subjekt mora posedovati instrumente koji #e sin-
tetisati dva odre$ena pojma u jednu propoziciju u kojoj su oni povezani. Ove forme
se prvenstveno ti!u kvaliteta i kvantiteta iskaza. I na kraju, najva*nije od svih formi
su kategorije. U stvari radi se o op"tim pojmovima koji predstavljaju !iste forme
sinteze !ulnih podataka. Savremenim jezikom mo*emo re!i da se putem njih seg-
mentira, klasifikuje, organizuje i ure!uje sirovo iskustvo u ne"to razumljivo !ime
mo*emo operisati. Kant smatra da ima dvanaest ovakvih kategorija. Na prvom
mestu je ketegorija kauzaliteta.
Po"to je iskustvo isklju#ivi sadr*aj na"eg znanja, dok ga apriorne forme ure-
$uju, mi nikako ne mo*emo znati kako izgleda sama stvarnost. Ne mo*emo i#i iza
iskustva. Stvar po sebi je nesaznatljiva. Noumenalni svet koji stoji iza fenome-
nalnog je nesaznatljiv. Kant smatra da o noumenalnom svetu znamo samo to da na
neki na#in proizvodi fenomene koje percipiramo.
Prema tome, kao osnovne momente Kantovog pristupa mogli bismo izdvojiti
slede#e stavove:
(1) Na" razum poseduje forme (obrasce) oblikovanja sirovog i nerazumljivog
iskustva u ne"to "to je razumljivo i delom predstavlja znanje.
(2) Ove forme su a priori u odnosu na iskustvo. U tom smislu su one #iste
forme (!iste od iskustva). Pripadaju #istom razumu.
(3) Ove forme su uro$ene i nepromenljive. One su izvor izvesnosti, nu*nosti i
univerzalnosti znanja. Iskustvo ni u kom slu!aju ne mo*e delovati na njih.
(4) Iskustvo u potpunosti podle*e ovakvoj vrsti oblikovanja. Svi na"i poku"aji
da saznamo noumenalni svet (stvarnost kakva je ona nezavisno od nas, stvar po
sebi), uklju!uju#i i to da odgovorimo na pitanje kako su kategorije nastale, vode
lo"oj metafizici.
16 Ali ne subjekt u individualnom smislu ve# op"ti subjekt saznanja ljudski razum.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 13
14 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 15
2.2 Vorfov jezi!ki relativizam
Kantov kopernikanski obrt je mnogim teoreti!arima, posebno onim iz sveta
nauke, !esto izgledao suvi"e fantasti!nim, ve"ta!ki iskonstruisanim i metafizi!kim
po svom karakteru. Zato je jako zanimljiva !injenica da je on krajem prve polovime
dvadesetog veka dobio ne"to "to je izgledalo kao empirijska potvrda odre!enih
njegovih momenata to jest, apriornog na!ina organizovanja iskustva.
Ben$amin Li Vorf bio je lingvista i antropolog. Ispitivao je neke jezike sever-
noameri!kih indijanaca koji se drasti#no razlikuju od evropskih i azijskih jezika. U
ovom smislu se posebno isticao jezik Hopi indijanaca. Struktura ovog jezika je
toliko razli!ita da se !ak i ne operi"e imenicama, glagolima, pridevima i drugim
delovima govora karakteristi!nim za ono "to Vorf naziva standardnim evropskim
jezikom.
17
Vremena koja Hopi indijanci upotrebljavaju radikalno se razlikuju od na-
"ih, kao uostalom i sve drugo. Vorf je do"ao do zaklju!ka da ovo ima neverovatne
reperkusije po percepciju, na!in mi"ljenja, pona"anje i sliku sveta Hopi indijanaca
od razli!itog segmentiranja spektra boja, pa nadalje, do monisti!kog pogleda na
svet za razliku od na"eg tradicionalno dualisti!kog.
18
Ja #u ovde dati samo jedan sumaran pregled Vorfovih shvatanja
(1) Semanti!ko-sintakti!ki obrasci jezika su arbitrarnog karaktera.
(2) Jezik, ili preciznije jezi!ki sistem, nije samo sredstvo za izra*avanje misli,
odnosno za komunikaciju, ve# je upravo onaj faktor koji putem svojih obrazaca
determini"e
(a) percepciju
(b) na!in mi"ljenja
(c) pogled na svet
(d) pa !ak i op"tu formu pona"anja u zajednici koja ga usvaja.
(3) Forme i uobi!ajeni obrasci jezika predstavljaju principe organizacije, to jest
segmentacije i klasifikacije iskustva, ili kako Vorf shvata iskustvo, "kaleidoskop-
skog toka impresija" kroz koji nam se svet predstavlja.
(4) Svest o takvom karakteru jezika obi!no ne postoji.
(5) Principi analize iskustva koji se nalaze u jeziku objektiviziraju se i projek-
tuju u svet i tako do*ivljavaju kao stvarnost, odnosno integralni deo nje.
17 Vorf u stvari uzima evropske jezike kao jedan jezik i suprotstavlja ga Hopi jeziku (kao i drugim
indijanskim jezicima), uz niz opaski da su i azijski jezici vrlo sli!ni standardnom evropskom
jeziku.
18 Vorfovi radovi puni su primera kako Hopi indijanci vide svet na drugi na!in nego mi. Svi
Vorfovi radovi objavljeni su u zborniku: B. L. Whorf, Language, Thought and Reality, Cam-
bridge Mas.: The M.I.T. Press, 1956. Na" prevod u redakciji Ranka Bugarskog, B. L. Vorf,
Jezik, misao i stvarnost, Beograd: BIGZ, 1979. u stvari je izbor najva*nih radova iz originalnog
zbornika.
14 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 15
16 Svetozar Sin!eli"
(6) Svet kakvim ga vidimo predstavlja objekivizirane obrasce jezika koji
govorimo.
Vorfov princip jezi#ke relativnosti:
"Svi posmatra"i nisu vo!eni istom fizi#kom evidencijom do iste slike sveta, ako
njihove lingvisti#ke osnove nisu sli#ne, ili ne mogu biti usagla$ene na neki drugi
na#in".
19
Ili u drugoj formulaciji:
"Oni koji upotrebljavaju zna#ajno razli#ite gramatike usmereni su pomo"u
svojih gramatika prema razli#itim tipovima posmatranja."
20
Ovde se mogu razlikovati princip jezi#kog determinizma: Vi!enje sveta zavisi
od jezi#kog sistema koji se upotrebljava i princip jezi#kog relativizma u uzem
smislu: Ako promenimo jezi#ki sistem, promeni"e se i na$e vi!enje sveta.
Mislim da ovome vi"e ni"ta nije potrebno dadati, izuzev napomene da pored
izrazitih sli!nosti sa nekim momentima Kantovog stanovi"ta, ovde postoje i isto
tako izrazite razlike koje se o!ituju u relativizmu.
Sada mo*emo da uporedimo Vorfovo shvatanje sa Kantovim stavovima o
na!inu na koji iskustvo biva organizovano, datim na kraju prethodne sekcije:
(1) Jezik je taj koji pru*a obrasce za organizaciju iskustva, kako u iz sirovog u
organizovano i razumljivo iskustvo, tako i u znanje. Jezik predstavlja jedan
svojevrsni kategorijalni aparat.
(2) Ovi obrasci su apriorni u odnosu na sirovo iskustvo koje Vorf karakteri"e
kao "kaleidoskopski tok impresija"
(3) Ovi obrazci su arbitrarni. Nisu nikako uro$eni i nepromenljivi. To je jasno
iz !injenice da postoje radikalno razli!iti jezici. Me$utim, u okvirima jednog jezika
dati obrazci su prili!no stati!ni.
(4) Budu#i da je vi"e ili manje amorfno, iskustvo #e se u ogromnoj meri po-
vinovati ovom oblikovanju.
21
2.3 Kunov relativizam
Tomas Kun je, na osnovu prou!avanja istorije nauke, ali i svojih teorijskih uvi-
da, energi!no insistirao na tome da je razvoj nau!nog znanja redovno u odre$emim
19 B. L. Vorf, "Nauka i lingvistika" u Jezik, misao i stvarnost, navedeno izdanje, str. 144.
20 B. L. Whorf, "Linguistics as an Exact Science" u Language, Thought and Reality, navedeno
izdanje, str. 221.
21 Ka*em u ogromnoj meri, zato jer Vorf ipak govori o tome da su neki jezici uspe"niji za neke
svrhe, a drugi, opet, za druge. Tako, prema Vorfu, Hopi jezik vi"e odgovara relativisti!kom
pogledu na svet, zato "to Hopi gramatika diktira da doga$aj koji nije u vidnom polju posmatra-
!a ne mo*e biti u sada"njem vremenu. U tom smislu Hopi indijanac bi lako vizualizovao si-
tuaciju u kojoj razli!iti inercijalni sistemi imaju razli!ita vremena.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 15
16 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 17
intervalima prekidan epizodama u kojima dolazi, izme$u ostalog, i do radikalne
promene pojmovnog aparata, i samim tim na!ina organizacije iskustva. Centralni
pojam u njegovoj filozofiji jeste upravo pojam paradigme. Ovaj pojam obuhvata i
pojam kategorijalnog aparata.
22
Osnovne momente Kunove koncepcije razvoja nauke mogli bi smo prikazati na
slede#i na!in:
(1) Bilo koja razvijena obuhvatna nau!na teorija uvek polazi od paradigme,
koja, kao "to smo konstatovali, jednim svojim bitnim delom predstavlja odre$eni
kategorijalni aparat. Ona daje model stvarnosti, ili, re!eno malo metafori!ki, ona
oblikuje na$u stvarnost.
(2) Sa novom paradigmom zapo!inje dugi period normalne nauke. Ovaj period
odlikuje se stalnim re"avanjem zagonetki striktno u okviru paradigme, kumulativ-
nim karakterom i uop"te sam po sebi jako podse#a na sliku nauke koju su imali tra-
dicionalni filozofi nauke. ,tavi"e, u pro"losti, nau!nici, u ogromnoj ve#ini, nisu bili
svesni paradigme (ili kategorijalnog aparata) kao faktora koji ure$uje iskustvo. Oni
su obi!no smatrali da su pojmovi kojima operi"u odrazi ne!eg "to je prirodno i
objektivno, kao i da su prirodne sve deobe, klasifikacije, segmentacije koje su upo-
trebljavali. Drugim re!ima, oni su onaj poseban model koji paradigma pru*a, uzi-
mali kao stvarnost.
(3) Me$utim, uporedno sa tim periodom relativno rutinskog istra*ivanja, polje
ljudskog iskustva se stalo "iri i redovno sobom nosi jedan broj pojava koje se ne
uklapaju u postoje#u paradigmu, koje su neo!ekivane i neobija"njive za nju, koje
joj se protive pojave koje predstavljau anomalije za datu pardigmu.
(4) Kada se anomalije toliko namno*e da to po!inje da smeta nau#noj zaje-
dnici, dolazi do evidentne krize. Tada po!inju da se pojavlju sasvim novi poku"aji
obja"njenja anomalija (koji su van vladaju#e paradigme).
(5) I kada jedan od takvih poku"aja uspe dolazi do revolucije. Konstrui"e se
nova paradigma (novi model stvarnosti, novi kategorijalni aparat), odnosno, meta-
fori!ki re!eno, nova stvarnost. Ostaje jo" samo to da se nau!na zajednica prilagodi
ovoj promeni, to jest da, obi!no posle izvesnog protivljenja, odbaci staru paradigmu
i usvoji novu.
23
Revolucije su !esto
24
toliko radikalne promene da su uzastopne
paradigme me$usobno nesamerljive.
25
22 Naravno, ovo je samo jedan deo zna!enja termina paradigma. U Kunov veoma slo*en pojam
paradigme ovde ne#u ulaziti. Me$utim, treba da je jasno da paradigma jednim svojim bitnim
delom i u jednom svom bitnom smislu predstavlja upravo pojmovni aparat.
23 Iako je promena paradigme u istra*iva!ko-psiholo"kom smislu nagao potez, u sociolo"kom nije
ba" tako.
24 Ponekad i ne dolazi do toliko radikalne promene da su paradigme nesamerljive. Na primer u
kopernikanskoj revoluiciji uzastopne teorije su bile samerljive, ali me$usobno protivure!ne.
25 Kategorije su toliko razli!ite da ne mogu da se prevedu jedna na drugu, niti nekako druk!ije
16 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 17
18 Svetozar Sin!eli"
Razvoj nauke bi se shematski sada mogao predstaviti ovako:
Paradigma
1
! normalna nauka
1
+ dalje $irenje iskustva + pojava anomalija
! kriza broj anomalija je znatan + prvi poku$aji alternativnih re$enja !
revolucija (nova paradigma paradigma
2
) ! normalna nauka
2
.....i ova she-
ma se stalno ponavlja.
Kunov relativizam se sastoji u tome "to se tvrdi da ako promenimo referentni
sistem (a s vremena na vreme nu%no ga moramo menjati jer ga nova iskustva #ine
neadekvatnim), promeni"e se i na$a koncepcija sveta konstruisa"emo drugu stva-
rnost, odnosno drugi model stvarnosti. Tu bi smo mogli da formuli"emo i jedan
princip determinizma koji bi odgovarao Vorfovom principu jezi!kog determinizma:
nau#na slika sveta odra!ena je paradigmom koja se usvaja.
Kada Kunove stavove uporedimo sa u predhodna dva odeljka datim Kantovim
i Vorfovim relevantnim stavovima (stavovima koji se odnose ne iste stvari), sma-
tram da bi smo dobili slede#u sliku
26
:
(1) Paradigma pru*a obrasce za organizaciju iskustva, to jest za konstrukciju
!injenica i njihovo dalje ure$enje.
(2) Ovi obrasci su u velikoj meri apriorni. To jest, mogu#e je zamisliti !itav niz
razli!itih kategorijalnih aparata koji posti*u svrhu adekvatnog ure$enja iskustva u
jednom trenutku. To pokazuje dalji razvoj nauke i kasnije paradigme. Ali nije mo-
gu# bilo kakav kategorijalni aparat Uvek postoji imperativ njegovog operacional-
nog uskla$ivanja sa datim iskustvom.
(3) Naravno, na"e kategorije su promenljive i u toku razvoja nauke se !esto i
menjaju sa promenama paradigme ("to je istorijska !injenica koju je Kun osvetlio),
ali Kun obja"njava i za$to i kako se menjaju: (a) Zato "to stari kategorijalni aparat
vremenom postaje pretesan da primi nova iskustva i (b) I zato "to on po svojim
osobinama ipak mora biti takav da je sposoban da re"i probleme koje postavljaju
anomalije. Iako bi se mogao zamisliti ve#i broj kategorijalnih aparata sposobnih da
re"e date probleme na sasvim adekvatan na!in, ipak nisu ba" svi zamislivi kategori-
jalni aparati jednako adekvatni. I problemi povratno uti!u na konceptualne aparate.
(4) Iskustvo se nikada ba" u potpunosti ne ukapa u obrasce koje mu name#e
paradigma. Takva je priroda iskustva. Ono nije amorfnou toliko velikoj meri. Dok
je paradigma nova, budu#i da je kalibrirana na iskustvu koje !lanovi nau!ne za-
jednice poznaju !ini se da je u prili!nom skladu sa iskustvom. Predvi$anja i
dovedu u vezu. Na primer, njutnovska masa je osobina tela i konstantna je, dok je relativisti!ka
masa, u stvari, binarna relacija koja povezuje dva inercijalna sistema i promenljiva je. Ni ove
dve kategorije, kao ni ostale kategorije u okvirima njutnovskog i relativisti!kog sistema ne
mogu se usaglasiti.
26 Naravno, stavove koji #e biti navedeni nije ba" direktno formulisao Kun, kao ni one prethodne
Kant ili Vorf, ve# su izvedeni iz mnogih Kunovih razmatranja.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 17
18 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 19
obja"njenja su adekvatna. Ali kako iskustvo nastavlja da se "iri, dolazi do sve ve#eg
nesklada i, naravno, na kraju #e paradigma morati da se menja. U tom smislu se
ne mo*e ni re#i da je kategorijalni aparat apsolutno aprioran i arbitraran i to zbog
odre!enog povratnog efekta koji problemi imaju na kategorijalni aparat zbog
imperativa da nau#no znanje mora da bude u $to ve"em operacionalnom skladu sa
ne#im $to je ve" i u sirovom iskustvu prisutno.
2.4 Sli!nosti i razlike izme"u Kantovog stanovi#ta i osnovnih stavova
savremene filozofije nauke
Naravno da ima i sli!nosti i razlika izme$u Kantovog transcedentalnog idealiz-
ma i osnovnih pretpostavki savremene filozofije nauke. Slede#i komentari nekih
savremenih filozofa nauke, izabrani me$u mno"tvom sli!nih komentara, jasno go-
vore o tome.
U tom smislu, porede#i kantovce i savremene filozofe nauke racionalisti!ke
orijentacije, Imre Lakato" pi"e: "Konzervativni aktivisti smatraju da smo ro$eni sa
na"im osnovnim o!ekivanjima; pomo#u njih mi pretvaramo svet u 'na" svet' i tada
moramo zauvek *iveti u tamnici na"ega sveta. Ideja da mi *ivimo i umiremo u
tamnici svog konceptualnog aparata prvenstveno je razvijena kod Kanta; pesimi-
sti!ki kantovci misle da je realni svet zauvek nesaznatljiv zbog ove tamnice, dok
optimisti!ki kantovci misle da je Bog stvorio na" konceptualni aparat tako da
odgovara svetu. No, revolucionarni aktivisti veruju da konceptualni aparat mo*e da
bude razvijen i tako$e zamenjen novim, boljim; mi smo ti koji stvaramo svoje
'tamnice', ali tako$e mo*emo da ih, kriti!ki, sru"imo."
27
Jo" mnogo pre Lakato"a, opet upore$uju#i Kantovo gledi"te sa savremenim,
Karl Poper ka*e: "Kada je Kant rekao 'Na" um ne izvodi svoje zakone iz prirode,
ve# svoje zakone name#e prirodi', on je bio u pravu. Ali, nije bio u pravu kada je
smatrao da su ovi zakoni nu*no istiniti ili da mi nu*no uspevamo da ih nametnemo
prirodi. Vrlo !esto, priroda se sasvim uspe"no opire, primoravaju#i nas da odbaci-
mo na"e zakone."
28
U svojoj knjizi Jezik i stvarnost, Majkl Devit i Kim Sterelni direktno povezuju
Vorfa i savremene relativiste u filozofiji nauke sa Kantovim uticajem i !ak ih na-
zivaju neokantovcima. Oni tvrde slede#e: "Mnogi savremeni anti-realisti kombinuju
kantovstvo sa relativizmom. Kant nije bio relativist: pojmovi koji se name#u
27 Imre Lakatos, "Falsification and the Methodology of Scientific Research Programmes", u: Imre
Lakatos and Alan Musgrave (eds.), Criticism and the Gronjth of Knonjledge, Cambridge:
Cambridge University Press, 1970., str. 104.
28 Karl R. Popper, Conjectures and Refutations, London: Routledge and Kegan Paul, 1963. str.
228.
18 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 19
20 Svetozar Sin!eli"
[iskustvu] da bi konstituisali saznati svet zajedni!ki su celom !ove!anstvu. Savre-
meni anti-realisti imaju tendenciju da zadr*e Kantove ideje o stvarima-po-sebi i o
nametanju [apriornih shema iskustvu], ali da izostave univerzalnost onoga "to se
name#e. Umesto te univerzalnosti, razli!iti jezici, teorije i pogledi na svet name#u
se da bi kreirali razli!ite svetove. Takvo relativisti!ko kantovstvo je neobi!no po-
pularno".
29
Ne"to kasnije govore#i prvenstveno o Sapiru i Vorfu, ali i o ostalim rela-
tivistima, oni kod njih nalaze dve Kantove, kako ka*u, centralne ideje: "Prvo, ideju
da je saznati svet delimi!no kreiran aktom ljudskog nametanja, drugo, ideju da po-
stoji ne"to, "priroda", nezavisno od nas i van na"e mo#i saznanja".
30
Kao na rela-
tivisti!ke kantovce oni posebno ukazuju na Tomasa Kuna i Pola Fajerabenda.
Isto tako, jedan od vode#ih realista u filozofiji nauke Ri!ard Bojd, neke savre-
mene relativiste direktno naziva neokantovcima. On posebno izdvaja Kuna i Hen-
sona.
31
Ja bih ovde dodao da odre$eni kantovski naboj imaju i ona stanovi"ta koje su u
savremenoj filozofiji nauke kreirali racionalisti!ki i realisti!ki orjentisani filozofi
nauke. Jer i oni, a ne samo relativisti, na jedan, kao "to #emo videti, uslovan na!in
prihvataju teorijsku impregniranost iskustva, subdeterminaciju, bar delimi!nu apri-
ornost i promenljivost kategorijalnog aparata kao i nemogu!nost direktnog saznanja
stvarnosti (kao, uostalom i sve one ta!ke za koje sam rekao da karakteri"u savre-
menu filozofiju nauke). O ovom uslovnom na!inu bi#e re!i u odeljku (3.2).
Tako$e, ovde bih napravio jednu kratku i u izvesnoj meri shematsku rekapitu-
laciju osnovnih sli!nosti i razlika izme$u Kantovog stanovi"ta i jednog globalnog
shvatanja koje zastupaju savremeni filozofi nauke.
Osnovne sli!nosti:
(1) Referentni okvir, paradigma, ili kako Kant ka*e kategorijalni aparat su
apriorni, mada, kao "to smo videli i kako #emo jo" detaljnije videti, ne u potpu-
nosti.
(2) Iskustvo je neure!eno i izgleda u odre$enoj meri amorfno (da se oblikovati
na razli!ite na!ine). Da li je amorfno u nekom su"tinskom smislu, ili nam to tek
tako izgleda, nije sasvim jasno, kao "to ni pojam amorfnosti nije jasan.
(3) Putem referentnog okvira mi ure!ujemo iskustvo i konstrui$emo na"e
saznanje.
(4) Realni svet nije nam dostupan. Za Kanta uop"te, za savremene filozofe
nauke bar nije direktno. Naime, relativisti u savremenoj filozofiji nauke smatraju da
stvarnost ni u principu ne mo*e biti jednozna#o opisana, pa je u tom smislu ne-
saznatljiva. Me$utim, !ak i savremeni realisti ne smatraju da nauka danas jedno-
29 Michael Devitt & Kim Sterelny, Language & Reality, Oxford: Blackwell, 1987. str. 200.
30 Ibid., str. 202.
31 Videti, Richard Boyd, "Scientific Realism" (Stanford Encyclopedia of Philosophy) Http: //
plato.stanford.edu/entries/scientific-realism/, napisano 2002.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 19
20 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 21
zna!no opisuje stvarnost. Nauka bi mogla jednozna!no opisivatni stvarnost tek u
nekoj hipoteti!koj budu#nosti, jer se, po ovim realistima, kategorije uzastopnih
kategorijalnih aparata sve vi"e i vi"e pribli*avaju objektivnim.
Bitne razlike:
(1) Potpuna apriornost nasuprot delimi#noj apriornosti
Za Kanta kategorijalni aparat
32
je u potpunosti aprioran u odnosu na sirovo
iskustvo. U tome je i smisao #istog razuma. Ono "to dobijamo kao sirovi materijal
putem !ula je potpuno neure!eno i #ini se u velikoj meri amorfno tako da ga na"
kategorijalni aparat u potpunosti ure$uje, najpre putem formi prostora i vremena u
iskustvo, a zatom uz pomo# kategorija u znanje.
33
Za savremene filozofe nauke iskustvo ni u kom slu!aju nije potpuno amorfno
jer ima vrlo izvesno povratno dejstvo na kategorijalni aparat i ne samo da mo*e da
mu se opire, ve# mu se po pravilu opire. Evo kako se to manifestuje. Svesno ili
nesvesno, teoreti!ari poku"avaju da kreiraju pojmove koji na najbolji na!in ure$uju
respolo%ivo iskustvo tako da iskustvo odre$uje koji aparat je uspe"an, a koji nije.
Me$utim, ni jedan aparat nije uspe"an zauvek. Iskustvo se stalno "iri. Tako jedan
kategorijalni aparat koji je u po!etku uspe"no ure$ivao iskustvo mo*e da postane
neuspe"an i tada mora biti zamenjen. Bilo da mo*emo ili ne mo*emo saznati
karakteristike same stvarnosti (u smislu nekog bli*eg opisa) a sigurno je da
neposrednim putem ne mo*emo jasno je da iskustvo na neki na!in zavisi od nje.
U tom smislu, neka potpuna apriornost kategorijalnog aparata bila bi !ista iluzija.
Me$utim, kategorijalni aparat jeste u ogromnoj meri aprioran "to pokazuje
subdeterminacija. Mo*e postojati !itav niz razli!itih, a jednako uspe"nih kategori-
jalnih aparata. Ali to nikako ne zna!i da su svi kategorijalni aparati jednako us-
pe"ni, "to se !esto imputira relativistima.
(2) Nepromenljivost kategorijalnog aparata nasuprot njegovoj promenljivosti
Sem "to je u potpunosti aprioran, kategorijalni aparat je za Kanta nepromen-
ljiv, prirodan i subjektivan, ali subjektivan u jednom posebnom smislu. On je ne-
promenljiv zato "to je uro$en, a i prirodan je upravo u istom smislu (a nikako ne u
smislu odra*avanja stvarnosti i prirodnih osobina i klasifikacija iz stvarnosti). Su-
bjektivan je u jednom "irem i ako smem tako da ka*em delimi!no objektivnom
smislu: njega nu*no dele svi ljudski subjekti saznanja.
32 Treba imati u vidu da je termin kategorijalni aparat ovde upotrebljen u jednom savremenijem
smislu u smislu koji je "iri od Kantovog. Naime, izuzev kategorija, u njega bi ulazile i
prostorno-vremenske sheme.
33 Kant je smatrao da ne samo da se iskustvo prilago$ava kategorijama, ve# da su i kategorije
prilago$ene iskustvu, ali nikako u smislu da iskustvo mo*e dovesti do promene kategorija.
Naime, kategorije su ve# tako konstruisane da mogu ure$ivati iskustvo.
20 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 21
22 Svetozar Sin!eli"
Nasuprot tome savremeni filozofi nauke su pokazali ne samo da je kategori-
jalni aparat podlo*an promeni, ve# i da se s vremena na vreme radikalno menja. U
tom smislu on nikako nije uro$en i prirodan. On je upravo konvencionalan, jer se
mo*e menjati na razli!ite na!ine zavisno od potreba. Isto tako on je mnogo subjek-
tivniji nego "to bi to sledilo iz Kantovog shvatanja.
34
Me$utim, ne$to definitivniji odgovor na pitanje da li se mo*e, ili bolje re!i da li
treba govoriti o kantovskom obrtu u savremenoj filozofiji nauke dao bih tek po"to
razmotrim neke argumente protiv takvog shvatanja.
3. Argumenti protiv govora o paraleli izme!u Kanta i savremene
filozofije nauke
3.1 Ajn#tajnov prigovor
Usvajaju#i uglavnom sve metodolo"ke !injenice koje smo razmotrili, Albert
Ajn"tajn smatra da ipak nije uputno povezivati njegovu relativisti!ku revoluciju i
metodolo"ka rezonovanja koja su dovela do nje (i koja su ugra$ena u nju) sa Kan-
tovim stavom. On o!igledno misli da bi takvo povezivanje moglo dovesti do ve-
likih nerazumevanja, zato "to su razlike mnogo ve#e nego sli!nosti.
O ovom Ajn"tajn detaljnije govori u svom prikazu knjige Alfreda Elsbaha Kant
i Ajn$tajn koji datira iz 1924. godine. Naime, u ovoj knjizi Elsbah je insistirao na
paraleli izme$u Kantovog shvatanja apriornosti euklidske geometrije i apriornih
elemenata na kojima se zasniva teorija relativnosti. U prikazu o kome je re!, Ajn-
"tajn, izme$u ostalog, obja"njava bitne razlike izme$u Kantovog apriorizma, odno-
sno apriorizma neokantovaca i apriorizma koji je navodno afirmisala relativisti!ka
revolucija.
Ajn"tajnova argumentacija je jednostavna: "Neka fizi!ka teorija sastoji se od
delova (elemenata) A, B, C i D koji zajedno konstitui"u logi!ku celinu koja kore-
ktno povezuje relevantne eksperimente (!ulna iskustva). Tada ovo ima tendenciju
da bude slu!aj u kome agregat koji je manji od sva ova !etiri elementa, na primer,
A, B, i D bez C, vi"e ni"ta ne ka*e o ovim iskustvima, ba" kao "to to ne bi !inili ni
A, B i C bez D. U tom slu!aju smo slobodni da smatramo agregat koji se sastoji od
tri od ova !etiri elementa, na primer A, B i C kao a priori, a samo D kao empirijski
uslovljeno. Me$utim, ono "to u svemu ovom ostaje nezadovoljavaju#e jeste to "to je
izbor ovih elemenata koji #e se ozna!iti kao a priori uvek arbitraran, !ak i potpuno
34 Mo*e biti vezan samo za jednu grupu subjekata, pa !ak i za pojedinca.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 21
22 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 23
nezavisno od !injenice da bi ova teorija jednog dana mogla biti zamenjena drugom
u kojoj su neki od ovih elemenata (ili mo*da svi) zamenjeni drugim."
35
Mislim da je smisao date argumentacije u slede#em. Ako uzmemo da se neka
teorija sastoji od delova A, B, C i D onda ovi delovi uzeti izolovano mogu da se
#ine apriornim ali, kad se bolje pogleda, jedan od njih recimo D uvek slu*i da
obezbedi operacionalni sklad teorije sa iskustvom pa i nije ba" (sasvim) aprioran.
No, u tom smislu ni ostala tri elementa ne mogu da se smatraju (sasvim) apriornim,
jer je njihov poredak konvencionalan i svaki od njih mo*e da se uzima kao posled-
nji, odnosno onaj koji obezbe$uje operacionalni sklad sa iskustvom. Ajn"tajn jo"
vi"e poja!ava ovaj argument time "to #e re#i da u toku budu#eg razvoja fizike A,
B, C ili D, ili vi"e njih, ili svako od njih mogu da budu zamenjeni (pod diktatom
iskustva).
Ajn"tajn, upravo u ovom smislu, nikada nije smatrao da bi odre$enje (izbor)
geometrije u okvirima jedne obuhvatne fizi!ke teorije moglo da bude potpuno apri-
orno. U svom dobro poznatom primeru koji je dat u !lanku "Geometrija i iskustvo"
napisanom po predavanju iz 1921. godine, Ajn"tajn negira da je mogu#e odrediti
realnu geometriju sveta.
36
Mi zaista, smatra on, biramo geometriju koju #emo upo-
trebiti u konstrukciji fizi!ke teorije, ali uvek operi"emo parom geometrija + ade-
kvatni fizi#ki zakoni, i upravo putem ovih fizi!kih zakona obezbe$ujemo sklad celi-
ne teorije i iskustva. Prema tome, mo*emo da izaberemo euklidsku geometriju G
e
,
ali je moramo dovesti u sklad sa iskustvom putem podesnih F
1
zakona, !iji izbor
tada vi"e nije aprioran. Ili mo*emo da uzmemo G
ne-e
(neku varijantu neeuklidske
geometrije), ali je tada moramo uskladiti sa iskustvom putem neke druge vrste
fizi!kih zakona F
2
. Dakle, uvek operi"emo parovima (G
e
& F
1
) ili (G
ne-e
& F
2
) koji
su samo u celini u operacionalnom skladu sa iskustvom.
37
Iz ovoga se mo*e videti
da Ajn"tajn smatra da apriornost geometrije kada se upotrebljava u fizici nikada
nije potpuna, pogotovo kada se uzme u obzir i to da je on prilikom koncipiranje
op"te teorije relativnosti jednostavno morao da izabere jednu varijantu neeuklidske
geometrije budu#i da bi upotreba euklidske geometrije bila toliko komplikovana i
rogobatna da ne bi mogla ni da se izvede.
Iz svega ovog mo*e se zaklju!iti da Ajn"tajn smatra da nepotpuna ili !ak pri-
vidna apriornost sa kojom se susre#emo u savremenoj fizici (i koja karakteri"e
odre$ene elemente na"ih teorija) nikako nije isto "to i Kantovska potpuna apri-
35 Citirano prema, Don. A. Howard, "Einstein's Philosophy of Science", (Stanford Encyclopedia
of Philosophy), http://plato.stanford.edu/entries/einstein.philscience/, pisano 2004, str. 8.
36 Videti, A. Einstein, "Geometry and Experience", izme$u mnogih zbornika i u Feigel & Brod-
beck (eds.), New York: Appleton Century Crofts, 1953, za diskusiju koja sledi posebno str.
190-192.
37 Ovde bi bilo podesnije govoriti o mno"tvu parova Ge + F, ili Gne-e + F2, ili Gne-e2 + F3 i tako
dalje.
22 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 23
24 Svetozar Sin!eli"
ornost kategorijalnog aparata, te tako ne opravdava povla!enje paralele izme$u
nove filozofije nauke i Kantove transcedentalne filozofije.
38
Za Ajn"tajna postoje jo" bar dva jaka razloga da se ne govori o paralelama
izme$u novije filozofije nauke i Kantovih epistemolo"kih shvatanja.
U prvom redu to je Kantova ube$enost u nepromenljivost i fiksiranost pojmova
i kategorija. Dok je sam Ajn"tajn, jo" mnogo pre Kuna, bio potpuno svestan da se
tokom razvoja nauke u odre$enim trenutcima moraju menjati zna!enja osnovnih
teorijskih termina to jest, nau!ni pojmovi i kategorije.
39

Zatim, i u uskoj vezi sa ovim prvim, "to je Ajn"tajn uvi$ao da je Kant napravio
veliku gre"ku kada je postulirao sinteti!kie sudove a priori kao stavove koji su
validni pre iskustva. Po Ajn"tajnovom mi"ljenju Kant nije uo!io, niti je u ono
vreme to mogao, konvencionalni karakter takvih apriornih iskaza na kojima se za-
sniva organizacija iskustva, ali koji ne poti!u iz iskustva. Takvi iskazi sigurno nisu
nu%ni i istiniti.
40
3.2 Realisti!ki prigovor
38 Don A. Hovard u ve# citiranom !lanku sa potpunim pravom ukazuje da je Ajn"tajn ovde na
tragu Dijemovih shvatanja sa kojima se upoznao jo" 1906. godine. Dijem na isti ovakav na!in
argumenti"e protiv konvencionalista Le Roja i Poenkarea. Videti, Don. A. Howard, "Einstein's
Philosophy of Science", navedeni podaci, str. 9.
39 Evo "ta o tome ka*e Ajn"tajn: "Pojmovi koji su se pokazali korisnim u ure$ivanju stvari lako
nad nama posti*u takav autoritet da zaboravljamo njihovo zemaljsko poreklo i prihvatamo ih
kao nepromenljive date.... Zbog takve gre"ke je put nau!nog napretka !esto bio zapre!en tokom
dugog vremena.... Iz ovog razloga nikako nije zaludno na"e upu"tanje u analizu pojmova koji
su ve# dugo u op"toj upotrebi.....[Na osnovu ove analize]....oni #e biti uklonjeni......korigovani
[ili] zamenjeni drugim..." Albert Einstein, "Ernst Mach", Physikalische Zeitschrift 17 (1916),
101-104. Citirano prema Don A. Howard, "Einstein's Philosophy of Science", navedeno izda-
nje, str. 2-3.
40 Evo dva Ajn"tajnova karakteristi!na stava o tome: "Hjum je jasno uo!io da izvesni pojmovi,
kao na primer pojam kauzalnosti, ne mogu biti izvedeni iz materijalnog iskustva putem lo-
gi!kih metoda. Kant, koji je bio potpuno ube$en u neizbe*nost odre$enih pojmova uzeo je da
su oni... nu*ne premise svake vrste mi"ljenja i razlikovao ih je od pojmova empirijskog po-
rekla. Me$utim, ja sam uveren da je ovo razlikovanje pogre"no... svi pojmovi, !ak i oni koji su
bliski iskustvu, su sa ta!ke gledi"ta logike slobodno izabrane konvencije, ba" kao "to je i slu!aj
sa pojmom uzro!nosti..." Paul Arthur Schilpp (ed.), Albert Einstein Philosopher-Scientist, La
Salle, Illinois: Open Court, 1969. (Prvobitno objavljeno 1949.), str. 13. i "[Kant] je, me$utim,
bio zaveden pogre"nim shvatanjem koje je bilo te"ko izbe#i u njegovo vreme da je eu-
klidska geometrija nu*na u mi"ljenju i da pru*a nesumnjivo (to jest, nezavisno od senzornog
iskustva) znanje koje se ti!e objekata spoljne percepcije. Iz ove lako razumljive gre"ke on je
izveo egzistenciju sinteti!kih sudova a priori koje proizvodi sam razum i koji, sledstveno tome,
mogu polagati pravo na apsolutnu validnost." Ibid. str. 679.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 23
24 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 25
Ovo nije opis nekog konkretnog prigovora ve# je vi"e jedna konstrukcija koja
ima za cilj da prika*e na!in razmi"ljanja ve#ine savremenih realisti!ki nastrojenih
filozofa nauke i poka*e razloge njihovog bitnog neslaganja sa svakim pristupom
koji !ak i podse#a na kantovski. U izvesnom smislu re! je samo o jednoj skici.
Pod pritiskom savremenih metodolo"kih saznanja realisti danas priznaju
postojanje referentnih okvira, njihovu promenljivost, njihov aktivan uticaj na
organizaciju iskustva, priznaju i subdeterminaciju teorija od strane iskustva i sve
one metodolo"ke !injenice koje sam nabrojao u sekciji (4.1). Me$utim, oni ipak
odbacuju apriorizam koji iz toga sledi. Oni ga, u stvari, smatraju nebitnim i na
odre$en na!in privremenim.
Naime, po njima, pojmovi i kategorije, kao i konvencije od kojih se sastoje
kategorijalni aparati (paradigme, referentni okviri), stalno postaju sve saobrazniji i
saobrazniji stvarnosti. Samim tim postaju sve manje i manje a priori. Na nekom
hipoteti!kom kraju nauke oni bi postali sasvim saobrazni stvarnosti i vi"e ne bi bili
a priori. Naravno, taj kraj ne#e nikad do#i, pa bi i apriornost nauke po realistima
bila nekako trajno privremena apriornost. Ipak, smatraju oni, takakv konvergentni
realizam pokazuje su"tinsku realisti!nost nauke. Jer, ova, kako sam je nazvao
privremena apriornost rezultat je nesavr"enosti referentnih okvira i postepeno se
gubi kako teoreti!ari svoje okvire !ine sve adekvatnim i adekvatnijim, a svoje
teorije sve istinolikijim i istinolikijim.
Takvo stanovi"te je zaista u skladu sa jednim sensus communis pogledom na
nauku odnosno sa popularnom slikom nauke ali takvo gledi"te pred sobom ima
ogromne probleme, sve one koje imaju pojmovi istine, opisa stvarnosti, korespo-
dencije sa stvarno"#u i sli!ni. A to su problemi koji ne samo da nisu mogli biti
re"eni kroz dugi niz godina, ve# su se sve vi"e i vi"e komplikovali.
No, ako ostavimo po strani ovu poslednju primedbu, mislim da se vidi iz kojih
su razloga realisti suporotstavljeni Kantovskom pristupu. Ali ipak, neki od njih
nalaze paralele izme$u svojih stavova i kantovskih ideja i priznaju ih.
41
4. Zaklju#ak
Kao "to sam ve# vi"e puta ponovio, mislim da se mo*e govoriti o kantovskom
obrtu u savremenoj filozofji nauke zato "to se u njenim okvirima, donekle sli!no
Kantovom shvatnju prirode saznanja, isti!e apriorni karakter kategorijalnog apa-
rata i njegova aktivna uloga u organizaciji iskustva i znanja i konstrukciji modela
stvarnosti koji se u odre$enom vremenu usvaja. To je dovoljno i ne zna!i da se ova
41 Jedan od tipi!nih realista u smislu protivljenja svakom kantovstvu bio je Ri!ard Bojd. Sa druge
strane, Karl Poper, iako racionalista i realista, nalazio je paralele izme$u Kantovog stanovi"ta i
savremene filozofije nauke.
24 Svetozar Sin!eli"
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 25
26 Svetozar Sin!eli"
apriornost tvrdi u bilo kom apsolutnom smislu, ili da tvrdi i ba" sve drugo "to je
Kant zastupao.
Me$utim, smatram da i oni koji ne misle tako koji smatraju da nije u redu
govoriti o kantovskom karakteru savremene filozofije nauke tako$e imaju svoje
dobre razloge. Ne mo*e se dati neki definitivan odgovor na ovo pitanje, jer je u
krajnjoj liniji to samo stvar ukusa. I zaista, ako neko proceni da bi govor o kan-
tovskom obrtu u savremenoj filozofiji nauke doveo do toga da op"ta publika po!ne
da misli da se u okvirima ove filozofije zastupa koncepcija nekog apsolutno ap-
riornog i arbitrarnog kategorijalnog aparata, pa jo" i doktrina o nepromenljivosti
kategorija, onda je njegov stav normalan i razumljiv.
Svetozar Sin$eli#
Filozofski fakultet, Beograd
Literatura
Ayer, A. J. (ed.), Logical Positivism, New York: The Free Press, 1959
Boyd, R., "Scientific Realism" (Stanford Encyclopedia of Philosophy) Http: //
plato.stanford.edu/entries/scientific-realism/, napisano 2002.
Devitt, M. & Sterelny, K., Language & Reality, Oxford: Blackwell, 1987
Dijem, P., Cilj i Struktura fizi#ke teorije, Novi Sad: Knji*arska radionica Zorana Stojanovi-
#a, 2003.
Einstein, A., "Ernst Mach", Physikalische Zeitschrift 17 (1916)
Einstein, A., "Geometry and Experience", izme$u mnogih zbornika i u Feigel & Brodbeck
(eds.), New York: Appleton Century Crofts, 1953
Howard, D. A., "Einstein's Philosophy of Science", (Stanford Encyclopedia of Philosophy),
Http://plato.stanford.edu/entries/einstein.philscience/, napisano 2004
Kant, I., Kritika #istog uma, Beograd: BIGZ 1990.
Kant, I., Prolegomena za svaku budu"u metafiziku, Zagreb: Matica Hrvatska, 1953.
Kun, T., Struktura nau#nih revolucija, Beograd: Nolit 1973
Lakatos, I., "Falsification and the Methodology of Scientific Research Programmes", u:
Imre Lakatos and Alan Musgrave (eds.), Criticism and the Growth of Knowledge,
Cambridge: Cambridge University Press, 1970
Njutn-Smit, V. H., Racionalnost nauke, Beograd: Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta
u Beogradu, 2002.
Popper, K. R., Conjectures and Refutations, London: Routledge and Kegan Paul, 1963.
Quine, W. N. O., "On Empirically Equivalent Systems of the World", Erkenntnis, 9 (1975).
Reichenbach, H., The Philosophy of Space and Time, Dover, 1957.
Kantovski obrt u savremenoj filozofiji nauke 25
26 Svetozar Sin!eli"
Schilpp, P. A., (ed.), Albert Einstein Philosopher-Scientist, La Salle, Illinois: Open Court,
1969.
Whorf, B. L., Language, Thought and Reality, Cambridge Mas.: The M.I.T. Press, 1956.
Svetozar Sindjeli#
Kantian Turn in the Contemporary Philosophy of Science
(Summary)
The aim of this paper is twofold. First, to answer the question is it possible to speak
about some kind of Kantian turn in the transition from the traditional philosophy of science
to the contemporary one. Second, and more important, to describe the main points of the
new philosophy of science just through the discussion of above question. The author is of
the opinion that it is possible to speak about Kantian turn in the new philosophy of science
(the philosophy which underlines the role of an a priori and conventional conceptual fra-
mework), but he also indicates certain important differences between Kantian original
position and the new philosophy of science.
KEY WORDS: contemporary philosophy of science, scientific revolution, apriorism, con-
ventionalism.