Staniša Novaković Uvod U Opštu Metodologiju I Istorija Metodološke Misli Prerađeno

Uvod u op{tu metodologiju
i istorija metodolo{ke misli

Filozofski fakultet
Uxbenici
Izdava~
Filozofski fakultet u Beogradu
Za izdava~a
dr Mirjana Prica
Recenzenti
dr Jovan Aran|elovi}
dr Jelena Berberovi}
Prire|iva~
Aleksandar Gordi}
U tro{kovima izdavawa edicije u~estvuje

Ministarstvo kulture Republike Srbije
2
STANI[A NOVAKOVI]
UVOD U OP[TU METODOLOGIJU

I ISTORIJA METODOLO[KE
MISLI
Filozofski fakultet,
Beograd, 1994.
3
4
BELE[KA PRIRE\IVAÂ
Ova kwiga predstavqa rukopisnu zaostav{tinu profesora Nova-

kovi}a vezanu za op{tu metodologiju nauke. Prilikom prire|ivawa
nastojalo se da se u potpunosti o~uva autenti~nost teksta, pa su
uno{ene samo neznatne, mahom stilske izmene, uz uklawawe nekih
ponavqawa.
Prvi deo kwige obuhvata izbor predavawa o osnovnim pojmovima i
problemima op{te metodologije nauke koja je profesor Novakovi}
drào generacijama studenata filosofije, sociologije i etnologije.
Predmet ovih spisa se delimi~no oslawa na teme radova koje je on
objavio za ìvota.
Drugu celinu ~ine predavawa s kursa iz istorije metodolo{ke
misli, namewenog studentima filosofije na osnovnim i
postdiplomskim studijama. Temeqito prou~avaju}i razvoj
metodolo{kih ideja od Platona do po~etka dvadesetog veka, kako iz
primarne, tako i iz sekundarne literature, profesor Novakovi} je
briqantno uspeo da spoji stru~ni i pedago{ki aspekt izlagawa ove
materije. Poglavqa sadràna u ovom delu on je dora|ivao i dopuwavao
sve do posledwih dana svog ìvota, me|utim, i u ovom obliku ona
svakako zasluùju objavqivawe, tim pre {to je re~ o kursu
jedinstvenom na na{im prostorima.
Ostaje nam jedino da àlimo {to je prerana smrt spre~ila
profesora Novakovi}a da li~no zavr{i i preda ove tekstove u {tampu.
Stavqaju}i ovo delo na uvid ~itaocima, prire|iva~ se nada da }e ono
biti od koristi studentima Filosofskog fakulteta, kao i svima
zainteresovanim za istoriju filosofije i metodologiju.
Prire|iva~ se najtoplije zahvaquje profesorima Jeleni
Berberovi} i Jovanu Aran|elovi}u, koji su pa`qivo pro~itali tekst
i predloìli odre|ena poboq{awa, a posebno k}eri profesora
Novakovi}a Bojani, koja je iz razumqivih razloga pri svim stilskim
intervencijama imala posledwu re~.
5
6
I DEO
UVOD U OP[TU
METODOLOGIJU NAUKE
7
8
POJAM METODOLOGIJE
Na{ je predmet metodologija nauke. Poku{a}emo najpre da razja-

snimo wene pojmove, a prvi od wih je upravo pojam metodologije.
Ostavqaju}i po strani sâm istorijski razvoj nauke i nau~ne meto-
de, razvitak same metodologije kao filozofske discipline pro{ao je
kroz nekoliko faza. Metodologija kao sistematsko izlagawe nastala je
kao sastavni deo formalne logike, da bi se vremenom osamostalila i
sve vi{e usredsredila na razli~ite probleme nau~nog saznawa, a zatim
se ukqu~ila u filozofiju nauke ili s wom izjedna~ila.
U prvim fazama razvitka, dakle, polazilo se po prilici od ova-
kvih teza: dok se formalna logika bavi mi{qewem kao ~istom for-
mom, apstrahovanom od sadràja, dotle se "metodolo{ka logika", ili
prosto metodologija, bavi mi{qewem kao saznawem, tj. mi{qewem ko-
je je ispuweno sadràjem. Iz ovakvog prvobitnog odre|ewa metodolo-
gije tako|e poti~e ona jo{ i danas ponegde prisutna teza o metodologi-
ji kao primewenoj logici. To je zaista najupro{}enije shvatawe meto-
dologije, ali ga pomiwemo stoga {to se, najverovatnije iz ~iste inert-
nosti i neobave{tenosti, na wega jo{ moè nai}i.
Prvi razlog protiv ovog shvatawa jeste {to ono predstavqa krajwe
ograni~avawe sadràja metodologije. Drugi razlog jeste taj {to u fi-
lozofiji (ni, uè, u logici) nema nekih gotovih, razra|enih metoda ko-
je }e se jednostavno uzimati i primewivati u istraìvawu i izlagawu
raznovrsnih nau~nih znawa.
Treba uvek imati na umu onaj obratni proces ‡ da predmet i wegov
razvoj, wegova struktura i osnovne karakteristike diktiraju i ob-
likuju adekvatnu metodu za wegovo saznawe. Stoga metodologija ne
moè biti nikakva primewena logika.
Dodu{e, ve} u ovoj prvoj fazi bilo je logi~ara koji su, naravno,
priznavali da se na~ini ili metode saznawa ne sastoje samo od primene
onih oblika rasu|ivawa koje posmatra formalna logika, ve} i od ob-
lika koji zavise od psiholo{ke prirode mi{qewa i od prirode stvar-
nih i zami{qenih predmeta. Pri tom je pravqena razlika izme|u me-
toda univerzalnog karaktera (bez obzira da li je ta univerzalnost pro-
izlazila iz univerzalnog statusa oblikâ formalne logike, ili iz op-
{teg karaktera pojedinih metoda u smislu wihove upotrebqivosti
u svim naukama) i metoda promenqivog ili posebnog karaktera (bilo
u smislu wihove zavisnosti od prirode mi{qewa kao psiholo{kog
9
procesa i od prirode stvarnih objekata, ili u smislu specijalnih ili
specifi~nih karakteristika metoda pojedinih konkretnih nauka).1
Ve}ina logi~ara se slagala u tome da postoji slede}ih osam metoda
nau~nog saznawa: analiza, sinteza, posmatrawe, eksperimentisawe, in-
dukcija, dedukcija, analogija i hipoteza. Unutar metodologije ~esto su
razmatrani i: definicija, klasifikacija i dokaz.
Pri tom su se analizirale i izlagale pre svega metode "gotovog
znawa", a mawe ili nikako metode "saznawa u postajawu". Razlog je sa-
svim jednostavan: daleko je slabije bilo izraèno interesovawe za
prou~avawe konkretnih oblika nau~nog saznawa u wegovom nastajawu
negoli za oblike gotovog znawa, za koje se smatralo da predstavqaju ne-
posrednu primenu formi ~istog mi{qewa na saznawe.
Jedina razlika izme|u logike i metodologije svodila se na slede}e:
bave}i se mogu}im relacijama izme|u stavova, s obzirom na wihovu
istinitost i la`nost, nezavisno od toga na {ta se ti stavovi odnose,
logika nam je pruìla nu`ne uslove za ispravno zakqu~ivawe i omo-
gu}avala da iskqu~imo ono {to je pogre{no, ali je tek metodologija ob-
ra|ivala na~ine utvr|ivawa materijalne ili ~iweni~ke istinitosti
odre|enih stavova, {to je, naravno, vrlo uska odredba metodologije.
Ovakvu klasi~nu metodologiju tada{wi logi~ari razra|ivali su u
nastavku svojih uxbenika logike, kao "drugi deo" ili "dodatak" tim ux-
benicima. Stoga je sasvim razumqiv ovaj dosta ograni~eni ili sku~eni
smisao, odnosno prvobitni sadràj op{te metodologije.
Docnije, me|utim, sa razvojem sve ve}eg interesovawa za razli~ite
faze i postupke konkretnog nau~nog istraìvawa, problematika me-
todologije nauke se sve vi{e {irila i ona je postajala samostalna fi-
lozofska disciplina. Metodologija je prestala da se neguje jedino kao
mawe ili vi{e vaàn dodatak logici, tako da su nastale brojne raspra-
ve i kwige u kojima su razmatrani iskqu~ivo razni problemi nau~nog
saznawa. Sve je ve}i broj filozofa koji u sredi{te pa`we svog inte-
resovawa stavqaju sámo nau~no saznawe kao izuzetno zna~ajan deo qud-
skog saznawa uop{te.
U vezi sa ovakvim pro{irivawem problematike metodologije nau-
ke odmah se postavqa i pitawe razgrani~avawa izme|u teorije saznawa
uop{te i ove discipline koja kao svoj predmet uzima nau~no saznawe.
Kako nau~no saznawe sigurno predstavqa posebno vaàn deo ukupnog
qudskog saznawa, to je neminovno da bude nekih podudarawa izme|u
ovih dveju disciplina. Ipak, u na~elu treba re}i da postoje bitne raz-
like ‡ ne samo {to je nivo op{tosti teorije saznawa vi{i (po{to ona
obuhvata i druge vrste saznawa: obi~no svakodnevno zdravorazumsko
saznawe, umetni~ko i filozofsko saznawe), ve} se osnovni problemi
teorije saznawa po pravilu ne postavqaju kao problemi u metodologiji
nauke. Pitawa izvora i porekla, prirode i granica qudskog saznawa,
1
v. Petronijevi}, B., Osnovi logike, Beograd, 1932. 〈reprint: Beograd, "Beletra",
1990〉, str. 24-25. i 129-130.
10
odnosa saznawa prema predmetu, odnosa opaàwa i saznawa, uticaja je-
zika na saznawe ili teorija istine, na primer, ne spadaju u podru~je ne-
posrednog interesovawa metodologije nauke. Ina~e, prilikom razma-
trawa odre|enih problema metodologije nauke ~esto se pretpostavqaju
odre|ena gledi{ta sa podru~ja teorije saznawa. U svakom slu~aju, ono
{to je u teoriji saznawa osnovni problem (da li je i kako je uop{te mo-
gu}no [adekvatno] saznawe o stvarnosti) u metodologiji se po pravilu uzi-
ma kao postulat, tj. o tome se ne raspravqa ili se uop{te i ne spomiwe.
Kako bi i moglo biti druga~ije, kada se nau~no saznawe ne moè ni
zamisliti bez vere u mogu}nost dostizawa objektivnog znawa? Ko tu
veru ne poseduje, taj se naukom ni ne bavi.
"Na postulativan na~in, tj. bez nekog ulaèwa u detaqnije gnoseo-
lo{ko ispitivawe, prihvataju se obi~no i jo{ neki drugi osnovni teo-
rijskosaznajni elementi... Jedno takvo pitawe je, na primer, da li u
stvarnosti postoji objektivna uslovqenost i uzro~na povezanost me|u
pojavama. Ve}ina nau~nika smatra da je utvr|ivawe uslovqenosti i uz-
ro~nih veza me|u pojavama osnova nau~nog obja{wewa, ili bar, kao {to
neki pozitivisti (koji odbacuju pojam uzro~nosti) smatraju, da se nau~no
obja{wewe sastoji u otkrivawu pravilnosti me|u pojavama, {to je ~esto,
u stvari, samo skepti~nije izraèna misao o wihovoj uslovqenosti."2
Spomenuta razli~ita shvatawa uslovqenosti pojava ukazuju na je-
dnu empirijski lako proverqivu ~iwenicu: da u savremenoj metodolo-
giji ne postoji ni jedinstveno gledawe na teorijskosaznajne postulate
nau~ne metode, a kamoli na pojedine posebne metodolo{ke probleme.
Ipak, u ve}ini metodologija na}i }emo da su postulativno prihva}e-
ne neke osnovne postavke jedne materijalisti~ki i realisti~ki usme-
rene teorije saznawa, uz istovremeno uvi|awe izvanredno zna~ajne ulo-
ge subjektivnih ideja, s tim {to se razlike ispoqavaju u prilazu izve-
snim konkretnim pitawima same metodolo{ke problematike. ‡ Ali,
"ako je ta~no izneto mi{qewe da se u nauci i nau~noj metodologiji ‡
zbog prirode same nauke ‡ mora zauzeti pozitivan stav prema osnovnom
gnoseolo{kom pitawu o mogu}nosti saznavawa stvarnosti, onda je sa-
svim razumqivo da su u nau~noj metodologiji potpuno neprihvatqiva
neka stanovi{ta koja postoje u teoriji saznawa. Jedno od tih stanovi-
{ta je subjektivizam. Samim tim {to se, generalno uzev{i, smatra da je
nauka nastojawe da se do|e do objektivnog, tj. op{te pristupa~nog i
proverqivog saznawa, iskqu~uje se subjektivisti~ko gledawe na pri-
rodu saznawa. Subjektivne pretpostavke i mi{qewa nekog nau~nika,
koje ne mogu proveriti drugi u nau~nom pogledu kompetentni qudi, u
nauci nikog ne interesuju. Isto tako, i stav apsolutne skepse, stav ap-
solutne sumwe u svako saznawe u nauci prakti~no je iskqu~en, mada je
nagla{ena metodi~ka skepsa, {to istovremeno zna~i kriti~nost, bit-
nu osobinu nau~nog na~ina mi{qewa. U nauci se, naime, ni{ta ne pri-
ma na veru i nastoji se da se sve tvrdwe provere na {to objektivniji, a
2
v. Mili}, V., Sociolo{ki metod, Nolit, Beograd, 21978, str. 18.
11
uz to {to javniji na~in. Me|utim, kada teorija saznawa raspravqa o
kriterijumima za utvr|ivawe objektivnosti i ta~nosti saznawa, kad
ona poku{ava da oceni na kom se stupwu u tom pogledu nalaze pojedine
nauke, kad ona razmatra osnovanost raznih istraìva~kih postupaka
koji se primewuju u pojedinim naukama, tada su gnoseolo{ka razmatra-
wa za metodologiju vrlo korisna i va`na."3
Jo{ jedna terminolo{ka napomena: u na{em jeziku za teoriju sazna-
wa se uglavnom ravnopravno upotrebqavaju termini gnoseologija i
epistemologija. Tu je na{a jezi~ka praksa blià angloameri~kom jezi-
~kom podru~ju, dok je situacija u francuskoj i nema~koj jezi~koj tradi-
ciji druga~ija: gnoseologija ozna~ava op{tu teoriju saznawa (Erkennt-
nistheorie), a epistemologija se izjedna~ava sa filozofijom znawa ili
izu~avawem nauka (Wissenschaftslehre), a ponekad i sa samom metodologi-
jom.
Metodologija nauke, naravno, u svojim razmatrawima pretpostavqa
i odre|ene ontolo{ke iskaze u smislu najop{tijih stavova o bi}u
stvarnosti koja nas okruùje. Takva je, recimo, pretpostavka o odre|e-
noj strukturisanosti spoqa{we stvarnosti, o postojawu izvesnog reda
u woj koji se moè saznati, {to onda opravdava ili ~ini smislenim
na{e tragawe za nau~nim zakonima, na{e postavqawe odre|enih nau~-
nih teorija. To zapravo zna~i da metodologija nauke nu`no sadrì i iz-
vesne metafizi~ke pretpostavke, koje ne moraju biti ni eksplicirane
niti se o wima mora raspravqati, ali bez kojih odre|ena metodolo{ka
razmatrawa ne bi imala pravog smisla. Takve su, recimo, pored nekih
ve} pomenutih, i ove pretpostavke: o tome da stvarnost postoji nezavi-
sno od subjekta koji poku{ava da pronikne u wene zakonitosti, premda
se ne mora istovremeno smatrati da se takva stvarnost moè saznati;
da ona ima smisla sama po sebi, nezavisno od ~ovekove prakse kao sve-
stranog uzajamnog delovawa objekta i subjekta; ili pak o tome da uvek
treba tragati za najjednostavnijim krajwim elementom u stvarima (ova
pretpostavka leì u osnovi metodskog postupka redukcionizma).
* * *
No, da se pozabavimo ne{to podrobnije odre|ivawem pozitivne
sadrìne pojma metodologije.
Povode}i se za etimolo{kim zna~ewem re~i (gr~ki: mšqodoς =
traèwe, put, na~in; i lÒgoς = re~, pojam, znawe), znatan broj autora
odre|uje metodologiju kao nauku o metodi, ta~nije, nauku o metodi na-
u~nog istraìvawa. Ovakvo odre|ewe predmeta metodologije nauke ni-
je kona~no, jer je previ{e usko. Metoda kao na~in istraìvawa, koji
~ini nerazdvojni sastavni deo svakog nau~nog saznawa, svakako je je-
dan od osnovnih elemenata metodologije nauke, ali ne i jedini.
3
Ibid., str. 19-20.
12
Metoda je, naravno, bitan sastavni deo nauke. Nauka neprekidno te-
ì sticawu novih znawa, novih istina o svetu, a to ne moè posti}i
bez odre|enih istraìva~kih postupaka, tj. bez metode. U tom smislu,
slobodno se moè re}i da shvatawa o metodi ulaze ne samo u va`ne ele-
mente osnovnog pojma nauke uop{te, ve} i svake pojedina~ne nauke,
tako da se izvesne nauke ‡ koje prou~avaju iste delove stvarnosti ‡ mo-
gu najboqe razlikovati po svojim razli~itim metodama istraìvawa.
Te metode su, naravno, najuè povezane sa istraìva~kim zadacima ili
saznajnim ciqevima odre|ene nauke. Recimo, mi{qewe prou~avaju i
psihologija i logika, ali se tu ciqevi i metode ~esto me|usobno is-
kqu~uju, a negde mogu i da se prepli}u.
Uverqiv primer za ilustraciju ovoga stava navodi profesor Mili}:
odnos izme|u op{te sociologije i op{te istorije. "Dobro je poznato
da se mnoge dru{tvene pojave ne mogu temeqitije sociolo{ki ispitati
bez najte{weg oslawawa na rezultate i postupke istorijskih nauka.
U tu grupu pojava spadaju, pre svega, sve one pojave u ~ijem prou~avawu
je neophodno da se ispitaju duì procesi dru{tvenog razvoja i dru-
{tvenih kretawa. Istraìva~ki zadaci ove vrste ne mogu se re{iti
bez oslawawa na istorijske podatke i istorijski istraìva~ki postu-
pak. Ima, me|utim, drugih pojava u dru{tvenom ìvotu koje je najceli-
shodnije ispitivati u savremenim uslovima... Prirodno je da se postup-
ci koji se mogu i moraju primeniti kad se ispituje dru{tveni ìvot u
savremenim uslovima znatno razlikuju od postupaka pomo}u kojih se na
osnovu odre|enih istorijskih izvora nastoji da rekonstrui{e neki ra-
niji period i neki problem u wemu..."4
Karakteristi~no je, tako|e, da se gledi{ta nau~nika u odre|enoj
nauci sve vi{e slaù u pogledu metoda wihove nauke ukoliko je ta nau-
ka na vi{em stupwu razvoja i egzaktnosti, kao {to, uostalom, imaju i
ujedna~enija teorijska shvatawa. U po~etnim fazama razvoja neke na-
uke, me|utim, ~esto se doga|a (a) da se prenose razne metode iz drugih
nauka i (b) da se tokom istraìvawa nekih posebnih problema pre-
veliki naglasak stavqa na metodu koja se koristi u istraìvawu tih
problema, pa se onda ponekad ta metoda neopravdano izjedna~ava sa op-
{tom metodom te nauke.
Sli~no se moè dogoditi i doga|alo se na vi{em nivou ‡ metoda
pojedine nauke, naj~e{}e one koja je trenutno u fazi punoga uspona, ne-
opravdano se poistove}ivala sa op{tom metodom nauke, pa se nametnu-
la kao jedina ispravna metoda za sve nauke. To je, recimo, bio slu~aj sa
predstavnicima logi~kog pozitivizma, koji su, posebno u prvoj fazi
razvoja ove {kole, poku{avali da metode fizike i matematike nametnu
kao jedine ispravne za sve ostalo saznawe koje pretenduje da se nazove
nau~nim.
4
Ibid., str. 12-13.
13
Ali, budu}i da se metodologija ne svodi na nauku o metodi, neki
osnovni sadràji koji uz to spadaju u metodologiju nauke bili bi: kri-
ti~ka analiza osnovnih logi~ko-teorijskosaznajnih pojmova koje nauka
upotrebqava pri obja{wavawu stvarnosti (nau~ni problemi i nau~-
ne ~iwenice, korelacije, uzro~nost, hipoteza, teorija, zakon, nau~no
predvi|awe, determinizam i verovatno}a, a posebno nau~ni sistem, tj.
na~in na koji su ure|ena trenutno vaè}a nau~na znawa, {to moè ima-
ti kako podsticajni, tako i obratni, usporavaju}i uticaj na razvoj na-
u~nog saznawa), kao i kriti~ka analiza nau~ne tehnike (u tu nau~nu teh-
niku spadaju: posmatrawe, eksperiment, klasifikacija, merewe, inter-
vju i anketa, analiza sadràja, statisti~ke metode itd.) i, najzad, pita-
wa strategije i organizacije nauke (politike optimalnog razvoja nauke).
Ako ovako shvatimo predmet metodologije nauke, tj. ako imamo u vi-
du svu raznovrsnost pomenutog sadràja koji predstavqa predmet ove
discipline, odmah }e nam biti jasno da je jo{ jedno drugo shvatawe me-
todologije nauke (pored svo|ewa metodologije na nauku o metodi) koje
nalazimo kod nekih autora tako|e jednostrano i neispravno. Ovako sa-
gledan pojam metodologije baca novo svetlo i na ono ve} pomenuto gle-
di{te da je metodologija nauke "primewena logika" i ni{ta vi{e. Ovo
shvatawe nastaje zapravo paralelno sa suàvawem metodologije nauke
na istraìvawe nau~ne metode. Istovremeno, ovde je pojam logike su-
èn na ~istu formalnu logiku, koja ne ulazi ni u kakve sadrìnske pro-
bleme niti u pitawa istinitosti saznawa. Me|utim, to je samo jedna od
mogu}ih i ponekad zastupanih koncepcija logike, a ima zna~ajnih auto-
ra koji su, razume se, logiku shvatili znatno {ire i sadràjnije.
Teorija metodologije kao primewene logike zna~i u stvari vra}a-
we na tezu da postoji zapravo samo logika, dodu{e u dva svoja vida: (a)
kao teorija i (b) kao metoda, a to je tek wen drugi deo. Stvar izgleda
vrlo jednostavna: logi~ki zakoni se preobraàvaju u metodolo{ke
principe. Ovde je, me|utim, zaboravqeno jedino to da su logi~ki za-
koni samo jedan od izvora tek jednoga dela metodologije i da je za raz-
vijawe metodolo{ke misli od daleko ve}eg zna~aja izu~avawe konkret-
ne nau~ne prakse i istorije nauke.
No, trebalo bi malo rasvetliti jo{ jednu terminolo{ku nepreci-
znost, koja se javqa u posledwoj, tre}oj fazi razvoja na podru~ju meto-
dologije nauke i koja se prime}uje kroz mnoge tekstove vezane za pro-
blematiku metodologije nauke, a to je nerazlikovawe metodologije i
filozofije nauke. Zamena ovih termina sasvim je uobi~ajena na anglo-
-ameri~kom jezi~kom podru~ju, i ne samo na wemu. Pri tom se vrlo ~e-
sto radije koristi termin "filozofija nauke", pa se termin "metodo-
logija nauke" potiskuje iz upotrebe. Po mome mi{qewu, tu je naj~e{}e
re~ o nerazlikovawu, tj. me{awu i zajedni~kom raspravqawu o proble-
mima dvaju podru~ja me|u kojima, razume se, nema nikakvih odse~nih
razgrani~avawa, ali gde je mogu}no jasno razdvojiti teì{ta intereso-
vawa.
14
Najkra}e re~eno, metodologija nauke nam pruà odre|eno (uobli-
~eno i u koherentnu celinu razvijeno) gledi{te o napred ve} spomenu-
tim osnovnim elementima koji ulaze u sadràj metodologije; filozo-
fija nauke, sa svoje strane, ispituje u prvom redu razli~ite op{tefi-
lozofske orijentacije u pogledu ciqeva ili metoda nau~nog saznawa.
Ovi pravci se u metodologiji reflektuju kao pozitivisti~ki pristupi
(konvencionalizam, aksiomatsko-deduktivni, jezi~koanaliti~ki ili
funkcionalisti~ki prilaz), odnosno razli~iti oblici realisti~ke
pozicije (fenomenolo{ki, induktivisti~ki ili hipoteti~ko-dedukti-
visti~ki pristup).*
* * *
Da vidimo sada, u najkra}im crtama, mogu li i, ako mogu, kakve mogu

biti koristi za nau~nu praksu od razvijawa metodolo{kih saznawa o
nauci, tj. u ~emu je zna~aj izu~avawa metodologije. Ima i takvih pojedi-
naca koji iznose mi{qewe da ulaèwe u analizu nekih pojmova i me-
toda nauke zapravo samo komplikuje i ~ini neodre|enim ono {to je
ina~e u nau~noj praksi jasno i {to se sámo od sebe usavr{ava u procesu
nau~nog istraìvawa. Drugim re~ima, oni zastupaju stanovi{te da nau-
ci uop{te nije potrebno razvijawe metodolo{kih saznawa o samoj sebi.
Ovo gledi{te se, me|utim, ne podudara sa iskustvima velikih nau~nika
i metodologa ‡ nau~na praksa je vrlo neizvesna i konfuzna bez odre-
|ene svesti ili teorije o sebi. Te teorije mogu biti razli~ite, ali sva-
ka racionalna rekonstrukcija nau~noistraìva~kog procesa moè sa-
mo razjasniti i olak{ati nau~nu praksu. Nau~nici, u stvari, svesno
ili nesvesno, uvek poseduju odre|ene stavove iz oblasti metodologije
nauke, pa bi zahtev za objektivno{}u nauke nalagao da ih ekspliciraju.
Protiv pomenutog gledi{ta da izu~avawe metodologije moè ~ak da
bude {tetno govori jo{ jedna ~iwenica: najboqa dela iz oblasti meto-
dologije i filozofije nauke od trajnijeg su interesa nego drugi nau~ni
spisi. Klasici u ovoj oblasti (recimo, Aristotel, Bekon, Dekart, Hju-
el ili Poenkare) ne samo da se po{tuju, ve} se uz to jo{ i dan-danas
{iroko prou~avaju.
Vaqa, naravno, priznati da, kao {to moè da se zloupotrebi sama
nauka, tako moè i metodologija nauke. Za osudu bi bio, recimo, svaki
fizi~ar koji razmi{qa nad nekim metodolo{kim finesama onda kada
treba da traì neki propust u aparatu kojim se sluì. Fizika je, nai-
me, uvek ne{to vi{e od popravqawa ure|aja, a nau~nici nisu samo me-
hani~ari. ‡ [iroko govore}i, opipqivi proizvod bilo kakvog nau~nog
istraìvawa jeste ili stvarawe nekog instrumenta, ili pisawe saop-
*
〈O ovoj temi prof. Novakovi} {ire raspravqa u ~lanku "Metodologija i filozofija
nauke", Theoria, god. XXXIV, br. 2, Beograd, 1991, str. 69-73; pre{tampano u: Filozofija,
metod i razvoj nau~nog saznawa. Izabrani spisi, kw. 2, Institut za filozofiju Filo-
zofskog fakulteta u Beogradu, 2002.〉
15
{tewa o rezultatima prou~avawa za odre|eno nau~no dru{tvo ili ~a-
sopis, a ovaj drugi zadatak nau~nik }e sigurno ispuniti daleko kvali-
tetnije ukoliko se obu~io u logici i u metodologiji nauke.
Engleski matemati~ar i filozof nauke Vitrou [G. J. Whitrow] sma-
tra kako mnogi nau~nici odbijaju da tro{e vreme na prou~avawe meto-
dologije nauke ne zato {to ne bi mislili da metodologija nauke poma-
è u istraìvawu kriti~ke, a naro~ito samokriti~ke sposobnosti, ni-
ti zato {to bi poricali da metodologija moè da posluì studentu da
shvati i ceni nau~no prilaèwe problemima, ve} zato {to smatraju da
su filozofi prihvatili veoma preceweno shvatawe o predmetu koji se
naziva "nau~na metodologija". Tragawe za nau~nom metodologijom kao
za nekim ~arobnim kqu~i}em koji }e otvoriti sve tajne prirode izgle-
da da previ{e podse}a na tragawe za "kamenom mudrosti".
Mada su nau~na otkri}a u stvari ~esto ~inili qudi bez ikakvog po-
sebnog znawa iz logike ili metodologije nauke ‡ neka su otkri}a u~i-
wena ~ak nasuprot svakoj logici ‡ ima zna~ajnih primera gde su nau~na
otkri}a bila plod logike i metodologije koja je stajala u tesnoj vezi sa
naukom. Ajn{tajn je, na primer, smatrao da tada{we te{ko}e wegove
nauke nagone fizi~ara da se uhvati uko{tac sa metodolo{kim i filo-
zofskim problemima u mnogo ve}oj meri nego {to je to bio slu~aj sa
ranijim nara{tajima fizi~ara. Tu zaista nema ni~eg neobi~nog, jer su
metodolo{ka razmatrawa najpotrebnija ba{ u onim trenucima ili pe-
riodima kada se istraìva~ka praksa ili metoda neke nauke pokaè
nedovoqno adekvatnom za daqe uspe{no re{avawe nau~nih problema.
O istoj ovoj situaciji profesor Mili} kaè: "Intenzivna metodo-
lo{ka misao je najpotrebnija upravo kada u nau~noj praksi iskrsnu ve-
}e te{ko}e, kada u woj nema racionalnog reda, kada postoje mnoga ne-
ra{~i{}ena neslagawa. Tada metodologija svojom kriti~kom analizom
moè najvi{e da pomogne nauci... Retko kada je neki novi istraìva-
~ki postupak, ma koliko bio plodonosan, odmah dovoqno metodolo{ki
prilago|en za prou~avawe razli~itih sadràja. Wegovo daqe razvija-
we i prilago|avawe zahteva obimne metodolo{ke napore. Naro~ito
sloèni zadaci ove vrste javqaju se prilikom preuzimawa nekog istra-
ìva~kog postupka iz drugih nauka. Ako se novi istraìva~ki postup-
ci ne podvrgnu svestranom metodolo{kom prou~avawu, te{ko je izbe}i
wihovu neosnovanu apsolutizaciju i {ablonske primene, koje su karak-
teristi~ne crte metodolo{kog pomodarstva... u istraìva~koj praksi
stalno iskrsavaju novi problemi koje treba metodolo{ki ispitati i
sistematizovati nova iskustva."5
Drugi zna~ajan aspekt u kojem metodologija moè biti korisna u
prakti~nom nau~nom istraìvawu jeste wen heuristi~ki karakter.
("Heuristika" kao re~ vodi poreklo od gr~ke re~i eØr…skw = nalazim,
pronalazim, i zna~i ve{tinu pronalaèwa novih nau~nih ~iwenica i
saznawa.) Jedan od osnovnih zadataka metodologije jeste, dakle, da upu-
5
Ibid., str. 15-16.
16
}uje nau~na istraìvawa onim pravcima koji najvi{e obe}avaju da }e
dovesti do novih i korisnih znawa.
Dekart, kao jedan od za~etnika moderne metodologije, suprotsta-
vqaju}i se sholasti~kom shvatawu logike, isticao je da je metodologija
ne samo ars demonstrandi, ve} i ars inveniendi. Logi~ki pozitivisti su
poricali svaki heuristi~ki zna~aj metodologije, prebacuju}i celu tu
problematiku u oblast psihologije, dok su za metodologiju rezervisali
iskqu~ivo problematiku deduktivnog konstruisawa nau~nih sistema i
wihovog empirijskog proveravawa. U novije vreme, me|utim, mnogi is-
taknuti teoreti~ari nau~nog saznawa (na primer, Tomas Kun ili Imre
Lakato{) sa novim argumentima isti~u veliki heuristi~ki zna~aj me-
todologije nauke. Oni smatraju da se nau~no istraìvawe po pravilu
odvija na osnovu i u okviru odre|enih nau~nih istraìva~kih progra-
ma (ili paradigmi), a napredak nauke se obezbe|uje zamewivawem tih
istraìva~kih programa kada se mogu}nosti razvoja unutar jednog odre-
|enog programa iscrpu. Program se sastoji od metodolo{kih pravila:
neka nam ukazuju na to koje puteve istraìvawa treba izbegavati (negativ-
na heuristika), a druga koje staze treba slediti (pozitivna heuristika).6
Pri tom se nema u vidu neki istraìva~ki program koji bi se odno-
sio na svu nauku, ve} pre svega posebni istraìva~ki program, kao
{to je, na primer, onaj poznat pod imenom "kartezijanska metafizika".
Kartezijanska metafizika, a to zna~i mehanisti~ka teorija vasione ‡
prema kojoj je vasiona jedan ogroman satni mehanizam (i sistem vrtlo-
gâ) sa silom gurawa kao jedinim uzrokom kretawa ‡ delovala je kao mo-
}an heuristi~ki princip. Taj princip je odvra}ao nau~nike od rada na
teorijama ‡ kao {to je bila esencijalisti~ka verzija Wutnove teorije
o delovawu na rastojawu ‡ koje nisu bile u skladu sa wim (negativna
heuristika). Sa druge strane, kartezijanski istraìva~ki program
podsticao je rad na pomo}nim hipotezama koje bi ga mogle spasti pred
o~iglednim protivprimerima (pozitivna heuristika).7
No, i kada se prizna ovaj heuristi~ki zna~aj nau~nih istraìva-
~kih programa, ostaje pitawe samoga stvarala~kog akta kojim se dolazi
do odre|enih nau~nih otkri}a i koji se ne moè normirati. Me|utim, u
vezi sa ovim heuristi~kim dolazi do izraàja i tre}i aspekt korisno-
sti metodolo{kih istraìvawa. Naime, na metametodolo{kom planu
mogu}no je ispitivati da li je jedan odre|eni nau~ni istraìva~ki
program (sa svojim metodolo{kim pravilima i svojom negativnom i po-
zitivnom heuristikom) mawe ili vi{e podesan za re{avawe nekog na-
u~nog zadatka, i to pre svega sa stanovi{ta onih najop{tijih metodolo-
{kih pravila koja su postavqena za svu nauku. Tako se moè ispitivati
6
v. Lakatos, I., "Falsification and the Methodology of Scientific Research Programmes", in: Criticism
and the Growth of Knowledge, Amsterdam, 1974, p. 132. 〈u prevodu: Lakato{ i Masgrejv
(prir.), Kritika i rast saznawa, Plato, Beograd, 2003.〉
7
v. Ibid., pp. 132-133.
17
podesnost i plodnost, recimo, Poperovog pravila: "Smi{qaj takve
pretpostavke koje }e imati ve}i empirijski sadràj od onih koje su im
prethodile!" ili antikonvencionalisti~kog pravila: "Priroda ne do-
pu{ta izuzetke".
Vaqa naglasiti da, i pored velikog heuristi~kog zna~aja koji moè
imati odre|eni nau~ni istraìva~ki program, odre|enu teoriju (koja,
kako smo videli, moè da bude i metafizi~kog karaktera) ne treba po-
istove}ivati sa nau~nom metodom, mada iz svake teorije mogu da se iz-
vedu odre|ene metodolo{ke norme. (Svaka logi~ka teorija se moè
preformulisati u metodolo{ke norme, ali s sigurno ne}e ve te metode
biti nau~ne.) Nau~na metoda uop{te je racionalna, kriti~ka metoda
koja razvija sumwu do krajwih dopu{tenih granica. Time {to nikakvo
znawe ne smatra pouzdanim i kona~nim nau~na metoda ~ini nauku na-
prednom. ‡ Treba tako|e praviti razliku izme|u nau~ne metode i obi~-
nog skepticizma. Sama odluka da se u sve sumwa nije delotvorna i ne
omogu}uje napredovawe. U nauci, me|utim, iako se na~elno ni{ta ne
izuzima od mogu}nosti da se dovede u sumwu, u jednom odre|enom trenut-
ku sumwa se samo u odre|enu nau~nu tezu, iz koje se onda naj~e{}e dedu-
kuju posledice koje se empirijski proveravaju, ili se ispituje koliko
je ona u skladu sa celinom prihva}enog znawa, pa se ta teza odbacuje
ili daqe zadràva, i tako onda redom.8
I najzad, ~etvrti aspekt mogu}ne koristi od istraìvawa u obla-
sti metodologije nauke odnosi se na rezultate prilikom odre|ivawa
strategijskih ciqeva nauke u odre|enom konkretnom trenutku wenoga
razvoja, kao i na weno optimalno organizovawe da bi se ti ciqevi
ostvarili. Na ovaj aspekt ukazuje i profesor Mili}, koji isti~e da se,
po analogiji sa strategijom uop{te, i nau~na strategija sastoji u
postavqawu nekih kqu~nih, osnovnih ciqeva nau~ne delatnosti, ~ije
ostvarivawe zahteva dugotrajniji period i ozna~ava osnovnu usmere-
nost nau~nih istraìvawa. Pored utvr|ivawa ciqeva, u strategiju spa-
da i razmatrawe najsvrsishodnijih puteva i sredstava za wihovo posti-
zawe; u tom okviru, kao poseban zadatak se isti~e razmatrawe najpo-
godnijih organizacionih oblika, u kojima se o~ekuje da }e nau~na de-
latnost uspeti da te ciqeve najverovatnije i u najve}oj meri ostvari.
Pri tome nema sumwe da nau~na strategija nastaje pod sna`nim utica-
jem izvesnih dru{tvenih potreba i onih dru{tvenih grupa koje u datom
trenutku u odre|enom socijalnom sistemu raspolaù najve}om dru{tve-
nom mo}i i najve}im uticajem na nauku. Ali, premda u osnovi razvijawa
svake nau~ne strategije leè prakti~ni momenti, bilo bi pogre{no i
zna~ilo bi zastupawe vulgarnog prakticizma ako bi se u strategijske
ciqeve nauke ukqu~ili jedino neposredni prakti~ni zadaci, u ~ijem re-
{avawu primena nau~nih saznawa treba da pomogne dru{tvenoj praksi.
Ba{ radi borbe protiv prakticizma svako perspektivno razmatrawe
8
O obja{wavawu i interpretaciji teorija v. Lakatos, I., Ibid., p. 129.
18
nau~ne strategije treba da se odvija u okvirima metodologije nauke ka-
ko bi se obezbedio skladan razvoj nauke u celini. Jer, ako se nauka samo
eksploati{e, ako se iskqu~ivo primewuju wena saznawa, nauka vrlo
brzo po~iwe da stagnira, da zaostaje za potrebama, i, zbog toga {to se
sama ne razvija, ne moè ni da daje neke {ire rezultate. Prema tome,
pored ciqeva koji se odnose na prakti~nu primenu, u svakoj razumnoj
nau~noj strategiji moraju postojati i teorijski ciqevi, zasnovani na
metodolo{koj proceni imanentnih pravaca razvoja nau~nog saznawa, da
se ne bi onemogu}io normalan razvoj nauke.9 Direktna korist koju na-
u~nici mogu imati od nau~ne strategije sastoji se u tome da im olak{a-
va i ~ini efikasnijim wihova konkretna istraìvawa.
* * *
Oko zadataka metodologije nauke s obzirom na logi~ko-teorijsko-
saznajni ili tehni~ki aspekt ve}ina metodologa nauke se slaè, me|u-
tim, to nije slu~aj i kada je re~ o strategijskom i organizacijskom
aspektu. Odre|uju}i strategiju nau~nog razvoja metodologija zapravo
stvara {to je mogu}e racionalnije projekcije razvoja nauke u budu}no-
sti. Pri tom, treba biti svestan da su ovde te mogu}nosti, kao u svim
futurolo{kim poduhvatima, dosta ograni~ene.
Nekoliko je osnovnih razloga za to: (a) vizije budu}eg razvoja nauke
nikada nisu i ne mogu ni biti ~isto objektivnog karaktera, s obzirom
da se s pretpostavkama o onome {to bi se objektivno moglo o~ekivati
da se dogodi me{aju i na{e vrednosne pretpostavke o onome {to bismo
mi zapravo èleli da se dogodi; (b) kao {to je jedan od najo{trijih
kriti~ara pozitivisti~kog shvatawa nauke Karl Poper istakao pre
vi{e od tri decenije ‡ na tok qudske istorije sna`no uti~e rast nau~-
nog saznawa; me|utim, mi nismo u stawu da racionalnim ili nau~nim
metodama predvidimo budu}i rast nau~nog saznawa (ne moèmo nau~-
nim metodama da predvidimo svoje sopstvene budu}e nau~ne rezultate;
takvi poku{aji mogu doneti rezultat samo po{to se doga|aj ve} odi-
grao, kada je za predvi|awe isuvi{e dockan); prema tome, mi nismo u
stawu u pravom smislu re~i da predvidimo budu}i tok na{e istorije;10
(v) zbog nedovoqne egzaktnosti samih zakona razvoja dru{tva moè do-
}i i do te{ko predvidqivih zna~ajnih dru{tvenih (politi~kih i eko-
nomskih) promena, pa onda i izmena u osnovnim ciqevima koje dru{tvo
sebi zadaje, {to tako|e moè da dovede do sasvim neo~ekivanih posle-
dica u pogledu strategije budu}eg razvoja nauke. U svakom slu~aju meto-
9
v. Mili}, V., Sociolo{ki metod, str. 29.
10
v. Popper, K. R., The Poverty of Historicism, London, Routledge and Kegan Paul, 1957, pp. V-VI
〈u prevodu na srpski pod naslovom Beda istoricizma, u: Gligorov, V. (prir.), Kritika
kolektivizma. Liberalna misao o socijalizmu, Beograd, "Filip Vi{wi}", 1988, str.
145-248. 〉
19
dologija moè dosta da u~ini u pogledu procewivawa realisti~nosti
onih ciqeva koje dru{tvo u bilo kojem trenutku postavqa pred nauku.
Za ovim se naro~ito ose}a potreba u najnovije vreme, po{to odre|iva-
we ciqeva nau~nih istraìvawa sve vi{e ulazi u nadle`nost qudi ko-
ji su izvan nauke, ali koji raspolaù nov~anim sredstvima. Tako se i
kriterijumi zna~ajnosti odre|enih istraìvawa preme{taju iz nauke
u vannau~ne oblasti.
[to se ti~e samoga nau~nog saznawa, ako je re~ o fundamentalnim
otkri}ima i novim su{tinskim prodorima nau~ne misli, koji sa sobom
obi~no nose revolucionarne promene u celokupnom napretku nauke,
wegov budu}i razvoj se ne moè predvideti. To je ono {to je zaista
neuhvatqivo. U tom smislu Derek de Sola Prajs odli~no prime}uje:
"Izgleda malo neobi~no, ali ~ovek skoro ni{ta nije u stawu da u~ini
u smislu ubrzavawa ili usporavawa nastajawa znawa, ili wegovog usme-
ravawa u nekom èqenom pravcu. Plodovi drveta znawa imaju obi~aj da
sazrevaju onda kada to wima odgovara." 11 ‡ Da je sve to zaista tako,
dovoqno je da se podsetimo na ~iwenicu da pre 30-40 godina niko nije
predvideo takva otkri}a kao {to su ra~unari ili atomska fisija.
Ali, pojam nau~nog znawa je toliko {irok da obuhvata i takve
aspekte gde su predvi|awa mogu}na: naime, ako je nau~na zajednica
usredsredila svoje istraìva~ke napore na odre|enu oblast, onda se,
ve} prema vrsti te oblasti, ponekad moè predvideti sa odre|enom ve-
rovatno}om da }e u toj oblasti do}i do nekog novog otkri}a. Ili, jo{
povoqniji slu~aj: ako se u nauci afirmisala neka nova zna~ajna op{ta
teorija, onda se moè predvideti da }e, u poku{ajima daqega razvijawa
te teorije i pronalaèwa wenih posledica u posebnijim oblastima do-
}i do niza specifi~nih otkri}a u nekim uìm podru~jima.
Dakle, u odre|enom smislu je mogu}no odre|ivawe strategije budu-
}eg razvoja nauke, ali bi trebalo preporu~iti kako maksimalnu ela-
sti~nost, tako i nazna~avawe nekoliko alternativnih mogu}nosti.
[tavi{e, vizije budu}eg razvoja nauke mogu biti i potrebne i korisne
ako se ima u vidu da one mogu podsta}i mi{qewe dru{tveno najuticaj-
nijih, da mogu otvoriti poglede svih onih koji donose odluke prema no-
vih horizontima, odnosno mogu im pomo}i da sagledaju svu sloènost
procesa razvoja nauke. [ta se sve podrazumeva pod organizacionim
aspektom, najjasnije je formulisao \uro [u{wi}, koji kaè: "Pod or-
ganizacijskim aspektima nau~ne metode podrazumevamo najoptimalnije
organizacione forme nau~nog rada, optimalne forme komunikacije
me|u nau~nicima, optimalne forme za obrazovawe mladog nau~nog ka-
dra, individualnu i kolektivnu produktivnost nau~nika itd."12
Pored toga, kad je re~ o spoqnim uticajima na nau~no saznawe, sa
~ime se metodologija susre}e naro~ito na ovome podru~ju odre|ivawa
strategije razvoja nauke, treba podsetiti i na to da se uticaj dru{tve-
11
Price, D. de Solla, Science since Babylon, Yale University Press, New Haven, 1967, p. 129.
12
[u{wi}, \., Kritika sociolo{ke metode, Gradina, Ni{, 1973, str. 29.
20
ne ideologije i op{tih ciqeva i planova razvoja dru{tva na nau~no is-
traìvawe ispoqava u razli~itom stepenu u raznim vrstama nauka.
U oblasti dru{tvenih nauka taj uticaj je daleko neposredniji negoli u
oblasti prirodnih ili medicinskih nauka, znatno je uo~qiviji u raz-
vojnim nau~nim istraìvawima i u primewenim istraìvawima nego-
li u onim fundamentalnim itd. ‡ Uticaj spoqnih ~inilaca na razvoj
nauke moè biti i pozitivan, ali isto tako moè da bude negativan,
ukoliko uti~e na smawivawe objektivnosti nau~nog istraìvawa ili
ga na silu usmerava u onim pravcima koji nisu u skladu sa unutra{wom
logikom razvoja saznawa u odre|enoj nauci.
Ina~e, uop{te uzev{i, uticaji teorijskih, metodolo{kih i stra-
tegijskih elemenata u nauci uzajamni su i ~esto veoma izukr{tani.
"Nekad postavqawe jednog ciqa i davawe velikih sredstava da bi se
on u odre|enom roku ostvario moè znatno da ubrza razvoj teorijske
misli i metodolo{kog iskustva na odre|enom podru~ju. U drugim pri-
likama neko novo ~isto teorijsko re{ewe predstavqa osnovu za na-
glo pro{irewe ili stvarawe novih oblika primene nau~nih saznawa.
Strategijsko usmeravawe nauke prema tim teorijskim problemima mo-
è, dakle, imati naj{iru posrednu prakti~nu vrednost. Napokon, neka
nova metodolo{ka dostignu}a mogu tako|e da se vrlo pozitivno odraze
i u teorijskim i u primewenim istraìvawima."13
Iz svih ovih razmatrawa moè se zakqu~iti da je metodologija
istovremeno i normativna i kriti~ka nauka, da ona istovremeno kri-
tikuje i konstitui{e nau~no istraìvawe, da jednovremeno kritikuje
i propisuje nau~ne metode. Takav karakter metodologije omogu}uje joj
da se i ona ‡ kao i sama nauka ‡ svestrano razvija.
Metodologija se odnosi samo na teorijsku nauku (a ne i na primewe-
nu i razvojnu), jer samo u woj imamo proces nastajawa novog znawa, za-
mewivawa starog znawa novim. Metodologija prou~ava metode dolaè-
wa do novog znawa, postavqawa hipoteza, ali tako|e i wihovog prove-
ravawa, prihvatawa ili odbacivawa, wihovog smewivawa. Ako se ovaj
aspekt metodologije ima na umu, onda je sasvim razumqivo da poznavawe
metodologije moè da doprinese stvarawu optimalnih uslova (uz ukla-
wawe raznih prepreka i smetwi) za brzi razvoj nau~nog saznawa. Wen
je doprinos i u analizirawu svih elemenata strukture nau~nog istra-
ìvawa, {to moè da doprinese jasnijem i preciznijem izve{tavawu o
postignutim nau~nim rezultatima. Materijal koji leì u osnovi meto-
dolo{kih razmatrawa poti~e iz istorije nauke i konkretne savremene
nau~ne prakse (ali, istorije nauke kao intelektualne istorije, a ne kao
puke istoriografije). U tom smislu vaì Lakato{evo geslo da je meto-
dologija nauke bez istorije nauke prazna, a istorija nauke bez metodo-
logije nauke slepa.*
13
v. Mili}, V., Sociolo{ki metod, str. 30-31.
*
〈O zna~aju istorije nauke za metodologiju v. ~lanak prof. Novakovi}a "Savremena
metodologija i istorija misli o nauci", Filozofska istraìvawa, god. VI, br. 18, 1986,
sv. 3, str. 695-702; pre{tampano u: Filozofija, metod i razvoj nau~nog saznawa...〉
21
FILOZOFIJA NAUKE
Filozofija nauke ima vi{e razli~itih aspekata, s obzirom da mo-

è biti, odnosno da ima vi{e mogu}ih dodirnih ta~aka izme|u filozo-
fije i nauke. Najpre }emo pobliè razjasniti aspekt koji se zapravo
naj~e{}e podrazumeva kada se danas upotrebqava ovaj termin, a to bi
bilo ono zna~ewe ovoga termina koje ga, najgrubqe re~eno, odre|uje kao
posebnu oblast teorije saznawa koja se bavi iskqu~ivo nau~nim sazna-
wem, mada ga ne svodi samo na to. Pri tome, naglasak moè biti na de-
skriptivnom ili na normativnom pristupu saznawu.
Pre svega, treba precizirati odnose filozofije nauke sa najsro-
dnijim filozofskim disciplinama, a to su teorija saznawa, s jedne, i
metodologija nauke, sa druge strane. Ako bismo sada teoriju saznawa
najgrubqe odredili kao filozofsku disciplinu koja ispituje mogu}-
nost, izvore, nastanak, razvoj, prirodu i granice qudskog saznawa u ce-
lini, onda bi, opet vrlo grubo re~eno (u smislu da se teì{te pa`we
upravqa na to, mada se celina problematike time ne iscrpquje), pose-
ban deo teorije saznawa koji se bavi nau~nim saznawem predstavqao
filozofiju nauke.
Ovo treba imati sadrìnski na pameti stoga da nas ne bi zbunile
dosta raznolike navike u vezi sa upotrebom raznih filozofskih ter-
mina koji su u vezi sa predmetom o kojem govorimo. Naime, u razli~i-
tim evropskim filozofskim tradicijama ustalile su se dosta razli~i-
te navike kada je u pitawu upotreba mnogih, ponekad i kqu~nih termi-
na, ali ovde }emo dati samo nekoliko napomena.
Naime, u nema~koj filozofskoj tradiciji pravi se razlika izme|u
teorije saznawa (Erkenntnistheorie), filozofije ili metodologije nauke
(Wissenschaftslehre) i metodologije kao dêla logike (Methodenlehre). Da-
kle, filozofija nauke se ne razlikuje od metodologije nauke, ali po-
stoji i ona metodologija koja je deo logike.
U francuskoj filozofskoj tradiciji postoji razlika izme|u teo-
rije saznawa (Théorie de la conaissance), filozofije nauke (Philosophie
des sciences) i metodologije (Méthodologie) kao dêla logike, ali posebno
i u smislu metodologije nauke. Metodologija nauke je ovde shva}ena kao
odvojena od filozofije nauke, ali unekoliko i kao deo logike.
U engleskoj filozofskoj tradiciji postoji razlika izme|u teorije
saznawa (theory of knowledge), filozofije nauke (philosophy of
22
science) i metodologije (methodology) u smislu metodologije nauke.
Prema tome, filozofija nauke naj~e{}e ukqu~uje i metodologiju nau-
ke.
Kada se pa`qivije pogledaju ovi nazivi, nema velike zbrke, osim u
pogledu poimawa metodologije, koje je razli~ito, i {to onda kod Ne-
maca ukqu~uje odre|eno izjedna~avawe izme|u filozofije i metodolo-
gije nauke. Najve}a zbrka nastaje kada je u pitawu upotreba internacio-
nalnih termina gnoseologija (gnwsiς ‡ saznawe) i epistemologija (™pi-
st»mh ‡ znawe), po{to se tu ne obaziru svi na etimolo{ko
zna~ewe ovih re~i. Nemci prakti~no ne upotrebqavaju re~
"gnoseologija", a pod epistemologijom podrazumevaju i filozofiju i
metodologiju nauke. Francuzi pod gnoseologijom podrazumevaju
op{tu teoriju saznawa, a pod epistemologijom filozofiju nauke.
Englezi, me|utim, pod gnoseologijom podrazumevaju sistematsku
analizu pojmova kojima tuma~imo svet (i ontolo{ke vrednosti ~ina
saznawa), a pod epistemologijom op{tu teoriju saznawa.
No, ako smo shvatili razliku izme|u teorije saznawa uop{te i fi-
lozofije nauke, s tim {to tu o~igledno mora dolaziti do delimi~nog
preklapawa sadràja, sada treba da se pozabavimo jo{ va`nijim i deli-
katnijim odnosom ili razlikovawem, onim izme|u filozofije nauke i
metodologije nauke. Naime, ako smo imali dobre razloge da izdvojimo
metodologiju iz logike (mada, videli smo, u nekim filozofskim tradi-
cijama odvajawe metodologije od logike jo{ nije izvr{eno, ili bar ne
u potpunosti), imamo li mogu}nosti i dobrih razloga da odvajamo fi-
lozofiju nauke od metodologije nauke, koje jasno i eksplicitno ne raz-
grani~avaju ni nema~ka ni engleska jezi~ka tradicija? Na anglo-ameri-
~kom jezi~kom podru~ju naj~e{}e se preferira termin "filozofija
nauke", pa se termin "metodologija nauke" postepeno gubi iz upotrebe.
Osnovna razlika izme|u metodologije i filozofije nauke bila bi
u tome {to se metodologija nauke bavi kriti~kim ispitivawem nau~-
nog saznawa (metodâ dolaèwa do nau~nih teorija, wihovog proverava-
wa i opravdavawa), ali ne samo metoda ve} i osnovnih logi~kih i teo-
rijskosaznajnih pojmova koje nauka koristi (problemi, ~iwenice, obja-
{wewe, predvi|awe, uzro~nost, zakonitost, hipoteza i teorija, model,
sistem), kao i onoga {to spada u tehni~ke postupke kojima se nauka slu-
ì (posmatrawe, eksperiment, merewe, intervju i anketa, statisti~ke
metode itd). Filozofija nauke, me|utim, teì{te interesovawa sta-
vqa na kriti~ku diskusiju razli~itih op{tefilozofskih usmerewa
koja se javqaju u prilazu ciqevima nau~nog saznawa (konvenciona-
lizam ili instrumentalizam, esencijalizam ili kriti~ki esencijali-
zam), zatim u odre|ivawu osnovnog teorijskosaznajnog pristupa (empi-
rizam, racionalizam, kriti~ki racionalizam i iracionalizam), ili
pak u prilazu metodi nau~nog saznawa, subjektivisti~kom ili objekti-
23
visti~kom (aksiomatsko-deduktivni, fenomenolo{ki, semanti~ki,
hipoteti~ko-deduktivni ‡ induktivisti~ki ili antiinduktivisti~ki,
ili istorijsko-dijalekti~ki pristup, koji insistira na saglédawu or-
ganskih celina i unutra{wih zakonitosti wihovog nastajawa). ‡ Sem
toga, za razliku od metodologije, filozofija nauke ulazi u neke speci-
fi~ne filozofske probleme nau~nog saznawa (kojima se metodologija
po pravilu ne bavi), kao {to su, na primer, problem empirijske osnove
nau~nog saznawa, problem nau~ne objektivnosti, problem jednostavno-
sti nau~nog saznawa, problem razgrani~avawa nau~nog od drugih vrsta
znawa, problem filozofskih i vrednosnih pretpostavki nauke, pro-
blem odnosa nauke prema vrednostima, problem nastanka i razvoja na-
u~nog saznawa u celini, kao i razli~iti filozofski problemi pojedi-
nih nauka.
Ovde je svakako na mestu i jedna istorijska napomena: filozofija
nauke kao nova filozofska disciplina nastala je na Zapadu po~etkom
ovog veka, a od tridesetih godina naglo je izbila u prvi plan filozof-
skog interesovawa pre svega u Velikoj Britaniji i u Sjediwenim Ame-
ri~kim Dràvama. Naravno, ne treba pomisliti da se o problemima
kojima se sada bavi filozofija nauke nije raspravqalo me|u filozo-
fima i pre toga, u drugim {irim ili uìm okvirima, po~ev{i od Ari-
stotela, preko Galileja, Wutna, Loka i Hjuma do Kanta i ve}eg broja fi-
lozofa i nau~nika XIX veka (Xon Her{el, Vilijam Hjuel, Xon Stjuart
Mil, Ogist Kont, Ernst Mah, ârls Sanders Pers, Anri Poenkare).
U stvari, kao {to znamo, sve do dana{wih vremena bilo je sasvim
prirodno posmatrati filozofiju i nauke kao jednu jedinstvenu i nede-
qivu celinu. Kroz ~itav taj period pojedine nauke su nastajale i razvi-
jale se u krilu filozofije, da bi tek u XIX veku stekle relativnu sa-
mostalnost. Tada je tek stvoren termin "nau~nik", po{to ga pre toga
nije bilo, a svi koji su se bavili naukom nazivali su se filozofima.
Na po~etku uspona modernih prirodnih nauka bilo je sasvim normalno
da se qudi koje bismo danas zvali nau~nicima u svojim raspravama bave
i filozofskim pitawima, kao i da se "~isti filozofi" zaokupqaju
problemima nau~nog saznawa i raspravqaju o metodama koje bi bile
najpogodnije za ono {to se danas naziva nau~nim istraìvawima.
Naime, i nauka je, kao jedan logi~ki ure|en sistem obja{wewa poja-
va u jednoj oblasti iskustva koji putem kriti~kog teorijskog i prak-
ti~nog proveravawa teì objektivnoj istinitosti, dobila puni zamah
i {irinu razvoja tek u drugoj polovini XIX i po~etkom na{ega veka.
Nauka se sve vi{e upojediwavala i bar naizgled, ili makar povr{-
no gledaju}i, sasvim se oslobodila ispod okriqa filozofije, kako u
pogledu smera, tako isto i u pogledu metoda svojih istraìvawa. No, da
to nije ba{ tako, ispoqava se najo~iglednije u razdobqima krupnijih
preokreta i uzbu|ewa u nauci. Naime, i najrazvijenije nauke dolaze u ta-
24
kav poloàj da im je ‡ u svrhe obezbe|ivawa sopstvenog daqeg napretka
‡ neophodno da zalaze u razmatrawa filozofske prirode. Tako su, na
primer, neka najrevolucionarnija otkri}a fizike na{eg vremena, kao
{to su teorija relativnosti i kvantna mehanika, dovele ovu nauku u
takve pojmovne te{ko}e iz kojih jo{ nije uspela da se izbavi; isto ta-
ko, za dru{tvene nauke na{ega doba moè se re}i da preìvqavaju te-
{ku metodolo{ku krizu.
Izgleda, zna~i, da u onim odsudnim trenucima ‡ kada su na izmaku
mogu}nosti razvoja jedne nauke u okvirima postoje}eg sistema osnovnih
metafizi~kih pretpostavki o stvarnosti ili vaè}ih metodolo{kih
postupaka ‡ tada i nau~nici postaju posebno zainteresovani za filo-
zofske probleme i obi~no se tada, u toj diskusiji na filozofskom ni-
vou, otvaraju nove perspektive za razvoj doti~ne nauke.
U tom smislu i Fridrih Vajsman (jedan od mla|ih ~lanova Be~koga
kruga i poklonik Vitgen{tajna), na primer, pi{e: "Kad god nauka do|e
do kriti~nog stupwa na kojem fundamentalni pojmovi postaju neizve-
sni i radi se na wihovom re{avawu, izbijaju sporovi ~udne vrste. Sama
~iwenica da u wima, bez obzira na razlike u temperamentu, pogledima
itd. u~estvuju vode}i nau~nici, ose}aju}i se pozvanim da tako ~ine,
trebalo bi da nas navede na razmi{qawe. A ono {to protagonisti u
ovim sporovima otvoreno ili pre}utno poku{avaju da u~ine, jeste da
svoje kolege nau~nike privuku svome sopstvenom na~inu mi{qewa; i u
onom stepenu u kojem wihovi argumenti predstavqaju poku{aje izmene
~itavog intelektualnog stava, oni poprimaju filozofski karakter..."1
Prema tome, o~igledno je da se u trenucima koje spomiwe Vajsman
vr{i odre|eno objediwavawe nau~nih i filozofskih interesa i inte-
resovawa, i u takvim periodima filozofija moè da odigra zna~ajnu
ulogu i da pomogne nauci, da deluje podsticajno na nauku da se usmerava
na nove i plodne pravce istraìvawa. [tavi{e, moglo bi se re}i i to
da savremeni brzi razvoj kako prirodnih, tako i dru{tvenih nauka da-
nas name}e ve} i potrebu uspostavqawa nove i stalne ~vrste veze izme-
|u nauke i filozofije, koja se moè ostvariti kroz negovawe i produ-
bqivawe istraìvawa na podru~ju filozofije nauke.
Ne treba, naravno, pomisliti da nema nikakvih argumenata koji su
isticani ili se mogu ista}i protiv zasnivawa filozofije nauke kao
posebne discipline. Ne}e biti lo{e da ukratko nabrojimo osnovne ar-
gumente za i protiv filozofije nauke. Neke od wih je dosta dobro uo-
~io i britanski matemati~ar i filozof nauke Vitrou.
1
Waismann, F., "How I See Philosophy", in: Contemporary British Philosophy, III Series, London,
1956, p. 486. 〈u prevodu na srpski u zborniku Svest i saznawe , (prir.) Aleksandar
Pavkovi}, Beograd, Nolit, 1980, str. 129.〉
25
S obzirom na svoju specifi~nu teìnu, tj. na teorijsku utemeqe-
nost, argumenti protiv filozofije nauke mogli bi da budu navedeni
slede}im redom:
(1) Jedan od naj~e{}ih ali i najslabijih prigovora koji se upu}uju
na ra~un filozofije nauke jeste opaska da ova oblast privla~i one ko-
ji su intelektualno nedozreli.
Ovaj prigovor nije tako te{ko pobiti, jer bi, pre svega, onda ista
zamerka mogla da se uputi i drugim grani~nim oblastima ili interdis-
ciplinarnim studijama, kao da je, daleko bilo, takav karakter disci-
pline predodre|en za intelektualno nedozrele; naprotiv! Sem toga,
bilo bi zaista neumesno omalovaàvati prou~avawe nekoga predmeta
zbog toga {to neki pojedinci me|u onima koji se bave tim istraìva-
wem mogu da se kvalifikuju kao nepodobne li~nosti, po{to toga pri-
govora ne bi bile po{te|ene, naravno, ni druge, pa ni "~iste" disci-
pline.
(2) Dosta ~esto se, isto tako, smatra da je tempo razvitka pojedinih
nauka danas ve} tako dinami~an da nau~nici na{ega doba, za razliku od
svojih kolega iz XIX ili mo`da jo{ i sa po~etka ovoga veka, ne mogu
sebi dozvoliti taj "luksuz" da se odvajaju od specifi~nih pitawa svoje
najuè oblasti kako bi svoju pa`wu upravili na neka {ira. Kao {to
prime}uje Vitrou, mladim i briqantnim nau~nicima ‡ u ime wihovih
sopstvenih karijera ‡ sve vi{e se savetuje da usredsrede pa`wu na uske
oblasti; u posledwe vreme tu se vi{e ne poziva samo na li~ne ambicije,
ve} se javqa i pritisak koji izaziva me|unarodno suparni{tvo, koje
sve vi{e i vi{e uzima oblik tehnolo{kog takmi~ewa (pri ~emu se gu-
bi iz vida gde leè osnove moderne tehnologije).
Ovde je posredi jedna veoma jednostrana, prakticisti~ko-tehnolo-
{ka koncepcija nauke, koja teì jedino {to brèm i efikasnijem is-
kori{}avawu svih prakti~nih mogu}nosti koje pruàju pojedini teo-
rijski dometi u nauci, a sasvim se zanemaruje istinsko nau~no stva-
rala{tvo, koje ide za tim da se teorijski dometi neprekidno prevazi-
laze, a kojega nema i nikad nije bilo bez odre|enih {irih uvida i po-
gleda. Nau~nici-tehnolozi ‡ za razliku od nau~nika-stvaralaca ‡ zai-
sta ne moraju imati nikakve naro~ite "koristi" od filozofije nauke.
(3) Ponekad se ~uje i prigovor da filozofija nauke, zalaze}i na od-
re|eni na~in i u izvesnom stepenu u problematiku metodologije nauke,
zapravo samo komplikuje i ~ini neodre|enim ono {to je ina~e u nau~-
noj praksi jasno i {to se sámo od sebe usavr{ava u procesu konkretnog
nau~nog istraìvawa. ‡ I doista, u nekim trenucima to moè izgleda-
ti tako: dok je u jednoj nauci sve "jasno" i dok je u pitawu samo wena
prakti~na primena, dotle joj nisu potrebne ni metodologija ni filo-
zofija nauke. No, kada stvari postanu nejasne, kada se nau~ne hipoteze
ili teorije sukobe sa odre|enim te{ko}ama, kada treba stvarati nove
26
hipoteze, kada vaqa mewati nau~nu viziju sveta, nauka nema drugog
oslonca osim filozofije. Ni metodologija ni filozofija nauke, razu-
me se, nemaju pretenzija da sa pozicija nekakve "kraqice nauka" zapo-
vedaju naukama {ta treba da ~ine, da ih nadziru i ure|uju, ve} jedino da
eventualnom racionalnom rekonstrukcijom nau~nih postupaka i razma-
trawem teorijskosaznajnih problema u nauci nau~nicima olak{aju rad
i filozofskim vizijama podstaknu wihovo stvarala{tvo.
(4) Sa filozofske ta~ke gledi{ta, ponekad se jo{ prebacuje i to
da nema jasne granice izme|u teorije saznawa i filozofije nauke; pri
tom se posebno ukazuje na ~iwenicu da se znatan deo rasprava i analiza
u filozofiji nauke usredsre|uje na primere koji pre pripadaju ili
svakodnevnom ìvotu ili najprostijim nau~nim istraìvawima, a ne
jednoj razvijenoj teorijskoj nauci.
Ova zamerka ima osnove utoliko {to izme|u teorije saznawa i fi-
lozofije nauke postoji delimi~no podudarawe. Naime, u filozofiji
nauke zaista se raspravqa o nekim pitawima koja su teorijskosaznajne
prirode; me|utim, o mnogim osnovnim pitawima op{te teorije saznawa
u filozofiji nauke se ne raspravqa, kao {to i mnoga pitawa koja spa-
daju u domen filozofije nauke ne spadaju i u oblast teorije saznawa. ‡
U filozofiji nauke moèmo nai}i i na upravqawe na najjednostavnije
primere, naj~e{}e tamo gde oni treba da posluè prosto kao brza i
jasna ilustracija za neko teorijsko tvr|ewe. Nikako, me|utim, ne bi
bilo ta~no tvrditi da filozofija nauke nije ulazila i da ne ulazi u
pomne analize najsloènijih i najzamr{enijih problema savremene na-
uke.
No, da vidimo razloge u prilog negovawu filozofije nauke kao po-
sebne discipline:
(1) Nau~nike-prakti~are, kao {to prime}uje Vitrou, moè pomalo
i iznenaditi ~iwenica da sami, svesno ili nesvesno, uvek poseduju i od-
re|ene filozofske pretpostavke, pa ~ak i odre|enu implicitnu filo-
zofiju nauke. Stvar je u tome {to ni onaj nau~nik koji hotimi~no zane-
maruje filozofiju ne razmi{qa u mentalnom vakuumu; naprotiv, po-
stoje svi uslovi da takav nau~nik, ako na to ne obrati pa`wu, postane,
kako bi Vajthed formulisao, "`rtva slu~ajnih filozofskih predrasu-
da primqenih od vaspita~ice, u~iteqa ili teku}eg na~ina izraàva-
wa".
(2) Najboqa dela iz filozofije nauke od trajnijeg su interesa ne-
goli ~isto nau~ni spisi. Filozofska dela Poenkarea, na primer, jo{
se mnogo ~itaju, dok to nije slu~aj sa wegovim matemati~kim spisima;
{tavi{e, svi su izgledi da }e ova razlika vremenom biti jo{ nagla{e-
nija. Bez obzira na to {to su mnogi skloni da ironi~no primete kako
filozofi nauke mogu da se ozna~e kao qudi koji se prepiru dok drugi
27
grade i stvaraju, sigurno je da o svakome od wih moèmo re}i ono {to
se britanski kwièvnik Hilari Belon nadao da }e biti re~eno o wemu
kad umre: "Wegovi su gresi jarko crveni, ali se wegove kwige ~itaju".
(3) Pored toga {to filozofija nauke, razumqivo, kao i ma koja
druga disciplina, ima pravo da bude izu~avana radi sebe same od strane
onih koji èle da se u woj specijalizuju, prou~avawe filozofije nauke
moè biti mo}na protivteà u odnosu (a) na tendenciju da se nauka od
vizije sveta pretvori u slepi automatizovani instrument, (b) na jaku
te`wu koja se pokazuje u savremenoj nauci u pravcu sve ve}e nepoèqne
specijalizacije, ili najzad, (v) na gubqewe (filozofskog) razumevawa
za dubqi op{te~ove~anski ili humanisti~ki smisao nau~nog znawa.
Filozofija nauke se, dakle, bori protiv tri najopasnije tendenci-
je koje se ispoqavaju u sada{wem razvoju nauke. Ona se bori (a) protiv
toga da se iz nauke potisne ili sasvim iskqu~i autenti~no stvarala-
{tvo i da zavlada wena ~isto tehnolo{ka primena; odnosno, da nau~na
tragawa izgube skoro svaki pe~at individualnosti (nau~ni radnici se
podre|uju timskim istraìva~kim programima), a nauka se od hodo-
~a{}a pretvara u obi~nu hajku za plenom, za neposrednom kori{}u.
Filozofija nauke se (b) suprotstavqa i samim svojim postojawem une-
koliko neutralizuje sna`ne tendencije odlaèwa u krajnost u pogledu
cepawa nauke; svesna neizbe`nosti odre|enog stepena specijalizacije,
ona istovremeno teì stvarawu sinteze, procesa ukr{tawa tokova i
uzajamnog oplo|avawa izme|u razli~itih nauka. Najzad, filozofija na-
uke se opire (v) nedostatku ose}awa za fundamentalni doprinos koji
nauka moè da u~ini za zadovoqavawe na{ih zajedni~kih qudskih po-
treba; sve rasprostrawenijem zaboravu da se upitamo kuda nas vodi i
kakav smisao ima kori{}ewe izvesnih nau~nih dostignu}a, {to sve, na-
ravno, moè da dovede i do tragi~nih posledica; ~esto i dru{tvo po-
stavqa pred nau~nike takve zadatke i takve vremenske rokove u kojima
najboqe uspevaju najve{tiji i gde ve}ina nema vremena i mogu}nosti da
izraste u qude od razumevawa, tako da dolazi do masovne proizvodwe
pseudonauke, a upravqawe civilizacijom sve vi{e prelazi u ruke onih
u ~ijim mozgovima ima sve mawe i mawe razumevawa za pokreta~ku sna-
gu koju treba da kontroli{u.
(4) Najzad, za nau~nika-stvaraoca, za wegov efikasan i odgovoran
rad, veoma je va`no svesno negovawe kriti~kih standarda, svesno razvi-
jawe kriti~kih i samokriti~kih sposobnosti, {to se tako|e u dobroj
meri moè posti}i bavqewem filozofijom nauke, o ~emu mogu da po-
svedo~e brojni primeri iz istorije nauke. ‡ Tako na primer, jedinstve-
ni karakter nauke i wen tempo razvoja u zapadnoj civilizaciji ‡ za raz-
liku od stawa na istoku ‡ izgleda da su najuè povezani sa kasnosre-
dwovekovnom i renesansnom kritikom Aristotela (za razliku od neod-
28
merenog uzdizawa i dogmatizovawa tradicionalnih u~ewa), {to, narav-
no, dugujemo qudima koji nisu bili samo nau~nici i tehnolozi, ve} i
filozofi nauke.
* * *
Ova argumentacija za i protiv filozofije nauke mislim da je bar

unekoliko doprinela daqem razja{wewu i sticawu pravilnije pred-
stave o tome {ta je to filozofija nauke, kakve su wene funkcije i per-
spektive.
Radi potpunosti informacije i daqeg razja{wewa statusa filozo-
fije nauke, mislim da je od posebnog zna~aja ukazivawe na jo{ jedan
aspekt koji je izbio u prvi plan tek pre dve-tri decenije. Re~ je o uskoj
povezanosti izme|u filozofije nauke i istorije nauke. Parafrazira-
ju}i Kanta, mogli bismo zajedno s Lakato{em re}i da filozofija nau-
ke moè ostati prazna ukoliko nema u vidu istoriju nauke, i to kao in-
telektualnu istoriju smewivawa nau~nih teorija, kao istoriju razvoja
qudskog nau~nog znawa; sa druge strane, istorija nauke moè ostati
slepa ukoliko u svoj pristup istoriji toga saznawa ne ukqu~i filozo-
fiju nauke.
* * *
I najzad, jo{ nekoliko napomena u vezi sa tim da pored osnovnog

zna~ewa filozofije nauke u smislu discipline koja je najblià teori-
ji saznawa, postoji i jedno drugo veoma {iroko zna~ewe ovoga termina.
Re~ je o tome da je, s obzirom na sloèni karakter i raznolikost same
filozofije, mogu}an ve}i broj ta~aka na kojima se filozofija i nauka
susre}u.
Nabroja}emo samo neka osnovna filozofska razmatrawa koja spa-
daju pod to {iroko zna~ewe filozofije nauke: to je metodologija nau-
ke, semanti~ka analiza nauke, filozofija prirode s obzirom na svoj
uticaj na nau~no saznawe, ontologija nauke, etika nauke (koja se zapra-
vo odnosi na pona{awe nau~nika) ili istraìvawe vrednosne strane
nau~nog saznawa... Neka od ovih razmatrawa se mogu na}i u savremenoj
literaturi kako na Zapadu tako i na Istoku, posebno kada je re~ o me-
todologiji nauke ili semanti~koj analizi nauke, znatno mawe razma-
trawa koja se ti~u ontologije ili etike nauke, a najmawe ona koja se od-
nose na vrednosnu problematiku nau~nog saznawa, mada bi npr. marksi-
sti trebalo da budu naro~ito zainteresovani za ovaj posledwi aspekt.
29
NAUKA I FILOZOFIJA
Nauka i filozofija, ili preciznije, definisawe odnosa nauke i

filozofije, tj. nau~nog i filozofskog saznawa, svakako je jedna od
sredi{wih tema dana{we filozofije. Neke savremene {kole mi{qe-
wa eksplicitno obra|uju ovu problematiku, dok druge, ~iji su pa`wa i
interesovawe usmereni na sasvim drugu vrstu istraìvawa (npr.
egzistencijalisti~ka filozofija, jezi~koanaliti~ki pravac itd), uvek
na izvestan na~in zauzimaju, ili se iz wih moè posredno zakqu~iti
neko gledi{te o ovom pitawu.
Prema tome, veza izme|u nauke i filozofije oduvek je postojala,
kao {to postoji i danas, ali se priroda toga odnosa ili te veze razvija-
la i mewala tokom istorijskog razvoja qudske misli. Mi }emo se u raz-
matrawu ove teme posebno pozabaviti kako pitawem razvoja ovog odnosa
(odnosno nekim kqu~nim shvatawima nauke i wenog odnosa prema fi-
lozofiji), tako i nekim osnovnim razlikama u gledawu na prirodu re-
lacijâ izme|u nauke i filozofije u savremenom filozofskom mi{qewu.
Ali, pre nego {to izloìmo neke kqu~ne zamisli nauke i filo-
zofije koje nalazimo kod najeminentnijih filozofa od anti~kih vre-
mena do dana{weg dana, nave{}emo osnovne odlike razvoja ovog odnosa
od prvih po~etaka razvoja nauke i filozofije do danas.
Oba ova termina se javqaju jo{ u anti~koj filozofiji (gr~ki: ™pi-
st»mh i filosof…a), ali se zna~ewe tih termina osetno mewalo, {to je,
razume se, bilo u najuòj vezi sa promenom gledi{ta o odnosu onoga
{to se nazivalo naukom prema onome {to se nazivalo filozofijom.
No, isto tako je va`no uo~iti da je bitno razlikovawe izme|u nauke, s
jedne, i filozofije, sa druge strane ‡ koje se danas podrazumeva, bez ob-
zira u kojoj meri se ima prava predstava o nauci i o filozofiji, odno-
sno o wihovoj vezi ‡ nastalo tek sa razvojem modernih prirodnih nauka
od XVII veka, kada je teì{te interesovawa za razvoj qudskog saznawa
uop{te pre{lo sa zadovoqavawa qudske radoznalosti (ciq ‡ teorij-
sko saznawe) na zadovoqavawe qudskih prakti~nih potreba (ciq ‡
prakti~no primenqivo saznawe, koje }e ja~ati ~ovekovo ovladavawe
prirodnim silama). Prakti~ni izumi su pravqeni zavisno od teorij-
skog razvoja nekih qudskih saznawa koja bismo danas ubrojali u nauku.
Drugim re~ima, nauka i filozofija su dugo vremena napredovale u
izvesnom jedinstvu, ili, kako to neki kaù, "nauke su se razvijale u
krilu filozofije", sve dok nije do{lo do pomenutog preokreta u shva-
30
tawu ciqa razvoja nau~nog saznawa. Tada je do{lo i do nagloga uspona
postoje}ih i stvarawa novih nauka i do onoga {to se obi~no naziva
"osamostaqivawe nauka u odnosu na filozofiju". No, i oni koji su se
posvetili razvoju nau~nog saznawa u ovome smislu dugo su nastavili da
se nazivaju "filozofima", a svoje nauke "filozofijom" (Wutnova me-
hanika je izloèna u wegovom delu koje nosi naslov "Matemati~ki
principi prirodne filozofije"). Do danas prisutno odvajawe nau~nog
i filozofskog saznawa nastalo je tokom XIX veka.
Iz ovih nekoliko uvodnih napomena mogu}no je, me|utim, primeti-
ti i ne{to mnogo va`nije i interesantnije, da se ta veza razvija od stawa
potpunog identiteta do stawa relativno jasnog razlikovawa, {to opet
ukazuje da je priroda tih veza sve mawe ~vrsta ‡ mada se i danas moè
tvrditi da su dodiri izme|u nauke i filozofije mnogostruki i zna~ajni.
* * *
Za stanovi{te anti~ke gr~ke filozofije posebno je karakteri-
sti~no i pou~no razmotriti stanovi{te Aristotela. Ne samo zato {to
je ono nastalo na odre|enom vrhuncu razvoja tada{we nauke i filo-
zofije, ve} i zbog izvanredno velikog i zna~ajnog uticaja Aristotelo-
ve sinteze znawa svoga vremena na gledi{ta mnogih filozofa o tim
pitawima sve do dana{weg dana.
Aristotel razlikuje tri na~ina ìvota, od kojih se prvi, kontem-
placija, zasniva na umu kao najvi{oj i najvrednijoj qudskoj mo}i, dok
drugi, usmeren prema zajednici, predstavqa onaj deo ~ovekovog ìvota
kroz koji on ispoqava svoju moralnu i politi~ku stranu; ali i taj na-
~in ìvota po~iva na ~ovekovoj duhovnoj delatnosti i vezan je za wu.
No, dok je u slu~aju kontemplacije re~ o teorijskoj duhovnoj delatno-
sti, u ovome drugom je re~ o prakti~noj. Znawe, koje se temeqi na ~i-
stom posmatrawu, razlikuje se od prakti~ne mudrosti po tome {to je
povezano sa dokazivawem. Prema tome, znawe u smislu "shvatawe onoga
{to je op{te i {to je nu`no" pruàju samo teorijske nauke ‡ fizika,
matematika i prva filozofija (teologija).
Kod Aristotela je, dakle, filozofija bila samo jedna od nauka, a
nazivao ju je "prva filozofija" u tome smislu {to je smatrao da wen
predmet ima logi~ki prioritet u odnosu na predmete svih drugih nauka
(sve druge nauke pretpostavqaju postojawe odre|enih prvih principa),
mada po redu prou~avawa dolazi posledwa. ‡ Naravno, kada kao predmet
prve filozofije defini{e "stvarnost kao stvarnost", ili "sopstvenu
prirodu stvarnosti", "uzete u neograni~enom smislu", koja ima "izve-
sne posebne bitne osobine", Aristotel onda pravi razliku izme|u fi-
lozofije i "nauka koje se zovu posebne", po{to "nijedna od tih nauka ne
posmatra uop{te stvarnost, nego, isecaju}i izvestan deo stvarnosti,
one prou~avaju bitnu osobinu samo toga dela".1
1
v. Metafizika, Beograd, Kultura, str. 68. i 138. (Ina~e, u ovom prevodu Aristote-
lovog dela gr~ka re~ Ôn, ~ije je osnovno zna~ewe "bi}e", prevodi se kao "stvarnost", pa
ova odre|ewa treba tuma~iti imaju}i to na umu.)
31
* * *
Druga kqu~na zamisao nauke, pa onda i odnosa nauke i filozofije,
vezana je za ime jednoga od osniva~a moderne filozofije i metode
moderne nauke Fransisa Bekona. Nauka je tokom sredwovekovnog peri-
oda uglavnom stagnirala, hri{}anske crkvene dogme su priznavale sa-
mo aristotelovska nau~na u~ewa, a ~itava sredwovekovna sholasti~ka
filozofija (koja je razra|ivala i dokazivala hri{}anska religiozna
shvatawa) zasnivala se na Aristotelovom logi~kom u~ewu, izloènom
u wegovom poznatom delu Organon.
Po~eci razvoja moderne nauke i novi na~ini proizvodwe ve} su
prakti~no doveli u pitawe svo|ewe nau~nog znawa iskqu~ivo na oì-
vqavawe one mudrosti koju su dostigli gr~ki mislioci. No, trebalo je
izvr{iti i temeqan teorijski kriti~ki obra~un sa Aristotelovim
shvatawima i wihovim sredwovekovnim varijantama, a pre svega wego-
vim shvatawem nauke i nau~ne metode.
Da bi ra{~istio teren za svoju veliku obnovu nauka, Bekon se bo-
rio protiv raznih vrsta idola, koji po wegovom mi{qewu predstavqa-
ju glavnu zapreku na putu osamostaqivawa nauke i wenog upravqawa
prema onome {to je istinski korisno i vredno za qude. Posle ovoga
ra{~i{}avawa terena dolazi izgradwa metode savr{enije upotrebe
qudskog uma, s obzirom da se samo tako moè izvr{iti obnova nauka,
jedino tako se nauka moè u~initi delotvornom. Prava nauka, koja tre-
ba da je usmerena na istraìvawa {to "ne ispu{taju prirodu iz ruku",
treba da se oslawa na pravu metodu, na novu logiku koju je Bekon razvio
u Novom organonu, nasuprot staroj Aristotelovoj logici, izloènoj u
Organonu, koja je osmi{qena kao ve{tina raspravqawa ili teorijskog
dokazivawa.2
On se isto tako suprotstavqa dotada{woj "prvoj filozofiji", za
koju kaè da predstavqa "impresivno ali besmisleno kombinovawe pri-
rodne teologije i razli~itih delova logike; zatim, onoga dela priro-
dne filozofije koji se bavi principima sa onim drugim delom koji se
bavi du{om ili duhom ‡ sve to ~udno pome{ano i zbrkano; kada se boqe
pogleda, to mi pre li~i na poharu drugih nauka, unapre|enu i uzvi{enu
do izvesne visine poloàja, negoli na ne{to solidno i po sebi ~vrsto".3
Prva filozofija je za Bekona zapravo najvi{a nauka, nauka najvi-
{e op{tosti, koja je onda glavni i zajedni~ki put ili "zajedni~ki ro-
diteq" od kojeg poti~u posebni putevi boànske, prirodne i qudske
filozofije. Za nauku je najzna~ajnija, razume se, prirodna filozofija,
~ija se osnova nalazi u prirodnoj istoriji i koja kao metafizika pro-
u~ava formalne i finalne uzroke stvari koji su utvr|eni i konstant-
2
[ire o Bekonovim shvatawima v. u drugom delu ove kwige, u odeqku posve}enom ovom
misliocu.
3
The Advancement of Learning, London, 1934, p. 86.
32
ni, tj. ono {to je iz materije apstrahovano i u~vr{}eno, ono {to u pri-
rodi pretpostavqa i um, razum i platformu.4
Prema tome, za razliku od Aristotela, kod koga je filozofija re-
lativno nezavisna od nauke, kod Bekona vlada potpuna zavisnost filo-
zofije od nauke.
Najzad, kada je re~ o odnosu nauke i filozofije, u najkra}em moè
se re}i da Bekon ne odbacuje ulogu uma, razuma i najvi{eg stupwa op{to-
sti, smatraju}i da bi to zaustavilo i u~inilo kraj svakome napretku.
"Jer", kako isti~e britanski filozof, "nikakvo veliko otkri}e ne
moè da se u~ini na jednoj ravni ili nivou: niti je mogu}no otkriti
udaqenije i dubqe delove bilo koje nauke ako se zadrìte samo na ni-
vou te iste nauke, a ne popnete se do vi{e nauke."5
* * *
U daqem pra}ewu nekih osnovnih kretawa u shvatawima nauke, fi-

lozofije, kao i wihovog uzajamnog odnosa, ocrta}emo osnovne konture
kretawa ove misli i spomenuti gledi{ta jo{ nekoliko najzna~ajnijih
mislilaca.
U pogledu koncepcije nauke i nau~nog saznawa, posle Bekona pa do
najnovijih vremena nauci i nau~nom saznawu se prilazilo, odnosno, po-
ku{avalo se na razli~ite na~ine da se zasnuje i opravda nau~no znawe
kao da je to nu`no, pouzdano i nepromenqivo saznawe kojega iz dana u
dan ima sve vi{e, koje se razvija jednostavnim procesom akumulacije.
U pogledu filozofije, me|utim, nije bilo ni~ega {to bi bilo i
blizu takvog jedinstva ‡ zamisli filozofije bile su sve divergentni-
je, pa su takva onda, naravno, morala biti i gledi{ta o odnosu filo-
zofije i nauke.
Op{tu uverenost u sigurnost ili pouzdanost nau~nog saznawa
ozbiqno je doveo u pitawe Dejvid Hjum svojom kritikom uzro~nosti.6
Pokazuju}i kako razum nije u stawu da odre|eni sled doga|aja shvati
kao nuàn, Hjum isti~e da na{e "ose}awe" ili "ma{ta" to mogu u~ini-
ti polaze}i od osnove koju nam pruàju "obi~aj i navika".7
Ovakvo Hjumovo re{ewe ‡ psihologisti~ko, pa onda i subjektivi-
sti~ko ‡ nije moglo da zadovoqi nau~no saznawe i wegove teoreti~are,
pa su predlagana razli~ita re{ewa ovoga problema koji je nazvan "Hju-
mov problem". Prva zna~ajna reakcija i zna~ajno re{ewe potekli su od
osniva~a nema~ke klasi~ne filozofije Imanuela Kanta.
4
v. Ibid., p. 93.
5
Ibid., pp. 32-33.
6
Detaqnije o ovoj kritici v. u posebnom odeqku o Hjumu.
7
v. Istraìvawe o qudskom razumu, Zagreb, "Naprijed", 1964, str. 179.
33
Sistemska organizacija znawa se u Kanta javqa kao jedno od osnov-
nih obele`ja nauke, a to je Hjum sasvim izgubio iz vida, budu}i da je svu
pa`wu poklonio problemu mogu}nosti induktivnog uop{tavawa. Kod
Kanta je re~ o novom shvatawu saznajnog subjekta, s obzirom da je sigur-
no previ{e pojednostavqeno pretpostaviti da su saznawa samo pona-
vqawa koja se putem navike registruju u subjektu kao zakoni; u wegovoj
koncepciji subjekt dobija i aktivnu ulogu u tom smislu {to wegov ra-
zum pruà odre|enu sistemsko-strukturnu organizaciju, u koju se ta is-
kustvena sirovina uklapa. Ovo Kantovo re{ewe je nazvano aprioristi-
~kim.*
Dosledno razvijaju}i aprioristi~ko stanovi{te u poku{aju spasa-
vawa izvesnosti nau~nog saznawa po svaku cenu, Kant je, naravno, oti-
{ao u krajnost, ali je istovremeno ukazao i na to da je istinska pri-
rodna nauka nezamisliva bez metafizi~kih pretpostavki o prirodi.
Filozofiju uop{te Kant deli na: (a) empirijsku, ukoliko po~iva
na osnovama iskustva, i (b) ~istu, ukoliko izlaè svoja tvr|ewa iskqu-
~ivo na osnovu principa a priori. Ako je filozofija pod (b) samo for-
malna, onda se zove logika; ako je, me|utim, ograni~ena na odre|ene pred-
mete razuma, zove se metafizika. îsta filozofija moè se deliti i
druga~ije; naime, ako ispituje mo} uma u odnosu prema celokupnom ~i-
stom saznawu a priori, zove se kritika ili propedevtika (privremeno
uve`bavawe), a ukoliko je sistem ~istoga uma (nauka), tj. celokupno
(istinsko kao i prividno) filozofsko saznawe iz ~istoga uma u si-
stematskoj povezanosti, naziva se metafizika.
Kao {to je poznato i kao {to se moè videti i iz naslova Kanto-
vih glavnih spisa (Kritika ~istoga uma , Kritika prakti~nog uma i
Kritika mo}i su|ewa), on se bavio prete`no onim delom filozofije
koji je nazivao kritikom, odnosno ra{~i{}avawem i pripremawem te-
rena za stvarawe novih metafizi~kih sistema, s obzirom da je kenigz-
ber{ki filozof bio krajwe nezadovoqan onom metafizikom koja je
tada postojala. No, bez obzira na izvanredno o{tru kritiku dotada-
{we metafizike, ne treba misliti da je Kant odbacivao mogu}nost
gradwe metafizi~kog sistema. Naprotiv, on je zapravo bio ~vrsto uve-
ren da je to mogu}no i potrebno ve} time {to je, kako bi sâm rekao, u
samoj prirodi qudskog uma da neprekidno teì ujediwavawu zakqu~aka
razumskog saznawa, teì da obuhvati celinu stvarnosti, celinu bi}a,
stremi, dakle, i takvom znawu koje, razumqivo, uvek prevazilazi ono
{to nam je u iskustvu dato.
U svakom slu~aju, ako treba na kraju ne{to jo{ posebno re}i i o od-
nosu nauke i filozofije kod Kanta, onda je mogu}no ukazati na neko-
liko momenata: (a) filozofija, i to pre svega metafizika, tako|e se
smatra naukom, s obzirom da treba da nam pruì sistem ~istoga uma;
*
〈O ovim problemima prof. Novakovi} je detaqnije pisao u ~lanku "Kantov problem",
Savremene filozofske teme, br. 1, Beograd, 1966, str. 95-107. V. i odeqak o Kantu u
drugom delu ove kwige.〉
34
(b) filozofija se razlikuje od ostalih nauka po tome {to se pojedine
nauke bave odre|enim delovima stvarnosti, a filozofsko znawe je
usmereno na celinu stvarnosti.
* * *
Treba svakako napomenuti da Hegel uop{te nije bio zainteresovan

da raspravqa o tome {ta je nauka, {ta je filozofija, ili kakav je wi-
hov odnos. Enciklopedijski obrazovan i usmeren, on je poku{ao da
stvori potpun sistem filozofskih znawa, zasnovan na razra|enom si-
stemu kategorija me|u kojima su uspostavqene dubqe unutra{we veze.
"U ovome razvijawu sistema kategorija Hegel je pokazao toliko duha
koliko niko pre wega u tako apstraktnim stvarima jo{ nije pokazao."8
Obiman i komplikovan Hegelov filozofski sistem nije nimalo
lako dobro upoznati, a da bi se koliko-toliko jasno pokazalo kakav po-
loàj u wemu zauzima nauka, a kakav filozofija, trebalo bi se upusti-
ti jo{ u mnoga druga pitawa i probleme; stoga }u Hegelovo gledi{te
izneti sasvim pojednostavqeno i u najgrubqim crtama.
U Hegelovom idealisti~kom sistemu ~itav svetski proces je shva-
}en kao razvoj ideje, koja prolazi razli~ite stupweve (apsolutna ideja,
priroda, duh); tako onda ni zakon sveta ne moè biti ni{ta drugo do
logi~ki zakon, a sama logika postaje ne{to {to je ~ak iznad metafizike.
Metafizika, dakle, treba da ispita strukturu konkretnog sveta (pri-
roda, duh), dok je stanovi{te logike stanovi{te nadmetafizike koja
nam pruà idealni sistem sveta (apsolutna ideja). U ovakvom shvatawu
sveta, jasno je da filozofiji mora pripadati sredi{we mesto, jer je
ona ideja koja sebe misli, istina koja sebe zna, ili samosvest apsolut-
nog duha, ~ime zapravo prevazilazi granice date prirodom ~oveka.
No, ne treba misliti da filozofija predstavqa neko potpuno au-
tonomno saznawe, nepovezano sa ostalim qudskim saznawem i konkret-
nim predmetom saznawa. Filozofija, po Hegelovom shvatawu, ima mno-
go zajedni~kog, s jedne strane, sa posebnim naukama, a sa druge strane, sa
umetno{}u i religijom. Naime, svojom te`wom za saznavawem celokup-
ne stvarnosti u wenom razvoju filozofija prevazilazi fragmentar-
nost posebnih nauka i dostiè pravo sveukupno znawe, ono znawe ko-
je se odlikuje formom nu`nosti, {to nedostaje svem ostalom znawu.
Sem toga, za razliku od ostalih vrsta znawa, koja mogu da ostvare ili
samo delimi~no saznawe apsolutnog (empirijske nauke), ili ga shvataju
u neodgovaraju}em obliku (umetnost u formi ose}awa, religija u obli-
ku predstave), filozofija saznaje apsolutnô u formi wemu adekvatnog
pojmovnog spekulativnog mi{qewa; zbog toga, bez filozofije druge
nauke ne mogu da imaju u sebi ìvota, duha, istine.
8
B. Petronijevi}, Hegel i Hartman, str. 22.
35
Naravno, Hegel se istovremeno ~uva prazne op{tosti i beìvotne
apstrakcije. On ne samo {to èli da otkrije vezu izme|u konkretne
stvarnosti i pojma, ve} pretenduje da pojam ne bude ne{to apstraktno,
nego da je uvek proèt konkretnim, tj. da bude kao neki stalni posre-
dnik izme|u svesti i sveta.
"Dok druge nauke samo pretpostavqaju da wihovi predmeti postoje
i ne pada im na pamet da dokazuju da gvo`|e, divokoza, percepcija ili
planeta Venera postoje, dakle, 'ciq koji filozofija u samoj sebi nosi
jeste da pokaè nu`nost svoje sadrìne, i da dokaè kako bi}e tako i
odredbe svojih predmeta', da dokaè ne samo da wena sadrìna, weni
predmeti postoje, nego i kako nu`no u razvoju stvorene celine nastaju,
razvijaju se, nestaju i prevazilaze se u vi{e stupweve svoje egzistencije.
Dok se nauke oslawaju na izvesne sfere svojih predmeta koji ostaju
uvek van wih, dotle filozofija svojim sistemom mora obuhvatiti i
proìmati svekoliku svetsku stvarnost u wenom postavqawu i razvoju,
a kako obja{wavati tako i dokazivati [to postiè dijalekti~kom me-
todom] ne samo postojawe, ve} i nu`nost svojih predmeta."9
U tom smislu za prirodne nauke je karakteristi~an razumski na~in
mi{qewa i wegove metode, dok je za filozofiju bitan umstveni na~in
mi{qewa, kojega nema bez dijalektike. Me|utim, Hegel nema pretenzi-
ja da izvr{i dijalektizaciju prirodne nauke i wenih saznawa, niti da
ospori vrednosti wenim uobi~ajenim metodama istraìvawa ‡ sem ako
se ove ne shvate, na na~in razumskog mi{qewa, kao metode svakog "pra-
vog" znawa, odnosno, sem ako se wihovo vaèwe ne protegne i na samu
filozofiju. Isto tako, mada uvi|a ograni~enost razumskog na~ina mi-
{qewa, Hegel ne odvaja niti suprotstavqa razum umu (kako su mnogi
skloni da tuma~e Hegelovu misao), s obzirom da smatra kako bi to
predstavqalo opasnost upravo za sâm um. Hegel kaè: um bez razuma ni-
je ni{ta, dok je razum bez uma ipak ne{to. Prezrivo postavqawe prema
razumu ili verovawe u samodovoqnost uma, odvodi filozofiju u iraci-
onalnost, ili je, sa druge strane, vra}a u okvire metafizike razuma.
Hegel, dakle, ne pori~e niti odbacuje razumski na~in mi{qewa,
ve} ho}e da odredi wegove granice i da ih novim na~inom mi{qewa
prevazi|e. Svestan toga da su ove metode "kona~nog saznawa" nezaobi-
lazne, da su "tako su{tinske i tako sjajno plodne" na svom posebnom
poqu, dakle, i naukama, Hegel nastoji da otkrije i pokaè za{to su one
istovremeno "neupotrebqive u filozofskom saznawu", i, tako|e, da
utemeqi svoje osnovno stanovi{te da je dijalektika osobena metoda
toga saznawa, primerena wegovim svrhama. ‡ Pri svemu tome ne sme se
izgubiti iz vida su{tinska veza dijalektike s razumskim metodama ‡ u
woj su one prevladane, dakle, to je oblik u kojem su one u woj o~uvane.
Za razliku od toga, razumske metode su samodovoqne, one su bez svog
unutra{weg odnosa prema dijalektici. U tom smislu je razum sâm po
9
v. Nedeqkovi}, D., "Komentari teksta", str. 234.
36
sebi ne{to, za razliku od uma, koji u toj odvojenosti nije ni{ta, koji u
tom obliku ne moè opstati.10
* * *
Pre nego {to pre|emo na savremena shvatawa, nekoliko re~i i o
Marksovom stanovi{tu. Oslawaju}i se na Hegela i istovremeno preva-
zilaze}i Hegelova gledi{ta, Marks je ~ovekovu predmetnu delatnost
uzeo kao izvor istorijski stvorene prirode i kao osnovu prevladavawa
stanovi{ta o podvojenosti prirodne nauke i drugih oblika saznawa.
U kojem smislu Marks govori o jedinstvu sveg qudskog saznawa?
Osnovni smisao je slede}i: prirodna nauka i na woj zasnovana indu-
strija su u toj meri velike snage proizvo|ewa samih osnova qudske
istorije da se iz ugla nekog novog poimawa (novog poimawa istorije)
pruà pogled na jedinstvo svih osnovnih oblika nau~nog i filozof-
skog saznawa. Marks ide tako daleko da govori o mogu}nosti jedne nau-
ke,11 {to bi onda predstavqalo okvir razvoja sveg budu}eg saznawa.
Da bi pokazao kako }e prirodne nauke "kasnije" isto tako "obuhva-
titi" nauku o ~oveku, kao {to }e i ona obuhvatiti wih, Marksu je bilo
va`no da pokaè kako ne vaì samo tvr|ewe da je ~ovek prirodno bi}e
({to opravdava govor o "prirodnoj su{tini ~oveka"), nego da se, na
sli~an na~in i s jednakom nedovoqno{}u i apstraktno{}u, i sama pri-
roda moè odrediti kao ~ovekovo delo, kao istorijska priroda ({to
opravdava govor o "qudskoj su{tini prirode").12
S obzirom na ideologiju u smislu podvajawa svesti i ìvotne de-
latnosti, s obzirom da samo podelom na materijalni i duhovni rad
svest moè uobraziti da je ona ne{to drugo, a ne svest o postoje}oj
praksi, moè se osamostaliti u odnosu na tu praksu, Marks ne smatra
da qudsko saznawe treba da bude s one strane ideologije, ve} da i nauka
i filozofija treba da prevladaju tu ideolo{ku svest, da dostignu vi-
{i nivo, da se otvore prema ìvotu qudi svoga doba, prema wihovoj
stvarnoj delatnosti, prema konkretnom duhu vremena i da ne podlegnu
uobraèwu da su ne{to drugo, ne{to samostalno u odnosu na tu praksu.
U pogledu odnosa razumskog i umstvenog na~ina mi{qewa, odnosa
razumskih metoda saznawa i umstvene dijalekti~ke metode, izgleda da
je Marks prihvatio Hegelovo gledi{te u tom smislu da dijalektika ne
moè biti jedina metoda vaqanog saznawa, da ona zavisi od saznawa
ste~enih drugim postupcima, da zavisi, pre svega, od razumskog mi-
{qewa i wegovih metoda, od onoga {to te metode mogu pruìti u
procesu konkretnog istraìvawa.
10
v. Aran|elovi}, J., "Granice dijalektike", Tre}i program, Beograd, god. XI, br. 40,
I/1979, str. 269-270.
11
v. Aran|elovi}, J., Dijalekti~ka racionalnost, Beograd, Nolit, 1981, str. 51.
12
v. Isto, str. 57-58.
37
Ve} u Nema~koj ideologiji , a pogotovu u Engelsovim radovima,
stvari stoje druga~ije ‡ vidqiva je odre|ena varijanta pozitivisti~ke
orijentacije, ali o tome ovde ne}emo govoriti. Pozitivisti~ko u~ewe
}emo osvetliti na u~ewu savremenih logi~kih pozitivista.*
* * *
Trebalo bi, najzad, ukratko izneti neka osnovna savremena gledi-
{ta o nauci i filozofiji, videti {ta o tome misle tri ‡ pored mark-
sizma ‡ najzna~ajnije struje mi{qewa na{ega doba: logi~ki pozitivi-
zam, kriti~ki racionalizam i egzistencijalizam.
Logi~ki pozitivizam, zadivqen izvanredno velikim napretkom
prirodnih nauka tokom prvih decenija dvadesetog veka, usmerio je svoju
pa`wu na analizu tog najuspe{nijeg oblika qudskog saznawa, ograni~a-
vaju}i na taj na~in samu tematiku filozofije na jedno dosta usko pod-
ru~je. Logi~ki pozitivisti su ukazivali na to da nauka pokazuje poste-
peni razvoj i beleì nesumwivi napredak, dok se takav razvoj, ako è-
limo da budemo sasvim po{teni, ne moè otkriti i u filozofiji; u na-
uci pojedina pitawa bivaju re{ena, wima prestajemo da se bavimo, a is-
krsavaju nova, mnoga od wih neo~ekivana, dok se u filozofiji, od anti-
~kih vremena, raspravqaju iz po~etka sve ista pitawa.
Ako se sada upitamo za{to je to tako, morali bismo zakqu~iti da
nije re~ ni o teìni problema niti o slabosti i nesposobnosti qud-
skog razuma, ve} o pogre{nom razumevawu prirode same filozofije.
Ukoliko bi se nauka okarakterisala kao "tragawe za istinom", filo-
zofija bi onda mogla da bude "tragawe za zna~ewem" (aktivnost raz-
ja{wavawa), pa se nauka ne bi mogla ni zamisliti bez prethodno dobro
obavqenog posla filozofije.
Logi~ki pozitivisti su priznavali saznajni smisao i zna~aj samo
iskazima matematike i logike, zatim iskazima prirodnih nauka i ono-
me {to su nazivali nau~nom filozofijom, koja se svodila na logi~ku
analizu jezika. Sva ostala filozofija ne predstavqa ni{ta drugo do
metafizi~ke iskaze bez zna~ewa, s obzirom da za wih (za razliku od is-
kazâ nauke) ne znamo na~in ili metodu wihove provere.
Logi~ki empiristi su pod nau~nim znawem podrazumevali sasvim
sigurno znawe, kakvo nam daju matematika i prirodne nauke, ~iji su is-
kazi empirijski proverqivi, odnosno do kojih se dolazi takvim meto-
dama koje nam obezbe|uju izvesnost toga znawa. Prema tome, u nauku spa-
daju, s jedne strane, matematika i logika, a sa druge, empirijske nauke,
koje se svode na iskaze {to predstavqaju ili opisivawe na{eg neposre-
dnog iskustva, ili mogu da se svedu na iskaze koji opisuju to neposredno
iskustvo.
*
〈Marksovom koncepcijom nauke prof. Novakovi} se vi{e bavio u ~lanku "Marksova zami-
sao nauke i neka savremena gledi{ta", Filozofski godi{wak, br. 4, Beograd, 1991, str. 102-119.〉
38
Sasvim druga~ije shvatawe i nauke i filozofije moè se na}i kod
kriti~kih racionalista. Oni su postali svesni toga da pouzdano znawe
nalazimo samo u matematici i logici, s obzirom da je tu re~ o analiti-
~kom ili tautolo{kom znawu, a da nam u empirijskim naukama nikakve
metode ne mogu obezbediti dostizawe izvesnosti. Sem toga, postavqa
se i pitawe opravdavawa polaznih pretpostavki kako u matematici i
logici, tako i u prirodnim, empirijskim naukama. Najzad, ni istorij-
ski razvoj nauke se ne slaè sa pozitivisti~kim poimawem nauke kao
skupa sigurnih i dobro utvr|enih iskaza. Kada bi nauka bila onakva ka-
kvom je zami{qaju logi~ki pozitivisti, onda bismo u woj imali posla
samo sa neprekidnim prikupqawem kona~nih istina, stvarawem jedino
takvih novih teorija koje potpuno obuhvataju jedna drugu, {to se nika-
ko ne slaè sa ~iwenicama razvoja nauke, koje pre govore o nepreki-
dnom smewivawu starih, lo{ih, mawe istinitih teorija novim, boqim
i istinitijim teorijama, ta~nije re~eno, hipotezama. Kao {to kaè
Poper, ~oveka nauke ne ~ini posedovawe znawa neoborive istine, ve}
wegovo neumorno i bezobzirno kriti~ko tragawe za istinom.13
Shvatawe filozofije u ovoj {koli mi{qewa nije usmereno ni na
kakvo suàvawe domena filozofskih istraìvawa. Naprotiv, upozo-
rava se da zapravo svakim definisawem re~i "filozofija" moèmo
samo spre~iti nekoga u poku{aju da kao filozof doprinese napretku
na{eg saznawa sveta. [tavi{e, filozofija nesumwivo doprinosi na-
pretku na{eg nau~nog saznawa sveta. Polazne pretpostavke i ideje fi-
lozofskog karaktera, u smislu takvih ideja koje nisu iskustveno pro-
verqive, pokazivale su put od Talesa do Ajn{tajna, od drevnog atomi-
zma do Dekartove spekulacije o materiji, od Gilbertovih, Wutnovih,
Lajbnicovih i Bo{kovi}evih spekulacija o silama do onih Faradeje-
vih i Ajn{tajnovih o poqima sila.14
Pozitivisti~kim shvatawima, koja su u su{tini bila usmerena na
poricawe stvarne saznajne potrebe za postojawem, pored nauka, i filo-
zofije, suprotstavio se i egzistencijalizam. Opravdanost filozofi-
rawa egzistencijalizam je poku{ao da pokaè usredsre|ivawem poseb-
ne pa`we na jedno pitawe kojim se nauke ne mogu baviti, na pitawe
pronicawa u smisao qudske egzistencije. Na taj na~in, filozofija gu-
bi vezu sa naukom, kao i interes da se bavi problematikom nau~nog sa-
znawa.
13
v. Logic of Scientific Discovery, London, 1979, p. 281. (Ovu kwigu je preveo na srpski i na-
pisao predgovor za wu prof. Novakovi}: Poper, Logika nau~nog otkri}a, Beograd, No-
lit, 1974.)
14
v. Ibid., p. 19.
39
* * *
Iz ovoga kratkog pregleda nekih najreprezentativnijih koncepcija
nauke i filozofije i wihovog odnosa mogu}no je zakqu~iti da su zastu-
pana veoma razli~ita, ~esto ekstremna gledi{ta, ali isto tako i to da,
i istorijski posmatrano i iz aspekta sada{weg trenutka, te{ko da se
moè zastupati stanovi{te o postojawu nekih o{trih granica izme|u
nauke i filozofije. Ipak, iz perspektive onoga {to danas moè da se
kaè, trebalo bi na kraju ne{to re}i o nekim elementima po kojima se
nauka razlikuje od filozofije, odnosno o uzajamnoj vezi i uticaju nau-
ke i filozofije.
Pre svega, kada su u pitawu razlike u predmetu istraìvawa, nauka
se po pravilu bavi saznavawem odre|enih delova sveta (stranâ konkret-
nôg), dok filozofija ima pretenzija da nam pruì op{ti uvid u celinu
sveta koji nas okruùje. ‡ Daqe, sve ono {to nauka istraùje, svaki
wen predmet, pred wu se postavqa kao ve} gotov objekt, kao dovr{ena
stvar (ili pojava), ili odnos izme|u stvari (ili pojava), koje treba ne-
posredno saznati. Filozofsko istraìvawe nema pred sobom takve ob-
jekte (stvari, pojave i wihove odnose), tj. pristupa im ne samo posre-
dno, preko nau~nog saznawa, ili, po drugim, sasvim neposredno (bez us-
postavqawa jasne razlike izme|u subjekta i objekta), preko celokupne
prvobitne ~ovekove prakse (koja obuhvata sve vidove ~ovekovog odnosa
prema spoqnom svetu kao i prema samome sebi); ili, uop{te im ne pri-
stupa, ve} razmatra ne{to sasvim drugo, tj. ispituje na~in govora o ob-
jektima (pojmovne i koncepcijske okvire nau~nog saznawa), ispituje
fundamentalne izvore, principe i oblike svakog qudskog saznawa, pa i
nau~nog saznawa, ili, najzad, traga za smislom ~ovekove egzistencije.
U pogledu metode istraìvawa , za nauku u celini najkarakteri-
sti~nija je, po svemu sude}i, hipoteti~ko-deduktivna metoda, metoda
formulisawa hipoteza i wihovog kriti~kog ispitivawa, pre svega em-
pirijskim putem i uz upotrebu najraznovrsnijih tehnika proveravawa,
dok je za filozofiju mo`da najosobenije dijalekti~ko postavqawe an-
titeze, ili temeqna kritika postoje}eg (sveta koji nas okruùje i koji
je, naravno, dobrim delom i na{a sopstvena tvorevina, i to u novije
vreme pre svega ba{ kroz primenu nauke), pa onda i na{ih vlastitih
misaonih proizvoda (ukqu~uju}i i vrednosti), kriti~ko preispitiva-
we na{ih misaonih sposobnosti ‡ jednom re~i, teorijsko argumentisa-
we o onome {to je predmet filozofskog istraìvawa.
Razlike postoje, razume se, i u pogledu ciqa istraìvawa. Kao je-
dan od osnovnih ciqeva istraìvawa u naukama ~esto se uzima mogu}-
nost uspe{ne prakti~ne primene nau~nih znawa, uz ovladavawe priro-
dom, dok se kod filozofskih istraìvawa naj~e{}e ukazuje na teorij-
sko razja{wavawe i kriti~ko raspravqawe razli~itih spornih gle-
di{ta, saglédawe vlastitih umstvenih mogu}nosti, kao i tragawe za smi-
slom ~ovekove prakse u celini, pa time, zapravo, za smislom sopstvene
egzistencije. Ponekad se isti~e i to da se u nau~nim istraìvawima
40
kao ciq postavqa dolaèwe do odre|enog re{ewa zadatih problema i
izno{ewe odgovaraju}eg dokaza, dok bi u filozofiji naglasak bio
vi{e na postavqawu pitawa, pomerawu perspektive i opredeqivawu
ne na osnovu dokaza, ve} na osnovu procewivawa kontraargumenata.
No, uprkos brojnim i zna~ajnim razlikama koje postoje izme|u na-
u~nog i filozofskih istraìvawa, vaqa ukazati ‡ u prilog tezi o ne-
mogu}nosti uspostavqawa odse~ne granice izme|u nauke i filozofije
‡ da postoje i elementi koji su zajedni~ki. Tako, na primer, u svom naj-
op{tijem odre|ewu, predmet kako nau~nih, tako i filozofskih istra-
ìvawa (mada iz razli~itih aspekata) jesu problemi ~ovekove prakse u
naj{irem smislu te re~i (obuhvataju}i sve vidove ~ovekovog odnosa
prema spoqnom svetu, kao i prema samome sebi). Sem toga, kriti~nost i
va`nost teorijske argumentacije podjednako su tipi~ne za filozofska
istraìvawa isto kao za zrela i samosvesna nau~na tragawa. Original-
no teorijsko stvarala{tvo, koje prevazilazi ono {to nam je dato u is-
kustvu, tako|e je svojstveno jednako zreloj nauci kao i filozofiji.
Uzajamne veze i uticaji nauke i filozofije ne svode se samo na po-
stojawe zajedni~kih elemenata. Te veze i uticaji su jo{ mnogostruki.
U mnogim aspektima svoga stvarala{tva filozofija se oslawa na na-
u~no saznawe, a mnoga filozofska gledi{ta nalaze svoje nadahnu}e i
posrednu podr{ku u nau~nim teorijama. To je samo nekoliko momenata
koji govore o ulozi nauke u filozofiji.
Obratna uloga, uloga filozofije u nauci, jo{ je vi{e sporna.
Pa ipak, mogu}no je navesti vi{e funkcija filozofskih iskaza u nauci.
Pre svega, izraàvaju}i vladaju}e na~ine saglédawa celine sveta,
filozofska u~ewa ~esto odre|uje vrste nau~nih teorija koje bi bilo
plauzibilno stvarati. Sem toga, filozofske teorije kao sveè, stva-
rala~ke vizije o univerzumu mogu veoma podsticajno da uti~u na nauku,
da otvore nove perspektive, nove pravce i programe nau~nog istraì-
vawa. Najzad, filozofska u~ewa se javqaju i kao "regulativne pretpo-
stavke" nau~nog saznawa u smislu prethodnih stavova o postojawu sa-
mih zakonitosti koje nauke treba da otkriju, ili izvesnih normi nau~-
nog istraìvawa.
"Ni{ta nije prisutno u ~ovekovim stvarala~kim ~inima kao filo-
zofija, iako mo`da ni{ta nije toliko poricano kao filozofija. Bilo
da se zavr{ava u dogmi ili skepsi, bilo da sa wima po~iwe, bilo da se
pokazuje kao te`wa ka apsolutnom znawu ili kao uverewe da je apsolut-
no znawe nemogu}no, bilo da se javqa kao misaona kritika svakodnev-
nog ìvota ili kao konstrukcija uma od toga ìvota udaqena ‡ filo-
zofija je uvek prisutna tamo gde postoje qudi. Paradoksalni karakter
tako raspostrawene prisutnosti filozofije mogao bi se izraziti sle-
de}im re~ima: 'Nec tecum vivere possum, nec sine te'."*, 15
*
〈Prevod izreke: Niti mogu ìveti s tobom, niti bez tebe. 〉
15
B. Pavlovi}, "O mestu filozofije u naukama", Savremene filozofske teme, god. IX,
br. 1, Beograd, 1968, str. 133.
41
POJAM NAUKE
Ve} prilikom razja{wavawa pojma metodologije mogli smo da zapa-

zimo kako je za vaqano odre|ivawe pojma nauke veoma bitno poznavawe
i definisawe osnovnih ili najop{tijih karakteristika nau~ne meto-
de, ali se wen zadatak ne moè svesti na to.
U na{e doba izvanredno sna`nog i {irokog razvoja nauke i do sad u
istoriji nepoznatog stepena kori{}ewa nau~nog saznawa, svako od nas
ima izvesnu predstavu o tome {ta je nauka. Tako, na primer, ne samo da
bi svi znali da navedu neke osnovne nau~ne discipline, ve} bi isto
tako bili u stawu da u najgrubqim crtama kaù {ta se u nauci radi
(naime, svi bi nabrojali bar neka od slede}ih radwi: prikupqawe ~i-
wenica, opisivawe pojava, wihovo merewe i klasifikovawe, eksperi-
mentisawe, formulisawe teorija koje obja{wavaju posmatrane ~iwe-
nice, proveravawe teorija, izgradwa sistema, davawe uputstva za pri-
kladnije i delotvornije prilaèwe pojavama, za wihovo kontrolisawe,
za uspe{nije delovawe unutar prou~avanoga skupa pojava itd). Na osno-
vu svega toga i laici bi mogli poku{ati da formuli{u neku vrstu pro-
vizornog odre|ewa nauke, mada je prakti~no nemogu}e da bi nazreli
adekvatnu definiciju.
U stvari, mnogi istaknuti nau~nici i filozofi poku{avali su da
odgovore na pitawe {ta je nauka, ali su ti wihovi predlozi redovno
nailazili na mawe ili vi{e o{tre kritike, u wima su uo~avani razli-
~iti nedostaci, nepotpunosti ili nepreciznosti.
Jedna od bitnih karakteristika nauke koja je ~esto nagla{avana u
pojedinim odre|ewima bila je da je to sistem proverqivog znawa o
objektivnom svetu. ‡ Isticawe ove osobine u prvi plan nailazi na zna-
~ajne te{ko}e. Postavqa se, naime, pitawe da li je onda matematika
nauka. "Jedan deo onoga {to se u matematici prou~ava nesumwivo je
ispitivawe kvantitativnih i prostornih odnosa stvarnosti ‡ naro~i-
to u niòj matematici. Me|utim, {to vi{e ulazimo u komplikovanije
oblasti matematike, sve vi{e se sre}emo sa takvim simbolima koji se
ne odnose ni na kakve pojedina~ne objekte. Takvi su, na primer, imagi-
narni brojevi, diferencijali, paralele koje se seku... Sem toga, velika
je razlika i u na~inu na koji dolaze do svojih rezultata matematika i
fizika. Dok ova druga polazi od iskustvenih ~iwenica i prihvata samo
one teorije koje su u skladu sa ~iwenicama, prva se razvija izvo|ewem
raznih operacija sa simbolima u skladu sa odre|enim pravilima i
42
uop{te ne uzima u obzir zahtev proveravawa u iskustvu kao kriterijum
vrednosti svojih rezultata."1
Reagovawe na isticawe ovakvih te{ko}a moè biti razli~ito: ili
}e se priznati neadekvatnost pomenute definicije, ili }e se ne{to od
onoga {to je do tad smatrano naukom (u ovom slu~aju matematike) is-
kqu~iti iz podru~ja nauke. Tako je, recimo, engleski filozof nauke
Norman Robert Kembel dvadesetih godina ovoga veka izabrao drugi
izlaz, pa kaè: "Nauka, matematika i filozofija su tri grane koje
su nastale iz istoga korena; one nose oznake svog zajedni~kog porekla i
zaista tek tokom posledwih sto godina one su se jasno razgrani~ile."2
I daqe: "Uvi|awe razlike izme|u nauke i drugih grana znawa zasniva
se, istorijski i logi~ki, na priznavawe udela koji u woj igraju sudovi o
materijalnom svetu. U matematici takvi sudovi ne igraju nikakvu ulo-
gu; u filozofiji oni se uzimaju kao ni mawe ni vi{e va`ni od drugih
sudova koji se smatraju neposrednim i fundamentalnim."3
Kada je re~ o matematici, onda ovakav stav predstavqa "idewe li-
nijom maweg otpora", po{to bi zapravo ve}ina qudi intuitivno pro-
cenila da matematika spada u nauku pre nego, recimo, psihologija ili
filozofija. [to se ti~e izdvajawa filozofije iz nauke, tu Kembelovo
gledi{te i nije tako usamqeno. Ima vi{e teoreti~ara koji ukazuju na
to da filozofija nije nauka. Pri tome se navode razli~iti argumenti,
ali naj~e{}e to {to su u woj odlu~uju}i izvori saznawa spekulativno
umovawe i intuitivna saglédawa, a ne ~ulno iskustvo, ili to {to se u
filozofiji ne opisuje ono {to jeste, ve} se govori o onome {to treba
da bude, tj. postavqaju se logi~ke, eti~ke i esteti~ke norme. Ovi argu-
menti u pogledu nau~nog statusa filozofije nisu neumesni, tako da i
oni koji se zalaù za to da je filozofija nauka moraju priznati da ima
i takvih vrsta filozofije koje je nemogu}no ukqu~iti u nauku, kao {to
je na primer spekulativna metafizika ili neke filozofije religije.
No, o ovome se govori prilikom razmatrawa problema razgrani~avawa
izme|u nauke i nau~nih iskaza, i svih ostalih ne-nau~nih iskaza.*
U svakom slu~aju, ako se èli da se matematika zadrì u poqu nau~-
nog znawa, onda bi se, kao {to prime}uje Mihailo Markovi}, nauka mo-
gla definisati kao sistem op{tih i apstraktnih stavova izgra|enih
na temequ konkretnog iskustva o stvarnosti.
Na àlost, za razliku od prvoga, koje je preusko, ovakvo odre|ewe
nauke je pre{iroko, tako da bi se pomo}u wega kao nauka mogle okarak-
terisati i neke druge aktivnosti koje izvesno ne spadaju u nauku, na
1
Markovi}, M., Op{ta metodologija nau~nog istraìvawa, skripta, Beograd, 1972, str. 1.
2
Campbell, N. R., Foundations of Science, p. 15.
3
Ibid., p. 16.
*
〈V. kwigu prof. Novakovi}a Problem razgrani~avawa nauke i metafizike u savreme-
noj empiristi~koj filosofiji, Beograd, IDN, 1965; sada i u okviru kwige Novakovi},
Odnos nauke i metafizike u savremenoj analiti~koj filozofiji, Institut za filozo-
fiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2002.〉
43
primer, stavovi ideolo{ke propagande. Naime, i kod ideolo{kih iska-
za nailazimo na upotrebu apstraktnih termina, na tvrdwe vrlo op{teg
karaktera, kao i na pozivawe na iskustvene ~iwenice, ali se ti iskazi
ipak razlikuju od nau~nih, {to se najboqe moè sagledati na konkret-
nim primerima.
Pogodne i karakteristi~ne primere nalazimo kod M. Markovi}a.
Prvi primer je iz ~lanka Xamarjana: 4 "Proleteri i svi trudbenici
kapitalisti~kih zemaqa, ugweteni narodi kolonija i polukolonija vi-
de na primeru SSSR-a i svih zemaqa socijalisti~kog lagera jedini re-
alni put svog oslobo|ewa od socijalnog i nacionalnog ugwetavawa".
Po svome jezi~kom obliku, ovaj stav mnogo li~i na nau~ni stav. On
je op{teg karaktera i prividno ne izraàva samo verovawe, nadu ili
èqu, ve} takvu tvrdwu koja pretenduje na istinitost. Taj iskaz, me|u-
tim, samo delimi~no izraàva objektivne ~iwenice. S obzirom da trud-
benici u kapitalisti~kim zemqama, kolonijama i polukolonijama ì-
ve u bitno druga~ijim uslovima od onih koji su postojali u Rusiji i sa-
da postoje u SSSR-u, oni ne mogu da idu istim putem kojim je i{ao
SSSR. Tako bitan moment se ne moè ispustiti iz vida u nau~nom rasu-
|ivawu.
Drugi primer je sa suprotnog kraja Zemqine kugle. Henri Riston,
predsednik Braunovog univerziteta u SAD, objavio je u ameri~kom ~a-
sopisu Foreign Affairs ~lanak u kojem na slede}i na~in poku{ava da
opravda kongresne istrage u Sjediwenim Dràvama: "U Poveqi prava
nigde ne stoji da se zajam~ena sloboda mora uvek uìvati na najprijat-
niji na~in i sa punim spokojstvom. U dugoj istoriji slobode vidimo da
je izgra|ivawe mi{qewa o spornim pitawima uvek bilo pra}eno ne-
prijatnostima. Dru{tvene sankcije protiv otvorenog stava postojale
su u svim vremenima. Ali, ako sloboda ne{to zna~i, ~ovek mora biti
spreman da plati neku cenu. Ako neko èli da iskaè {ta misli, mora
biti spreman, ako ne i voqan, da primi kritiku."
Ovde se sre}emo sa druga~ijim oblikom ideolo{ke propagande. Ri-
ston priznaje ~iwenicu da kongresne istrage dovode ameri~ke gra|ane
do raznih neprijatnosti i nespokojstva, pa ~ak i do dru{tvenih sank-
cija. On jedino dosta ve{to ublaàva te ~iwenice i ne naziva ih pra-
vim imenom: nepravedne optu`be, maltretirawe, gubqewe slu`be,
zatvor. Ali, ono {to je ovde najva`nije jeste da autor poku{ava da tvr-
di kako te tako ublaène ~iwenice ne zna~e dovo|ewe u pitawe ame-
ri~ke slobode i demokratije koje su zagarantovane pomenutom Pove-
qom prava. U ovome primeru propagandni efekat se postiè pomera-
wem zna~ewa termina "sloboda". Tvrdi se da kori{}ewe slobode mora
sa sobom da nosi spremnost na ka`wavawe i dru{tvene sankcije ‡ {to
je, naravno, apsurd, zato {to i u najneslobodnijem dru{tvu onaj ko je spre-
man da izdrì sankcije mo`re}i ili u~initi {to god èli; u tom smi-
4
"Velika oktobarska revolucija i korenita promena nacionalnih odnosa u SSSR-u",
u ~asopisu Pitawa filozofije (Vopros? filosofii), 1957, br. 5, str. 66.
44
slu re~i je i zastupawe komunisti~kih ideja pod Hitlerom bila "slo-
boda". Me|utim, pojam slobode, razume se, implicira odsustvo sankcija.
Bitna razlika izme|u ovakvih ideolo{kih i nau~nih iskaza nije
prosto u tome {to bi prvi bili neistiniti ili samo delimi~no isti-
niti, dok bi drugi bili istiniti. Ima i nau~nih stavova za koje se u
vreme kada su bili izre~eni verovalo da su istiniti, pa se docnije po-
kazalo da nisu ili da su samo delimi~no istiniti. Bitna razlika je u
postupku kojim se dolazi do ovih iskaza. Naime, kada je re~ o dospevawu
do nau~nih iskaza, onda bi taj postupak trebalo da bude "maksimalno
objektivan i racionalan", i, razumqivo, da teì istinitom saznawu.
Me|utim, razni autori razli~ito zami{qaju i tuma~e taj postupak,
zavisno od toga da li su nastrojeni induktivisti~ki ili hipoteti~ko-
-deduktivisti~ki.
Induktivisti~ki usmereni autori }e re}i da je za taj nau~ni postu-
pak karakteristi~no da se u wemu "polazi od dru{tveno utvr|enih is-
kustvenih ~iwenica, pa se zakqu~ci iz wih izvode sasvim nepristra-
sno, na osnovu pravila logike koja su jednaka za sve qude, tj. za sve dru-
{tvene klase i politi~ke partije". Tom induktivnom metodom se onda
obezbe|uje objektivnost nau~ne istine.
Kada se iz ovog aspekta pogleda na ideologiju, proizlazi da je za
ideolo{ke iskaze bitno to {to se do wih stiè jednim druga~ijim po-
stupkom, koji nije tako racionalan kao nau~ni postupak, pa ukqu~uje i
emocije, èqe i interese odre|ene dru{tvene grupacije ‡ klase, kaste
ili naroda. Pri tome je nebitno ne jedino to da li sâm zastupnik ideo-
logije veruje da barata istinom ili ne veruje, te onda svesno èli jedi-
no da podsti~e druge na takvu aktivnost koja }e doprineti ostvarivawu
wegovih ciqeva, ve} je isto tako nebitan stvarni karakter iskaza od-
re|ene ideologije, tj. stepen wihove eventualne zasnovanosti na objek-
tivnim ~iwenicama.
Marks i Engels (Nema~ka ideologija) su upravo ovakav na~in mi-
{qewa nazvali ideolo{kim, dok su za nauku smatrali da u na~elu nema
klasni ili uop{te posebni karakter. Nauka je univerzalno qudska, ona
je "sveop{ti duhovni proizvod dru{tvenog razvoja". Pri tom vaqa do-
dati, kao i u slu~aju razli~itog stepena uticaja dru{tvene ideologije
u razli~itim oblastima nauka, da pojedini nau~nici, naro~ito u dru-
{tvenim naukama nisu u stawu da se uvek i u potpunosti pridràvaju
nau~nog postupka. @ive}i u klasnom dru{tvu, na razne na~ine zainte-
resovani za ishod svojih istraìvawa ‡ ne mogu u potpunosti da se
otmu uno{ewu u svoje stvarala{tvo raznih emocija, èqa, ideolo{kih
predrasuda i mogu}nih ograni~enosti pogleda na svet, bez obzira da li
su ga usvojili svesno ili stihijno.
Hipoteti~ko-deduktivisti~ki orijentisani autori, sa svoje strane,
re}i }e da je za nau~ni postupak karakteristi~no to da se u wemu ne
polazi od nekih objektivno utvr|enih pojedina~nih ~iwenica, iz kojih
bi se onda putem uop{tavawa, tj. primenom induktivne procedure, do-
{lo do op{tih, isto tako sigurnih tvr|ewa ili teorija, ve} da se u
45
nau~nom postupku polazi od nasle|enih ili (u stvarala~kom ~inu koji
ne podleè logi~koj kontroli) pretpostavqenih op{tih hipoteza o
odre|enom skupu pojava, ali je najva`nije kako }e se daqe postupati sa
tim stavovima ili hipotezama, bitno je da se sada daqe postupa kriti-
~ki, tj. presudno je da se iz tih hipoteza dedukuju odre|ene posledice
koje je mogu}no intersubjektivno proveriti, na osnovu ~ega se onda ta
teorija odbacuje ili se prihvata do daqega. Ova metoda je poznata jo{ i
pod imenom metode probawa i gre{ewa.
Ako se sada i iz ovoga drugog aspekta pogleda na ideologiju, onda
pretenzije na objektivnu istinitost ne igraju nikakvu ulogu ni u nauci
ni u ideologiji, pogotovu stoga {to ideolozi fakti~ki redovno pre-
tenduju na takvu istinitost svojih iskaza. Sem toga, va`no je uo~iti
(protiv induktivista) da nije uop{te bitno to da li }e se u postupak
kojim se dolazi do odre|enih iskaza ukqu~iti bilo ~ije emocije, èqe
ili interesi, ve} je bitno ne{to drugo: da li }e se ti iskazi, kada se
jednom do wih do|e, svesno izloìti o{troj kritici i intersubjektiv-
nom proveravawu. Sa ovog gledi{ta, uticaj dru{tvene ideologije ne bi
trebalo da igra nikakvu posebnu ulogu ni u dru{tvenim naukama, uko-
liko je, naravno, re~ o pravim nau~nicima, tj. o onima koji primewuju
nau~ni postupak u smislu napred pomenute hipoteti~ko-deduktivne
procedure.
Pri tome je karakteristi~no da su induktivisti~ki usmereni auto-
ri skloni da definiciju nauke usavr{e na taj na~in {to bi wene kqu~-
ne karakteristike bile slede}e dve: (1) da "teì saznawu objektivne
istine o stvarnosti", i (2) da "raspolaè kriterijumom ili kriteriju-
mima za procewivawe da li je jedan rezultat istraìvawa objektivno
istinit ili ne".
[to se ti~e prve odlike, woj bi bilo te{ko bilo {ta prigovoriti,
mada je istovremeno vrlo va`no sagledati preciznije {ta se zapravo
podrazumeva pod objektivnom istinom, naro~ito s obzirom na ~iweni-
cu da su mnogi filozofi ‡ zbog te{ko}a sa kojima se sukobqava strogo
objektivisti~ko shvatawe istine ‡ oti{li u drugu krajnost, u subjekti-
vizam, tvrde}i da je istinito ono {to se kroz ne~ije pojedina~no mi-
{qewe registruje kao o~igledno ili izvesno, {to se u (pojedina~noj)
praksi pokazuje kao korisno, {to je u skladu sa pravilima mi{qewa
koja smo sami postavili, ili sa drugim na{im verovawima. Subjektivi-
sti~ke teorije istine, razume se, unose takvu proizvoqnost u na{e sa-
znavawe sveta koja poga|a osnove nau~nog saznawa.
S kojim te{ko}ama su se sreli predstavnici striktno objekti-
visti~ke korespondencijalne teorije istine, smatraju}i da istina ‡
recimo, fizi~kog zakona slobodnog pada ‡ postoji u objektivnoj stvar-
nosti nezavisno od ~oveka i ~ove~anstva?
(1) Objektivno postojawe stvari moè biti nezavisno od svesti,
ali objektivna istinitost postoji samo onda ako postoji svest za koju
ona vaì, {to vodi ka misti~kom zami{qawu postojawa neke natpri-
rodne svesti.
46
(2) Istorija nauke nam pokazuje na brojnim primerima da su se od-
re|ene teorije koje su vaìle kao istinite ispostavile tokom vremena
kao pogre{ne ili kao samo delimi~no istinite. Ovakva revizibilnost
objektivne istinitosti u potpunoj je suprotnosti sa tezom o nezavi-
snom postojawu istine, koja [ta teza] podrazumeva postojawe jednom za
svagda datih istina koje se ne mogu mewati. Kako uskladiti ovakav raz-
vitak nauke sa strogo objektivisti~kim pojmom istine?
(3) Istorija nauke nam ukazuje ne samo na revizibilnost istine,
ve} isto tako i na wenu relativnost u tom smislu {to mogu postojati
dve suparni~ke nau~ne teorije izme|u kojih nismo u stawu da se odlu~i-
mo, s obzirom na to da su obe potkrepqene odre|enim brojem ~iwenica.
To je u izvesnom trenutku bio slu~aj sa Ptolemajevom i Kopernikovom
teorijom o kretawu nebeskih tela, ili sa Wutnovom i Hajgensovom teo-
rijom svetlosti. Ovakve situacije su tako|e u suprotnosti sa jednom za
svagda datim istinama koje samo treba otkriti.
S obzirom na ove argumente, ukoliko se ide na daqe zastupawe ob-
jektivisti~ke teorije istine, postoje dva izlaza:
(a) Dijalekti~ko relativizovawe pojma objektivne istine u tom
smislu {to se sasvim opravdano isti~e to da qudsko saznawe ne moè
biti apsolutno u smislu wegove nepromenqivosti i nerazvijenosti,
ve} je relativno adekvatno objektivnoj stvarnosti u smislu uvek samo
delimi~ne, pribli`ne korespondencije.
(b) Semanti~ka teorija istine, koja uvodi razlikovawe izme|u ob-
jekt-jezika i metajezika koje se svodi na krajwe jednostavnu formu-
laciju: "‘Sneg je beo’ odgovara ~iwenicama ako i samo ako je sneg beo."
Ova formulacija, naravno, moè zvu~ati sasvim trivijalno, ali je
Tarski bio taj koji je otkrio da, uprkos tome, ona sadrì re{ewe pro-
blema obja{wavawa {ta je to "korespondirawe ~iwenicama", a time i
samoga problema upotrebe re~i "istina". No, ova teorija istine nema
kriterijum istinitosti, a za metodologiju nau~nog znawa to je jedno od
osnovnih pitawa. To pitawe je, naravno, razli~ito re{avano.
Ako izaberemo prvi izlaz, odnosno relativno adekvatnu korespon-
denciju objektivnoj stvarnosti, onda moramo postaviti i kriterijume
na osnovu kojih }emo mo}i da procenimo je li jedan iskaz objektivno
istinit ili nije. Mihailo Markovi} zastupa gledi{te da treba da budu
istovremeno ispuwena tri uslova: (1) dru{tvena komunikabilnost, (2)
teorijska dokazanost i (3) prakti~na proverenost, odnosno primenqivost.
Pod dru{tvenom komunikabilno{}u se podrazumeva da je iskaz
formulisan takvim jezi~kim terminima (simbolima) ~ije je zna~ewe
jasno, precizno i dru{tveno razumqivo. Drugim re~ima, kako kaè sâm
Markovi}, svakome ko u datoj oblasti ima dovoqno stru~nog znawa mo-
ra biti pruèna mogu}nost da ta~no rastuma~i ono {to je autor iskaza
hteo da kaè. Ovaj uslov komunikabilnosti se zadovoqava ispuwava-
wem dva specifi~na uslova: a. svi termini koje autor upotrebqava mo-
raju biti definisani pomo}u malog broja osnovnih termina, ili bar na
osnovu wihove upotrebe u raznim kontekstima mora biti jasan wihov
47
odnos prema tim osnovnim terminima, i b. mora postojati mogu}nost da
se osnovni termini date teorije mogu prevesti u obi~an jezik pomo}u
wegovih univerzalno razumqivih re~i.
Drugi uslov se svodi na to da nau~ni iskazi treba da budu obrazlo-
èni i u skladu (koherentni) sa drugim znawima. Razlozi koji se na-
vode u prilog wihovoj istinitosti, sa svoje strane mogu biti istiniti
ili samo verovatni. Kada su istiniti, oni omogu}uju nau~no dokaziva-
we (zna~i, izvo|ewe u skladu sa logi~kim pravilima iz nekih drugih
iskaza koji su prethodno utvr|eni). Kako u nauci ipak nije mogu}no do-
kazati sve, treba da je mogu}no bar me|usobno povezati i uskladiti je-
dne nau~ne iskaze sa drugima.
Kada se ovaj uslov teorijske dokazanosti malo boqe pogleda, odmah
bi se moglo primetiti da nau~no saznawe zaista pokazuje te`wu da svo-
je stavove dokaè, da ih usaglasi sa drugim vaè}im nau~nim stavovi-
ma. Me|utim, ima i takvih nau~nih iskaza, ili nau~nih teorija, koje su
iskustveno proverene i time polaù pravo na objektivnu istinitost, a
nisu teorijski dokazane niti saobraène sa drugim nau~nim teorijama.
Ovo se naro~ito odnosi na nove nau~ne teorije sa kojima se tek izlazi
pred nau~nu javnost, koje ni izdaleka jo{ nisu teorijski dokazane niti
uskla|ene sa drugim nau~nim teorijama. Pa ipak, ni takvim stavovima
se ne moè odre}i objektivna istinitost, i takvi stavovi spadaju u nau-
ku, {to zna~i da ovaj uslov nije neophodan ‡ iako bi bilo samo od ko-
risti da bude ispuwen ‡ kako bi jedan stav mogao biti smatran objek-
tivno istinitim.
Za tre}i uslov, prakti~no proveravawe, smatra se da je najbitniji u
tome smislu {to se objektivna istinitost nekog nau~nog rezultata ce-
ni u prvom redu s obzirom na ta~nost predvi|awa budu}ih iskustava u
procesu prakti~ne primene tih rezultata. To zna~i: prvo, iz formula-
cije jednog nau~nog zakona mora biti mogu}no dedukovawe nekog kon-
kretnog iskaza koji opisuje kakva iskustva moèmo doìveti u nekom
docnijem trenutku pod nekim specifi~nim uslovima; drugo, ostvariva-
we tih uslova u datom trenutku mora dovesti do opaàwa predvi|enih
doga|aja. Kada se ovakva predvi|awa na osnovu jednog nau~nog stava po-
kaù kao ta~na u vi{estrukom ponavqawu ve}eg broja istraìva~a, ka-
èmo da je taj stav uspe{no verifikovan u praksi i da izraàva jedan
objektivan zakon stvarnosti.5
Ali, ba{ ovaj tre}i i najbitniji uslov proveravawa istinitosti
izloèn je najja~oj kritici, i to kako u smislu svoje prakti~ne primen-
qivosti (instrumentalizam), tako i u smislu mogu}nosti verifikacije
(verifikacionizam).
Ovde }u najpre izneti prigovor koji se ti~e prakti~ne primenqi-
vosti. Samim tim {to nam istorija razvoja nauka dokazuje da su se iz-
vesne teorije koje su vaìle kao istinite ispostavile kao pogre{ne,
ona nam istovremeno ukazuje na to da i pogre{ne teorije mogu biti
5
v. Markovi}, M., Cit. delo, str. 9-11.
48
prakti~no primenqive. Sem toga, kada je re~ o prakti~noj proverqivo-
sti (koja se ovde ne ba{ sasvim opravdano uzima kao sinonimna sa prak-
ti~nom primenqivo{}u), onda treba re}i da se teorija ne proverava
prosto svojom primenom, ili svakim svojim isprobavawem, ve}, kako je
ukazao Karl Poper, svojom primenom na veoma posebne slu~ajeve, na
one slu~ajeve gde daje rezultate koji su razli~iti od onih koje bismo
o~ekivali bez te teorije ili u svetlosti drugih teorija. Drugim re~i-
ma, mi poku{avamo da za svoje provere izaberemo one odlu~uju}e slu~a-
jeve u kojima bismo o~ekivali da ta teorija padne na ispitu ako nije
istinita. ‡ Me|utim, s obzirom da i delimi~no istinite ili ~ak i po-
gre{ne teorije mogu biti primenqive, teorije kao instrumenti ne mo-
gu da se pobiju. Instrumentalisti~ko tuma~ewe ne moè, dakle, da nam
objasni stvarne provere, koje predstavqaju poku{aje odbacivawa, i svo-
di se zapravo na tvrdwe da razli~ite teorije imaju razli~ita podru~ja
primene, {to onemogu}ava procewivawe wihove objektivne istinito-
sti, ali isto tako spre~ava i obja{wewe nau~nog napretka.6
[to se ti~e prakti~ne proverqivosti, tj. provere istinitosti na-
u~nih iskaza u praksi, na wega se odnose mnoge zamerke koje su u~iwene
i logi~koempiristi~kom verifikacionom kriterijumu zna~ewa.
Prva te{ko}a je u vezi sa nemogu}no{}u razumevawa i proverava-
wa nau~nih sudova o pro{losti. Budu}i da je proces proveravawa kroz
praksu okrenut iskqu~ivo sada{wosti i budu}nosti, takvi sudovi ne
mogu da se neposredno provere u iskustvu.
Drugo, jo{ jedna vrsta nau~no legitimnih iskaza predstavqa te-
{ko}u za verifikovawe u (sopstvenoj) praksi, a to su iskazi o svesti
drugih qudi.
Tre}e, najozbiqnija zamerka poti~e od Karla Popera, koji je prvi
ukazao na to da kriterijum verifikacije fakti~ki iskqu~uje iz nauke
neke iskaze koji nesumwivo pripadaju nau~nom saznawu. Naime, po{to
nijedna teorija nikada ne moè da se proveri u potpunosti (s obzirom
da je logi~ki neopravdano izvo|ewe univerzalnih iskaza iz singular-
nih, bez obzira na broj tih singularnih iskaza), ovaj kriterijum odba-
cuje kao nenau~ne sve op{te zakone i teorije prirodnih nauka.
êtvrto, Fridrih Vajsman prime}uje da kriterijum verifikacije
ne moè da se odrì zbog "otvorene strukture" termina koji se poja-
vquju u nau~nim iskazima. "Otvorenost strukture" sastoji se u tome da
je na{e ~iweni~ko znawe nepotpuno ne samo u tome smislu {to mi ni-
kada ne moèmo da zavr{imo opis nekog materijalnog objekta ili situ-
acije, ve} i u jednoj drugoj dimenziji: uvek postoji mogu}nost da se desi
ne{to nepredvi|eno, bilo (1) da doìvimo sasvim novo iskustvo koje
trenutno ne moèmo ni da zamislimo, ili (2) da do|emo do takvog novog
otkri}a koje }e uticati na ~itavo na{e tuma~ewe izvesnih ~iwenica.7
6
v. Popper, K. R., Conjectures and Refutations, London, Routledge and Kegan Paul, 1963, pp. 112-113.
7
v. Waismann, F., "Verifiability", in: Logic and Language, I Series, ed. by A. G. N. Flew, Oxford,
Blackwell, 1951, p. 124.
49
Savremeni logi~ki empiristi, koji su tako|e u posledwih nekoli-
ko decenija poku{avali da nekako modifikuju svoj kriterijum verifi-
kacije, da bi izbegli pomenute i jo{ neke zamerke, na kraju su dosta us-
pe{no izi{li na kraj ne sa pojmom nauke uop{te, ve} sa pojmom empi-
rijske nauke.
Najdaqe je oti{ao Karl Poper, koji u svojoj koncepciji nauke
polazi od uverewa da se ne moè posti}i apsolutno sigurno znawe.
Ukazuju}i na neke bitne elemente koje savremena koncepcija nauke ne
moè da zaobi|e, on kaè: "Nauka nije sistem sigurnih ili dobro utvr-
|enih iskaza, niti je sistem koji neumoqivo napreduje ka stawu zavr-
{enosti. Na{a nauka nije znawe (™pist»mh): ona ne moè nikada da
pretenduje na to da je dostigla istinu, pa ~ak ni verovatno}u kao wenu
zamenu. Ali, vrednost nauke se ne iscrpquje u funkciji usmerenoj na
biolo{ko odràvawe. Ona nije samo koristan instrument. Mada ne
moè da postigne ni istinu ni verovatno}u, borba za znawe i
tragawe za istinom uvek su najja~i motivi nau~nog otkri}a."8 Ili:
"Lo{e shvatawe nauke odaje se upornom te`wom za ta~no{}u; jer, ~ove-
ka od nauke ne ~ini posedovawe znawa neoborive istine, ve} wegovo
neumorno i bezobzirno kriti~ko tragawe za istinom."9 Ono {to obi~-
no nazivamo "nau~nim znawem" po pravilu nije znawe koje ukqu~uje
kona~nost, ve} pre informacija u pogledu razli~itih suparni~kih
hipoteza i na~ina na koji su one izdràle razna proveravawa.10
U svakom slu~aju, Poper smatra da nauka nije ne{to {to su{tinski
iskqu~uje mit, poetsku viziju ili filozofsku spekulaciju. Naprotiv,
ne samo da nauka ima svoje korene u mitu, ve} su i pojedine savremene
nau~ne teorije veoma sli~ne nekim fantasti~nim poetskim i ma{tovi-
tim mitskim vizijama, tako da ono {to izdvaja nauku od drugih proiz-
voda ~ovekove duhovne aktivnosti jeste jedna tradicija drugoga reda ‡
to jest, ne samo tradicija izno{ewa svojih stavova, ve} i tradicija sve-
snog i namernog izlagawa tih stavova kriti~koj diskusiji. Prema tome,
nau~no saznawe je jednim svojim bitnim delom slobodna kreacija, i,
mada se na{e tragawe za znawem rukovodi biolo{ki utemeqenom sklo-
no{}u da u svetu o~ekujemo determinisanu pravilnost, postojawe zna-
wa koje je nastalo pomo}u serije nepredvidqivih novina najja~i je raz-
log da se odbaci svaki op{ti, metafizi~ki determinizam.
[to se ti~e postavqawa uèga pojma empirijske nauke, Poper ka-
è: "Formulisawe prihvatqive definicije empirijske nauke nije bez
svojih te{ko}a. Neke od wih proizlaze iz ~iwenice da mora biti vi{e
teorijskih sistema sa logi~kom strukturom veoma sli~nom onoj {to je,
8
Popper, K. R., The Logic of Scientific Discovery, p. 279.
9
Ibid., p. 281.
10
v. Popper, K. R., The Open Society and its Enemies, vol. II, London, Routledge and Kegan Paul, 1966,
p. 13. 〈prevod na srpski: Otvoreno dru{tvo i wegovi neprijateqi, Beograd, BIGZ, 1993.〉
50
u ma koje odre|eno vreme, prihva}eni sistem empirijske nauke. Ova si-
tuacija se ponekad opisuje tako {to se kaè da ima veoma mnogo ‡ po
svoj prilici, beskona~an broj ‡ 'logi~ki mogu}nih svetova'. Ipak, si-
stem koji nazivamo 'empirijskom naukom' treba da predstavqa samo
jedan svet: 'stvarni svet', ili 'svet na{ega iskustva'. ‡ Da bismo malo
vi{e precizirali ovu ideju, moèmo razlikovati tri zahteva koje mora
da zadovoqi na{ empirijski teorijski sistem. Prvo, da bi mogao
da predstavqa neprotivre~an, mogu}an svet, on mora biti sinteti~ki.
Drugo, on ... ne sme biti metafizi~ki, ve} mora predstavqati svet mo-
gu}nog iskustva. Tre}e, on mora biti sistem koji se na neki na~in raz-
likuje od drugih takvih sistema kao onaj koji predstavqa na{ svet is-
kustva. ‡ Ali, kako izdvojiti taj sistem koji predstavqa na{ svet isku-
stva? Odgovor je: na osnovu ~iwenice da je bio podvrgnut proverama i
da ih je izdrào... ‡ Prema ovome gledi{tu, 'iskustvo' se javqa kao ka-
rakteristi~na metoda kojom se jedan teorijski sistem moè razlikova-
ti od drugih; tako izgleda da se empirijska nauka ne odlikuje samo svo-
jom logi~kom formom, ve} uz to i svojom osobenom metodom..."11
Osnovna odlika empirijskih iskaza, prema Poperu, jeste wihova
podlo`nost reviziji ‡ mogu}nost da budu kritikovani, opovrgnuti i
zameweni boqim; empirijska nauka se karakteri{e na{im na~inom po-
stupawa sa nau~nim sistemima. Poper tako|e napomiwe: "Ako insisti-
rate na strogom dokazu (ili striktnom opovrgavawu) u empirijskim na-
ukama, nikad ne}ete izvu}i koristi iz iskustva i nikad iz wega ne}ete
uvideti koliko niste u pravu".12
Poperova zamisao nauke ina~e implicitno pretpostavqa objektiv-
nu istinu kao krajwi ciq prema kojem ide nauka; "sama ideja gre{ke
(i kriti~ke diskusije, koja se zasniva na na{oj svesti o sopstvenoj po-
gre{ivosti, S. N.) ... podrazumeva ideju objektivne istine ‡ kao stan-
darda koji moèmo i ne uspeti da dostignemo".13
Ali, istovremeno, Poper isti~e da istina nije jedini ciq nauke.
"Samo ako je odgovor na neki problem ‡ na teàk, plodan problem, pro-
blem izvesne dubine ‡ istina, ili pretpostavka o odre|enoj istini, po-
staje relevantna za nauku."14 ... Poku{aj da se neki interesantan pro-
blem re{i smelom pretpostavkom, ~ak i ako se ona ubrzo pokaè kao
pogre{na, mi pretpostavqamo svakom deklamovawu niza irelevantnih
truizama."15
Bez objektivne teorije istine, smatra Poper, tako|e se ne moè ni
napraviti razlika izme|u ~iste i primewene nauke, tj. izme|u (1) nau-
11
Popper, K. R., Logic of Scientific Discovery, p. 39.
12
Ibid., p. 39.
13
Popper, K. R., Conjectures and Refutations, p. 229.
14
Ibid., p. 230.
15
Ibid., p. 231.
51
ke koja teì za znawem, koja traga za istinitim teorijama, ili bar teo-
rijama koje su bliè istini od drugih, i (2) one nauke koja teì za mo-
}i, {to traga za teorijama koje treba da upotrebimo kao mo}ne instru-
mente za ostvarivawe odre|enih ciqeva, i gde nam mogu sasvim dobro
posluìti ~ak i one teorije za koje se zna da su pogre{ne.
Poper isti~e (imaju}i, kao i uvek, pre svega u vidu nau~ne teorije,
a ne osnovne iskaze, po{to utvr|ivawe istinitosti osnovnih iskaza
putem empirijske verifikacije nije nikad stavqano u pitawe) kao ve-
liko preimu}stvo objektivne teorije istine to {to nam ona dozvoqava
da kaèmo da tragamo za istinom, ali da moèmo i ne znati kada smo je
na{li (kako se teorije na~elno nikada ne mogu u potpunosti proveri-
ti, nema ni kriterijuma istine u tradicionalnom smislu); da kaèmo
da se rukovodimo idejom istine; i, mada nemamo kriterijume za prepo-
znavawe istine (osim, mo`da, tautolo{ke istine), da postoji ‡ to je
novost u odnosu na Tarskog ‡ izvestan kriterijum napredovawa prema
istini, bliskosti istini, istinolikosti. Ovde se, naravno, ne}u upu-
{tati u izlagawe Poperove teorije istinolikosti, koja je dobrim de-
lom tehni~ke prirode.*
Najzad, Poper smatra, ako i nemamo kriterijum za prepoznavawe da
li smo dostigli istinu, mi, obratno, moèmo uvideti, ~esto dosta lako,
da nismo dostigli istinu, ili da je jo{ nismo dostigli. "Tako, na pri-
mer, dok koherentnost ne pruà nikakav kriterijum za istinitost ‡ je-
dnostavno zbog toga {to ~ak i oni sistemi za koje se moè dokazati da
nisu protivre~ni mogu u stvari da budu pogre{ni ‡ inkoherentnost
ili protivre~nost nesumwivo utvr|uju pogre{nost..."16
* * *
Ako bi trebalo, na kraju, da rezimiramo {ta je posle svih kriti-

~kih primedbi ostalo neodba~eno u poku{ajima da se pruì adekvatna
definicija nauke, onda bismo mogli re}i da je re~ o nekoliko osnovnih
obele`ja: (1) nauka traga za objektivnom istinom o stvarnosti, ali joj
se u stvari uvek samo sve vi{e pribliàva; (2) weni stavovi treba da
budu dru{tveno komunikabilni; (3) wu mora proìmati jedna "tradi-
cija drugoga reda", tj. tradicija svesnog i namernog izlagawa svojih
stavova kriti~koj diskusiji, odnosno ili opovrgavawu ili ne strikt-
noj, ve} problemati~noj verifikaciji. Jednom re~ju, nauka je logi~ki
ure|en sistem obja{wewa pojava u jednoj oblasti stvarnosti, ~iji je
ciq sveobuhvatnost i (makar pribli`na) istinitost.
*
〈O ovome v. u kwizi Hipoteze i saznawe, Beograd, Nolit, 1984, str. 89-95, 267-271. et
passim.〉
16
Ibid., p. 226.
52
NAUKA I ZDRAVORAZUMSKA SHVATAWA
Istorijski posmatrano, vi{e u pro{losti nego u sada{wosti, ali

i u sada{wem trenutku, nesumwivo je da qudska nau~na, filozofska i
uop{te racionalna misao polazi od zdravoga razuma. Ova ~iwenica se,
naravno, ne obja{wava time {to bi zdravi razum bio neka naro~ito po-
uzdana polazna ta~ka, posebno za nau~no saznawe. S obzirom na svoju
neodre|enost i promenqivost, na svoju zasnovanost na predube|ewima
koja su ~esto adekvatna, ali isto tako ~esto mogu biti i neadekvatna i
pogre{na, zdrav razum sigurno nije najpouzdanija polazna ta~ka.
A za{to zdravi razum ipak jeste polazi{te, obja{wava se (a) time
{to se pokazuje da ni nauka ne predstavqa nikakav sistem pouzdanog
znawa, i (b) time {to se to zdravorazumsko znawe u svakom trenutku
moè dovesti u pitawe i kritikovati, a to se ~esto i doga|a. U ovome
drugom procesu, mnoga zdravorazumska gledi{ta su modifikovana ili
odba~ena (recimo, teorija da je Zemqa ravna povr{ina), tj. zamewena
novim teorijama koje su mo`da mnogim qudima, bar u prvi mah, izgleda-
le mawe ili vi{e ekscentri~ne. Taj proces kritike i u~ewa na gre-
{kama upravo je ono {to omogu}uje napredak na{ih teorija.
Ovo sve moè izgledati sámo po sebi dosta o~igledno, ali se treba
podsetiti da je dobar broj najeminentnijih filozofa zastupao dru-
ga~ija gledi{ta. Tipi~an primer pruà Dekart, koji je drào da sve za-
visi od sigurnosti ili pouzdanosti na{e polazne ta~ke. Da bi obezbe-
dio {to pouzdaniju polaznu ta~ku, francuski filozof je isticao me-
todu sumwe: prihvatawe samo onoga {to je apsolutno nesumwivo. U tom
smislu on je po{ao od svoga sopstvenog postojawa, koje mu se ~inilo ne-
sumwivim, s obzirom da se ~ini kako i sumwa u sopstveno postojawe
mora da podrazumeva postojawe onoga koji sumwa. Naravno, mi nemamo
razloga da dovodimo u pitawe Dekartovo polazi{te, ali sasvim oprav-
dano moèmo postaviti pitawe da li ta polazna ta~ka dozvoqava da se
koristi onako kako ju je on koristio u svome sistemu.
Za zdravi razum je karakteristi~an realisti~ki stav, koji pravi
razliku izme|u pojave i stvarnosti (kao primer moè da posluì stav:
"Danas je vazduh tako ~ist da planine izgledaju znatno bliè nego {to
stvarno jesu"), s tim {to i same pojave poseduju odre|enu sopstvenu (po-
vr{insku) stvarnost. Sama doktrina realizma je metafizi~kog karak-
tera ‡ ne moè se ni dokazivati niti opovrgavati. Me|utim, u nauci
53
mi poku{avamo da opi{emo i objasnimo stvarnost. Kao {to prime}uje
Karl Poper, racionalnost, jezik, opis, argument odnose se uvek na neku
realnost i upu}eni su uvek nekoj javnosti, a sve to pretpostavqa reali-
zam.
Sem toga, prime}uje Poper, zdravi razum nije ba{ naro~ito uspe-
{an kada razmi{qa o samome sebi i o tome kako dolazi do svoga znawa.
Pa ipak, teorija saznawa zdravoga razuma nalazi se u osnovi jednoga
broja savremenih filozofskih u~ewa. U ~emu se sastoji ta teorija:
na{ mozak je posuda koja je na po~etku prazna, ili mawe-vi{e prazna, i
u tu posudu preko na{ih ~ula ulazi materijal, tu se prikupqa i prera-
|uje. U filozofskom svetu ona je boqe poznata pod nazivom teorija ta-
bula rasa: na{ mozak je prazna plo~a na koju se preko na{ih ~ula utisku-
ju poruke iz stvarnosti. Druga karakteristika je sigurnost znawa.
Mi stvarno doìvqavamo mnogo {ta kao da nam je neposredno dato
i kao da je sasvim izvesno. Ali, za ovakav utisak treba da zahvalimo
svojoj ste~enoj sposobnosti da de{ifrujemo haoti~ne poruke koje dopi-
ru do nas iz okoline koja nas okruùje, svom razra|enom aparatu za
de{ifrovawe (koji se temeqi na biolo{ki uro|enim dispozicijama).
Skoro svi mi dobro posmatramo i dobro opaàmo. Ali, to je problem
koji treba objasniti biolo{kim teorijama, a ne uzimati kao osnovu za
bilo kakav dogmatizam neposrednog ili intuitivnog saznawa. Na kraju
krajeva, svi mi ponekad gre{imo i ne bismo smeli nikada da zaboravi-
mo na tu svoju pogre{ivost.1
U teoriji saznawa zdravoga razuma, zna~i, potraga za znawem se po-
istove}uje sa potragom za izvesno{}u, s obzirom da se ~ulni podaci,
ili ~ulni utisci, ili neposredna iskustva uzimaju kao sigurna osnova
sveg saznawa. A u stvari, sve na{e saznawe, izuzev formalne logike i
jednoga dela matematike, bitno je hipoteti~kog karaktera.2
Prema tome, dok su teorijskosaznajne pretpostavke zdravoga razuma
sigurno neprikladne za izgradwu jedne kriti~ke metodologije nauke
(~esto su samoprotivre~ne, subjektivisti~ki i apsolutisti~ki orijen-
tisane), zdravorazumska teorija sveta, wegov realizam sasvim odgovara
savremenoj metodologiji nauke.
No, do sad smo ispitali dva problema (a) za{to i u kojem smislu
zdravi razum moè biti polazna ta~ka na{ih nau~nih i filozofskih
saznawa, i (b) koje su slabe strane zdravorazumske teorije saznawa.
Ostaje nam (v) da ispitamo u ~emu se sve ispoqavaju razlike izme|u
zdravorazumskog i nau~nog saznawa.
1
v. Popper, K. R., Objective Knowledge, Oxford, Clarendon Press, 1972, pp. 41, 60-61. and 64.
〈u prevodu na srpski: Objektivno znawe, Paideia, Beograd, 2002.〉
2
v. Ibid., pp. 63. and 75.
54
Na ove razlike ukazao je Ernest Nejgel u uvodnom poglavqu svoje
kwige Struktura nauke. Pre svega, ve}ina obave{tewa koja nam pruà
zdravi razum, mada ta obave{tewa mogu biti prili~no ta~na u odre-
|enim granicama, retko su propra}ena poku{ajima da se objasni za{to
su ~iwenice takve kakve se misli da jesu; a kada je takav poku{aj u~i-
wen, onda su ta obja{wewa data nesistematski i bez kriti~kog ispiti-
vawa wihove relevantnosti za te ~iwenice. Nauka, me|utim, teì za
obja{wewima koja su sistematska i koja se istovremeno mogu i moraju
proveravati ~iweni~kim svedo~anstvima. U nekim slu~ajevima istra-
ìvawe moè i}i vrlo duboko. Mogu se otkriti modeli uzajamnih od-
nosa koji vaè u {irokim oblastima ~iwenica, tako da se uz pomo} ma-
loga broja obja{wavala~kih principa moè pokazati da (neodre|eno)
veliki broj iskaza o ovim ~iwenicama ~ini logi~ki jedinstven sistem
znawa.3
Druga razlika poti~e iz op{tepriznate odlike zdravoga razuma da
je on, mada znawe koje poseduje moè biti ta~no, retko kada svestan gra-
nica u kojima se wegova verovawa vaqana, a wegovo delovawe uspe{no.
Naravno, uop{te uzev{i, zdravorazumsko saznawe je najverodostojnije
u prilikama u kojima izvestan broj ~inilaca ostaje prakti~no nepro-
mewen. To, naravno, povla~i ozbiqnu ograni~enost zdravoga razuma,
koju nauka svojim metodama poku{ava da otkloni sistematskim obja-
{wavawem ~iwenica.4
Tre}a razlika je u tome {to me|u zdravorazumskim verovawima ni-
je iskqu~ena me|usobna nespojivost i ~ak protivre~nost. Svojim siste-
matskim obja{wewima nauka se usredsredila na otklawawe izvora ta-
kvih nesaglasnosti.5
êtvrta razlika je slede}a: oslawaju}i se na termine iz svakodnev-
nog govora, jezik u kojem se formuli{e i izraàva zdravorazumsko zna-
we pokazuje zna~ajne neodre|enosti, {to onemogu}ava wegovu efikasnu
kritiku (bilo teorijsku ili eksperimentalnu), pa to znawe, nasuprot
nau~nom znawu, ispoqava daleko ve}u trajnost. "Sa druge strane, iako
ve}a odre|enost stavova nauke izlaè ove stavove ve}oj opasnosti da
budu opovrgnuti nego {to im daje preimu}stvo nad mawe precizno izra-
ènim zdravorazumskim verovawima, nau~ni stavovi ipak imaju va`nu
prednost: oni imaju ve}u mo} uklapawa u obuhvatne ali jasno formuli-
sane sisteme obja{wewa."6 ‡ Interesantno je da Nejgel u ovome kontek-
stu traì preimu}stvo nau~nih stavova u nekoj (kvantitativno) ve}oj
3
v. Nejgel [Nagel], E., Struktura nauke, Beograd, Nolit, 1974., str. 3-4.
4
v. Ibid., str. 4-5.
5
v. Ibid., str. 5-6.
6
v. Ibid., str. 6-9.
55
mo}i uklapawa u obuhvatne sisteme obja{wewa, a wihovu izloènost
ve}oj opasnosti da budu opovrgnuti procewuje kao wihovu slabost u od-
nosu na zdravorazumske stavove. On ne vidi va`nost ve}e informativ-
nosti koju donosi odre|enija i preciznija formulisanost, {to onda so-
bom donosi i ve}e mogu}nosti za opovrgavawe, a to je va`no jer bez toga
se ne moè ostvariti niti objasniti jedna od osnovnih karakteristika
nau~nog saznawa ‡ wegovo brzo napredovawe.
Peta razlika je vezanost zdravorazumskih shvatawa za ostvarivawe
konkretnih i prakti~nih qudskih interesa. Teorijska nauka, me|utim,
svesno zanemaruje neposredne vrednosti stvari, tako da ~esto izgleda
kao da su iskazi nauke samo od neznatnog zna~aja za ono {to se de{ava u
svakodnevnom ìvotu. Sem toga, nauka operi{e apstraktnim pojmovima
koji su povezani sa neposrednim opaàwem jedino preko sloènih lo-
sgi~kih i eksperimentalnih postupaka i povezani su u celinu kako bi
se moglo do}i do obja{wewa za velike klase razli~itih pojava.7
Najzad, {esta razlika se sastoji u slede}em: nasuprot zdravome ra-
zumu, nauka svesno izlaè svoja tvr|ewa stalnom proveravawu na osno-
vu podataka dobijenih kriti~kim posmatrawem u bri`qivo kontroli-
sanim uslovima. "Shodno tome," vrlo lepo formuli{e Nejgel, "traga-
we za obja{wewem u nauci nije prosto traèwe bilo kakvih na prvi
pogled prihvatqivih 'prvih principa' koji bi na neki na~in mogli da
objasne poznate '~iwenice' svakodnevnog iskustva. Naprotiv, to je tra-
gawe za hipotezama obja{wewa koje su u pravom smislu proverqive za-
to {to se od wih zahteva da imaju logi~ke posledice dovoqno precizne
da ne budu spojive sa skoro svakim zamislivim stawem stvari. Za hipo-
teze koje traìmo mora, dakle, postojati (i tu Nejgel u potpunosti pri-
hvata Poperovo gledi{te, S. N.) mogu}nost opovrgavawa koje }e zavi-
siti od rezultata kriti~kog ispitivawa da bi se odredilo {ta ~iwe-
nice u stvari jesu..."8
No, ne treba izgubiti iz vida ~iwenicu da, bez obzira na ova veli-
ka metodska preimu}stva nauke, u nauci nema jamstva istinitosti tvr-
|ewa, dok se s razlogom moè tvrditi da odre|eni zdravorazumski sta-
vovi sigurno jesu istiniti. Uprkos tome, istorijski pogled na ono {to
je postignuto nau~nom metodom u sticawu pouzdanog i sistematski ure-
|enog znawa ostavqa zaista malo mesta za ozbiqniju sumwu u superior-
nost nau~ne metode nad wenim alternativama.
7
v. Ibid., str. 9-10.
8
v. Ibid., str. 10-11.
56
NAU^NI PROBLEMI I PREDMET NAUKE
I u ovo na{e doba, koje je u vrlo zna~ajnoj meri razvilo metodolo-

{ka istraìvawa i izgradilo znatno prefiweniju svest o nau~noj
praksi ‡ moè se neretko sresti gledi{te po kojem nau~no istraìva-
we po~iwe posmatrawem i prikupqawem ~iwenica da bi se zatim, pri-
menom postupka apstrakcije i uop{tavawa, pristupilo izgradwi na-
u~nih teorija. Sâm proces razvoja nauke sastojao bi se u smewivawu te-
orija kao sve potpunijih i savr{enijih generalizacija koje prerastaju
u deduktivne sisteme.
To gledi{te je, me|utim, kao i bekonovski induktivizam, pogre{no
i za na{e doba stvarno previ{e naivno. Ako bi se nekom stavilo u za-
datak da uzme u ruke papir i olovku i da po~ne sa "prikupqawem ~iwe-
nica", on ne bi znao kakve ~iwenice da zapi{e, koje podatke da izdvoji.
Posmatrawem, brojawem i merewem moè se prikupiti bezbroj ~iweni-
ca o prostoriji u kojoj se neko nalazi, wenom izgledu, poloàju, ta~nim
razmerama, materijalu od kojeg su napravqeni zidovi ili pod, o tome
kakav name{taj u woj postoji, sa detaqnim opisom toga name{taja itd.
U takvoj situaciji se najpre name}e pitawe odakle po~eti i kakve
podatke sakupqati. Nekome se moè u~initi da bi ~itav problem bio
re{en ako se defini{e podru~je istraìvawa, po{to bismo tada bili
u stawu da sakupqamo relevantne ~iwenice. Ali, ako se malo boqe po-
gleda, ni to nikako nije dovoqno. Pretpostavimo da izaberemo jedno
odre|eno, i to dosta usko podru~je ‡ kvantnu fiziku ili srpsku kwi-
èvnost s kraja XIX i po~etka XX veka. [ta bi zapravo zna~ilo priku-
pqawe ~iwenica o kvantnoj fizici? Literatura iz vremena nastajawa
i razvoja kvantne fizike ‡ i pored toga {to wena istorija nije tako
duga ‡ toliko je obimna da bi je bilo nemogu}e savladati tokom jednog
ìvotnog veka. Ni{ta boqa situacija ne bi bila ni sa srpskom kwi-
èvno{}u s kraja XIX i po~etka XX veka ‡ te{ko bi bilo pregledati
mno{tvo dokumenata sa~uvanih iz toga perioda, a jo{ teè sve {to je
tada objavqeno od kwièvnih radova. ‡ Postavqa se, dakle, ponovo pi-
tawe odakle po~eti, {ta ~itati i jo{ va`nije pitawe {ta }emo u~ini-
ti s onim {to prikupimo.
"Prikupqawe ~iwenica" moè imati svoju odre|enu ulogu i zna~aj
ukoliko se primeni u odgovaraju}oj fazi ‡ mesto ovoga postupka nije
na po~etku procesa nau~nog istraìvawa, ve} negde u drugom delu, tj. u
procesu proveravawa na{ih hipoteza; a to je u vezi s pitawem nastaja-
wa, diskusije i empirijskog proveravawa nau~nih hipoteza.
57
Prema tome, bitno je da se gledi{te po kojem nau~no istraìvawe
zapo~iwe prikupqawem ~iwenica pokazalo kao pogre{no, te da je da-
leko adekvatnije dràti da na{a istraìva~ka praksa (kao, uostalom,
i na{a elementarna ìvotna praksa) zapo~iwe provizornim hipoteza-
ma (ili na evoluciono primitivnijem stupwu ‡ na{im o~ekivawima).
No, mada se na po~etku nalaze hipoteze (ili i{~ekivawa), nauka kao
istraìva~ki proces zapo~iwe tek onda kada uo~imo neki problem, tj.
u onome trenutku kada su izneverena neka na{a o~ekivawa ili kada nas
na{e hipoteze dovedu u te{ko}e. Ove te{ko}e ili protivre~nosti, ra-
zume se, mogu nastati ili unutar neke teorije, ili izme|u teorija i po-
smatrawa, ili, najzad, izme|u dveju razli~itih teorija. [tavi{e, kao {to
prime}uje Poper, tek kada se sukobimo sa problemom, mi postajemo sve-
sni toga da se drìmo neke teorije. Problem je taj koji nas izaziva da
u~imo, da napredujemo u znawu, da eksperimenti{emo i da posmatramo.1
Nauka, zna~i, polazi od problema, a ne od posmatrawa ~iwenica,
mada posmatrawa mogu dovesti do problema, pogotovu ako su neo~ekiva-
na, tj. ako se sukobqavaju sa na{im o~ekivawima ili teorijom. Zadatak
koji stoji pred nau~nikom jeste da re{i neki problem postavqaju}i no-
vu teoriju koja }e objasniti neo~ekivana i do tad neobja{wena posma-
trawa. Me|utim, bitan je jo{ jedan aspekt ove procedure nau~nog is-
traìvawa: svaka vredna nova nau~na teorija, pored re{avawa, ili na-
poredo sa re{avawem uo~enoga problema, istovremeno otvara nove
probleme, kao {to su, recimo, problemi uskla|ivawa ili usagla{ava-
wa, problemi izvo|ewa novih posmatra~kih provera na koje se ranije
nije ni pomi{qalo i drugi. I ba{ u otvarawu novih problema pokazuje
se plodnost jedne teorije.
Iz svega ovog proizlazi onda da sve na{e nau~no saznawe zapo~iwe
i zavr{ava se problemima, koji su sve ve}e dubine i plodnosti, i suge-
risawem novih problema, {to je tako|e jedan od aspekata koji svedo~e
o nesigurnom karakteru nau~nog saznawa.2
Ako se ovako sagleda nastanak i prvi korak nau~noistraìva~ke
prakse, kako }e se odrediti predmet nauke uop{te, a kako predmeti po-
jedinih nauka? Za nauku uop{te to }e biti daleko lak{e nego kada su u
pitawu pojedina~ne nauke. Naime, o~igledno je da predmet nauke uop-
{te uzev{i nisu posmatrane ~iwenice, dakle, stvari, pa ni procesi ko-
ji se mogu opaàti, ve} predmet nauke jesu problemi koji se javqaju
u vezi sa ~ovekovim odnosom prema ovim predmetima i procesima.
Kada je re~ o pitawu odre|ivawa predmeta pojedina~nih nauka, si-
tuacija je daleko sloènija i neodre|enija. Poku{a}emo ipak da
unesemo neko svetlo i u ovo pitawe.
U onome {to smo nazvali nau~nim problemom nama se objektivna
stvarnost javqa uvek u perspektivi ~ovekovog odnosa prema toj stvar-
1
v. Popper, K. R., Conjectures and Refutations, p. 222. 〈u prevodu: Pretpostavke i pobijawa,
Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci/Novi Sad, 2004.〉
2
v. Ibid., p. 222.
58
nosti, a ne kao neka stvarnost po sebi koja bi bila nezavisna od qudske
prakse uop{te. Iz ove perspektive podjednako se uvi|a jednostranost i
naivnost pozitivisti~ko-induktivisti~kog gledi{ta o prikupqawu ~i-
wenica kao polaznom koraku u nau~nom istraìvawu, kao i ekvivalent-
nog dogmatskomarksisti~kog stanovi{ta teorije odraza, koje je i sámo
u su{tini i pozitivisti~ko i induktivisti~ko. Ovakvo, uslovno re~eno,
humanisti~ko shvatawe nauke je daleko jo{ od toga da bude premo}no.
S obzirom da na Zapadu, kao uostalom, i u dogmatskom marksizmu, preovla-
dava pozitivisti~ko stanovi{te, mora}emo i wemu posvetiti odgovaraju-
}u pa`wu, tim pre {to wega smatra jedino ispravnim zna~ajan deo onih
qudi koje ‡ prema trenutno vaè}im normama ‡ nazivamo nau~nicima.
Polaze}i od objektivne stvarnosti kao takve, nezavisne od ~oveka
i wegove prakse, zastupnici ovoga gledi{ta obi~no smatraju da se poje-
dine nauke razlikuju s obzirom na to koji su deo te stvarnosti uzele
kao predmet svoga istraìvawa.
Ovome shvatawu se mogu staviti ozbiqni prigovori, na koje ukazuje
i Mihailo Markovi}:3
(1) Ima nauka koje se ne bave prou~avawem nikakvog posebnog dela
objektivne materijalne stvarnosti (matematika). [to se ti~e filozo-
fije, pozitivisti, razume se, i wu ostavqaju bez wenog predmeta, sma-
traju}i da pozitivne nauke iscrpquju celinu stvarnosti.
(2) Razdeoba stvarnosti izme|u odre|enog broja posebnih nauka,
ako se sprovede dosledno i do kraja, vodi paradoksalnim rezultatima.
Proisti~e, naime, da se ipak u konkretnoj nau~noj praksi jednim istim
delom stvarnosti bavi nekoliko razli~itih nauka. Rad, na primer,
izu~avaju fiziologija, pedagogija, socijalna antropologija, ekonomija,
pravo, sociologija, kulturna istorija, tehnologija, filozofija. Ili,
ako je u pitawu ~ovek ili dru{tvo, opet se ve}i broj nauka bavi jednim
istim podru~jem stvarnosti ‡ u prvom slu~aju: filozofija, psihologi-
ja, pedagogija, socijalna antropologija ili biologija, a u drugom: eko-
nomija, sociologija, psihologija itd.
(3) êsto se doga|a i to da se razni nau~nici, koji se bave jednom
naukom, u svojim istraìvawima usmeravaju na razli~ite strane ili
komponente onoga segmenta stvarnosti koji pripada toj nauci, pa se
onda sti~e utisak kao da jedna nauka ima vi{e predmeta. Sociolozi se,
na primer, orijenti{u na razli~ite elemente dru{tva: dru{tvene gru-
pacije, dru{tvene ustanove, dru{tvene interakcije, dru{tveni ìvot
i pona{awe jedne zajednice, vrste i oblike me|uqudskih odnosa itd.
(4) Ovakvo shvatawe nauke ima izvesne neprihvatqive filozofske
implikacije s obzirom da se s jedne strane i ~ovek kao deo objektivne
stvarnosti, tj. kao predmet nauke, shvata kao objekat, kao stvar, a sa
druge strane ~ovek-nau~nik shvata se kao ~isto kontemplativno bi}e.4
3
v. Markovi}, M., "O pojmu predmeta nauke", Spomenica u ~ast novoizabranih ~lanova
SANU, Posebna izdawa, kw. CCCLXXVII, Spomenice, kw. 26, Beograd, 1964, str. 156-157.
4
v. npr. Marks‡Engels, Dela, tom 6, "Prosveta", Beograd, 1974, str. 455.
59
(5) Najzad, treba imati u vidu i to da postoje razli~ite grupe nau-
ka, za koje se onda pitawa predmeta kao i metodâ postavqaju veoma raz-
li~ito. U tom smislu vaqalo bi uo~iti razlike izme|u (a) fundamen-
talnih i primewenih nauka, (b) fakti~kih i normativnih, (v) teorij-
skih i istorijskih i (g) deskriptivnih i eksplikativnih nauka.
Kada je re~ o razlici izme|u fundamentalnih i primewenih nauka,
koja je ina~e najbitnija kada je u pitawu predmet i metoda, onda treba
najpre naglasiti da pored prete`no (da ne pi{emo "~isto", po{to ni-
kakvih ~istih nauka nema ni ne moè biti) fundamentalnih (logika,
matematika, teorijska fizika) i prete`no primewenih nauka (ve}i deo
medicinskih nauka, pedagogija, meteorologija itd.) u velikom broju na-
uka nau~nici obavqaju s jedne strane fundamentalna, a sa druge strane
primewena istraìvawa. Predmet i metode su tako razli~iti da izgle-
da kao da jedna ista nauka ima dva predmeta. U ~emu je ta razlika?
U fundamentalnim istraìvawima moglo bi se re}i da nau~nik
èli da do|e do takvih teorija koje }e dati sve vi{e i vi{e zadovoqa-
vaju}e obja{wewe sveta koji nas okruùje, tj. da je zainteresovan pr-
venstveno za delovawe na izmeni i daqem usavr{avawu teorijske struk-
ture nauke, odnosno za razvoj i rast nau~nog saznawa; u primewenim,
me|utim, nau~nik je zaokupqen primenom ili operacionalizacijom po-
stoje}eg fonda nau~nog znawa, tj. zainteresovan je u prvom redu za ak-
ciju na osnovu date strukture nau~nih teorija, za ovladavawe "pravili-
ma prora~unavawa", {to zna~i da su{tinski uop{te i nije zaintereso-
van za temeqito mewawe i napredak nau~nog saznawa. U fundamental-
nim istraìvawima nau~nik vr{i otkri}a; u primewenima nau~nik
pravi pronalaske. U fundamentalnim istraìvawima nau~nik traga za
znawem u smislu sve istinitijih teorija; u primewenima nau~nik èli
da ovlada postoje}im znawem u smislu wegove {to ve}e instrumentalne
upotrebqivosti i efikasnosti, ne vode}i uop{te ra~una o tome da li
su u pitawu istinite ili pogre{ne teorije. Prema tome, dok nau~nika
koji se bavi primewenim istraìvawima zanimaju samo primena i mo-
gu}ni prakti~ni rezultati jedne teorije, nau~nika upu}enog na funda-
mentalnu problematiku i sama primena neke teorije interesuje prven-
stveno iz teorijskih razloga, odnosno u smislu proveravawa te teorije.
U fundamentalnim istraìvawima nau~nik je sklon da shvati zna-
we kao ne{to {to sadrì element naga|awa i {to je podlo`no pravqe-
wu gre{aka, mewawu i ispravqawu, tj. da smatra da se "kwiga prirode"
moè i pogre{no pro~itati; u primewenima nau~nik teì da shvati
znawe kao ne{to kona~no, jednom zauvek dato i nepogre{ivo, tj. da
smatra da je "kwiga prirode" otvorena i da ‡ kada se ispune odre|eni
uslovi ‡ moè da se ~ita bez ikakvih pogre{aka. Drugim re~ima, za na-
u~nika u fundamentalnim istraìvawima znawe je uvek "dÒxa", on
priznaje neznawe, a ne priznaje autoritet; za nau~nika u primewenim
istraìvawima, me|utim, znawe je uvek "™pist»mh", on ne priznaje
neznawe, ali zato priznaje autoritet. Prema tome, za nau~nika iz
fundamentalnih nauka i znawe predstavqa ne{to qudsko, nesavr{eno
i nezavr{eno, dok za nau~nika u primewenim istraìvawima znawe je
iznadqudsko, savr{eno i zavr{eno.
60
Isto tako je zanimqiva i zna~ajna metodolo{ka razlika izme|u
ovih dveju vrsta nau~nika. Dok u primewenim istraìvawima nau~nika
interesuju prvenstveno slu~ajevi koji potvr|uju neku teoriju, u funda-
mentalnim istraìvawima nau~nik je zainteresovan prevashodno za
slu~ajeve koji tu teoriju mogu da opovrgavaju; dok je nau~nik u prime-
wenim istraìvawima motivisan za odràvawe i u~vr{}ivawe jedne
teorije, pa tako i za izbegavawe kritike, nau~nik u fundamentalnim
istraìvawima se voqno izlaè o{troj kritici i teì takvom prove-
ravawu teorija koje ide do wihovog obarawa, smatraju}i da se jedino na
taj na~in i moè obezbediti brì napredak nau~nog saznawa. Tako ono
{to za nau~nika iz fundamentalnih disciplina predstavqa znak na-
pretka nau~nog saznawa (tj. kritiku) nau~nik u primewenim istraì-
vawima vidi kao znak wegove propasti.
Ili, najzad, u odnosu na postupak dolaèwa do novih teorija, dok u
primewenim istraìvawima nau~nik teì da {to mawe prevazilazi
skup podataka kojima raspolaè i vodi ra~una da ne naru{i ni{ta u
odnosu na ve} postoje}e teorije, tj. sasvim se pouzdaje u prethodno zna-
we, dotle je u fundamentalnim istraìvawima nau~nik voqan da posu-
mwa u sve, spreman je da izi|e i sa naizgled najneverovatnijom hipote-
zom, odnosno da daleko nadma{i sve {to je postojalo u prethodnom zna-
wu, po{to smatra da se prava nauka sastoji od "dÒxa" ‡ gledi{tâ koja
se, razume se, nalaze pod neprekidnom kontrolom, s jedne strane, kriti-
~ke diskusije, a sa druge strane, eksperimentalne "tšcnh", tj. on smatra
da igra nauke nema kraja.
Kada je re~ o razlici izme|u fakti~kih i normativnih nauka, onda
opet nalazimo zna~ajne razlike u pristupu predmetu i metodama ovih
nauka, mada nikad ne treba gubiti iz vida da stvarna situacija u bilo
kojoj nauci nikada nije takva da se ta nauka moè jednozna~no odrediti
kao ~isto fakti~ki ili ~isto normativno orijentisana nauka; fakti-
~ki usmerene nauke (recimo, istorija ili geografija, ili fizika, ili
hemija) upu}ene su na izu~avawe odre|enih pojava u stvarnosti onakvih
kakve one jesu, dok normativne discipline (na primer, logika ili pra-
vo) poku{avaju da nam kaù kakva bi stvarnost, ukqu~uju}i i nas same,
trebalo da bude, ili kako bi trebalo da izgleda, ili po kakvim pravi-
lima da se odvija neka na{a delatnost ako èlimo da postignemo ciq
koji smo sebi postavili.
Teorijske i istorijske nauke, odnosno teorijski i istorijski delo-
vi jedne iste nauke, tako|e se bitno razlikuju u pogledu svoga predmeta
i svojih metoda. Ciq teorijske nauke jeste precizno i sistematsko usta-
novqavawe op{tih konstantnih odnosa i strukture onoga {to je dato;
nasuprot tome, istorijska nauka ima prvenstveno zadatak da {to kon-
kretnije rekonstrui{e i objasni nastanak pojedina~ne pojave. Prve,
kao {to prime}uje i Mihailo Markovi}, tragaju za uzrocima koji na
svakom mestu i u svakom vremenu pod odre|enim uslovima dovode do od-
61
re|enih posledica, druge teè da otkriju konkretne ~inioce koji su na
jednom odre|enom mestu i u odre|enom vremenu doveli do izvesnog
istorijskog doga|aja.5
Najzad, predmet i metode nisu jednaki ni kada je re~ o pravqewu
razlike izme|u deskriptivnih i eksplikativnih nauka. Prvenstveni
ciq prvih jeste opisivawe stvari ili pojava (takve su, na primer, etno-
grafija ili geografija), dok su potowe okrenute pre svega obja{wava-
wu odnosa ili veza izme|u odre|enog skupa objekata ili pojava.
Iz svega ovoga sasvim jasno proizlazi da je koncepcija prema kojoj
nauke dobijaju svoj predmet s obzirom na to koji deo stvarnosti izu~a-
vaju, krajwe neadekvatna, a uz to ima, kao {to smo videli, svoju osnovu u
jednom pasivisti~kom i intelektualisti~kom shvatawu nauke kao obi~-
nog odraza stvarnosti. Humanizam, me|utim, posmatra ~oveka kao prak-
ti~no i stvarala~ko bi}e koje je ograni~eno prethodnim znawem i kon-
kretnom istorijskom situacijom u kojoj se nalazi, ali je ono istovre-
meno, po prirodi svojoj proaktivno, usmereno na prevazilaèwe stvar-
nosti u kojoj ìvi, kako u saznajnom smislu, tako isto i u pogledu ot-
klawawa svega onoga {to ometa ostvarivawe vrednosti koje je ~ovek
sebi postavio.
I ba{ u tim poku{ajima usavr{avawa stvarnosti, u poku{ajima
ostvarivawa svojih èqa, ciqeva i ideala, pred ~ovekom se otvara pr-
vi niz najrazli~itijih problema koji postaju predmet wegovog nau~nog
znawa. Dru{tveno uskla|en napor da se teorijski re{i odre|en skup
problema dovodi onda i do stvarawa odre|enih nauka. Tako na primer,
"Ako u svetu relativne oskudice ho}emo da maksimalno razvijemo pro-
izvodwu i da {to racionalnije organizujemo razmenu dobara potrebnih
za ìvot, moramo re{iti odre|eni kompleks problema a ovi problemi
~ine predmet jedne odre|ene nauke ‡ politi~ke ekonomije. Ako ho}emo
da se oslobodimo rutinskog, automatskog rada i da stvorimo ma{ine
koje }e nas u tome zameniti, i to sa ve}om efikasno{}u, ta~no{}u i ne-
uporedivo ve}om brzinom, onda to otvara niz problema i skup tih pro-
blema, a ne neko posebno podru~je stvarnosti po sebi, konstitui{e pred-
met jedne nove nauke ‡ kibernetike."6
Prema tome, ~ini se da ne bi trebalo razlikovati nau~ne discipli-
ne po nekome predmetu u tradicionalnom smislu, tj. po vrstama pred-
meta kojima se bave, po{to je odavno prevazi|eno i ono shvatawe prema
kojem bi prvo trebalo definisati predmet jedne nauke, pa tek onda
pri}i stvarawu wene teorije. Nau~ne discipline nastaju, dakle, ako se
celovitije sagleda cela ova situacija, {to prime}uje i Poper, deli-
mi~no iz istorijskih razloga, delimi~no iz razloga administrativne
5
v. Markovi}, M., Cit. delo, str. 160.
6
Markovi}, M., Cit. delo, str. 157.
62
konvencije (kao {to je pogodna organizacija obrazovawa i profesio-
nalne orijentacije), a delimi~no i zbog toga {to teorije, koje gradimo
da bismo re{ili svoje probleme, pokazuju te`wu da izrastaju u jedin-
stvene sisteme. Ova posledwa tendencija se obja{wava time {to teo-
rijska obja{wewa utoliko vi{e zadovoqavaju ukoliko se mogu podrà-
ti nezavisnim svedo~anstvima, a da bi bila podràna uzajamno nezavi-
snim svedo~anstvima, teorija mora da bude {to obuhvatnija.7
Odbacuju}i odre|ivawe predmeta nauke kao nekoga dela stvarnosti
po sebi, mi nikako ne tvrdimo da u ono {to smo nazvali "problem" nije
ukqu~ena ba{ objektivna stvarnost, ali "sagledana u svetlu jedne odre-
|ene qudske potrebe, vitalne ili saznajne, i odre|enih metoda kojima
smo u datom trenutku raspolagali". Sem toga, u naukama se uvek govori
i o izvesnim predmetima koji mogu biti delovi objektivne stvarnosti,
ali se o wima nikada ne govori kao o delovima stvarnosti po sebi, ve}
se o tim objektima raspravqa kao o onakvima kakvi su oni u datom tre-
nutku poznati ~oveku. Recimo, u mikrofizici mi uvek spomiwemo ele-
mentarne ~estice, talase itd, ali nikada ne neke elektrone po sebi, ga-
ma-zrake po sebi itd, ve} uvek imamo u vidu da se na{e znawe mewa i raz-
vija i da o tim pojavama govorimo onakvim kakve su nam danas poznate.
Drugi niz nau~nih problema nastaje, naravno, onda kada doìvimo
takva iskustva koja nas zbuwuju, koja ne moèmo da objasnimo zbog toga
{to su u suprotnosti s onim {to smo o~ekivali na osnovu svojih vero-
vawa ili ranije ste~enog i na odre|eni na~in sistematizovanog znawa
o stvarnosti koja nas okruùje.
Tre}i izvor nau~nih problema su qudske potrebe za razvijawem i
usavr{avawem pojmovnog aparata kojim se sluìmo u procesu nau~nog
istraìvawa.
Najzad, ~etvrti razlog nastajawa nau~nih problema vezan je za sâm
proces razvoja nauke. Naime, u razvoju nauke dolazi do sloènog proce-
sa smewivawa nau~nih teorija, {to je u vezi sa pitawem smene nau~nih
hipoteza i nau~nih revolucija. U svakom slu~aju, u tome procesu ~esto
dolazi do preispitivawa temeqa pojedinih nauka ‡ do preoblikovawa
ne samo pojmovnog aparata, ve} i metoda wenih istraìvawa.
Prema tome, tradicionalno shva}enog predmeta nauke nema. Nau~-
nici jednostavno prou~avaju nove i aktuelne probleme, sami ti
problemi pokazuju te`wu da se grupi{u po srodnosti, a teorije koje se
stvaraju da bi se ti problemi re{ili ‡ téè da grade jedinstvene si-
steme, pa to onda i jeste jedina osnova i jedini smisao u kojem je mo-
gu}no govoriti o predmetu neke nau~ne discipline koja moè imati i
svoju dugu tradiciju i bogatu istoriju.
7
v. Popper, K. R., Conjectures and Refutations, p. 66.
63
Ali, istovremeno treba imati u vidu i to kako se ~esto moè dogo-
diti da pojedini problemi probijaju granice bilo kojeg predmeta ili
discipline. Uze}emo primere koje navodi Poper: skoro da je nepotreb-
no pomiwati da jedan takav geolo{ki problem kao {to je procewivawe
izgleda za pronalaèwe rezervi nafte ili uranijuma na nekoj terito-
riji mora biti re{avan uz pomo} teorija i tehnika koje se obi~no svr-
stavaju kao matemati~ke, fizi~ke i hemijske. Mawe je o~igledno, me|u-
tim, da ~ak i tako "osnovna" nauka kao {to je atomska fizika moè
do}i u situaciju da koristi geolo{ki pregled, geolo{ke teorije i teh-
niku, da bi re{ila neki problem u jednoj od svojih najapstraktnijih i
najfundamentalnijih teorija ‡ na primer, problem provere predvi|a-
wa o relativnoj stabilnosti ili nestabilnosti atoma parnog ili ne-
parnog atomskog broja.8
U vezi sa pitawem predmeta nauke, odnosno konstituisawa jedne na-
u~ne discipline oko nekog spleta problema, postavqa se jo{ jedno in-
teresantno pitawe: kako }emo proceniti kada je jedna nauka konstitui-
sana?
Izgleda da tu postoje bar dva stupwa. Na prvome stupwu konstitui-
sawa jedne nauke uo~avamo postavqen sistem od nekoliko kqu~nih hi-
poteza koje su povezane oko re{avawa jednog ili vi{e srodnih proble-
ma i koje su izdràle na{a kriti~ka proveravawa, a nau~nici koji ra-
de na tome skupu problema ve} su postigli preliminarnu saglasnost u
pogledu metodâ i tehnike koja odgovara wihovim istraìvawima. Svi
pojmovi te nauke ne moraju biti eksplicitno i precizno definisani,
iako se ve} upotrebqavaju u jednom dovoqno odre|enom smislu. Osnovne
filozofske pretpostavke mogu da variraju od jednog do drugog nau~nika.
Na drugome stupwu izgra|ivawa jedne nau~ne discipline sistem
wenih teorija ~esto po~iva na jednoj jedinstvenoj filozofskoj osnovi.
Tako recimo, kao {to prime}uje Mihailo Markovi}, politi~ka eko-
nomija je u "Kapitalu" konstituisana kao marksisti~ka nauka, mikro-
fizika je radovima Bora, Hajzenberga, [redingera i drugih konstitui-
sana kao pozitivisti~ka nauka, psihologija je radovima ge{taltista
konstituisana kao fenomenolo{ka nauka itd.9 Metodolo{ki i drugi
principi mogu ali jo{ ne moraju da budu i eksplicitno formulisani.
Mihailo Markovi} razlikuje i tre}i stupaw konstituisawa jedne
nauke ‡ kada je izgra|ena u potpunosti wena kriti~ka samosvest. Tu bi
onda bili ispuweni jo{ i slede}i uslovi: (a) filozofske pretpostav-
ke su eksplicitno formulisane, sistematizovane i obja{wene; (b) iz-
gra|en je metajezik date nauke u kojem su kqu~ni termini objekt-jezika
8
v. Popper, K. R., Op. cit., p. 67.
9
v. Markovi}, M., Cit. delo, str. 162.
64
definisani i me|usobno povezani; (c) razvijena je sistematska teorija
o metodama i tehnici date nauke; (d) prou~ena je wena istorija, priku-
pqena iskustva ranijih generacija istraìva~a i utvr|ene tendencije
wenog razvoja; (e) weni rezultati su dovedeni u sklad sa rezultatima
drugih nauka, pa je dobila svoje odre|eno mesto u sistemu nauka.10
Markovi} ne navodi nijednu nauku koja je dostigla ovaj stupaw kon-
stituisawa. To, me|utim, nije nimalo slu~ajno. Takve nauke ne samo da
nema, nego mi se ~ini kako nikada ne}e ni mo}i da je bude. U tako sa-
svim odre|enoj i utvr|enoj nauci ima svega osim pojavqivawa novih
problema, sem mogu}nosti slobodnog razvoja i daqeg dinami~nog na-
predovawa ‡ sve je ~vrsto postavqeno na svoje mesto i umrtvqeno, a ti-
me je zapravo sama su{tina nauke kako smo je odredili, dovedena u pita-
we.
10
v. Ibid., str. 162.
65
RAZLIKE IZME\U PRIRODNIH I DRU[TVENIH
NAUKA I JEDINSTVO NAU^NE METODE
Shvatawe nauke i nau~ne metode, sasvim prirodno, najuè je pove-

zano sa teorijskosaznajnim pretpostavkama o tome kakav je karakter,
koje su osnovne osobine, glavni zadaci i najva`niji problemi s kojima
se sukobqava nau~no saznawe.
S obzirom da smo u definiciji pojma nauke kao jednu od osnovnih
karakteristika istakli wenu usmerenost ka saznavawu objektivne isti-
ne o stvarnosti, trebalo bi ne{to produbqenije sagledati {ta se za-
pravo podrazumeva pod objektivno istinitim saznawem. Pri tom se po-
lazi od pretpostavke da su osnovna kako logi~ko-metodolo{ka, tako i
teorijskosaznajna na~ela jedinstvena za sve nauke, za ~itavo nau~no sa-
znawe, mada pojedine nauke, u zavisnosti od stepena svoje razvijenosti,
ispoqavaju tendenciju da izgrade i niz specifi~nih metoda, koje, opet,
mogu imati i neke svoje posebne teorijskosaznajne pretpostavke.
Drugim re~ima, kao {to prime}uje Vojin Mili}, ako u teorijskoj
fizici postoji ~itav niz metodolo{kih re{ewa koja su daleko egzakt-
nija od analognih re{ewa u sociologiji ili drugim dru{tvenim nauka-
ma, to nije zbog toga {to je fizika izgra|ena na nekoj drugoj logici i
{to u osnovi ima neke druga~ije saznajne ciqeve od sociologije i dru-
gih teorijskih dru{tvenih nauka, nego zato {to je fizika kao nauka
mnogo razvijenija i, sa druge strane, {to prou~ava takav sklop proble-
ma gde je egzaktnost lak{e posti}i.1
Za nau~nu objektivnost, ina~e, moè se re}i da ima dva aspekta ‡
jedan vi{e sadrìnski, a drugi vi{e formalan. Prvi se ispoqava u te-
`wi da se prilikom re{avawa jednog nau~nog problema {to potpunije
zahvate svi relevantni iskustveni podaci, uz "spremnost da se bez ika-
kvih predube|ewa prihvati iskustvena o~evidnost svakog novog podat-
ka i saznawa, ma u kakvom se (povoqnom ili nepovoqnom) odnosu oni
nalazili prema onome {to se ranije znalo, o~ekivalo ili mislilo".
Drugi se, me|utim, ogleda u jednoj od bitnih karakteristika nau~nog
postupka, tj. da se sva istraìvawa koja pretenduju na nau~ni status
moraju obavqati tako da svako lice odgovaraju}ih kvalifikacija moè
bez mnogo problema da proveri wihove rezultate. Iz ovog ugla posma-
trawa, nau~na objektivnost bi se mogla svesti na intersubjektivnu
1
v. Mili}, V., Sociolo{ki metod, str. 182.
66
proverqivost ~itavog nau~nog saznawa. Pri tom, razume se, uop{te ni-
je bitan stepen sloènosti (ili posrednosti) samoga proveravawa.
Svakako treba imati u vidu to da se nau~na objektivnost ne svodi
niti na utvr|ivawe "samo onoga {to se moè zapaziti na pojavnoj rav-
ni stvarnosti", niti na pasivnoposmatra~ki stav prema stvarnosti.
Naprotiv, poznata je i metodolo{ki veoma va`na ~iwenica da u poje-
dinim naukama odre|ene vrste istraìvawa sa svoje strane ispoqavaju
izvestan uticaj na one pojave stvarnosti koje se prou~avaju. [iroko je
poznata ona situacija koju izraàva Hajzenbergov princip neodre|eno-
sti. Re~ je o tome da je na{ istraìva~ki postupak kod posmatrawa po-
loàja i brzine mikro~estica takav da se ne moè izbe}i uno{ewe iz-
vesnih promena u te mikro~estice, {to nam onemogu}ava da istovreme-
no odredimo precizno i wihov poloàj i brzinu. Sli~an problem se
dosta ~esto javqa i u prou~avawu dru{tva, a gotovo neizbe`no onda ka-
da se do izvornih obave{tewa dolazi u neposrednom dodiru sa nekim
delom dru{tva.
Mili} navodi primer da kada u neku dru{tvenu sredinu, neko selo
ili preduze}e, koje ìvi svojim ustaqenim na~inom ìvota, do|e grupa
istraìva~a i u woj provede odre|eno vreme radi prikupqawa podata-
ka, mora se o~ekivati da }e taj wen boravak i delatnost uticati na to
da se u izvesnom smislu izmeni uobi~ajeni tok ìvota ispitivane sre-
dine i poremeti normalna situacija (kao i normalno reagovawe ispi-
tanika) koja bi postojala kad istraìva~ka grupa ne bi bila prisutna.
‡ "Po{to je sasvim neosporno da u sociolo{kim ispitivawima prime-
weni istraìva~ki postupak moè da izazove zna~ajne promene u ra-
znim oblicima pona{awa qudi", kaè Vojin Mili}, "jedan od metodo-
lo{kih zadataka jeste da se taj uticaj svede na najmawu mogu}u meru i
istovremeno {to ta~nije oceni. To je od kqu~nog zna~aja za ocenu ob-
jektivnosti i nau~ne upotrebqivosti izvornih podataka..."2
U svakom slu~aju, metodolo{ke norme su od bitnog zna~aja za dosti-
zawe nau~ne objektivnosti, ~iji je jedan od bitnih uslova (intersubjek-
tivna) proverqivost. Ovakvo teorijskosaznajno usmerewe nau~nog sa-
znawa povla~i za sobom, naravno, i te`wu za uklawawem iz nauke svih
spekulativnih neproverqivih apstrakcija.
Ali, na{e metodolo{ke norme mogu biti neodgovaraju}e u tom po-
gledu ako se proceni zavisnost objektivnosti nau~nog saznawa od same
prirode iskustvenog sadràja (da li su jednostavni ili sloèni), ili
ako se proveravawe svede samo na pojedina~na izvorna obave{tewa i
zanemare se celine, tj. ako se ono usredsredi jedino na proveravawe is-
kustvene osnove, a ne i odgovaraju}e teorijske strukture. Najlak{e je,
naravno, proveravati pojedina~na izvorna obave{tewa, a najteè je
ili najsloènije proveravawe nau~nih teorija, po{to se ono obavqa
posebno, putem proveravawa onih posledica (ili predvi|awa) koje se
mogu dedukovati iz tih teorija (pri ~emu svako ispuweno predvi|awe
2
Ibid., str. 186.
67
ne zna~i i potvrdu neke teorije, kao {to ni svako neispuweno predvi-
|awe ne mora odmah zna~iti i opovrgavawe neke teorije; ali, ovo je
bliè vezano za problem proveravawa nau~nih hipoteza); a, sem toga,
naj~e{}e je neophodno samostalno iskustveno tuma~ewe izvornog smi-
sla svake konkretne nau~ne teorije.
Iskustvena proverqivost nau~nih podataka, kao i nau~nih teorija
ostaje pored svega jedna od kqu~nih ta~aka nau~ne metodologije, po-
mo}u koje se ispuwava teorijskosaznajni zahtev postizawa maksimalne
objektivnosti u nau~nom saznawu.
Ovaj zahtev se moè razloìti na nekoliko svojih aspekata: (a) ve}
pomenuta javnost i intersubjektivnost u proveravawu kako nau~nih
podataka, tako i nau~nih teorija; pri tom intersubjektivnost ne treba
shvatiti sasvim usko (kao {to to ~ine ekstremni metodolo{ki objek-
tivisti), tj. kao da ona iskqu~uje one slu~ajeve gde se ne dobijaju apso-
lutno istovetna obja{wewa, ili gde se prevazilazi neposredno posma-
trawe relevantnih iskustvenih podataka; (b) javnost svih sastavnih de-
lova istraìva~kog postupka (teorijske i metodolo{ke pretpostavke
pristupa istraìvawu, na~in prikupqawa relevantnih podataka, ana-
lize, logi~ka struktura izvedenih zakqu~aka); i ono {to je mo`da naj-
bitnije (v) stalna kontrola svakog nau~nog podatka ili stava, wihova
revizibilnost i mogu}nost odbacivawa ukoliko se prilikom provera-
vawa ili u svetlosti drugih novih nau~nih teorija pokaù kao neodgo-
varaju}i ili neta~ni.
Va`no je u svemu ovome uo~iti, kao {to prime}uje Poper, kako bi
bilo pogre{no pretpostaviti da objektivnost nauke po~iva na objek-
tivnosti nau~nika; isto tako je neispravno verovati da je stav priro-
dwaka u principu objektivniji od stava koji moè da zauzme nau~nik u
dru{tvenim naukama. Nau~nik u prirodnim naukama moè isto tako da
pripada jednom odre|enom taboru i da bude veoma pristrastan kada su u
pitawu wegove omiqene ideje, a poznato je da su neki istaknuti fizi-
~ari osnivali {kole, koje su onda, po samoj svojoj prirodi, pruàle vr-
lo jak otpor novim idejama.
Objektivnost, dakle, nije stvar pojedina~nih nau~nika, ve}, pre bi
se moglo re}i, dru{tveni ishod uzajamne kritike me|u nau~nicima,
{to zna~i da je neophodno da me|u nau~nicima postoji ne samo uzajamna
saradwa, ve} isto tako i me|usobno takmi~ewe. Ali, to sve jednim de-
lom zavisi i od raznih povoqnih ili nepovoqnih dru{tvenih i poli-
ti~kih uslova, pa je sasvim umesno govoriti o pogodnoj ili nepogodnoj
klimi za razvoj nauke u ovom ili onom dru{tvu. Dru{tvo bi, naime,
trebalo pre svega da odobrava slobodnu razmenu mi{qewa o svim nau~-
nim problemima, da razvije tradiciju kriti~kog suprotstavqawa kako
pojedinih nau~nika, tako i nau~nih {kola putem suparni~kih ~asopisa,
rasprava na skupovima i kongresima itd.
[to se ti~e samih pojedina~nih nau~nika, ne moèmo ih li{iti
strana~ke orijentisanosti, a da ih istovremeno ne li{imo wihove
qudskosti, ne moèmo potisnuti ili uni{titi wihove vrednosne sudo-
68
ve, a da ih ne razorimo i kao qudska bi}a i kao nau~nike. Na{i motivi,
pa ~ak i ~isto nau~ni ideali, ukqu~uju}i ideal nezainteresovanog tra-
gawa za istinom, duboko su usa|eni u vannau~na (pa i delimi~no i u re-
ligiozna) procewivawa. Prema tome, "objektivan" nau~nik ili nau~-
nik "oslobo|en uticaja vrednosti" te{ko da moè biti idealan nau~-
nik. Bez strasti se ne moè ni{ta posti}i ‡ sigurno ne u ~istoj nauci.
Fraza "strast za istinom" nije prazna metafora.3
* * *
4
Pozitivizam i wegove metode, preciznije re~eno, mogu}nosti pri-
mene metoda egzaktnih prirodnih nauka u nau~nom ispitivawu dru-
{tva, ve} dva puta su za posledwih stotinak godina predstavqale pred-
met zna~ajnih sporova u kojima je do{lo do razja{wavawa mnogih pita-
wa o razlici izme|u prirodnih i dru{tvenih nauka, kao i oko proble-
ma postojawa jedinstvene nau~ne metode.
Prvi spor, poznat pod nazivom "borba oko metode" [Methodenstreit],
zapo~eo je osamdesetih godina devetnaestog veka izme|u starih poziti-
vista i jednoga broja filozofa, koji su dovodili u pitawe metodolo-
{ke teze pozitivizma, a posebno primenqivost tih stavova u nau~nom
ispitivawu dru{tva. Diskusija je zapo~eta kwigama Karla Mengera
Ispitivawa o metodi dru{tvenih nauka a posebno politi~ke ekonomi-
je, s jedne strane, i Vilhelma Diltaja, Uvod u duhovne nauke, odnosno
osvrtom Gustava [molera "Prilog metodologiji dràvnih i dru{tve-
nih nauka" (Schmollers Jahrbuch), sa druge strane. Sva ova tri osnovna
teksta objavqena su 1883. godine, a sama rasprava trajala je vi{e dece-
nija, tj. sa kra}im prekidom oko Prvog svetskog rata, sve do dolaska
hitlerizma na vlast.
Drugi spor, za koji se ne bi moglo re}i da je dobio ba{ najpriklad-
niji naziv "sukob oko pozitivizma u nema~koj sociologiji", zapo~eo je
na samome po~etku {ezdesetih godina ovoga veka izme|u predstavnika
kriti~kog racionalizma5 (Poper, [Hans] Albert) i predstavnika kri-
3
v. Popper, K. R., "The Logic of Social Sciences", in: The Positivist Dispute in German Sociology,
London, Heinemann, 1976, pp. 95-97. (prevod na srpski u: Tre}i program, br. 52, I/1982, str. 347-362.)
4
Filozofski pravac koji ograni~ava saznawe na nau~no saznawe, shva}eno kao znawe
pozitivnih ~iwenica uz wihov egzaktan opis, dakle, podrazumeva zamisao nauke kao si-
stema sigurnog znawa; pri tom se odri~e vrednost samostalne apstraktne misaone de-
latnosti koja se progla{ava "metafizikom".
5
Iako Poper usvaja empirizam u smislu da u nauci samo opaàwe i eksperiment mogu
da odlu~e o prihvatawu ili odbacivawu nau~nih iskaza, zakona i teorija, tj. usvaja em-
pirizam kao osnovno metodolo{ko pravilo nau~nog saznawa, on svoju filozofiju ka-
rakteri{e kao kriti~ki racionalizam u smislu jednog krajwe otvorenog, antidogmat-
skog stava prema qudskom saznawu u celini, koji traì jedino da se jasno postave pro-
blemi i da se kriti~ki, svestrano i racionalno razmotre razli~ita predloèna re{ewa;
ustvari, ovde je termin "racionalizam" dobio ne{to druga~ije zna~ewe, pa se ne misli
na to da qudsko saznawe polazi od nekih apriornih, razumom postavqenih osnovnih
principa ‡ kao kod Dekarta ‡ ve} se misli na "ube|ewe da mi moèmo u~iti iz svojih
gre{aka i zabluda", naro~ito kritikom ali isto tako i samokriti~ki.
69
ti~ke teorije6 (Adorno, Habermas), zahvatio je na po~etku neposredno
probleme metodologije dru{tvenih nauka, da bi docnije skrenuo na
druga pitawa u bliòj i daqoj vezi sa ovom problematikom. Pri tom se
daqe razvijaju i neka gledi{ta iz spora oko vrednosnih sudova.
Jo{ nekoliko uvodnih re~i o prvome sporu. Pored Diltaja, najzna-
~ajnije radove u drugoj fazi kritike pozitivizma dali su neokantovci,
Vilhelm Vindelband, u svome ~uvenom govoru 1894. godine u Strazburu
Istorija i prirodna nauka, i Hajnrih Rikert u svojim raspravama Kul-
turna i prirodna nauka (1899) i Granice prirodnonau~nog obrazovawa
pojmova (1902).
Kriti~ari pozitivizma, koji su zastupali gledi{te o bitno razli-
~itoj metodi dru{tvenih nauka u odnosu na metodu prirodnih nauka,
imali su u mnogo ~emu me|usobno razli~ite poglede; pa ipak, u nekim
stvarima su se slagali. Oni su najpre poricali pozitivisti~ko gledi-
{te o tome da, uprkos osobenostima svojih predmeta i neophodnim raz-
likama u pogledu odre|enih istraìva~kih postupaka, treba da postoji
i postoji jedinstvenost u pogledu najop{tijih metodolo{kih principa.
Smatraju}i, isto tako, da osnovni zadatak u dru{tvenim naukama nije
otkrivawe zakona razvoja dru{tva, ukoliko uop{te ima takvih zakona,
ovi autori su u ve}ini odbacivali potrebu da se poku{a unapre|ivawe
dru{tvenih nauka na taj na~in {to bi se i na wih primenile one meto-
de koje su pokazale svoju vrednost u prirodnim naukama. Sem toga, zastu-
paju}i sasvim druga~ije shvatawe nau~nog obja{wewa u dru{tvenim na-
ukama, ovi autori su stajali na stanovi{tu da dru{tvenim naukama nije
potrebna, ili da je sasvim neopravdana, op{ta teorija o dru{tvenim za-
konitostima, koje bi onda predstavqale osnovu za obja{wavawe pojedi-
na~nih pojava i doga|aja u dru{tvu. Osnovu nauke o dru{tvu, po wiho-
vom mi{qewu, predstavqa uglavnom deskriptivno zami{qena istorija.
Op{te metodolo{ko stanovi{te kriti~ara pozitivizma nazivano
je istorizmom i dugo vremena je predstavqalo najuticajniju teoriju u
nema~koj nauci s kraja XIX i po~etkom XX veka. Filozofske pretpo-
stavke istorizma, koje imaju svoje korene jo{ u Hegelovom delu, jesu (a)
da istorija ~ove~anstva ne podleè nikakvim op{tim zakonitostima,
i (b) da se u istoriji ~ove~anstva ne moè sagledati nikakva najop{ti-
ja celina, ve} samo posebnije celine, ograni~ene na odre|ene uè delo-
ve civilizacije ili epohe. Na osnovu ovih filozofskih pretpostavki
istorizam je kao metafizi~ki besmisao odricao pozitivisti~ka nasto-
jawa da se izvr{i zasnivawe op{teg teorijskog znawa o dru{tvu, odno-
sno poricao je (svaku) mogu}nost nau~nog znawa o dru{tvu. U okvirima
6
Samo ona teorija koja ne ostaje u okvirima teorijskog moè ra~unati na to da pred-
stavqa osnovu stvarnog dru{tvenog napretka, da bude revolucionarna i kriti~ka.
Tako "filozofija koja misli da }e na}i mir u samoj sebi, u bilo kojoj istini, nema
ni~eg zajedni~kog sa kriti~kom teorijom". Smisao i novost kriti~ke teorije jeste da
ona ne ostaje pri samoj sebi, tj. u medijumu teorijskog, ve} je bitno ukqu~ena u (dru-
{tvenu) praksu.
70
istorizma vr{ena su istraìvawa iskqu~ivo u okviru pojedinih uìh
istorijskih epoha, naroda ili prostorno ograni~enih civilizacija, i
bez nastojawa da se formuli{u bilo kakve op{te zakonitosti dru{tva.
Treba odmah uo~iti i to da kod Popera, jednog od u~esnika u savre-
menom "sporu oko pozitivizma", termin istoricizam ima sasvim druga-
~ije zna~ewe: takav prilaz dru{tvenim naukama koji, polaze}i od pret-
postavke da je mogu}no otkriti zakonitosti {to leè u osnovi istorij-
skog razvoja dru{tva, drì da istorijsko predvi|awe predstavqa osnov-
ni ciq tih nauka.
No, posle ovoga malo duèg uvoda, da se vratimo na stari spor oko
metode i da vidimo malo detaqnije gledi{ta glavnijih u~esnika: Men-
gera, Diltaja, [molera, Vindelbanda i Rikerta.
Menger je, kao predstavnik pozitivizma, zastupao gledi{te da nam
svet pojava omogu}uje u nauci dve vrste saznawa ‡ znawe o konkretnim
pojedina~nim pojavama i znawe o op{tim iskustvenim oblicima. One
iskustvene oblike koji se ponavqaju Menger naziva tipovima, a odnose
koji se pravilno ponavqaju naziva tipi~nim odnosima. Znawe tipi~-
nih odnosa je isto toliko va`no kao i znawe konkretnih pojava. Prema
tome, bez saznavawa tipi~nih odnosa mi, po Mengeru, ne bismo bili u
stawu da steknemo dubqe razumevawe sveta, ne bismo mogli da predvi-
|amo i kontroli{emo pojave. Tako je onda, kada je re~ o politi~koj
ekonomiji, Menger razlikovao: istorijsku ekonomiju, koja se bavi poje-
dina~nim, konkretnim pojavama; teorijsku ekonomiju, koja se bavi ti-
povima, tipi~nim odnosima i op{tim znawem; i prakti~nu ekonomiju,
koja prou~ava tehnike, ekonomsku politiku i finansije. Istorijski i
teorijski prilaz su bitno razli~iti, pri ~emu Menger isti~e zna~aj
teorijskog pristupa u ekonomiji, zbog toga {to nam pruà stvarne ti-
pove i empirijske zakone, pa nam tako egzaktnom nau~nom metodom omo-
gu}ava da se kre}emo od najprostijih ka sloènijim elementima.
[moler je, me|utim, zastupao druga~ije gledi{te i dovodio u pita-
we ulogu op{tih teorija u dru{tvenim naukama, a za Mengerove ideje o
politi~koj ekonomiji smatrao je da mogu voditi jedino empirijski pra-
znom stvarawu modela. Tako|e je zahtevao otklawawe apstraktnog mi-
{qewa i ideala iz ekonomske teorije uz pa`qivije usmeravawe na
stvarni ìvotni proces dru{tva.
Diltaj je, kao glavni predstavnik istorizma u wegovoj prvoj fazi
imao pretenzije da napi{e kritiku istorijskog uma, odnosno, da utvrdi
polazne pretpostavke i granice nau~nog saznawa o istoriji ili o ~o-
veku, {to je za Diltaja jednako, s obzirom na to da "~ovek spoznaje sebe
samo u istoriji", ili druga~ije re~eno, "{ta je ~ovek, kazuje mu samo
wegova istorija".7 Granice istorijskog saznawa, po Diltaju, ne dostiù
7
v. Dilthey, W., Gesammelte Schriften, B. G. Teubner Verlagsgesellschaft Stuttgart, Vandenhoeck
und Ruprecht in Göttingen, 1973, Bd. VII, S. 279. und Bd. VIII, S. 224. 〈Peti i sedmi tom Dil-
tajevih Sabranih spisa prevedeni su na srpski u: Zasnivawe duhovnih nauka, Beograd,
Prosveta, 1980. i Izgradwa istorijskog sveta u duhovnim naukama, Beograd, BIGZ, 1980.〉
71
otkrivawe nekih op{tih zakona. "Ciq je dru{tvenih nauka", kaè Dil-
taj, "da shvate pojedina~no i individualno u istorijsko-dru{tvenoj stvar-
nosti..." 8 Zato Diltaj smatra da, recimo, sociologija i filozofija
istorije ne spadaju u nauke i da su wihove metode pogre{ne. On je pri
tom posebno kritikovao Konta, Mila i Spensera, zbog toga {to su po-
ku{avali da u istorijsko saznawe unesu metode prirodnih nauka.
Kao osnovnu razliku izme|u prirodnih i dru{tvenih nauka Diltaj
isti~e razli~itu prirodu iskustva na kojima se te nauke zasnivaju. Ve}
on je tu pravio razliku izme|u obja{wewa i razumevawa. Naime, sazna-
ju}i prirodu, ~ovek nije u stawu da u|e u wenu unutarwu su{tinu, da je
razume, ve} je jedino u stawu da poku{a da objasni prirodne pojave, da
otkrije wihove zakonitosti, da ih pomo}u teorijskih hipoteza poveè
i tako izgradi celinu. Nasuprot tome, dru{tvene ~iwenice ~ovek razu-
me, po{to spadaju u wegov svet koji on neposredno doìvqava. Tu nema
spoqa{weg odnosa prema pojavama, ve} je re~ o unutra{wem iskustvu,
koje je, po Diltaju, intuitivno. Pri tome, on priznaje da je nau~no zna-
we o dru{tvu mawe precizno, ali istovremeno smatra da poseduje iz-
vanrednu prednost zato {to se zasniva na neposrednom doìvqavawu, a
nije pojavne prirode.
Kao drugu razliku izme|u prirodnih i dru{tvenih nauka Diltaj
isti~e razliku u tom smislu {to, po wegovom mi{qewu, dok u prirodi
vlada nu`nost mehani~ke uzro~nosti, u dru{tvu, ili, druga~ije re~eno,
u istoriji, vladaju vrednosti i sloboda, {to omogu}ava delatnost i
ostvarivawe ciqeva, pa onda i stvarawe novih vrednosti.9
Diltaj, razume se, kritikuje pozitivisti~ko odbacivawe samopo-
smatrawa kao izvora saznawa, smatraju}i da se u dru{tvenim naukama
moramo oslawati na ~itavo ~ovekovo iskustvo, pa onda i na samoposma-
trawe. Pa ipak, upravo razumevawe }e nam, svojim otkrivawem stvar-
nog odnosa izme|u nekog izraza i onoga {to je wime izraèno, omogu-
}iti da odbacimo one izraze koji ne odgovaraju svome ìvotnom sadr-
àju. Nau~no razumevawe {irokih istorijskih celina nije mogu}no bez
li~ne darovitosti, s obzirom da izlagawe i tuma~ewe nije mogu}no bez
visoko razvijene sposobnosti za doìvqavawe tu|ih i pro{lih ìvot-
nih iskustava.
Me|utim, razlika spoqa{weg i unutra{weg iskustva (obja{wava-
wa i razumevawa) relativna je, jer je i "priroda" dobrim delom proiz-
vod ~ovekove delatnosti, kao {to i mnoga zbivawa u dru{tvu ne pri-
padaju nikakvom na{em unutra{wem iskustvu.
Pa ipak, u ovome sporu oko metoda smatra se da su najvi{e uticaja
imala gledi{ta novokantovaca Badenske {kole Vilhelma Vindelbanda
i Hajnriha Rikerta, koja se ina~e znatno razlikuju od napred iznetih
Diltajevih. Tako, na primer, novokantovci ne govore o razli~itoj
8
Dilthey, W., Einleitung in die Geisteswissenschaften, Gesammelte Schriften, Bd. I, S. 27.
9
v. Dilthey, W., Gesammelte Schriften, Bd. VII, S. 197. und 153.
72
prirodi iskustva kao osnovnoj razlici izme|u prirodnih i dru{tvenih
nauka, ve} govore o razli~itim saznajnim interesovawima i ciqevima.
Prema tome, za novokantovce ova razlika ne po~iva (kao kod Diltaja)
na psiholo{kim, ve} na logi~kim osnovama. Naime, za wih su i priro-
dne i dru{tvene nauke iskustvene, ali je razlika u tome {to su jedne
zainteresovane za ustanovqavawe zakonitosti i op{tih teorija koje se
odnose na iskustvo, dok bi se druge bavile onim {to je posebno i poje-
dina~no u tom iskustvu.
Vindelband je tako bio zainteresovan za metode, a ne za predmet is-
traìvawa, koji se moè ispitivati obema metodama. U tom smislu, on-
da, nauke koje postavqaju sebi kao ciq da istraùju op{te i zakonito u
iskustvu Vindelband naziva nomoteti~kim naukama, za razliku od idi-
ografskih, koje imaju ciq da prikaù individualnu, pa tako i nepono-
vqivu prirodu odre|ene pojave u svoj wenoj autenti~nosti. U sferi pri-
rode postoji ponavqawe istih doga|aja, pa je mogu}no utvr|ivati wiho-
ve zakonitosti, dok u nekim drugim sferama (recimo, istorijskoj) ne
moè da se traga za zakonitostima, s obzirom da je tu svaki doga|aj ne-
ponovqiv. Podela na nomotetske i idiografske nauke, me|utim, samo
se delimi~no podudara sa podelom na prirodne i dru{tvene nauke, s
obzirom da se nomotetska metoda moè primeniti i van prirodnih
nauka i obratno (idiografsku ili istorijsku metodu mogu da koriste i
to ~ine mnoge prirodne nauke ‡ istorijska geologija ili istorija raz-
vitka ìvota itd).
"Zakon i doga|aj", tvrdi, me|utim, Vindelband, "ostaju jedan pored
drugog kao posledwe, nesamerqive veli~ine na{eg predstavqawa sve-
ta".10 ‡ Naime, ako nekoga interesuje ono {to je op{te u stvarima ili
pojavama, on }e tragati za zakonima; ali, ako ga interesuje posebno ili
pojedina~no, onda }e morati da pribegne istorijskom opisivawu.
Za Rikerta, koji je kao u~enik Vindelbanda nastojao da razvije da-
qe wegova gledi{ta, korenita razlika izme|u prirode i kulture11
leì u tome {to u prirodi (koja po definiciji nije ni{ta drugo do sve
ono u stvarnosti {to postoji nezavisno od ~ovekove delatnosti) qude
interesuju wene op{te osobine, a u kulturi (koja po definiciji sadr-
ì sve ono {to je stvorio ~ovek, tako da joj u osnovi leè qudske vre-
dnosti) qude interesuju konkretne autenti~ne pojave. Kulturne pojave
se ne mogu razumeti ukoliko se ne odredi wihov odnos prema pojedinim
vrednostima (koje su predstavqale pokreta~ki motiv za ~ovekovo stvara-
we tih pojava). "Vrednosna relevantnost objekata saznawa ima central-
ni zna~aj za onaj poseban poloàj disciplina kojima pripada istorija."
10
Windelband, W., Geschichte und Naturwissenschaft, Strassburg, 1900, S. 27.
11
Rikert je po~eo da govori o kulturi i kulturnim naukama, a ne o dru{tvu i dru{tve-
nim naukama, da bi izbegao svaku mogu}nu asocijaciju ovih nauka (Geisteswissenschaften)
sa psihologijom.
73
Po mi{qewu Rikerta, stvarnost se ne moè saznati u celini, ve}
se kod svakog saznawa vr{i odre|eni izbor, a nauke se razlikuju prema
svojim kriterijumima izbora. Na~elo izbora u prirodnim naukama je-
ste tragawe za op{tim karakteristikama pojave, dok se kulturne nauke
rukovode principima vrednosti, pa za predmet svog istraìvawa bira-
ju upravo ono {to je posebno. Ciq kulturnih nauka nije stvarawe op-
{tih pojmova i univerzalnih zakona, ve} prikazivawe qudske istorijske
stvarnosti u wenoj izvornoj pojedina~noj (ili posebnoj) konkretnosti.
S obzirom na ~iwenicu da se vrednosti razlikuju u razli~itim
kulturama (ili dru{tvima), Rikert smatra da objektivnost kulturnih
nauka moè da se obezbedi jedino stvarawem sveop{teg i op{tepri-
hva}enog sistema vrednosti, koji u kulturnim naukama dobija ulogu ana-
lognu ulozi op{tih zakona u prirodnim naukama. Ali, do jednog takvog
jedinstvenog sistema vrednosti, me|utim, nije mogu}e do}i prostom spe-
kulativnom konstrukcijom, ve} jedino postupnim izgra|ivawem na bazi
prou~avawa istorijskog razvoja tih vrednosti.
îni se da bi jedan op{ti zakqu~ak iz razmatrawa ovih gledi{ta
mogao da bude slede}i: (a) preterano je i neumesno potpuno podvajawe
prirodnih i dru{tvenih nauka, bez obzira {ta se uzima kao osnova na
kojoj se ta razlika zasniva; ako je re~ o razlikovawu nomotetskih (teo-
rijskih) i idiografskih (istorijskih) nauka, sasvim je sigurno da se to
razlikovawe ne poklapa sa razlikovawem izme|u prirodnih i dru{tve-
nih nauka, s obzirom da u dobrome broju kako prirodnih, tako i dru-
{tvenih nauka postoje obe vrste interesovawa, odnosno, javqa se po-
treba za osvetqavawem ili razvijawem kako teorijskih, tako i isto-
rijskih aspekata jedne te iste nauke; (b) izme|u metoda teorijskog pri-
stupa, s jedne strane, i istorijskog pristupa odre|enom skupu nau~nih
problema, sa druge strane, ne postoji takva suprotnost koja bi iskqu-
~ivala mogu}nost wihovog kombinovawa; {tavi{e, teorijski stavovi
~esto su nadahnuti prou~avawem odre|enih pojedina~nih slu~ajeva, a
obja{wavawe pojedina~nog slu~aja moè biti temeqitije ako je izve-
deno i iz op{teg znawa o vrsti pojava kojoj taj slu~aj pripada; (v) neo-
pravdano je, u bilo kojoj nauci, jednostavno neposredno vezati izbor
~iwenica koje }e se prou~avati za odnos tih ~iwenica prema postoje-
}im ili vladaju}im dru{tvenim vrednostima ({to ukqu~uje mogu}nost
padawa u subjektivizam ili saznajni relativizam), ili ~ak i za takve
vrednosti o kojima bi postojala op{ta saglasnost ‡ nauka kao bitno
saznajna delatnost ne moè se na tome zasnivati.
Vaqa napomenuti da su se sporovi oko metodologije dru{tvenih na-
uka u jednome trenutku (izme|u 1909. i 1914. godine) ‡ kada su i ciqevi
ovih nauka bili dovedeni pod znak pitawa ‡ izrodili u "sporove oko
vrednosnih sudova". U ovu polemiku se ukqu~io i Maks Veber, koji je,
zastupaju}i na~elo nauke oslobo|ene vrednosnih sudova, priznavao vre-
dnosnu relevantnost sveg nau~nog istraìvawa. Ina~e, Veber nije
koristio pojam "razumevawa" za razlikovawe prirodnih od dru{tve-
nih nauka, zato {to se kriti~ki odnosio prema tome pojmu; pa ipak,
74
nije mu dao podre|eno mesto u odnosu na nomotetsko obja{wewe. Veber
je u stvari razumevawe i obja{wewe video kao komplementarne metode,
s tim {to bi razumevawe sluìlo i kao veza izme|u uzro~nog saznava-
wa dru{tvenih pojava i vrednosno relevantnog tuma~ewa tih pojava.
Najzad, nekoliko re~i i o savremenom "sporu oko pozitivizma" u
nema~koj sociologiji, koji traje od 1961. godine. Tada je, naime, odràn
sastanak Nema~kog sociolo{kog dru{tva u Tibingenu, posve}en lo-
gici dru{tvenih nauka. Pozvan je bio i Karl Poper da izloì svoje
gledi{te, {to je on i u~inio u 27 teza. Na to uvodno izlagawe odgovo-
rio je Teodor Adorno, a zatim je vo|ena diskusija. Spor je docnije na-
stavqen izme|u Jirgena Habermasa i Hansa Alberta.
Poper je krajwe saèto izloìo svoju koncepciju razvoja nau~nog
saznawa uop{te, zastupaju}i gledi{te da se metoda dru{tvenih nauka
u osnovi ne razlikuje od one u prirodnim naukama, tj. da se sastoji
u ispitivawu na{ih probnih re{ewa odre|enih problema. Re{ewa se
predlaù i kritikuju, a kritika se sastoji u poku{ajima opovrgavawa.
Ako se predloèno re{ewe kritikom odbaci, mi ~inimo novi poku{aj,
a ukoliko izdrì kritiku ‡ privremeno ga prihvatamo kao re{ewe
vredno daqeg raspravqawa i proveravawa.
Poper, me|utim, odbacuje kao pogre{an metodolo{ki prilaz natu-
ralizma ili scijentizma, koji upozorava da je krajwe vreme da dru{tve-
ne nauke nau~e od prirodnih {ta je to nau~na metoda, i koji po pravilu
istupa sa takvim zahtevima kao {to su: nau~no istraìvawe zapo~iwe
posmatrawem i merewima (u dru{tvenim naukama sakupqawem stati-
sti~kih podataka), a onda se indukcijom i generalizacijom stvaraju te-
orije; objektivna nauka pri tom, mora biti nezavisna od bilo kakvog
vrednosnog suda, pri ~emu je poloàj nau~nika u dru{tvenim naukama
takav da se te{ko moè osloboditi vrednosnog sistema svoje dru{tve-
ne klase.12 Poper isti~e da je stav o tome da nau~no istraìvawe treba
da bude oslobo|eno vrednosnih sudova i sâm ni{ta drugo do vrednosni
stav, a u sudovima prirodwaka o svojim (omiqenim) teorijama moè bi-
ti isto toliko vrednosnih predrasuda koliko i kod nau~nika u dru-
{tvenim naukama. Poper daqe izlaè gledi{te o objektivnosti nau~-
nog saznawa, o ulozi deduktivne logike kao oru|a kritike, o ideji isti-
ne i obja{wewa, odnosu sociologije i psihologije i o obja{wewima na
temequ situacione logike.
Adorno, mada izjavquje da ne ose}a potrebu da se suprotstavqa Po-
perovim tezama, ve} pre da prihvati ono {to je re~eno i da poku{a o
tome daqe da razmi{qa, smatra, me|utim, za potrebno da odmah iznese
jedno sasvim druga~ije gledi{te kada je re~ o pristupu dru{tvenim po-
javama. Adorno smatra da, u slu~aju nau~nog istraìvawa dru{tva, sa-
znajni ideal doslednog, jednostavnog, matemati~ki elegantnog obja{we-
12
v. Popper, K. R., "The Logic of Social Sciences", in: The Posivitist Dispute in German Sociology,
London, Heinemann, 1976, pp. 89-91. 〈prevod na srpski u: Tre}i program, Beograd, br. 52,
I-1982, str. 347-362.〉
75
wa pada samim tim {to ta realnost nije dosledna, jednostavna niti neu-
tralno stavqena na raspolagawe kategorijalnoj formulaciji. Dru{tvo
je puno protivre~nosti, pa ipak odredivo; ujedno racionalno i iracio-
nalno; sistem, pa ipak fragmentovan; slepa priroda, pa ipak posredo-
vana sve{}u. Procedura u sociologiji se mora tome prikloniti. U pro-
tivnom, iz ~istuna~ke te`we da izbegne protivre~nost, sociologija }e
pasti u najkobniju od svih protivre~nosti, u onu koja postoji izme|u
wene sopstvene strukture i strukture wenoga predmeta.13 Shvatawe o
protivre~noj prirodi dru{tvene stvarnosti, kako isti~e Adorno, ne
uskra}uje nam mogu}nost wenog saznavawa. Takvo znawe nam je zajam~e-
no mogu}no{}u shvatawa nu`nosti takve protivre~nosti, pa tako
i pro{irivawa racionalnosti na wu. Metode ne po~ivaju na metodolo-
{kim idealima, ve} pre na stvarnosti; u tom smislu, Adorno savetuje
predostro`nost u pogledu svojstava koja Poper pripisuje onoj jedin-
stvenoj i pravoj metodi.14
Ovakav odgovor pokazuje u najmawu ruku to kako Adorno nije poku-
{ao da najja~em mogu}em tuma~ewu Poperovog gledi{ta neposredno i
argumentovano suprotstavi druga~ije shvatawe. Naj~e{}e je, nezavisno
od onoga {to je Poper rekao, iznosio svoje sopstveno stanovi{te ili
je davao kriti~ke opaske na pojedine odlomke Poperovog stanovi{ta.
Pa ipak, ono osnovno se dâ videti ‡ Adorno zastupa sasvim druga~ije
poimawe metode u dru{tvenim naukama. Ali, ne{to vrlo bitno se ne
moè videti, a to je: da li je ipak spreman da dopusti, makar i u najma-
woj meri, makar samo najop{tije, postojawe nekog jedinstvenog aspekta
u pogledu nau~ne metode? Izgleda da jeste!
U naslovu ove kontroverze (Habermas‡Albert), a posebno u uvodu
koji je Adorno napisao za kwigu u kojoj su objavqeni materijali ovoga
spora, i Habermas i Adorno upravqaju svoju kritiku protiv naivnog
pozitivizma, mada ni Poper ni Albert ne zastupaju nikakvu varijantu
pozitivizma. Naprotiv ‡ Poper je bio jedan od prvih i najtemeqnijih
kriti~ara savremenih pozitivisti~kih u~ewa Be~koga kruga. Zato je
pogre{an i naziv koji je dat ovoj debati ‡ "spor oko pozitivizma", uko-
liko se, naravno, termin "pozitivizam" ne bi pro{irio toliko da obu-
hvati svakoga ko pokazuje neko interesovawe za prirodne nauke; samo,
tada bi ovaj termin u {irem zna~ewu mogao da se primeni i na takve
protivnike pozitivizma u uèm zna~ewu kao {to su Poper ili Albert.
Ne zna se, naravno, koga zapravo Habermas ima u vidu kada u ovoj ras-
pravi kaè da neopozitivisti~ka pozicija ograni~ava saznajni interes
u sticawu znawa na ~isto tehni~ki interes, a zaboravqa kako onaj prak-
ti~ni interes kojim dolazimo dotle da na{e izraze ~inimo razumqivijim,
tako i onaj emancipatorski interes koji se obi~no svodi na tehni~ki.
13
v. Adorno, T. W., "On the Logic of the Social Sciences", in: The Posivitist Dispute in German
Sociology, pp. 105-106. 〈prevod na srpski u: Tre}i program, br. 52, str. 363-377.〉
14
v. Ibid., pp. 109-110.
76
U svakom slu~aju, iz ~itave ove dugotrajne i ozbiqne polemike o
metodi pre svega dru{tvenih nauka, ~ini mi se da jasno proizlazi za-
kqu~ak o tome da izme|u prirodnih i dru{tvenih nauka postoje izvesne
bitne razlike, da te nauke koriste razli~ite metode, ali istovremeno
vaqa ista}i i to da ni najtvrdokorniji branioci izdvajawa dru{tvenih
nauka nisu uspevali da negiraju mogu}nost postojawa nekog takvog naj-
op{tijeg metodolo{kog postupka (ili nekih odre|enih posebnih meto-
da) koji bi bio zajedni~ki ili jedinstven kako za prirodne, tako i za
dru{tvene nauke, razume se, kada su u pitawu teorijski usmerene nauke.
Pre svega, sigurno je da se u svakoj teorijskoj nauci bavimo nekim
opisivawem, obja{wewima, kriti~kom diskusijom i proveravawima, a
sem toga, kao {to smo jo{ ranije imali prilike da zakqu~imo, na po-
~etku sveg na{eg nau~nog istraìvawa uvek stoji neka hipoteza (ili
i{~ekivawe), koja, ako se sukobi sa objektivnom stvarno{}u (sa nekim
eksperimentima, dokumentima i sli~no) ili sa nekim drugim na{im
teorijama, dovodi do stvarawa problema, koji onda usmeravaju na{a da-
qa posmatrawa ili tragawa. Prema tome, ba{, recimo, za hipoteti~ko-
-deduktivnu metodu moglo bi se re}i da je jedinstvena za sve teorijske
nauke; sem toga, istakli smo ve} da ni prirodne nauke ne mogu polagati
prava na apsolutnu sigurnost bilo kojeg svog iskaza (samo posle dovoq-
nog broja o{trih provera neki takvi iskazi mogu, ali samo privreme-
no, da izgube karakter probnih hipoteza). Sa ovoga stanovi{ta, za nau-
ku nije bitno pitawe kako smo (tj. kakvim procesom otkri}a i iz kojih
saznajnih izvora) do{li do neke teorije, ve} kako smo je kriti~ki raz-
matrali i proveravali, a proveravawe je uvek isto: iz hipoteze koju
treba proveriti (na primer, neki univerzalni zakon), zajedno sa nekim
drugim iskazima koji se za ovu priliku ne smatraju problemati~nim
(na primer, neki po~etni uslovi) izvodimo neku prognozu, da bismo on-
da tu prognozu, kad god je to mogu}no, sukobili sa rezultatima eksperi-
mentalnih ili drugih posmatrawa.
Razume se, ukoliko bismo se opredelili za individualisti~ku za-
misao nau~ne metode, koja tvrdi da se mi sistematski kre}emo, putem
generalizacije, od posmatrawa ka teoriji koju onda moèmo u potpuno-
sti da potvrdimo ili ~ak dokaèmo metodom indukcije ‡ a za to shvata-
we smo videli da nema mnogo osnova i da ga se danas u ovako zao{tre-
nom obliku retko ko jo{ pridràva (a u oslabqenom vidu jo{ mnogi te-
oreti~ari) ‡ tada bi bilo te{ko tvrditi da ta metoda vaì i za dru-
{tvene nauke, s obzirom da je ta~no da u wima nema ni~ega {to bi bilo
i blizu egzaktnih, op{tevaè}ih i u potpunosti potvr|enih zakona.
Ako bismo sada èleli da ukaèmo na to u ~emu je bitna kvalita-
tivna razlika u metodi izme|u prirodnih i dru{tvenih nauka ‡ osta-
vqaju}i po strani one druge, sporedne kvantitativne razlike, tj. razli-
ke u stepenu mogu}nosti primene nekih posebnih metoda (izvo|ewe eks-
perimenta, kori{}ewe metode merewa) ‡ onda bi trebalo ukazati na to
da u ve}em broju dru{tvenih situacija postoji jedan element racional-
nosti (s obzirom da qudska bi}a uvek deluju mawe ili vi{e racionalno),
77
{to onda omogu}uje izgra|ivawe relativno jednostavnog modela wihovih
akcija i interakcija, upotrebqavaju}i ove modele kao aproksimacije.
Ali, s obzirom da je teza o tome da, uop{te uzev{i, ipak postoji je-
dna jedinstvena metoda, brawena s obzirom na teorijske nauke, sasvim
je umesno postaviti pitawe o tome da li i u kojoj meri ona vaì i za
istorijske nauke.
Po svemu sude}i, uz izvesna prilago|avawa, to je sasvim mogu}no.
Naime, dok smo u teorijskim naukama prvenstveno zainteresovani za pro-
nalaèwe i proveravawe univerzalnih zakona, u istorijskim naukama
(u kojima se ina~e mnoge vrste takvih zakona podrazumevaju) uglavnom
smo zainteresovani za pronalaèwe i proveravawe pojedina~nih iskaza.
Singularne hipoteze, koje pruàju uzro~no obja{wewe nekog pojedi-
na~nog doga|aja, mogu se tako|e proveravati suo~avawem sa empirij-
skom evidencijom (dokumenti ili zapisi i sl).
No, da li je onda dovoqno to {to se istori~ari sluè raznim uni-
verzalnim zakonima za koje nemaju nikakvog interesovawa (koji su tri-
vijalni), zar nisu i oni zainteresovani da formuli{u odre|ene op{te
zakone po kojima se odvija istorija? Odgovor je vi{e nego potvrdan, sa-
mo {to je do sad uvek bio slu~aj ili (a) da su ti zakoni bili ne-nau~nog
karaktera u tom smislu da nisu bili tako proverqivi da se mogu i opo-
vrgnuti, ili (b) {to ih je, ako su bili nau~nog karaktera, budu}i razvoj
istorije opovrgavao.
No, u~ewe istoricizma, kako ga je Poper shvatao, tj. u smislu gle-
di{ta da je mogu}no otkriti zakonitosti koje leè u osnovi istorij-
skog razvoja dru{tva, pa onda nau~no predvi|ati budu}i tok qudske
istorije, nije odrìvo prvenstveno iz onoga razloga koji je izneo sâm
Poper, a to je ‡ {to se tok qudske istorije nalazi pod sna`nim
uticajem razvoja qudskog znawa, a kada je u pitawu na{e nau~no znawe
‡ to smo ve} videli ‡ nismo u stawu da racionalnim i nau~nim
metodama predvidimo budu}i razvoj toga nau~nog znawa.
Ali, ako ovako shva}en istoricizam nema opravdawa, tj. ukoliko u
istorijskim istraìvawima nije mogu}no polaziti od nekih op{tih
hipoteza (koje nam tek, kao {to znamo, omogu}uju smisaono prikupqawe
odre|enih podataka), kako }e se onda obezbediti neophodna selektiv-
nost u istraìvawu istorije? To se postiè neizbe`nim postojawem
ili uno{ewem odre|ene ta~ke gledi{ta sa koje onda uvek i pi{emo onu
istoriju koja nas interesuje. Ovakvi selektivni prilazi u istoriji ~e-
sto su izjedna~avani sa teorijama, {to je i sasvim razumqivo s obzirom
na funkcije koje su vr{ili. Me|utim, to nisu nikakve nau~ne teorije,
samim tim {to se ne mogu proveravati, pa ih je mo`da najpogodnije zva-
ti istorijskim tuma~ewima.
Tako, na primer, istoriju je mogu}no tuma~iti kao istoriju klasnih
borbi, ili kao borbu rasa za prevlast, ili kao istoriju religijskih
ideja, ili kao istoriju nau~nog i industrijskog napredovawa. Nijednom
od ovih gledi{ta nema se {ta prigovoriti, mada je mogu}no procewi-
vati wihovu plodnost u obja{wavawu odre|enih ~iwenica, kao i wihov
poloàj u odre|enom vrednosnom redosledu.
78
Tako|e ne bi trebalo pomi{qati da ovakvi razli~iti pristupi mo-
gu da umawe nau~nu objektivnost istorijskog istraìvawa. Naime, kao
{to smo ve} videli, objektivnost ne po~iva na onome {to neki nau~nik
u sebi nosi u vidu nasle|enih duhovnih i psiholo{kih stavova, pret-
hodnog znawa (u koje su, razume se, ukqu~eni i razli~iti pristupi),
tradicije, predrasuda, vrednosti, li~nih interesa, obu~enosti, obzira
i sli~no, jer bi onda te{ko bilo poverovati da moè biti objektivnog
nau~nika; objektivnost dobrim delom po~iva i na dru{tvenim institu-
cijama, na javnom karakteru nauke i wenih institucija, {to onda nau~-
nicima pojedincima name}e odre|enu duhovnu disciplinu u nau~nom
istraìvawu, a zajednicama nau~nikâ tradiciju kriti~kog raspravqa-
wa o novim idejama. Dru{tvene institucije treba, zna~i, da budu takve
da obezbe|uju slobodnu borbu mi{qewa. Od wih, zna~i, (pa onda i od
politi~kih faktora) zavisi objektivnost nauke, wen razvoj, pa i sámo
weno postojawe.15
15
v. Popper, K. R., The Poverty of Historicism, London, Routledge and Kegan Paul, 1957, pp. 147-
155. 〈u prevodu u: Vladimir Gligorov (prir.), Kritika kolektivizma..., 1987.〉
79
REDUKCIONIZAM
Sve nauke su nastale iz filozofije, iz jedinstvene te`we za ta-

kvim posebnim saznawima koja }e biti izloèna kriti~kom, eksperi-
mentalnom ili teorijskom proveravawu. Danas se, me|utim, filozof-
ska problematika dosta precizno izdvaja u odnosu na problematiku po-
sebnih nauka, a u okvirima posebnih nauka tako|e se izdvaja nekoliko
sasvim specifi~nih grupa nauka: matemati~ke nauke, prirodne nauke i
dru{tvene nauke, a unutar tih grupa nauka izvr{ena je podela na veli-
ki broj pojedina~nih nauka i nau~nih podru~ja.
Nasuprot toj tendenciji sve ve}eg diferencirawa, oduvek su posto-
jale i one sinteti~ke i integrativne te`we, koje su se posebno ispoqi-
le ba{ u dvadesetom veku, pre svega u vidu takozvanog pokreta za ujedi-
wewe nauke. Ovi pokreti ka jedinstvu svih nauka po~ivali su ili na
ontolo{koj ili na metodolo{koj osnovi.
Sjediwavawe nauke na ontolo{koj osnovi predstavqa u na{em veku
pokret koji se naziva fizikalizam i koji je sasvim prirodno povezan sa
materijalisti~kom filozofijom, po{to je u toj tradiciji fizika
obi~no smatrana ujediwuju}om teorijom na koju bi trebalo da budu sve-
dene i u kojoj bi trebalo da "nestanu" druge posebne nauke. (Jo{ su gr-
~ki atomisti izrazili uverewe da je fizika zapravo jedina metafizi-
ka, odnosno, da se sva sloènost sveta moè objasniti interakcijom ne-
koliko vrsta fundamentalnih ~estica u skladu sa nekoliko osnovnih za-
kona wihovog kretawa. "Po mwewu slatko ili gorko, po mwewu vru}e
ili hladno, po mwewu boja; a u stvari, atomi i praznina." ‡ Demokrit)
Ujediwewe nauka se, zna~i, naj~e{}e zami{qa kao svo|ewe ostalih
empirijskih disciplina na fiziku. Fizikalisti se naj~e{}e pozivaju
na primere iz istorije nauke, koji bi trebalo da predstavqaju paradig-
matske slu~ajeve redukcije teorija: svo|ewe fenomenolo{ke termodi-
namike na statisti~ku mehaniku, svo|ewe optike na Maksvelovu elek-
tromagnetsku teoriju itd. Me|utim, neki filozofi tvrde da se ovakva
redukcija ne moè o~ekivati u biologiji ili psihologiji, dok neki idu
dotle da tvrde da se ~ak ni u slu~ajevima koji su navedeni kao primeri
ne moè govoriti o redukciji.
Prema tome, kada je re~ o ovome pravcu zastupawa teze o jedinstvu
nauke, onda se argumenti za i protiv grupi{u oko argumenata za i pro-
tiv mogu}nosti redukcije. Protivnici ujediwewa nauke na ovome planu
zastupaju u~ewe o emergenciji, odnosno tezu da na svakom nivou stvar-
nosti kojim se bave pojedine nauke postoje pojave i svojstva koji se ne
80
mogu objasniti ili predvideti iskqu~ivo ispitivawima entiteta koji
pripadaju niìm slojevima.
Osnovni argument fizikalista je sasvim blizak onome gledi{tu
gr~kih atomista koje smo malo~as citirali. Naime, najgrubqe re~eno,
kaè se slede}e: prema najnovijim nau~nim saznawima o evoluciji ~i-
tavog kosmosa, o wegovom nastanku (velikom eksplozijom) i wegovom ne-
stanku, ako se ta saznawa prihvate, onda se mora prihvatiti i gledi{te
da je sve nastalo u osnovi iz fizi~kih elemenata i prema fizi~kim
zakonima i da se sve moè i da }e se na kraju ponovo svesti na taj nivo.
Druga strana, me|utim, priznaju}i veliku va`nost i ulogu reduk-
cije u nauci, odnosno nau~nom saznawu, ukazuje na ~iwenicu da se pri-
likom svih poku{aja redukcije vi{ih nauka na niè nauke javqa izve-
stan "ostatak" koji se ne moè redukovati!
* * *
Treba napomenuti da fizikalizam logi~kih pozitivista (npr. Kar-
napa) nije bio ontolo{kog, ve} logi~ko-jezi~kog karaktera. Teza je bi-
la da se jezici svih ostalih nauka nalaze u takvim logi~kim odnosima
sa jezikom fizike da se mogu svesti na wega! Preko jedinstva jezika
osigurano je i jedinstvo metode.
^vrsto pristajawe uz teze fizikalizma podrazumeva tvrdo zastupa-
we teze redukcionizma. I zaista, Neven Sesardi} u ~etvrtom poglavqu
svoje kwige1 zastupa izrazito jaku varijantu redukcionizma, poku{ava-
ju}i da ospori vaqanost mnogih antiredukcionisti~kih argumenata.
U ovome svom komentaru poku{a}u da ukaèm na neke te{ko}e koje i
daqe stoje pred jakom tezom redukcionizma. Naime, malo ko od savreme-
nih filozofa nauke odre}i }e da nau~no saznawe predstavqa, najgru-
bqe i najuop{tenije re~eno, tragawe za jednostavno{}u u prirodi, koja
podrazumeva i te`wu da se sve stvari po mogu}stvu svedu na jednu vrstu,
odnosno, da se sve pojave, i pored prividnog haosa, po mogu}stvu podvedu
pod isti zakon. Stoga }e zaista retko ko biti protiv slogana koji ci-
tira Sesardi}: "Everything should be made as simple as possible, but not
simpler", s tim {to mislim da Sesardi} nije dovoqno uzeo u obzir drugi
deo ove izreke.
Ali, u ~emu je razlika izme|u jake i slabe teze redukcionizma?
Jaka teza redukcionizma bila bi zastupawe metafizi~kog ili, ako ho-
}ete, ontolo{kog redukcionizma, {to podrazumeva da se sve pojave, po-
jave na svim nivoima stvarnosti, mogu svesti na fizi~ke pojave, ali ta-
ko|e i to da fizika predstavqa fundamentalnu nauku, koja treba da po-
sluì kao osnova za ujediwavawe svih nauka. Drugim re~ima, ova teza
sa~iwava gledi{te nekriti~kog redukcionizma (fizikalizma).
Slaba teza redukcionizma, me|utim, upu}ivala bi na ono {to bismo
1
Fizikalizam, Beograd, IIC SSOS, 1984, str. 78-116.
81
mogli nazvati metodolo{kim redukcionizmom, koji ne ide daqe od
nau~no legitimne te`we za formulisawem {to jednostavnijih i {to
op{tijih zakona.
îni mi se da je u tom smislu sasvim umesna analogija Dejvida Mi-
lera (koju pomiwe i Poper), u kojoj se redukcionizam poredi sa deter-
ministi~kom teorijom, pa se kaè: "Mada bi trebalo da budemo me-
tafizi~ki indeterministi, metodolo{ki bismo morali i daqe tragati
za deterministi~kim ili uzro~nim zakonima ‡ osim, naravno, tamo gde
su sami problemi koje treba re{iti probabilisti~kog karaktera". Se-
sardi} posebno razmatra probleme redukcije na fiziku i wene zakone
kada je u pitawu hemija, zatim biologija i, najzad, psihologija, pa za-
kqu~uje: "Premda je nesumwivo da u tim oblastima postoji mnogo nepo-
znanica i nerazja{wenih stvari, to samo za sebe nije dovoqna osnova
za tvrdwu o autonomiji tih nauka ili o principijelnoj ne-fizi~koj
prirodi pojava koje one prou~avaju" (str. 107).
To je sasvim ta~no, ali u savremenoj filozofiji nauke ve} duè
vremena skoro da nema zastupnika krajwih stanovi{ta potpune auto-
nomije, ali ni shvatawa striktnog jedinstva nauke. U stvari, kao {to
"mnogo nepoznanica i nerazja{wenih stvari" dovodi do toga da nema
dovoqne osnove za tvrdwu o autonomiji hemije, biologije ili psiholo-
gije, tako nam onda ta ista situacija (sa nepoznanicama i nerazja{we-
nim problemima) ne dopu{ta ni da tvrdimo fizi~ku prirodu pojava ko-
je te nauke prou~avaju.
U svome ~lanku "Nau~na redukcija i su{tinska nepotpunost sve na-
uke"2 Poper ‡ polaze}i od teze da nau~nici moraju biti redukcionisti
u tome smislu da ni{ta nije tako veliki uspeh u nauci kao uspe{na re-
dukcija ‡ istovremeno smatra da bi se te{ko moglo re}i za bilo koju
krajwu redukciju u nauci da je bila potpuno uspe{na, odnosno, drì da
i kod najuspe{nijih poku{aja redukcije skoro uvek preìvqava neki
nerazre{eni ostatak. U stvari, ~ak i tamo gde ne uspemo kao redukci-
onisti, mi po pravilu na tome putu postièmo zanimqive i neo~ekiva-
ne rezultate od najve}e vrednosti.
Kao primer dosta uspe{nog svo|ewa, ali i kao naznaka razloga za-
{to kao redukcionisti ne smemo biti previ{e samouvereni, ve} bi bi-
lo umesno da ose}amo izvesnu meru beznade`nosti kada je re~ o potpu-
nom uspehu na{ih poku{anih redukcija, moè dobro da posluì karte-
zijanska redukcija ~itave fizike neìvih tela na protegnutu supstan-
ciju [res extensa]; supstanciju (materiju) koja poseduje jedno su{tinsko
svojstvo ‡ prostornu protegnutost.
Ovaj poku{aj da se ~itava fizika redukuje na jedno o~igledno su-
{tinsko svojstvo materije bio je izvanredno uspe{an utoliko {to je
doveo do stvarawa jedne razumqive slike fizi~kog univerzuma. Karte-
2
"Scientific Reduction and the Essential Incompleteness of All Science", in: Studies in the Philosophy
of Biology, ed. by F. J. Ayala and T. Dobzhansky, London, Macmillan, 1974, pp. 259-284.
82
zijanski fizi~ki univerzum bio je, kao {to je poznato, zami{qen kao
pokretni satni mehanizam vrtlogâ u kojem svako "telo" ili "deo mate-
rije" gura sa sobom susedni deo, bivaju}i istovremeno sâm guran od su-
seda sa suprotne strane. U stvari, i prostor je bio sveden na materiju,
po{to nije bilo praznog prostora, ve} iskqu~ivo prostorno protegnu-
te materije. Najzad, postojao je samo jedan ~isto fizi~ki vid uzrokova-
wa: sve uzrokovawe bilo je zapravo gurawe, dejstvo dodirom. Wutn je
nalazio da je ovakav na~in gledawa na svet zadovoqavaju}i, mada se ose-
}ao prinu|enim da svojom teorijom gravitacije uvede novu vrstu uzro-
kovawa: privla~ewe, ili delovawe na odstojawu. Skoro neverovatan ob-
ja{wavala~ki i predvi|a~ki uspeh Wutnove teorije uni{tio je karte-
zijanski program redukcije (s obzirom da su propali svi poku{aji svo-
|ewa privla~ewa na gurawe).
Wutnov mehanisti~ki program za fiziku slomio se na poku{aju da
ukqu~i elektricitet i magnetizam, ili, preciznije, na Faradejevom
uvo|ewu necentralnih sila. (Maksvelov poku{aj da ove ne-centralne
sile redukuje na Wutnovu teoriju putem izgradwe mehani~kog modela
etra pokazao se veoma plodnim sugeri{u}i mu wegove jedna~ine poqa,
ali kao takav nije bio uspe{an, pa je morao da bude napu{ten.) Ajn-
{tajnovo uvi|awe nespojivosti (nesaglasnosti) Wutnove i Maksvelove
teorije vodilo je specijalnoj teoriji relativiteta. Tako su fizi~ari
morali da prihvate jednu radikalnu novu teoriju, a ne neku redukciju.
Jedna od najimpresivnijih bila je redukcija hemije na kvantnu fi-
ziku, ili, preciznije, na fiziku pomo}u Borove kvantne teorije perio-
dnog sistema elemenata. Pretpostavimo, argumentacije radi, da nam
kvantna teorija daje sasvim zadovoqavaju}e obja{wewe hemijskih veza
(mada Pauling, na primer, napomiwe kako nije u stawu da precizno od-
redi kakva je priroda hemijske veze); pretpostavimo tako|e da poseduje-
mo sasvim zadovoqavaju}u teoriju nuklearnih sila, periodnog sistema
elemenata i wihovih izotopa, a posebno stabilnosti i nestabilnosti
te{kih nuklearnih jezgara. Da li bismo tada imali potpuno zadovoqa-
vaju}e svo|ewe hemije na kvantnu mehaniku?
Poper smatra da ne bismo. Jedan od razloga je taj {to bismo morali
uneti jednu sasvim novu ideju, koja je unekoliko strana fizi~koj teori-
ji: ideju evolucije, istorije na{eg univerzuma, ideju kosmogonije. To je
neophodno zato {to kvantna teorija periodnog sistema obja{wava te-
à nuklearna jezgra kao sastavqena od lak{ih; u krajwoj instanciji, od
protona vodonika i neutrona (koji se sa svoje strane mogu posmatrati
kao neka vrsta sklopa protona i elektrona). Ova teorija, zna~i, pret-
postavqa da teì elementi imaju istoriju ‡ da su svojstva wihovih je-
zgara stvarno nastala tokom retkog procesa fuzije vi{e jezgara vodo-
nika pod uslovima na koje se retko nailazi u kosmosu. Prema sada{wim
kosmolo{kim pogledima, istorija te{kih elemenata je veoma neobi~na
‡ oni su proizvod eksplozija "supernova" i ~ine svega 1-2 odsto celo-
kupne mase univerzuma, koji je sa svoje strane proizvod "velike eksplo-
83
zije", {to je svakako jedna nesigurna spekulacija. Ali, s obzirom da se
u na{em poku{aju svo|ewa hemije na kvantnu mehaniku moramo pozvati
na teoriju ove vrste, te{ko se moè pretendovati na to da je ta reduk-
cija obavqena bez ostatka. (Hemiju smo dakle, bar delimi~no, sveli na
kosmologiju.)
Kada je u pitawu biologija, Sesardi} smatra da je savremena mole-
kularna genetika jedan od najja~ih argumenata u prilog fizikalizova-
wu biologije. On nagla{ava izuzetnu sloènost ove problematike, kao
i to da su jo{ mnogi problemi ostali nerazja{weni, ali smatra da sve
{to se u ovoj oblasti saznalo ~ini wegovu redukcionisti~ku hipotezu
vrlo verovatnom.
Ostavqaju}i po strani induktivisti~ki (zna~i, krajwe nesigurno)
zasnovanu verovatno}u ove redukcionisti~ke hipoteze, pogledajmo {ta
kaè @ak Mono. On smatra da je ìvot jedinstvena pojava, toliko je-
dinstvena da je zapravo nulte verovatno}e da je nastao iz neìve mate-
rije krajwe neverovatnom kombinacijom slu~ajnih okolnosti. Povezu-
ju}i ovakvu emergentisti~ku zamisao nastanka ìvota sa ~iwenicom je-
dinstvenosti genetskog kôda (koja moè biti plod evolucije), kao ne-
razja{wena zagonetka ostaje to {to genetski kôd nema nikakvu biolo-
{ku funkciju dok se ne prevede, tj. dok ne vodi sintezi takvih proteina
~ija je struktura zapisana u delovima molekula (DNK, genima). Ali,
ma{inerija pomo}u koje }elija (bar ona neprimitivna, koju jedino zna-
mo) prevodi dâti kôd "sastoji se od bar pedeset makromolekularnih
komponenti koje su i same kodirane u DNK". Izlazi da kôd ne moè biti
preveden osim kada se koriste izvesni proizvodi wegovog prevo|ewa.
To stvara zbuwuju}i cirkulus, koji onemogu}ava postavqawe modela,
ili teorije, geneze samoga genetskog kôda. Tako smo suo~eni sa mogu}-
no{}u da poreklo ìvota (sli~no kao i poreklo univerzuma) postane
nesavladiva prepreka za nauku i ostatak u svim poku{ajima da se bio-
logija redukuje na hemiju i fiziku. Nastajawe svesti u svetu ìvotiwa,
smatra Poper, predstavqa mo`da istu takvu misteriju kao i sâm nasta-
nak ìvota.
Bilo bi i previ{e op{irno i previ{e sloèno razmatrati i pro-
blem redukcije psihologije na fiziku i wene zakone ‡ trebalo bi ula-
ziti u mnoge aspekte problema odnosa duha i tela itd. Me|utim, ozbi-
qan nedostatak redukcionizma sastoji se u tome {to iskqu~uje uticaj
vi{ih nivoa na one niè (npr. zna~aj ~ovekove nauke i tehnologije na
preoblikovawe prirode).
Redukcionizam kao metodolo{ki program sigurno nije iscrpeo
svoje mogu}nosti, pa na tom putu moèmo nadaqe o~ekivati mo`da i
zna~ajne uspehe, ali je te{ko poverovati ‡ ba{ s obzirom na najnoviji
razvoj saznawa u naukama ‡ da bi redukcionisti~ki program mogao ika-
da kona~no i potpuno da se ostvari i da bi nam na taj na~in, preostalo
samo da prave istraìva~ke programe u savremenim naukama svedemo na
redukcionisti~ke programe!
84
II DEO
ISTORIJA METODOLO[KIH UÊWA
85
86
UVOD
Metodologija se kao samostalna disciplina izdvojila iz logike i

zasebno razvila tek u XIX veku putem razli~itih uxbenika logike, u
kojima se nalaze posebna poglavqa (obi~no pri kraju) koja obra|uju
metodolo{ke probleme (npr. u Kantovoj Logici); me|utim, metodolo-
gija nauke se kao problematika, misao o temeqnim pojmovima nauke, ja-
vqa od samih po~etaka nauke, a wom su se bavili kako filozofi, tako i
poznati nau~nici. Iako je wena pro{lost jo{ uvek malo istraìvana i
malo poznata do u detaqe, pravo interesovawe za ovo prou~avawe we-
nog razvoja po~iwe tek sa osamostaqivawem metodologije kao posebne
discipline. Ovo prou~avawe se vi{e razvija tek u posledwih nekoliko
decenija, pa se moè re}i da metodologija nauke ima blistavu, mada, na
àlost, veoma malo istraìvanu i jo{ nedovoqno poznatu pro{lost.
Ova druga konstatacija zasluùje malo podrobnije razja{wewe,
pri ~emu treba naglasiti da se tu ima u vidu da se pravi interes za
istoriju metodolo{ke misli zapravo i mogao javiti tek sa formira-
wem metodologije kao posebne discipline. Dva su osnovna razloga za-
{to se nije pojavio odmah, odnosno za{to po~iwe da se javqa tek posle-
dwih decenija.
Prvi razlog, za filozofe posebno zanimqiv, svodi se na ~iwenicu
da je metodologija kao disciplina nastala, pa i da je svoj puni razvoj
dostigla unutar logi~koempiristi~ke ili logi~kopozitivisti~ke
orijentacije. Naime, predstavnici nekih drugih savremenih filozof-
skih struja (egzistencijalizam, marksizam, filozofija obi~nog jezika...)
ili nisu bili skloni, ili ih je osnovna wihova usmerenost spre~avala
u tome da neguju interesovawe za posebna i potanka filozofska razma-
trawa o nauci. Sa druge strane, svojom antimetafizi~kom usmereno-
{}u i priznavawem saznajnog zna~ewa iskqu~ivo logici i empirijsko-
nau~nom znawu logi~ki pozitivizam se ne samo ~inio kao takva misao-
na usmerenost koja je idealna za potpuno i suvereno bavqewe metodolo-
gijom nauke, ve} je ova filozofska {kola (kako je ve} odavno s pravom
istaknuto) svoje najva`nije i najkonstruktivnije doprinose u~inila
zaista na poqu logike i metodologije nauke. Me|utim, ba{ ova anti-
metafizi~ka, scijentisti~ka i ~isto logi~ka orijentacija ove {kole
mi{qewa uslovila je ne samo wene ograni~enosti kao filozofije
87
(koja se svodila na "logiku nauke"), ve} je isto tako vodila ograni~e-
nom, ~isto logi~koanaliti~kom pristupu metodologiji nauke. Iz ova-
kvog op{teg pristupa proizlazilo je, razume se, i potpuno odsustvo
istorijske perspektive. Zastupnici ove {kole mi{qewa podlegli su
iluziji da su wihove metode jedine pogodne za istraìvawe na ovome
podru~ju, te da je za metodologiju va`na jedino logi~ka rekonstrukcija
nau~nih postupaka koji se koriste u kontekstu opravdavawa, da bi se
tako ustanovili kanoni, metode, organon ili formalni algoritam koji
vlada u empirijskim naukama. Nau~ne teorije su shva}ene kao aksiomat-
ski sistemi, ~ija se veza sa iskustvom postiè pomo}u "pravila inter-
pretacije", koja su tako|e podlo`na formalizaciji. Time je i sámo
podru~je metodologije nauke automatski suèno na najrazvijenije nau~-
ne teorije, a prou~avawe istorije nauke, konkretne nau~ne prakse, kao
i upoznavawe sa prethodnom mi{qu o metodologiji, postalo sasvim
irelevantno i suvi{no.
Drugi razlog je taj {to istori~ari, bilo istori~ari nauke ili
istori~ari filozofije, tako|e nisu nikad posve}ivali posebnu pa`wu
istoriji misli o nauci. Oni to nisu ~inili ‡ ~ak ni od vremena na-
stanka metodologije kao posebne filozofske discipline ‡ po svoj pri-
lici zato {to je ovde re~ o jednoj specifi~noj problematici, koja nije
u najuòj vezi ni sa istorijom nauke, niti sa op{tom istorijom filo-
zofije. Shodno tome, istorija razvoja metodolo{ke misli ‡ kao, reci-
mo, i istorija logike ‡ napredova}e pre svega odvojeno i samostalno, a
samo sporadi~no mo`da i kao deo op{te istorije filozofije.
* * *
Stari Grci su postavili osnove nau~nog mi{qewa i pruìli fun-

damentalan doprinos nastajawu nau~ne metode ‡ ustanovili su tradi-
ciju kriti~ke diskusije mi{qewa, bez koje je nauka nezamisliva. Ova
tradicija se od savremene razlikuje po usmerenosti na ~isto logi~ko-
teorijsko raspravqawe gledi{tâ, a samo izuzetno, i to tek kasnije, dis-
kutovawe empirijskih svedo~anstava, kao i prakti~no proveravawe te-
orijskih stavova dobijaju izvesnu ulogu. Zato Aristotel prihvata poje-
dine praznoverice raspravqaju}i teorijski, a ne traè}i iskustvenu
potvrdu ni eksperimentalna svedo~anstva (npr. obja{wewe {arlaha
ili registrovawe trudno}e). On ~esto polazi od inteligibilnih na~e-
la dedukuju}i iz wih opa`qive posledice (kru`no kretawe planeta,
srce kao sredi{te du{e). Me|utim, to ne zna~i da anti~ki mislioci
nisu pruìli izvanredno va`na dostignu}a u metodologiji nauke.
88
PLATON
Najuop{tenije gledaju}i, kao {to moderna nauka nalazi svoje kore-

ne u anti~koj Gr~koj, tako i misao o nauci, metanauka, ili metodolo-
gija nauke, ili filozofija nauke, tako|e svoje po~etke ima u staroj gr-
~koj filozofiji. Po~etke i osnovne karakteristike gr~ke nauke mo-
èmo na}i jo{ u Miletskoj {koli. Svet, kako nam se predstavqa preko
na{ih ~ula, jeste svet koji neprestano te~e i mewa se, mada se istovre-
meno jednako tako ~ini da postoji i ne{to trajno {to leì u pozadini
promenqivih pojava. Da bi opisali pojave kako kontinuiteta tako i
promene, Tales, Anaksimandar i Anaksimen su pretpostavili da posto-
ji neki supstrat koji leì u osnovi materijalnog kosmosa i koji, pri-
maju}i na sebe razli~ite oblike, moè da dovede do nastajawa promen-
qivog sveta pojava [fainomena, appearances]. Kod Talesa je to bila voda,
kod Anaksimandra apeiron (beskona~no), a kod Anaksimena vazduh.
Me|utim, tek sa uspostavqawem razlike izme|u teorijskog i prak-
ti~nog znawa i izme|u teorijskog i prakti~nog na~ina istraìvawa ‡
a to se zbiva u vreme Platona ‡ postaje mogu}na misao o nauci, dolazi
do prvih metanau~nih razmi{qawa. U stvari, onaj filozof koji je us-
pe{no zavr{io Platonov nastavno-vaspitni program kloni}e se prak-
ti~nih razmatrawa. Svetovni zadatak merewa u svrhu izgradwe neke
gra|evine wemu ne prili~i. To bi bio zadatak roba. Nasuprot tome, ob-
razovan i slobodan ~ovek usredsredio bi svoj duh na ono {to bismo da-
nas nazvali teorijskim aspektima odre|enog problema. S obzirom na
svoj intelektualisti~ki prilaz, sâm Platon nepromenqivu realnost
nije smestio ni u kakav materijalni supstrat, ve} u oblast "ideja".
No, sa metodolo{kog stanovi{ta izuzetno je zna~ajna ona podela
sveta, odnosno qudskog saznawa, koju je atinski filozof izloìo
u svome ~uvenom delu Dràva (Republika) u dijalogu izme|u Sokrata i
Glaukona, studenta filozofije.
"‡ Zamisli, dakle ‡ rekoh [Sokrat govori u prvome licu] ‡ da, kao {to
smo rekli, postoje dve stvari i da jedna vlada u mislenom, a druga u vidqivom
svetu... Ima{ li oba sveta: misaoni i vidqivi?
‡ Imam ih ‡ re~e Glaukon.
‡ Zamisli, dakle, da su oni i sami podeqeni kao crta nejednako podeqena
na dva nejednaka dela, i svaki deo, vidqivi i misaoni, podeli opet na isti na-
~in, pa }e{ u vidqivom svetu na}i slike koje se razlikuju po svojoj jasnosti i
nejasnosti. A slikama najpre nazivam senke koje daju predmeti, zatim slike
predmeta u vodi i uop{te svakoj materiji koja ima gustu, glatku i sjajnu povr-
{inu, itd. Da li shvata{?
89
‡ Shvatam.
‡ Drugi deo, opet, ~ine sami predmeti koji takve slike prouzrokuju, dakle,
ìvotiwski svet oko nas, sve biqke i sve {to qudske ruke mogu da stvore.
‡ Tako i ja mislim.
‡ Ho}e{ li da kaè{ ‡ zapitah ja ‡ da se, s obzirom na istinu i neistinu,
misleno od onoga {to se moè saznati razlikuje kao naslikano od svoga pred-
meta?
‡ Ho}u, svakako.
‡ Pazi sada kako treba podeliti misaoni svet!
‡ Kako?
‡ Time {to je du{a prinu|ena da poneke od svojih sadrìna stvori i dobi-
je pomo}u pretpostavki, ona se ne vra}a samoj osnovi, nego ide napred za ci-
qem. Te sadrìne, me|utim, odgovaraju onome delu koji smo gore obeleìli
kao slike. Druge sadrìne opet dobija polaze}i prema po~etku od pretpostav-
ke kojoj ne pridaje va`nost, i ne uzima u pomo} slike kao tamo, nego zavr{ava
svoj proces saznavawa samo pomo}u i preko ideja.
‡ Nisam u potpunosti shvatio to {to kaè{.
‡ Dakle, jo{ jednom ‡ rekoh ‡ jer }e{ posle ovoga lak{e mo}i da shvati{.
Ja svakako verujem da zna{ da oni koji se bave geometrijom, aritmetikom i to-
me sli~no, pretpostavqaju pojmove o neparnome i parnome, o figurama, o tri-
ma vrstama uglova i svemu {to sa tim ima veze; oni to, jednostavno, pretposta-
vqaju kao da im je potpuno jasno {ta su te stvari, a ne smatraju za potrebno da
bilo sebi, bilo drugima, polaù ra~una o onome {to je svakom jasno. Oni, na-
protiv, ... idu odmah daqe, kako bi naposletku do{li do zakqu~ka zbog kojeg su
se i upustili u raspravqawe.
‡ Razume se da to znam ‡ re~e on.
‡ A zna{ i to kad èle da dokaù ne{to o ~etvorouglu kao takvom, ili o
dijagonali kao takvoj, a ne samo slu~ajno naslikanoj, upotrebqavaju vidqive
slike i da, iako ne misle ba{ na wih, a to isto vaì i za sve ostale figure.
Ova vidqiva pomo}na sredstva koja oni prave i slikaju i koja i sama bacaju
senke i stvaraju u vodi slike, upotrebqavaju oni samo kao slike, a pritom te-
è da vide one prave, istinske slike koje ne moèmo ugledati ni~im drugim,
nego samo svojim duhom.
‡ Istinu govori{.
‡ Ovu sam vrstu nazvao misaonom, ali sam rekao kako je du{a prinu|ena da
pri svome ispitivawu stvara pretpostavke i da ne ide do dna, jer preko pret-
postavki ne moè da pre|e, no uzima u pomo} slike koje u pore|ewu da drugima
vaè kao jasne i vredne.
‡ Razumem ‡ re~e on ‡ da govori{ o geometriji i o srodnim ve{tinama.
‡ Onda tako shvati i ono {to ja ozna~avam drugim delom misaonog sveta.
To su stvari koje moè da shvati samo ~ista misao i to pomo}u dijalektike ta-
ko {to pretpostavke ne shvata kao osnove, nego samo kao pretpostavke, sli~no
polaznim ta~kama i pokreta~ima pomo}u kojih se dopire do onoga {to nema
pretpostavki, do pravoga po~etka svih stvari; ~ista misao shvati taj po~etak,
onda se opet, pridràvaju}i sve ono {to sa wim ima veze, vrati i stiè do
kraja. Pri svemu tome istraìvawu ne pomaè se ni~im vidqivim nego samo
idejama kao takvim i tako zavr{ava u svetu ideja.
‡ Razumem ‡ re~e on ‡ ne potpuno, dodu{e ‡ jer mi se ~ini da govori{ o ne-
kom ograni~enom zadatku ‡ ali shvatam da èli{ utvrditi: kako je onaj deo
pravog i istinskog sveta, kojim se bavi dijalektika, mnogo jasniji nego tako-
90
zvane nauke kod kojih pretpostavke vaè kao po~eci samih stvari i kod kojih
su posmatra~i primorani da predmet posmatraju umom a ne ~ulima; kako se oni,
me|utim, oslawaju na pretpostavke, a ne idu do samog po~etka stvari, tebi se
~ini da oni nemaju pravo saznawe o svojim predmetima, iako su ovi u svome
po~etku pristupa~ni razmi{qawu. Mislim da ti osobine matemati~ara i ova-
kvih qudi smatra{ za razum, a ne za um, podrazumevaju}i pritom da razum leì
na sredini izme|u uma i ~ulnog saznawa.
‡ U potpunosti si shvatio ‡ rekoh. ‡ Za ~etiri dela celokupnog sveta uz-
mi sada i ~etiri du{evne osobine: za najvi{e saznawe, na drugo mesto stavi
razum, tre}em daj veru, a za posledwi ostavi sumwu; sredi ih po smislu i veruj
da one imaju udela u jasnosti onako kao {to stvari na koje se odnose imaju ude-
la u istini.
‡ Razumem ‡ re~e on ‡ slaèm se i sre|ujem ih onako kako si rekao."1
U interpretaciji ovoga izuzetno zna~ajnog odlomka posluì}emo
se shemom koju je na~inio australijski filozof Dejvid Oldrojd:
Stawa duha (svêsti) Odgovaraju}i onti~ki nivoi
E
Nivo sposobnosti Nivo "formi"
saznawa ili rasu|i- ili "idejâ"
Oblast znawa (™pi- vawa: poimawe (um)
st»mh), ti~e se D
pojmqinog sveta Nivo mi{qewa, razu- Nivo matemati~kih en-
ili sveta razuma mevawa i apstrahova- titeta: (npr. "idejâ" ta-
wa: misao (duh) ~ke, kruga, paralelnih
linija, neparnog i
parnog)
Nivo ube|ewa, vero- C
vawa ili vere: Nivo fizi~kih objekata
pouzdawe
Oblast "opa`qivôg", B
pojavnog izgleda. Nivo zami{qawa ili Nivo kopijâ objekata:
Oblast "mwewa" slutwe: ma{ta likovi, senke, modeli,
(dÒxa), gde ~ovek ne
poseduje znawe slike itd.
A
(Epistemolo{ka strana) (Ontolo{ka strana)
Pored podele na "mwewe" (dÒxa) i "znawe" (™pist»mh), metodo-

lo{ki je od posebnog zna~aja i daqa podela znawa (tj. ™pist»mh) na dva
nivoa (sa epistemolo{ke strane, tj. na razum i um), odnosno na nau~ne
apstrakcije i "forme" ili "ideje" sa ontolo{ke strane. Ove distink-
cije postale su zna~ajna tekovina svekolike budu}e filozofske ili
uè metodolo{ke misli.
No, ako se postavi pitawe za{to je Platon napravio ovu razliku
izme|u CD i DE (podeliv{i oblast mislenog), onda on sâm napomiwe da
matemati~ari nisu uspeli da nam pruè razloge na osnovu kojih bi wi-
hovi "prvi principi" bili istiniti i prihvatqivi. Tu leì te{ko}a.
1
Platon, Dràva, Beograd, Kultura, 1957, 509d-511e (str. 224-227.)
91
Dedukcija nije problemati~na, ali kako moèmo imati istinito znawe
ako samo naga|amo polazne ta~ke deduktivnog niza? Platonov odgovor
je uspostavqawe onti~kog nivoa formi ili ideja, gde }e duh (ukoliko
uspe da ih shvati) kona~no posti}i istinito saznawe (znawe); a da bi se
to postiglo, pojmovi [concepts] se moraju podvr}i procesu dijalektike
(kao filozofske procedure razja{wavawa pojmova kroz raspravu). Pri
tom je Aristotelov u~iteq i{ao dotle da je bio uveren u realno posto-
jawe transcendentne oblasti sveta ideja! Za wega su "ideje" ili "for-
me" bile daleko vi{e od obi~nih ideja ili misli u na{em duhu!
Bez obzira {ta mislili o realnom postojawu platonovskog sveta
ideja, pravqewe razlike izme|u CD i DE bilo je od izuzetne va`nosti
za zapadnu misao, posebno za istoriju zapadne metanauke. U svakom slu-
~aju, s obzirom na izvanrednu mo} Platonovih spisa, wegov osobeni na-
~in predstavqawa strukture jednoga adekvatnog sistema znawa imao je
zaista izvanredan uticaj na istorijski razvoj filozofije nauke.
Taj posebni Platonov na~in predstavqawa strukture adekvatnog
sistema znawa podrazumevao je, naime, jednu uzlaznu stazu koja je vodila
prema prvim principima, koji su na odre|eni na~in "garantovani" ili
"osigurani" snagom dijalektike (atinski filozof tu uzlaznu stazu ni-
je zami{qao niti poperovski, niti bekonovski), a zatim kao jednu si-
laznu, deduktivnu, obja{wavala~ku proceduru. Kada je u pitawu ovakva
struktura jednog adekvatnog sistema znawa, vide}emo da je i drugi naj-
uticajniji anti~ki filozof Aristotel po{ao Platonovim metodolo-
{kim tragom.
Odmah treba napomenuti i to da su problemi "uzlazne staze", pewa-
wa na svod znawa ekvivalentni onome {to se danas naziva "problemom
indukcije", jer jo{ od Aristotela jedno od glavnih zna~ewa indukcije
(™pagwg») bilo je odre|eno kao "napredovawe od posebnosti prema op-
{tostima". Sâm Platon, me|utim, to ne treba smetnuti s uma, svoj pro-
blem koji je bio vezan za hipoteti~ki karakter prvih principa geome-
trije, nije sagledao kao takozvani "problem indukcije".
Tako|e treba odmah ista}i da su pisci posle Platona ‡ nasuprot
na{oj savremenoj upotrebi tih termina ‡ "silaznu", deduktivnu stazu
nazvali sintezom (ili "slagawem"), a onu "uzlaznu", induktivnu stazu
analizom (ili "razlagawem").
Na kraju ovog izlagawa posve}enog Platonu, treba upozoriti da za
wega ne bismo mogli re}i da je u bilo kom smislu bio filozof nauke,
kao {to, uostalom, ne bismo mogli re}i ni da je bio nau~nik, i pored
toga {to je ispoqavao ìv interes za matematiku i izvesno zanimawe
za kosmologiju. No, sigurno je da je Sokratov u~enik, razvijaju}i svoju
epistemologiju, na zanimqiv i zna~ajan na~in dodirnuo i neka pitawa
koja danas spadaju u metodologiju ili filozofiju nauke. Stoga smo se i
mi ovde dosta detaqno pozabavili zapravo jednim sasvim uskim aspek-
tom wegovog dela.
92
ARISTOTELOVO SHVATAWE
NAU^NOG ZNAWA
Kao osniva~i nauke i filozofije, Grci su formulisali veliki

broj nau~nih teorija, postavili osnove nau~nog jezika i apstraktnog
mi{qewa, osnovali logiku i dali joj krupne doprinose, {to im je sve
omogu}ilo da u~ine prve korake u formirawu nau~ne metode. Najve}a
zasluga za to svakako pripada Aristotelu, pa }emo se posvetiti wego-
voj zamisli nau~nog saznawa, klasifikaciji nauka i razlici izme|u
znawa o prirodi i o ~oveku. Stoga je u vezi sa koncepcijom nauke i na-
u~nog saznawa vrlo instruktivno ‡ kao i kod Platona ‡ razmotriti
Aristotelovu podelu i razgrani~ewa naukâ, a koji su bili od zna~ajnog
uticaja na gledi{ta mnogih filozofa o tim pitawima sve do dana{weg
dana.
Usled odsustva te`we za empirijskim proveravawem teorijskih
stavova, ~ak i Aristotel u svojim nau~nim radovima ~esto prihvata ne-
ke praznoverice i poku{ava da o wima teorijski raspravqa, a ne pada
mu na pamet da ih prakti~no proveri. (Tako, recimo, on samo teorijski
raspravqa o simptomu koji navodi na dijagnozu {arlaha: "Ako se neka
èna koja ima {arlah gleda u ogledalu, povr{ina ogledala }e se pre-
kriti maglom crvenom kao krv i ta magla, ako je ogledalo sasvim novo,
ne moè se obrisati bez te{ko}a".) Sa druge strane, isto tako ~esto
Platonov u~enik polazi od op{tih pojmova ili principa koji nam iz-
gledaju jasni i o~igledni i opet, bez prakti~nog proveravawa, istraù-
je koje se sve posledice mogu iz wih dedukovati. (Tako, na primer, s ob-
zirom da je krug o~igledno najsavr{enija forma, Stagiranin je izvodio
zakqu~ak da kretawe planeta mora biti kru`no; ili, iz toga {to je
sredi{te najplemenitije mesto izvodi zakqu~ak da srce, budu}i u cen-
tru tela, mora biti sredi{te du{e.)
Na po~etku Nikomahove etike on razlikuje tri osnovna ìvotna
pravca ili tri na~ina ìvota: jedan koji je usmeren prema uìvawu, ne-
duhovne prirode, drugi usmeren prema zajednici i tre}i prema kon-
templaciji, duhovne prirode. Karakteristi~no je, me|utim, da Aristo-
tel ne izjedna~ava uìvawe sa sre}om. Stoga on prvi na~in ìvota
pripisuje neprosve}enoj "gomili", koja pokazuje da ima "krajwe ropsku
prirodu", a za druga dva na~ina ìvota kaè: "Slaù}i se s tim da je
ìvot u saglasnosti s vrlinom najboqi, neko moè ipak da se na|e u ne-
doumici da li se pre treba odlu~iti za politi~ki i prakti~ni ìvot
93
ili za ìvot oslobo|en svih spoqa{wih obaveza posve}en razmi{qa-
wu, koji je, po nekima, jedini dostojan filozofa. Izgleda da su se qudi
kojima je stalo do vrline, i u pro{losti i u sada{wosti, najvi{e odlu-
~ivali za ova dva pravca u ìvotu; kad kaèm dva, mislim na politi~ki
i filozofski."1
Pa ipak, Aristotel smatra da je kontemplacija najvi{a i najvre-
dnija delatnost, po{to se zasniva na umu kao najvi{oj i najvrednijoj
qudskoj mo}i. Nasuprot politi~koj aktivnosti, filozofsko posmatra-
we ne teì nikakvom daqem ciqu osim sopstvenoj aktivnosti. @ivot
saobrazan umu nadma{uje obi~nu qudsku prirodu. Kontemplacija je bo-
ànska i tek ukoliko ~ovek uspe da ìvi tim na~inom ìvota, on moè
posti}i potpunu sre}u. Naravno, ~ovek nije Bog, on ìvi u zajednici, u
polisu, pa, prema tome, mora biti i politi~ko bi}e, mora ispoqiti i
svoju moralnu stranu.
Ali, pored ove dve duhovne delatnosti (zastupqene u kontemplaci-
ji, a delimi~no i u ìvotu usmerenom prema zajednici) ‡ teorijske i
prakti~ne ‡ Aristotel uvodi i tre}u: pesni~ku ili oblikovnu delat-
nost; s tim {to se teorijska delatnost jasno razgrani~ava i od prak-
ti~ne i od oblikovne (pesni~ke), s obzirom da se odnosi na ono {to je
nu`no, stalno ili nepromenqivo. Ovde, dakle, nalazimo i prvu klasi-
fikaciju nauka koje se zasniva na trima osnovnim qudskim duhovnim
delatnostima: teorijskoj, prakti~koj i poeti~koj. U teorijsku aktiv-
nost spadaju tri teorijske filozofije: matematika, fizika i teologija
(prva filozofija). Samo teorijska aktivnost ima kao svrhu postizawa
istine ili znawa radi znawa (mada je Aristotel govorio i o prakti-
~kim i poeti~kim naukama, koje pruàju takvo znawe kojim se ruko-
vodimo u pona{awu, odnosno u stvarawu ne~eg korisnog ili lepog).
Prakti~ke bi bile: etika, ekonomika i politika, a poeti~ke ili stva-
rala~ke: retorika i poetika.
Ovde, zna~i, zapaàmo izdvajawe znawa u odnosu na druge delatno-
sti duhovne prirode, s tim {to bi jo{ po Aristotelu, trebalo i moglo
da se izvr{i i razdvajawe prakti~ne od pesni~ke delatnosti, razgrani-
~avawe obi~nog delawa (prakse) od stvarawa. Aristotel to ~ini tako
{to isti~e da delawe (praksa) ima ciq u sebi samom (da delawe bude
pravilno), dok stvarawe ima ciq izvan sebe samog (rezultat u nekom
dälu). Delawe se zasniva na prakti~noj mudrosti ili ìvotnom isku-
stvu, a stvarawe na ve{tini i obi~nom posmatrawu. Znawe ili teorija
po~iva na ~istom ili filozofskom posmatrawu i razlikuje se od
prakti~ne mudrosti po tome {to je povezano sa dokazivawem.
Znawe u smislu "shvatawa onoga {to je op{te i {to je nu`no" pru-
àju teorijske nauke ‡ fizika, matematika i prva filozofija (teolo-
gika).2 O predmetima umetnosti ili prakti~ne mudrosti ne moè se
1
Politika, VII, 2, 1324a
2
Nikomahova etika, VI, 6, 1140b.
94
imati znawe u ovome svom pravom obliku, po{to se ove aktivnosti ti-
~u ne~ega {to moè biti i druga~ije nego {to jeste. Predmet prakti~-
ne mudrosti su qudske stvari, ili ono o ~emu se moè odlu~ivati.3
Razmatraju}i ova pitawa na po~etku V kwige Metafizike, Aristo-
tel kaè: "A po{to je fizika u stvari nauka o odre|enoj stvarnosti
(naime, o onoj vrsti supstancije koja sadrì u sebi po~etak svog kre-
tawa i mirovawa), o~igledno je da ona nije ni prakti~ka ni pesni~ka
nauka."4 Prema tome, teorijsko znawe se odnosi na stvarnost "koja u se-
bi samoj sadrì po~etak svog kretawa i mirovawa", dok se prakti~na i
stvarala~ka aktivnost odnose na onu stvarnost koja je neodvojiva od te
aktivnosti i u woj (a ne u sebi samoj) nalazi "po~etak kretawa i miro-
vawa".5
Promenqivost, mogu}nost da bude druga~iji, predstavqa su{tinsko
obele`je predmeta delawa i predmeta stvarawa. Nasuprot tome, teo-
rijskoj nauci pripada upoznavawe onoga {to je "ve~ito, nepokretno i
odvojeno", koje je nu`no onakvo kakvo jeste.6
Sasvim je razumqivo da se znawe kao shvatawe onoga {to je op{te i
nu`no moè dosegnuti samo o onoj stvarnosti koja u sebi sadrì po-
~etak kretawa i mirovawa, koja ne moè biti druga~ija nego {to jeste.
Predmet prakti~ne mudrosti su, me|utim, "qudske stvari, ono o ~emu
moè da se odlu~uje". O onome {to je nu`no, {to nema nikakvog ciqa,
ne moè se odlu~ivati. A ciq, po Aristotelu, jeste "ono dobro koje
treba da se postigne delovawem". Tako delawe ili praksa postaje svr-
sishodna delatnost ~iji je smer odre|en odlu~ivawem, prihvatawem ci-
qa, a ne nu`no{}u.
Interesantno je videti kako, iz aspekta ovako shva}enog znawa, kod
Aristotela izgleda ono {to danas zovemo istorijskim znawem. U spisu
O pesni~koj umetnosti on govori o razlici izme|u istoriografije i
pesni{tva, pa kaè da se bitna razlika izme|u istori~ara i pesnika
sastoji u tome {to "jedan govori o onome {to se istinski dogodilo, a
drugi o onome {to se moglo dogoditi. Zato je pesni{tvo vi{e filo-
zofska i ozbiqnija stvar negoli istoriografija, jer pesni{tvo prika-
zuje vi{e ono {to je op{te, a istoriografija ono {to je pojedina~no.
Op{te je kada kaèmo da lice sa ovakvim ili onakvim sposobnostima
ima da govori ili dela ovako ili onako po verovatnosti ili po nu`-
nosti; a na to pesni{tvo i obra}a pa`wu kad licima daje imena.
Pojedina~no je kad kaèmo {ta je Alkibijad uradio ili doìveo."7
3
Isto, VI, 7, 1141b.
4
Metafizika, V, 1, 1025b.
5
Isto
6
v. Nikomahova etika, VI, 5, 1140b; Metafizika, V, 1, 1026a
7
O pesni~koj umetnosti, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1990, str. 59-60.
95
Vidi se, dakle, da Aristotel u skladu sa svojom koncepcijom znawa
odre|uje i svoj stav prema istoriografiji, odnosno prema istorijskom
znawu uop{te i wegovoj vrednosti. Platonov u~enik zapravo veoma ni-
sko procewuje mogu}nosti saznawa pojedina~nog i wegovu vrednost (pa
tako i istoriografiju), kao slabo vrednuje svako saznawe koje ostaje na
prikazivawu pojedina~nog, ne dopiru}i do op{teg i nu`nog.
No, u vezi sa koncepcijom znawa, ovde je najva`nije uo~iti i podvu-
}i Aristotelovo razlikovawe onih predmeta koji predstavqaju pred-
met teorijskog znawa, i onih koji su predmet prakti~nog znawa. Naime,
povezivawem delawa sa ciqem koji osmi{qava to delawe, odre|uje mu
pravac, znawu je ‡ u poimawu tog prakti~nog delovawa ‡ postavqena gra-
nica koju ono ne}e mo}i da savlada (u okviru razumske racionalnosti).
U daqem razvoju filozofskog mi{qewa ovaj problem Aristotelo-
ve filozofije re{avan je na dva na~ina: (a) negirawem ili neuvi|a-
wem postojawa ove razlike, tj. svo|ewem onoga {to je pisac Politike
zvao "qudskim stvarima" na svet prirodnih stvari, sa te`wom da sve
bude podre|eno razumskom teorijskom i istorijskom saznawu, ili (b)
razli~itim modernim nastojawima da se prevladaju granice razumskog
znawa, uspostavqawem novih oblika qudske racionalnosti.
Sâm Aristotel je smatrao da je "materija svih qudskih akcija nu`-
no takva" da se ne moè otkriti op{tost koja bi se odnosila na sve
pojedina~ne slu~ajeve odre|ene vrste, kao {to je mogu}no pri ispi-
tivawu onih predmeta kojima se bave teorijske nauke. Sasvim je dovoq-
no ako se takvim ispitivawima dospe do uvi|awa koja vaè za ve}inu
slu~ajeva. Ovakav karakter zakonitosti koje se odnose na qudsku prak-
su proizlazi iz osobene prirode stvari. Stoga Stagiranin sasvim jasno
upozorava da }e "obrazovan ~ovek zahtevati u svakoj oblasti ta~nost
samo utoliko ukoliko to priroda predmeta dopu{ta."8 Ili: "Podjedna-
ko je, naime, pogre{no pristati da se matemati~ar sluì ube|ivawem
(umesto da dokazuje svoja izvo|ewa), kao i zahtevati od majstora u bese-
dni{tvu da izvodi stroge dokaze za svoje stavove."9
Izlaù}i Aristotelovo u~ewe o indukciji, prvo treba napomenuti
da je re~ o terminu ™pagwg», koji se javqa u nekim delima Aristotela
(koji je Ciceron preveo latinskim terminom "inductio"). Ve}ina autora
razlikuje dva osnovna zna~ewa ovoga termina kod gr~kog filozofa.
Aristotel pomiwe ovu re~ najpre onda kada govori o procesu koji
omogu}ava da se posmatrawem posebnih slu~ajeva, koji predstavqa-
ju primere jedne apstraktne misli, stekne i shvati sama ta apstrakcija.
Ovakvu upotrebu termina epagwgh nalazimo u Drugoj analitici, koja je,
ina~e, posve}ena dokazivawu i saznawu principâ. Stagiranin, naime,
polazi od toga da na{e saznawe prvih principa ne moè biti demon-
strativno, pa se onda name}e pitawe wihovog porekla. Po{to ne mora
8
Nikomahova etika, I, 3, 1094b
9
Isto
96
biti diskursivnog saznawa polaznih premisa, to onda mora postojali
"intelektualna intuicija" kojom se one shvataju (100b 12). Ova "inte-
lektualna intuicija" predstavqa jednu vrstu indukcije, pomo}u koje se
"univerzalno pokazuje kao ono {to je sadràno u jasno shva}enom po-
sebnom" (71a 8).
U istom smislu peripateti~ar koristi termin ™pagwg» u Nikomaho-
voj etici kada pi{e da postoje "principi iz kojih isti~e silogizam,
samo se oni ne mogu dokazivati silogisti~kim postupkom, nego indukci-
jom".10
U sasvim drugom zna~ewu javqa se ovaj termin u Aristotelovoj
Prvoj analitici , gde je ina~e povezan sa razmatrawem o silogizmu.
Indukcija se tu sastoji u nabrajawu svih posebnih slu~ajeva koje obu-
hvata jedna generalizacija (68b 8-37). U ovome zna~ewu pisac Organona
upotrebqava taj termin u izrazu "silogisti~ka indukcija", kojim ozna-
~ava sâm postupak kojim se dolazi do generalizacije potpunim nabraja-
wem slu~ajeva na koje se ona odnosi. Da bi ozna~ili ovaj postupak, sre-
dwovekovni logi~ari su upotrebqavali izraz "savr{ena indukcija".
Neki autori isti~u da se u Aristotelovim Topikama javqa jo{ je-
dno zna~ewe. U tome spisu indukcija se pomiwe kao "prelaèwe od in-
dividualnog prema univerzalnom" (105a 12). Ako se uzme da je iskusan
krmar najuspe{niji u upravqawu la|om, a iskusan voza~ najuspe{niji u
upravqawu kolima, onda se moè re}i da je uop{te najiskusniji ~ovek
najuspe{niji u svome poslu. U ovom slu~aju ide se "od poznatog prema
nepoznatom" (165a 5).
Dakle, prakti~ko saznawe o qudskim stvarima (teleologija) pruà
uputstva za pona{awe ~oveka i u woj se ogleda osobena priroda qud-
skih postupaka. No, vaqalo bi ne{to re}i i o ukqu~ivawu ciqa, od-
nosno svrsishodnosti kada nije re~ o obja{wavawu onoga {to se ti~e
"qudskih stvari", ve} onoga {to se ti~e prirode, onoga {to pripada
kosmologiji.
Nasuprot platonisti~kom poimawu svrhe i svrsishodnosti, gde je
ciq prisutan u svesti tvorca koji razmi{qa o tome kako da ga ostvari;
nasuprot Platonu, za koga je ideja tvorca sveta kao majstora-demijurga
bila neohpodna pretpostavka, odnosno nuàn uslov mogu}nosti teleo-
lo{kog obja{wewa prirodnih pojava, kod Aristotela nalazimo pojam
"nenamerne svrsishodnosti", koji je i danas u upotrebi kod biologâ.
Ali, postavqa se pitawe kako je Aristotel uspeo da prevlada ono
prvobitno "naivno" shvatawe koje je "razumno ure|ewe prirode pripi-
sivalo boìjem provi|ewu koje je planski stvorilo svet. Zadràvaju}i
uverewe u svrsishodnost zbivawa u prirodi, veliki prirodwak-siste-
matizator je uspeo da ga pomiri sa odbacivawem pretpostavke o boàn-
skom provi|ewu i boànskom stvarawu sveta samo tako {to je smatrao
da u prirodi postoji nesvesna te`wa prema ciqevima. Naime, on je dr-
10
Isto, VI, 3, 1139b 12
97
ào da, na primer, nikakvi besciqni procesi spajawa i razdvajawa
sastojaka fizi~kog sveta ne bi mogli da dovedu do transformacije ovih
sastojaka u ba{ takve komplikovane strukture koje omogu}avaju sloè-
ne aktivnosti ìvih bi}a! U tom smislu, ne postoji svesna svrsisho-
dnost u prirodi, ali je nenamerna svrsishodnost za Aristotela bila sa-
moo~evidna!
U Metafizici utemeqiva~ biologije kaè da "kako priroda nije
svesni ~inilac, weno dejstvo je, kao i dejstvo majstora, uvek determi-
nisano finalnim uzrokom. Zato prirodwak u svojim obja{wewima mo-
ra da se poziva ne samo na materijalne, formalne i eficijentne, ve} i
na finalne uzroke, i to prvenstveno na ove posledwe, jer je, kako kaè
Aristotel, najvi{a ona nauka koja pruà znawa o tome radi kojeg ciqa
svaka stvar mora da bude u~iwena" (982b 4).
Me|utim, kako prime}uje Stagiranin u svome delu O du{i (415b 20),
"ono radi ~ega ne{to biva" moè imati dva razli~ita zna~ewa: (a) bi-
}e u ~ijem interesu je ne{to u~iweno, i (b) svrhu, odnosno ciq koji tre-
ba posti}i, pri ~emu zna~ewu (a) pripada primat u odnosu na zna~ewe
(b) ‡ jer, kada ne bi postojalo neko bi}e za koga je ostvarewe nekog sta-
wa X dobro, onda X ne bi moglo da stekne status svrhe. Po nekim Ari-
stotelovim spisima moglo bi se zakqu~iti da je ~ovek postavqen kao
svrha svih prirodnih zbivawa (s obzirom na to da on izri~ito tvrdi da
nepromenqivi entiteti, u koje spada i Bog, ne mogu biti svrha, odnosno
finalni uzrok u smislu (a)). Po nekim drugim (recimo, O delovima ì-
votiwa) izlazilo bi da bi}a u ~ijem je interesu ne{to u~iweno mogu
biti i druga ìva bi}a. Izgleda, stoga, da je ciq prirode uvek dobro
samo onog prirodnog bi}a ~iju su{tinu ona predstavqa, tj. ta~nije re-
~eno, da priroda ili su{tina svakog prirodnog bi}a teì za ostvari-
vawem svoga vlastitog dobra.
Svrha ìvog bi}a, naravno, ne mora se sastojati iskqu~ivo u uspo-
stavqawu i odràvawu forme odre|enog tipa, ve} i u odre|enom kretawu
ili delatnosti (koja je zapravo vi{i stepen aktualnosti ìvog bi}a).
Sa druge strane, u smislu (b), tj. ciqa koji treba posti}i, Aristo-
tel smatra da u~e{}e u ve~nom postojawu predstavqa krajwu svrhu pri-
rodnih bi}a. Prema tome, razmnoàvawe je za sva ìva bi}a zapravo
na~in na koji ona jedino mogu u~estvovati u ve~nom postojawu, dok bi
onda sve ostale wihove osobine i aktivnosti u krajwoj liniji sluìle
ostvarewu toga ciqa. ‡ Ve~no rotirawe nebeskih tela, ve~no odràwe
biqnih i ìvotiwskih vrsta i ve~no kru`no transformisawe eleme-
nata jednih i drugih za Platonovog u~enika su najizrazitiji primeri
ispuwewa smisla i ostvarewa svrhe na razli~itim nivoima fizi~ke
stvarnosti.
Prema tome, kombinuju}i (a) i (b), mogli bismo re}i da bi za Ari-
stotela savr{enstvo univerzuma (kao krajwi ciq svega prirodnog) tre-
balo odrediti kao maksimum u~e{}a u besmrtnôm i boànskôm svakog po-
98
naosob uzetog prirodnog objekta, odnosno kao ostvarewe najvi{eg do-
bra za svaku ponaosob uzetu individuu koja ulazi u sastav fizi~kog sveta.
Jednu od ogromnih tekovina u procesu formirawa nau~ne metode
predstavqa svakako Aristotelova prva detaqno razra|ena logika de-
duktivnog rasu|ivawa koju je izloìo u {est kwiga svoga Organona.
Sem toga, uz uslov mogu}nosti jezi~kog komunicirawa (sporazumeva-
wa), kao i prihvatawa bar nekih op{tih na~ela (osnovnih filozof-
skih pretpostavki), slagawe u pravilima logike, ili logi~kom izvo|e-
wu, tako|e je elementarni preduslov bilo kakve nau~ne diskusije.
Najzad, treba imati u vidu i to da osnovni ciq Aristotelove logi-
ke jeste, prema wegovog izri~itoj izjavi, metodolo{kog karaktera ‡
treba, naime, pokazati put kojim se svuda moè dosti}i ciq nau~nog sa-
znawa. Kao {to se u retorici u~i ve{tina uveravawa, tako se u logi-
ci u~i ve{tina nau~nog istraìvawa, saznavawa i dokazivawa. Zato
Stagiranin i nije logiku, koja je bila wegova tvorevina, naveo me|u
filozofskim disciplinama, ve} ju je obra|ivao kao propedeutiku,
pa je onda i cela wegova {kola ovu nauku smatrala op{tim oru|em
(Ôrganon) za sav nau~ni rad. ‡ Aristotel je onda, pitaju}i se da li se
ne{to moè nau~no, tj. na op{tevaè}i na~in dokazati, na{ao da se
dokazivawe moè sastojati samo u izvo|ewu posebnog iz op{teg. Zato
nauka treba da prikaè kako iz pojmovno saznatog op{teg sledi ono po-
jedina~no opaèno.
Kada su u pitawu karakteristike pojedina~ne nauke, prema Aristo-
telu, jedna formirana nauka poseduje slede}e osnovne odlike: ona je
izvesna, nepogre{iva, uzro~na, deduktivna, univerzalna, kvalitativna.
Ovakvo gledi{te je sasvim razumqivo, s obzirom da peripateti~ar
shvata nauku kao silogisti~ku strukturu zasnovanu na takozvanim pr-
vim principima (u smislu da se ne mogu daqe izvoditi iz nekih jo{
osnovnijih principa). Aristotel smatra da se do tih prvih principa
do{lo putem jednoga vida indukcije nejasnim procesom intuitivnog
uvi|awa na{e (racionalne) du{e. Prema tome, wegovo opravdawe pr-
vih principa u nauci vrlo je oskudno i krajwe psihologisti~kog karak-
tera, pa je svakako jedna od slabih strana wegove filozofije. U Drugoj
analitici nalazimo koncepciju nauke zasnovanu na modelu protoeu-
klidske geometrije.
Ina~e, svaka pojedina nauka predstavqa deduktivno organizovanu
grupu iskaza (stavova). Na najvi{em nivou op{tosti su principi sveg
dokazivawa; ti principi, tj. princip identiteta, neprotivre~nosti i
iskqu~ewa tre}eg su primenqivi na sve deduktivne argumente. Na sle-
de}em nivou op{tosti onda bi se nalazili prvi principi i definicije
pojedina~nih nauka, koji bi predstavqali one najop{tije istinite is-
kaze do kojih se moè do}i kada je re~ o predikatima koji odgovaraju
odre|enoj konkretnoj nauci. Ti principi i definicije bi, zna~i, pred-
stavqali onu pravu ta~ku za celokupno dokazivawe u toj nauci ‡ iz wih
bi se izvodile sve one veze i odnosi koji su karakteristi~ni za tu nau-
ku na niìm nivoima op{tosti. I ti odnosi, ili, druga~ije re~eno, na-
99
u~ni zakoni, za ovog najuniverzalnijeg gr~kog filozofa predstavqaju
opet nu`ne istine. Prema tome, ovde je kod Aristotela ve} data ona
aksiomatsko-deduktivisti~ka koncepcija nauke (koja se duè vremena
nalazila u osnovi logi~kopozitivisti~ke orijentacije u filozofiji
nauke), kao i ono gledi{te koje je imalo {irokog uticaja u izvesnim
zna~ajnim periodima u istoriji nauke: da nau~ni zakoni izraàvaju
neprikosnovene, ve~ne istine.
Aristotel tako|e napomiwe kako treba imati u vidu i to da, ako
èlimo da dobijemo zadovoqavaju}e obja{wewe neke pojave, tada mora-
mo koristiti predikate {to pripadaju istoj onoj nauci kojoj pripada i
ta pojava, a ne, recimo, da jednu pojavu poput kretawa projektila obja-
{wavamo takvim izrazima kao {to su "rast" ili "evolucija", koji pri-
padaju predikatima (pojmovima) biolo{kih nauka.
No, i pored ovakvog stanovi{ta u pogledu nau~nog obja{wewa, kao
i nekih vrlo ta~nih uvi|awa zakonitosti (da u praznom prostoru nema
kretawa u uobi~ajenom smislu, po{to "u praznini ne postoji ni gore ni
dole; tela u praznini ne bi, dakle, mogla da se kre}u ni gore ni dole,
{to je u wihovoj prirodi da ~ine", a, ukoliko se ipak pretpostavi da se
neko telo kre}e u praznini, ne vidi se kako bi ono i gde stalo, jer su
sva mesta podjednako mogu}na ‡ {to svedo~i da je on imao i neku pred-
stavu o inerciji); polaze}i od u to vreme op{teprihva}enog (metafi-
zi~kog) principa da je prirodno stawe tela mirovawe, a da kretawa ne-
ma bez dejstva neke sile, Aristotel je ipak dao pogre{no obja{wewe
kretawa projektila. Da bi objasnio kretawe takvoga tela i posle pre-
stanka dejstva sile prvobitnog pokreta~a, on je uveo hipotezu o impul-
sima vazduha koji se kre}e i tako potiskuje projektil. Dakle, i pored
toga {to je imao veoma ta~na uvi|awa o nekim drugim prirodnim zako-
nitostima, on je davao lo{a obja{wewa. ‡ Ovde opet dolazi do izraà-
ja izvanredno dobro i logi~no razmi{qawe, ali ponovo i potpuno od-
sustvo ose}awa potrebe da se ona gledi{ta do kojih se do{lo teorij-
skim razmatrawima, odnosno logi~kim zakqu~ivawem podvrgnu empi-
rijskoj (iskustvenoj) potvrdi. Odnos teorije i eksperimenta, zapravo
neuvi|awe takvog odnosa, predstavqa slabu stranu Aristotelove meto-
dolo{ke misli. Ali, ako je gr~ka nauka imala tu slabost da joj je nedo-
stajala kritika u smislu iskustvene provere, ona uop{te nije ispoqa-
vala mawak u logi~koj ili racionalnoj kriti~koj diskusiji svih svojih
stavova.
U svakom slu~aju, uticaj Aristotelovih gledi{ta o nauci, o tome
kakva nauka treba da bude i kojim principa vaqa da se rukovodi, bio je
dugotrajan i ogroman, ravan uticaju wegovog logi~kog u~ewa. U tome
smislu, uticaj Druge analitike i Organona po svome trajawu i {irini
sigurno da daleko prevazilaze uticaj svih drugih Aristotelovih spisa.
Kada je re~ o metodologiji nauke, onda je pitawe koliko je to ba{ sre}-
na okolnost, s obzirom da ima drugih mesta (recimo, u prvoj glavi Fi-
zike) gde su Aristotelove teze bliè nau~noj praksi wegovog vremena.
100
Koncepcija nauke kakvu nalazimo u Drugoj analitici po~iva zapravo
na modelu protoeuklidske geometrije ‡ da je kojim slu~ajem Aristotel
uzeo biologiju kao model, iz toga bi svakako proiza{la sasvim druga~i-
ja metodologija. (Za ovo delo se ina~e smatra da je pisano pre Fizike.)
Zbog toga {to je po{ao od protoeuklidskog modela, Aristotel je
na nau~nu teoriju, kada se ona jednom formuli{e, gledao kao na nu`no
istinitu i ve~nu, pa stoga nije ni raspolagao konceptom uzajamnog de-
lovawa suprotstavqenih teorija, kao {to nije imao ni prave predstave
o uzajamnom delovawu ~iwenica koje se suprotstavqaju teoriji i ob-
ratno.
Pored onog vida indukcije koji smo ve} i ranije spomenuli, tj. ra-
cionalnog intuitivnog uvi|awa prvih principa, i pored savr{ene in-
dukcije, po Aristotelu razlikujemo i onu indukciju koja predstavqa pro-
stu enumeraciju, u kojoj se iskazi o pojedina~nim predmetima ili doga-
|ajima uzimaju kao osnova za uop{tavawe o nekoj vrsti ~iji su oni ~la-
novi; ili, na vi{em nivou, iskazi o pojedina~nim vrstama se uzimaju
kao osnova za generalizaciju o nekom rodu. ‡ U induktivnom argumentu
prostim nabrajawem i premise i zakqu~ak sadrè iste deskriptivne
termine. Tipi~an argument prostim nabrajawem ima slede}i oblik:
a1 ima svojstvo P.
a2 ima svojstvo P.
a3 ima svojstvo P.
Svako a ima svojstvo P.
Prema tome, ne}emo pogre{iti ako zakqu~imo da je Aristotel u
stvari, osim uo~avawa razli~itih vidova indukcije, malo u~inio za
ono {to bismo mi danas nazvali induktivnom logikom (ne uo~avaju}i
nikakvu potrebu, ta~nije re~eno, iskqu~uju}i potrebu za indukcijom u
smislu postupka opravdavawa na{ih teorija).
U celini uzev{i, dakle, nau~no istraìvawe predstavqa za Ari-
stotela dvostrani proces: (1) kretawe od posmatrawa, putem indukcije,
do obja{wavala~kih principa, (2) kretawe od obja{wavala~kih prin-
cipa, putem dedukcije, do opaànih doga|aja ili svojstava. Nau~nog sa-
znawa, odnosno nau~nog obja{wewa nema dok se sa znawa o ~iwenicama
ne pre|e na znawa o razlozima za te ~iwenice, tj. dok se iskazi o tim
~iwenicama ne izvedu iz obja{wavala~kih principa.
Na drugom stupwu nau~nog istraìvawa, generalizacije do kojih se
do{lo putem indukcije postaju one premise iz kojih se izvode iskazi o
prvobitnim posmatrawima. Pri tom je Aristotel dopu{tao da se kao
premise i zakqu~ci deduktivnih argumenata u nauci mogu pojaviti
samo slede}e vrste iskaza: (A) Sva S su P; (B) Nijedno S nije P; (V) Neka
S su P; (G) Neka S nisu P. Tip (A) je, naravno, najva`niji od ove ~etiri
101
vrste, a silogizam Barbara predstavqa prototip nau~nog obja{wewa.
U tome silogizmu iskazi tipa A su dati na slede}i na~in:
Sva M su P.
Sva S su M.
Sva S su P.
Pri tom je Aristotel nagla{avao da premise moraju biti istinite
ukoliko èlimo da dobijemo zadovoqavaju}e obja{wewe, iskqu~uju}i
tako iz zadovoqavaju}ih obja{wewa one vaqane silogizme koji imaju
istinite zakqu~ke iz neistinitih premisa. On je tvrdio da premise u
deduktivnom obja{wewu moraju biti istinite (I), mora se znati da su
istinite (II) i moraju biti "poznatije" od eksplikanduma (III). U celini
gledano, ovo su previ{e strogi epistemolo{ki zahtevi za nau~no ob-
ja{wewe. Oni koji misle da nema svrhe govoriti o istinitosti ili
la`nosti nau~nih teorija odbaci}e prvi zahtev. Ipak, ve}ina }e pri-
hvatiti da premise moraju biti ili istinite ili la`ne, odnosno da je
istinitost premisa poèqan uslov zadovoqavaju}ih obja{wewa. Drugi
zahtev je previ{e strog i sigurno bi eliminisao mnoga obja{wewa mo-
dernih nauka; on se, me|utim, moè zameniti slabijim: da premise budu
spojive s utvr|enim empirijskim ~iwenicama, tj. da ne sme biti razlo-
ga da verujemo kako su premise la`ne i kako se iskqu~uju ad hoc pre-
mise za koje nema nikakvog svedo~anstva. Tre}i zahtev je povezan sa
Aristotelovim shvatawem predmeta nau~nog znawa (nema znawa o pro-
menqivom i pojedina~nom, ve} samo o univerzalnom, ~ija nu`nost po-
ti~e iz "prvih principa", koji su "o~igledni"). Neumesno bi bilo po-
ricati da su mnogi elementi u nauci plod èqe da se novo i nepoznato
objasni ne~im ve} poznatim, ali je isto tako ~iwenica da se u nauci
prihvataju obja{wewa koja svode poznato na nepoznato, koja tvrde ~u-
dne i ponekad paradoksalne veze.
Najzad, vaqa napomenuti ‡ {to je na svoj na~in interesantno ‡ da je
Aristotelova koncepcija "hipoteze" sasvim druga~ija od one koja se
upotrebqava danas. Naime, pod hipotezom Stagiranin je podrazumevao
ili hipotezu u smislu pretpostavke o egzistenciji, ili hipotezu u smi-
slu heuristi~kog sredstva u pedagogiji kada se vr{i podu~avawe u ne-
koj gotovoj nauci, a nije uop{te imao u vidu upotrebu re~i "hipoteza" u
smislu naga|awa, probne pretpostavke o ne~emu ili heuristi~kog sred-
stva do kojeg se dolazi u procesu nau~nog istraìvawa, tragawa za re-
{ewem nekog problema. To, razume se, nije nimalo neo~ekivano s obzi-
rom na wegovu zamisao nau~nog znawa, koje nigde ne ukqu~uje prakti~-
no proveravawe.
102
103
SUKOB EMPIRISTÂ I DOGMATIÂRÂ
U GR^KOJ FILOZOFIJI
Od metodolo{kog zna~aja bio je i sukob izme|u dogmati~arâ i em-

piristâ (teoreti~ara i prakti~ara) u vreme velikog preokreta u gr-
~koj medicini koji se zbivao oko 200. godine pre nove ere.
Neslagawa oko postoje}e filozofije bila su od sekundarnog zna-
~aja. Osnovno je bilo to {to su lekari do{li na lo{ glas zbog toga
{to wihove "kure" le~ewa ~esto nisu donosile o~ekivani rezultat. Na
wih se gledalo kao na obi~ne zanatlije, a ne kao na nau~nike. To je na-
velo izvestan broj lekara na poku{aj da medicinu u~ine vi{e teorij-
skom, ne bi li joj tako povratili po{tovawe. Neki od wih su postali
veoma ~uveni, oslawaju}i se na u~ewa Aristotela, Empedokla ili De-
mokrita.
Ovome "teorijskom pokretu" suprotstavqala se takozvana hipo-
kratska tradicija, koja se razvila u empirijsku {kolu. Empiristi su
smatrali da }e teorija i}i na {tetu prakse, tj. na {tetu ustanovqava-
wa simptoma i sprovo|ewa le~ewa. Oni su zapravo na odre|en na~in
prihvatali ono op{te uverewe (protiv kojega su se borili dogmati~a-
ri) da su lekari zanatlije.
Metodologija stupa na scenu onda kada se dogmati~ari pravdaju po-
zivaju}i se na platonovsko-aristotelovsku koncepciju nauke, a empiri-
sti uzvra}aju protivnapadima. Najraniji hipokratski protivnapadi
insistiraju na dva stava: (1) pogre{no je smatrati nu`nim da se medi-
cina zasnuje na malome broju veoma op{tih, apstraktnih i po svoj pri-
lici nestvarnih prvih principa, jer iz toga ne proizlazi nikakva nova
tehnika; {tavi{e, nauka uop{te ne bi trebalo da traga za prvim prin-
cipima, sigurno ne u svojoj po~etnoj fazi, kada bi trebalo da se {to
~vr{}e drì ~iwenica; to ne zna~i da bi svaka teorija bila zabrawe-
na, ve} je naglasak na tome da bi generalizacije trebalo da ostanu uvek
probne, proverqive (ovde se nazire nova koncepcija nau~ne teorije i
nau~nog znawa uop{te) i po mogu}stvu korisne; (2) veoma je korisno
praviti predvi|awe (prognoze), s obzirom da uspe{na predvi|awa sluè
za potvr|ivawe probnih generalizacija; ovo je prvo insistirawe na pred-
vi|awu u gr~koj metodolo{koj tradiciji, a dualizam dijagnoza‡progno-
za u medicini mogao bi se shvatiti kao odraz dualizma izme|u obja{wewa
i predvi|awa u metodologiji, {to sve zajedno predstavqa prvo zna~ajno
odstupawe od aristotelovske metodologije, koja zna samo za obja{wewe.
104
Prvi argumenti empiri~arâ nisu bili usmereni protiv Aristote-
la, ve} protiv prirodnih filozofa uop{te. Suprotstavqawe Aristo-
telu, me|utim, ohrabrilo je sjediwavawe empirijske medicine i piro-
novskog skepticizma, {to je svoj kona~ni oblik dobilo u u~ewu Seksta
Empirika ~etiri veka docnije. Trebalo bi tako|e zapaziti da su empi-
ri~ari smatrali sebe braniocima tradicionalnih metoda u medicini,
nasuprot pomodarskim metodama sledbenika Aristotela i drugih. Oni
nisu smatrali nikakvim krupnim nedostatkom to {to wihove pojedi-
na~ne metode jo{ nisu dovele medicinu do stupwa sasvim oformqene
nauke. [tavi{e, empiristi su smatrali da ne treba ùriti sa stvara-
wem op{tih teorija, koje, da bi se obezbedile od prigovora za neade-
kvatnost, poseduju tako neodre|enu op{tost koja se ne moè proverava-
ti i opovrgavati kao {to moè specifi~na prognoza.
Ali, ova metodolo{ka gledi{ta, kao i neka sli~na u astronomiji ‡
gde je tako|e po~ela da se nagla{ava uloga predvi|awa ‡ izno{ena su u
ograni~enom kontekstu jedne odre|ene discipline. Antiaristotelov-
ska metodologija, kao {to je ve} napomenuto, dobila je izvesnu genera-
lizaciju tek u delima Seksta Empirika. Zbog toga neki autori umawuju
zna~aj ovakvih debata unutar jedne nau~ne discipline, s obzirom na to
da ni sami nisu na~isto s tim je li tu re~ vi{e o nekoj implicitnoj ili
zaista o pravoj empirsti~koj metodologiji.
* * *
Osim toga {to je preradio i uop{tio doktrinu empiri~ara, Sek-

stus Empirikus (oko 200. god.) je zavr{io izgradwu jedne prave empiri-
sti~ke alternative Aristotelovoj samo nominalno empiristi~koj me-
todologiji. Treba imati u vidu i to da je tokom razvoja ove empirijske
tradicije u Gr~koj prema protivnicima zauziman sve beskompromisniji
stav. Tako se naglasak stavqa na le~ewe simptoma, a ne same bolesti,
po{to bolesti ‡ s obzirom da se ne mogu videti ‡ predstavqaju mo`da
samo fiktivne entitete. Ovde ve}, dakle, imamo slu~aj da insistirawe
na strogom empirizmu vodi (filozofskom) skepticizmu. Kao delove eks-
perimentalne metode Sekstus Empirikus je razradio: (a) posmatrawe,
(b) eksperiment i (v) upore|ivawe. Docniji lekari empiri~ari, u svo-
jim "istorijama" bolesti, sluìli su se i analogijom slu~ajeva, tako da
te istorije nisu bile, kao ranije, ~isto individualne. To je ujedno bilo
i prvo eksplicitno uvo|ewe analogije u nau~nu metodologiju.
Od Seksta Empirika su, na àlost, sa~uvani samo wegovi kriti~ki
komentari, dok su nam wegovi pozitivni stavovi o medicini poznati
jedino preko Filoponusovih komentara, u kojima je prikazan pre sve-
ga kao prakti~an lekar, neodlu~an izme|u empirizma i dogmatizma.
105
U istim komentarima se kaè da je Sekstus uveo i koncepciju o upore-
dnom procewivawu verovatno}e alternativnih teorija. Striktno uzev-
{i, Sekstovu kritiku nije nadìvela ni induktivisti~ka ni dedukti-
visti~ka koncepcija znawa (on je kritikovao i induktivnu i deduktiv-
nu metodu). U praksi je, naravno, preovladavala kombinacija obeju me-
toda.
Ali, zna~ajno je ista}i da je Sekstus bio prvi metodolog koji je
razmatrao problem alternativnih teorija, kao i promene unutar jedne
teorije tokom vremena.
Razvojem sukoba izme|u empirista i dogmati~ara do{lo je, me|u-
tim, i do poku{aja da se na|e neko kompromisno re{ewe, koje }e preva-
zi}i usko empiristi~ku tradiciju i iskoristiti ono {to je najboqe na
obema stranama. Te poku{aje su u~inili takozvani metodi~ari, od ko-
jih je najpoznatiji ostao Galen (131-201. god. nove ere). On je uvi|ao i
eksplicitno zastupao gledi{te da se lekarska praksa ne moè obavqa-
ti bez ikakve teorije, pa je na teoriju gledao kao na shemu za sugeri-
sawe mogu}nih na~ina le~ewa (uz odre|ivawe odgovaraju}ih lekova ko-
je treba uzimati), za saglédawe uzajamnih veza izme|u ~iwenica, kao i
izme|u pojedinih oblasti istraìvawa. Ali, do uzroka neke bolesti,
smatrao je autor Anatomskih ogleda, treba do}i induktivno preko me-
dicinskih simptoma ili indikacija. Pri tom, Galen istovremeno nije
dozvoqavao postulirawe nekih nevidqivih teorijskih entiteta ili
procesa. On, dakle, nije odbacivao tragawe za probnim uzro~nim veza-
ma, ali je insistirao na tome da uzro~nost predstavqa vezu izme|u onih
stvari ili pojava koje moèmo da posmatramo. Prema lekaru iz Perga-
ma, za dogmati~are su teorije bile samo post factum-obja{wewa ve} po-
znatih veza.
106
GR^KI ATOMISTI
Vaqa naglasiti da su i gr~ki atomisti, i pored toga {to su pri-

znavali nevidqivost atoma, bili empiristi~ki orijentisani. Ovakvo
wihovo gledi{te je dovodilo do niza epistemolo{kih i metodolo{kih
problema, koji su postali akutni tek u XVII veku (tako|e u vezi sa tada-
{wim atomizmom). Ali, ve} anti~ki atomisti su u~inili prvi korak
ka re{avawu problema spajawa empiristi~kog gledi{ta sa priznava-
wem postojawa nevidqivih ~estica iz kojih je sa~iwena ~itava materi-
jalna stvarnost koja nas okruùje.
Anti~ki atomisti su, naime, po~eli da tvrde da postoje dve vrste
znawa: (a) neposredno iskustveno znawe, i (b) znawe do kojeg se do{lo
zakqu~ivawem, recimo, putem analogije. Zajedno sa epikurejcima raz-
vili su i teoriju znakova, u kojoj stvari koje su posmatrane ili koje su
podlo`ne posmatrawu mogu da budu zapravo znaci stvari koje nisu po-
smatrane ili nisu podlo`ne posmatrawu. Filodemus, u~enik Epikura,
postavqa tri klase "posredno opaènih" stvari: (a) one koje u prin-
cipu nisu neposredno opa`qive; (b) one koje se mogu opaàti po analo-
giji; i (v) one koje za sada nisu neposredno opa`qive. Atomi, naravno,
spadaju u znawe do kojeg se do{lo zakqu~ivawem po analogiji. Filode-
mus sugeri{e da se sa atomima postupa na protopoperovski na~in: oni
se mogu prihvatiti sve dok ne postoji svedo~anstvo (nu`no opet posre-
dno) protiv wih. Te{ko}e (i padawe u dogmatizam) nastaju onda i kod
onih atomista koji stignu dotle da tvrde kako su wihove teorije nu`no
istinite.
Pre nego {to pre|emo na metodologiju anti~ke astronomije (i na
neke metodolo{ke tekovine sredwovekovne filozofske misli), spo-
menimo samo jo{ jedan za razvoj metodologije zna~ajan rezultat. Naime,
stoi~aru Hrisipu iz Solî u Kilikiji (oko 280-205. god. pre nove ere)
pripisuje se izum takozvanog "hipoteti~kog silogizma", koji, razume
se, moè posluìti kao vaàn instrument u rasu|ivawu (preko i neza-
visno od "kategori~kog silogizma" Aristotelovog). Hipoteti~ki
silogizmi, posebno oni koje nazivamo "modus (ponendo) ponens" i "modus
(tollendo) tollens", pokazali su se kao veoma va`ni u istoriji filozofije
nauke (recimo kod K. Popera). Sheme ova dva oblika zakqu~ivawa iz-
gledaju ovako:
Ako vaì G, vaì F. Ako vaì G, vaì F.
G vaì. F ne vaì.
F vaì. G ne vaì.
107
* * *
Treba jo{ napomenuti da je metodologija anti~ke astronomije u su-

protnosti sa mnogim gr~kim idealima: (1) astronomi se ne nadaju da }e
prirodu u~initi razumqivom; (2) oni odbacuju gr~ku privrènost
realizmu. Re~ je o tradiciji poznatoj pod nazivom "spasavati pojave"
(To-Save-the-Phenomena, sèzein t¦ fa…nomena), prema kojoj astronom tre-
ba samo da izgra|uje takve matemati~ke modele koji }e "sa~uvati poja-
ve" onakve kakve su; prema tome, wegov zadatak nije da teoreti{e o ne-
kim "stvarnim kretawima" planeta.
Mnogi astronomi koji pripadaju ovoj tradiciji nisu bili spremni
da idu tako daleko, ili im nije bilo potpuno jasno {ta zapravo ~ine;
ali iznena|uju}e veliki broj jeste, ~ime je jasno odbacio gr~ko metodo-
lo{ko nasle|e. Nastala je kriza u pogledu prihvatqivosti aristoteli-
zma. Koje je to pojave trebalo spasavati i za{to je do{lo do ovoga po-
kreta "spasavawa pojava"? Bilo je, naime, jasno da se astronomski poda-
ci prikupqani tokom {est do devet vekova nalaze u sukobu sa aristo-
telovskom nebeskom fizikom, kao i da tada najnoviji teorijski prona-
lasci (ekscentri~nosti, epicikli i sl.) pruàju pogodniju alternati-
vu.
Klaudije Ptolemaj (II vek nove ere) formulisao je niz matemati-
~kih modela, po jedan za svaku tada poznatu planetu. [tavi{e, on je
nagla{avao da se moè izgraditi vi{e od jednog matemati~kog modela
a da se opet "sa~uvaju pojave" planetarnog kretawa, tj. da se objasni
zbog ~ega u odre|enim periodima vidimo planete da se kre}u nasuprot
kretawu zodijaka. Osnovni model koji je Ptolemaj postavio bio je epi-
cikli~ki model, ali je primetio da je mogu}no konstruisati i tzv. eks-
centri~ki sistem, koji je matemati~ki ekvivalentan prvome. Sunce,
mesec i pet planeta zahtevali su u wegovo vreme 39 krugova za opisiva-
we svoga kretawa po nebu.
P
.S
A
. .B .P
. . .S
Z Z
S = centar kruga
108
Bez ovih teorijskih alternativa u odnosu na Aristotelovo gledi-
{te astronomi ne bi mogli da razviju ni svoju metodolo{ku alternativu.
Ta metodolo{ka alternativa, me|utim, sasvim paradoksalno (pa ipak
potpuno prirodno) zavr{ava negirawem mogu}nosti fundamentalnih
teorijskih sukoba, takvih kakav je ba{ bio taj koji je doveo do stvarawa
ove metodolo{ke alternative, kao i poricawem uloge empirijskih po-
dataka (kao {to su devet vekova prikupqana astronomska posmatrawa)
u odlu~ivawu oko nau~nih sporova.
Francuski fizi~ar i filozof nauke Pjer Diem, koji je napisao ~i-
tavu kwigu posve}enu ovim problemima, ne uvi|a dovoqno ~iwenicu da
su isti oni qudi koji su postali instrumentalisti ili konvencionali-
sti kada je u pitawu astronomija, ostali realisti kada je u pitawu fi-
zika. Pozitivisti~ko pitawe razgrani~avawa koje Diem ima na umu
(tvrde}i da je fizika u anti~ko doba bila zapravo metafizika) nije
ono koje su imali u vidu anti~ki mislioci. Za wih su matematika, fi-
zika, astronomija i metafizika bile delovi nauke i oni su pravili
razgrani~ewa izme|u pojedinih disciplina unutar nauke, a ne izme|u
nauke i ne-nauke.
109
SREDWOVEKOVNA METODOLO[KA MISAO
Savremeni istori~ari nau~ne i filozofske misli sve vi{e poku-

{avaju da odstrane razli~ita tradicionalna shvatawa i {iroko ras-
prostrawene predrasude, a jedna od wih je i ta da u razvoju qudske nau~-
ne i filozofske misli Sredwi vek predstavqa duì prekid progre-
sivnog toka, ili ~ak korak nazad. Krombi i Randal, na primer, istra-
ùju}i metodolo{ka gledi{ta oksfordskog u~ewaka i franciskanca
Roberta Grosetestea, odnosno Padovske {kole, poku{ali su da usposta-
ve metodolo{ki kontinuitet kroz Sredwi vek i renesansu. Koliko su u
pravu u takvim svojim nastojawima, pokaza}e, razume se, tek daqa de-
taqnija istraìvawa.
No, za razliku od ~iwenice da je sholasticizam, da bi {to efika-
snije sproveo svoje religiozne intencije, nesumwivo nastojao da daqe
razvije Aristotelovu formalnu logiku, pa je tako nagovestio mnoge re-
zultate simboli~ke logike, za metodologiju se ne bi moglo re}i ni{ta
sli~no. Kasni anti~ki period, kao {to smo videli, mo`da je ipak dao
zna~ajnije rezultate od onih koji su ostali iza Sredwega veka i rene-
sanse. Razloge nije te{ko na}i. Razvijena metodologija kasnog anti-
~kog perioda bila je usko povezana sa vitalnim problemima tada{we
astronomije i medicine, a ove discipline, kao i nauke uop{te, na{le
su se ponovo u progresivnoj fazi razvoja tek krajem XVI veka.
Me|utim, ako nam se ~ini da je ovakva op{ta ocena o sredwovekov-
noj metodologiji ispravna, to ne zna~i da nema pojedina~nih izuzetaka.
Takav izuzetak ~ini, na primer, uvi|awe slabosti aristotelovskog in-
duktivnog zakqu~ivawa i razvijawe tehnolo{kog probabilizma, koje
nalazimo kod Tome Akvinskog (1225-1274). Sam taj probabilizam pred-
stavqa odre|eni spoj izme|u frekvencijalne i logi~ke teorije vero-
vatno}e i vodio je dugim sporovima izme|u teolo{kih probabilista
(po pravilu hereti~ki nastrojenih) i apsolutista (po pravilu tomista).
U stvari, s obzirom da je u drugoj polovini XII veka u~ewacima u
Zapadnoj Evropi postalo dostupno Aristotelovo delo Druga analiti-
ka, moè se re}i da se od tog vremena tokom Sredwega veka dosta ras-
pravqalo i o induktivnoj metodi.
Nema~ki filozof i teolog (dominikanac) Albert Veliki [Albertus
Magnus] (1206-1280), uvi|aju}i slabosti i opasnosti indukcije prostim
nabrajawem, pravio je razliku ne izme|u dve, nego izme|u tri vrste in-
dukcije: (a) potpuna indukcija prostim nabrajawem, koja nam pruà si-
logisti~ku izvesnost, (b) nepotpuna indukcija prostim nabrajawem,
110
koja nam pruà nesilogisti~ku neizvesnost i (v) apstraktivna induk-
cija (koja ukqu~uje racionalnu intuiciju). Albert Veliki je uvi|ao da
kod apstraktivne indukcije veli~ina uzorka nema posebnog uticaja, a
tako|e je pravio razliku izme|u indukcije od posebnog prema op{tem,
one koja se usmerava ka ustanovqavawu istovremenog postojawa svoj-
stva, i indukcije od vrste prema rodu koja je usmerena prema su{tinama
(definiciona indukcija).
Robert Groseteste (1168-1253), koga smo ve} spomenuli, dao je svoju
interpretaciju Aristotelovog shvatawa nau~ne metode. O induktiv-
nom stupwu, uvek polaze}i od osniva~a klasi~ne logike, Groseteste je
govorio kao o "razlu~ivawu" pojava na sastavne elemente, a o deduktiv-
nom kao o "komponovawu", kada se ti elementi kombinuju tako da re-
konstrui{u originalne pojave. Posle toga, mnogi autori su o Aristo-
telovoj teoriji nau~ne procedure govorili kao o "metodi razlu~ivawa
i komponovawa".
Groseteste je tako|e zapazio da, ako imamo takav slu~aj da se iskaz
o nekome efektu moè izvesti ne samo iz jedne, ve} iz ve}eg broja raz-
li~itih premisa, onda je najboqe postupiti tako {to }e se elimi-
nisati sve premise osim jedne. Sâm postupak odbacivawa pogre{nih
premisa (ili hipoteza) vr{i se onom vrstom deduktivnog argumenta
koji se zove modus tollens i ~ija struktura izgleda ovako:
Ako H, onda C.
Ne C.
Ne H.
Ali, ono {to predstavqa najve}i metodolo{ki doprinos koji je
dao Groseteste nije sámo opovrgavawe odre|enih stavova (premisa)
pomo}u argumenta modus tollens, s obzirom da su ovu tehniku koristili
mnogi filozofi, a jo{ vi{e matemati~ari ve} od vremena Euklida.
Wegova je zasluga u tome {to je on ovom tehnikom (dopuwavaju}i Ari-
stotela) pretendovao da ustanovi ono {to bismo danas nazvali proce-
durama procewivawa vrednosti nau~nih hipoteza. Brojni primeri opo-
vrgavawa odre|enih hipoteza primenom argumenta modus tollens koje na-
vodi Groseteste iz perspektive dana{weg nau~nog znawa izgledaju neu-
bedqivi, ali sama ta metoda bila je i jo{ je vrlo uticajna.
U~enik Grosetestea Roxer Bekon (1214-1292), nagla{avao je da us-
pe{na primena metode razlu~ivawa zavisi od ta~nosti i {irine na-
{eg znawa o ~iwenicama. U tom smislu, tj. da bi na{e ~iweni~ko zna-
we bilo {to {ire i {to ta~nije, Roxer Bekon je preporu~ivao da se to
znawe uve}ava aktivnim eksperimentisawem. Ali, to eksperimenti-
sawe za koje se on zalagao nije se ograni~avalo na prirodne nauke, ve}
111
je obuhvatalo i alhemiju, gde je on podràvao neke dosta ekstravagant-
ne i nezasnovane rezultate.
[to se ti~e metode komponovawa, Roxer Bekon nije imao ni{ta da
doda onome {to je rekao Groseteste, ali je jo{ vi{e od svog u~iteqa
nagla{avao i preporu~ivao u odnosu na Aristotela novu, tre}u fazu
istraìvawa, gde se principi do kojih se do{lo putem razlu~ivawa (i
komponovawa) podvrgavaju proveravawu tokom daqeg iskustva. Na à-
lost, i Groseteste i Roxer Bekon ~esto su ignorisali svoje sopstvene
savete. Tako se Bekon, na primer, ~esto pozivao pre na razna apriorna
razmatrawa i autoritet prethodnih autora negoli na dodatna eksperi-
mentalna proveravawa.
Najzad, Robertu Grosetesteu treba priznati i to da je anticipirao
ono {to je docnije postalo poznato kao Milova kombinovana metoda
slagawa i razlike. Groseteste je, naime, predlagao kako bi dobar na~in
da se utvrdi ima li neka posebna lekovita biqka purgativni efekat
bio taj da se ispita ve}i broj slu~ajeva u kojima bi se ta biqka uzimala
u uslovima u kojima nije prisutno nikakvo drugo purgativno sredstvo,
Me|utim, nema svedo~anstava da je Groseteste poku{ao da obavi ovakvu
nimalo laku proveru.
Docnije, u XIV veku, Xon Duns Skotus je skicirao induktivnu meto-
du slagawa, a Vilijem Okamski induktivnu metodu razlike.
Duns Skotusova (1265-1308) metoda slagawa predstavqala je slede-
}i postupak: evidentirawem razli~itih okolnosti koje su prisutne
kod pojavqivawa odre|enog efekta, traga se za onom okolno{}u koja je
prisutna u svim slu~ajevima; na primer:
Slu~aj Okolnosti Efekat

1 ABCD e
2 ACE e
3 ABEF e
4 ADF e,
kada istraìva~ ima pravo da zakqu~i da okolnost A moè da bude

uzrok efekta e. ‡ Treba napomenuti da je Duns Skotus bio svestan da
ovako izvedeni zakqu~ci ne mogu da imaju neki naro~iti stepen pouzda-
nosti.
Metoda razlike Vilijama Okamskog (1280-1349) formulisana je ta-
ko|e bez velikih pretenzija kao procedura kojom se dolazi do podesnih
sjediwavawa odre|enih pojava. Pri tom se porede dva slu~aja ‡ jedan u
kojem je efekat prisutan, i drugi u kojem izostaje. Ukoliko se dogodi
da je neka okolnost prisutna onda kada i efekat, a odsutna tako|e kada
je i efekat odsutan, recimo:
112
Slu~aj Okolnosti Efekat
1 ABC e
2 AB ‡,
onda moèmo da zakqu~imo da okolnost C moè da bude uzrok na{eg
efekta e.
Vilijam Okamski je, me|utim, poznatiji po svome metodolo{kom
principu elimisawa komplikovanijih teorija, koji je postao poznat
pod nazivom "Okamov brija~".
Za razliku od drugih autora svoga vremena, koji su zastupali gledi-
{te da sama priroda bira najjednostavniji put, Vilijam Okamski je sma-
trao da takvo gledi{te zapravo zna~i ograni~avawe boìje svemo}i.
(Za{to Bog ne bi mogao izabrati da se priroda pona{a na komplikovan
na~in?) Ali, ba{ zato, Okamski je jednostavnost preneo sa prirode na
teorije koje su o woj formulisane. U tom smislu on je u~io da treba
ukloniti suvi{ne pojmove, a da izme|u nekoliko teorija koje obja-
{wavaju iste pojave uvek treba birati onu koja je najjednostavnija.
(Ovo gledi{te docniji autori su nazvali "Okamov brija~".)
* * *
Padovska {kola. Ova {kola je u stvari bila najpoznatija po svojim

prilozima anatomiji i medicini. Me|utim, skoro svi weni ~lanovi
bavili su se i odre|enim metodolo{kim pitawima i u tom smislu pred-
stavqaju vezu izme|u anti~kih pisaca o metodi i docnijeg uspe{nog ra-
da na tome poqu prirodnih filozofa XVII veka (kao {to je, recimo,
bio Galilej).
Pogledi ~lanova ove {kole izvode se poglavito iz Aristotela i
wegovih starijih i sredwovekovnih komentatora, ali su i sami uneli
odre|ene promene u stare pojmove "razlagawa" i "slagawa". Time su
èleli da do|u do takve metode koja bi im obezbedila postizawe pouz-
danog znawa u stvarima iskustva. To bi u stvari bilo obezbe|eno je-
dnom o{troumnom kombinacijom razlagawa i slagawa. Ali, u tome nisu
uspeli, o ~emu svedo~i potowa istorija metodologije.
U svojim komentarima Aristotelove Druge analitike Pjetro
D'Abano (1257-c.1315) je pravio razliku izme|u onoga {to je nazvao
"demonstratio propter quid [zbog ~ega]" ("doctrina compositiva" ili sinteza)
i "demonstratio quia [da]" ("doctrina resolutiva" ili analiza). Kombinuju}i
ove dve komponente D'Abano nije postigao zadovoqavaju}e re{ewe gore
pomenutog problema (postizawe pouzdanog saznawa u empirijskim stva-
rima).
Vrhunac u metodolo{kim spisima Padovske {kole nalazimo kod
\akoma Zabarele (1533-1589). Za Zabarelu razlagawe se delilo na dve
podvrste: poku{aj da se otkriju skriveni uzroci i indukciju. Ukqu~i-
vawe indukcije predstavqa, razume se, korak napred.
113
Sve u svemu, ova {kola nije ni mogla ostvariti zna~ajniji napre-
dak, s obzirom na to da se uglavnom bavila egzegezom (izlagawem i tu-
ma~ewem) Aristotelovih spisa.
* * *
Prate}i osnovne etape u razvoju nau~ne metodologije (koja je u pri-

snoj vezi sa razvojem same nauke), vaqa spomenuti zbivawa vezana za
razvoj astronomije od Kopernika (1473-1543) pa sve do kraja XVII veka.
Dve osnovne struje su vladale u tada{woj astronomiji i astronom-
skoj metodologiji: (1) neorealizam (Nikola Kopernik, wegov u~enik
Joakim Retikus i neka druga mawe zna~ajna imena) i (2) instrumentali-
zam (Andreas Osijander kao najva`niji predstavnik).
Kopernik je zastupao realisti~ko gledi{te, i ba{ taj realizam
je u prvi mah predstavqao prepreku za prihvatawe wegove teorije.
Naime, ta teorija nije mogla biti prihva}ena kao istinita dok ne bi
bila uskla|ena sa (crkvenom dogmom i) tada vaè}om aristotelovskom
fizikom. Zanimqivo je da su i tvorci nove fizike, Wutn i Galilej pre
svega, da bi naglasili svoj realizam, jo{ vi{e insistirali na istini-
tosti svojih teorija. Suprotstavqaju}i se neposredno instrumentali-
zmu Osijandera, Wutn je lansirao svoju poznatu devizu: "Hypotheses non
fingo"; pri tom je bio uveren da je hipoteti~ka metoda nu`no povezana
sa instrumentalizmom.
Osijander (1498-1552), sa svoje strane, za razliku od svojih pretho-
dnika, koji su instrumentalizam ograni~avali na nauku kojom se bave,
primewivao ga je ne samo na astronomiju, ve} i na fiziku, a po impli-
kaciji i na svu nauku. Ovaj luteranski teolog, koji je pisao predgovor
Kopernikovom delu De revolutionibus i koji je u astronomiji obnovio
tradiciju "spasavawa pojava", poku{avao je da nagovori poqskog astro-
noma da svoj sistem, sa Suncem u centru, izloì prosto kao hipotezu
koja pretenduje samo na matemati~ku istinitost (tj. matemati~ko vaè-
we).
Ali, debata oko "spasavawa pojava" nije se tada rasplamsala, po-
{to je Kopernik umro ubrzo po objavqivawu svoga dela sa predgovorom
Osijandera. Kopernik je, razume se, uvi|ao da se posmatrana planetar-
na kretawa mogu izvesti s mawe-vi{e jednakim stepenom ta~nosti iz
wegovog kao i iz Ptolemajevog sistema, pa je stavqao do znawa da se
izbor jednoga izme|u dva modela ne bi mogao zasnivati na procewivawu
koji od wih boqe odgovara do tad prikupqenim ~iwenicama, koji od
wih boqe "spasava pojave". Da bi dokazao superiornost svoga sistema,
poqski astronom se pozivao na "konceptualnu integraciju" kao na kri-
terijum prihvatqivosti. Naime, svoj jedinstveni model Sun~evog si-
stema on je suprotstavqao Ptolemajevoj zbirci posebnih modela za sva-
ku planetu. Kopernik je tako|e primetio da sistem sa Suncem u centru
114
moè da objasni pojave koje Ptolemajev sistem nije u stawu da protuma-
~i, a to je, recimo, trajawe i u~estalost retrogradnog kretawa planeta
(a ne samo postojawe takvog kretawa).
Sredinom XVI veka proliferacija astronomskih teorija bila je
tako velika ‡ bilo ih je oko dvadeset (pored Ptolemajeve i Koperniko-
ve, Braheova, Keplerova itd.) ‡ da se sasvim lako moglo upasti u in-
strumentalizam, ako ni zbog ~ega drugog, ono iz ~iste konfuzije. Ta
ista zbrka navela je neke nau~nike da izjave kako mogu sasvim da odbace
upotrebu hipoteze, {to je svakako jo{ gora alternativa nego {to je
instrumentalizam. U takvoj situaciji neorealizam nije mogao ozbiqno
da se uhvati uko{tac sa instrumentalizmom sve do iza 1570. godine, a
posebno posle pojave jedne "nove" komete 1574. godine. Naime, Mihael
Maestlin, iz Tibingena, pokazao je da putawa ove komete ima mnogo
vi{e smisla u kopernikanskom sistemu, pa je to smatrao ne samo potvr-
|uju}im svedo~anstvom, ve} skoro nekom vrstom krucijalnog eksperi-
menta u korist Kopernika.
U ovome periodu realisti~ka pozicija nije vi{e karakteristi~na
samo za kopernikance. Kristofer Klavijus, na primer, zastupao je gle-
di{te o stvarnom postojawu epicikala i ekscentri~nosti, pozivaju}i
se u svojim polemikama sa kopernikancima ne samo na na~ela fizike,
ve} i na Bibliju.
Neorealisti~ko gledi{te u astronomiji dostiè svoj vrhunac sa
Keplerom i Galilejem. Oni su verovali u istinitost nau~nih teorija i
bili su toliko ube|eni kako ve} poseduju tu istinu da su bili sigurni u
to da }e istina sama po sebi trijumfovati. Johanes Kepler (1571-1630)
je ~ak na jednom mestu tvrdio kako su apriorni argumenti u prilog
kopernikanizma tako jaki da su aposteriorni argumenti suvi{ni.
[tavi{e, Kepler tako|e veruje da stvarno razli~ite teorije ne mogu
da budu posmatra~ki potpuno ekvivalentne.
115
GALILEJ
Galileo Galilej (1564-1642), koji nije bio samo astronom, ve} i je-
dan od osniva~a i pionira moderne nauke uop{te, bio je tako|e izrazi-
ti realista. U sukobu Galileja i kardinala Belarmina najupe~atqivi-
je i najsna`nije su do{le do izraàja kako realisti~ka, tako i instru-
mentalisti~ka pozicija u odnosu na astronomske pojave.
Belarmino je 1615. godine obavestio Galileja da je, sa gledi{ta
Crkve, dopu{teno da se razmatra i Kopernikov sistem u smislu jednog
od matemati~kih modela za "spasavawe pojava". [tavi{e, Belarmino je
(kao dosledni instrumentalista) nagovestio da se za Ptolemajev si-
stem moè smatrati kako je podjednako fiktivan (izmi{qen) kao i Ko-
pernikov, pa je mogu}no do}i i do takve procene prema kojoj bi koper-
nikanski model uspe{nije spasavao pojave od ptolemajevskog. Pri tom
je, naravno, nagla{avao da, ukoliko se proceni da je jedan matemati~ki
model superioran u odnosu na neki drugi, to nije isto {to i dokaziva-
we fizi~ke istinitosti onih pretpostavki na kojima se taj model za-
sniva, te kako bi mo`da bilo ~ak i opasno braniti stanovi{te da Sun-
ce stvarno miruje, a da se Zemqa zaista okre}e oko Sunca.
U jednom nedovr{enom dokumentu iz iste godine Galilej je ekspli-
citno izneo i branio svoj realisti~ki kopernikanizam; naveo je pet
argumenata: (1) mnogi nau~nici su prihvatili kopernikanizam reali-
sti~ki; (2) same Kopernikove intencije bile su tako|e realisti~ke;
(3) bilo bi nepo{teno uzimati fiziku realisti~ki, a astronomiju in-
strumentalisti~ki; (4) Ptolemaj nije ~ak uspeo ni da "spase" sve pojave";
(5) ima dovoqno evidencije protiv Ptolemaja da bi wegov sistem mogao
da se pobije i da se uspostavi istinitost jedine prave alternative ‡
kopernikanizma.
Peti argument je svakako slab (i pomalo naivan). Galilej je stvar-
no tvrdio da bi ustanovqavawem kretawa Zemqe bila uspostavqena
istinitost ~itavog kopernikanskog sistema, {to je naivno i neta~no.
Najvi{e {to bi se time pokazalo jeste istinitost neke od alternativa
koje tvrde da se Zemqa kre}e oko Sunca.
[to se ti~e Galilejeve pozicije u vezi sa zna~ajem empirijskog po-
tvr|ivawa nau~nih gledi{ta, ne bi ga izgleda trebalo smatrati ‡ kao
{to ~ine neki autori (recimo, Drejk) ‡ prethodnikom verifikacio-
nista, i to iz dva razloga: (1) ima vi{e primera gde je Galilej odbaci-
vao empirijsku evidenciju koja se mogla uzeti da govori protiv nekih
116
wegovih teorija (na primer, teorije o nastanku plime i oseke); 1
(2) tamo gde je priznavao empirijska svedo~anstva za wega nije bila do-
voqna nikakva verovatno}a, ve} je traìo kompletan dokaz istinito-
sti.2 I u ovoj drugoj ta~ki wegov realizam je ostao naivan, {to se ne bi
moglo re}i za wegovo postepeno okretawe prema teoriji koherencije.
Uostalom, Galilej nije jedini primer (tu su i Kepler i Wutn) gde je
naivno gledi{te o nepogre{ivosti bilo spojeno sa genijalnim intui-
stivnim uvi|awima.
Galilej, razume se, nije bio nikakav sistematski mislilac kod ko-
jeg bismo mogli na}i neku formulisanu teoriju nau~ne metode i nau~-
nog znawa, mada su mnogi nau~nici i neki filozofi uobi~avali sa go-
vore ne bez razloga da je on jedan od onih mislilaca koji su postavili
metodu moderne nauke, empirijsku ili eksperimentalnu nau~nu metodu,
i primewuju}i je bez predrasuda u svojoj nau~noj praksi otkrili neke
od najdubqih prirodnih tajni! Nagla{avaju}i posmatra~ki i eksperi-
mentalni aspekt Galilejeva dela, Mah je, na primer, propustio da uka-
è na pravu teìnu i va`nost wegovog matemati~kog prilaza prou~a-
vawu prirode, koji je tako|e od bitnog zna~aja za razvoj moderne nauke.
‡ Platonisti~ki karakter Galilejeva mi{qewa ogleda se, recimo, u
wegovom stanovi{tu da dobra fizika nastaje a priori. Teorija prethodi
~iwenici. Fundamentalni zakoni kretawa (i mirovawa), zakoni koji
odre|uju prostorno-vremensko pona{awe materijalnih tela, jesu zako-
ni matemati~ke prirode.
No, mo`da ba{ zato treba napomenuti i to da je ovo gledi{te o ne-
pogre{ivosti nau~nih teorija, nastalo kao reakcija na instrumentali-
zam (koje je kod Wutna samo bilo izraèno drugim, induktivisti~kim
jezikom), u su{tini jedino nanosilo {tete razvoju metodologije, s ob-
zirom da je ono odloìlo kako priznavawe pogre{ivosti nau~nih sta-
vova, tako i uvi|awe o neizbe`nosti hipoteza u naukama. Drugim re~i-
ma, XVII vek nije znao za postojawe nikakvog drugog gledi{ta izme|u
proizvoqnog instrumentalizma i nepogre{ivog realizma, nije pozna-
vao gledi{te probabilisti~kog hipotetizma (kojeg su, uzgred budi re-
~eno, kao {to smo ve} imali prilike da vidimo, bili svesni neki mi-
slioci u Sredwem veku, pa i u antici).
Ina~e, Galilej je u odre|enom smislu ‡ ne uvek eksplicitno ‡ po-
stavio temeqe nekih modernih metanau~nih pogleda. U svim wegovim
delima: ~uvenom Dijalogu o dva glavna sistema sveta (1632, u kojem je
izloìo svoja gledi{ta o novom kopernikanskom sistemu), zatim u
1
On je, naime, verovao da plima nastaje periodi~nim poja~avawem i suprotstavqawem
dvaju Zemqinih kretawa ‡ wene godi{we revolucije i wenog dnevnog okretawa oko
svoje osovine.
2
Naga|awa i hipoteze italijanski nau~nik je karakterisao kao sofizme. Ukoliko ne-
ko ne zna kakvi su se metodolo{ki sporovi vodili u ovo vreme i koji su im bili uzroci
u razvoju tada{we nauke, uop{te ne bi mogao da shvati odbacivawe hipoteza od strane
dvojice najzna~ajnijih nau~nika ovoga vremena ‡ Galileja i Wutna.
117
drugom zna~ajnom delu Dijalozima o dvema novim naukama (1638, u kojem
je izloìo svoja fizi~ka, pre svega mehani~ka u~ewa), kao i u mawim
delima Zvezdani vesnik i Ispitiva~ ‡ svuda moèmo na}i poneko zani-
mqivo metodolo{ko izja{wavawe. Me|utim, s obzirom da, kada je re~ o
wegovim glavnim delima, imamo posla sa radovima u kojima se brane
ponekad i tu|a shvatawa, u svakom slu~aju takva mi{qewa koja nisu bi-
la op{teprihva}ena (naprotiv!), niti opisuju neposredno wegove sop-
stvene istraìva~ke procedure, ne bi ih trebalo olako uzimati kao
naznake stvarne Galilejeve nau~ne prakse.
Jedno od glavnih obele`ja Galilejeve nau~ne metodologije predsta-
vqa wegova upotreba eksperimenata specijalno smi{qenih radi pro-
vere posebnih nau~nih ideja. Tako se sa za~etnikom moderne prirodne
nauke ‡ za razliku od anti~kog teorijskog proveravawa ‡ u nau~nu prak-
su uvodi proveravawe u savremenom smislu re~i.
Isto tako, u svojim empirijskim istraìvawima, Galilej je zapa-
zio da se apstrahovawe mora obavqati iz velike mase podataka koji se
mogu ~ulima sabrati, a pa`wa usmeriti na samo nekoliko ~inilaca ‡
posebno onih koji se mogu opisati matemati~kim izrazima. [tavi{e,
on je teìo da najpre re{ava relativno jednostavno probleme, i to deo
po deo, a ne da poku{ava da odjednom razradi ~itavu kosmologiju ili
filozofiju. Me|utim, znameniti nau~nik je uvi|ao da i onda kada neko
ima mo`da neoborivo matemati~ko predstavqawe uniformnosti ubr-
zanog kretawa, empirijsko je pitawe da li tela koja slobodno padaju na
zemqu aktualno predstavqaju primere jednoli~nog ubrzavawa. [tavi-
{e, eksperiment sa strmom ravni sugeri{e da je italijanski fizi~ar
pojavama ubrzanog kretawa prilazio empirijskim putem (posle kratkog
perioda "{krabawa olovkom po papiru").
Nije, me|utim, nimalo lako prosuditi, na osnovu wegovog stvarnog
rada, {ta je za za~etnika moderne fizike bila nau~na metoda; svaki
deo wegovog konkretnog nau~nog rada bio je jedinstven, a istorijski iz-
ve{taj, mada su Drejk i mnogi drugi pa`qivo ispitivali taj nau~ni
rad, nu`no je nepotpun. Bi}e stoga zanimqivo uzeti u obzir Galilejeve
javne iskaze o "nau~noj metodi". To }e biti zanimqivo ~ak i onda ako
on ba{ i nije praktikovao ta~no ono {to je propovedao, s obzirom da u
ovome pregledu istorije metodologije nas upravo posebno zanima isto-
rija javnih deklaracija o metodi i drugim pitawima koja spadaju u me-
todologiju nauke.
Jedno od takvih mesta je pismo koje je pisao 1637. godine Pjeru Kal-
kaviju [Pierre Calcavy] u Parizu povodom Kalkavijevog raspitivawa za
wegovo delo Dva glavna sistema sveta: "Kao {to moète videti iz moje
kwige... ja argumenti{em ex suppositione, zami{qaju}i za sebe kretawe
(tela) prema jednoj ta~ki koja se izdvaja od ostaloga i (pri tom telo)
nastavqa sa ubrzavawem, pove}avaju}i brzinu u istoj srazmeri kako se
i vreme pove}ava, i iz takvog kretawa ja konkluzivno dokazujem mnoga
svojstva. Daqe dodajem da, ukoliko bi iskustvo pokazalo da su takva
svojstva potvr|ena u kretawu te{kih tela koja se spu{taju prirodno,
118
moèmo ne gre{e}i da tvrdimo kako je to ono kretawe koje sam defi-
nisao i pretpostavio; a ukoliko i ne bi, moja dokazivawa, zasnovana na
mojoj pretpostavci, ne gube ni{ta od svoje snage i ubedqivosti... Ali, u
slu~aju onoga kretawa koje sam ja pretpostavio, dogodilo se da su sva
svojstva koja sam dokazivao potvr|ena [are verified] kretawem te{kih
tela koja slobodno (prirodno) padaju."3
Kako bi trebalo shvatiti ovaj tekst? îni se kao da tu nema nika-
kvih te{ko}a. Galilej kao da kaè da bi trebalo argumentisati pola-
ze}i od neke uzete pretpostavke ili hipoteze (ex suppositione) prema za-
kqu~cima koji deduktivno proisti~u iz te hipoteze. A onda se ti za-
kqu~ci mogu proveriti eksperimentalno; i, ukoliko se ti eksperimen-
talni nalazi slaù sa podacima, mogu}no je re}i da je ta hipoteza dobi-
la podr{ku ‡ mada ne mora neminovno biti istinita. Alternativno se
mogu ustanoviti neslagawa sa predvi|awima i u tome slu~aju se ta hi-
poteza mora odbaciti i na}i nova koja }e se staviti na weno mesto.
Ali, treba napomenuti da ovo tuma~ewe ne mora biti sasvim ispravno,
s obzirom da u ono vreme ex suppositione nije zna~ilo isto {to i ‡ ex hy-
pothesi. Naime, u spisima Tome Akvinskog i u sholasti~koj tradiciji
uop{te, taj izraz je pre zna~io "rasu|ivawe unazad" od poznatih efe-
kata prema uzrocima koji bi dovodili do tih efekata (analogno onome
{to su kasniji pisci nazivali abdukcijom).
Trebalo bi tako|e uo~iti da su Galilejeva tela koja padaju, tako da
se izrazimo, "matemati~ki" entiteti koji se kre}u u "matemati~kom"
prostoru. Svi drugi wihovi atributi (kao {to su boja, miris, teìna
itd.) nisu uzeti u obzir, a pa`wa je usmerena samo na poloàj i vreme.
Tako znameniti fizi~ar, u izvesnom smislu, nije vi{e imao posla sa
realnim telima koja se kre}u u realnom prostoru, ve} sa "matemati-
~kim fikcijama". Prema tome, putem apstraktne matemati~ke analize
problema, on je zaista mogao da zamisli da je kwiga prirode napisana
matemati~kim izrazima. To istovremeno obja{wava za{to je Koare,
kao jedan od dobrih poznavalaca Galileja, opisivao velikog nau~nika
kao platonistu. Me|utim, Koare nije dovoqno uzeo u obzir da istorij-
ski izve{taji ne dopu{taju pretpostavku da je Galilej postigao svoje
rezultate nezavisno od eksperimenta. Ono {to je italijanski fizi~ar
u stvari radio jeste stvarawe jedne nove metode eksperimentalne fizi-
ke i tako jedne nove vrste "prirodne filozofije", a ne neki "neo-neo-
platonizam". Naime, kao {to smo ve} istakli, Galilej je teìo da svoje
matemati~ke modele poveè sa ovim svetom putem eksperimenta, {to
jednoga platonistu uop{te ne bi zanimalo! Istovremeno on je iz svoje
fizi~ke nauke eliminisao doktrinu finalnih uzroka (teleologiju)!
3
Galilei, G., Le Opere di Galileo Galilei, eds. A. Favaro and I. del Lungo, 20 vols., Florence, 1890-
1909, vol. 17, p. 90.
119
BEKON
Frensis Bekon (1561-1626), kao jedna od svakako najzna~ajnijih fi-

gura u istoriji nau~ne metodologije, doìvqavao je sasvim razli~ita
tuma~ewa. Za wega mnogi isti~u da je prvi mislilac koji se temeqito
obra~unao sa nekim osnovnim postavkama Aristotelove filozofije i
metodologije. Drugi, me|utim, prime}uju da je op{ti okvir u kojem se
kre}u Bekonova metodolo{ka gledi{ta ipak ostao aristotelovski
(univerzum zami{qen kao zbir supstancija sa odre|enim svojstvima i
silama). Isto tako, Bekona mnogi uzimaju kao primer neposrednog uti-
caja metodologije na nauku svoga i ne samo svoga vremena, dok drugi uka-
zuju na to da u su{tini nikada nijedan nau~nik nije praktikovao wego-
vu metodu. Obe strane su na svoj na~in u pravu: Verulamski zaista u od-
re|enom smislu predstavqa zna~ajnu prekretnicu u nau~noj metodolo-
giji, ali takvu prekretnicu koja na teorijskom planu nije do kraja ra{-
~istila sa tradicionalnom metodologijom, niti se moè uzeti kao pra-
vi prethodnik savremene koncepcije nauke (iako jeste za~etnik moder-
ne zamisli nauke), a pogotovu na hipoteti~ko-deduktivne metode ({to
neki autori tako|e poku{avaju da zastupaju nateù}i argumente preko
svake mere).
Osnovni i najzna~ajniji korak koji je u~inio Bekon i koji pred-
stavqa kona~nu prekretnicu u odnosu na aristotelovsku metodologiju
jeste postavqawe jedne nove, u odnosu na gr~kog filozofa druga~ije
zami{qene induktivne metode i definitivno uno{ewe eksperi-
mentalnog (iskustvenog) proveravawa u postupak kriti~ke diskusije
nau~nih teorija. Sem toga, i to je jo{ jedna bitna novost, posle Bekona
nema vi{e teoreti~ara saznawa koji vide svrhu nau~nog saznawa is-
kqu~ivo u zadovoqavawu intelektualne radoznalosti, a sve vi{e preo-
vla|uju oni koji insistiraju na ulozi nauke kao glavnog ~ovekovog oru-
|a u ovladavawu zakonima prirode (u kontroli prirodnih sila), pa onda
i u mewawu i poboq{avawu uslovâ ìvota u stvarnosti koja ga okruùje.
Sâm Bekon je, naravno, imao ambicija da formuli{e sasvim novu me-
todu nau~nog saznawa, pa je zato prvome delu u okviru svoje zami{qene
velike obnove nauke (Instauratio magna) i dao naziv Novi organon.
I zaista, nauka toga vremena nije mogla vi{e da se normalno razvi-
ja unutar aristotelovske filozofije. Ve} su Kopernikova, Keplerova
i Galilejeva otkri}a ukazala na mnoge nedostatke aristotelovskog shva-
120
tawa, ali je bilo neophodno teorijski i sistematski podvr}i kritici
osnovna Aristotelova stanovi{ta i zameniti ih jednim druga~ijim
prilazom koji }e obezbediti daqi rast moderne nauke. U tom smislu,
dakle, bez obzira na sve docnije uo~ene nedostatke, kao i na sporno
pitawe o tome u kojoj meri je Bekon uspeo da se otme tradiciji i da
formuli{e stvarno novu metodu, ostaje ~iwenica da je on bio taj koji
je poku{ao da zadovoqi potrebe svoga vremena.
Bekonova koncepcija nauke, koja se nalazi na samome po~etku raz-
voja novovekovne filozofije, ne moè se shvatiti ako se nema u vidu
suprotstavqawe ne samo tokom vekova uvreènom shvatawu o nemogu}-
nosti napretka nau~nog znawa, ili ta~nije re~eno, svo|ewe toga na-
pretka (posebno u XIII i XIV veku) iskqu~ivo na oìvqavawe one mu-
drosti koju su dostigli gr~ki mislioci, ve} isto tako protivqewe i
samom Aristotelovom shvatawu nauke, odnosno onom shvatawu koje je
preovladavalo kod velikih gr~kih mislilaca.
Re~ je o suprotstavqawu ideji da teorijsko znawe nalazi svoj ciq u
sebi samom, a da je priroda wegovog predmeta ne{to nepromenqivo,
{to ne moè da postane razli~ito od onoga {to jeste. Prema nauci se
ne moè teìti, kaè Bekon, "zbog duha", ili zbog prepirke, ili zato
da bi se drugi prezirali a za sebe postigla neka prednost ili slava.
Te pobude su "niske stvari". Osnovni ciq nauke, kako on preokre}e
stvari izraàvaju}i duh moderne epohe, mora biti to da sluè qudima
i da budu korisne za sâm ìvot. Stoga se ne treba diviti onome {to je
postigla antika, ve} treba qudima vratiti veru u mo} sopstvenog uma
kako bi on "mogao najboqe da iskoristi svoje pravo na prirodu".1 Kao
{to je poznato, baron Verulamski se borio protiv raznih vrsta idola,
koji po wegovom mi{qewu predstavqaju glavnu zapreku na putu osamo-
staqivawa nauke i wenog usmeravawa prema onome {to je istinski ko-
risno i vredno za qude. "Uzrok i korijen gotovo svih zala u znanostima
jeste taj {to mi, dok se neopravdano divimo i uzvisujemo snage qudskog
uma, ne traìmo wegovu istinsku pomo}"2 Osvr}u}i se kriti~ki na an-
ti~ka shvatawa, osniva~ moderne metodologije kaè kako treba "otvo-
reno re}i da se ~ini kako je ta mudrost, koju smo uglavnom primili od
Grka, djetiwska znanost i kako ima ono {to je svojstveno djeci, da ~o-
vjeka ~ini okretnim za brbqawe, ali je nesposobna i nezrela za stvara-
we. Ona je, naime, obilna po prepirkama, ali je neplodna na delima."3
Wemu savremeni na~in bavqewa naukom, smatra Bekon, ~ini ovu "mr-
tvom", jer se nauka vekovima ne mewa, ne pro{iruje, ne napreduje, u woj
se ne otvaraju putevi pronalaèwa novog i ovladavawa nepoznatim.
1
v. Novi organon, Zagreb, "Naprijed", 1964. (21986), str. 11.
2
Isto, str. 44.
3
Isto, str. 12.
121
Da bi se prevazi{la takva lo{a situacija, jedna od osnovnih stvari
koje Bekon stavqa u program svoje filozofije jeste da nauku u~ini de-
lotvornom, da se pomo}u savr{enije upotrebe uma izvr{i obnova nauka.
Na pitawe kakva treba da bude ta savr{enija upotreba uma on odgovara
u Novom organonu, koji predstavqa novu vrstu logike {to nema za ciq,
kao aristotelovska, da dokazuje ili navodi verovatne razloge, ve} pre
svega da daje uputstva za dela. Interesantno je da Bekon ovu svoju novu
logiku nauke suprotstavqa Aristotelovom Organonu kao oru|u dija-
lektike, koja je shva}ena kao ve{tina raspravqawa ili teorijskog do-
kazivawa. Dijalektika se oslawa na silogizam, a ovaj vodi sudovima
"besplodnim za dela i udaqenim od prakse". Prava nauka, koja treba da
je usmerena na ona istraìvawa koja "ne ispu{taju prirodu iz ruku",
mora se osloniti na pravu indukciju, jer je ona "oblik dokazivawa, koji
potpomaè osjetilo, drì se prirode, vrlo je blizu radwi i gotovo se
me{a sa wome. Stoga je i poredak dokazivawa potpuno obratan. Do sad
se, naime, obi~no tako postupalo da se od osjeta i pojedina~nosti naje-
dnom qetelo k najop}enitijim sudovima... Po nama, me|utim, aksiomi
se stalno i postepeno razvijaju, tako da se tek na kraju dolazi do najop-
}enitijih sudova."4
Pre nego {to se upustimo u detaqnije razmatrawe Bekonove zami-
sli indukcije, vaqa dodati da se poenta wegovog shvatawa nauke nalazi
u wegovoj ideji o poklapawu qudskog znawa i mo}i. Prema Verulam-
skom, ~ovek nije samo tuma~ prirode, ve} i wen sluga, jer prirodu ne mo-
è druga~ije pobediti nego tako da joj se pokori. Da bi pobedio priro-
du, ~ovek mora saznati uzroke koji u woj deluju, a pokoravawe prirodi
zna~i delovawe prema tim saznawima. Nepoznavawe uzroka, me|utim,
zna~i robovawe prirodi, zna~i nemo} pred wom, u ~emu leì osnova
podudarawa znawa i mo}i. "Qudsko znawe i mo}", kaè Bekon, "pokla-
paju se u tome {to nepoznavawe uzroka onemogu}uje uspeh. Priroda se
naime pobje|uje samo poslu{no{}u, a {to je kod razmi{qawa uzrok,
ono je kod djelovawa pravilo."5
Karakteristi~no je i Bekonovo razlikovawe radom "izmu~ene pri-
rode" i one "slobodne prirode". Re~ je o suprotstavqawu one prirode
koja se ve{tinom i "qudskim radom potiskuje iz svog normalnog stawa,
pritje{wava i oblikuje"6 i prirode koja samostalno, bez ~ovekovog
uplitawa te~e i izvr{ava svoje delo. Pri tom britanski filozof is-
ti~e da se prava priroda stvari vi{e otkriva "u mu~ewu ve{tinom ne-
go u vlastitoj slobodi", tj. da se mawe otkriva obi~nim i prostim
posmatrawem koje ostavqa netaknutim svoj predmet, nego onim koje je
4
Isto, str. 23-24.
5
Isto, str. 43.
6
Isto, str. 28.
122
spojeno sa aktivno{}u mewawa toga predmeta. I s te strane dijalekti-
~ko raspravqawe u gr~kom smislu te re~i pokazuje se kao nemo}no, a
izvor znawa i mo}i se nalazi u radionicama gde se istraùje i gde se
prave izumi. ‡ Vaqa samo jo{ primetiti da Bekon vi{e ne povezuje
znawe sa politi~kim i moralnim delovawem ~oveka, ve} sa wegovom
proizvodnom delatno{}u, a to je tako|e izvor povezivawa delotvorno-
sti (ili korisnosti) saznawa sa wegovom istinito{}u.
Dosta je o~igledno da ova ideja nauke koja se uzima kao "bekoni-
janska", a to su potvrdila i istraìvawa nekih istori~ara ideja, ima
svoje izvore u zahtevima rane kapitalisti~ke ekonomije i tehnologije,
dok su se weni rudimenti javili najpre u raspravama nekih zanatlija
XV veka. Bitna je razlika, naravno, u tome {to su se te misli kod ovih
zanatlija javqale u predgovorima wihovih kwiga ili nekim uzgrednim
napomenama, dok su one kod Bekona predstavqene kao filozofska plat-
forma koja treba da revolucioni{e celokupnu nauku.
Isto tako stoji i sa idejom napretka u nauci, koja nije bila nepo-
znata i pre Bekona, ali je ideal progresa civilizacije postavqen kao
glavni ciq tek sa wime. Bekon je naime kao osnovni ciq nauke prokla-
movao unapre|ivawe znawa za dobrobit qudskog roda. Verulamski je
tako|e nagla{avao va`nost nau~ne koncepcije. U svojoj Novoj Atlan-
tidi (1627) opisao je idealnu dràvu kojom upravqa jedno telo nau~ni-
ka organizovanih u devet grupa po principu podele rada. Zanimqivo je
da je britanski filozof zami{qao tehnolo{ke i fizi~ke laborato-
rije i agrikulturne stanice koje stoje na raspolagawu nau~nicima;
takve istraìva~ke institucije naime nisu bile poznate u Bekonovo
vreme. Tada su postojale samo opservatorije koje nisu bile povezane sa
univerzitetima, ve} su ih osnivali bogati nau~nici (npr. Tiho Brahe)
ili vladaoci (Vilhelm IV Hesenski, car Rudolf II).
Kao {to je poznato, Bekon je smatrao da se efikasna primena wego-
ve nove nau~ne metodologije ne moè ni zamisliti ukoliko se "pri-
rodni filozof" (u to vreme jo{ nije postojao poseban termin za nau~-
nika) ne na|e ~ist kao dete pred prirodom i ne oslobodi svih predrasu-
da i predube|ewa, koji naj~e{}e proizlaze iz ~etiri vrste idola koji
opsedaju qudski duh. Ina~e, Verulamski je, pored Aristotela, kritiko-
vao i dogmati~are, {to ne vide ~iwenice koje su u sukobu sa wihovom
teorijom, a zatim, ako ih nateraju da vide te ~iwenice, oni ih ili po-
ri~u ili im umawuju zna~aj uz pomo} "neozbiqnih distinkcija".
Aristotelovu filozofiju Bekon je svrstao me|u idole pozori{ta
(primqene dogme i metode raznih filozofija), koje je najvi{e èleo
da diskredituje. Za razliku od Aristotela, kod koga je induktivna pro-
cedura krajwe nerazvijena, a naglasak stavqen na deduktivno razvijawe
iz prvih principa, britanski metodolog u potpunosti prebacuje teì-
123
{te na induktivni postupak. Deduktivnog mislioca Bekon je poredio
sa paukom koji iz svojih premisa ispreda pau~inu u~enosti "koja je za-
divquju}a po fino}i vlakana i postignutog reda, ali je bespredmetna i
beskorisna".
Osnovne kriti~ke primedbe Aristotelovoj teoriji indukcije jesu
slede}e: (a) weni zastupnici praktikuju nasumi~no i nekriti~ko pri-
kupqawe podataka; (b) oni previ{e brzo vr{e uop{tavawe ‡ sa neko-
liko posmatrawem utvr|enih podataka oni odmah preska~u na najop-
{tije principe, iz kojih onda izvode posebnije generalizacije; (v) oni
ne znaju za drugi oblik indukcije, osim onaj najprimitivniji (prostim
nabrajawem), a za taj oblik Bekon kaè da su mu zakqu~ci nepouzdani i
izloèni znatnoj opasnosti da budu prona|eni takvi primeri koji }e
im protivre~iti; sem toga, uop{te uzev{i, kod indukcije prostim na-
brajawem odlu~uje se na osnovu premalog broja ~iwenica, i to onih koje
su trenutno pri ruci.
Bekon smatra da je nauci neophodan druga~iji oblik indukcije, koji
ne}e prelaziti odmah na najop{tije aksiome, ve} }e se, naprotiv, laga-
no i postepeno peti od pojedina~nih posmatrawa, da bi se na kraju, je-
dnom neprekinutom linijom (preko "axiomata media"), stiglo do op{tih
aksioma. U svakom slu~aju, smatra Bekon, da bi se do{lo do pouzdanog
zakqu~ka o pozitivnim primerima, treba prethodno uzeti u obzir i do-
voqan broj negativnih slu~ajeva. "Indukcija koja }e biti korisna za
otkrivawe i dokazivawe znanosti i umije}a, mora analizirati prirodu
pomo}u odbacivawa i iskqu~ivawa, a po{to je iskqu~ila onoliko ne-
gativâ koliko je dovoqno, zakqu~uje na osnovu afirmativâ."7 ("Istina
pre proizlazi iz pogre{ke nego iz zbrke.)"8
Prema tome, dobro vo|eno nau~no istraìvawe se korak po korak
pewe od podno`ja prema vrhu piramide iskazâ:
op{tost
metafizika
forme metoda iskqu~ivawa
fizika obuhvatne
korelacije slu~ajne korelacije
invarijantne
relacije slu~ajne relacije
prirodna
7
Isto, str. 99.
8
Isto, str. 153.
124
istorija posmatrawa
125
Bekon je stoga preporu~ivao da se prikupqa niz "prirodnih i eks-
perimentalnih istorija", ~ime bi se, po wegovom mi{qewu, uspostavi-
la sigurna osnova za piramidu. Da bi se obezbedilo postepeno ali pouz-
dano induktivno pewawe, a da bi se pri tom izbegle brojne slu~ajne ko-
relacije me|u ~iwenicama, on je formulisao metodu iskqu~ivawa, sma-
traju}i da }e pomo}u tabele prisustva, tabele odsustva ili odstupawa,
i tabele stupwa ili upore|ewa biti u stawu da odvoji slu~ajne od bit-
nih (su{tinskih) korelacija.
U tabeli prisustva posmatra se, u raznim slu~ajevima, prisustvo
odre|enih prostih priroda. Ukoliko iz ove prve tabele ne moèmo da
izdvojimo samo dve proste prirode koje bi predstavqale uzrok i posle-
dicu, ili vrstu i rod, onda pribegavamo tabeli odsustva, poku{avaju}i
da elimini{emo prekobrojnu prostu prirodu. Ako ni tada ne uspemo to
da u~inimo, primewujemo tabelu naporednog varirawa. Pri tom je, na-
ravno, za sve ovo neophodno pretpostaviti da je broj prostih priroda
ograni~en, da je odnos izme|u uzroka i efekta jednostran i konstantan,
da ne moè biti vi{e uzroka jednoj posledici i obratno, i da nam
iskustvene generalizacije uvek donose zakone. Mora se priznati da je
ovih pretpostavki mnogo i da nisu ba{ realisti~ki postavqene.
Tek tada, po{to je "razumu izvr{eno predstavqawe pojedina~nih
~iwenica" (preko pomenutih triju tabela), "moè da po~ne sama induk-
cija", koja se sastoji u pronalaèwu ‡ po{to je izvr{en pregled poje-
dina~nih ~iwenica, svih zajedno i svake ponaosob ‡ takve prirode koja
je uvek prisutna ili uvek odsutna sa datom prirodom i stalno se sa wom
uve}ava ili smawuje. ôveku nije dato da takvu prirodu uo~i odmah ~im
pogleda tabele, ve} mora do we da do|e postepeno, pa`qivim iskqu~i-
vawem ili odbacivawem drugih priroda.
S obzirom da Bekon ipak nije bio tako nerealisti~an da smatra da
}e ovaj sistem tabela mo}i uvek da mu obezbedi pronalaèwe su{tin-
skih korelacija, kao daqu pomo} razumu od navodi ve}i broj pomo}nih
metoda ("Povla{}eni primeri", "Rektificirawe indukcije", "Pode-
{avawe istraìvawa prema prirodi subjekta", "Povla{}ena svojstva",
"Granice istraìvawa", "Priprema za istraìvawe"), ali uzima u raz-
matrawe jedino razli~ite vrste "povla{}enih primera", veruju}i da je
u samoj prirodi ovih primera da otkrivaju su{tinske korelacije.
Mo`da najva`niji me|u 27 "povla{}enih primera" jeste takozvani
"primer putokaza", koji nam zapravo pruà Bekonovu koncepciju kru-
cijalnog eksperimenta. Re~ je o takvom primeru koji odlu~uje me|u su-
parni~kim obja{wewima, utvr|uju}i istinitost jednog od tih obja{wewa.
(Bekon je primenio ovu metodu, recimo, na obja{wewa nastajawa plime
i oseke ‡ teorija lavora i teorija periodi~nog podizawa i spu{tawa
voda ‡ ukazuju}i na mogu}nost opovrgavawa jedne od ovih teorija.) Ali,
on je u stvari precenio logi~ku snagu "primera putokaza" i nije, narav-
no, do{ao do hipoteti~ko-deduktivisti~kog pojma krucijalnog ekspe-
rimenta, koji svoju funkciju vr{i prilikom procedure proveravawa.
126
On je, razumqivo, "primer putokaza" ukqu~io u svoju proceduru prona-
laèwa, ali je pri tom predvideo ili zanemario ~iwenicu da je nemo-
gu}no dokazati da se iskaz o nekoj vrsti pojava moè izvesti samo iz
odre|enog skupa premisa, a ne i iz nekih drugih. Ovde treba u~initi
jo{ jednu va`nu napomenu: Bekon tako|e nije bio toliko nerealisti-
~an da smatra kako }e prirodne istorije biti tako brzo dovoqno upot-
puwene da bi dopustile obavqawe sasvim sigurne i mehani~ke induk-
cije. Zbog toga on dopu{ta, ali kao striktno privremenu meru, "hipo-
teti~ko pu{tawe na voqu razumu" [hypothetical Indulgence of the Under-
standing].
U tome smislu on tako|e govori o tome da se ponekad moramo oslo-
niti na neka "privremena pravila" ili "nesavr{ene aksiome" koji mo-
gu biti ako ne u potpunosti istiniti, a ono bar korisni.9 Da ovaj ter-
min "nesavr{ena aksioma" ozna~ava zapravo ono {to se docnije ozna-
~avalo terminom "hipoteza", moè se zakqu~iti i na osnovu slede}eg
Bekonovog teksta: "Aksioma koja otkriva nove slu~ajeve je istinita, a
obratno moète bezbedno zakqu~iti, ukoliko ne otkriva nove slu~aje-
ve, da je uzaludna i neistinita."10
Na vrhu Bekonove induktivne lestvice nalaze se "forme", koje
predstavqaju verbalne izraze odnosa me|u "prostim prirodama", nevid-
qivim kvalitetima prisutnim u objektima koje opaàmo. Razne kombi-
nacije ovih prostih priroda ~ine, po wegovom uverewu, predmete na-
{eg iskustva, pa, ukoliko nam po|e za rukom da postignemo znawe for-
mi, bi}emo u mogu}nosti da kontroli{emo i modifikujemo prirodne
sile. Bekon naj~e{}e govori o formama kao o zakonima. Tako, na pri-
mer, u Novom Organonu, on kaè: "Kada govorim o formama, ne mislim
ni na {ta drugo do na one zakone i odre|enosti apsolutne aktuelnosti,
koji upravqaju i konstitui{u sve jednostavne prirode, kao {to su to-
plota, svetlost, teìna u svakoj vrsti materije i objekata koji su im
podlo`ni. Tako forma toplote ili forma svetlosti predstavqaju isto
{to i Zakon toplote ili Zakon svetlosti."11
Neke Bekonove napomene u vezi sa zakonima deluju dosta savremeno,
ali se ba{ u ovome delu wegovog u~ewa jasno dâ uo~iti da se wegova
metafizika u potpunosti kre}e u aristotelovskim okvirima. U prilog
ovakvome tvr|ewu govore slede}e ~iwenice: (a) fizi~ki zakoni se
tuma~e po modelu silom nametnutih dekreta, (b) nema interesa da se
zakoni izraze u matemati~kom obliku, i, {to je mo`da i najva`nije: (v)
univerzum se posmatra kao zbir supstanci sa odre|enim svojstvima i
silama, koje stoje u odre|enim uzajamnim odnosima (a ne kao tok doga|a-
ja koji se odigrava na zakonite na~ine).
9
Works, V, pp. 136, 196, 320. and 398.
10
Works, III, 242; IV, 1.
11
Bacon, F., Novum Organum, II, Aphorism XVII
127
Verulamski je, u stvari, u vi{e navrata odbacivao tragawe za fi-
nalnim uzrocima, ali je wegovo zanimawe za formalne uzroke jednako
tradicionalno i u aristotelovskim okvirima. (Me|utim, nije uvek la-
ko precizno odrediti razliku izme|u finalnih i formalnih uzroka,
s obzirom da je ideja prirode koja pretvara haos u red name}u}i formu
materiji, srodna ideji boìje promisli.) Bekonov pojam zakona vi{e je
preskriptivan nego deskriptivan: on je vi{e neki skriveni entitet,
sila u samoj prirodi negoli neka konstrukcija nastala u mozgu.
Zapravo, Bekon je u nekim formulacijama tradicionalniji i od
Aristotela, s obzirom da su za wega nau~ni zakoni boànske zapovesti,
"naredbe i dekreti", kako ih naziva u svome delu The Advancement of
Learning (I, i, 3) i ~esto koristi religiozne metafore da bi ih opisao.
Za Aristotela indukcija je ukqu~ivala intelektualnu intuiciju (noàς);
za Bekona ona je otkrovewe. ("I kao {to je re~eno u duhovnim stvarima
'Carstvo boìje ne dolazi posmatrawem (iskustvom)', tako je sa svim
ve}im delima boìje promisli. Sve tiho te~e bez galame i buke, a
stvar je ve} u toku, pre nego {to qudi postanu svesni da je po~ela."12)
U kojoj meri se forma (zakon) za Bekona izjedna~ava sa duhom (kao
ne~im boànskim), i kako je vezana sa prirodom, svedo~e slede}i od-
lomci iz Novog Organona: "Forma je neke prirode takva da }e, po{to
je ona data, nepogre{ivo slediti data priroda. Stoga je ona (forma)
uvek prisutna, kada je prisutna priroda, pa je univerzalno implicira i
svagda se nalazi u woj. Isto tako, forma je takva da }e, ako je ona od-
strawena, nepogre{ivo nestati i data priroda."13 "Naime, sve opipqi-
vo koje smo upoznali, sadràva duh koji je nevidqiv i neopipqiv, pa ga
ono okruùje i takore}i zaodeva."14
Jo{ jednu stvar bi trebalo svakako spomenuti kao zna~ajnu novinu:
Bekonovu koncepciju uloge eksperimenta u nau~nom saznawu. Naime,
podaci od kojih polazimo u induktivnom postupku nisu samo na{a spon-
tana ili pasivna posmatrawa prirodnih ~iwenica, ve} je jo{ va`nije i
interesantnije ako imamo posla sa takvim ~iwenicama od kojih smo
do{li putem eksperimenata obavqenih pod poznatim uslovima. Baron
Verulamski pi{e: "Kada je (priroda) ve{tinom i rukom ~oveka izve-
dena iz svoga prirodnog stawa, pritisnuta i uobli~ena, prisiqena i
prodrmana, ona mnogo spremnije izdaje svoje tajne negoli u svom priro-
dnom slobodnom stawu".15 Ovde imamo sasvim jasno nagove{tavawe da-
leko ve}eg zna~aja prakti~nog, dinami~kog iskustva u odnosu na pasiv-
noposmatra~ko.
12
Novi Organon, I, 93; str. 92.
13
Ibid., II, 4; str. 122.
14
Ibid., II, 40; str. 201.
15
Bacon, F., "Plan of the Restauration", Argument of Part III
128
I ne samo to ‡ engleski filozof se zalagao za ispitivawe prirode
putem eksperimenta, bez obzira na to kakav }emo odgovor dobiti. [ta-
vi{e, ve} je on uvi|ao vrednost u~ewa na negativnim, opovrgavaju}im
odgovorima. Tako on pi{e: "Niko ne bi trebalo da bude obeshrabren
ili zbuwen ukoliko odre|eni eksperimenti koje poku{ava ne odgova-
raju wegovim o~ekivawima. Jer, mada je uspe{ni eksperiment mnogo
prijatniji, neuspe{ni eksperiment je ~esto ipak pou~niji." U tom smi-
slu je za~etnik moderne metodologije uvi|ao da nauka treba da ukqu~i
kori{}ewe eksperimentalnih i teorijskih sposobnosti.
U vezi sa ulogom eksperimenta kod Bekona treba jo{ jednom podse-
titi i na to da je on vrlo dobro zapaào i isticao veoma zna~ajnu ulogu
krucijalnog eksperimenta, o ~emu je ve} bilo re~i prilikom obja{wa-
vawa wegovih induktivnih tablica.
Ima savremenih filozofa nauke (kao {to su, recimo, Meri Hese
ili Kurt Dukas) koji èle da Verulamskog u~ine {to bliìm savreme-
nim koncepcijama u metodologiji, pa pronalaze u wegovim delima ele-
mente hipoteti~ko-deduktivisti~kog pristupa. Me|utim, kada se pro-
~itaju wihovi tekstovi, ostaje neprijatan utisak ve{ta~kog natezawa,
pa ~ak i nekorektnog postupka prema jednome filozofu koji je i bez
toga veliki i ~iji je uticaj ~itava dva veka bio ogroman. I u XIX veku
ve}ina metodologa jo{ je izraàvala svoju lojalnost Bekonu, ~ija je
reputacija po~ela da opada tek onda kada je induktivizam po~eo pomalo
da i{~ezava. Treba, me|utim, odmah dodati i to da je engleski metodo-
log bio veoma slab u prakti~nom nau~nom istraìvawu i da nigde nije
ostavio uspe{nu prakti~nu demonstraciju primene svoje metode; {ta-
vi{e, to se u striktnom i celovitom vidu ne moè na}i ni kod drugih
nau~nika koji su se izja{wavali kao wegovi sledbenici.
Jedan od razloga svemu tome svakako je Bekonov jednostrani i jo{
nedovoqno prefiweni induktivizam. Naime, wegov ideal je bio sasvim
sigurna i nepogre{iva metoda, koja }e induktivnu nauku da u~ini tako
izvesnom kao {to je silogisti~ka dedukcija. Mo`da bi se pomo}u we-
govih induktivnih tabela i moglo ne{to posti}i da je broj prostih
priroda relativno mali; taj broj, me|utim, mada kona~an, tako je veli-
ki da rad sa tabelama postaje veoma komplikovan.
Najzad, kada se posebna pa`wa obrati na sâm razvoj metodologije,
onda nije tako te{ko uo~iti da mnoge ideje kod Verulamskog i nisu sasvim
nove. Tako, na primer, stupwevitost, eliminisawe negativnih primera,
eksperimentisawe i sli~no mogu se na}i i u antici ili u Sredwem ve-
ku. Ova ~iwenica ukazuje i na to da su u odre|enom smislu u pravu obe
strane u sporu oko vrednosti i primenqivosti Bekonove metodolo{ke
misli, a da je sam sukob nastao iz preterane pristrasnosti u~esnika na
obe strane, od kojih jedni èle britanskog metodologa preterano da
uzdignu i osavremene, dok se kod drugih ose}a tendencija da ga preko
svake mere omalovaè. Tek jedan temeqit i potpun pregled istorijskog
razvoja metodolo{ke misli omogu}i}e nam da adekvatnije sagledamo
pravu ulogu i zna~aj ovoga mislioca, {to nikako nije od malog zna~aja.
129
DEKART
Rene Dekart (1596-1650) se tako|e vrlo ozbiqno bavio raznim pro-

blemima nau~nog saznawa, pisao Pravila o upravqawu duhom u
istraìvawu istine (1631) i Raspravu o metodi (1637), kao {to se isto
tako ozbiqno bavio nau~nim radom, ali sve to verovatno sa ne{to ma-
we eksplicitnih pretenzija i glasnih izjava o tome kako su mu namere
da izvr{i radikalan preokret i propi{e sasvim nove i definitivne
procedure nau~nog istraìvawa. U pone~emu se slagao sa Bekonom, u
mnogo ~emu nije, ali se moè slobodno re}i da je i Dekartov uticaj na
nau~nike toga doba kao i na slede}e generacije bio od izuzetnog zna-
~aja. V. Kuzen je u svojoj Op{toj istoriji filozofije (1829) pisao:
"Bekon je prorok moderne nauke, a Dekart je wen osniva~".
Treba ista}i da je Dekart podràvao Bekonovu ideju da nau~no sa-
znawe treba da bude izgra|eno u vidu piramide stavova, sa najop{tijim
principima na vrhu. Ali, dok je Bekon teìo da se s podno`ja postepe-
no pewe prema vrhu piramide, Dekart je poku{ao da po~ne s vrha i da se
odatle deduktivnom procedurom spu{ta prema osnovi, pribliàvaju}i
joj se na taj na~in koliko god moè.
Kao matemati~ar i tvorac analiti~ke geometrije, francuski raci-
onalist je bio sklon da za svu nauku kao osnovnu karakteristiku traì
strogu egzaktnost i izvesnost. No, iz razli~itih Dekartovih tvrdwi u
tome smislu, mada se ponekad ~ini kao da zahtev apriornog dokaza po-
stavqa za celu fiziku ili neku drugu nauku, ipak ~e{}e izgleda da je
on zadovoqan time da ovaj atribut pripi{e osnovnim principima poje-
dinih nauka, {to je, naravno, daleko realisti~nije gledi{te.
Ovde ne}emo ulaziti u izlagawe i argumentaciju Dekartovog inte-
lektualno-intuitivnog postupka dolaèwa do onih osnovnih metafi-
zi~kih na~ela koja je postavio na vrh svoje piramide. Napomenu}emo
samo to da francuski filozof, primewuju}i metodu sumwe, zakqu~uje
da je van sumwe da ukoliko misli, onda mora da postoji, i to kako on
sâm, tako i savr{eno bi}e koje ga je stvorilo. To Savr{eno bi}e, daqe,
sigurno ne bi stvaralo ~oveka na taj na~in da ga ~ula i razum sistemat-
ski obmawuju. Prema tome, mora postojati univerzum spoqa{wi u od-
nosu na misle}e ja, univerzum koji nije neshvatqiv za ~ovekove saznajne
sposobnosti. U stvari, po Dekartu, svaka ideja koja je jasno i razgovet-
no prisutna u duhu mora biti istinita. On tako|e polazi od "prostih
priroda" (ili pojmova, predikata, stavova), koje se otkrivaju intuitiv-
130
no, jednostavnim procesom razumevawa. Posle toga se deduktivnim pro-
cesom kre}e od prostoga prema sloènom ‡ {to obi~no odgovara kreta-
wu od apstraktnog prema konkretnom i od op{teg prema posebnom.
Dekart je postao jedan od osniva~a i tvoraca moderne prirodne
nauke (kaè Radmila [ajkovi}) pre svega zbog toga {to je u potpunosti
shvatio ulogu i zna~aj matematike u istraìvawu prirode, odre|ivawu
i izraàvawu wenih zakonitosti. Za~etnik novovekovnog racionali-
zma je smatrao da su matemati~ki pojmovi prvobitni, budu}i da su najje-
dnostavniji i najop{tiji. A kao prvobitni, oni predstavqaju osnovu za
dobijawe svih drugih pojmova i ideja o prirodi. Shodno tome, najpre u
matematici treba traìti oru|e za saznavawe prirode i wenih pojava.
Matematika, po Dekartovom mi{qewu, mora biti polazna ta~ka, puto-
kaz i uzor za fiziku i sve ostale prirodne nauke.
No, imaju}i u vidu ovo polazno gledi{te i da bismo boqe shvatili
wegov smisao, treba pogledati malo detaqnije koja su to, po osniva~u
analiti~ke geometrije, prakti~na i jasna pravila rukovo|ewa duhom u
istraìvawu istine, tj. postizawa sigurnog znawa u bilo kojoj nauci.
"Svaka nauka je izvesno i o~igledno saznawe", smatra Dekart, odba-
cuju}i tako sva saznawa koja su samo verovatna i utvr|uje da se moè
poverovati iskqu~ivo u ono {to je savr{eno saznato i u {ta se ne mo-
è sumwati. Uzimaju}i ovo kao polaznu ta~ku, on prime}uje da, ako od
svih ve} prona|enih nauka napravimo ta~an ra~un, aritmetika i geome-
trija ostaju jedine koje nam o~igledno daju takvu zadovoqavaju}u vrstu
saznawa, zato {to se one jedine bave tako ~istim i prostim predmetima
da ne pretpostavqaju ni{ta {to bi iskustvo moglo da u~ini neizve-
snim, i {to se ~itave sastoje iz zakqu~aka koji se racionalno dedukuju.
Me|utim, Dekart daqe kaè: "A iz svega re~enog treba zaista za-
kqu~iti ne da aritmetiku i geometriju jedino treba prou~avati, ve} da
oni koji traè pravi put istine ne treba da se bave nijednim predme-
tom o kojem se ne moè imati izvesnost koja bi bila jednaka izvesnosti
dokaza aritmetike i geometrije".1 On, zna~i, smatra da i o drugim pred-
metima, odnosno o nekim drugim predmetima moèmo imati takvo sa-
znawe koje sti~emo ili jasnim i o~iglednim neposrednim intuitivnim
saglédawem, ili ga moèmo sa izvesno{}u deduktivno izvesti, jer "dru-
ga~ije se nauka zaista ne sti~e". (Sa dedukcijom je jasno, ali {ta je to
za Dekarta "neposredno intuitivno saglédawe"?) "Pod neposrednim
intuitivnim sagledavawem razumem ne kolebqivo poverewe koje ~ula
daju, ili la`ni sud ma{te r|avih konstrukcija, ve} tako lak i razgove-
tan pojam ~ista i pa`qiva duha, da u onom {to razumemo zaista nika-
kve sumwe ne ostaje; ili, {to je isto, pojam ~ista i pa`qiva uma u kojeg
nema nikakve mogu}ne sumwe, koji se od same svetlosti uma ra|a, i koji
je od same dedukcije izvesniji, jer je prostiji... Tako svak moè duhom
1
Pravila, str. 93. (Prakti~na i jasna pravila rukovo|ewa duhom u istraìvawu istine
i Re~ o metodi dobrog vo|ewa svoga uma u istraìvawu istine u naukama, Beograd,
Srpsko filozofsko dru{tvo, 1952.)
131
neposredno intuitivno sagledati da sâm postoji, da misli, da se trou-
gao grani~i samo sa tri linije, lopta jedinstvenom povr{inom i dru-
ge sli~ne stvari koje su brojnije nego {to to mnogi prime}uju..." ‡
"Pod dedukcijom razumemo sve nu`no zakqu~ivawe koje se izvodi iz
svega drugog {to je sa izvesno{}u saznato." ‡ "To su, dakle, dva puta ko-
ji vode najizvesnijoj nauci, i drugih puteva duh ne moè usvojiti, ve} ih
sve (mora) odbaciti bilo kao sumwive da su la`ni ili kao podlo`ne
zabludama..."2 Tako je Dekart zasnovao svoju "obrnutu" piramidu znawa,
{to je, vide}emo, drugi (ili tre}i) put do znawa koje vi{e ne pripada
najizvesnijoj nauci; to je put preko iskustva, koji vodi saznawu stvari.
"Sva metoda (koja je neophodna za istraìvawa istine stvari) sa-
stoji se u redu i rasporedu predmeta na koje treba upraviti o{tricu
duha da bismo izvesnu istinu otkrili. Osta}emo joj verni ako postupno
svodimo sloène i mra~ne stavove na prostije, i zatim ako poku{amo
da, polaze}i od neposrednog intuitivnog sagledavawa onih koji su pro-
stiji od svih, uzdièmo se (ili, ta~nije, imaju}i u vidu piramidu zna-
wa, spu{tamo) istim stupwevima do saznawa svih drugih (stavova)."3
"Da bi se najprostije stvari razlikovale od sloènih i da bi se redom
ispitivale, treba u svakom redu stvari, u kojem smo jedne istine iz dru-
gih neposredno dedukovali, osmotriti ono {to je najprostije, i na koji
na~in je od wega sve ostalo vi{e ili mawe, ili podjednako udaqeno."4
Kad se, i pored upotrebe ovakve metode, ne{to ne moè neposredno in-
tuitivno sagledati, tu se treba zaustaviti i te stvari ne treba daqe
istraìvati.5
"A da ne bismo uvek ostali u neizvesnosti {ta je razumu mogu}e i
da razum ne bi delovao slu~ajno, treba, pre nego {to se pripremimo da
stvari posebno saznajemo, da smo jednom u ìvotu bri`qivo ispitali
za koja saznawa je qudski um sposoban... I ni{ta mi ne izgleda glupqim
nego drsko raspravqati o tajnama prirode, o uticaju nebesa na na{
dole svet, o proricawu budu}nosti i sli~nim stvarima, kao {to to
mnogi ~ine, a da se nikad nisu ni pitali da li je u mo}i qudskog uma da
takve stvari otkriva. I ne treba smatrati da je to stvar mu~na ili te-
{ka odrediti granice onoga duha {to ga u sebi ose}amo, dok ~esto bez
ikakva kolebawa sudimo ~ak i o onim stvarima koje su van nas i sasvim
tu|e."6
"Kad posle neposrednog intuitivnog sagledavawa prostih stavova,
iz wih ne{to drugo zakqu~imo, korisno ih je preleteti postupnim i
ni~im neprekinutim kretawem misli, razmisliti o wihovim me|usob-
nim odnosima, i koliko god je mogu}e vi{e wih odjednom razgovetno po-
imati: tako i na{a misao postaje daleko izvesnija, i do maksimuma se
{iri doma{aj duha na{eg."7 "Najzad, treba koristiti sve {to razumom
2 5
Isto, str. 95-97. Isto, str. 112.
3 6
Isto, str. 103, pravilo V Isto, str. 115-116.
4 7
Isto, str. 104, pravilo VI Isto, str. 122, pravilo XI
132
moè pomo}i, ma{tu, ~ula i pam}ewe: bilo za to da se prosti stavovi
razgovetno neposredno intuitivno sagledaju, bilo da bi se stvari, koje
se istraùju i one koje se znaju, tako povezale da se mogu poznati; bilo
da se prona|u stvari koje treba me|usobno uporediti, tako da se nije-
dno sredstvo qudske mo}i ne zanemari."8
U Re~i o metodi Dekart prakti~no nije u pogledu metode rekao
ni{ta novo, ni{ta {to nije sadràno u Pravilima. U ovome drugom ra-
du on je svoju metodu rezimirsao u ~etiri pravila (u odnosu na pretho-
dno dvadesetjedno), zakqu~uju}i da ta metoda, koja nas u~i da idemo pra-
vim redom i da ta~no sagledamo i nabrojimo sve okolnosti onoga {to se
istraùje, sadrì sve ono {to daje izvesnost pravilima aritmetike.9
Dovde je bilo re~i o onim pravilima metode koja, po Dekartu, tre-
ba da nam obezbede sigurno znawe, tj. o onim metodama koje }e zajam~iti
svim (prirodnim) naukama da postignu izvesnost matemati~kog znawa.
Me|utim, francuskom filozofu je bilo jasno da prirodne nauke wego-
vog vremena dobrim delom sadrè takvo znawe koje ne poseduje sigur-
nost; u tom smislu on je govorio o jo{ jednom putu saznawa ‡ kroz ~ove-
kovo iskustvo. Treba videti detaqnije kakva je ta uloga iskustva kod
Dekarta, koji slovi za ekstremnog racionalistu!
Ponekad se ~ak moè ste}i takav utisak kao da kod Dekarta imamo
posla sa nedosledno{}u i konfuzijom, s obzirom da nam se on javqa s
jedne strane kao filozof koji propoveda o matemati~koj nauci o pri-
rodi, a sa druge strane kao nau~nik praktikuje ne{to suprotno, prizna-
ju}i obi~no iskustvo (u smislu takvog iskustva za koje nije potrebno
nikakvo posebno obrazovawe ili ve{tina). Postavqa se, me|utim,
pitawe gde ta~no u procesu nau~nog istraìvawa dolazi iskustvo.
Neki autori su smatrali da se iskustvo ukqu~uje tek onda kada su,
recimo, dva kompletna deduktivna niza do{la u sukob (Ralf Blejk) ‡
dva iz osnovnih principa podjednako izvodqiva obja{wewa, od kojih,
naravno, samo jedno moè biti u skladu sa stvarnom procedurom priro-
dne nauke. Drugi autori (kao, na primer, Lari Laudan), me|utim, ukazu-
ju na to da postoje bar jo{ dva druga mesta gde se koristi iskustvo:
(1) kao heuristi~ki moment u najranijoj fazi, pomaù}i intuiciji u
otkrivawu "prostih priroda", kao i onih o~iglednijih kombinacija
tih priroda. ("Onaj ko misli da se o magnetu ne moè saznati ni{ta
{to se ne bi sastojalo od izvesnih prostih priroda, ne}e biti u sumwi
{ta mu treba ~initi. On }e najpre prikupiti sva posmatrawa koja mu
iskustvo moè pruìti o ovoj rudi, a zatim }e poku{ati da iz toga de-
dukuje kakva je me{avina prostih priroda nu`na za proizvo|ewe svih
onih efekata koje je video da se javqaju u vezi sa magnetom; a kada je ovu
8
Isto, str. 125, pravilo XII
9
v. Re~ o metodi, str. 185.
133
me{avinu prona{ao, moè smelo tvrditi da je otkrio pravu prirodu
magneta, ukoliko se ona moè saznati qudskom inteligencijom i datim
eksperimentalnim posmatrawima";10 i (2) u heuristi~ki i logi~ki jo{
interesantnijoj fazi ‡ sugerisawem hipoteti~nih premisa na interme-
dijarnom stupwu tokom procesa dedukcije (s obzirom da je dedukcija iz
intuitivno samoo~evidnih principa vrlo ograni~enog dometa u nauci
‡ moè da donese samo one najop{tije zakone), recimo, sugerisawem iz-
vesnih neo~iglednih ali mogu}ih kombinacija prostih priroda, o ~e-
mu }e biti jo{ re~i pri razmatrawu Dekartovog shvatawa hipoteza.
U svojoj "zvani~noj" metodologiji, francuski filozof, izgleda, nije
sklon da razmatra ovaj drugi slu~aj, mada je on sasvim uobi~ajen u we-
govoj nau~noj praksi.
Kada se imaju u vidu obe te strane Dekartove metodolo{ke misli,
postaje pomalo neumesno kvalifikovati ga prosto kao "racionalistu",
s obzirom da, po wegovom stanovi{tu, fizi~ke nauke po~ivaju na soli-
dnoj empirijskoj osnovi. U Pravilima (za razliku od docnije Rasprave
i ~isto aprioristi~kih Meditacija) moèmo da na|emo formulacije
koje potvr|uju ovu tezu, na primer: "Moramo primetiti da postoje dva
puta koja vode saznawu stvari: put iskustva i put dedukcije. Daqe treba
primetiti da su iskustva o stvarima ~esto varqiva... Nijedna zabluda u
koju qudi mogu pasti, ne proizlazi iz r|ava izvo|ewa, ve} samo iz toga
{to se polazi iz izvesnih slabo shva}enih iskustava, ili {to se olako
i bez temeqa donose sudovi."11
Dekart nema poverewa u gledi{ta koja nekriti~ki prihvataju ~ul-
no iskustvo, ali ovde treba imati u vidu da wegova kritika u tome smi-
slu nije ni{ta o{trija od Bekonove (koji, na primer, iako je empirist,
kaè slede}e: "Daleko najve}a smetwa i pogre{no kretawe qudskog ra-
zuma poti~e iz neodre|enosti, nekompetentnosti i gre{aka ~ula."12)
Prema tome, po onome {to sâm Dekart kaè (na primer, i u pismu
Plempijusu: "U onoj vrsti filozofirawa kojom se ja bavim nema prin-
cipa koji nije matemati~ki i o~igledan i ~iji zakqu~ci nisu potvr|e-
ni istinskim eksperimentima" [30. X 1637]), neodvojivi i zaista nezao-
bilazni empirijski ~inilac nalazi se u samome sredi{tu wegove apri-
orne i deduktivno postavqene fizike. U Raspravi o metodi Dekart pi-
{e da je, kada se suo~io sa problemom prakti~ne primene svoje metode,
uvideo da bi bilo neophodno najpre, kako kaè, da "nagomila(m) isku-
stva koja }e docnije pruìti materiju za moja umovawa".13 Sli~no pi{e
10
Descartes, R., Pravila..., XII, str. 137.
11
Isto, str. 93.
12
Bekon, F., Novi organon, kw. I, aforizam 50
13
v. Dekart, R., Re~ o metodi, str. 185.
134
i na drugom mestu: "U pogledu iskustva, primetio sam da su ona utoliko
nu`nija ukoliko se daqe odmaklo u saznawu; jer, u po~etku, boqe je slu-
ìti se samo onim iskustvima koja se sama od sebe predstavqaju na{im
~ulima, i koja ne bismo mogli ignorisati ako o wima iole razmislimo,
pre nego da odmah traìmo ono {to je re|e i malo poznato..."14 Docnije
se, naravno, moramo, kako prime}uje Dekart, "posluìti i mnogim po-
sebnim iskustvima", koja ne moèmo izvesti uvek i sva sama, ve} mora-
mo koristiti i mnoga takva iskustva koja su nam saop{tena od drugih
osoba koje se bave istim istraìvawima.15
Jo{ jedna uloga u kojoj se iskustvo javqa u kartezijanskoj metodo-
logiji jeste u tome da odlu~i izme|u dva razli~ita obja{wewa koja su
podjednako izvodqiva iz osnovnih na~ela, ali od kojih samo jedno moè
biti u skladu sa aktualnom procedurom prirode. Tako Dekart kaè:
"A kada sam posle toga u mwewima prelazio sve predmete koji su se
ikad mojim ~ulima predstavqali, smem zaista re}i da nisam ni{ta
primetio {to ne bih mogao dosta lako objasniti onim principima koje
sam otkrio. Ali, treba isto tako da priznam da je mo} prirode, tako
ogromna i tako neizmerna, a ovi principi tako prosti i tako op{ti, da
ne prime}ujem gotovo vi{e nijedan poseban efekat za koji ne bih odmah
znao da se moè izvesti iz tih principa na vi{e razli~itih na~ina; i
obi~no mi je najve}a te{ko}a u tome da prona|em na koji od ovih na~i-
na efekat (intermedijarna hipoteza) od wih zavisi. U pogledu toga ne
znam za drugi put, ve} da opet potraìm izvesna iskustva koja bi bila
takva da wihov ishod ne bude isti, ako ih treba objasniti na jedan, kao
{to bi bio ako ih objasnimo na drugi na~in."16
Najzad, prema Dekartovom shvatawu stvari, svedo~anstvo iskustva
mora se ponovo prizvati u pomo} na kraju svakog nau~nog istraìvawa,
da bi se na taj na~in potvrdili (proverili) postignuti rezultati. Ali,
to proveravawe ipak nije isto {to i savremeni pojam proveravawa, s
obzirom na to da je francuski filozof drào da moè da potvrdi neku
hipotezu ako prosto obi~nim iskustvom potvrdi model na kojem ono po-
~iva! Ovakvih primera kod wega ima dosta: zagrevawe malo snega u ne-
koj posudi potvr|uje teoriju o oblacima, usijavawe zemqe i nekih he-
mikalija kada se pome{aju potvr|uje obja{wewe muwe, tamnina Sun~e-
vih pega potvr|uje wegova obja{wewa porekla Zemqine kore itd.
Sa druge strane, s obzirom da je bio veoma zainteresovan za priku-
pqawe empirijskih podataka (pre svega putem vr{ewa eksperimenata),17
14
Isto, str. 213.
15
v. Isto, str. 213-214.
16
Isto, str. 214.
17
Svome prijatequ Marinu Mersenu pisao je 1642. godine da bi mu bio potreban prihod
"ve}i od onoga koji je imao kineski car" ako bi hteo da obavi sve one eksperimente
koji bi mu bili potrebni.
135
postavqa se pitawe za{to nije nikad priznavao da neki od tih empirij-
skih podataka moè da dovede u pitawe neki op{ti nau~ni zakon ili
teoriju. Standardni odgovor na ovo pitawe glasi da je za~etnik moder-
nog racionalizma smatrao kako je znatan broj nau~nih hipoteza izvo-
dqiv a priori, te da je to onda razlog {to ih ne}emo napu{tati bez obzi-
ra na rezultate posmatrawa odre|enih pojava. Spiros Sakelarijadis18
je pokazao ‡ detaqnije analiziraju}i konkretne primere Dekartovih
reagovawa u vi{e sli~nih slu~ajeva ‡ da takvo tuma~ewe, mada deli-
mi~no istinito, nije dovoqno da objasni za{to je francuski filozof
bio istovremeno tako uporan u sakupqawu podataka, kao {to je bio
tvrd u odbacivawu wihove upotrebe u proveravawu jednog broja speci-
fi~nih hipoteza. Sakelarijadis tvrdi da postoji tekstualno svedo~an-
stvo da je Dekart imao jedno dosledno, mada problemati~no, metodolo-
{ko shvatawe o tome kada bi trebalo koristiti podatke. Na vi{e kon-
kretnih primera vidi se da je on verovao kako se podaci mogu koristi-
ti za proveru pojedina~nih nau~nih hipoteza (recimo, wegove hipoteze
slobodnog pada, ili sudara krupnih tela) samo onda kada imamo op{tu
teoriju o svim pojavama pomo}u koje bismo prosudili relevantnost tih
podataka (a toga ovde nemamo, s obzirom da se te hipoteze odnose na
idealne slu~ajeve, a u eksperimentima koji se ti~u tih hipoteza imamo
posla sa podacima kod kojih ne moèmo izbe}i interferenciju mno-
{tva spoqa{wih ~inilaca koji se ne mogu kontrolisati, kao {to je,
recimo, otpor vazduha, na koji uti~e bezbroj okolnosti, kao {to su to-
plota, vla`nost, ~isto}a itd, ili priroda i oblik tela itd). Prema to-
me, da bismo, recimo, s pravom mogli eksperimentalno proveravati za-
kone sudara krutih tela, neophodno bi bilo da posedujemo op{tu teori-
ju o svetu pomo}u koje bismo mogli znati da li bilo koji specifi~ni
podatak zaista predstavqa potvr|ivawe ili pobijawe odre|ene hipo-
teze ili teorije.
Takvu generalnu teoriju, kakvu zami{qa Dekart, nemogu}no je po-
sedovati, {to opet ne zna~i da ova wegova metodolo{ka gledi{ta u
vezi sa proveravawem hipoteza nemaju smisla. Naprotiv! Bilo bi po-
gre{no misliti da "argument interferencije" spre~ava svako prove-
ravawe. On pre samo pokazuje slede}e: ako se iskustvo koristi da pre-
sudi o ne~emu {to tvrdimo, ono se mora koristiti da proveri ~itave
sisteme hipoteza, a ne neku pojedina~nu. Kako bismo mogli da kaèmo ‡
ako se podaci ne slaù sa ne~ijim predvi|awima, nije, naravno, mogu}no
biti siguran da li za to treba kriviti odre|enu pojedina~nu hipotezu
ili ostatak onoga sistema hipoteza kojem ta hipoteza pripada, ali je si-
gurno da je doveden u pitawe ~itav taj sistem. Ili su neki wegovi delovi
pogre{ni, ili je nepotpun ‡ u svakom slu~aju, neprihvatqiv je kao celina.
18
"Descartes' Use of Empirical Data od Test Hypothesis", Isis, 1982, No. 73, pp. 68-76.
136
U predgovoru svojim Principima filozofije Dekart govori o
"svim onim eksperimentima koji su mi neophodni da bih podrào i
opravdao svoja rasu|ivawa". Ako se uzme u obzir celina wegove misli,
onda se moè zakqu~iti da je ovaj mislilac, uop{te uzev{i, ulogu eks-
perimentalnog iskustva nagla{avao vi{e u samome procesu formuli-
sawa nau~nih obja{wewa, negoli kao probni kamen adekvatnosti ta-
kvih obja{wewa.
Ipak, Dekart, koji je bio jedan od najneumornijih i najve{tijih
eksperimentatora, najvi{e se pouzdavao u svoje sopstvene eksperimen-
te, a kada je re~ o samom eksperimentalnom metodskom postupku s obzi-
rom na pojedina~ne pojave, on je prihvatao i primewivao Bekonova
uputstva: nije mu promaklo da uo~i poseban zna~aj krucijalnog eksperi-
menta. ‡ Koliki zna~aj je francuski filozof pridavao eksperimentu,
svedo~i i to {to se vrlo ~esto àlio kako je sputan u svome nau~nom
radu, jer nema mogu}nosti da eksperimenti{e onoliko koliko mu je
potrebno.
Me|utim, Dekart je istovremeno smatrao da su nau~ni eksperimen-
ti ~esto tako sloèni da je iz wihovih rezultata te{ko sa izvesno{}u
izvesti bilo kakav zakqu~ak. Od mogu}ih razloga za nepoverewe u
eksperimente on navodi tri: (1) lo{e ili nesavesno izvo|ewe eksperi-
menata; qudi ~esto teè da dobiju rezultate koje o~ekuju, pa su, da bi
potvrdili neku svoju pogre{nu teoriju, skloni da izvedu la`ne ekspe-
rimente; (2) nedovoqan broj ponavqawa nekog eksperimenta da bi se
do{lo do pouzdanih rezultata; (3) ispravni rezultati nekog eksperi-
menta mogu biti nekorektno interpretirani; ovde standardni problem
predstavqa prisustvo ometaju}ih faktora u eksperimentalnoj situ-
aciji koji nisu uzeti u obzir u teoriji ili hipotezi koja se proverava.
Kao {to se moè videti, razlog nepoverewa u eksperimente za francu-
skog matemati~ara nije wihov empirijski karakter, ve} pre svega wi-
hova relativna sloènost!
Dekartovo gledi{te o ulozi hipoteza u nau~nom saznawu ima svoje
sasvim odre|eno i vrlo zna~ajno mesto, {to se u stvari ne bi o~ekivalo
s obzirom na wegovu zamisao savr{ene nauke, koja bi trebalo da se sa-
stoji samo od apsolutno izvesnih, potpuno sigurnih istina. Neopho-
dnost pribegavawa stvarawu hipoteza u wegovom sistemu name}e se sa-
mim tim {to nam prevelika op{tost osnovnih principa onemogu}ava
da pomo}u wih objasnimo i predvidimo posebne doga|aje, pa moramo da
pribegnemo stvarawu me|uteorija koje ‡ budu}i da nisu apriorne, od-
nosno jasno i razgovetno prisutne u duhu ‡ nose hipoteti~ni karakter.
[tavi{e, Dekart je drào da u slu~aju ovih me|uteorija nama i nije
nu`no nikakvo jamstvo istinitosti.
Ovakvo Dekartovo shvatawe sasvim je u skladu i sa wegovom korpu-
skularnom filozofijom, koja je teìla da makroskopski svet objasni
pomo}u submikroskopskih ~estica. Ove ~estice, po definiciji, ne mogu
137
da budu opaène, tako da svako pripisivawe specifi~nih svojstava tim
~esticama mora ostati samo probno, s jasnim priznavawem wegove hi-
poteti~ne prirode.
Ovde treba dodati da je Dekart u razvijawu svoje atomisti~ke teo-
rije usvajao jo{ jedan vaàn i neophodan metodolo{ki princip ‡ prin-
cip takozvane vi{estupwevite identi~nosti prirode. Ovo na~elo
u osnovi postulira da isti oni zakoni koji su primenqivi na vidqiva
tela, mogu tako|e da budu primeweni i na one objekte koji su ili pre-
vi{e veliki ili odvi{e mali da bi mogli da budu mereni ili posma-
trani. Taj princip, naravno, po~iva na uvi|awu zna~aja i uloge analo-
{kog zakqu~ivawa, i na wegovom kori{}ewu. U Pravilima, na primer,
Dekart isti~e da za razumevawe svetlosti moramo da se posluìmo ana-
logijom: s obzirom da prirodu ove sile nismo u stawu da je neposredno
opaàmo, moramo je zami{qati po analogiji sa drugim prirodnim
silama koje poznajemo.
U svakom slu~aju, kod Dekarta se moè na}i i tvrdwa da nije
toliko od zna~aja je li neka nau~na hipoteza o~igledno istinita, koli-
ko je va`no da se posledice izvedene iz we slaù sa iskustvom, ne samo
sa obi~nim posmatrawem, nego poglavito sa pravilno izvedenim ekspe-
rimentima; jer tek pod takvim okolnostima ona je "korisna za ìvot",
zbog toga {to moè posluìti da se "prirodni uzroci rasporede tako
da proizvode one posledice koje }e biti poèqnije".19
Pribegavawe hipoteti~nom saznawu Dekart opravdava jednom meta-
forom, koju pomiwe u svojim Pravilima i koja se svodi na slede}e: svet
treba zamisliti po analogiji sa ~asovnikom, ~iju spoqa{wost vidimo
(kazaqke i wihovo kretawe), ali ~iji je unutra{wi mehanizam zauvek
iskqu~en iz mogu}nosti na{eg neposrednog saznawa. U takvom slu~aju,
o unutra{woj strukturi toga mehanizma i o na~inu wegovog funkcio-
nisawa moèmo da iznesemo samo hipoteti~ne pretpostavke. S obzirom
da sat moè biti konstruisan na vi{e razli~itih na~ina, dovoqno je
ako naslutimo neku mogu}nu strukturu koja moè da objasni wegovo
spoqa{we pona{awe. Izlaù}i samo svoju teoriju o korpuskularnom
karakteru materije, sa odre|enim pretpostavkama o veli~ini, obliku i
brzini ovih ~estica, Dekart prime}uje da mi u stvari ne moèmo razu-
mom da odredimo koliko su veliki ovi deli}i materije, koliko se brzo
kre}u, ili kakve krugove opisuju. Prema tome, kaè on, mi smo slo-
bodni da o wima stvaramo pretpostavke kakve èlimo, sve dotle dok se
sve posledice koje izvodimo iz tih pretpostavki slaù sa iskustvom.20
19
Principi filozofije, III
20
Sámo upore|ivawe prirode sa mehanizmom ~asovnika nije metafora koju je izmislio
Dekart ‡ ona je postojala me|u mehanisti~kim filozofima XVI i po~etka XVII veka.
Zna~ajnu metodolo{ku novinu koju je doneo Dekart ~ini to {to je on upotrebio ovu
analogiju da bi opravdao ili objasnio svoje hipoteti~ko gledi{te kada je re~ o nau~-
nom saznawu.
138
Na osnovu svega ovoga proishodi da uloga koju na{i pravi prin-
cipi igraju u takvim naukama, kao {to je, recimo, u fizici, jeste da
nam odrede podru~je prihvatqivih hipoteza; naime, iskqu~uju}i odre-
|ene entitete, prvi principi }e mo}i da nam kaù koje su hipoteze po-
gre{ne. Prvi principi kartezijanske fizike (tu se sre}emo sa ulogom
metafizi~kih iskaza u naukama) kaù nam, na primer, da u temeqe
na{e nauke ne treba stavqati hipotezu koja tvrdi postojawe praznine;
ili, da ne treba stvarati hipoteze koje postuliraju delovawe na udaqe-
nost. Prema tome, kartezijanska korpuskularna metafizika nam ne
precizira koji }emo fizi~ki sistem da prihvatimo, ve} nam jedino su-
geri{e izvesna regulativna pravila u okvirima kojih moèmo da stva-
ramo hipoteze.
Ne smemo propustiti da napomemo to kako ‡ uza sve insistirawe na
probnom karakteru nau~nih hipoteza ‡ Dekart nije podlegao skepti-
~kom isku{ewu da svim hipotezama dopusti jednak status i jednaku ne-
verovatno}u. On je jasno zastupao pravo nau~nika da veruju u neke hipo-
teze, posebno u one koje su bile u stawu da objasne {iroki skup ~iwe-
nica koje nam stoje na raspolagawu; drugim re~ima, smatrao je kako je
mawa verovatno}a da }e biti pogre{na ona hipoteza iz koje se mogu iz-
vesti razli~ite vrste efekata (na primer, hipoteza koja obja{wava po-
jave istovremeno u mehanici i u optici).
Dakle, moè se re}i da se Dekartova fizika sastojala iz jednoga
malog, vrlo ograni~enog broja apsolutno izvesnih stavova (kao {to su
bili zakoni kretawa i sudara, izjedna~avawe materije sa protezawem, a
kretawa sa pomerawem...) Sve ostalo je bilo verovatnog karaktera,
mada je francuski filozof bio sasvim uveren da su te verovatno}e vr-
lo visoke. Pa ipak, ma koliko aposteriorni dokazi posedovali visoku
verovatno}u, oni nam ipak, kako on kaè, daju samo "moralnu izve-
snost" da su sve stvari ovoga sveta onakve kakve su u wegovoj teoriji
prikazane da jesu.
Ina~e, Dekart je razlikovao dve vrste hipoteza: (a) hipoteze koje
su nesumwivo pogre{ne, koje predstavqaju ~isto konvencionalne
fikcije (obi~ne radne hipoteze), apsolutno li{ene realnosti, i (b)
hipoteze koje su neizvesne, boqe re}i, koje su pretpostavke [conjectures]
za koje se ne moè unapred re}i da li su istinite ili pogre{ne, s
obzirom da se ti~u same prirode stvari i wihovih fizi~kih uzroka, pa
se, prema tome, odnose na realnost i prestaju da budu sumwive kada se
prona|e razlog za procenu da stvarno jesu, ili nisu, adekvatne.
Obe ove vrste hipoteza imaju istu metodolo{ku funkciju: to su
tvr|ewa koja se predlaù za priznavawe, ne zato {to su istinita, ve}
stoga {to su u stawu da objasne sve pojave.21
21
v. Descartes, R., Principi filozofije.
139
Tako ona hipoteti~ko-deduktivna procedura koju Dekart koristi u
svojim Esejima i prvome odeqku tre}ega dela Principa, dopu{ta jednu
vrstu uzajamnog odnosa izme|u iskustva i hipoteze; jer, iskustvo je to
koje inicijalno sugeri{e premise dedukcije i jam~i za istinolikost
hipoteza, ali se opet na kraju vra}amo ba{ na iskustvo da kontroli{e-
mo vaèwe posledica pa, prema tome, potvr|ujemo [corroborer ‡ fr.
inf.] posledice hipoteza.
Interesantno je zapaziti da je Dekart ‡ u doba kada su se prirodne
nauke izdvajale i konstituisale kao posebne i samostalne discipline
‡ isticao da se nikako ne bi smelo zanemariti wihovo jedinstvo i wi-
hova me|usobna povezanost. On pi{e: "Sve su nauke povezane, sli~no
kakvom lancu, i ne moè se uzeti jedna u celosti a da joj ne slede same
po sebi druge, i da se ne obuhvati istovremeno ~itava enciklopedija.22
Dekart je tu, kao {to prime}uje Radmila [ajkovi}, imao na umu jedin-
stvo celokupne qudske mudrosti, koja "ostaje uvek jedna ista, ma koli-
ko bili razli~iti predmeti na koje se ona primewuje"23 Posebne nauke
su ne samo me|usobno povezane i uzajamno zavisne, nego istovremeno i
neodvojive od filozofije, u ~iji sklop ulaze i ~ije bi ime, uzete sve
zajedno, trebalo da nose. Istovremeno, francuski racionalist je na-
stojao da oslobodi nauke svakog teolo{kog i religioznog uticaja.
Qudska mudrost ili filozofija prikazane su kao drvo: koren mu
je metafizika, stablo fizika, a grane medicina, mehanika i moral.
Glavni zadatak ove qudske mudrosti, pa zna~i i nauke, jeste u tome da
doprinese dobru svih qudi, da se moè primeniti u prakti~nom delo-
vawu. U pogledu mogu}nosti napretka nauka i ve{tina koje }e sluìti
dobrobiti, blagostawu i sre}i qudskoga roda, Dekart je bio krajwi
optimista, potpuno prihvataju}i ({to se ~esto ispu{ta iz vida) Beko-
novu zamisao o ~ovekovoj vladavini nad prirodom putem znawa. Ovakva
gledi{ta su formulisana jedanaest godina posle Bekonove smrti u De-
kartovoj Raspravi o metodi. Da ovde nije re~ o nekim samo uzgrednim
napomenama, svedo~i i to {to Dekart ne bi bio sklon da obznawuje jav-
no svoje ideje o metodi da nije, kako sâm kaè, zapazio da se one ne ti~u
samo "spekulativnih nauka", ve} da mogu da revolucioni{u, recimo, i
fiziku (pa tako onda i tehnologiju) i na taj na~in doprinesu pove}awu
op{teg blagostawa.
Na kraju, nekoliko re~i o Dekartovom odnosu prema induktivnom
zakqu~ivawu uop{te. Francuski filozof uvi|a neizbe`nost, ali
i opasnost induktivnog "skoka" i rizika pogre{ke "svaki put kada
smatramo da se iz posebne ili slu~ajne stvari moè (izvesti) ne{to
22
Celokupna dela, X, p. 255.
23
Pravila, str. 89.
140
op{te ili nu`no".24 Pa ipak, Dekart smatra da je na{ duh tako konsti-
tuisan da mi prirodno neke op{te stavove formiramo iz znawa o po-
sebnostima. On pri tom veruje, sli~no Aristotelu, da qudski duh pose-
duje izvesnu neobja{wivu snagu da putem racionalne intuicije, unutar
slu~ajne zamr{enosti pojava kakva nam se javqa u iskustvu, razlikuje
one veze koje su istinski op{te i nu`ne, samim tim {to vaè me|u
krajwim i jednostavnim prirodama na koje se analiti~ki mogu ra{~la-
niti te zamr{ene posebnosti.
Osim intelektualne intuicije, koja se ne mora interpretirati kao
indukcija (ve}ina autora tako i ne ~ini), u Pravilima Dekart govori o
indukciji kao o "zakqu~ivawu koje se vr{i na osnovu velikog broja
razdvojenih stvari".25 U wegovoj metodi se javqa i nabrajawe, ali ono
vi{e sluì za proveravawe (rekapitulaciju) i dokazivawe. U svakom
slu~aju, ~ini se da je za Dekarta indukcija bila zapravo pomo}no sred-
stvo intuicije i dedukcije, ali takvo sredstvo koje se prilikom istra-
ìvawa istine ~esto mora primewivati. No, sa druge strane, on ~esto
izjedna~ava indukciju i nabrajawe, i onda upozorava da indukcija mora
biti potpuna, izvedena do kraja i po utvr|enom redu, pa stoga tvrdi da
takvim postupkom "zakqu~ak donosimo sa potpunom izvesno{}u i o~i-
gledno{}u".26
Stoga je razumqivo Dekartovo gledi{te da se pomo}u indukcije
ili nabrajawa "istina zakqu~uje izvesnije nego na ma koji drugi na-
~in dokazivawa, osim putem neposrednog intuitivnog sagledavawa".
[tavi{e, ako se dogodi da i posle wene upotrebe neka stvar ostane
ipak nepoznata, onda treba biti siguran da je saznawe o woj van doma-
{aja qudskog razuma i wegovih saznajnih mogu}nosti.27
Iz ~itavog ovog izlagawa, kada se pogledaju u celini stanovi{ta
Bekona i Dekarta, onda se moè re}i da je za obojicu mislilaca osobe-
no insistirawe na nepogre{ivosti nau~nih stavova, na tome da ono
{to je saznato treba da bude sasvim pouzdano. To nije nimalo u skladu
sa skepti~kim i instrumentalisti~kim tendencijama XVI veka, ali je
sasvim u skladu sa ogromnim poverewem koje su ova dvojica filozofa
imala ‡ mo`da je boqe re}i: èlela da imaju ‡ u stvarnost svoje "nove
nauke".
Naime, oni su, kao pravi predstavnici te "nove nauke" i filozo-
fije u nastajawu, bili u izvesnom smislu o~ajni zbog one situacije koja
je ostajala iza sholasti~kih umovawa i debata {to su se zavr{avali
24
v. Pravila, str. 135.
25
Pravila, str. 123.
26
Pravila, str. 109.
27
Ibidem
141
krajwom neodlu~no{}u, koja se onda prenela i na tada{wu, wima pret-
hode}u nauku u kojoj je do{lo do stvarawa velikog broja razli~itih te-
orija s tim {to nisu predlagani nikakvi kriterijumi za eliminisawe
bilo koje od wih kao pogre{ne. To je verovatno pravi i osnovni izvor
ispoqavawa tako jake te`we za utemeqivawem nepogre{ivosti u nauci
i filozofiji nauke koja se pojavila sa Bekonom i Dekartom.
Pri tom vaqa ista}i i to da ‡ za razliku od Bekona ‡ Dekart ipak
uvi|a da ne samo sa prakti~nog, nego i sa teorijskog, striktno metodo-
lo{kog gledi{ta, mora da se dopusti i mogu}nost pogre{ivosti i vero-
vatno}e kada su u pitawu neki nau~ni stavovi, tako da je kod wega pone-
kad dolazilo do jake tenzije izme|u priznavawa pogre{ivosti i te`we
ka nepogre{ivosti.
Karakteristi~no je isto tako da su sve do pre petnaest-dvadeset go-
dina komentatori uglavnom ignorisali priznavawe pogre{ivosti i ja-
sne hipoteti~ko-deduktivisti~ke tendencije kod Dekarta, koje su, po
svemu sude}i, bile znatno uo~qivije Dekartovim savremenicima i ne-
posrednim sledbenicima (dobro su ih videli, na primer, Robert Bojl,
ili neki kartezijanci). No, krivicu za zanemarivawe tih tendencija
snose i brojni istori~ari filozofije koji su, kada je u pitawu istori-
ja nau~ne metode, predstavqali metodolo{ke ideje tako kao da se ~itav
XVII vek moè okarakterisati prosto kao komentarisawe Bekonovog
Novog organona, ne uspevaju}i ili ne poku{avaju}i da pruè zadovoqa-
vaju}i odgovor na pitawe o tome kakav je bio uticaj Dekarta na metodo-
lo{ku misao toga doba. Najnovija istraìvawa su, me|utim, ve} poka-
zala da mnogi od onih koji su engleskog metodologa smatrali svojim
idolom, da su ti isti nau~nici ili filozofi istovremeno vrlo visoko
cenili i francuskog mislioca, tako da je sasvim neopravdano smatrati
da je Dekartova metodolo{ka misao ‡ ako se izuzme wegov uticaj na fi-
lozofe u svojoj zemqi ‡ bila sasvim izgubqena u senci Bekonove nau~-
ne metodologije.
142
SLEDBENICI BEKONA I DEKARTA
(HOBS, GASENDI, BOJL I HUK)
Hobs, Gasendi i Bojl su bliski jedan drugome u slede}a dva smisla:

(1) zastupaju korpuskularni pogled na svet, i (2) u pogledu nauke i me-
todologije podràvaju gledi{ta koja nisu zna~ajnije bliska Bekono-
vim, ve} su vi{e sli~na Dekartovim shvatawima ‡ sva trojica prihva-
taju hipoteti~ko-deduktivnu metodu.
Sâm Tomas Hobs (1588-1679) nije bio izrazito metodolo{ki orijen-
tisan, a mnogo toga {to je u raznim svojim delima napisao o nauci i me-
todama nauke ~esto je te{ko dovesti u me|usobni sklad.
Do svojih osnovnih gledi{ta Hobs je do{ao na skoro isti na~in
kao i Dekart, kroz geometriju, koja je predstavqala model ne samo za
wegovu nau~nu teoriju, ve} isto tako za wegovu nau~nu metodu. Geome-
trijska metoda dokazivawa strogom dedukcijom iz premisa koje se pouz-
dano znaju, smatra autor Levijatana, jedina je metoda koja moè da vodi
sasvim sigurnim rezultatima, zakqu~cima koji se s pravom mogu uvr-
stiti u nauku ili filozofiju.
Kako Hobs dolazi do svojih najop{tijih prvih principa, ostaje
dosta nejasno, a i on li~no vrlo malo kaè o tome. Izgleda da on u stva-
ri nije mogao da se oslobodi jedne u osnovi aristotelovske sheme.
Naime, Hobs je smatrao da se mi od posmatranih ~iwenica, nekom vr-
stom analize, uzdièmo do shvatawa izvesnih univerzalija za koje se
onda, neposrednom racionalnom intuicijom, uvi|a da ~ine istinsko uz-
ro~no obja{wewe pojava. Pri tome je britanski filozof nominali-
sti~ki nagla{avao da nedokazivi prvi principi nauke zapravo pred-
stavqaju definicije.
Poku{avaju}i, kao i Dekart, da iz svojih prvih principa izvede od-
re|ene teorije o pojavama u fizici, psihologiji ili politici, Hobs se
tako|e na{ao u te{ko}ama, s obzirom da nije mogao ~isto deduktivno
da ih izvede iz geometrije i tako odrì sigurnost znawa. U ovoj situa-
ciji on je bio spreman da prihvati poziciju verovatno}e i da se zadovo-
qi time da operi{e hipotezama. Na taj na~in engleski mislilac pri-
hvata ideju da ipak moè biti i takve nauke koja svoje zakqu~ke ne mo-
è da dokaè sa potpunom sigurno{}u. Prema tome, Hobs geometriju i
mehaniku smatra ~isto apriornim naukama, dok u drugim granama nauke
u osnovi zastupa hipoteti~ko-deduktivisti~ko stanovi{te.
143
Hipoteze u tim drugim naukama treba da ispuwavaju dva uslova: (a)
shvatqivost ‡ u smisplu koji je sli~an Dekartovoj jasnosti i razgovet-
nosti, i (b) adekvatnost da spasu pojave, ali ne u ~isto instrumentali-
sti~kom smislu da }e ‡ mada se za wih same ne moè tvrditi da su isti-
nite ‡ povla~iti za sobom pojave za koje se moè re}i da su istinite.
Tako Hobs kaè: "... Onaj koji izlaze}i sa jednim ili vi{e predloga,
moè iz wih da izvede nu`nost onoga efekta ~iji se uzrok traì ‡
u~inio je sve {to se moè o~ekivati od prirodnog razuma. I mada nije
dokazao da je do te stvari zaista tako do{lo, on je dokazao da se do we
moè na taj na~in do}i ... {to je isto toliko korisno kao da se poznaju
sami uzroci kao takvi."1
* * *
Sa gledi{ta razvoja metodolo{ke misli poseban zna~aj ima delo

Roberta Bojla (1627-1691), koji je na jedan vispren i za ono doba veoma
prefiwen na~in uspeo da poveè najboqe strane bekonijanske i karte-
zijanske tradicije. On je spojio Bekonov eksperimentalizam sa Dekar-
tovim hipoteti~kim korpuskularizmom, potpuno ignori{u}i ‡ sa gle-
di{ta razvoja nau~nog saznawa ‡ zna~aj i induktivizma i apriorizma.
Bojlova privrènost korpuskularnoj teoriji materije sigurno je
presudno uticala na to da se opredeli za modifikovanu Dekartovu hi-
poteti~ku metodu. Ali, Bojl je istovremeno postavio sebi kao ciq da
korpuskularnu teoriju, koja je bila najop{tijeg filozofskog, tj. meta-
fizi~kog karaktera, u~ini pravom nau~nom teorijom koja }e poku{ati
da objasni, pa onda i da predvidi, odre|ene pojedina~ne pojave. Da bi to
u~inio, morao je da spusti tu teoriju na niì nivo op{tosti.
Ali, kako do}i do posebnih fizi~kih (nau~nih) principa korpu-
skularne teorije? Bojl je smatrao da se do tih principa ne moè do}i
ni apriorno, niti pak dedukovawem iz filozofske teorije atomizma.
Tu je on video mogu}nost ukqu~ivawa Bekonovog eksperimentalizma.
Britanski nau~nik je, naime, isticao zna~ajnu ulogu Bekonovih ekspe-
rimentalnih istorija, ali ne za induktivni hod od pojedina~nih ~iwe-
nica, preko posebnih teorija, do najop{tijih principa; ve} wihovu
ulogu kao neophodnog polaznog materijala koji }e teoreti~aru omogu-
}iti da iza|e sa odgovaraju}om probnom hipotezom za obja{wewe tih
prikupqenih podataka ‡ prema tome, nasuprot Bekonu, koji je saveto-
vao izbegavawe stvarawa hipoteza dokle god je to mogu}no, Bojl je sma-
trao da treba smi{qati hipoteze; {tavi{e, ovaj potowi je ukazivao na
to da je prihvatqivija ona hipoteza koja je sposobnija da nam u~ini
razumqivim uzroke onih efekata ili pojava koje su pred nama, odnosno
1
Hobbes, Th., English Works, ed. by W. Molesworth, London, 1845, vol. VII, pp. 3-4.
144
da objasni {to ve}i broj pojava. Tako on kao zna~ajno preimu}stvo
"korpuskularnih principa" isti~e wihovu veliku sveobuhvatnost.2
Razumqivo, teorije se ne razvijaju iz samih eksperimentalnih istorija,
ve} predstavqaju konstrukcije na{ega razuma, na osnovu datih podataka.
Prema tome, Bojl je, kada je re~ o hipoteti~nom karakteru nau~nih
teorija, po{ao za Dekartom ‡ i sâm je koristio analogiju sa ~asovni-
kom na isti na~in kao i ovaj ‡ ali je bio dosledniji od wega, ne odstu-
paju}i nijednog trenutka od shvatawa da nauka moè da postigne samo
verovatno, a nikada sigurno i nepogre{ivo znawe. Pri tom je britan-
ski nau~nik upozoravao da nikako ne bi trebalo me{ati potvr|ivawe
neke hipoteze (koje moè biti i posredno) sa wenim dokazivawem (ako
nau~nik nije u stawu "a priori da dokaè istinitost svoje hipoteze",
onda bi trebalo da moè da "demonstrira da druge predloène hipote-
ze o istom predmetu moraju biti pogre{ne").3 Ukoliko sve nama pozna-
te pojave potvr|uju neku hipotezu, ona je tada pokazala svoju korisnost,
ali ne i svoju istinitost, koja ostaje otvoreno pitawe. Mi moèmo slu-
~ajno nai}i na istinitu hipotezu, ali nikada ne moèmo dokazati da se
to dogodilo.
To je sasvim prirodno, s obzirom da mi uvek moèmo tvrditi da smo
pruìli mogu}no obja{wewe, ali ne i da su stvari zaista takve (jer sat
moè da se pokre}e i pomo}u opruga i pomo}u tegova, a metak iz pu{ke
moè biti izba~en ne samo pomo}u baruta, ve} isto tako pomo}u opruga
ili komprimovanog vazduha). Drugim re~ima, razli~iti uzroci mogu
proizvesti iste posledice, a na{em slabom razumu ~esto }e biti te-
{ko, ako ne i nemogu}no, da utvrdi na koji je na~in od nekoliko mogu}-
nih priroda prouzrokovala neku pojavu. Sem toga, Bojl upozorava da ob-
ja{wewa koja su se pokazala kao dobra za jedan broj pojava ne bi treba-
lo po analogiji prenositi na druge pojave; naime, to bi bilo isto tako
neopravdano kao kada bi neko ko je u dobroj ~asovni~arskoj radwi po-
smatrao popravku mehanizma ru~nih ~asovnika zakqu~io da i sve druge
vrste ~asovnika imaju isti mehanizam.4 Uz insistirawe na ve}oj va`no-
sti pobijawa negoli potvr|ivawa hipoteza i nagla{avawe zna~aja u~e-
wa na sopstvenim gre{kama, savetuju}i da, kada se sudare hipoteza i ~i-
wenica, treba napustiti hipotezu, engleski fizi~ar i hemi~ar je nago-
vestio neke osnovne elemente Poperovih gledi{ta i pokazao za svoje
vreme izuzetno veliku metodolo{ku zrelost i prefiwenost.
U svakom slu~aju, Bojl razvija svoj poku{aj da se ‡ u jednom okviru
koji je u osnovi kartezijanski (s obzirom da osnovna karakteristika
2
v. Selected Philosophical Papers of Robert Boyle, p. 141.
3
v. Ibid., p. 152.
4
v. Ibid., p. 169.
145
svake hipoteze treba da bude wena jasno}a)5 ‡ do|e do logike hipoteza.
On navodi nekoliko osobina dobre hipoteze: (1) shvatqivost (u smislu
mogu}nosti redukcije na razmatrawe materije i wenog kretawa); (2) da
ne sadrì ni{ta {to je nemogu}no ili o~igledno pogre{no; (3) zami-
slivost, u smislu da ne predstavqa ne{to {to bi bilo neshvatqivo, ne-
mogu}no ili apsurdno; (4) samodoslednost (koherentnost, autokonzi-
stentnost); (5) pogodnost i dovoqnost da (deduktivno) objasni pojave,
posebno najzna~ajnije (relevantne) pojave, i (6) da je bar saglasna (kon-
zistentna) sa ostalim pojavama s kojima je u vezi i da ne protivre~i
bilo kojoj drugoj poznatoj prirodnoj pojavi ili o~iglednoj fizi~koj
istini. Ovde treba zapaziti da (5) i (6) prave razliku izme|u dva smi-
sla "spasavawa pojava", razliku koja se opet za duè vreme izgubila
kod docnijih filozofa koji su raspravqali o nau~nom saznawu. Bojl,
zna~i, u stvari razlikuje tri vrste pojava: (a) pojave po sebi, (b) rele-
vantne pojave, i (v) va`ne relevantne pojave. Koautor zakona o gasovi-
ma nastavqa sa postavqawem "osobina i uslova" koje bi trebalo da is-
puni izvanredno uspela hipoteza: (7) da ne bude nepouzdana, tj. dovoqna
zasnovanost na prirodi stvari; (8) jednostavnost u pore|ewu sa drugim
alternativnim dobrim hipotezama; (9) jedinstvenost obja{wavawa po-
java u smislu jedine hipoteze koja obja{wava odre|ene pojave, odnosno,
obja{wava ih tako dobro i (10) sposobnost predvi|awa budu}ih pojava.6
(Ovde treba dodati kako Bojl ne zahteva da hipoteze treba da zadovoqa-
vaju odjednom sve ove uslove: ukoliko zadovoqavaju bar neke od tih
uslova, mogu}no im je pripisati "moralnu izvesnost". Sem toga, on je
verovatno prvi koji je sposobnost predvi|awa eksplicitno i jasno na-
veo kao zna~ajan zahtev koji vaqana hipoteza treba da ispuwava; taj za-
htev je, naravno, postao izuzetno vaàn u savremenoj metodologiji.)
Zanimqiva su tako|e neka Bojlova uvi|awa do kojih dolazi u vezi
sa razmatrawem verovatno}e nau~nih hipoteza. On smatra da s obzirom
na svedo~anstva postoje dva kriterijuma za pove}avawe verovatno}e hi-
poteza: (1) broj slu~ajeva i (2) raznovrsnost tih slu~ajeva. Pri tom,
kada je re~ o "slu~ajevima" treba se podsetiti na wegovo razlikovawe
triju vrsta pojava, kao i na wegovo razlikovawe izme|u obja{wavawa
(i/ili predvi|awa) pojave i obi~ne uskla|enosti sa pojavama. Karakte-
risti~no je da neki savremeni induktivni logi~ari uporno zanemaruju
kako ~iwenicu da je kriterijum raznovrsnosti evidencije poznat ve} vi-
{e od 300 godina, tako ponekad ~ak i sámo postojawe toga kriterijuma.
5
v. Ibid., p. 120.
6
Stewart, M. A. (Ed.), Selected Philosophical Papers of Robert Boyle, New York, Manchester Uni-
versity Press, 1979, p. 119.
146
U zakqu~ku o ovome metodolo{ki veoma zna~ajnom misliocu (mada
nije mnogo napisao) vaqa naglasiti da se on ~esto nije slagao sa nekim
specifi~nim Dekartovim hipotezama, ali nikad nije ni pomislio da
zbog toga napravi onu gre{ku {to ju je u~inio Wutn, koji je smatrao da
sa odbacivawem odre|enih Dekartovih nau~nih hipoteza treba auto-
matski odbaciti i onaj aspekt hipotetizma koji postoji u kartezijan-
stvu. Na àlost, ovi zna~ajni prodori metodolo{ke misli nisu osta-
vili traga u slede}oj fazi wenoga razvoja, u kojoj je dominirao Wutn,
koga su ina~e, u su{tini bez dovoqno pravih razloga, mnogi smatrali
zna~ajnijim metodologom od ve}ine drugih wemu savremenih nau~nika.
* * *
U onoj tradiciji koja se oslawa na Bekona, na Dekarta ili na obo-

jicu istovremeno, istaknuto mesto pripada Bekonovom u~eniku Rober-
tu Huku (1635-1703), koji se u Kraqevskom dru{tvu suprotstavqao ne-
kim gledi{tima {to ih je iznosio mladi Wutn, a u jedan mah se àlio
da je Wutn preuzeo i daqe razvio neke wegove ideje u vezi sa obja{we-
wem elipti~nih putawa planeta.
Huk je bio ne samo najboqi Bekonov u~enik, ve} je posedovao zna-
~ajne nau~ni~ke sposobnosti koje su u~itequ nedostajale. Engleski na-
u~nik je èleo da usavr{i Bekonovu metodu, pa je planirao da napi{e
i kompletnu raspravu o metodi, ali to nije uspeo da u~ini. U svojoj
kwizi Mikrografija, koja predstavqa neku vrstu bekonovskog manife-
sta, Huk kaè da je nauka vi{e stvar strpqivoga rada negoli stvarala-
~kog impulsa genija. Stoga je znameniti prirodwak posebno insistirao
na osloba|awu duha od razli~itih idola, naro~ito onih koji poti~u od
razuma i protiv kojih se treba boriti {to ve}im kori{}ewem ekspe-
rimenata, upotrebom instrumenata i stalnom budno{}u i oprezno{}u.
Pa ipak, u ovome delu usavr{ilac mikroskopa je upozoravao da na-
u~ne teorije ne bi trebalo uzimati kao nepogre{ive, pa kaè: "Ako ~i-
talac o~ekuje od mene bilo kakve nepogre{ive dedukcije, ili izvesnost
aksioma, moram re}i za sebe da su takva ja~a dela duha i ma{te bila
izvan mojih slabih mogu}nosti... Gde god nai|e da sam se usudio da izi-
|em s nekim malim pretpostavkama u pogledu uzroka onih stvari koje
sam posmatrao, molio bih da na wih gleda kao na sumwive probleme i
neizvesna naga|awa, a ne kao na nesumwive zakqu~ke ili stvar neobo-
rive nauke..."7
Do Hukovih usavr{avawa Bekonove metodologije do{lo je uglavnom
stoga {to je ovaj prvi zastupao atomisti~ku mehani~ku filozofiju.
7
Hooke, R., Micrographia, London, 1667, Preface
147
Korpuskularna teorija morala je da bude dovedena u sklad sa bekonijan-
stvom, i to na taj na~in {to je britanski fizi~ar izneo gledi{te da se
najmawe ~estice samo privremeno ne mogu posmatrati zato {to na{i
instrumenti nisu dovoqno usavr{eni; prema tome, jednoga dana induk-
cija }e i to dosti}i, bi}e primewena i na ove najmawe ~estice. ‡ Ali,
dok to ne bude mogu}no, treba se posluìti ne~im drugim, {to }e pri-
vremeno zameniti indukciju. Tako je engleski nau~nik do{ao do svoje tzv.
"filozofske algebre", u kojoj je dozvoqena upotreba hipoteze i analo-
gije. Metafizi~ar i matemati~ar moraju pomo}i empirijskom nau~niku.
U poznijim godinama, me|utim, Huk je bio sve mawe uveren da je mogu}-
no sprovesti Bekonov program indukcije, pribliìo se gledi{tima
Bojla i priznao da izvesne hipoteze moraju zauvek da ostanu neizvesne.
Vaqa ista}i i to da je autor Hukovog zakona o elasti~nosti po svoj
prilici prvi koji je razvio filozofiju modela i analogije. On kaè
da analogije mogu sugerisati hipotezu, ali je wihova uloga ~isto heuri-
sti~ka. Same hipoteze su prikazane kao u su{tini nedokazive.
Docnije generacije bekonijanaca bile su mnogo mawe rafinovane u
ovome insistirawu na bekonovskom prikupqawu ~iwenica, pa su sa
gledi{ta razvoja metodologije predstavqale zapravo korak nazad. Ovo
tvr|ewe, razume se, ne vaì za nau~nike-stvaraoce toga doba, U stvari,
bekonijanstvo je evoluiralo, uop{teno re~eno, u jedan takav empiri-
sti~ki pokret koji je sve vi{e gubio sli~nost sa filozofijom svoga
nominalnog stvaraoca. Neuspeh Bekona i Loka da pruè nauci svoga do-
ba odgovaraju}e teorijskosaznajne i metodolo{ke okvire doveo je me|u
nau~nicima do tendencija koje filozofiju nisu uzimale ozbiqno. Sa dru-
ge strane, naivni empirizam i antihipotetizam doprineli su na svoj
na~in tokovima relativnog stagnirawa nauke u Engleskoj u XVIII veku.
148
ENGLESKI EMPIRISTI
(LOK I WUTN)
Xon Lok (1632-1704), za koga se smatra da je svojim delom Ogled o

qudskom razumu postavio osnove savremene teorije saznawa, bio je ta-
ko|e pristalica teorije atomizma, pa samim tim ne treba o~ekivati da
je antihipoteti~ki raspoloèn, kako su ga ina~e mnogi autori predsta-
vqali.
No, da bismo do{li do ispravnog tuma~ewa Lokovog metodolo{kog
stanovi{ta, neophodno je u~initi nekoliko terminolo{kih napomena
koje mogu da razjasne neke kqu~ne momente wegovog u~ewa. Pre svega,
treba imati u vidu da je on smatrao kako bi termin "nauka" trebalo pri-
mewivati na one discipline ~iji su "principi" analiti~ki istiniti.
To, me|utim, nikako ne zna~i da bi kod "teorija" prirodne filozofije,
tj. onoga {to mi danas nazivamo empirijskom naukom, trebalo preten-
dovati na ne{to vi{e od provizornog karaktera. Britanski filozof u
stvari nagla{ava da hipoteze nikako ne bi trebalo nazivati "princi-
pima", po{to bi takva jezi~ka upotreba mogla da nas navede da "prihva-
timo kao neoborivu istinu ono {to je, u najboqem slu~aju, samo veoma
sumwiva pretpostavka".1 Zastupao je, zna~i, jedno uè shvatawe nauke.
Drugi vaàn momenat jeste da Lok pravi razliku izme|u "znawa"
[knowledge] i "prosu|ivawa" [judgement]. Re~ "znawe" kod osniva~a mo-
derne epistemologije ima ta~no odre|eno tehni~ko zna~ewe koje odgo-
vara wegovoj zamisli nauke: na{e znawe se ti~e samo onoga {to nam je
dato kroz istinitu i nepogre{ivu intuiciju odnosa me|u idejama; u tom
smislu, mi moèmo da znamo jedino matemati~ke istine, ali ni{ta o
fizi~kom svetu, s obzirom na to da iskazi o fizi~kom svetu ne mogu bi-
ti nesumwivo istiniti, ve} u najboqem slu~aju samo visoko verovatni.
Takva vrsta iskaza, po Loku, jednostavno ne pripada znawu, zbog ~ega on
i jeste u stawu slobodno da kaè da mi ne moèmo ni{ta "znati" o
onim "najsitnijim delovima tela". A kako prirodna filozofija ne
raspolaè "znawem", ona ne pripada "nauci". Naravno, engleski empi-
rist nije bio tako nesmotren da ~itavo na{e racionalno mi{qewe sve-
1
Locke, J., Essay on Human Understanding, IV, 12, § 13 〈Prevedeno na srpski pod naslovom
Ogled o qudskom razumu, Beograd, "Kultura", 1962.〉
149
de iskqu~ivo na "nau~ne" iskaze. Tako on kaè: "Stoga sam sklon da po-
sumwam u to da ma koliko qudska marqivost mogla da unapredi korisnu
i eksperimentalnu filozofiju u fizi~kim stvarima, nau~no (znawe) }e
ostati van na{eg doma{aja..."2 I daqe: "Kako je uzaludno, kaèm, o~e-
kivati dokaz i izvesnost u stvarima koje za to nisu sposobne, i odbijati
kao nedopustive veoma racionalne stavove... zbog toga {to se ne mogu
~initi tako o~iglednim da bi uklonili i najmawi ... povod za sumwu."3
Informativni, i visoko verovatni iskazi o fizi~kome svetu pri-
padaju jednostavno onome {to Lok naziva "prosu|ivawe" [judgement]:
"Sposobnost koju je Bog podario ~oveku da bi nadoknadio nedostatak
jasnog i izvesnog znawa u slu~ajevima gde se ono ne moè imati, jeste
prosu|ivawe: na taj na~in duh moè dràti ... za bilo koji stav da je isti-
nit ili laàn i onda kada nema odlu~uju}e evidencije u dokazima."4
Ovde je va`no isto tako napomenuti da se "prosu|ivawe" koje ope-
ri{e verovatnim iskazima, ne ograni~ava na spekulacije {to se ti~u
onih pojava koje nismo u stawu da posmatramo (atomi), ve} se isto tako
bavi i pojavama koje se u svako doba mogu opaziti kao ~iwenice o fizi-
~koj stvarnosti koja nas okruùje.
Kao zastupnika atomske teorije, Loka posebno interesuje prva vr-
sta iskaza, pa u tim slu~ajevima, gde nam ~ula ne mogu pruìti pomo},
preporu~uje upotrebu analogije "kao velikog pravila verovatno}e".5
Prema tome, gde nema mogu}nosti neposrednog proveravawa, jedini raz-
log zbog kojeg }emo s pravom mo}i da govorimo o verovatno}i na{ih
pretpostavki jeste to "{to se mawe-vi{e slaù sa istinama koje su ve}
ustanovqene u na{im duhovima", kao i zbog toga {to su u skladu sa
"drugim delovima na{eg znawa i posmatrawa". Tu je, dakle, kako pri-
me}uje Lok, analogija jedina pomo} koju imamo i samo na tome mi zasni-
vamo verovatno}u.6
Karakteristi~no je da i on koristi upore|ewe sa mehanizmom ~a-
sovnika, pa za koncepciju prirode prirodnog filozofa kaè da je uda-
qenija od istinske unutra{we konstitucije fizi~kog sveta nego {to
je "ideja jednog seqaka udaqena od unutra{weg plana ~uvenoga sata u
Strazburu, na kojem on vidi samo spoqa{we kazaqke i wihovo kreta-
we".7 Kada bismo znali "mehani~ka privla~ewa ~estica" tela "kao {to
~asovni~ar poznaje mehanizam sata",8 ne bi nam bilo neophodno da pra-
vimo hipoteze. Imali bismo neposredno i nepogre{ivo znawe o priro-
dnim mehanizmima. Me|utim, s obzirom da je to nemogu}no, jedino {to
nam preostaje jeste stvarawe hipoteti~kog saznawa.
2 6
Isto, IV, 3, § 26 Na istom mestu
3 7
Isto, IV, 11, § 10 Isto, III, 6, §§ 9 and 39
4 8
Isto, IV, 14, § 3 Isto, IV, 3, § 25
5
Isto, IV, 16, § 12
150
Lok istovremeno upozorava na to da bi prirodni filozofi morali
da budu veoma obazrivi pri upotrebi hipoteza, posebno da ih nikada ne
nazovu "principima", po{to bi to moglo da ih zavede i u~ini da prema
wima pokaù vi{e poverewa nego {to bi smeli, da "prihvate kao ne-
sumwivu istinu ono {to je zapravo u najboqem slu~aju samo sumwivo
naga|awe; kakva je ve}ina (skoro da rekoh sve) hipoteza u prirodnoj
filozofiji".9 Engleski empirist je, zna~i, vrlo osetqiv na opasnost
neobuzdane upotrebe hipoteti~ke metode i wena mogu}na precewivawa.
Stoga je jedan od osnovnih izvora gre{ke koju on navodi uporno dr-
àwe unapred stvorenih hipoteza i prejudicirawe ~iwenica na osnovu
tih hipoteza.10
Ovakvu predostro`nost i upozoravawe na mogu}ne gre{ke prili-
kom upotrebe hipoteti~ke metode ne bi trebalo shvatiti kao Lokovu
odbojnost prema svim vidovima ove metode. On sâm upozorava da wegovo
uo~avawe razli~itih slabosti ove metode ne treba da odvrati priro-
dnog filozofa od smi{qawa hipoteza, ve} jedino da ga u~ini oprezni-
jim: "@elim da kaèm upravo to da nijednu hipotezu ne bi trebalo da
uzimamo brzo i olako ({to je na{ duh sklon da u~ini, s obzirom da uvek
teì da prodre u uzroke stvari i da ima na~ela na koja bi mogao da se
osloni), dok nismo pa`qivo ispitali sve pojedinosti i napravili vi-
{e eksperimenata u onoj stvari koju bismo èleli da objasnimo svojom
hipotezom, kako bismo videli ho}e li biti u skladu sa svima wima i da
li }e nas na{a na~ela odvesti dovoqno daleko, ne dolaze}i u sukob sa
jednom pojavom da bi objasnila drugu".11
Na osnovu svega izloènog, moèmo zakqu~iti bez dvoumqewa da,
kada je u pitawu koncepcija ne onoga {to je on nazivao, ve} onoga {to
mi danas nazivamo nau~nim znawem, Loka moèmo slobodno svrstati
me|u veoma napredne mislioce.
* * *
Ako je Bekon bio zna~ajniji kao metodolog negoli kao nau~nik, a
Dekart podjednako zna~ajan i kao nau~nik i kao metodolog, Isak Wutn
(1642-1727) svakako je i znamenitiji i zanimqiviji kao nau~nik negoli
kao metodolog. Naj~e{}e se isti~e da se jedinstvenost wegovog genija
ogledala u spoju vrhunskog eksperimentalnog genija sa vrhunskim mate-
mati~kim genijem, te da je karakteristi~na crta wutnovske nauke upra-
vo u tome {to tesno povezuje matematiku i iskustvo, {to matemati~ki
obra|uje pojave, odnosno podatke dobijene eksperimentom, tj. posmatra-
wem. Koare s pravom isti~e da bi ovaj opis Wutnovog genija trebalo
9
Isto, IV, 12, § 13
10
v. Isto, IV, 20, § 11.
11
Isto, IV, 12, § 13
151
dopuniti jo{ jednom karakteristikom, a to je wegova duboka intuicija
granicâ ~isto mehani~kog tuma~ewa prirode, {to se nikako ne bi mo-
glo re}i za wegove sledbenike. ‡ Na taj na~in je o{troumni nau~nik
stvorio fiziku koja je tokom naredna dva veka doìvela tako veli~an-
stveni uspeh, pa je stoga bilo sasvim razumqivo {to su karakteristike
wegove fizike mnogi teoreti~ari smatrali bitnima za izgradwu same
nauke kao takve; posebno u XVIII veku, sve nauke koje su se pojavile ‡ pa i
humanisti~ke i dru{tvene ‡ poku{ale su da se saobraze wutnovskom mo-
delu empirijsko-deduktivnog saznawa. Naravno, to ne vaì za svu teo-
rijsku misao o nauci. Ona se nije povela za idealom wutnovske fizike,
a jo{ mawe za pravilima istraìvawa koja je wen tvorac formulisao.
Kao i svaki veliki nau~nik, i Wutn je imao odre|ene stavove o to-
me kako bi trebalo da izgleda i da funkcioni{e prava metoda nau~nog
istraìvawa, a takva gledawa velikih nau~nika nikada nisu za potce-
wivawe. I, mada su ta wegova metodolo{ka razmi{qawa rasuta po ra-
znim wegovim spisima i pismima, mogu}no je poku{ati sistematsko iz-
lagawe osnovnih metodolo{kih problema kojima je Wutn posvetio svo-
ju pa`wu.
Danas postoje dosta opre~na tuma~ewa Wutnovih metodolo{kih
gledi{ta koja nalaze svoje korene u protivre~nostima samih wegovih
stavova. Na{a pa`wa }e biti usmerena na poku{aj da {to korektnije
izloìmo Wutnova stanovi{ta i ukaèmo na wihove mogu}ne korene.
Moèmo po~eti ukazivawem na protivre~nu situaciju u kojoj se gran-
diozni fizi~ar kao nau~nik i teoreti~ar nauke nalazio. On se, naime,
trudio, s jedne strane, da se suprotstavi kako sholasti~kom instrumen-
talizmu, tako i kartezijanskoj fizici i metafizici, a, sa druge strane,
hteo je da zadovoqi sebi savremene kriti~are koji su mu prebacivali
ili da u nau~no znawe unosi previ{e izvesnosti (Huk, Hajgens i drugi),
ili da wegova teorija sila i gravitacije nije dovoqno empirijski za-
snovana (Lajbnic, Barkli i ostali). To su, po svemu sude}i, neki od
osnovnih razloga koji su doprineli da Wutnova stanovi{ta o metodo-
lo{kim pitawima ostanu dosta neodre|ena, ponekad naizgled protiv-
re~na, odslikavaju}i neku ~udnu "sredwu putawu".
Ova karakteristika se odnosi posebno na poznata Wutnova ~etiri
"pravila rasu|ivawa u filozofiji", koja bi, po autorovoj zamisli, tre-
balo da nas usmeravaju u na{em tragawu za plodnim obja{wewima; ali
se dobrim delom odnosi i na wegova gledi{ta o hipotezama. Prva dva
pravila pojavila su se u prvome izdawu wegovog ~uvenog dela Matema-
ti~ki principi prirodne filozofije (1687), a druga dva tek dvadesetak
godina docnije.
Prvo pravilo glasi: "Ne smemo dopustiti ve}i broj uzroka priro-
dnih stvari nego {to je to istovremeno i istinito i dovoqno da obja-
sni wihova javqawa".
U onome delu Wutnove misli koji se odnosi na "dovoqne uzroke"
lak{e je precizirati {ta je autor imao na umu, s obzirom da je on li~-
no pruìo daqa obja{wewa, pozivaju}i se na jednostavnost prirode,
152
koja "ne èli rasko{ suvi{nih uzroka". Daleko je teè pruìti is-
pravno tuma~ewe onoga {to je tvorac klasi~ne mehanike zapravo pod-
razumevao pod "istinskim uzrocima". Mo`da je ipak najsigurnije oslo-
niti se na Wutnovog neposrednog sledbenika Roxera Koutsa [Roger Cotes],
koji u predgovoru drugoga izdawa Wutnovih Principa kaè: "... sledi-
ti uzroke potvr|ene pojavama, pre nego uzroke koji su samo zami{qeni
i jo{ nedokazani. Posao je prave filozofije da izvede prirodne stva-
ri iz istinski postoje}ih uzroka". ‡ U tom smislu se moè re}i da za-
kon gravitacije predstavqa "istinski uzrok" [vera causa], ~ije postoja-
we in rerum natura biva potvr|eno time {to re{ava i pitawe kretawa
nebeskih tela; ne bi se moglo re}i to isto i za "skrivene uzroke"
[occult causes], kao {to su, recimo, Dekartovi vrtlozi. Skriveni uzroci
ne mogu da pruè prava obja{wewa, a istinski uzroci mogu i ~ine to
samim tim {to ih je mogu}no i nezavisno potkrepiti.
I tuma~ewa prvoga pravila bila su veoma razli~ita i brojna, po-
~ev{i od Her{ela, Hjuela (koji je ponudio ~etiri interpretacije) ili
Mila, pa do raznih savremenih autora, kao {to su Laudan, Blejk i drugi.
Drugo pravilo glasi: "Prema tome, istim prirodnim posledicama
moramo, koliko god je to mogu}no, pripisati iste uzroke".
Ovo pravilo u stvari nije posebno zanimqivo. U osnovi, ono poku-
{ava da re{i problem koji je docnije induktiviste naveo da postulira-
ju "ograni~enu raznolikost". Te`wa ka jednostavnosti obja{wewa ve}
je nazna~ena i u prvome pravilu.
Tre}e pravilo glasi: "One kvalitete tela koji ne dopu{taju ni po-
ja~avawe niti smawivawe stupweva, a za koje je na|eno da pripadaju
svim telima u okviru na{ih eksperimenata, vaqa smatrati univerzal-
nim kvalitetima svih tela bez razlike".
Ovo pravilo unekoliko predstavqa daqe razvijawe drugoga pravila.
Ono daje jednu od mogu}nih formulacija principa uniformnosti pri-
rode, odnosno poku{aj opravdavawa procesa uop{tavawa na nepoznate
slu~ajeve. Treba podsetiti na to da je ovo pravilo formulisano dvade-
setak godina posle drugoga pravila, tj. onda kada je Wutn smatrao za po-
trebno da se deklari{e kao induktivist (iako pre toga vi{e od ~etvrt
veka ovaj termin nikada nije ni pomenuo). Stoga, ne bi trebalo misliti
(kao {to to ~ine, recimo, Bert ili Kasirer) da tre}e pravilo samo pre-
cizira i podrobnije izlaè ono {to je dato u drugom pravilu. (U sva-
kom slu~aju, o~igledno je kako se Wutn trudi da nam obezbedi kvaziem-
pirijsku garanciju za izricawe takvih tvrdwi koje u principu nije mo-
gu}no neposredno proveriti, o ~emu nema ni govora u drugom pravilu.)
U ovome tre}em pravilu Wutn izlaè i svoju teoriju primarnih i
sekundarnih kvaliteta. Suprotstavqaju}i se aprioristi~kom opravda-
wu ove razlike. Wutn se nada da moè pretendovati da ta razlika ima
svoju kakvu-takvu empirijsku podlogu. U sopstvenom komentaru uz tre}e
pravilo Wutn ukazuje da me|u kvalitete koji zadovoqavaju pravilo
spadaju: prote`nost, tvrdo}a, neprobojnost, pokretqivost i, najzad,
gravitacija. Ali, treba dodati da Wutn tu ne pravi razliku izme|u
primarnih i univerzalnih kvaliteta.
153
êtvrto pravilo glasi: "U eksperimentalnoj filozofiji na stavo-
ve zakqu~ene pomo}u op{te indukcije vaqa gledati kao na ta~ne ili
vrlo bliske istine, uprkos raznim suprotnim hipotezama koje se mogu
zamisliti, sve dok ne do|e do drugih pojava koje ih mogu u~initi ili
ta~nijim ili podlo`nim izuzecima."
Ovde se o~igledno sugeri{e, pored tvrdwe da nam indukcija pruà
stavove koji su ta~ni ili vrlo istinoliki ‡ istovremeno i odre|eni
stepen revizibilnosti induktivnih zakqu~aka. U komentaru uz ovo
pravilo Wutn dodaje da ga se moramo pridràvati zato da induktivni
argument ne bi bio izbegnut pomo}u hipoteza. On, naravno, drì da taj
argument, za razliku od onoga {to pruà hipoteza, poseduje visok ste-
pen verovatno}e.
No, kakvo je to tako sporno i zagonetno shvatawe pojma i uloge hi-
poteze u nau~nom saznawu na koje nailazimo kod Wutna i o kojem me|u
komentatorima i interpretatorima postoje veoma razli~ita mi{qewa?
Ovde bi trebalo u~initi nekoliko prethodnih napomena:
(1) Za razliku od nekih istaknutih nau~nika, za koje se moè re}i
da su bili istovremeno i istaknuti metodolozi svoga vremena (Galilej,
Huk, Bojl), za Wutna bi bilo te{ko tvrditi tako ne{to. Wegova meto-
dolo{ka misao ne poseduje niti potrebnu dubinu i doslednost, niti na-
gove{tava bilo kakva zna~ajna nama savremena metodolo{ka gledi{ta.
(2) Wutnova upotreba termina "hipoteza" i "teorija" (kao, uosta-
lom, i nekih drugih termina, kao {to su "indukcija", "dedukcija" i sl.)
umnogome odudara od savremene upotrebe, na {ta se ~esto ne obra}a do-
voqno pa`we i uop{te uzev, a i posebno prilikom raspravqawa o we-
govom stanovi{tu u pogledu uloge hipoteza u nauci.
(3) Wutn je ~esto bio dosta sumwi~av u odnosu na upotrebu termina
"hipoteza", ali ga je u raznim periodima (u razli~itim svojim delima)
upotrebqavao u nekoliko dosta razli~itih zna~ewa, o ~emu }emo jo{
govoriti kasnije.
(4) Posebno je ostalo sporno {ta je Wutn zapravo hteo da kaè
onom svojom ~uvenom izrekom koja se vrlo ~esto citira: "Hypotheses non
fingo". Jedno od najverovatnijih tuma~ewa je svakako ono koje u tome na-
lazi jedan od izraza wegovog antiinstrumentalisti~kog usmerewa, we-
govog realisti~kog shvatawa nauke, kao i wegovog sledbeni{tva Beko-
novog induktivizma. îni se, me|utim, sasvim umesnom i napomena Alek-
sandra Koarea12 da ovu Wutnovu izreku zapravo ne bi trebalo prevodi-
ti, kako se to ina~e naj~e{}e ~ini, kao da zna~i "Ne izmi{qam (ne
stvaram) hipoteze", ve} doslovno "Ja ne fingiram hipoteze", tj. ne upo-
trebqavam fikcije i la`ne propozicije kao premise i obja{wewa, jer
termin "fingirati" sadrì u sebi izvesnu la`nost koje nema u izrazi-
ma "smi{qati" ili "stvarati"! U tom smislu, moè se zaista s veli-
kom sigurno{}u tvrditi da je genijalni fizi~ar odbacivao hipotezu u
12
v. Aleksandar Koare [Koyré], Nau~na revolucija, Beograd, Nolit, 1981, str. 159-194.
〈"Hipoteza i iskustvo kod Wutna"〉
154
smislu fikcije, i to fikcije proizvoqne i obavezno neta~ne. To je sva-
kako ono negativno zna~ewe ovoga termina koje nesumwivo nalazimo
kod Wutna, s tim {to vaqa odmah upozoriti da on ne koristi taj ter-
min samo u ovome lo{em smislu, ve} na mnogim mestima i u sasvim po-
zitivnom, kao osnovnu, prvu propoziciju jedne teorije, kao plauzibil-
nu, iako ne uvek i dokazivu propoziciju!
U prvome periodu svog nau~nog stvarawa Wutn je koristio termin
"hipoteza" u wegovom danas uobi~ajenom pozitivnom smislu, ali je taj
stav sasvim izmenio u zrelijem dobu, tj. od drugog izdawa svog kapital-
nog dela Matemati~ki principi prirodne filozofije (1713); u to vre-
me o~igledno wegov stav prema ulozi hipoteza u naukama postaje, nasu-
prot prvom izdawu Principa (1686), mawe-vi{e negativan. Tvorac me-
toda fluksijâ se vre|ao kada bi wegove, kako je govorio, na eksperimen-
tima zasnovane teorije bile nazivane "hipotezama". Svojim "teorijama"
on je èleo da ustanovi postojawe izvesnih stalnih i nepromenqivih veza
izme|u o~igledno datih kvaliteta. Govorio je da su te veze "dedukova-
ne" iz pojava misle}i pri tom, po svemu sude}i, na jaku induktivnu evi-
denciju (koja obezbe|uje visoku verovatno}u) u prilog postojawa tih veza.
Sa druge strane, sâm Wutn, kao {to je poznato, nikada nije priznao
da je gravitacija "fizi~ka" sila. Ponavqao je mnogo puta da je to samo
"matemati~ka sila", da je potpuno nemogu}no ‡ ne samo za materiju, ne-
go i za Boga ‡ da deluje na daqinu, tj. da vr{i neku radwu tamo gde nema
pokreta~ke sile. Prema tome, silu gravitacije ne treba smatrati kao
jedno od su{tinskih i osnovnih svojstava tela (ili materije), kao {to
su to rastezawe, pokretqivost, neprobojnost ili masa. Ponavqao je da
je to svojstvo koje bi tek trebalo objasniti; po{to on to nije mogao da
u~ini, a nije hteo da daje neko fantasti~no obja{wewe onda kada mu ne-
dostaje vaqana teorija, i po{to nauka (matemati~ka filozofija prirode)
sasvim lepo moè da napreduje i bez takve teorije, on je vi{e voleo da
ne pruà nikakvo obja{wewe (i u tome je sigurno jedno od zna~ewa wego-
ve ~uvene izreke Hypotheses non fingo), tj. da ostavi to pitawe otvoreno.
Fizi~ke sile (ili ~ak i atome) Wutn je tako|e ubrajao u o~igledno
date kvalitete. U svakom slu~aju, to su bili uzroci koji leè u osnovi
odre|enih pojava, kao i matemati~kih zakonitosti koje je prou~avala
Wutnova dinamika. Sámo postojawe atoma i sila mora biti prihva}eno
"na veru", ali, kada se to jednom u~ini, onda je mogu}no razviti dovoq-
no empirijsku nauku o delovawu sila na atome i druga tela; tada je mo-
gu}no prou~avati razlagawe i slagawe sila, onako kako je o~igledno
dato u onim kretawima koja su uzrokovana tim silama. (Wutnova meto-
dologija predstavqa zapravo pro{irewe, putem analogije, ovoga smi-
sla razlagawa i slagawa na {iri metodolo{ki plan; to ujedno pred-
stavqa obja{wewe pomalo neobi~ne ~iwenice da tvorac klasi~ne me-
hanike u ovome periodu uvek upotrebqava termin "dedukcija" i jedno-
vremeno sa terminom "indukcija". U stvari, upotreba termina "deduk-
cija", koji se naj~e{}e odnosi jednostavno na svako zakqu~ivawe, mo`-
da jo{ vi{e zbuwuje od Wutnove upotrebe termina "hipoteza".)
155
U tome smislu, onda, hipoteze ne postoje u nauci! Ono u ~emu je ova
Wutnova metoda razlagawa i slagawa nadma{ila wegove prethodnike
jeste, s jedne strane, u tome {to on neprekidno podvla~i potrebu ekspe-
rimentalnog potvr|ivawa onih posledica do kojih se dolazi procesom
slagawa ili sinteze, a sa druge strane, {to nagla{ava vrednost deduko-
vawa takvih posledica koje prevazilaze onu po~etnu evidenciju iz koje
smo analizom ili razlagawem do{li do uzro~nih zakona.
Sile
Razlagawe Slagawe
Analiza Sinteza
Kretawa Kretawa
(DINAMIKA)
Ovo se pro{iruje na metodologiju:
Kauzalni zakon
Razlagawe Slagawe
Analiza Sinteza
Podaci Podaci
(METODOLOGIJA)
Ovde vredi navesti kako Wutn obja{wava ovu metodu, koja je za-
slu`na za napredovawe u nauci: "Kao i u matematici, tako i u pri-
rodnoj filozofiji, metoda analize u istraìvawu te{kih stvari tre-
ba uvek da prethodi metodi slagawa (kompozicije, tj. sinteze). Metoda
analize se sastoji u vr{ewu eksperimenata i posmatrawa, kao i izvo|e-
wu zakqu~aka iz wih putem indukcije, te u dopu{tawu samo takvih pri-
medbi na te zakqu~ke koje poti~u iz eksperimenata ili drugih izve-
snih istina... Putem ovakve analize moèmo i}i od sloènog prema sa-
stavnim delovima, i od kretawa prema silama koje ih uzrokuju; general-
no uzev{i, od efekata prema wihovim uzrocima, i od posebnih uzroka
prema op{tijim, dok ne dostignemo najop{tiji razlog. To je metoda
analize; a sinteza se sastoji iz pretpostavqawa otkrivenih uzroka, us-
postavqenih kao principa, pomo}u kojih se onda obja{wavaju odre|ene
pojave koje iz wih nastaju i dokazuju to obja{wewe."13
Pored metode razlagawa i slagawa, odnosno analize i sinteze, Wutn
je u svome sistemu mehanike koristio i aksiomatsku metodu, trude}i se
da pa`qivo razlikuje apstraktivni karakter jednoga sistema aksioma
od wegove primene u iskustvu. Aksiomatska metoda se razlikuje od me-
tode analize i sinteze po tome {to, naravno, ne teì da do|e do genera-
lizacija na osnovu rezultata posmatrawa i eksperimenta, ve} prevas-
hodno koristi stvarala~ku imaginaciju. U tom smislu, prirodni filo-
zof moè po~eti odakle èli, ali aksiomatski sistem koji stvori bi-
}e relevantan za nauku samo ako moè da se poveè sa svedo~anstvima.
13
Newton, I., Opticks, reprinted in Great Books of the Western World, vol. 34, ed. by R. M. Hutchins,
Chicago, Encyclopedia Britannica, 1952, p. 543.
156
O~ekivalo bi se, bar kada je u pitawu upotreba ove druge, aksiomat-
ske metode u nauci, da bi Wutnu trebalo da bude blisko uvi|awe zna~a-
ja hipoteza u nauci. No, to nije slu~aj, bar ne u sredwem periodu wego-
vog stvarala{tva, i to pre svega stoga {to je on re~ "hipoteza" uzimao
u uèm zna~ewu koje nije ukqu~ivalo bilo kakav stav zasnovan na eks-
perimentalnom iskustvu, odnosno stoga {to su hipoteze, kako ih je ve-
liki fizi~ar tada shvatao, takvi iskazi u kojima se javqaju termini
{to ozna~avaju "okultne (skrivene) kvalitete i uzroke", tj. kvalitete
~ija nam prava priroda nije poznata, pa onda nismo u stawu da odredimo
odgovaraju}e procedure merewa, tj. wihovog iskustvenog proveravawa.
Docnije, me|utim, a naro~ito u kasnijim izdawima svoje Optike
(prvo izdawe 1704. godine), Wutn je ne{to izmenio svoj stav prema hi-
potezama. On je taj svoj stav ublaìo i dopu{tao je hipoteze u smislu
takvih iskaza koji se ne dedukuju iz pojava, ve} se pretpostavqaju
bez trenutne eksperimentalne potvrde (eksperimentalnog dokazivawa).
Tako je sâm Wutn formulisao ve}i broj takvih hipoteza. Jedna od wih,
na primer, bila je hipoteza o etru kao sredini koja proizvodi gravita-
cionu silu atrakcije; on pri tom nije napu{tao nadu u to da bi jednoga
dana mogla da budu osigurana takva eksperimentalna svedo~anstva koja
}e ili potvrditi ili definitivno odbaciti neke od pretpostavki koje
se ti~u etra. U tome duhu, Wutn je u Optici, iz izdawa u izdawa doda-
vao sve vi{e "dvoumica" ili "nedoumica" [queries], a one zapravo i nisu
ni{ta drugo do probne hipoteze koje ili nije imao vremena ili nije
imao mogu}nosti u tome trenutku eksperimentalno da proveri, ali je ipak
smatrao da ih je potrebno predloìti kao vredne pa`we istraìva~a.
Prema tome, u ovome periodu svoje nau~ne aktivnosti, Wutn je do-
pu{tao stvarawe hipoteza, nagla{avaju}i pri tom da se wihova uloga
svodi na usmeravawe budu}eg istraìvawa, na sugerisawe novih ekspe-
rimenata putem kojih moè do}i do napredovawa u nauci, od pravih te-
orija i kona~nih istina, a da ih ne treba uzimati kao premise oko kojih
bi se vodili prazni verbalni sporovi. Naime, on je ostao protivnik
shvatawa hipoteza kao nekih apriornih konstrukcija koje ostaju van
doma{aja empirijske kontrole, tj. koje ne bi bile podlo`ne potvr|iva-
wu ili opovrgavawu putem eksperimentalnog svedo~anstva. U tom smi-
slu on je, razumqivo, zadrào negativan stav prema nekim ~isto racio-
nalnim konstrukcijama, smatraju}i da razmatrawa takve vrste pripada-
ju metafizi~arima, a ne prirodnim filozofima. Wutn je, naime, uvi-
|ao, da recimo, krajwa priroda stvari, ili posledwi uzroci stvarno-
sti, spadaju u takve hipoteze metafizi~kog karaktera, gde je lako smi-
sliti hipoteti~ka obja{wewa zasnovana na mno{tvu razli~itih na~e-
la, ali se tu zapravo otvara beskrajno poqe spekulacija bez mogu}nosti
da se o wima kona~no odlu~i. Wutn je, zna~i, zauvek ostao protivnik
stvarawa takvih hipoteza o kojima u principu ne bi bilo mogu}no od-
lu~ivati na osnovu empirijske evidencije.
157
LAJBNIC
Jo{ jedan savremenik Lokov i Wutnov, podjednako filozof i prak-

ti~ni nau~nik, bio je Gotfrid Vilhelm Lajbnic (1646-1716). On je pru-
ìo krupne doprinose matematici i fizici, ali je tako|e, na osnovu
svojih nau~nih dostignu}a gradio i svoj metafizi~ki sistem. U tom
smislu kod wega postoji o~igledan (eksplicitan) dvostrani uticaj:
uticaj nau~nih teorija na metafizi~ke principe i obratno ‡ metafi-
zi~kih principa na nau~ne teorije.
Lajbnic je, naime, svoje metafizi~ke principe potkrepqivao ana-
lo{kim argumentima zasnovanim na nau~nim teorijama, ali je isto ta-
ko koristio metafizi~ke principe u usmeravawu svojih tragawa za na-
u~nim zakonima. Nauka je za koautora diferencijalnog ra~una mogu}na
samo ako je neprekidno izloèna (kontroli{u}em) uticaju regulativ-
ne metafizike. U tom sklopu se nalazi i wegovo shvatawe hipoteza, ko-
je je o~igledno pod uticajem Bojla, ali i povezano sa deduktivnom meto-
dom. To nas ponovo upozorava, kao i u slu~aju sa Dekartom, da raciona-
listi~ki pristup saznawu i metafizici ne mora povla~iti za sobom
niti nedostatak svesti o postojawu i ulozi hipoteza u nauci, niti ne-
uvi|awe zna~aja empirijskih, odnosno eksperimentalnih razmatrawa.
Naime, racionalisti~ki pristup metafizici nikako ne iskqu~uje sa-
glédawe zna~ewa empiristi~kog prilaza nauci.
Nasuprot Loku, koji nije nalazio zadovoqavaju}e re{ewe za pro-
blem napredovawa od znawa o vezama kvaliteta prema znawu o unutra-
{woj strukturi ili "stvarnoj su{tini" stvari, Lajbnic je bio optimi-
sta. On je bio uveren da metafizi~ki principi koje je formulisao
predstavqaju nu`ne istine, a u pogledu nivoa pojedina~nih pojava, na-
u~nici ne mogu da dostignu ne{to vi{e od odre|ene verovatno}e, ili
"moralne izvesnosti".
Naravno, s obzirom na nu`nu istinitost metafizi~kih na~ela i na
odre|ene mogu}nosti deduktivnog pro{irivawa ovog domena nu`nosti
i na podru~je empirijskih pojava, Lajbnic je za neke empirijske genera-
lizacije smatrao da su vi{e nego verovatne. Pa ipak, on nije gubio iz
vida da iz samih metafizi~kih principa ne mogu da se izvedu nikakvi
specifi~ni iskustveni zakoni, s obzirom na to da u samim tim princi-
pima nije sadràno nikakvo odre|ewe u tom smislu na koji bi na~in ‡
od bezbroj mogu}nih specifi~nih na~ina ‡ neki princip morao da se
ostvari.
158
Ali, kao {to je ve} napred re~eno, Lajbnic je pridavao izuzetan
zna~aj kako ulozi metafizi~kih principa u razvoju nauke, tako i ulozi
razvoja nauke za daqe potvr|ivawe tih principa. Naime, jasno razliku-
ju}i ova dva nivoa, jednu od osnovnih karakteristika wegove misli
predstavqa upravo uvi|awe uzajamne relevantnosti tih nivoa.
Uzmimo kao primer vezu izme|u odràwa "ìve sile" [vis viva] i
principa aktivnosti monada. S jedne strane, naime, Lajbnic je smatrao
da nam ovo wegovo otkri}e odràwa "ìve sile" (mv2 ) u mehanici
(nasuprot Dekartovom "pasivnom kretawu" [mv]), pruà jednu od bitnih
crta "aktivnosti", i to ne samo u fizi~kom, ve} i u metafizi~kom smi-
slu; ili, druga~ije re~eno, da se od otkri}a odràwa "ìve sile" moè
i}i (putem analogije) ka karakterizaciji bi}a kao takvog kao ne~ega
{to poseduje svoju "unutra{wu napetost". Sa druge strane, me|utim,
Lajbnicova uverenost da "aktivna primitivna sila" koju poseduju mo-
nade na metafizi~kom planu, mora da ima svoj korelat na fizi~kom
planu, usmeravala je wegova tragawa u mehanici za nekim "entitetom"
koji se odràva kroz razli~ita fizi~ka uzajamna delovawa.
Ili, drugi primer: veza izme|u principa krajnosti (ekstremalno-
sti) u fizici i metafizi~kog principa perfekcije. Lajbnic je tako
tvrdio da se prelazak svetlosnog zraka iz jedne u drugu sredinu odi-
grava u skladu sa Snelovim zakonom, i to iz toga razloga {to priroda
iz skupa alternativa biva uvek onu najlak{u, najneposredniju. Snelov
zakon, naime, tvrdi da: (sin i/sin r) = konstanta, za bilo koje dve sredine,
pri ~emu je i ulazni ugao, a r ugao prelamawa; Lajbnic ga je izveo pomo-
}u diferencijalnog ra~una u koji je bio ukqu~en uslov da teìna staze
koju zrak prolazi (duìna staze puta otpor sredine) bude svedena na
minimum. Sa druge strane, ovaj svoj uspeh racionalisti~ki filozof je
smatrao novom potvrdom metafizi~kog principa da Bog upravqa vasi-
onom na takav na~in da se ostvaruje maksimum jednostavnosti i savr-
{enstva.
Spomenimo i to da Lajbnic nije stajao na stanovi{tu da se prava i
osnovna metoda saznawa moè svesti na pravilno i ta~no dokazivawe
ve} postignutog znawa. Naprotiv, ako se ima u vidu prirodni redosled
stvari, najpre bi trebalo otkriti neku istinu, a tek onda dokazivati
wenu izvesnost i nepobitnost. Zato je anticipator matemati~ke logi-
ke predvi|ao da wegova Scientia generalis treba da obuhvati i Ars demon-
strandi i Ars inveniendi, kao dva dela celovite metode. Posebno je zani-
mqivo sa metodolo{kog stanovi{ta sagledati {ta je to Ars inveniendi,
odnosno, {ta nam to pruà jedan od pionira "logike otkri}a". Mada su
wegovi rukopisi koji se odnose na ovu problematiku ostali na nivou
grubih skica i nagove{taja, ne{to se o tome ipak moè re}i.
159
Ba{ kada je re~ o Ars inveniendi, moèmo dodati i to da je Lajbnic
(za razliku od Dekarta, koji se u zasnivawu svoje metode oslawao na ge-
ometriju) drào da je u pogledu inventivne snage algebra mo}nija od
geometrije. Algebarska simbolika unosi jasno}u, red i preglednost u
sva misaona izvo|ewa, a doprinosi tako|e i wihovom skra}ivawu i sa-
ìmawu, dok se same ra~unske radwe koje se obavqaju u algebri odliku-
ju istinskom inventivno{}u. Posebno je zna~ajno izvo|ewe nepoznatog
iz poznatog, koje se redovno sre}e prilikom re{avawa jedna~ina. Kako
svaka jedna~ina predstavqa zapravo odre|enu definiciju, postupak de-
finisawa, po Lajbnicu, predstavqa tako|e bitan sastavni deo Ars inve-
niendi.
Ali, za inventivnu ve{tinu jo{ je va`nija kombinatorika, koja nas
u~i kako treba da kombinujemo proste pojave da bismo do{li do svih
onih istina iz wihovih me|usobnih odnosa proizlaze, odnosno, kako se
dolazi do novih istina. Kada se savlada algebra i Ars combinatoria,
smatra tvorac infinitezimalnog ra~una, qudska misao postaje prodor-
na, a stvarala~ka mo} qudskoga duha neograni~ena. U stvari, kako veli-
ki matemati~ar procewuje, mawi broj saznawa sti~emo neposredno ili
intuitivno uz pomo} definisawa, a najve}i deo putem kombinovawa.
Pri tom je definisawe vi{e proces analiti~ke prirode, dok je
kombinatorika sinteti~ke. Radi sticawa {to savr{enijeg znawa, tre-
ba kombinovati i algebru i kombinatoriku, tj. i analizu i sintezu, ma-
da je istovremeno analiza pogodnija za otkrivawe novih prirodnih za-
konitosti, dok je sinteza uspe{nija za korisnu primenu postoje}ih
istinitih saznawa.
Najzad, dodajmo jo{ dve napomene u vezi sa metodolo{kim pogledi-
ma Lajbnica: (a) za razliku od Bekona i Dekarta, koji su svoje metode
stvarali imaju}i u vidu pre svega prirodne nauke, on je smatrao da we-
gova Scientia generalis treba da bude primewena i u prou~avawu ~isto
qudskih stvari i pojava, tj. za poboq{awe i unapre|ewe humanisti-
~kih nauka; i (b) Lajbnic je uvi|ao i razliku koja postoji izme|u pri-
rodnih i humanisti~kih nauka, priznaju}i da su na podru~ju morala, pra-
va i politike "svi iskazi ÄklizaviÄ" i da je "te{ko ne prevariti se".
No, ipak je gajio nadu da i te nauke unapredi.
160
BARKLI
Kao {to je neosnovano i krajwe jednostrano karakterisati Lajbni-

covo filozofsko gledi{te kao ~isti racionalizam, tako isto je neo-
snovano i krajwe jednostrano tradicionalno ‡ u novije vreme od mno-
gih autora sasvim opravdano napu{teno ‡ klasifikovawe filozofske
misli Xorxa Barklija (1685-1753) prosto kao empiristi~ke, precizni-
je re~eno, kriti~koempiristi~ke (razume se, na Zapadu, dok se na Isto-
ku Barklijeva misao karakteri{e kao subjektivni idealizam).
Sem toga, ovakvo razvrstavawe ova dva filozofa u dva suprotna ta-
bora istovremeno je doprinosilo zamagqivawu ili nesaglédawu zna~aj-
nih sli~nosti koje postoje izme|u Lajbnica i Barklija. Sa na{eg, me-
todolo{kog gledi{ta, najinteresantnija je ona sli~nost koja se ogleda
u tome {to su i jedan i drugi odbacivali kako kartezijansku, tako i
wutnovsku striktno realisti~ku koncepciju nauke, po kojoj je (kao {to
je ina~e i op{te uverewe) u nauci re~ o istinitim ili verovatnim
opisima ili obja{wewima materijalne stvarnosti.
Da bi obezbedio mogu}nost postojawa prirodnih nauka, Lajbnic je
polazio od svojih osnovnih metafizi~kih pretpostavki; Barkli se, me-
|utim, oslawao na svoju teologiju.
Re{avaju}i osnovno Lokovo teorijskosaznajno pitawe o odnosu u
osnovi nominalisti~ki shva}enih supstancija i tvrdwe da wima odgo-
varaju realni prototipovi stvari koje jo{ nismo adekvatno saznali,
Barkli zastupa ~isti nominalizam. Op{te ideje samo su predstavnici
pojedina~nôg koje nam je dato u na{em subjektivnom opaàjnom isku-
stvu. Sve {to znamo, znamo preko oseta, {to, naravno, nije dovoqno za
zasnivawe materijalne stvarnosti ili bilo ~ega objektivno datog pre
i nezavisno od na{ih oseta.
Izlaz iz ovakve solipsisti~ke pozicije, gde ni{ta ne postoji van
~isto subjektivne impresije subjektove svesti, anglikanski biskup je
na{ao u Bogu. Bog je onaj krajwi "opaàlac" stvari koje bi ina~e mo-
gle ostati neopaène ili neopa`qive. To je, naravno, dovoqno da omo-
gu}i zasnivawe nauke. Bog tada postaje isto tako jamac prirodnih zako-
na koji su pojmqeni kao odnosi me|u idejama. Najzad, Bog je krajwi
i mo`da jedini uzrok i osnova sveg uzro~nog razumevawa "materijalnog
sveta" ‡ ~ak i ako takvog sveta nema ili ako jo{ postoje}i materijalni
svet zdravoga razuma negira filozofski smisao uzro~nosti.
161
Za Barklijevo shvatawe obja{wewa, odnosno hipoteze i nau~nog za-
kona, naj~e{}e se smatra (s obzirom da on, naravno, nikako ne moè bi-
ti realista) da je neka vrsta instrumentalizma. Da li je stvarno re~ o
instrumentalizmu, i u kojoj meri, odmah }emo videti!
Barkli pre svega ~esto koristi izraz "matemati~ka hipoteza" koji
se ‡ kao {to je poznato ‡ dugo ve} upotrebqavao da ozna~i takve nau~ne
pretpostavke za koje se iz ovih ili onih razloga verovalo da se ne od-
nose ni na kakvu fizi~ku realnost, da ne govore ni{ta o stvarnosti
kao takvoj, mada su istovremeno u stawu da objasne odre|ene pojave koje
posmatramo. Ovakvo shvatawe hipoteza odli~no se uklapa u ono gledi-
{te koje nau~ne teorije shvata kao ~isto formalne ili apstraktne in-
strumente za predvi|awe (u smislu dedukovawa proverqivih stavova),
po{to se u wemu uop{te i ne postavqa pitawe nezavisne fizi~ke isti-
nitosti obja{wavala~kih hipoteza. Krajnost u kojoj moè zavr{iti
ovaj instrumentalisti~ki pristup ~ini shvatawe hipoteza kao ~istih
formi, odnosno takvih simboli~kih struktura kojima se operi{e u
skladu sa odre|enim "pravilima igre", ali koje zapravo nemaju nikakvo
zna~ewe osim onog koje im je dato u simboli~koj mreì kroz koju po-
smatramo konkretne objekte ili doga|aje.
Hjumov prethodnik, naravno, ne ide u pomenutu krajnost, no, za me-
hani~ke sile, na primer, kaè da mogu dobro posluìti mehani~koj na-
uci i sra~unavawima, ali da je to ne{to sasvim drugo od tvr|ewa da one
postoje "u samoj prirodi stvari".
Isto tako, "ni{ta mehani~ko nije niti moè da bude stvarni uz-
rok". "Mi ne moèmo u~initi ni najmawi korak u obja{wavawu poja-
va", nastavqa Barkli, "a da ne dozvolimo neposredno prisustvo i ... delo-
vawe ne-materijalne sile koja povezuje, pokre}e i upravqa svim stva-
rima u skladu s takvim pravilima ... koja joj se ~ine dobrim."1
Ovde se u Barklijev instrumentalizam uvla~i jedna nova crta. Ma
koliko obi~an instrumentalizam (tj. onaj koji nije ekstreman) mogao
biti dovoqan nau~nicima, britanski empirist o~igledno wime nije
bio zadovoqan, smatraju}i da nas takav instrumentalizam, recimo, li-
{ava ideje uzro~ne efikasnosti (pravi smisao ona dobija tek sa stano-
vi{ta nau~nog realizma), koja se onda mora locirati negde drugde, {to
kod anglikanskog biskupa zna~i u boìjoj aktivnosti. Prema tome, ono
{to stvarima oduzima na nivou materijalne supstancije Barkli im po-
novo pruà na nivou teologije.
Barkli prihvata Lokovu premisu o tome da nam iskustvo ne pruà
znawe o postojawu fizi~kih stvari, ali ne prihvata wegov zakqu~ak da bi
to onda ~inilo prirodnu filozofiju ili empirijsku nauku nemogu}nom.
Nauka ne mora da se defini{e tako {to }e postavqati sebi nerazumno
visoke ciqeve, ali ne moè ostati ni na ~istom instrumentalizmu.
1
v. Siris (1744), The Works of George Berkeley, Bishop of Cloyne, ed. by A. A. Luce and T. E. Jes-
sop, London, Thomas Nelson and Sons, 1948-57, sects. 247 and 237.
162
U tom smislu nije ispravno predstavqati Barklija kao skepti~kog
kriti~ara wutnovske nauke ({to je tako|e predstavqalo dosta uobi~a-
jeno tuma~ewe). U celini, ako se izuzmu neki detaqi, stvari stoje upra-
vo suprotno: on je poku{avao da pruì neku vrstu epistemolo{kog i
metafizi~kog (ili teolo{kog) opravdawa wutnovske nauke. Stoga, kao
{to smatra Bukdal, Barkli se moè videti i kao neka vrsta pretho-
dnika Kanta.
Kao ilustracija Barklijevog opravdawa wutnovske nauke moè da
posluì wegov postulat indukcije: "Bri`qivim posmatrawem pojava
koje su nam dostupne, moèmo otkriti op{te zakone prirode, iz kojih
onda moèmo dedukovati (ne kaèm dokazati) druge pojave; jer, sve de-
dukcije ove vrste po~ivaju na pretpostavci da Tvorac prirode deluje je-
dnoobrazno, po{tuju}i uvek ona pravila koja uzimamo kao principe ko-
je ne moèmo znati sa o~igledno{}u".2
Sem toga, nasuprot onome {to bi se moglo o~ekivati (imaju}i u vi-
du osnovnu maksimu Barklijeve filozofije: Esse est percipi), britanskog
filozofa mnogo ne mu~i ~iwenica da neki od entiteta kojima se nauka
sluì u svojim obja{wewima nisu opa`qivi. Tu ~iwenicu on tuma~i
na dva na~ina: (a) ili kao situaciju u kojoj je slu~aj hteo da to nismo u
stawu da u~inimo (na primer, da opaàmo kretawe Zemqe), (b) ili kao
instrumente iza scene, koji deluju na ono {to se zbiva pred na{im o~i-
ma i koje moè da otkrije samo radoznalo oko prirodnog filozofa (na
primer, mikroentiteti), pod uslovom, naravno, da se shvataju kao "ideje".
Iz ovih posledwih primera moè se videti isto tako i Barklijevo
shvatawe obja{wewa u naukama. Iz tih obja{wewa, naime, treba eli-
minisati pozivawe na metafizi~ki nivo, ali ne i na entitete koji se
ne mogu videti, pri ~emu posebno treba voditi ra~una da se ti entiteti
ne me{aju sa metafizi~kim entitetima.
Vredi ovde jo{ jednom navesti Barklija: "Fizi~ki ... neka stvar je
obja{wena ne time {to bi joj se pripisao wen istinski aktivan i du-
hovni uzrok, ve} pokazivawem wene veze sa mehani~kim principima
kao {to je: akcija i reakcija su uvek suprotne i jednake."3
Prema tome, iz onoga {to naziva fizi~ko obja{wewe Barkli eli-
mini{e upotrebu metafizi~kih entiteta i koristi izvo|ewe iz meha-
ni~kih sila, makar bile i nevidqive. U svakom slu~aju, za wega je tu
najva`nije da tvrdi (dokaè) da obja{wewe u nauci ne treba da ukqu-
~uje pozivawe na metafizi~ke entitete. (Pri tome, za~udo ili ne, Hju-
mov prethodnik istovremeno i daqe veruje u to da pravo obja{wewe
treba da sadrì u sebi metafizi~ku efikasnost.)
2
Berkeley, G., A Treatise Concerning the Principles of Human Knowledge, London, 1710, Section
107 〈prevod na srpski: Rasprava o principima qudskog saznawa, Beograd, BIGZ, 1977.〉
3
Ibid., sect. 69
163
HJUM
Analizu i kritiku kauzaliteta koju nalazimo kod Dejvida Hjuma

(1711-1776), bez obzira na to da li su se slagali sa wegovim gledi{tem
ili ne, svi potowi filozofi su smatrali filozofski, a posebno meto-
dolo{ki izuzetno zna~ajnom i uticajnom. Jo{ je Kant ukazivao na zna-
~aj nekih osnovnih problema koji su pokrenuti u Hjumovoj filozofiji,
a mnogi filozofi su sasvim opravdano isticali uticaj britanskog em-
piriste na savremene poku{aje re{avawa problema indukcije i pored
toga {to on nije posebno razmatrao to pitawe, niti je upotrebio re~
"indukcija". Ovo su, ~ini nam se, sasvim dovoqni razlozi da posvetimo
posebnu pa`wu shvatawima ovoga filozofa, ~ak i onda ako se ne bismo
slagali s tim da su to osnovni i najzna~ajniji metodolo{ki problemi u
wegovoj filozofiji.
Ali, da bismo ispravnije shvatili ona gledi{ta Hjumova koja su
izazvala krupne sporove, pa tako onda posredno i razvitak i unapre|i-
vawe kasnije metodolo{ke misli, kao i da nas ne bi zbunile neke na
prvi pogled suprotne izjave ‡ vaqa najpre ukazati na to da je britanski
empirist drào da u filozofiji treba teìti ukidawu granice izme|u
dveju vrsta filozofije od kojih svaka ima svojih posebnih preimu}stava.
Hjum, naime, drì da postoji: (a) "lagana", "o~igledna" filozofi-
ja, koja posmatra ~oveka pre svega kao prakti~no, delotvorno bi}e, na-
stoje}i da oplemewuje wegove postupke; uzimaju}i vrlinu kao najve}u
vrednost za ~oveka, ova filozofija na jasan na~in, biraju}i najo~igle-
dnija zapaàwa i primere iz obi~nog ìvota i pomaù}i se, zbog pri-
stupa~nosti i radi lak{eg pobu|ivawa naklonosti, i umetni~kim sred-
stvima izraàvawa, poku{ava da usmeri na{e korake "putevima vrli-
ne, sa izgledima na slavu i sre}u"; i (b) "ta~na i te{ko razumqiva" fi-
lozofija, koja posmatra ~oveka pre svega kao razumsko bi}e, nastoje}i
prvenstveno da formira wegov razum, pronalaze}i "one principe koji
upravqaju na{im razumom, pobu|uju}i na{e ose}aje i navode}i nas da
hvalimo ili da kudimo neki odre|eni predmet, delovawe ili pona{a-
we"; istraùju}i te principe, filozofi koji se bave ovom vrstom fi-
lozofije ne zadovoqavaju se "sve dok ne stignu do onih izvornih prin-
cipa kod kojih svaka qudska radoznalost mora da se zaustavi"; teè}i
za otkrivawem skrivenih istina, za sticawem znawa, wihova razmatra-
wa mogu da se ~ine apstraktna i nerazumqiva; ova duboka razmi{qawa
su "ono {to se obi~no naziva metafizikom".1
1
v. Hume, D., Istraìvawe o qudskom razumu, Zagreb, "Naprijed", 1956, str. 7-11.
164
Hjum, razume se, o{tro napada znatan deo aktuelne metafizike, na-
zivaju}i je "{kolskom metafizikom". Ali, on istovremeno ‡ {to neki
interpretatori ne uzimaju u obzir ‡ brani "pravu metafiziku", pod
kojom je imao u vidu samo raspravqawe, takore}i na jednom metanivou,
o "apstraktnoj filozofiji" (odre|ivawe granice spekulativnog uma,
{to bi dovelo do ukidawa onih beskona~nih i besplodnih prepirki ko-
je zbuwuju qudski rod). "[kolsku metafiziku", u smislu otkrivawa po-
sledwih izvora i principa stvari, engleski empirist osporava, izme|u
ostalog, i kroz kritiku uzro~nosti.
Znameniti kriti~ar indukcije je, pre svega, pro{irio i u~vrstio
Lokov skepti~ki prilaz mogu}nosti dostizawa nu`noga znawa o prirodi.
U tom smislu, Hjum je podelio qudsko saznawe na dve kategorije koje se
uzajamno iskqu~uju: "odnosi ideja" i "stawa stvari". Izvesni iskazi o
odnosima ideja, kao {to su recimo iskazi matematike, predstavqaju
nu`ne istine. Tako, na primer, kada su date aksiome Euklidove geome-
trije, zbir uglova u jednom trouglu ne moè iznositi ni mawe ni vi{e
ve} 180o. Ako pori~emo neku tvrdwu {to proisti~e iz aksioma koje smo
prihvatili, padamo u samoprotivre~nost. Sasvim je druga~ije sa empi-
rijskim iskazima o stawima stvari. Poricawe nekog empirijskog iska-
za nikada ne moè odvesti u samoprotivre~nost, po{to stawe stvari
uvek moè biti i druga~ije, tj. nikada nije vi{e nego uslovno istinito.
Treba uo~iti da ovde nalazimo ono o{tro razdvajawe matematike s je-
dne, od prirodnih i dru{tvenih nauka sa druge strane, {to je posebno
karakteristi~no za Hjuma!
Sem toga, istinitost ili la`nost iskazâ o odnosima ideja utvr|uje
se bez pozivawa na iskustvo, bilo da je re~ o intuitivnoj o~iglednosti
(kao kod aksioma Euklidove geometrije), ili o dokaznoj izvesnosti
(kao kod teorema Euklidove geometrije).
[to se ti~e teorijskosaznajne osnove na kojoj po~iva nauka, naj~e-
{}e se tvrdi kako Hjum smatra da nauka polazi od ~ulnih utisaka i obu-
hvata samo one pojmove koji su na neki na~in izgra|eni na osnovu ~ul-
nih podataka. Tako wega tuma~e induktivisti, koji èle da nametnu
utisak kao da on nije hteo ni{ta drugo ve} samo da u~vrsti bekonovski
induktivizam. Ovi interpretatori zaboravqaju, ili namerno pre}ut-
kuju, istrajna Hjumova nastojawa da usavr{i wutnovsku metodologiju,
da re{i neke wene probleme, s obzirom da je Wutnovo delo smatrao pa-
radigmom nau~nog istraìvawa, a kao primere nau~nih zakona i teori-
ja uvek uzimao wegove zakone kretawa, pravila sudara i sli~no. Imaju-
}i u vidu sveobuhvatni karakter Wutnove teorije mehanike, Hjum je is-
ticao da se do te vrste teorija ne moè do}i druga~ije do putem takvoga
kreativnog uvi|awa koje nije svodivo na "sastavqawe, preokretawe,
uve}avawe ili smawivawe" onih ideja koje poti~u iz ~ulnih utisaka.
Takvim teorijama britanski empirist je odricao jedino mogu}nost do-
stizawa statusa nu`ne istinitosti, kakav poseduje matematika.
165
U svakom slu~aju, vaqa podvu}i i to da Hjumovo poimawe nauke, na-
suprot Barklijevom, nije vi{e zavisno ni od kakvih spoqnih, metafi-
zi~kih pravosnaèwa, ve} po~iva na koncepciji "autonomije" nau~nog
istraìvawa.
U stvari, bez obzira na odista izuzetan zna~aj i dalekose`ne po-
sledice kritike kauzaliteta, ~ini se da su u pravu oni koji isti~u da
to svakako nije jezgro oko kojeg se drì sva ostala Hjumova filozof-
ska misao. Naime, kada se sagleda celina wegove misli, skepticizam
koji proisti~e iz kritike uzro~nosti postaje ne{to izvedeno, takore-
}i periferno.
Interesantno je, me|utim, da je ~ak i Hegel drào da je teorijska
filozofija, da je analiza saznawa, kritika metafizi~kih pojmova (kao
{to je uzro~nost) polazi{te u Hjumovoj misli, {to }e se potom proteg-
nuti, pro{iriti i primeniti na podru~je "moralne filozofije", tj. u
etici i estetici, politici, istoriji i pravu, ekonomici i analizi re-
ligije. Me|utim, ~ini se da stvari stoje upravo obratno, tj. da je "mo-
ralna filozofija" u centru pa`we i isto tako krajwa svrha svih wego-
vih istraìvawa. Kada se sagleda celina wegove misli, te{ko je izbe-
}i zakqu~ku da je sve podre|eno wegovoj osnovnoj te`wi, a to je ‡ stva-
rawe pretpostavki za slobodan i ni~im ometan razvoj moralnih nauka.
Ako se to izgubi iz vida, uvek dolazi do maweg ili ve}eg iskrivqavawa
wegove filozofije.
Hjumov osnovni napor bio je, dakle, po svemu sude}i, usmeren na to
da se oblast nau~nih istraìvawa protegne izvan okvira matematike i
prirodnih nauka, tj. i u oblast moralnih pojava. U istraìvawu tih po-
java, priznaje britanski empirist, ni na koji na~in se ne moè posti}i
ona potpuna izvesnost ‡ ili ona nemogu}nost da se zamisli suprotno ‡
koju poseduju matemati~ka saznawa. Razum, u Hjuma shva}en kao ona qud-
ska mo} kojom se izvode ta matemati~ka saznawa, ne moè biti temeq
na kojem bi se mogle uspostaviti moralne nauke. Naprotiv, stvarni
osnov svakog vaqanog saznawa moralnih pojava, jednako kao i najdubqi
pokreta~, izvor i oslonac ~ovekova delovawa kojim te pojave i nastaju,
sadràn je u qudskoj prirodi, pa je po tome upravo ona sredi{wi pojam
Hjumovog obrta, ono upori{te koje, po wegovom mi{qewu, moè podne-
ti teret "potpunog sistema nauka", tj. onoga {to je osnovni ciq podu-
hvata zapo~etog u wegovoj Raspravi o qudskoj prirodi.
U ~emu je, dakle, Hjumov obrt? Priznaju}i da moralne nauke nisu ni
izbliza ono {to su matemati~ke, on tvrdi ‡ nasuprot svojim velikim
savremenicima ‡ da one to na~elno ne mogu ni biti ve} i zbog same pri-
rode predmeta kojim se bave. [tavi{e, on sna`no isti~e misao da se
matematika mora dubokim jazom odvojiti od moralnih nauka. Prema
tome, za britanskog filozofa ono {to se smatralo uzorom svih nauka,
pa onda i moralnih, odjednom postaje ne{to {to je u su{tini bez stvar-
nog odnosa prema wima!
166
Jezgro ovakvog stava predstavqa tvr|ewe da se u ovom pogledu mo-
ralne nauke ni po ~emu ne razlikuju od prirodnih. To tvr|ewe da se na
sigurnom temequ matematike ne moè podi}i ni zgrada prirodnih nau-
ka ‡ uz to i ~uvena kritika kauzaliteta ‡ predstavqalo je skandal, ne-
shvatqiv izazov razumu, odnosno onome stanovi{tu koje po~iva na pot-
punoj veri u wegovu neograni~enu mo} u naukama. Namesto razuma, poja-
vquje se i u oblasti istraìvawa same prirode novi temeq bez kojeg
razum ne bi bio u stawu da izdrì. To novo, pomo}u ~ega se premo{}uje
jaz izme|u prirodnih i moralnih nauka, jeste sama qudska priroda, bez
~ije potpore je razum potpuno nemo}an u celokupnoj oblasti istraì-
vawa uzvan one uske koju prou~ava matematika.
Dakle, tu se nalazi prvi pravi preokret u pogledu shvatawa nau~-
nog saznawa kao sasvim pouzdanog ‡ pre Hjuma je matematika bila izvor
prirodnim naukama, a moralne nauke su predstavqale izolovanu ob-
last, dok se posle wega razlika uspostavqa izme|u matematike i svih
empirijskih nauka, a prirodne nauke ~ine osnov za utemeqewe moral-
nih nauka.
Matematika je, prema ovome bitnom odre|ewu, apstraktna nauka ‡
wena saznawa ne zavise od iskustva, ve} se otkrivaju, utemequju ~isto
misaonom radwom. Wihov je temeq logi~ka nu`nost, razum u strogom
smislu re~i. "Meni se ~ini" ‡ kaè Hjum ‡ "da su veli~ina i broj jedi-
ni predmeti apstraktne nauke ili strogog dokaza i da svi poku{aji
pro{irivawa te savr{enije vrste znawa izvan ovih granica predsta-
vqaju puku sofistiku i obmanu".
S obzirom na ovakvo gledi{te o odnosu prirodnih i moralnih nau-
ka prema matematici, kod britanskog mislioca jo{ nemamo ono kasnije
pozitivisti~ko postavqawe prirodnih nauka kao ideala za sve ostale,
a pre svega dru{tvene nauke. [tavi{e, kada se Hjum pa`qivo ~ita,
sti~e se utisak da je neizvesnost saznawa prirode ~ak i ve}a od one ko-
ja je svojstvena saznawima u istoriji, politici, ekonomiji i etici.
U veku koji je po~ivao na veri u snagu razuma, moralne nauke su se
mogle na najuverqiviji na~in ukqu~iti u sistem nauka pokazivawem da
se one ni po ~emu bitnom ne razlikuju od prirodnih. Ako se ranije
dostojanstvo prirodnih nauka zasnivalo na ube|ewu da su one izgra|ene
na sigurnom temequ matematike, onda je sada ugled moralnih nauka tre-
balo posti}i wihovim izjedna~avawem sa prirodnim, ali ovoga puta na
taj na~in {to }e se pokazati kako je snaga razuma ograni~ena, te da ra-
zum ne moè biti jedini stvarni temeq nauka i wihovih pravih sazna-
wa.
Tek obja{wewe ove nemogu}nosti vodi do kritike uzro~nosti, koja,
dakle ‡ sada se jasno vidi ‡ sama nije nikakvo jezgro, ve} se zapravo na-
lazi u funkciji novih Hjumovih procena o odnosima izme|u razli~itih
vrsta saznawa i filozofije, odnosno, u funkciji wegovog zasnivawa
"potpunog sistema nauka".
167
Treba odmah ista}i da je sama kritika uzo~nosti usmerena u dva
pravca: (a) protiv tragawa za posledwim uzrocima stvari, tj. protiv
metafizi~kog zasnivawa uzro~nosti, i (b) protiv zasnivawa uzro~ne
povezanosti dveju pojava na svedo~anstvima iskustva. Pri svemu tome,
ne treba gubiti iz vida da Hjum nema namere da negira sámo postojawe
uzro~nosti, naprotiv!
[to se ti~e prvoga pravca kritike kauzaliteta, Hjum dovodi u pi-
tawe mogu}nost dostizawa racionalne izvesnosti u saznavawu uzro~ne
povezanosti (koja ina~e predstavqa oblast prakti~no najva`nijeg na-
{eg saznawa), dokazuju}i da su posledwi uzroci "potpuno zatvoreni
qudskoj radoznalosti i istraìvawu". ‡ Britanski filozof, naime,
isti~e da se razumu ni intuitivno ni demonstrativno ne name}e da
a priori smatra da sve {to po~iwe da postoji mora imati uzrok svoga
postojawa, ili da neka odre|ena stvar mora da ima ba{ ovaj, a ne neki
drugi odre|eni uzrok ‡ u onome smislu kako se na{oj misli, nezavisno
od ne~ega {to postoji bilo gde u svemiru, name}e kao izvesno da je kva-
drat nad hipotenuzom jednak zbiru kvadrata nad ostalim dvema strani-
cama pravouglog trougla.2
U pogledu drugoga pravca kritike uzro~nosti, Hjum isto tako sma-
tra kako razum nema prava da pripi{e uzro~nu povezanost dvema poja-
vama ni na osnovu iskustva, po{to samim tim izlazi van granica dosa-
da{weg iskustva. Nikakvim demonstrativnim argumentima, naime, ne
moè da se dokaè da budu}i slu~ajevi, o kojima jo{ nismo imali nika-
kvo iskustvo, moraju biti nalik na one pro{le o kojima smo imali is-
kustvo.3
Ali, kao {to smo ve} nagovestili, Hjum ne èli da porekne to da se
qudi sluè na~elom uzro~nosti, i sada je jedino pitawe ‡ kakvo je we-
govo poreklo, kada nije ni apriorno ni iskustveno. On smatra da ~ovek
nije samo racionalno, ve} isto tako instinktivno-emocionalno bi}e,
smatra da je qudska priroda sloèna, pa, ako razum nema pravo da iz-
vr{i skok od ograni~enog pro{log iskustva na svako mogu}no isku-
stvo, da bi odre|eni sled doga|aja shvatio kao nuàn, na{e "ose}awe"
ili "ma{ta" to mogu da u~ine, polaze}i od one osnove koju nam pruàju
"obi~aj ili navika". Hjum, naime, kaè kako se posle ponavqawa sli~-
nih primera stvara navika u tom smislu da, ~im se pojavi jedan doga|aj
o~ekujemo i onaj drugi koji ga prati, veruju}i u wegovo nastajawe.
[ta je to "obi~aj ili navika"? Savremenijim re~nikom iskazano,
ova se re~ mogla shvatiti i u smislu svakodnevne qudske prakse, koja je
odlu~uju}a kada se postavi pitawe da li }emo u ne{to verovati ili ne,
2
v. Hjum, D., Cit. delo, str. 42-43.
3
v. Isto, str. 45-53.
168
i sa kojim stepenom verovatno}e. Ovako postavqeni princip uzro~no-
sti, ili uobi~ajeni prelazak sa uzroka na posledicu, kako procewuje
Hjum, predstavqa jedan od onih trajnih, nezaobilaznih i univerzalnih
principa koji ~ine osnovu svih na{ih misli i akcija, ~ijim bi se ukla-
wawem qudska priroda osiroma{ila i pretvorila u ru{evine.
Prema tome, bez obzira na razornu kritiku na~ela uzro~nosti, na-
ro~ito kada je u pitawu empiristi~ki pristup, britanski filozof je
ovome na~elu pridavao veliki zna~aj, a u jednom odeqku svoje Rasprave
o qudskoj prirodi formulisao je i "pravila za procewivawe uzroka i
posledica". Tu nalazimo i Hjumovo razumevawe principa slagawa, raz-
like i zajedni~ke promene.
Tako Hjum prime}uje da mi u praksi, kada smo nekim jasnim eksperi-
mentom otkrili uzrok ili posledicu neke pojave, odmah pro{irujemo
to svoje zapaàwe na svaku pojavu te iste vrste, ne ~ekaju}i trajno po-
navqawe (na osnovu kojeg je izvedena prva ideja te relacije).
O principu slagawa: ... Tamo gde vi{e razli~itih objekata proiz-
vodi isti efekat, to mora biti posredstvom nekoga kvaliteta za koji
otkrivamo da im je zajedni~ki. Jer, kako sli~ni efekti podrazumevaju
sli~ne uzroke, mi moramo pripisati uzro~nost u svakoj okolnosti u ko-
joj otkrijemo postojawe sli~nosti (efekta).
O principu razlike: ... Razlika u efektima dvaju sli~nih objekata
mora proizlaziti iz onoga posebnog u ~emu se razlikuju. Jer, kako sli~-
ni uzroci uvek proizvode sli~ne posledice, kada u nekome slu~aju na|e-
mo da su na{a o~ekivawa izneverena, moramo zakqu~iti da ta nepra-
vilnost poti~e iz neke razlike u uzrocima.
O principu zajedni~ke promene: ... Kada se neki objekat uve}ava
ili smawuje sa uve}avawem ili smawivawem svoga uzroka, to treba po-
smatrati kao sloèni efekat, izveden iz unije vi{e razli~itih efe-
kata, koja nastaje iz vi{e razli~itih delova uzroka. Odsustvo ili pri-
sustvo jednoga dela uzroka ovde se pretpostavqa da je uvek pra}eno od-
sustvom ili prisustvom odgovaraju}eg dela efekta. Ova stalna poveza-
nost dovoqno dokazuje da je taj jedan deo uzrok onoga drugog.
Kao ~ovek prakse i zdravoga razuma, Hjum je, zna~i ‡ i pored sve is-
poqene kriti~nosti prema principu kauzaliteta ‡ razra|ivao pravila
za prosu|ivawe uzroka i posledica, prihvataju}i na svoj na~in princip
uniformnosti prirode.
Britanski mislilac, me|utim, ne}e po tome ostati poznat. Osta}e
poznat i izazva}e ù~ne rasprave u savremenoj metodologiji i filozo-
fiji nauke svojom kritikom empiristi~kog pristupa re{avawu pro-
blema uzro~nosti, pa }e, mada on sâm nikada nije upotrebio re~ "induk-
169
cija", i dan-danas jo{ mnogo raspravqani problem indukcije s pravom
biti nazvan Hjumovim problemom.
Pa, kako je onda to Hjumova kritika empiristi~kog pristupa prin-
cipu uzro~nosti doìvela svoj preobraàj u kritiku empiristi~kog
pristupa re{avawu problema indukcije i na taj na~in, po re~ima mno-
gih procewiva~a savremenih zbivawa u filozofiji, prouzrokovala je-
dan od najve}ih skandala u filozofiji?
Podsetimo se kako glasi ta Hjumova kritika principa uzro~nosti,
ovoga puta formulisana u vidu problema; ona bi glasila: imamo li mi
prava da na osnovu dosada{weg iskustva o wihovoj vezi tvrdimo uzro~-
nu povezanost dveju pojava i u budu}nosti? S tim {to je Hjumov odgo-
vor: "Ne!"
Ovako formulisan problem potpuno je ekvivalentan logi~kom pro-
blemu indukcije, koji glasi: imamo li mi prava, na osnovu (ponovqe-
nih) slu~ajeva o kojima imamo iskustvo, da donosimo zakqu~ke o drugim
slu~ajevima o kojima nemamo iskustvo? Hjumov odgovor bi i ovde gla-
sio: "Ne, bez obzira na to koliko veliki bio broj ponavqawa!"
Imaju}i u vidu ovaj "Hjumov problem indukcije", u svojoj Istoriji
zapadne filozofije, u poglavqu posve}enom ovome misliocu, Bertrand
Rasl kaè: "Hjumova filozofija ... izraàva bankrotstvo razumnosti
XVIII veka", i daqe: "Stoga je va`no otkriti ima li bilo kakvog odgo-
vora Hjumu u okvirima filozofije koja je u celini ili uglavnom empi-
risti~ka. Ako nema, onda nema ni intelektualne razlike izme|u du-
{evnog zdravqa i neura~unqivosti." Najzad, Rasl zakqu~uje da, ukoli-
ko se indukcija (ili princip indukcije) odbaci, "svaki poku{aj dola-
èwa do op{tih nau~nih zakona na osnovu posebnih posmatraqa je po-
gre{an, a empirista ne moè da izbegne Hjumov skepticizam".4
Ma koliko da su ovako o{tri Raslovi zakqu~ci opravdani, mislim
da je ovo bilo sasvim dovoqno da se uo~i izuzetno veliki metodolo{ki
zna~aj mnogih aspekata Hjumove misli, a posebno onoga {to je nazvano
Hjumovim problemom.
4
Russell, B., A History of Western Philosophy, London, George Allen and Unwin, 1946, pp. 698f. (u
prevodu na srpski: Istorija zapadne filozofije, Beograd, Kosmos, 1962.)
170
RU\ER BO[KOVI]
I kod na{eg sunarodnika Ru|era Josipa Bo{kovi}a (1711-1787),

sve{tenika-isusovca, istaknutog nau~nika svoga vremena i prirodnog
filozofa, tako|e nalazimo neke zanimqive metodolo{ke uvide. Bavio
se astronomijom, fizikom, matematikom, arhitekturom, geodezijom, ar-
heologijom, diplomatijom i pesni{tvom, a wegovi nau~ni rezultati
bili su visoko ceweni i priznati ve} za wegova ìvota, pa je bio ~lan
vi{e akademija i najvi{ih nau~nih ustanova Italije, Engleske, Fran-
cuske, Austrije i Rusije. U svome glavnom delu Theoria philosophiae natu-
ralis (1758) ispoqio je izvanredne sinteti~ke sposobnosti, pa ga mnogi
smatraju "zna~ajnim i ma{tovitim prete~om atomskih fizi~ara na{eg,
dvadesetog stole}a" (E. Hil).
[kolovawe je zapo~eo u Dubrovniku, a nastavio u Rimu na Collegium
Romanum-u, gde je posebno prou~avao Wutnove spise. Tu je, po zavr{et-
ku studija, postao i profesor. Kasnije je predavao u Paviji i Milanu.
Posle ukidawa isusova~kog reda 1773. godine preselio se u Pariz, gde
je ìveo osam godina, a onda se vratio u Italiju. Umro je u Milanu.
U pogledu op{teg shvatawa uloge znawa i nauke, Bo{kovi} se nala-
zi u osnovi na bekonovskom tragu. Naime, nauka, koriste}i u svojim is-
traìvawima razna ve{ta~ki napravqena oru|a, sama se podvrgava od-
re|enim prirodnim zakonima, da bi sa druge strane tim ve{ta~kim
spravama ovladala prirodom, saznavaju}i joj narav uvidom u zakonito-
sti wenog delovawa. Tako se onda nau~no znawe javqa kao mo}, kao
vlast nad onim {to se zna. Sem toga, ta postignuta mo} putem znawa ni-
je neki sporedni proizvod nauke, ve} je zapravo ciq kojem nauka iskon-
ski stremi. A tu svoju te`wu nauka ne ostvaruje na na~in teorijskog sa-
glédawa prirodne stvarnosti (kao kod Aristotela), ve} na na~in orga-
nogene, delotvorne nauke.
U tom smislu, sama Bo{kovi}eva teorija o univerzumu predstavqa
jedno samosvojno promi{qawe prirodne stvarnosti, posredovane ne vi-
{e prirodnim iskustvom, ve} iskustvom tada ve} postoje}e organogene
nauke (Wutnova sinteza). U tome smislu Bo{kovi} odva`nim i strogim
umovawem korenito pro~i{}ava Wutnovu teoriju i dovodi je do jednog
jedinog temeqnog uvida u jednostavnu, homogenu i neprote`nu su{tinu
prirodne stvarnosti i stvarnosti uop{te, oli~enu u privla~no-odboj-
noj sili.
171
No, bez obzira na bekonovsko stanovi{te o op{toj prirodi nauke i
qudskog nau~nog znawa, kada je re~ o teorijskosaznajnom wenom aspek-
tu, Bo{kovi} je vi{e na strani Dekarta. O tome najboqe svedo~i on
li~no u predgovoru svoje Teorije prirodne filozofije (1758). Opisuju-
}i kako je do{ao do sopstvene prirodnofilozofske teorije, na{ nau~-
nik kaè da je to u~inio "bez svake predrasude po{av{i od sigurnih i
op}enito prihva}enih principa i neprekinutom povezano{}u zakqu~a-
ka",1 {to zaista zvu~i kao parafraza metodolo{kih pravila iz Dekar-
tove Rasprave o metodi. Pored toga, sâm rezultat do kojeg je dubrova~ki
fizi~ar do{ao nalik je onoj "scientia universalis" kojoj je stremio
Dekart. On kaè: "Do{ao sam do jednog jedinog jednostavnog i nepreki-
dnog zakona sila koji postoji u prirodi, koji mi svojom primenom daje
sastav elemenata materije, zakone mehanike i op}a svojstva same mate-
rije tako da se u svemu i svugdje o~ituje jedinstveni na~in djelovawa".2
Ali, tu sada kod jezuitskog sve{tenika sledi jedno lajbnicovsko
religiozno priznawe: "(Ta teorija) je takva u svojoj cjelini bilo da
definira bilo da obja{wava one kombinacije elemenata kojima se slu-
ìmo da bismo objasnili razli~ite pojave, a za koje se kombinacije svu-
gdje traì namjera vi{weg Sazdateqa i neizmjerna sila boànskog
Uma koji sagledava neograni~en broj slu~ajeva, a izabire one koji su za
odre|enu stvar najpogodniji i onda ih unosi u prirodu".3
Prema tome, bez obzira na onu bekonovsku zamisao o op{toj priro-
di nauke i nau~nog znawa, Bo{kovi}evo teorijskosaznajno usmerewe je
u su{tini antiempiristi~ko. Mada uvi|a odre|enu ulogu i zna~aj in-
dukcije ‡ na {ta }emo se jo{ vratiti ‡ znameniti Dubrov~anin kao vi-
{i oblik saznajnog mi{qewa odre|uje refleksiju; po wemu refleksija
je odlu~uju}a i jedina mo} saznawa koja nas moè dovesti do istine.
Karakteristi~an je u tom pogledu jedan pasus iz wegove Teorije: "...
Mnogo ima onih koji ne mogu zamisliti da bi prihvatili pojam posve
nedjeqive i neprote`ne ta~ke, jer kaù da o woj ne mogu imati nikakvu
ideju. (Dakako, time se misli na odraàvaju}u Lokovu "ideju". ‡ S. N.)
Ali, ta vrsta qudi prihva}a predrasude vi{e nego je to potrebno.
Sve ideje ili barem one koje se odnose na materiju, (po wima) crpimo
preko osjetila. Ali, na{a osjetila nikada nisu mogla zamisliti poje-
dina~ne elemente, tj. one koji nam daju odve} neznatne sile za pokretawe
ìvaca i prosqe|ivawe gibawa do mozga. Wima su potrebne mase ili
skup elemenata koji bi ih sastavqenom silom pokrenuo na djelovawe.
Svaki takav skup sastavqen je od dijelova od kojih oni krajwi, uzeti s
jedne i s druge strane, moraju biti udaqeni jedan od drugoga odre|enim
1
Bo{kovi}, J. R., Teorija prirodne filozofije, Zagreb, Liber, 1974, str. X
2
Isto, str. X-XI
3
Isto, str. XI
172
razmakom, ali ne ba{ tako neznatnim. Odatle biva da ne moèmo osje-
tilima ste}i ideju koja pripada materiji, a koja ne bi u isto vrijeme u
sebi ukqu~ivala prote`nost, dijelove i djeqivost. Stoga koliko god
puta sebi zami{qamo ta~ku, ako se ne sluìmo refleksijom imamo
ideju neke vrlo sitne kuglice, ali ipak okrugle, kuglice koja ima dvije
razli~ite suprotne povr{ine... ‡ Stoga, da shvatimo nedjeqivu i ne-
prote`nu ta~ku , ne smijemo se sluìti idejama do kojih dolazimo
neposredno preko osjetila, ve} je moramo oblikovati refleksijom.
Sluè}i se refleksijom ne}e nam biti te{ko oblikovati takvu ideju.
Naime, prije svega, kada shvatimo prote`nost i sloènost iz dijelova,
pa kad to dvoje negiramo, ve} samim tim ste}i }emo neku ideju nepro-
te`nog i nedjeqivog, sluè}i se negacijom onoga ~iju ideju imamo, isto
tako kao {to imamo ideju rupice negiraju}i opstojnost one materije
koja nedostaje na mjestu rupice..."4
Sâm pojam refleksije kod Bo{kovi}a nije neproziran ili neodre-
|en. Re~ je o aktivnom razmi{qawu koje najpre obavqa funkciju kri-
ti~kog gledawa i ispravqawa ideja; bliì je Kantu negoli Loku, tj.
blizak je mo}i da uvidimo granice svoje ~ulne spoznaje i da time ujedno
mislimo preko tih granica; kod Loka je re~ ‡ kada je u pitawu reflek-
sija ‡ samo o tome da vidim da li neku odre|enu ideju imam ili mogu
imati i stoga mogu te (zami{qene) predmete (npr. neograni~enô ili
supstanciju) stvarno spoznati. Unutarwi razlog nekog zakona moèmo
pojmiti jedino pomo}u refleksije; tek refleksijom moèmo shvatiti,
na primer, da se kontinuiranost odnosi na sveukupnu materijalnu i ne-
materijalnu stvarnost, s obzirom da su svedo~anstva ~ula o kontinui-
tetu sasvim ograni~ena. "Ideja ste~ena refleksijom pomaè nam samo
u tome da potpuno shvatimo ono {to takvo razmi{qawe dokazuje da po-
stoji u prirodi."5
Refleksija je, dakle, saznawe koje ne ispituje spoqa{we stvari
prirode, ve} koje misli o samom mi{qewu, koje se okre}e misaonom
subjektu, unutar koga pronalazi smisao onoga {to, na osnovu drugih me-
toda, nije bilo dostupno saznawu. ‡ Na pitawe o tome da li postoje gra-
nice mo}i ~ovekova saznawa, Bo{kovi} odgovara sasvim savremeno ka-
ko se sveukupnost sveta ne moè saznati, da je beskrajno ve}e poqe ono-
ga {to qudskom mi{qewu izmi~e, od neznatnog dela stvarnosti do-
stupnog ~ovekovom saznawu. âk i ono {to znamo, znamo tek kao vero-
vatno i relativno izvesno; budu}i da ni~eg apsolutnog nema (jer ga ni
ne moè biti), to je onda o relativnom svetu i saznawe relativno. Ovo
treba razumeti kroz Bo{kovi}evu tezu po kojoj se sve {to na bilo koji
na~in postoji nalazi u neprekidnom kretawu i promeni, i svet je uvek
nov i neponovqiv, jer sve {to se de{ava, de{ava se jednom i nikada
4
Isto, str. 132-134.
5
Isto, str. 137.
173
vi{e. Stoga je, nema sumwe, bitna odredba ovoga sveta wegova relativ-
nost.
U skladu s tim je i Bo{kovi}evo shvatawe eksperimenta. Naime,
wemu su misaoni eksperiment i razmi{qawe va`niji od eksperimen-
talne provere i indukcije. Razlog je, razumqivo, i to {to je znameniti
Dubrov~anin svojom teorijom dopro do podru~ja na kojem je eksperi-
mentalno ispitivawe ‡ bar u wegovo vreme ‡ bilo potpuno nezamisli-
vo, to jest neizvodqivo. Naravno, misaonim eksperimentima se on {i-
roko sluì i pomo}u wih, odnosno nu`nosti mi{qewa koja preko wih
dolazi do izraàja, wegova teorija se razlikuje od neke "samovoqne
(proizvoqne) hipoteze", kakvu Bo{kovi} odbacuje u fizici (slaù}i
se sa Wutnom). To ne zna~i, naravno, da na{ nau~nik ne koristi obi~ne
eksperimente za procewivawe odre|enih fizi~kih teorija. U tom smi-
slu, on je jo{ 1773. godine smi{qao i krucijalni eksperiment koji bi
odlu~io o ispravnosti jedne od dveju teorija o prirodi svetlosti koje
su se tokom ~itavog Bo{kovi}evog ìvota takmi~ile za prednost. Ali,
za wegovo shvatawe fizike bitan je wegov stav da u prirodi nu`no po-
stoje podru~ja u koja ne moèmo prodreti eksperimentom ni pozitiv-
nom indukcijom iz eksperimenta, ve} samo dedukcijom. U toj, dakle,
apriornosti saznawa u nekim delovima fizike jasno se ispoqava tada
{iroko prihva}eni credo da je, kako kaè Galilej, kwiga prirode pisa-
na geometrijskim slovima, te je tako, u ime geometrijske zakonitosti,
dopu{teno u nekim oblastima ~itati u woj i ne{to {to nam ~ulno is-
kustvo u principu nikada ne moè pruìti.
U pogledu uloge indukcije u nauci, Bo{kovi}, kao i mnogi drugi,
razlikuje potpunu (savr{enu) i nepotpunu (nesavr{enu) indukciju, od
kojih je za prirodne nauke zanimqiva samo nepotpuna indukcija. To je
indukcija, kaè on, "kada ono {to opaàmo u mnogih sli~nih izme|u
sebe, ne na{av{i ni{ta {to bi se protivilo nijednom od sli~nih, to
isto proteèmo na ostalo istoga roda {to se jo{ nije zapaàlo."6 O
takvoj bekonovskoj indukciji moèmo kod Bo{kovi}a na}i veoma pozi-
tivne izjave: "Prije svega, tamo gdje se istraùju op}i prirodni zako-
ni, indukcija ima najve}u snagu i za wihovo pronalaèwe jedva da pre-
ostaje ikoji drugi put".7 Prete~a savremene atomistike isti~e da se uz
pomo} indukcije do{lo do saznawa o prostoru, formi, neprobojnosti,
inerciji i op{toj gravitaciji. Ali, on istovremeno upozorava: "Taj dru-
gi rod indukcije nema dokazne mo}i i nije nepogre{iv, ali ipak sadr-
ì neko razumno na~elo istraìvawa, premda uz mogu}nost zablude".8
6
Dodatak uz I kwigu B. Stay, Philosophiae recentioris libri, X, 1755, § 90
7
Teorija prirodne filozofije, n. 40, str. 17.
8
Isto
174
Dakle, za Bo{kovi}a svi oni zakoni prirode do kojih se do{lo uz po-
mo} indukcije samo su verovatni, ali je wihova verovatno}a utoliko
ve}a ukoliko nije poznat nijedan slu~aj suprotstavqawa "pozitivnog
razloga" ovome saznawu.
Prema tome, ako je re~ o nekom op{tem svojstvu, onda se pre svega
zahteva da ono ne bude prisutno samo u nekim principima, ve} bi se mo-
ralo ispoqiti u ogromnom broju [ingenti numero] primera. Pored toga,
nijedan od tih primera ne bi smeo posedovati ne{to o~igledno suprot-
no tome svojstvu, iako neka prividna suprotnost ne bi morala da smeta
ukoliko se moè objasniti na odgovaraju}i na~in. Ako se, na primer,
pri secirawu ~oveka na|u neki pojedinci sa samo jednim plu}nim kri-
lom, to se uvek moè objasniti ili bole{}u ili raspadawem tkiva po-
sle smrti, pa ostaje da vaì op{ta pretpostavka da dva plu}na krila
predstavqaju op{te svojstvo ~oveka.
Posebno je zanimqivo koji su kriterijumi vaqanosti za one nau~ne
teorije koje, kao i wegova sopstvena, nisu podlo`ne neposrednom isku-
stvenom proveravawu. Provera takve teorije, smatra Bo{kovi}, ogleda
se u wenoj sposobnosti obja{wavawa {to ve}eg broja pojava na {to je-
dnostavniji i jedinstveniji na~in, {to je ~ini korisnim "kqu~em" za
dekodovawe tajanstvenog teksta "prirode".9 Da bi se to postiglo, zahte-
va se da posmatrane pojave ne protivre~e teoriji, dok wihovo odgova-
rawe teoriji moè tu teoriju samo u~initi verovatnijom, ali nikada
ne moè dokazivati wenu istinitost. Izgleda nam kao da ~itamo Pope-
ra: ako posmatrawa protivre~e teoriji, "to bi bilo dovoqno da doka-
èmo la`nost teorije; ako ima slagawa, to joj ide u prilog, ali nije do-
voqno da je dokaè. Slagawe neke teorije (hipoteze) s pojavama nikada
ne dokazuje wenu istinitost."10 U tome smislu svako znawe je samo neka
vrsta hipoteze, jer su sva znawa relativna. Dubrova~ki nau~nik, me|u-
tim, nije iz ovoga izvla~io nikakav zakqu~ak u tome smislu da u proce-
su saznawa nema kretawa ka sve pouzdanijim znawima.
Ovde posebno treba ista}i jednostavnost teorije, {to Bo{kovi}
naro~ito nagla{ava ‡ jednostavnost u smislu da ona moè sa {to mawe
pretpostavki da protuma~i {to vi{e pojava. Samo tako }e teorija biti
srodna prirodi, koja se svuda i u svim svojim elementima pokazuje kao
jednostavna i homogena. Jo{ tri svojstva teorije su bitna za wega, kao
teoreti~ara kojem je ipak matematika uzor nauka: teorijska re{ewa
treba da budu lako izvodqiva [commoda], ~esto primenqiva (tj. plodna)
[fecunda] i ‡ {to onda odaje wihovo puno savr{enstvo ‡ elegantna [ele-
gantia].
9
Isto, str. 49-51.
10
Bo{kovi}, R. J., Opera pertinentia ad opticam et astronomiam, Bassano, 1785, sv. II, str. 478.
175
KANT*
Imanuel Kant (1724-1804) spada me|u one filozofe koji su, po sop-
stvenoj izjavi, bili veoma uznemireni Hjumovom analizom i kritikom
uzro~nosti. Ali, on isto tako spada me|u one koji su poku{ali da na|u
neki izlaz iz te naizgled bezizlazne situacije.
Kant je, naime, priznavao da, ukoliko se forma i sadràj nau~nih
zakona u celini izvode iz ~ulnog iskustva, kako je to pretpostavqao
Hjum, onda se ne mogu izbe}i oni zakqu~ci do kojih je do{ao ovaj bri-
tanski mislilac. Kenigzber{ki filozof, me|utim, nije bio voqan da
prihvati tezu da se nau~ni zakoni u celini izvode iz ~ulnog iskustva.
On je smatrao da se, ako se i dopusti da empirijsko znawe izrasta iz
~ulnih utisaka, ne moè nikako tvrditi da je sve to znawe dato u tim
~ulnim utiscima. Drugim re~ima, Kant je drào da kod Hjuma nalazimo
preterano upro{}avawe saznajnog procesa, pa ako ~ulni podaci i pred-
stavqaju sirovinu iz koje nastaje empirijsko saznawe, subjekat saznawa
nije obi~an pasivni posmatra~ kod koga }e se odre|ena ponavqawa na-
vikom registrovati kao zakoni, ve} wegov razum pruà onu sistemsko-
-strukturalnu organizaciju u koju se ta sirovina uklapa.
Ali, da bismo boqe shvatili ovu Kantovu poziciju, potrebno je da
malo detaqnije osvetlimo pitawe odnosa razuma i iskustva u wegovoj
filozofiji. On je, u stvari, napravio poku{aj da razre{i kontroverzu
izme|u prete`no empiristi~kog (Bekon, Lok, Hjum) i prete`no racio-
nalisti~kog (Dekart, Spinoza, Lajbnic) pristupa saznawu. Po wegovom
mi{qewu, razumski pojmovi sluè da bi pojave mogle da se pro~itaju
kao iskustvo; sa druge strane, predmeti ~istih razumskih pojmova ne
mogu da budu na|eni nigde drugde nego samo u mogu}nom iskustvu. Prema
tome, smatra Kant, razumski pojmovi nemaju nikakvog zna~aja ako se è-
li da se protegnu na stvari po sebi, kao {to i na~ela (koja proisti~u
iz odnosa tih pojmova prema ~ulnom svetu) predstavqaju, ako se gledaju
izvan iskustvene upotrebe, prosto samovoqne veze ~ija mogu}nost ne
*
〈Poglavqe o Kantu je, uz izvesna skra}ivawa i nebitne izmene, objavqeno i kao ~la-
nak "Nekoliko pitawa filosofije nauke u Kantovom sistemu", Theoria, posebno iz-
dawe, 1975, str. 43-49. Ovde se nalazi tekst izvornog rukopisa. Ina~e, o Kantu je prof.
Novakovi} pisao i u ~lanku "Kantov problem", Savremene filozofske teme, br. 1,
1966, str. 95-107; pre{tampano u: Novakovi}, Filozofija, metod i razvoj nau~nog sazna -
wa . Izabrani radovi, kw. II, Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu, 2001, str. 116-128.〉
176
moè ni a priori da se sazna, pa ~ak ni da se u~ini razumqivom, s obzi-
rom da svi primeri mogu da se uzmu samo iz mogu}eg iskustva. Zato, za-
kqu~uje nema~ki transcendentalist, ne treba uzaludno poku{avati da
se razumski (metafizi~ki) pojmovi i na~ela izvedu iz iskustva (Kant
se slaè sa Hjumom da je to u stvari nemogu}no i neopravdano), jer je ta
veza, {to britanski empirist nije primetio, upravo obrnuta: iskustvo
se u stvari izvodi iz tih pojmova i na~elâ na{ega razuma.1 "Iskustvo",
pi{e nema~ki filozof, "moè da bude objektivno vredno saznawe o po-
javama i wihovom vremenskom sledovawu samo utoliko ukoliko pretho-
de}a pojava, prema pravilu hipoteti~kih sudova, moè da se poveè sa
onom koja sledi."2
Shvataju}i, dakle, da je u na{im op{tim pojmovima i principima
uvek sadràno vi{e nego {to moè da se na|e u iskustvu, Kant sasvim
umesno nagla{ava postojawe i ulogu razumske stvarnosti u na{em
saznawu, ali je tu razumsku op{tost shvatio ne samo kao ne{to {to ne
moè da se izvede iz iskustva, ve} (na àlost) i kao ne{to samostalno
{to ne podleè nikakvoj iskustvenoj proveri i kritici (a to zna~i ni
modifikovawu).
U svojoj sloènijoj teoriji saznawa Kant je razlikovao tri stupwa
saznajne organizacije iskustva. Naime, nestrukturisani ~ulni utisci
bivaju ure|eni najpre s obzirom na prostor i vreme, koji predstavqaju
forme same ~ulne osetqivosti. Na drugome stupwu tako ure|ena opa-
àwa se dovode u uzajamne veze pomo}u dvanaest kategorija razuma
(kvantiteta: jedinica, mnoìna, celokupnost; kvaliteta: realitet, ne-
gacija, limitacija; relacije: inherencija i subzistencija, kauzalitet,
zajedni{tvo; modaliteta: mogu}nost ‡ nemogu}nost, bi}e‡nebi}e, nu`-
nost‡slu~ajnost). I na tre}em stupwu ovako formirani sudovi isku-
stva bivaju organizovani u jedinstveni sistem znawa primenom regula-
tivnih principa uma (kada je re~ o kosmolo{koj problematici i empi-
rijskom saznawu, Kantov regulativni princip uma bio bi: da sve u ~ul-
nom svetu ima empiri~ki uslovqenu egzistenciju i da u tom svetu uop-
{te u pogledu kakve osobine ne postoji neka bezuslovna nu`nost); da u
nizu uslova nema nijednoga ~lana za koji se ne moè uvek o~ekivati i,
koliko je god mogu}no, traìti empiri~ki uslov u nekome mogu}nom
iskustvu; i da nas ni{ta ne ovla{}uje da ma koju egzistenciju izvedemo
iz nekog uslova izvan empiri~kog niza, ili da wu samu drìmo za
apsolutno nezavisnu i samostalnu u samom nizu, a da ipak time ne treba
odricati da ceo niz moè biti zasnovan u nekom inteligibilnom bi}u
(koje je zato slobodno od svakog empiri~kog uslova i, {tavi{e, sadrì
osnov mogu}nosti svih pojava).3
1
v. Kant, I., Prolegomena za svaku budu}u metafiziku, u: Dvije rasprave, Zagreb,
Matica hrvatska, 1953, str. 69-70. i 67. 〈sada postoji i nov prevod u: Pismo. âsopis za
svetsku kwièvnost, god. HH, br. 76/77, zima/prole}e 2004, str. 59-145.〉
2
Isto, str. 69.
3
v. Kant, I., Kritika ~istoga uma, Beograd, Kultura, 1958, str. 475.
177
Regulativni principi uma, naravno, ne mogu da budu upotrebqe-
ni za opravdavawe bilo kojeg posebnog sistema empirijskih sudova.
Oni zapravo samo propisuju na~ine za takvu izgradwu teorije koja }e
biti u skladu sa idealom sistematske organizacije.
U Kantovoj teoriji saznawa sistemska organizacija znawa se javqa
kao jedna od osnovnih karakteristika nauke, kao ona odlika koju je
Hjum sasvim izgubio iz vida, budu}i da je svu pa`wu poklonio problemu
mogu}nosti induktivne generalizacije. Kant je, me|utim, zadivqen do-
metom i snagom euklidske geometrije i wutnovske mehanike, i taj wi-
hov domet i snagu pripisao deduktivnoj strukturi ovih disciplina.
S obzirom da Kant razlikuje kategorije opaàwa od kategorija ra-
zuma, za koje se tek u pravom smislu vezuje nauka, naj~e{}e se smatra da
su i prirodni zakoni kod wega vezani za kategorije razuma i da onda u
tom smislu nose karakter nu`nosti. Ali, to tuma~ewe je previ{e je-
dnostavno, pa onda u stvari i neta~no. Kantovo shvatawe je sloènije.
Raspravqaju}i u paragrafu 20 svojih Prolegomena za svaku budu}u me-
tafiziku o oblicima razumskog su|ewa o iskustvu, o na{im hipoteti-
~kim teorijama o empiriji ili o empirijskim zakonima, on isti~e da tu
moèmo imati dva slu~aja: prvo, ako opaàwa samo upore|ujemo i vezu-
jemo u svesti koja se ti~e odre|enog stawa stvari, ili drugo, ako ih ve-
zujemo preko svesti uop{te. U prvome slu~aju imamo sud opaàwa koji
je slu~ajan, pa prema tome moè biti istinit samo a posteriori, a u dru-
gom sud iskustva koji je nuàn, te, prema tome, i a priori istinit.
Postoje, dakle, dve faze, ili dva sukcesivna stupwa na kojima se ja-
vqaju empirijski zakoni: prvi, opaàjni, slu~ajni; i drugi, iskustveni,
ili nu`ni. Mnogi zakoni mogu, naravno, da ostanu dugo na nivou opa-
àjnih sudova. Pri tome Kant ove gorepomenute vrste su|ewa izri~ito
pripisuje razumu. U paragrafu 20 Prolegomena, na koji se pozivamo,
kenigzber{ki filozof daje i primere koji bi trebalo da jo{ boqe ob-
jasne ovu teorijski postavqenu situaciju. Naime, kao primer prvoga
nivoa nau~ne hipoteze ili prirodnog zakona on uzima sud "Kad Sunce
obasjava kamen, on postaje vru}", a kao primer drugoga nivoa "Sunce
greje kamen", s tim {to je tek ovaj drugi sud pravi op{ti sud koji nosi
u sebi odliku nu`nosti.
No, trebalo bi malo detaqnije razjasniti kako su (i na osnovu
~ega) prirodni zakoni na ovome drugom nivou nu`ni. Odbacuju}i po-
tragu za induktivnom osnovom nu`nosti kao neostvarqivu, Kant u Kri-
tici mo}i su|ewa kaè da mi ne moèmo imati "znawe o" ili "uvid u"
takvu nu`nost, ali da mi moramo da je "mislimo", jer u protivnom ti
zakoni ne bi sa~iwavali prirodni red stvari. "Mada razum ne moè
ni{ta a priori da odredi u pogledu takvih zakona (kao empirijskih obje-
kata), da bi skicirao ove empirijske zakone (kao zakone), razum mora u
osnovu sve refleksije o tim zakonima da postavi jedan apriorni prin-
cip, tj. da je saznatqiv prirodni red stvari mogu}an..."
178
Prema tome, za Kanta se nu`nost ne izvodi iz na{eg iskustva po-
sebnih ~iwenica, ukqu~uju}i empirijske jednoobraznosti, niti je veza-
na za to {to posebni zakoni predstavqaju iskustvene iskaze (a mi zna-
mo da kod pruskog filozofa nu`nost kao kategorijalni element odre-
|uje mogu}nost iskustva uop{te). Ona se uliva u iskaze o empirijskoj
jednoobraznosti (uniformnosti) na posredan na~in. Sa nu`nosti koja
je vezana za logi~ke veze izme|u zakonâ uspostavqene u deduktivnom te-
orijskom sistemu, Kant neopaèno prelazi na nu`nost pojedina~nih
zakona, podrazumevaju}i o~igledno da bez ideje o sistemu nemamo raz-
loga da postuliramo bilo kakvu zakonolikost. ‡ Drugim re~ima, zako-
ni nisu nu`ni zato {to vaqano slede iz hipoteza vi{ega reda, {to bi
bio trivijalni smisao nu`nosti, ve} i stoga {to sâm pojam zakona uop-
{te ne bi postojao bez pojma teorije koja je stvorena regulativnom si-
stematskom aktivno{}u razuma.
Posebno je zanimqivo kako se u Kantovom sistemu odre|uje vi{e
vrsta nau~nih hipoteza, kako se procewuje wihova prihvatqivost i ka-
ko su formulisani na~ini wihove provere. Koautor poznate kosmogo-
nijske hipoteze o tome raspravqa na ve}em broju mesta, a najdetaqnije
u tre}em odseku prvoga glavnog dela svoje teorije o metodi koja ~ini
zavr{ni deo Kritike ~istoga uma.
Ovo izlagawe zapo~e}u time {to }u citirati Kantov princip ana-
logija iskustva, koji glasi: "Iskustvo je mogu}no samo na osnovu pred-
stave o nu`noj vezi me|u opaàjima."4
Da bismo jasnije sagledali smisao u kojem Kant predstavqa ovaj
svoj princip ({to }e istovremeno posluìti i kao potvrda interpre-
tacije koja }e biti izloèna u nastavku), nave{}u i neke stavove iz
Kantovog dokaza tog principa: "Opaàji se, u stvari, javqaju u isku-
stvu zajedno samo slu~ajno, tako da se iz wih samih ne vidi, niti se mo-
è videti, ikakva nu`nost wihove veze; jer, aprehenzija zna~i samo re-
|awe jednog pored drugoga u raznovrsnosti empirijske datosti, ali u
woj se ne nalazi nikakva predstava o nu`nosti egistencije pojava kao
vezanih, a koje ona re|a u prostoru i vremenu."5
Iz ovoga, ~ini mi se, mogu}e je sasvim opravdano do}i do zakqu~ka
da je Kant zapravo prete~a jednog sasvim savremenog gledi{ta u filo-
zofiji nauke, stanovi{ta koje tvrdi da bez postojawa neke hipoteze,
ili, jo{ jednostavnije ‡ bez i{~ekivawa odre|ene regularnosti, ne
moèmo pri}i nikakvom prikupqawu empirijskih podataka; zato {to
iz obiqa utisaka koji nas zapquskuju iz spoqnoga sveta ne bismo znali
{ta i kako da izdvojimo, pa bismo mogli jedino da bez ikakvog reda i
kriterijuma gomilamo te utiske koji bi bili saznajno neupotrebqivi.
4
Kant, I., Isto, str. 227.
5
Cit. delo, str. 228.
179
U tom smislu, svako na{e prikupqawe empirijskih podataka jeste samo
proveravawe odre|enih nau~nih hipoteza (ili i{~ekivawa). Ovo Kan-
tovo razmatrawe o osnovnom principu analogija iskustva tako|e je
upereno protiv svake induktivisti~ke koncepcije nastanka nau~nog sa-
znawa (u kojoj se kao prva faza javqa prikupqawe ~iwenica, da bi se
tek posle toga i na osnovu toga pri{lo generalizacijama, odnosno po-
stavqawu hipoteza ili teorija).
U svojim pretkriti~kim delima, povode}i se za Wutnom, Kant je
prihvatao ideju analize i sinteze kao one metode bez koje nema napre-
dovawa u nauci. Analiza ide od efekta prema uzroku, ili od celine
prema delovima koji je sa~iwavaju; sinteza od uzroka prema posledici
ili od dela prema celini. U svojoj Disertaciji o formi i principima
opaàjnog i razumqivog sveta (1770) Kant pi{e: "I kao {to se u sup-
stancijalno 'sloènom' analiza ne zavr{ava dok se ne dostigne deo koji
ne predstavqa celinu, tj. dok se ne dostigne 'prosto', tako isto se sinte-
za ne zavr{ava dok ne dostignemo celinu koja nije deo, tj. koja je svet."6
Dakle, pretpostavka zakonomernosti, mislim da se tu moèmo pot-
puno sloìti sa Kantom, predstavqa jedan od nu`nih uslova mogu}eg
iskustva. U tom smislu za ~oveka postoji samo o~ove~ena priroda, a
uop{te ga i ne interesuje, odnosno, napu{ta neostvarqivu pretenziju
da sazna stvari onakve kakve su same po sebi, van kontakta sa na{im
prethodnim znawem i iskustvom.
Mislim da savremenoj misli o nau~noj metodologiji nije strano
jo{ jedno Kantovo stanovi{te, tj. da je qudski um po svojoj prirodi
"arhitektonski" u tom smislu {to svako saznawe posmatra kao da pri-
pada nekom mogu}nom sistemu, te otuda i dopu{ta samo takve principe
koji jedno saznawe {to se ima pred sobom bar ne ~ine nesposobnim da u
ma kom sistemu stoji zajedno sa drugim saznawem.7
Ali, {ta osniva~ nema~ke klasi~ne filozofije kaè konkretno o
hipotezama, koji su momenti iz tog sloènog skupa pitawa o nau~nim
hipotezama posebno interesantni iz aspekta savremene metodologije?
Karakteristi~no je i zna~ajno da Kant u samoj svojoj definiciji hipoteze
podvla~i weno u osnovi razumsko poreklo i insistira na tome da se kod
hipoteza treba ~uvati kako isku{ewa da im se pridaje apsolutno vaèwe,
tako i mogu}nost da se razli~ite fikcije i iluzije uzimaju kao hipoteze.
Evo kako sam Kant formuli{e ovo svoje gledi{te: defini{u}i
hipoteze kao subjektivna mwewa koja postaju osnovana time {to se
dovode u vezu sa onim {to je realno dato i {to je, prema tome, izvesno,
on napomiwe: "U toj formi moramo ih zadràti i bri`qivo ih ~uvati
od toga da se ne pojave kao stavovi koji su po sebi sigurni i koji imaju
apsolutno vaèwe, i da ne bi ugu{ile um fikcijama i iluzijama."8
6
Kant's Inaugural Dissertation, Chicago, Open Court, 1929, p. 47.
7
v. Cit. delo (KÛ), str. 419.
8
Cit. delo, str. 610. i 618.
180
U tom smislu, sasvim savremeno, sasvim antiinduktivisti~ki i an-
tipozitivisti~ki, potpuno aktivisti~ki, Kant isti~e najpre "... da je
veza ({to je, razume se, bitna karakteristika svake hipoteze ‡ S. N.) je-
dina predstava koja, za razliku od svih ostalih, ne moè da bude data
pomo}u objekta, ve} samo subjekt moè da je uspostavi, po{to je ona je-
dan actus wegovog samodelawa".9
Osim toga, u pogledu nastajawa hipoteza Kant kaè: "Ono pak {to
spaja raznovrsnost ~ulne datosti jeste uobraziqa; ona zavisi od razuma
u jedinstvu svoje intelektualne sinteze, a u raznovrsnosti aprehenzije
zavisi od ~ulnosti". Prema tome, re~ je o uobraziqi, ali o uobraziqi
koja "ne treba da sawari, ve} da ... stvara pod strogim nadzorom uma,
(pa) onda mora da se oslawa na ne{to apsolutno izvesno, a {to nije ni
proizvoqno izmi{qeno niti predstavqa neko (neosnovano) subjektiv-
no mwewe, naime ona mora da se oslawa na mogu}nosti samog predmeta".10
Da vidimo daqe koje vrste hipoteza razlikuje nema~ki filozof u
svome sistemu, ili, da upotrebim moderniju formulaciju: u kojim se sve
zna~ewima javqa termin "hipoteza" u Kantovom sistemu?
Kant najpre govori o onome {to naziva fizi~kim hipotezama, a
{to bismo danas nazvali obi~nim empirijskonau~nim hipotezama, gde
nau~nik, oslawaju}i se na uslove mogu}eg iskustva, izlazi sa odre|e-
nom pretpostavkom kako je u pitawu izvestan slu~aj, da bi zatim posma-
trao empirijske posledice. Isti~u}i, dakle, subjektivno poreklo na-
{ih nau~nih hipoteza, Kant istovremeno upozorava da se te hipoteze
moraju oslawati na mogu}nosti koje su date u samoj empiriji, pa isti~e
kao nedopu{tene ili nenau~ne one hipoteze koje predstavqaju "proiz-
voqnu kombinaciju misli, koja, iako ne sadrì nikakvu protivre~nost,
ipak ne moè da polaè pravo na objektivni realitet".11 Nau~ne hipo-
teze ne smeju biti hiperfizi~ke, odnosno ne smeju uzimati transcen-
dentne predmete (Boga, du{u) za principe obja{wavawa ~ulnih pojava.
Drugim re~ima, nau~nom umu se ne smeju podmetati prazne fikcije, koje
se ne mogu ni opovrgnuti ni dokazivati, ve} samo ono {to se zasniva na
mogu}em iskustvu.12
U Kantovom sistemu postoje zatim, razumqivo, i transcendentalne
hipoteze. To su hipoteze u kojima je, radi obja{wewa stvari u prirodi,
upotrebqena neka ~ista ideja uma, ~ija je mogu}nost data a priori.
Karakteristika je ovih hipoteza da se ne mogu dokazati (ili potvrdi-
ti) i da zapravo ne sluè za unapre|ewe primene razuma u pogledu pred-
meta. Ove transcendentalne hipoteze spekulativne upotrebe uma, na-
ravno, nedopustive su sa stanovi{ta onih plodova koje um donosi pri-
likom obdelavawa (wegovog vlastitog zemqi{ta, naime) iskustva.
9
10
Cit. delo, str. 193. i 610.
11
12
v. Cit. delo, str. 617-618.
181
No, sa druge strane, transcendentalne hipoteze su neophodne, kao {to
je neophodno i ~isto umstveno saznawe ili celokupna apriorna mo} sa-
znawa (kako na podru~ju ~ulnog opaàwa, tako i na podru~ju razumskog
shvatawa i umnog poimawa), o ~emu se detaqno raspravqa u Kritici
~istoga uma.
Qudski um, sem toga, kroz umno poimawe stalno i neizbe`no teì
da prekora~i granice iskustva, teì postizawu najvi{e sinteze (sjedi-
wavawa zakqu~aka razuma), {to se opet postiè pomo}u transcenden-
talnih hipoteza. Prema tome, bile bi nemogu}ne i neopravdane samo
hiperfizi~ke hipoteze, tj. one koje se odnose na transcendentne pred-
mete, dok bi transcendentalne hipoteze imale i svoju sasvim legitimnu
upotrebu, pa bi, dakle, bile i opravdane i mogu}ne. Pri tom, naravno,
nema mesta nekoj dogmati~koj, ve} samo kriti~koj ili polemi~koj upo-
trebi transcendentalnih hipoteza.13
Tre}a vrsta hipoteza u Kantovom sistemu bile bi prakti~ke hipo-
teze, ili hipoteze u pogledu prakti~ke upotrebe uma, koje, naravno, po
samoj svojoj prirodi, ne sadrè u sebi nikakva saznajna obavezivawa.
Ova vrsta hipoteza, zna~i, ne trpi nikakva, ni iskustvena ni spekula-
tivna, ograni~ewa. U stvari, um na prakti~kom poqu ima, Kantovim je-
zikom re~eno, jedan takav posed koji ne mora da opravdava i gde se hipo-
teze ne javqaju zato da bi se na wima zasnovalo neko pravo, ve} samo za-
to da bi se ono za{titilo. (Razumqivo, s obzirom na dijalekti~nost
uma, kada je re~ o transcendentalnim hipotezama i hipotezama u sferi
prakti~kog uma, kriti~ara i protivnika moèmo uvek imati i moramo
uvek traìti pre svega u sebi samima.)14
Ali, pored ovih vrsta hipoteza, kod Kanta nalazimo formulisane i
neke zanimqive uslove prihvatqivosti i kriterijume verovatnosti,
racionalnosti i legitimnosti hipoteza. Ovi kriterijumi se, naravno,
odnose pre svega na fizi~ke ili empirijskonau~ne hipoteze. U najkra-
}im crtama ti kriterijumi bi bili slede}i:
(1) Hipoteze koje obja{wavaju fizi~ke (~ulne) pojave treba da ukqu-
~uju samo one pretpostavke koje ne prekora~uju granice kategorijalnih
principa i okvir prostora i vremena; drugim re~ima, ove hipoteze ne
smeju da ukqu~e nikakva izvan~ulna opaàwa, pozivawe na vidovitost,
ili na transcendentne predmete, kao {to su du{a, Bog i sli~no. U ovo-
me slu~aju, kako kaè Kant, pre se mogu podnositi i najsmelije, odno-
sno najmawe verovatne hipoteze, samo ako su po svome karakteru fizi-
~ke, a ne hiperfizi~ke. Ne treba to shvatiti kao da je on èleo da si-
rovinu nau~nih hipoteza ili teorija ograni~i na pojmove koji su "izve-
deni iz prirode", naprotiv! Kenigzber{ki filozof je navodio pojmo-
ve "~ista voda" ili "~ist vazduh" kao primere idealizacija do kojih se
nije do{lo zakqu~ivawem iz pojava, isti~u}i da wihova uloga znatno
olak{ava sistematsko obja{wavawe hemijskih pojava.
13
14
182
(2) S obzirom na to da mi ne moèmo da dokaèmo univerzalnost
bilo koje empirijske hipoteze, samim tim {to nikada ne moèmo znati
sve mogu}ne posledice koje stvarno iz we proisti~u, pa stoga u priro-
dnoj nauci (za razliku od matematike), kako kaè Kant, "... imamo posla
sa neprestanim naga|awima, ne ra~unaju}i ni sa kakvom izvesno{}u" ‡
sve {to moèmo zahtevati od takve hipoteze jeste da ~iwenice koje ona
obja{wava "legitimno slede iz pretpostavqenog principa" i da ta hi-
poteza bude dovoqna da se na osnovu we mogu a priori odrediti posledi-
ce koje su date. Ako je, me|utim, radi postizawa toga ciqa potrebno da
se pribegne dodatnim ad hoc hipotezama, onda se javqa podozrewe da su
te hipoteze prosto himere, po{to je za svaku od wih samu po sebi po-
trebno ono isto opravdawe {to je bilo potrebno za misao koja je uzeta
za osnov, i prema tome one nikako ne mogu posluìti kao neko vaqano
svedo~anstvo.
(3) S obzirom na to da je Kant u nauci malu va`nost pridavao po-
tvr|ivawu hipoteza putem "ponovqenih upore|ivawa posmatrawa" sa
deduktivnim posledicama te hipoteze (kao, uostalom, i samoj generali-
{u}oj indukciji), smatraju}i to primitivnim metodama ‡ on je morao
postaviti zahtev ukqu~ivawa date hipoteze u mnogo sloèniji okvir
jedne ili vi{e teorija, procewivawa da li se uklapa u postoje}i si-
stem znawa, morao je postaviti zahtev wene sistemske nu`nosti.15
Samim tim {to mu je osnovni ciq bio da prevazi|e Hjumov skepti-
cizam, {to se uveliko priklonio apriorizmu i uzore nau~nog saznawa
video u euklidovskoj geometriji i wutnovskoj mehanici, Kant je u osno-
vi zastupao jedno ~vrsto shvatawe nauke. Tako u predgovoru svojoj kwi-
zi Metafizi~ke osnove prirodne nauke on pi{e: "Svaka doktrina koja
~ini jedan sistem, odnosno jednu celinu saznawa, naziva se naukom", i
daqe: "Samo se ono moè nazvati pravom prirodnom naukom {to je apo-
dikti~ki izvesno: saznawe koje moè da sadrì samo empirijsku izve-
snost pogre{no se naziva naukom." Prema tome, prava prirodna nauka
je ona koja svoj predmet u celini razmatra u skladu sa razumskim prin-
cipima a priori, a ne prema nekim zakonima koji bi bili izvedeni iz
iskustva.16
Tako izgleda Kantov poku{aj spasavawa izvesnosti nau~nog sazna-
wa po svaku cenu. Ovakvom koncepcijom nauke autor tri Kritike ‡
mada iz dosta razumqivih razloga ‡ ~ini zapravo korak nazad, {to
opet ne zna~i da ovaj veliki filozof, dosledno razvijaju}i svoju apri-
oristi~ku poziciju, nije ukazao na veoma zna~ajne momente koji su se
sa~uvali i u savremenim koncepcijama nauke i wene filozofije.
15
16
v. Kant's Prolegomena and Metaphysical Foundations of Natural Science, London, 1883, pp. 137-138.
〈prevod na srpski: Metafizi~ki po~etni razlozi prirodne nauke, Sarajevo, "Veselin
Masle{a", 1990.〉
183
Pre svega, Kant je s pravom ukazao na to da je istinska prirodna
nauka nezamisliva bez odre|enih metafizi~kih pretpostavki o priro-
di, metafizi~kih u smislu takvih pretpostavki ili principa koji nisu
empirijskog karaktera, odnosno, druga~ije re~eno, koji uveliko preva-
zilaze ono {to nam sugeri{e mogu}no iskustvo.17
Drugo, znameniti epistemolog zaista s mnogo razloga isti~e da
prosto empirijsko opaàwe pokreta~kih sila prirode ne moè da se
nazove fizi~kom naukom. Kao nauka, fizika ukqu~uje sistematizaciju
i ne moè da bude obi~no gomilawe empirijskih podataka, ona se, pi{e
Kant, obavqa prema apriornim principima koji moraju da ~ine putoka-
ze za empirijsko istraìvawe.18 Time je transcendentalisti~ki filo-
zof ubedqivo ukazao na slabosti pasivnoempiristi~ke pozicije, isti-
~u}i da je nemogu}no re{iti neke osnovne teorijskosaznajne probleme,
pa samim tim i probleme nau~nog saznawa, ukoliko se potceni aktivna
uloga ~ovekovog razuma u procesu saznavawa.
Kant tako|e isti~e da se fizika bavi zakonima pokreta~kih sila
materije utoliko ukoliko su te sile date u iskustvu, a wene metode kao
takve, tj. posmatrawe (opaàwe) i eksperiment, mogu da vode samo em-
pirijskim pojmovima iz kojih nikad ne moè da se izgradi pravi si-
stem. To je razlog {to je fizika, po mi{qewu Kanta, u svome istorij-
skom razvitku do{la samo do fragmentarnih rezultata, mada je ta~no
da su ti rezultati va`ni i da imaju dalekose`ne posledice. Nema~ki
filozof drì da, uprkos svome izvanrednom uspehu, fizika jo{ nema
stabilnog ciqa, tako da se wena istraìvawa ne rukovode jednom ide-
jom, takvom celinom koja bi bila iznutra zasnovana i koja bi jasno od-
re|ivala svoje granice.19 Samo je jedan put da se nauka fizike razvije
na stvarno sistematski na~in, a to je wenim zasnivawem na jednom ta-
kvom planu koji a priori obuhvata datu celinu i u koji se mogu uklopiti
date pojedina~ne ~iwenice i aposteriorni zakoni.
Najzad, za razliku od nekih drugih filozofa nauke (kao {to su, na
primer, Wutn ili Lajbnic), Kant nije zami{qao da bi matematika mo-
gla da bude ta koja }e pruìti nekoj nauci, recimo fizici, one neopho-
dne apriorne principe koji bi joj omogu}ili uvid u su{tinu i mnogo-
strukost fizi~kih sila. Matematika kao takva niti je fizika, niti
kanon20 fizike, ve} pre jedan vrlo mo}an organon ili oru|e za upotre-
bu u istraìvawima koja se ti~u kretawa i wegovih zakona. Kretawe se
17
v. Ibid., p. 139.
18
v. Kant, I., Opus posthumum, Gesammelte Schriften, hrsg. von A. Buchenau und G. Lehmann,
Berlin, Akademie-Ausgabe, 1942, Bd. XXII, S. 323.
19
v. Ibid., S. 497.
20
Kod Kanta to nije pravilo ili uzor po kome treba postupati, ve} skup apriornih
principa koji sluè za pravilnu upotrebu uma.
184
moè objasniti matemati~ki na adekvatan na~in zato {to ono ukqu~uje
samo prostorne i vremenske koncepte koji se mogu predstaviti a priori u
~istoj intuiciji. Pokreta~ke sile, me|utim, koje deluju kao uzroci
kretawa i bez kojih je fizika kao sistematska nauka nezamisliva, izi-
skuju filozofske principe.21
Da vidimo, najzad, u vezi s tim, i da sasvim ukratko kriti~ki razmo-
trimo Kantovo shvatawe filozofije nauke. Prve ideje o ovome pitawu
on je formulisao u svome delu Metafizi~ke osnove prirodne nauke
(1786), gde se kao jedan od osnovnih zadataka filozofije nauke posta-
vqa skicirawe onih apriornih uslova koje neorganske materijalne
stvari treba da ispune (kada se, naravno, posmatraju iskqu~ivo ukoli-
ko se javqaju kao pojave u na{em iskustvu) da bi bile mogu}ni objekti
na{ih empirijskih istraìvawa u prirodnim naukama. Pored toga, ve}
u ovome svom delu pruski filozof iznosi gledi{te da se, polaze}i od
kategorija razuma i jednog jedinog empirijskog pojma, materije, mogu
dedukovati osnovni zakoni fizi~ke nauke. Nema nikakvih naznaka o
tome da bi primena apriornih principa na empirijske zakone prirode
i svu onu mnogostrukost koja je data u iskustvu, mogla da dovede do ne-
kih komplikacija.
U Metafizici morala (1796) postaje o~igledno da, bez obzira da li
je u pitawu sama metafizika morala ili metafizika prirodne nauke,
postoji odre|eni jaz izme|u onih apriornih principa s kojima se iz-
lazi u ovim dvema granama metafizike i konkretnih podataka iskustva,
koji ~ine sadràj na{e moralne svesti, odnosno neposredni predmet
prirodne nauke. [tavi{e, Kant smatra da bi trebalo da postoji jedna
nova nauka, ~iji bi glavni zadatak bio da premosti ovaj jaz.
Posle Metafizike morala, tokom narednih sedam-osam godina, sko-
ro do pred samu svoju smrt, znameniti eti~ar se gotovo iskqu~ivo po-
svetio pripremama materijala za spis pod naslovom O prelasku sa me-
tafizi~kih prvih principa prirodne nauke na fiziku. Ovi nedovr{e-
ni rukopisi objavqeni su kao Opus posthumum. Tu se, me|utim, sre}emo
sa ne{to izmewenom idejom o samoj filozofiji nauke, koja dobija zada-
tak da izgradwom posreduju}ih principa i pojmova premosti onaj jaz
koji postoji izme|u rada Metafizi~ke osnove prirodne nauke i same
fizike. Taj bi zadatak bio obavqen uve}avawem podru~ja transcenden-
talnog i apriornog. Na taj na~in, naravno, kenigzber{ki filozof od-
lazi u krajnost sa svojom aprioristi~kom usmereno{}u, pa se tu ve} gu-
be one ina~e iz savremene perspektive zanimqive i plodotvorne crte
Kantovog filozofskog sistema kada je re~ o pitawima iz oblasti me-
todologije nauke.
21
v. Op. cit., Bd. XXI, S. 209.
185
HER[EL*
Ako je Bekon kao filozof poku{ao da novoj nauci koja je nastajala

pruì novu, adekvatniju metodu, Xon Her{el (1792-1871) je bio prvi
koji je kao istaknuti nau~nik, sin poznatog astronoma Vilijama Her-
{ela, a i sâm istaknuti astronom, fizi~ar i hemi~ar, poku{ao da eks-
plicira metode one moderne nauke koja je u wegovo vreme ve} ostvarila
zna~ajna dostignu}a. [tavi{e, za ovaj Her{elov poku{aj moè se slo-
bodno re}i da je bio veoma cewen.
U tom smislu Her{el je predstavqao onu neophodnu prelaznu kari-
ku izme|u Bekona i Mila. Da je to tako, svedo~e, s jedne strane, wegove
izjave da Bekonu duguje neke od osnovnih ideja svoje filozofije nauke,
a sa druge strane govore Milove izjave da je samo kod Her{ela nai{ao
na jasno razlikovawe "~etiri metode indukcije".
Ali, ovim istorijskofilozofskim odre|ivawem mesta i zna~aja
Her{elove misli nisu obuhva}eni neki drugi, isto tako va`ni, ako ne
i va`niji i interesantniji aspekti te misli. Naime, u wegovim meto-
dolo{kim razmi{qawima nagove{tene su i neke takve ideje koje su
do{le u centar pa`we tek kod najsavremenijih metodologa, na {ta }e-
mo u daqem izlagawu posebno ukazati.
Ti sasvim novi momenti mogli su se, me|utim, javiti prvenstveno
stoga {to je revolucija u optici, koju su doneli Tomas Jang i Ogist
Fresnel oìvqavaju}i talasnu teoriju svetlosti (prvi obja{wavaju}i
interferenciju, a drugi polarizaciju svetlosti), pokazala da Wutn ni-
je bio nepogre{iv, pa je time dovela u ozbiqnu sumwu {iroko raspro-
straweno metafizi~ko uverewe toga doba da postoji neka nau~na meto-
da koja bi uvek donosila sasvim pouzdane rezultate. ‡ U stvari, najpre-
ciznija karakterizacija Her{elove metodolo{ke pozicije bila bi da
kod wega zapravo uo~avamo dve suprotne tendencije: s jedne strane, te-
`wu da se izgradi jedna pouzdana (induktivna) metoda, koja bi se kori-
stila na odre|enim podru~jima nauke, a sa druge strane, svest da se ta-
kva te`wa ne moè ostvariti u svim domenima nauke. Svoja metodolo-
{ka gledi{ta Her{el je izloìo u kwizi Preliminarna rasprava u
*
〈Delimi~no prera|ena verzija ovog odeqka objavqena je pod naslovom "Metodolo{ki
pogledi Xona Her{ela" u Zborniku Filozofskog fakulteta, br. XV, Serija B (Spome-
nica Veqka Kora}a), Beograd, 1988, str. 179-187. Ovde se predstavqa izvorni, rukopi-
sni oblik ovog predavawa.〉
186
izu~avawu prirodne filozofije [Preliminary Discourse on the Study of
Natural Philosophy] (1830), koja je podeqena na tri dõla: (1) Op{ta pri-
roda i prednosti prou~avawa fizi~kih nauka; (2) Principi na kojima
fizi~ka nauka po~iva kada je u pitawu weno uspe{no vo|ewe; (3) Daqa
podela fizike na odvojene grane i wihove uzajamne veze. Metodolo{ki
je najbitniji i najzanimqiviji drugi deo, u kojem se raspravqa o pro-
blemima koji se ti~u posmatrawa, eksperimenta, klasifikacije, anali-
ze pojava, uzro~nosti, zakona, hipoteza, teorija, jedinstva prirode, i
iznosi autorovo gledi{te o indukciji.
U celini gledano, Her{elova kwiga je pisana u duhu britanske em-
piristi~ke tradicije, iako je uticaj Loka, Barklija i Hjuma mawe eks-
plicitan, za razliku od ~estih pozivawa na Novum Organum Fransisa
Bekona. Kako je teorija nau~ne metode najuè povezana sa teorijskosa-
znajnim pitawima, britanski astronom nije mogao da izbegne izlete u
epistemolo{ku problematiku. Ta razmatrawa, me|utim, nisu od ve}eg
interesa, s obzirom da je tu re~ uglavnom o amaterskim poku{ajima za-
snovanim na empiristi~kim i asocijacionisti~kim principima, koji ni-
su ostali bez protivre~nosti, mnogih gre{aka i nere{enih problema.
Her{el je tako nagla{avao da se nau~no saznawe razvija unutar
dvostrukog okvira: s jedne strane je "apstraktna nauka", koju ~ine jezik,
logika i matematika, a sa druge strane ona nauka koja ukqu~uje uzro~-
nost, postojanost nau~nih zakona i neuni{tivost materije.
Tako, na primer, Her{elov poku{aj epistemolo{kog odre|ivawa
pojma "pojava" nije uop{te u skladu sa wegovom stvarnom upotrebom to-
ga termina. Her{el èli da defini{e ovaj termin kao "~ulnu impre-
siju", odnosno kao ~ulni rezultat u duhu onih procesa i operacija koje
se odigravaju me|u spoqa{wim objektima; u stvari, u ve}ini prilika
Her{el upotrebqava re~ "pojava" da ozna~i bilo koji objektivni doga-
|aj koji smo na neki na~in u stawu da "posmatramo".
Isto tako, Her{el pogre{no veruje da sila moè da se izjedna~i sa
uzrokom; da je u aktima voqe na{em posmatrawu izloèna prava priro-
da sile i da su prirodne sile u su{tini srodne upotrebi voqe. On ne
pravi dovoqnu razliku izme|u uzroka i zakona, izme|u hipoteza, zako-
na i teorija itd.
No, kada je re~ o razmatrawima koja se ti~u samog nau~nog istra-
ìvawa, situacija je sasvim druga~ija. Her{elova je velika zasluga u
tome {to je jasno razlikovao, precizno formulisao i bogato ilustro-
vao primerima iz nauke poznate ~etiri metode slagawa, razlike, zaje-
dni~ke promene i ostatka, tako da je, recimo, Vilijam Xevons vi{e ce-
nio Her{elovo negoli Milovo razmatrawe ove problematike. Jo{ je-
dan zna~ajan Her{elov doprinos metodologiji nauke svakako je i wego-
vo razlikovawe izme|u "konteksta otkri}a" i "konteksta opravdava-
wa"; to je tako o{tro razlikovawe da je insistirao na tome da su pro-
cedure koje se koriste za postavqawe neke teorije sasvim irelevantne
187
kada se odlu~uje da li }emo tu teoriju prihvatiti ili ne. Pedantno in-
duktivno napredovawe i neobuzdano naga|awe u istom su poloàju uko-
liko su wihove deduktivne posledice potvr|ene posmatrawem.
[to se ti~e uzroka, po mi{qewu britanskog nau~nika, na{a anali-
za ukazuje na ~etiri razli~ita aspekta u kojima se ovaj termin javqa:
(a) odnos izme|u "uzroka" i wegovog "efekta" je takva vrsta odnosa ka-
kva postoji izme|u akta voqe (kakav znamo u introspekciji) i nape-
tosti ili kretawa mi{i}a koje ga prati. Po Her{elu, ovo je jedini
slu~aj gde imamo "neposrednu svest" o "aktu neposrednog uzrokovawa".1
Ova unutra{wa svest nam pruà potpunu ideju sile koja je uzrok kre-
tawa: kako nam, me|utim, taj proces uzrokovawa kretawa putem upo-
trebe sile u prirodi ostaje nejasan, Her{el zakqu~uje da ima malo iz-
gleda "da }emo u svojim istraìvawima prirode ikada biti u stawu da
dopremo do saznawa krajwih uzroka".2
(b) "Uzroci" kao one istinski jednostavne pojave na koje se moè
razviti jedna sloèna pojava. Ovaj smisao Her{el ima u vidu kada na-
pred koristi termin "krajwi uzroci"; on misli na elemente koji bi bi-
li otkriveni jednom potpunom analizom onoga procesa kroz koji upo-
treba sile (ovde jo{ uvek shva}ena kao akt voqe) uzrokuje napetost ili
kretawe na{ih mi{i}a, ukoliko je ‡ naravno ‡ takva analiza mogu}na.
Ona je, me|utim, neophodna, s obzirom da ~in voqe nije neposredni uz-
rok kretawa mi{i}a, ve} uzrokuje to kretawe kroz posreduju}i mehani-
zam (u ovome slu~aju Her{el je imao na umu nerve).3
Ne uzimaju}i u obzir druge te{ko}e ove va`ne analize uzrokovawa,
~ini se da ona nema nikakvu primenqivost na slu~aj neorganske priro-
de. Sâm Her{el izjavquje istovremeno da je uzrok kretawa u neduhovnoj
prirodi sila i da sile prirode nisu podlo`ne posmatrawu, ve} se jedi-
no putem analogije sa qudskom voqom kao ~iwenicom svesti, zakqu~uju
iz svojih efekata. Ova analogija, me|utim, sama po sebi pretpostavqa
neku vrstu panpsihizma.
(v) U tre}em slu~aju odnos "uzroka" i "efekta" je odnos postulira-
ne noumenalne "sile" prema svojoj pojavnoj manifestaciji, na primer,
kohezione sile prema onoj koheziji kakva je posmatrana. Takvi "uzro-
ci" su uvek takve "sile" koje su postulirane ad hoc; oni nikada nisu ne-
posredno vi|eni, ve} su po pretpostavci samo "zakqu~eni" iz wihovih
takozvanih efekata. Her{el nije uvi|ao da je ovde zapravo dopustio
kori{}ewe deus ex machina kao uzroka.
(g) U ~etvrtom smislu, odnos "uzroka" prema svome "efektu" jeste
odnos jednoga doga|aja prema drugome doga|aju koji dolazi za wim u
vremenu i sledi ga "nu`no" ("nu`nost" ovde zna~i invarijantnu vezu).
1
v. Herschel, J. F. W., A Preliminary Discourse on the Study of Natural Philosophy, London, Long-
man, Rees, Orme, Brown and Green and John Taylor, 1842. (reprint 1967), sec. 78.
2
v. Ibid.
3
v. Ibid., sec. 77.
188
Ovo je svakako najplodniji smisao re~i "uzrok" koji nalazimo u Preli-
minarnoj raspravi, smisao neposrednog uzroka [proximate cause], gde je
uzrok neka pojava koja prethodi u vremenu svome efektu, i taj smisao je
relevantan i za postavqawe Her{elove induktivne sheme, o kojoj }emo
govoriti ne{to kasnije.4
A sada da se zadrìmo malo i na Her{elovom shvatawu "zakona
prirode". Britanski nau~nik kaè: "Zakon prirode, kao iskaz o onome
{to }e se dogoditi u izvesnim op{tim slu~ajevima, moè se posmatra-
ti kao najavqivawe istim tim re~ima cele grupe ili klase pojava.
Prema tome, kad god opazimo da se dve ili vi{e pojava slaù u tako
mnogo ili u tako zna~ajnim ta~kama, pa nas navode da ih posmatramo
kao da ~ine klasu ili grupu, ukoliko izostavimo iz razmatrawa, ili
apstrahujemo, sve one okolnosti u kojima se ne slaù, a zadrìmo u pa-
meti samo one u kojima se slaù, i tada, pod tom vrstom mentalne kon-
vencije, na~inimo definiciju ili iskaz o jednoj od wih, takvim re~ima
da }e se primeniti podjednako na sve wih, takav iskaz }e se pojaviti u
obliku op{teg stava, poseduju}i bar utoliko karakter zakona priro-
de."5
Zakon prirode kako ga prikazuje ovaj stav moè se posmatrati, ka-
ko Her{el prime}uje u nastavku, na jedan od tri na~ina:
(1) "Kao op{ti stav koji objavquje, apstraktnim terminima, celu
grupu posebnih ~iwenica koje se odnose na pona{awe prirodnih ~ini-
laca u predloènim okolnostima."6 ‡ Ako se kao prirodni zakon uzme,
na primer, da dvostruko prelamaju}e materije kada se izloè polari-
zuju}oj svetlosti, periodi~no pokazuju boje, onda taj zakon ukqu~uje
"izme|u ostalog posebne ~iwenice da stenoviti kristal i {alitra pe-
riodi~no pokazuju boje".
(2) "Kao stav koji objavquje da se ~itava klasa individua koje se
slaù u jednom slaù i u drugom svojstvu"; na primer, u ve} navedenom
slu~aju, progla{avawem trajne povezanosti izme|u dvostrukog prela-
mawa i periodi~nog pokazivawa boja (pokazivawa boja u odre|enim
vremenskim razmacima).
(3) "Kao stav {to tvrdi uzajamnu vezu, ili u nekim slu~ajevima pot-
punu identi~nost dveju klasa individua"; na primer, u istom slu~aju,
"ako nam je posmatrawe omogu}ilo da uspostavimo postojawe jedne kla-
se tela koja poseduju svojstvo dvostrukog prelamawa, a posmatrawa dru-
ge vrste, nezavisna od onoga prvog, navela su nas da priznamo klasu koja
poseduje svojstvo pokazivawa boja u odre|enim vremenskim razmacima
kod polarizovane svetlosti, jednostavno upore|ivawe napravqenih li-
4
v. Ibid., sec. 83.
5
Ibid., sec. 89
6
Ibid., sec. 91
189
sta odmah bi dokazalo identi~nost tih dveju klasa, ili bi nas osposo-
bilo da utvrdimo da li je jedna od wih ukqu~ena ili nije u onu drugu".7
Po svemu ovome sude}i, najkra}e re~eno, izgleda da se zakoni, pre-
ma Her{elu, mogu okarakterisati kao op{te ~iwenice, za razliku od
posebnih ~iwenica. Ovakve op{te ~iwenice i same podleù grupisawu
u klase, tj. mogu biti "ukqu~ene u zakone koji, osloba|aju}i se vi{e ne
samo individua, poseduju daleko vi{i stupaw op{tosti, dok na kraju,
nastavqaju}i ovaj proces, ne stignemo do aksioma najvi{ega stepena
op{tosti za koji je nauka sposobna".8 To je onda, po Her{elu, ujedno i
su{tina induktivnog procesa.
Vaqa odmah napomenuti da se ovaj britanski metodolog, kao dekla-
risani poklonik Bekonove filozofije, drào wegove ortodoksne dok-
trine da se najpre moramo osloboditi predrasuda. On kaè: "Kada se
iskustvo jednom prizna kao izvor na{eg znawa o prirodi, onda sledi da
prilikom prou~avawa prirode i wenih zakona, mi treba odmah da se od-
lu~imo da odbacimo kao prazne predrasude, ili da se uzdrìmo kao od
preurawenih, svih onih unapred stvorenih ideja o tome {ta bi moglo
ili trebalo da bude... slu~aj, te da se zadovoqimo zapaàwem kakvo
jeste prosto stawe stvari."9 Her{el je delio predrasude na predrasude
mi{qewa i predrasude ~ula. Opasnije su predrasude mi{qewa, o koji-
ma on kaè: "Ali, priroda predrasuda mi{qewa je, na àlost, takva da
se one u izvesnom stepenu zadràvaju u svakom duhu ... ~ak i posle uni-
{tavawa osnova za wihovo odràvawe. Istraìva~ prirodnih nauka
mora se svim silama boriti protiv takve dispozicije. Nismo, naravno,
tako nerazumni da od wega zahtevamo trenutno i odlu~no odbacivawe
svih prethodnih mi{qewa i sudova; traìmo jedino da ih se drì bez
zagriènosti dok ne na|e razlog da ih dovede u pitawe i da bude spre-
man da ih napusti kada se stvarno pokaù kao neodrìve, odnosno da
posumwa u wih kada im se suprotstavi teìna verovatno}e. Ako to od-
bije, on nije u stawu da se bavi naukom."10 ‡ Pored o~igledno veoma do-
brih zapaàwa u vezi sa osloba|awem od predrasuda, Her{el je, na à-
lost, oti{ao u krajnost kada je tvrdio da sve odba~ene nau~ne teorije
predstavqaju obi~ne predrasude!
O obja{wewu britanski metodolog kaè: "Prvi zadatak na koji
filozofski um pomi{qa kada se neka nova pojava ispoqi jeste obja-
{wewe te pojave ili ukazivawe na wen neposredni uzrok. Ako se to ne
moè posti}i, onda se pojava uop{tava i zajedno sa drugim pojavama ko-
je su jo{ sli~ne obuhvata iskazom nekog zakona, u nadi da }e razmatra-
7
Ibid., sec. 93
8
Ibid., sec. 94
9
Ibid., p. 79.
10
Ibid., pp. 80-81.
190
we te pojave na vi{em stupwu saznawa dovesti do iznalaèwa odgova-
raju}eg neposrednog uzroka."11
Her{el je, kao i mnogi drugi prirodwaci onoga vremena, bio uve-
ren da se negde u osnovi svekolike prirode nalaze "skrivene sile", ne-
ki "unutra{wi mehanizmi", nekakve "posledwe pojave" na koje bi se, u
krajwoj instanci, sve nama dostupne pojave mogle svesti, kojima bi se
one mogle objasniti. Na to se, bez sumwe, misli kada se u Preliminar-
noj raspravi tvrdi da "bi nam u na{em istraìvawu prirode mnogo po-
moglo kad bismo mogli da ... ustanovimo posledwe pojave na koje se sve
sloène pojave ... mogu razloìti".12 U nauci se, me|utim, kako se na
osnovu Preliminarne rasprave dâ zakqu~iti, od tih "posledwih
pojava" ne moè o~ekivati gotovo ni{ta (zato Her{elova formulaci-
ja "kad bismo mogli"): ne postoji vaqani apriorni dokaz da se one mogu
saznati, a i nau~na istraìvawa su pokazala da su, realno posmatrano,
sasvim mali, neznatni izgledi da }e do tih "posledwih pojava" ikada
do}i. To su, po wegovom mi{qewu, razlozi zbog kojih se u nauci mora
odustati od tragawa za "posledwim pojavama", razlozi zbog kojih pri-
rodwaci ne bi smeli napu{tati postupak analize "sloènih pojava ko-
jim se one razlaù na prostije pojave koje, po{to nam izgleda da se da-
qe ne mogu analizirati, moramo shvatiti kao uzroke".13
Sem toga, kao privrènik Bekonove filozofije, Her{el je posve-
tio veliku pa`wu induktivnoj metodi i wenoj ulozi u nauci, pa je
u tome pogledu jedini istinski prethodnik Milove sistematizacije.
Ali, Her{el je istovremeno bio svestan da mnoga zna~ajna nau~na ot-
kri}a ne mogu da se uklope u bekonovski model, pa je u tom smislu poku-
{ao dve stvari: (a) daqe usavr{avawe i razradu induktivne metode, i
(b) nagove{tavawe mogu}nosti i druga~ijeg puta za dolaèwe do nau~-
nih otkri}a.
Pre svega, Her{el je posle nalaèwa ~iwenica (i wihove privre-
mene klasifikacije) razlikovao dva stupwa indukcije: na prvome stup-
wu otkrivaju se "neposredni uzroci" [proximate causes] pojavâ i zakoni
najnièg stupwa op{tosti; na drugom stupwu, me|utim, indukcija ne
polazi od pojedina~nih, ve} od "op{tih ~iwenica" (tj. od onih uzroka i
zakona do kojih se do{lo na prvome stupwu) da bi do{la do zakona vi-
{e op{tosti, koje Her{el naziva "teorijama".
Nave{}emo ovde Her{elove formulacije osnovnih pravila induk-
tivne metode:
(Slagawe) "Da bilo koja okolnost u kojoj se sve ~iwenice bez izu-
zetka slaù, moè biti traèni uzrok, ili, ako ne to, ono bar paralel-
ni efekat istoga uzroka: ako postoji samo jedna takva ta~ka slagawa,
11
A Preliminary Discourse..., p. 144.
12
Ibid., p. 92.
13
Ibid., pp. 87-88.
191
ta mogu}nost postaje izvesnost; sa druge strane, ako ima vi{e od jedne,
one mogu biti paralelni (zdruèni) uzroci."
(Razlika) "Ako moèmo na}i stvorene od prirode, ili sami namer-
no proizvesti, dva slu~aja koja se slaù ta~no u svemu osim u jednoj po-
jedinosti, u kojoj se razlikuju, wen uticaj na stvarawe te pojave (ako
ima bilo kakvog uticaja) mora time postati razumno re{ewe. Ako je ta
pojedinost prisutna u jednom slu~aju, a sasvim nedostaje u drugom, stva-
rawe ili nestvarawe odre|ene pojave odlu~i}e o tome da li ona jeste
ili nije jedini uzrok: jo{ o~iglednije, ako je ona prisutna u suprotnom
smeru u data dva slu~aja, i efekat }e zbog toga biti obratan. Ali, uko-
liko weno prisustvo ili odsustvo stvara samo promenu u stepenu ili
intenzitetu pojave, onda moèmo zakqu~iti jedino da deluje kao para-
lelni uzrok ili uslov s nekim drugim koji treba traìti drugde."
(Zajedni~ka promena) "Ukoliko ne moèmo da dobijemo potpuni ne-
gativ ili suprotnost one okolnosti ~iji bismo uticaj hteli da utvrdi-
mo, moramo poku{ati da na|emo slu~ajeve u kojima ona osetno varira u
stepenu."
(Ostatak) "Sloène pojave, kod kojih jednovremeno deluje vi{e uz-
roka ‡ paralelno, suprotno ili savim nezavisno jedan od drugoga ‡ tako
da stvaraju sloèni efekat, mogu se pojednostaviti oduzimawem efek-
ta svih poznatih uzroka, koliko to priroda datoga slu~aja dopu{ta
(bilo deduktivnim rasu|ivawem ili pozivawem na iskustvo), ostavqa-
ju}i tako za obja{wavawe pojavu koja preostaje."14
Prema tome, do prirodnih zakona moè se do}i primenom neke od
navedenih shema induktivne metode. Bojlov zakon, na primer, kako pri-
me}uje Her{el, otkriven je primenom metode "zajedni~ke promene", tj.
prou~avawem varirawa zapremine gasa naporedo sa mewawem wegovog
pritiska. Tako, na primer, kada su (u upro{}enom obliku) bili dati
podaci:
P: 0,5 1,0 2,0 5,0
V: 2,0 1,0 0,5 0,2,
istraìva~ je mogao da zakqu~i da je P = 1/V.
Ali, Her{el nije smatrao da se do prirodnih zakona moè do}i je-
dino primenom induktivnih metoda; {tavi{e, on je smatrao da se do ne-
kih prirodnih zakona nije do{lo i da se ne moè do}i primenom induk-
tivnih metoda. Britanski metodolog je, po svemu sude}i, bio svestan da
se na wegova napred izneta pravila moè primeniti wegova sopstvena
primedba upu}ena na ra~un Bekonovih "povla{}enih slu~ajeva" ‡
te{ko}a je, naime, u tome da se otkriju, a ne da se sagleda wihova snaga
kada su ve} na|eni. Her{el je, zapravo, nagla{avao drugi put do priro-
dnih zakona, koji se ne moè svesti na primenu nekih utvr|enih pravila
14
Ibid., secs. 146-162
192
‡ put postavqawa hipoteza, odnosno probawa i gre{ewa (gde se ova
pravila induktivne metode mogu shvatiti vi{e u negativnom smislu:
kao principi kritike postavqenih hipoteza). ‡ Hipoteze, me|utim,
tvrdi Her{el, nisu teorije. Teorije su, naime, izvesne, dok hipoteze
ostaju zauvek neizvesne. Hipoteza se moè tokom istraìvawa pobija-
ti, dok se do teorija stiè generalizacijom. Britanski nau~nik, izgle-
da, èli da kaè da se hipoteza posle proveravawa, ako nije pobijena,
vezuje za neku klasu i ona tako postaje (uzro~na) generalizacija, pa ta-
ko onda i teorija koja se ne moè pobiti. Hipoteza, naravno, mora da se
ti~e pokreta~kih sila pojava; a "te pokreta~ke sile ne treba proiz-
voqno pretpostavqati; one moraju biti takve da za wih mi svi imamo
dobrih induktivnih razloga da verujemo kako postoje u prirodi".15
Her{el zami{qa i defini{e metodu hipoteza kao trenutno for-
mirawe jedne smele hipoteze, koja izlaè u pojedinostima odre|eni za-
kon, isprobavaju}i wegovu istinitost tako {to se slede wegove posle-
dice i upore|uju sa ~iwenicama.16
Kao primere ovoga drugog puta Her{el navodi Hajgensovu hipotezu
da se zrak ~udnoga pona{awa u dvostruko reflektuju}em islandskom
kristalu prostire elipti~no. Mada holandski nau~nik nije imao nika-
kvu koncepciju o popre~nom talasnom kretawu svetlosti, on je bio
u stawu da formuli{e zakon koji je obja{wavao dvostruko prelamawe
pomo}u ove hipoteze o elipti~nom prostirawu. Po mi{qewu Her{ela,
Hajgensova hipoteza se ne moè predstaviti kao zakqu~ak po induktiv-
noj shemi.17
Smelim hipotezama se dolazi ne samo do zakona prirode, ve} isto
tako i do op{tih teorija u kojima se uspostavqaju uzajamni odnosi me-
|u do tad nepovezanim zakonima. Tako je Her{el naglasio ulogu stvara-
la~ke imaginacije. Teorija takve vrste koja ga je posebno zadivqavala
bila je Amperova teorija elektromagnetizma. Uzajamno privla~ewe
ili odbijawe magneta Amper je obja{wavao tvrde}i da unutar tih
magneta postoji kru`ni elektri~ni tok. Do ove teorije on tako|e nije
mogao da dospe primenom induktivne sheme na zakone elektriciteta i
magnetizma. Ova teorija, naravno, ima proverqive posledice i Her{el
insistira da se prilikom procewivawa wene prihvatqivosti uzima u
obzir eksperimentalno potvr|ivawe wenih posledica, a ne metoda we-
nog formulisawa.18
15
Ibid., p. 197.
16
v. Ibid., sec. 210.
17
Herschel, J., Familiar Lectures on Scientific Subjects, New York, G. Routledge and Sons, 1871,
p. 362.
18
v. Herschel, J., A Preliminary Discourse on the Study of Natural Philosophy, secs. 202-203.
193
Kao {to je do sad ve} bilo i nagove{teno, Her{el je posebno na-
gla{avao neophodnost empirijske verifikacije kada je re~ o prihvat-
qivosti kako nau~nih zakona tako i teorija, bez obzira kako smo do
wih do{li. U svakom slu~aju, ne treba gubiti iz vida da "uspe{an pro-
ces nau~nog istraìvawa zahteva neprekidno alternativno kori{}ewe
kako induktivne, tako i deduktivne metode"; a poverewe koje opravdano
polaèmo u univerzalnost nekoga zakona, direktno je proporcionalno
o{trini u~iwenih proveravawa, pri ~emu ekstremni slu~ajevi pruàju
posebno ubedqive provere.19
Her{el kaè: "... Najsigurnija i najja~a karakteristika dobro za-
snovane i {iroke indukcije ... jeste kada do wene verifikacije do|e,
tako da kaèmo, spontano iz onih oblasti odakle se ona najmawe o~eku-
je, ili ~ak me|u slu~ajevima one iste vrste koji su u prvi mah smatrani
neprijateqskim. Svedo~anstvu ove vrste te{ko je odupreti se i ono
obavezuje na saglasnost takvom teìnom kakvu poseduje retko koje dru-
go svedo~anstvo."20
Otkri}e elipti~nih orbita binarnih zvezdanih sistema Her{el je
navodio kao primer neo~ekivanog potvr|ivawa wutnovske mehanike
(ili, postojawe raskoraka izme|u izra~unatih i posmatranih brzina
kretawa zvuka kao neo~ekivanu potvrdu zakona stvarawa toplote kom-
presijom elasti~nog gasa).21
Druga va`na vrsta potvr|uju}eg slu~aja jeste poku{aj primene za-
kona na ekstremne slu~ajeve. Tako Her{el isti~e da, na primer, isto-
vetno ubrzawe jednoga nov~i}a i jednoga perceta u eksperimentalno
stvorenom vakuumu, predstavqaju "o{tru proveru" Galilejevog zakona
o telima koja padaju.
Najzad, kao tre}u zna~ajnu vrstu potvr|uju}eg slu~aja Her{el raz-
likuje "krucijalni eksperiment". Ova vrsta verifikacije se primewu-
je naro~ito onda kada dve teorije teku paralelno, a svaka obja{wava
mnogo ~iwenica koje su zajedni~ke sa onom drugom. Svaki eksperiment
koji bi pruìo krucijalni slu~aj {to moè da odlu~i izme|u takvih
dveju teorija, od velike je va`nosti.22
Her{el je pripisao Paskalu da je smislio krucijalni eksperiment
koji }e odlu~iti o tome da li pewawe ìve u zatvorenoj cev~ici nasta-
je kao rezultat atmosferskog pritiska ili kao posledica "uàsavawa
od vakuuma" [horror vacui]. Paskalovo upore|ivawe visine ìvinog stuba
u podno`ju i na vrhu planine, smatra Her{el, opovrglo je hipotezu "uà-
savawa" i ostavilo kao vaè}u Tori~elijevu hipotezu "vazdu{nog mora".23
19
v. Ibid., secs. 184 and 177.
20
Ibid., sec. 180
21
v. Ibid., secs. 280 and 171-171.
22
v. Ibid., sec. 218.
23
v. Ibid., secs. 229-230.
194
Kao ni drugi metodolozi XIX veka, Her{el, me|utim, nije imao do-
voqno precizan pojam krucijalnog eksperimenta. On nije obra}ao pa-
`wu na to da li postoji mogu}nost i neke tre}e alternativne hipoteze
koja ~ini nepotrebnim odre|eni konkretni krucijalni eksperiment.
Tek kada takva tre}a alternativa nije mogu}na, moèmo govoriti
o pravom krucijalnom eksperimentu. ‡ Ipak, ovde je najzna~ajnije da je
Her{el uvi|ao i isticao veliki zna~aj tragawa za opovrgavaju}im slu-
~ajevima u istoriji nauke.
Her{el zvu~i zaista sasvim savremeno kada traì da nau~nik pre-
uzme ulogu protivnika svojih sopstvenih teorija i da traga kako za ne-
posrednim pobijawima, tako i za izuzecima koji ograni~avaju poqe
primene tih teorija. Britanski metodolog je smatrao da se vrednost je-
dne teorije dokazuje jedino time {to je sposobna da izdrì takve napa-
de.
Najzad, vaqa dodati i to da vaàn doprinos teoriji proveravawa
predstavqa Her{elova teorija o nezavisnim proverama, po kojoj se ne-
ka teorija mora proveravati i drugim ~iwenicama osim onih kojima su
proveravane prethodne teorije; u protivnom nemamo posla sa novom te-
orijom. Britanski nau~nik se nije posebno bavio pitawem utvr|ivawa
kriterijuma novosti ~iwenica, mada sugeri{e da se mi tu oslawamo na
prethodno znawe, ili zdravi razum, u ~emu je sigurno u pravu. U svakom
slu~aju, pitawe nezavisnog svedo~anstva i razlike izme|u novoga sve-
do~anstva i neke varijante staroga predstavqa problem koji je i danas
izuzetno aktuelan u metodolo{koj misli.
Ina~e, jedna od bitnih ograni~enosti wegove epohe (vremena boga-
te ètve nau~nih uspeha) jeste ideja da je nauka identi~na sa nau~nim
uspehom, kako intelektualnim, tako i materijalnim, pa u Her{elovoj
metodologiji, kao ni u Bekonovoj, nema mesta za te{ko}e ‡ sve se iscr-
pquje u posmatrawu, pronalaèwu uzroka i uop{tavawu. Jedino mesto
wegovog odstupawa od ove "filozofije uspeha" predstavqa napad na
iracionalizam,24 pri ~emu on spomiwe da se nauka zasniva na po{tewu
i iskrenosti svedokâ te na sveop{tem skepticizmu; istina moè odole-
ti svim proverama i izi}i nepromewena iz svih mogu}ih oblika po{te-
ne diskusije.25
24
v. Ibid., pp. 9-10.
25
v. Ibid., pp. 6-7.
195
HJUEL
Ugledni britanski nau~nik i filozof Vilijem Hjuel (1794-1866),

neposredno posle objavqivawa Her{elove kwige u kojoj se raspravqa i
o prirodi nau~nog istraìvawa (A Preliminary Discourse on the Study of
Natural Philosophy, 1830), po~eo je da prou~ava istoriju empirijskih nau-
ka, a rezultate tog istraìvawa sabrao je 1837. godine u svome trotom-
nom delu Istorija induktivnih nauka. Tri godine docnije, a godinu da-
na pre objavqivawa Milovog Sistema logike, Hjuel je objavio i Filo-
zofiju induktivnih nauka (1840). Ovu kwigu Hjuel je kasnije pro{irio,
ukqu~uju}i i svoje komentare na Milova gledi{ta, pa je izi{la u tri
toma: Istorija nau~nih ideja (dva toma, 1847) i Novum Organon Renova-
tum (1858). Pored ve}eg broja dela sa podru~ja astronomije, op{te fi-
zike, mehanike i moralne filozofije, iz oblasti koja nas interesuje,
Hjuel je izdao jo{ i delo Filozofija otkri}a (1860).
Pionirski posao koji je Hjuel obavio svojim detaqnim prou~ava-
wem istorije "induktivnih nauka" posluìo je i wemu samome, a i Mi-
lu, za formulisawe dosta razli~itih sistematskih gledi{ta na meto-
dologiju nau~nog istraìvawa. Naime, Mil je podvla~io da bez Hjuelo-
ve Istorije induktivnih nauka ne bi imao potreban materijal za tre}u
kwigu svoje logike. Ali, sudbina ovih dvaju gledi{ta bila je sasvim
opre~na. Dok je Milova Logika imala izuzetno {irok, vidan i zna~ajan
uticaj na logi~ku i metodolo{ku misao u drugoj polovini XIX, pa i po-
~etkom XX veka, Hjuelov uticaj je bio daleko mawi, u svakom slu~aju,
znatno ispod onoga nivoa koji je zasluìvao. Wegova misao je po~ela
vidnije da pobu|uje pa`wu metodologa tek polovinom dvadesetog veka i
mnogi autori se danas slaù da ta izvanredno zna~ajna i podsticajna
misao nije bila prihva}ena od savremenikâ najverovatnije stoga {to
prekida sa nekim osnovnim tradicijama britanskog empirizma i vezuje
se za neka Kantova gledi{ta.
Hjuel usvaja od kenigzber{kog filozofa onaj op{ti pogled na
qudsko saznawe koje bitno obuhvata i predstavqa specifi~an spoj dva
suprotna elementa: subjektivnog, razumskog ("nu`nog"), i objektivnog
ili iskustvenog. Pri tom su mnogi pisci koji su raspravqali o Hjuelo-
voj filozofiji bili skloni da nagla{avaju ba{ tu wenu idealisti~ku,
antiempirijsku stranu. Takvo insistirawe na apriornim elementima
wegove misli moè da dovede do zapostavqawa i previ|awa ~iwenice
da ta misao pored sve svoje u odre|enom smislu sigurno kantijanske
orijentacije, nije napustila empirijske osnove.
196
No, da ipak ukratko objasnimo ovu Hjuelovu teoriju saznawa koja
podrazumeva dva antiteti~na elementa. Re~ je, s jedne strane, o elemen-
tu koji nam je dat neposrednim posmatrawem, a sa druge, o onome ele-
mentu koji mi sami name}emo onome {to posmatramo. Bez jedinstva ova
dva elementa nema saznawa. Ovoj osnovnoj antitezi, kao odre|eni weni
aspekti, ili vidovi, odgovaraju razli~iti parovi termina. Jedan od tih
parova ~ine misli i stvari. Hjuel pi{e: "Bez misli ne moè da bude
nikakve povezanosti; bez stvari, ne moè da bude nikakve realnosti".1
Slede}i par su: nu`na i eksperimentalna istina. Ponovo navodi-
mo: "Nu`ne istine su izvedene iz na{ih sopstvenih misli, a eksperi-
mentalne istine iz na{ega posmatrawa stvari oko nas."2
Dedukcija i indukcija tako|e su jedan od aspekata osnovne antiteze:
"Termin dedukcija se posebno primewuje na ... proces dokazivawa isti-
na iz definicija i aksioma" koje nam pruàju na{e misli; u indukciji,
me|utim, "do istina se dolazi po~iwu}i od posmatrawa spoqa{wih
stvari i iznalaèwa nekoga pojma s kojim }e se te stvari, onakve kakve
su opaène, slagati".3
Ili: ideje i ose}aji [sensations]. Hjuel kaè: "Svi upotrebqavamo
re~ ideje... da izrazimo onaj element koji nam pruà sâm duh i koji, da
bismo imali znawe, mora biti kombinovan sa ose}ajem. Za nas, ideje ni-
su objektivne misli (kao {to jesu prema Lokovoj upotrebi toga termi-
na), ve} pre zakoni misli. Ideje nisu sinonimne sa pojmovima; one su
principi koji na{im pojmovima daju sve ono {to sadrè od istine...
Prostor, vreme, uzrok itd. nazivam idejama, zato {to su one op{ti od-
nosi izme|u na{ih ose}aja, koji se shvataju aktom duha, a ne prosto ~u-
lima. Ti odnosi sadrè ne{to {to je izvan onoga {to sama ~ula mogu
da nam pruè."4
Vaàn aspekt na{ega saznawa izraàva isto tako i suprotnost iz-
me|u teorija i ~iwenica. Polaze}i od toga da su ~iwenice ona posebna
posmatrawa iz kojih se putem indukcije dobijaju teorije, Hjuel ide da-
qe, pa kaè: "U teoriji ideje se uzimaju kao razli~ite od ~iwenica; ia-
ko u ~iwenice mogu biti ukqu~ene i ideje, one po na{em shvatawu nisu
odvojene od ose}ajâ. U onome {to je ~iwenica, ideje su primewene tako
spremno i uobi~ajeno i toliko su u potpunosti utelovqene u ose}aje, da
ih mi ne vidimo, mi gledamo kroz wih... tako je istinita teorija ~iwe-
nica, a ~iwenica je uobi~ajena teorija... Teorije postaju ~iwenice tako
{to postaju izvesne i uobi~ajene."5
1
Whewell, W., History of Scientific Ideas, vol. I, London, J. W. Parker and Son, 1858, p. 25.
2 4
Ibid., p. 27. Ibid., pp. 34. and 31
3 5
Ibid., p. 27. Ibid., pp. 44. and 49.
197
Kao {to vidimo, Hjuel, uop{te uzev{i, ima vrlo elasti~no shvata-
we i teorije i ~iwenica. îwenica bi, zna~i, bila, svaki deo znawa
koji predstavqa sirovi materijal za formulisawe novih zakona i teo-
rija. Prema tome, ~iwenice nisu samo ono {to nam pruà neposredno
posmatrawe putem ~ula, ve} isto tako i zakoni, pa i neke teorije mogu
da predstavqaju ~iwenice. Keplerovi zakoni, na primer, predstavqali
su ~iwenice na osnovu kojih je Wutn stvarao teorije. Dakle, razlika
izme|u ~iwenice i teorije za Hjuela je samo relativna. Drugi zna~ajni
moment u vezi sa ovakvim wegovim gledi{tem ~ini to {to za wega nema
nikakvih "~istih ~iwenica" koje bi bile izdvojene od svake ideje, ili
svake teorije.
Za one koji bi mo`da mogli da pomisle da je razliku izme|u teorije
i ~iwenice i previ{e relativizovao, Hjuel izjavquje da nam je razlika
izme|u ~iwenice i teorije jo{ razumqivija ako teoriju uzmemo kao
svesno, a ~iwenicu kao nesvesno zakqu~ivawe iz pojava koje su date na-
{im ~ulima.6
Ali, da vidimo kako je Hjuel, na osnovu istraìvawa ogromnog ma-
terijala iz istorije nauke, rekonstruisao proces nau~nog otkri}a.
Pri tome, razume se, treba imati u vidu da je ovakav Hjuelov prilaz
preko ostvarivawa uvida u istoriju nauke potpuno originalan, s obzi-
rom da autori u oblasti metodologije i filozofije nauke pre wega ni-
su izu~avali istoriju nauke, ve} su prema woj imali takav odnos kao da
je to eventualno samo zbirka primera kojima se mogu ilustrovati na{a
razli~ita gledi{ta o nau~noj metodi. Britanski metodolog je prvi
uvideo i poku{ao prakti~no da sprovede u delo oslawawe filozofije
nauke na istoriju nauke i obratno.
Sâm proces nau~nog otkri}a odvija se, po Hjuelu, u tri koraka (ovo
se razmatra u Novum organon renovatum-u):
Prvi, pripremni (uvodni) ili preliminarni korak sastoji se u ana-
liti~kom razja{wavawu elemenata saznawa. Na ovome stupwu, ukoliko
za to postoji potreba, s obzirom na objektivni element saznawa vr{i
se "ra{~lawavawe ~iwenica"; naime, iskustvena fakta do kojih se do-
lazi posmatrawem sloènog su karaktera, a mi moramo ‡ iskqu~iva-
wem emocionalnih elemenata, a ukqu~ivawem odre|enih odnosa vreme-
na, prostora i uzroka, ili drugih isto tako jasnih ideja ‡ do}i do pro-
stih, elementarnih ~iwenica. Ra{~lawivawe ~iwenica obi~no vodi
uvo|ewu tehni~kih termina kojima se opisuju elementarne ~iwenice,
kao {to su svetlosni "zraci", "odbijawe", "sila", "moment" i "inercija".
S obzirom na subjektivni element saznawa vr{i se "eksplikacija
koncepcijâ"; naime, Hjuel smatra da, kada su u pitawu ideje, u duhu is-
traìva~a treba da postoji jasan razvoj od osnovnih ideja, a, ukoliko je
to mogu}no, ideje treba precizno izraziti u obliku definicija ili aksioma.
6
v. Ibid., p. 42.
198
Drugi, ili osnovni korak jeste period indukcije. Pri tome, ovde
treba odmah napomenuti da Hjuel kona~no napu{ta bekonovsku koncep-
ciju, tj. da vr{i radikalnu izmenu tradicionalnog zna~ewa ovoga ter-
mina. Ovde nije re~ ni o kakvoj eliminativnoj indukciji Bekona, niti
o indukciji prostim nabrajawem.
Naprotiv, Hjuel posmatra indukciju kao proces koji nu`no ukqu-
~uje naga|awe. Na taj na~in mi uvodimo (pojmove i) koncepcije koje ni-
su neposredno prisutne u poznatim svedo~anstvima a koje "povezuju"
[colligate] ta svedo~anstva, nadma{uju}i ih kako svojom op{to{}u, tako
i svojom apstraktno{}u. Kao pomo}ni procesi javqaju se selekcija ide-
ja (tu spada pre svega formulisawe nau~nih problema u vezi sa nekim
skupom poznatih ~iwenica), zatim, izgradwa koncepcije (ovde Hjuel
razmatra dva razli~ita slu~aja); kada su u pitawu ~iwenice kvantite-
ta, onda se tu mogu uspe{no upotrebiti ~etiri metode: (a) geometrijska
metoda krivih, (b) aritmeti~ka metoda ustanovqavawa sredwih vredno-
sti, (v) metoda najmawih kvadrata, koja se nastavqa na metodu b i koja je
usmerena na otkrivawe najboqe sredwe vrednosti ili najverovatnijeg
zakona, i (g) metoda ostatka, koja se primewuje ukoliko su prethodne
metode ostavile za sobom ostatak neobja{wenih ~iwenica, pa se mora
tragati za zakonom koji }e to da pokrije. ‡ Kada su u pitawu ~iwenice
sli~nosti, Hjuel savetuje upotrebu tri metode: (a) zakon (kvantitativ-
nog) kontinuiteta, koji je zapravo vi{e provera istinitosti nego in-
strument otkri}a, po{to nam omogu}ava da otkrijemo neuspe{ne in-
dukcije koje su ga prekr{ile, (b) metoda gradacije, koja treba da proce-
ni da li se neke klase izdvajaju kao suprotne ili samo po stepenu sli~-
nosti, i (v) metoda prirodne klasifikacije, koja uzima u obzir najva`-
nije prirodne sli~nosti, a ne neka od nas izabrana ili nametnuta svoj-
stva). Najzad, tu je odre|ivawe veli~inâ [Determination of the Magnitudes]
(u pitawu je precizirawe ~iweni~kog podru~ja na koje se neka koncep-
cija odnosi).
Prema tome, za Hjuela, kada se razja{wewe (eksplikacija) koncep-
cija [Explication of the Conceptions] na{eg sopstvenog duha sjedini sa po-
vezivawem posmatranih ~iwenica [Colligation of Facts] uz pomo} takvih
koncepcija, tj. prvi sa drugim korakom, i upotrebi za prikupqawe zna-
wa iz onih pojava koje nam svet prezentira, to onda ~ini kompletan
mentalni proces indukcije. O tome procesu indukcije obi~no se s pra-
vom govori kao o pravome izvoru na{eg stvarnog op{teg saznawa koje
se ti~e spoqa{weg sveta... stvarnog stoga {to poti~e iz kombinovawa
stvarnih ~iwenica... op{teg stoga {to podrazumeva posedovawe op-
{tih ideja.7
7
v. Whewell, W., Novum Organon Renovatum, London, J. W. Parker and Son, 1858, p. 71.
199
[ta je Hjuel podrazumevao pod "povezivawem ~iwenica"? Nau~ni
zakoni i teorije predstavqaju takvo povezivawe gde istraìva~ grupi
~iwenica pridodaje neku koncepciju. Povezivawe je "spajawe" ~iweni-
ca, a ovaj proces integracije britanski metodolog ilustruje formuli-
sawem Keplerovog tre}eg zakona. Kepler je, naime, uspeo da spoji ~i-
wenice o periodima revolucije planeta sa ~iwenicama wihove udaqe-
nosti od Sunca, i to pomo}u koncepcije "kvadrata brojeva", "kubova
rastojawa" i "proporcionalnosti". U svakom slu~aju, vidi se jasno da
se, za Hjuela, sámo "povezivawe ~iwenica" postiè jedino putem stva-
rala~kog uvida od strane nau~nika, a ne putem primene nekih posebnih
pravila indukcije.
Prema tome, proces indukcije za Milovog prethodnika jeste proces
postavqawa nau~nih hipoteza, do kojih se ne dolazi nikakvim pravili-
ma, ve} stvarala~kim talentom.8 ‡ Hjuelovska indukcija, kao {to }emo
se osvedo~iti u jednom od narednih predavawa, dosta je sli~na Perso-
vom pojmu "abdukcije" ili "retrodukcije". Kao {to britanski nau~nik
najjednostavnije formuli{e: "Na{a induktivna formula mogla bi po
prilici da se svede na slede}e: ve pojedinosti, kao i sve poznate poje-
dinosti iste vrste, ta~no su izraène usvajawem koncepcije i iskaza
odre|enog stava."9
U svakom slu~aju, jasno je da za Hjuela indukcija nije povezivawe
~iwenica u doslovnom smislu re~i, ve} je to proces postavqawa hipo-
teze i wene provere, proces stvarawa i gre{ewa. Evo {ta on kaè o
ispravnim hipotezama: do wih se nikad ne dolazi bez rada, nikad bez
priprema; pa ipak se dolazi bez potpune i trajne zavisnosti od pripre-
ma, ili od rada, ili ~ak od li~nog dara.10 ‡ Imaju}i najverovatnije u vi-
du onu ~esto citiranu Wutnovu izreku "Ne stvaram hipoteze" [Hypo-
theses non fingo], Hjuel naro~ito nagla{ava da je "sposobnost stvarawa
hipoteza ... daleko od toga da predstavqa slabost u intelektualnom ka-
rakteru onoga koji vr{i otkri}a; naprotiv, to je sposobnost bez koje
on uistinu ne moè da obavi svoj zadatak".11 Takve hipoteze ili naga-
|awa, razume se, bi}e ~esto pogre{ni, ali, kako dobro prime}uje Hjuel,
"isprobati pogre{na naga|awa za mnoge predstavqa jedini na~in da se
pogode ona prava". Na{e teorijske sposobnosti postiù ne{to ciqa-
ju}i na mnogo vi{e. "Za istinskog filozofa (tj. nau~nika ‡ S. N.) nije
karakteristi~no to da nikada ne naga|a na sre}u, ve} to da su wegova
naga|awa zami{qena jasno i stavqena u strogi dodir sa ~iwenicama."12
8
v. Ibid., p. 59.
9
Whewell, W., Philosophy of the Inductive Sciences founded upon their History, vol. II, London, J.
W. Parker, 1847, p. 88.
10
v. Whewell, W., Novum Organon Renovatum, p. 192.
11
Ibid., p. 78.
12
Ibid., p. 79.
200
[tavi{e, kako sasvim lepo formuli{e Hjuel, istinski filozofi (tj.
nau~nici) moraju posedovati "~istu qubav prema istini kao i relativ-
nu indiferentnost za odràvawe svojih sopstvenih otkri}a", tako da
ih mogu bez oklevawa odbaciti ukoliko se na|u ~iwenice koje govore
protiv wih.13
Interesantno je ovde dodati i to da Hjuel zastupa evolucionisti-
~ku zamisao o razvoju nau~nog znawa, porede}i ga sa slivawem pritoka
da bi se formirala reka. On je, naime, na osnovu svojih istorijskih stu-
dija zakqu~io da se nauka razvija progresivnim ukqu~ivawem pro{lih
rezultata u sada{we teorije. Kao uzor britanski metodolog je uzimao
Wutnovu teoriju gravitacije. Ta teorija predstavqa paradigmati~an
primer rasta putem ukqu~ivawa prethodnog znawa, po{to je ta teorija
podvodila pod sebe (ne ukidaju}i ih) Keplerove zakone, Galilejev za-
kon slobodnog pada, kretawe plime i oseke i jo{ mnoge druge razli~i-
te ~iwenice.
Hjuel je pri tom bio svestan da sukcesivna tuma~ewa pojedinih po-
java nisu uvek saglasna jedno sa drugim, ali je ipak smatrao da se rast
nauke ne odvija kao niz revolucija u smislu potpunog nestanka kontinu-
iteta, iz prostog razloga {to je on uvek u prethode}im teorijama tra-
gao za onim aspektima koji su olak{avali stvarawe slede}ih teorija, i
{to je pred sobom imao kao uzor Wutnovu teoriju. To ne zna~i da bri-
tanski metodolog nije spomiwao termin "revolucija" u vezi sa razvo-
jem nauke. On je smatrao da bi se sva "velika otkri}a" u naukama mogla
nazvati revolucijama. U tom smislu, britanski metodolog je, na pri-
mer, Lavoazjeovu teoriju nazivao revolucijom; tako je Hjuel priznavao
da je Lavoazjeova teorija kiseonika istisnula teoriju flogistona, kao
i da su mnoge ~iwenice koje obja{wava teorija kiseonika u neskladu sa
teorijom flogistona, {to bi govorilo protiv wegovog evolucionisti-
~kog gledi{ta, ali je dokazivao ‡ i tu je bio u pravu ‡ da je teorija
flogistona, pored svega toga, tako|e odigrala pozitivnu ulogu u isto-
riji hemije, po{to je klasifikovala zajedno procese sagorevawa, stva-
rawa kiseline i disawa. Za wega je, zna~i, najbitnije da se postigne
povezivawe onih ~iwenica koje su stvarno u vezi, makar razlozi toga
povezivawa u prvi mah bili i pogre{ni.
No, tre}i korak u procesu nau~nog otkri}a ‡ korak provere postav-
qenog povezivawa ‡ sasvim jasno pokazuje da Hjuel nije napustio em-
piristi~ko nasle|e britanske filozofije, tim pre {to mnogi inter-
pretatori smatraju da ovaj korak za wega predstavqa i najva`niji ele-
ment u kompletnom procesu indukcije ili nau~nog otkri}a.
I na ovome stupwu, stupwu verifikacije hipoteza, Hjuel razlikuje
nekoliko aspekata. Pored adekvatnosti (u smislu pronalaèwa takvo-
ga stava o odre|enome predmetu koje }e biti u skladu sa svim do tad
posmatranim ~iwenicama), uloge predvi|awa (onih pojava ili ~iweni-
13
v. Ibid., p. 81.
201
ca koje do tad jo{ nisu vi|ene, mada su iste vrste kao one za koje je ta
hipoteza izgra|ena da ih objasni) i jednostavnosti, ili pojednostavqe-
wa (u smislu da razli~iti delovi jednoga sistema istinitih teorija po-
kazuju stalnu konvergenciju ka jedinstvu, za razliku od onih pogre{-
nih, gde je slu~aj obratan i gde svaki dodatak doprinosi pove}avawu
sloènosti hipoteti~kog sistema koji najzad postaje sasvim nepodesan
za upotrebu), najva`niji i najinteresantniji kriterijum verifikacije
svakako predstavqa Hjuelova doktrina o sagla{avawu indukcija [Con-
silience of Inductions].
Hjuelovo u~ewe o sagla{avawu indukcija moè se razloìti, kao
{to ~ine i neki drugi autori (na primer, Lari Laudan), na tri slu~aja:
(1) kada je jedna hipoteza u stawu da objasni dve (ili vi{e) poznatih
ali razli~itih klasa ~iwenica (ili zakona); (2) kada neka hipoteza
moè uspe{no da predvidi slu~ajeve razli~ite vrste od onih koji su
bili na umu u vreme razmi{qawa o stvarawu na{e hipoteze; i (3) kada
hipoteza moè uspe{no da predvidi ili objasni javqawe pojava za koje,
na osnovu na{eg prethodnog iskustva, ne bismo o~ekivali da se dogode.
Pri tome vaqa uo~iti da se ovi slu~ajevi uzajamno ne iskqu~uju, ve} se
~esto dopuwuju ili uklapaju jedan u drugi, s tim {to, razume se, po~iva-
ju na unekoliko razli~itim razmatrawima.
Prvi slu~aj sagla{avawa indukcija, na primer, za razliku od druga
dva, ne uve}ava sadràj na{eg teorijskog saznawa. Nije u pitawu (boqe
re}i, ne mora da bude u pitawu) ni sposobnost predvi|awa, niti pro-
{irivawa saznawa u nova podru~ja. Ipak, ovde se postiè formalno
sjediwavawe ili pojednostavqewe na{ih teorija i hipoteza. Svo|ewe
dveju klasa pojava ‡ koje su do tad zahtevale odvojene i (naizgled) neza-
visne hipoteze za svoje obja{wavawe ‡ na jednu op{tu hipotezu ili te-
oriju, o~igledno postiè smawewe teorijskog balasta, pa ima predno-
sti, ali su mu preimu}stva po svemu sude}i formalna i sistemska, a ne
empirijska.
Drugi slu~aj predstavqa uve}awe obja{wavala~kog sadràja na{e
nauke, po{to nam prihvatawe nove hipoteze dozvoqava da anticipira-
mo prirodne pojave koje su bile nepoznate (ili bar nerazmatrane)
u trenutku stvarawa teorije. Takva plodnost je sigurno vaàn atribut
koji zna~ajno uti~e u prilog hipoteze koja ga poseduje. Kao {to sam
Hjuel prime}uje: "Kada hipoteza, sama od sebe i bez prilago|avawa za
te svrhe, pruì pravilo i razlog (klase) pojava o kojima se nije razmi-
{qalo prilikom wene konstrukcije, onda imamo kriterijum wene re-
alnosti kakav jo{ nikada nije bio proizveden u korist zablude."14
Kao i drugi, tre}i slu~aj predstavqa dobitak u obja{wavala~koj
mo}i na{ih teorija. Ovaj slu~aj, me|utim, za razliku od drugog, ne samo
14
Whewell, W., Philosophy of the Inductive Sciences, pp. 67-68.
202
{to nam dopu{ta predvi|awe novih vrsta pojava, ve} nam omogu}ava
(obja{wavawem onih neo~ekivanih pojava) i da na{u teoriju proveri-
mo na izvanredno strog i uverqiv na~in. U ovome kriterijumu nesu-
mwivo se nalazi ne{to veoma blisko onome {to je Poper docnije na-
zvao "strogo{}u provere".
Zbog ~ega je "sagla{avawe indukcija", koje se javqa u sva tri pome-
nuta slu~aja, tako va`no i za{to predstavqa presudnu proveru istini-
tosti one teorije u kojoj se javqa? Razlozi za Hjuela nisu tako sloène
prirode. Pre svega, re~ je o stepenu strogosti provere odre|ene hipo-
teze. Adekvatnost hipoteze, kada je ona dovoqna da "spase" one pojave
koje su nam poznate (pojava iste klase) ‡ tu imamo najmawe zanimqivo,
najmawe uo~qivo i najmawe vredno sagla{avawe indukcija ‡ najnià je
i najslabija provera jedne hipoteze. Nezadovoqan time, engleski filo-
zof isti~e da prvi pravi stupaw provere nastaje onda kada je teorija u
stawu da objasni dve (ili vi{e) poznatih ali razli~itih klasa ~iwe-
nica; to zna~i da se on uspiwe na slede}i stupaw ozbiqnosti provere,
kada teorija uspe{no predvi|a rezultate "makar iste vrste kao oni
{to smo ih posmatrali, samo u novim slu~ajevima"; ovaj stupaw on
smatra "dokazom stvarnoga uspeha u na{em induktivnom procesu".15
Pa ipak, to jo{ nije dovoqno da nas uveri u izvesnost i u istinitost
date teorije; ovo utoliko pre {to je britanski metodolog svestan ~i-
wenice da se u istoriji nauke ~esto doga|alo to da su pogre{ne teorije
pruàle ta~na predvi|awa.
Da bi provera bila jo{ stroà, moramo imati tre}i slu~aj "saglas-
nosti indukcija"! Naime, po Hjuelovom mi{qewu, hipoteza koja moè
da objasni i predvidi ne samo slu~ajeve iste vrste, ve} i sasvim druga-
~ije, pa i neo~ekivane slu~ajeve, ta hipoteza ne moè biti pogre{na;
drugim re~ima, ono svedo~anstvo koje nam daje "saglasnost indukcija"
predstavqa nesumwivu evidenciju o istinitosti na{e teorije.
Ako jo{ nije sasvim jasno za{to se ovakvo proveravawe naziva "sa-
gla{avawem indukcija", onda treba podsetiti da, ~im je re~ o ~iweni-
cama razli~ite vrste (a ~iwenice kod Hjuela mogu zna~iti ne samo po-
jedina~ne empirijske ~iwenice, ve} i zakone i teorije, pogotovu nièg
stupwa op{tosti), onda zapravo moèmo govoriti o sjediwavawu dveju
ili vi{e generalizacija (do kojih se prethodno do{lo putem dva ili
vi{e procesa indukcije) u jednu obuhvatniju teoriju. A za to sjediwa-
vawe naizgled raznorodnih pojava ili zakona, za koje se ispostavqa da
se mogu svi izvesti iz jedne te iste hipoteze, zaista je te{ko pretpo-
staviti da moè biti rezultat neke puke slu~ajnosti! Prema tome,
"sagla{avawe indukcija" predstavqa svakako najupadqiviju i najube-
dqiviju proveru ta~nosti jedne hipoteze. Za takvu hipotezu se onda mo-
è re}i ne samo da omogu}uje sagla{avawe dveju ili vi{e razli~itih
15
v. Ibid., p. 152.
203
indukcija, ve} da isto tako ispuwava kriterijum te`we za postizawem
jednostavnosti i harmonije, kao i da beleì uspon na lestvici op{to-
sti.
S obzirom na to da ni prilikom svojih ozbiqnih izu~avawa istori-
je nauke Hjuel nije nai{ao na slu~aj da se neka hipoteza koja je bila po-
tvr|ena putem "sagla{avawa indukcija" docnije pokazala kao pogre{-
na, on zakqu~uje: "Ovi primeri gde je do{lo do ovoga (usagla{avawa)
zaista usa|uje u nas ube|ewe da je istinitost neke hipoteze izvesna.
Nikakva slu~ajnost ne bi mogla da dovede do tako neuobi~ajenog stica-
ja okolnosti. Nikakva pogre{na pretpostavka ne bi mogla, po{to je
prilago|ena jednoj klasi pojava, ta~no da predstavi neku razli~itu
klasu, gde slagawe nije bilo predvi|eno i o wemu se nije unapred raz-
mi{qalo. Da pravila koja poti~u iz udaqenih i nepovezanih podru~ja
treba ovako da se ustreme prema jednoj te istoj ta~ki, moè proisti-
cati samo iz toga {to je to ona ta~ka u kojoj po~iva istina."16 Ili, na
drugom mestu: "Kada takva konvergencija dvaju tokova indukcije ukazuje
na istu ta~ku, ne moèmo vi{e sumwati u to da smo u pravu. Takva aku-
mulacija dokaza stvarno nas uverava u to da imamo posla sa vera causa
(istinskim uzrokom ‡ S. N)."17
Ovde, me|utim, odmah treba primetiti to da Hjuel zaista vrlo
uverqivo opisuje snagu "sagla{avawa indukcija", ali da je tu re~ o
opisivawu samo wene psiholo{ke snage, dok, na àlost, nigde ne nudi
nijedan vaqan argument u prilog wenih logi~kih pretenzija. Stoga se
on u tom pogledu, kao {to prime}uje Laudan, u krajwoj liniji vra}a na
staru formulu (koju moèmo na}i izme|u ostalih i kod Dekarta, Bojla
i Hartlija), a ona se svodi na to kako jednostavno nismo u stawu da za-
mislimo da jedna teorija koja tako uspe{no radi u novim podru~jima
ipak moè biti i gre{ka.18
Prema tome, ma koliko Hjuel bio psiholo{ki ubedqiv kada je re~
o vrednosti "sagla{avawa indukcija", on nije naveo nijedan argument
protiv logi~ke mogu}nosti da jedna op{ta teorija ipak bude pobijena,
bez obzira na to koliko je bila uspe{na u postizawu ovakvoga sagla{a-
vawa. Sem toga, s obzirom na to da Hjuel ostaje kantovac u tome smislu
{to smatra da se iskustvo ma koliko {iroko ono bilo, ne moè uzeti
kao svedo~anstvo za nu`ni karakter nau~nih istina, onda ni "sagla{a-
vawe indukcija", koje je o~igledno eksperimentalnog karaktera, ne mo-
è da opravda na{e pretenzije u tom smislu da izvestan zakonolik
iskaz ili hipotezu proglasimo za nu`nu istinu, mada se sti~e utisak da
ono to ponekad ~ini. Me|utim, ove dve te`we nisu u skladu.
16
Ibid., p. 64.
17
Ibid., pp. 285-286.
18
v. Laudan, L., "William Whewell on the Consilience of Inductions", The Monist, 1971, vol. 55, No.
3, p. 378.
204
Najzad, Hjuelovo gledi{te o nu`noj istinitosti onih hipoteza
(ili teorija) koje su proverene "sagla{avawem indukcija", ne slaè se
najboqe sa ve} izloènim gledi{tem o progresivnom razvoju nau~nih
teorija. Hjuel je, na primer, ukazivao na to da je stara teorija flogi-
stona bila u stawu da objasni ~iwenice u tako razli~itim podru~jima
kao {to su sagorevawe i nastajawe kiseline, {to bi trebalo da zna~i
da je ta teorija bila postigla nekakvo "sagla{avawe indukcija" koje je
trebalo da joj obezbe|uje istinitost. Pa ipak, po{to su uo~ene i po~e-
le da se gomilaju nove pojave koje ta teorija nije uspevala da objasni
(ili je mogla to da u~ini samo ad hoc i "nedozvoqenim postupcima"),
ona je bila odba~ena.
Na kraju, vaqa dodati da je Hjuelovo shvatawe indukcije zaista to-
liko {iroko kako pre wega nije zastupao niko, a i posle wega mali
broj metodologa. Da li }e se ~itav taj proces nau~nog otkri}a zvati
"indukcijom", kako je to ~inio Hjuel, ili ne, uglavnom je, razume se
stvar izbora terminologije ili konvencije. On sâm je bio svestan da se
wegova upotreba ovoga termina ne slaè ni blizu sa onom klasi~nom,
ali je u polemikama sa Milom ostajao pri svome gledi{tu, odnosno pri
svome na~inu upotrebe termina "indukcija". I bio je sasvim u pravu
ukoliko tim terminom èlimo da izrazimo, a izgleda da je to ve}ina
potowih filozofa nauke èlela, onaj proces putem kojeg se stvarno
obavqa rast nau~nog saznawa. U tom slu~aju postupak indukcije mora
obuhvatati proces otkrivawa hipoteza (bez obzira da li se on odvija
klasi~nom induktivnom metodom ili nekom sasvim drugom [i druga~i-
jom]) i proveravawa tih hipoteza kao svoj osnovni sadràj; pre to, sva-
kako, negoli nekakav mawe-vi{e mehani~ki akt ekstrapolacije ili in-
trapolacije kojim se dolazi do uop{tavawa.
Za Hjuela19 nauka se ne moè ograni~avati na "puko otkrivawe za-
konâ prirode", ili, ta~nije re~eno, ne sme se zadràvati na nivou po-
znavawa op{tih zakona koji se izvode iz ~iwenica. Nauka bi morala
nastojati da prevazi|e taj niì stupaw teorijskog saznawa: nau~nici
bi morali tragati za uzrocima prirodnih pojava koji su nam, kako se u
Filozofiji induktivnih nauka nagla{ava, neophodni za vaqano obja-
{wewe tih pojava. Time je britanski filozof postavio na~elo za pro-
cewivawe dostignu}â novovekovne prirodne nauke; tako je on procenio
da Galilej, premda je ustanovio "istinit zakon" slobodnog pada, "nije
insistirao na neodlo`nom iznalaèwu uzroka toga zakona", {to mu je
upisao u nedostatak. Sa druge strane, Kepleru se, po mi{qewu Hjuela,
mora odati puno priznawe zbog toga {to je bio "nespokojan i nezado-
voqan sve dok ~iwenice nije sveo na zakone, a zakone na uzroke". Pa
ipak, najzna~ajnije je Wutnovo otkri}e delovawa gravitacione sile,
jer je britanski fizi~ar time "otkrio ne samo zakon pojava, ve} i uz-
rok, pa je on zbog toga najve}i od svih nau~nika".
19
v. The Philosophy of Inductive Sciences, vol. 2, pp. 219-220.
205
"Po{to je tako te{ko saznati kada smo u nekoj oblasti nauke ot-
krili pravi uzrok pojave, nekima moè izgledati", tvrdio je Hjuel,20
"da prirodwaci tragaju}i za uzrocima postupaju nesmotreno i suprotno
na~elima filozofije, te da bi bilo sigurnije i razumnije da se ogra-
ni~imo na tragawe za zakonima, da se ograni~imo na oblast u kojoj do-
seèmo do ta~nog i nesumwivog saznawa. Stoga je bilo filozofa koji
su postavqali na~elo da nauka mora da izu~ava samo zakone pojava, a
nikako ne na~in wihovog proizvo|ewa. Ali, nije te{ko uo~iti da bi
takvo na~elo umawilo {irinu i dubinu nau~nih istraìvawa... U stva-
ri, takvo na~elo bi osujetilo ostvarewe ciqa nauke; jer zakoni pojava
se u mnogim slu~ajevima ne mogu ~ak ni iskazati ili razumeti bez odre-
|ewa hipoteze koja se odnosi na na~in wegovog proizvo|ewa."
Iz ~itavog ovog izlagawa o metodolo{kim gledi{tima Vilijema
Hjuela moè se videti da je on otvorio neke pristupe koji su i danas
aktuelni i pokrenuo neke zaista zna~ajne probleme koji se i daqe na-
laze u sredi{tu pa`we. Jedno od najva`nijih i danas jo{ otvorenih pi-
tawa neosporno je kako i koliko nau~ne hipoteze treba da budu potkre-
pqene kako bismo mogli re}i da verujemo u wihovu istinitost ili ka-
ko bismo mogli da procenimo pribliàvaju li se istini. Na ovo pita-
we savremeni metodolozi odgovaraju razli~ito: mnogi od wih, sa da-
leko usavr{enijim logi~kim oru|ima, jo{ traè odgovor na liniji
"uspe{nih sagla{avawa", kao i Hjuel, a neki odbacuju mogu}nost da na-
u~ne hipoteze ikada mogu da steknu drugi status osim problemati~ne
vere u uspe{no funkcionisawe.
20
v. Ibid., p. 103.
206
MIL
Najzna~ajnije delo poznatog britanskog filozofa Xona Stjuarta

Mila (1806-1873) ‡ Sistem logike, zakqu~iva~ke i induktivne (1843) ‡
predstavqa jedan od nezaobilaznih spisa iz metodologije nauke; dodu-
{e, vi{e po svome detaqnom, preciznom, iscrpnom i sistemati~nom iz-
lagawu pre svega izvesnih induktivnih metoda negoli po tome {to bi
Mil iznosio neko svoje bitno nove poglede (kao {to su to dobrim de-
lom ~inili, na primer, Her{el ili Hjuel). Sâm Mil je stavqao do zna-
wa koliko mnogo duguje Her{elu, ali i to kako nikada ne bi mogao da
napi{e tre}i deo svoga Sistema logike da nije imao na raspolagawu
onaj materijal koji je na{ao u Hjuelovoj Istoriji induktivnih nauka.
Zanimqivo je, me|utim, i pored toga {to su neki logi~ari dràli
da je tretirawe induktivnih metoda boqe kod Her{ela negoli kod
Mila, najve}i deo wih je potpao pod uticaj Mila, pa su one metode o ko-
jima su raspravqali, kao {to znamo, izme|u ostalih Duns Skotus,
Viqem Okamski, Hjum ili Vilijem Her{el postale poznate u novi-
joj literaturi kao "Milove metode eksperimentalnog istraìvawa".
Tome je mo`da doprinela ~iwenica da je Mil stvarno dosta jasno, is-
crpno i sistematski rezimirao, pa unekoliko i kriti~ki razmotrio
potpuna logi~ka znawa svoga doba, pri ~emu "nova logika" nije shva}e-
na kao antagonisti~ka u odnosu na klasi~nu, aristotelovsku logiku.
Induktivna logika trebalo je samo da dopuni, a ne da prevazi|e "staru
logiku". I ba{ je podru~je nau~nog istraìvawa predstavqalo onu
okosnicu koja je omogu}ila Milu da poku{a da premosti rascep i da
harmoni~no spoji najnovije tekovine induktivne logike sa do tada po-
stignuta stepenom razvoja deduktivne logike.
Odmah na po~etku vaqa ista}i jo{ jednu va`nu karakteristiku Mi-
lovog dela: pisac je bio znatno ja~i i precizniji u razradi odre|enih
metoda nego {to je uvek bio sasvim odre|en i dosledan u formulisawu
wihovih osnovnih filozofskih i logi~kih pretpostavki.
Zato po|imo od Milovog odre|ivawa samoga pojma indukcije. On ne
èli da obogati ili da promeni do tad preovla|uju}e zna~ewe ovoga
termina, ve} da ga standardizuje i ustali. Na po~etku II kwige svoga Si-
stema logike on isti~e: "Za svrhe sada{weg istraìvawa, indukcija bi
se mogla definisati kao operacija otkrivawa i dokazivawa op{tih
stavova".1 A zatim precizira: "Indukcija je takva operacija duha kojom
1
Mill, J. S., A System of Logic, 8th ed., New York, Harper and Bros., 1874, p. 208.
207
zakqu~ujemo da }e ono {to znamo da je istinito u nekom posebnom slu-
~aju ili slu~ajevima, biti istinito u svim slu~ajevima koji nalikuju
prethodnom u izvesnim pogledima koji se mogu specifikovati".2 U dru-
gome odeqku istoga poglavqa Mil govori o "onome prelazu sa poznatih
na nepoznate slu~ajeve koji ~ini indukciju u izvornom i priznatom
zna~ewu termina."3
No, izvesna nedoslednost u shvatawu indukcije kod Mila ispoqava
se u slede}em: s jedne strane, on napomiwe da se zna~ewe indukcije mo-
è razmatrati ako se kaè da je to proces uop{tavawa iz iskustva, a sa
druge strane postavqa tezu o tome da je sva indukcija zakqu~ivawe od
posebnog na posebno, s tim {to formulisawe op{teg stava tokom pre-
laza nije bitno.
Da bismo boqe razumeli ovu drugu tezu, nave{}emo slede}i Milov
tekst: "Smrtnost Xona, Tomasa i ostalih predstavqa, na kraju krajeva,
~itavo svedo~anstvo koje imamo kada je re~ o smrtnosti Vojvode od
Velingtona. Nijedna jota nije dodata ovome dokazu umetawem op{tega
stava (tj. da su svi qudi smrtni). S obzirom na to da pojedina~ni slu~a-
jevi ~ine celokupno svedo~anstvo koje moèmo posedovati, svedo~an-
stvo koje nikakva logi~ka forma u koju bismo izabrali da ga stavimo
ne moè da u~ini ve}im nego {to jeste; i s obzirom da je to svedo~an-
stvo ili sámo po sebi dovoqno, ili, ako je nedovoqno za jednu svrhu, ne
moè biti dovoqno ni za drugu ‡ ne vidim za{to ni nam bilo zabra-
weno da koristimo najkra}i put od ovih dovoqnih premisa do odre|e-
nog zakqu~ka."4
Drugo op{tije pitawe je na~in postavqawa onih razloga koji nam
omogu}uju da sa posebnih posmatrawa pre|emo na op{ti stav. Ovome
pitawu bila je posve}ena znatna pa`wa i pre i posle Mila, pa je ume-
sno primetiti da su mnogo jasniju predstavu o ovome problemu imali i
Hjum kao prethodnik, a i teoreti~ari koji su se docnije bavili tim pi-
tawima, negoli Mil li~no.
Na onome mestu gde defini{e indukciju kao generalizaciju iz is-
kustva i gde kaè da se ona sastoji u zakqu~ivawu, na osnovu nekih po-
jedina~nih slu~ajeva kod kojih je prime}eno javqawe jedne pojave, da se
ta pojava javqa u svim slu~ajevima izvesne klase, Mil zapaà slede}e:
"... Postoji princip koji je ukqu~en u sâm iskaz o tome {ta je indukci-
ja; pretpostavka koja se ti~e toka prirode i reda u vasioni ‡ naime, da
u prirodi postoje takve stvari kao {to su paralelni slu~ajevi; da }e
ono {to se dogodi jednom, ukoliko do|e do dovoqnog stupwa sli~nosti
u okolnostima, da se dogodi ponovo, i ne samo ponovo, ve} toliko ~esto
2
Ibid., p. 210.
3
Ibid., p. 221.
4
Ibid., p. 142.
208
koliko se ~esto budu ponavqale iste okolnosti. To je pretpostavka ko-
ja je ukqu~ena u svaki slu~aj indukcije."5
Ovu na{u pretpostavku, koja zapravo predstavqa tvr|ewe o uni-
formnosti toka prirode, Mil opravdava stavom da ono i sámo predsta-
vqa indukciju iz iskustva, ali istovremeno isti~e kako bi bila velika
gre{ka da se ta obimna generalizacija nudi kao obja{wewe induktiv-
nog procesa. Naprotiv, kako pi{e britanski logi~ar, "smatram da je
ona sama primer indukcije, i to ni u kom slu~aju neke indukcije najop-
{tije vrste... Istina je u tome da je ova {iroka generalizacija sama za-
snovana na prethodnim generalizacijama. Skriveniji zakoni prirode ot-
krivaju se uz wenu pomo} (tj. uz pomo} "obimne generalizacije", S. N),
ali oni o~igledniji mora da su bili shva}eni i prihva}eni kao op{te
istine pre no {to se ikad o woj ~ulo... U kome smislu onda jedan prin-
cip koji je tako daleko od toga da bude na{a najranija indukcija moè
da se uzme kao jamstvo za sve druge indukcije?..." Odgovaraju}i na ovo
pitawe koje je sâm sebi postavio, Mil kaè da se ova osnovna "velika
premisa" svih indukcija moè tako posmatrati samo u onom jednom smi-
slu u kojem je velika premisa silogizam ikada stvarno garantija izve-
denog zakqu~ka, tj. "ne doprinose}i ni{ta wegovom dokazivawu, ali
budu}i nuàn uslov wegovog dokazivawa; jer nije dokazan nijedan za-
kqu~ak za koji nije na|ena istinita velika premisa".6
Ve} na prvi pogled sti~e se utisak o nedovoqnoj jasnosti ove Mi-
love argumentacije. Osnovna pogre{ka leì u tome {to su ovde pome-
{ani istorijski (psiholo{ki) i logi~ki aspekt problema. Naime, Mil
je u pravu kada nagla{ava to da sámo formulisawe principa jednoobra-
znosti prirode spada u sasvim poznu istoriju psiholo{kog razvoja qud-
ske rase; to, me|utim, nema apsolutno nikakve veze sa pitawem o logi-
~kom pretho|ewu toga principa svim induktivnim uop{tavawima, s
obzirom da nije nuàn nikakav paralelizam izme|u vremenskog poret-
ka na{ih misli kao istorijskih ~iwenica, i redosleda logi~ke impli-
kacije me|u zna~ewima tih misli. U stvari, sasvim je normalno o~eki-
vati to da }e se istorijski pre do}i do nekih posebnih istina negoli
do logi~kih pretpostavki koje leè u osnovi toga procesa.
No, osnovna te{ko}a Milovog stava i jeste u tome {to nam on isto-
vremeno tvrdi da princip uniformnosti prirode predstavqa "pretpo-
stavku koja je ukqu~ena u svaki proces indukcije", a da je upravo i on
kao slu~aj indukcije zasnovan na prethodnim generalizacijima. Ovu te-
{ko}u uvi|a i sâm Mil, pa kaè: "Do ovoga univerzalnog zakona dola-
zimo generalizacijom iz mnogih zakona niè op{tosti... Kako, me|u-
tim, svi rigorozni procesi indukcije pretpostavqaju op{tu uniform-
5
Ibid., p. 223.
6
Ibid., p. 224.
209
nost, na{e znawe posebnih uniformnosti iz kojih je zakqu~ena ova op-
{ta nije, razume se, bilo izvedeno iz rigorozne indukcije per enumerati-
onem simplicem: a zakon univerzalne uzro~nosti, s obzirom da je proizi-
{ao iz tako dobijenih rezultata, sâm ne moè po~ivati ni na kakvim
boqim osnovama... Ne postoji li onda nedoslednost u suprotstavqawu
elasti~nosti jedne metode rigoroznosti druge, kada ta druga svoje sop-
stveno utemeqewe duguje onoj elasti~noj metodi?"7 (Posmatrano iz
aspekta uzro~nosti, indukcija tako|e po~iva na na~elu sveop{te uz-
ro~nosti, koje utvr|uje da za svaku pojavu postoji neki skup prethode-
}ih okolnosti iz kojih ona neizbe`no i bezuslovno proisti~e. Za ovo
na~elo Mil je smatrao da se wegova istinitost moè iskustveno zasno-
vati, ali je istovremeno bio svestan da se sukobqava s jednim paradok-
som, koji se nalazi u ovom: ako princip uzro~nosti treba dokazati is-
kustvom, on treba da se zasniva na induktivnom argumentu; me|utim,
svaki induktivni argument, da bi posedovao dokaznu snagu, pretposta-
vqa istinitost principa uzro~nosti.)
Milov poku{aj da re{i ovu te{ko}u sastoji se u slede}em: "...
Nepouzdanost metode prostog nabrajawa u obrnutoj je srazmeri sa {i-
rinom generalizacije. Ovaj proces je varqiv i nedovoqan ta~no ono-
liko koliko je predmet posmatrawa naro~it i ograni~enog obima.
Kako se podru~je {iri, tako ova nenau~na metoda sve mawe i mawe mo-
è da nas zavede; a najop{tija klasa istina, zakon uzro~nosti, na pri-
mer, kao i principi broja i geometrije, dokazani su kako treba i na za-
dovoqavaju}i na~in iskqu~ivo ovom metodom i nisu podlo`ni bilo ka-
kvom drugom dokazu."8
Vaqa primetiti da, ma koliko ova Milova zapaàwa bila ta~na,
pitawe o tome na kojim pretpostavkama se zasniva wihova istinitost
nije dobilo svoj odgovor! U stvari, ako se izvu~e odgovor koji je impli-
citno sadràn, on se svodi na to da priroda onoga {to je posmatrano ‡
u srazmeri mo`da sa {irinom tih posmatrawa ‡ predstavqa svedo~an-
stvo za prirodu onoga neposmatranog; ali, to je onda upravo sâm taj
princip uniformnosti prirode. Naime, ukoliko se ne polazi od toga
principa, Milov iskaz o tome da je nepouzdanost indukcije prostim na-
brajawem u obrnutoj srazmeri sa {irinom uop{tavawa sasvim je neo-
snovan i ne predstavqa ni{ta drugo do jedno dogmati~no tvr|ewe.
Ali, pre nego {to pre|emo na izlagawe Milovih induktivnih me-
toda, s obzirom da u wima pojam uzro~nosti igra va`nu ulogu, iako smo
neke bitne momente ve} izneli, doda}emo jo{ dva teksta koja precizi-
raju wegovo gledi{te o odnosu indukcije i uzro~nosti. Evo tih tekstova:
7
Ibid., p. 401.
8
Ibid., p. 402.
210
"Utvrditi prema tome koji zakoni uzro~nosti postoje u prirodi; odre-
diti efekat svakoga uzroka kao i uzroke svih efekata glavni je posao
indukcije; a pokazati kako se to obavqa glavni je predmet induktivne
logike"9 Sve je to tako, po Milu, zato {to "sve jednoobraznosti koje
postoje u sledovawu pojava, kao i ve}ina jednoobraznosti u wihovoj ko-
egzistenciji, ili su ... same zakoni uzro~nosti, ili posledice koje pro-
isti~u i ishodi koji se mogu dedukovati iz takvih zakona", tako da po-
jam uzroka predstavqa "koren ~itave teorije indukcije".10
Milove metode indukcije su slede}e: metoda slagawa, metoda razli-
ke, kombinovana metoda slagawa i razlike, metoda zajedni~ke promene
i metoda ostatka.
Metodu slagawa Mil formuli{e na slede}i na~in: "Ako dva slu~a-
ja ili vi{e slu~ajeva pojave koju ispitujemo imaju samo jednu zajedni-
~ku okolnost, okolnost u kojoj se jedinoj svi slu~ajevi slaù jeste uz-
rok (ili posledica) date pojave."11
Re~ je, dakle, o tragawu za zajedni~kom okolno{}u ili ~iniocem
(na primer, uvelost cve}a u nekoliko ba{ti koje se razlikuju po mno-
gim svojstvima ‡ kvalitet zemqi{ta, vrste cve}a, veli~ina, poloàj,
na~in obrade ‡ ali je zajedni~ka okolnost bila to {to je tokom no}i
do{lo do naglog pada temperature). No, izdvajawe zajedni~ke okolno-
sti nije uvek lako, a i krajwe je relativno, s obzirom na to da zajedni-
~kih okolnosti redovno ima vi{e (u pomenutom primeru: ve~erwa ma-
gla, upotreba istog |ubriva, isti kvalitet vode za zalivawe itd), tako
da odre|ene zajedni~ke okolnosti moramo da iskqu~imo kao irelevant-
ne, {to prakti~no zna~i da zapravo moramo ve} imati na umu neku hi-
potezu o mogu}nom uzroku pojave o kojoj je re~. Do hipoteze o relevant-
nim faktorima, me|utim, ne moè se do}i putem induktivnih kanona.
Sem toga, ima takvih pojava kod kojih je normalno o~ekivati ne je-
dnu, ve} vi{e zajedni~kih okolnosti, tj. takvih pojava koje zaista imaju
vi{e uzroka (na primer, hladna klima u severnim zemqama), pa nam me-
toda slagawa ne moè pomo}i da do|emo do adekvatne uzro~ne analize
pojave koju èlimo da objasnimo.
Najzad, i u onome slu~aju kada smo sigurni da smo prona{li jednu
jedinu zajedni~ku okolnost koja zaista predstavqa uzrok jedne odre|e-
ne pojave, mi ne moèmo biti sigurni u to da je ta okolnost jednom za-
uvek povezana sa tom pojavom. Niko nam ne moè garantovati da }e se
neka konkretna povezanost okolnosti ponavqati u beskona~nost ‡ mno-
ge se nisu ponovile. Uverewe o tome da postoji "uniformnost prirode"
nema dokaznu snagu, a sama metoda slagawa moè nas navesti i na
to da za neku okolnost tvrdimo da je uzrok i onda kada ona to nije.
9
Ibid., p. 271.
10
Ibid., pp. 271. and 236.
11
Ibid., vol. I, p. 451.
211
(Dobar primer takvoga slu~aja navode Koen i Nejgel: re~ je o profeso-
ru higijene koji je tri ve~eri uzastopno ose}ao glavoboqu ‡ prvoga da-
na je dugo ~itao pa se {etao, drugoga dana je preobilno ru~ao te se opet
{etao, a tre}ega dana je spavao pa se osveàvao {etwom; upotrebom me-
tode slagawa trebalo bi da zakqu~imo da je {etwa bila uzrok wegove
glavoboqe, a to je, razumqivo ‡ kao {to nam je poznato na osnovu dru-
gih razloga ‡ sasvim pogre{no.)
Sâm Mil je tako|e u odre|enoj meri bio svestan ograni~enosti pri-
mene metode slagawa, posebno stoga {to "~esto postoji nekoliko neza-
visnih na~ina na koje ista pojava moè da bude proizvedena";12 drugim
re~ima, zato {to jedna ista pojava moè u razli~itim prilikama da bu-
de posledica razli~itih okolnosti, pa je on zbog toga metodu slagawa
dopunio metodom razlike.
Ali, bez obzira na ove kriti~ke primedbe upu}ene metodi slagawa,
koje jasno pokazuju krajwu nesigurnost te metode kada je re~ o procesu
pronalaèwa, odnosno potpunu neadekvatnost kada je u pitawu proce-
dura dokazivawa, neki autori smatraju da se ovoj metodi ipak moè
priznati ograni~ena vrednost kada se formuli{e negativno: ni{ta ne
moè biti uzrok pojave {to nije zajedni~ka okolnost u svim slu~ajevi-
ma date pojave. U ovome obliku izraèna, metoda slagawa moè da po-
sluì iskqu~ivo za eliminisawe nekih predloènih uzroka koji ne za-
dovoqavaju ovaj zahtev kao jedan od bitnih uslova za uzrok; tj. ona moè
da se iskoristi za smawivawe broja mogu}ih alternativnih obja{wewa.
No, kao {to prime}uju Koen i Nejgel, "ako nismo imali dovoqno sre}e
da nabrajawem alternativa obuhvatimo onu okolnost koja je stvarni
uzrok pojave, metoda slagawa nikada ne moè identifikovati uzrok."13
Metoda razlike formulisana je kod Mila ovako: "Ako neki slu~aj
u kome se javqa pojava koja se istraùje i neki drugi slu~aj u kome se
ona ne javqa imaju zajedni~ke sve okolnosti osim jedne... onda ta okol-
nost u kojoj se jedinoj ta dva slu~aja razlikuju jeste efekat, ili uzrok,
ili neophodni deo uzroka pojave koja se istraùje."14
Na primer, ako od dva ista automobila utvrdimo da jedan ima
znatno boqe ubrzawe i dosta ve}u brzinu, onda }emo primenom gorwe
metode najverovatnije izna}i da je uzrok u ja~ini postavqenog motora.
No, situacija u stvari ni ovde po pravilu nije jednostavna, zato {to
bi ti automobili trebalo da budu potpuno jednaki u svim osobinama
osim ja~ine motora, a to je te{ko mogu}no i zamisliti, a kamoli prak-
ti~no posti}i (trenutak kada su proizvedeni, od strane koga su proiz-
vedeni, da li imaju akumulator i druge delove koji se ugra|uju iste
marke, koliko su napuweni benzinom i kojom vrstom benzina itd. itsl).
12
Ibid., p. 505.
13
Koen, M. i E. Nejgel, Uvod u logiku i nau~ni metod, Beograd, Zavod za uxbenike i
nastavna sredstva, 41982, str. 271. 〈sada postoji i novo izdawe: Jasen, Beograd, 2004.〉
14
Mill, J. S., Op. cit., p. 452.
212
I kod ove metode, zna~i, va`no je postavqawe hipoteze o tome koji
su faktori relevantni, pa prema tome ova metoda sama za sebe ne moè
da posluì u svrhe pronalaèwa obja{wewa.
Sli~na je situacija i kada je re~ o proceduri proveravawa ili do-
kazivawa. Moè li se biti siguran da je neki utvr|eni ~inilac (koji je
prisutan ili odsutan) zaista jedini, da li ga je nemogu}no ra{~laniti
na vi{e razli~itih faktora i nije li on samo deo uzroka?
Mil sâm smatra da je ova metoda (metoda razlike) najva`nija od ~e-
tiri osnovne metode indukcije i da je u dobrom broju slu~ajeva ova me-
toda zadovoqena i onda kada se istraìvawe ograni~i na mali broj
okolnosti; a kada jednom imamo pretpostavku o tome da je neka okol-
nost povezana sa nekom pojavom, onda metoda razlike pruà dragocenu
tehniku proveravawa te pretpostavke putem (kontrolisanih) eksperi-
menata.
Kriti~ke primedbe u vezi sa ovom metodom, kao {to smo ve} mogli
uo~iti, uglavnom su iste kao i za metodu slagawa, a izvesnu prakti~nu
vrednost tako|e dobija onda kada se formuli{e negativno: ni{ta ne
moè biti uzrok neke pojave ako se pojava ne javqa onda kada se javqa
pretpostavqeni uzrok.
S obzirom na te{ko}e u analizi jedne pojave, u odvajawu sadrànih
okolnosti i wihovom mewawu, Mil je formulisao i kombinaciju dveju
prethodnih metoda.
Kombinovana metoda slagawa i razlike sastoji se u slede}em: "Ako
dva ili vi{e slu~ajeva u kojima se javqa neka pojava imaju samo jednu
zajedni~ku okolnost, dok dva ili vi{e slu~ajeva u kojima se pojava ne
javqa nemaju ni{ta zajedni~ko izuzev odsustva te okolnosti, okolnost
po kojoj se jedino razlikuju dva skupa slu~ajeva jeste posledica, ili uz-
rok, ili neophodni deo uzroka te pojave."15
Primer: Ve} nekoliko dana prime}ujemo da nam je na televizoru
lo{a slika; pomi{qamo da nije u pitawu slabqewe ekrana. Ali, tada
nam pada na pamet da bi takvi simptomi mogli nastati od lo{eg polo-
àja antene; da bismo to proverili, sprovodimo eksperiment: pode{a-
vamo precizno poloàj antene u smeru televizijskog predajnika i sli-
ka se odjednom popravqa. Izvla~imo odgovaraju}i zakqu~ak o uzroku.
Zamerke ovoj metodi i ograni~ewa wene primene ekvivalentni su
onome {to je re~eno za prethodne dve metode.
Kako sve ove do sad nabrojane metode nisu u stawu u svim slu~ajevi-
ma da izvr{e eliminisawe irelevantnih okolnosti (ponekad je nemo-
gu}no uo~iti i izdvojiti jedan uzrok), moèmo poku{ati, smatra Mil,
sa promenom u stepenu ili veli~ini efekta.
Metoda zajedni~ke promene formulisana je ovako: "Svaka pojava
koja se mewa na neki na~in kad god se druga pojava mewa na neki pose-
15
Ibid., p. 458.
213
ban na~in jeste ili uzrok, ili posledica te pojave, ili je s wom poveza-
na nekom uzro~nom vezom."16
Za razliku od prethodnih kanona, gde je re~ o odre|ivawu prisustva
ili odsustva nekog svojstva i koji su prema tome kvalitativni, ovde
imamo kvantitativni kanon. S obzirom da se postojawe uzro~nog odno-
sa vezuje za odre|eno mewawe pojave kad god se druga pojava mewa na neki
na~in, to predstavqa zahtev da zajedni~ka promena bude invarijantna.
Drugim re~ima, trebalo bi prethodno da znamo je li re~ o invarijant-
noj promeni kako bismo odredili da li }emo upotrebiti ovu metodu (na
primer: vreme jedne oscilacije klatna zavisi iskqu~ivo od wegove du-
ìne, ako se apstrahuje otpor vazduha, {to se moè pokazati odgovara-
ju}im eksperimentom, u kojem se mewa duìna klatna i meri trajawe
periode). U svakom slu~aju, ova metoda nam ne moè posluìti niti za
pronalaèwe pravila promene, niti za dokazivawe da je pretpostavqe-
ni na~in mewawa stabilan.
Pored toga, i na ovu metodu se isto tako odnose one kriti~ke pri-
medbe koji smo izneli u vezi sa prethodne tri, a posebno ona najosnov-
nija u pogledu neophodnosti prethodnog formulisawa hipoteza o rele-
vantnosti ispitivanih okolnosti. Te{ko}a je u tome {to ni vrlo vi-
sok stepen korelacije izme|u dveju pojava ne mora da zna~i, a ~esto i ne
zna~i, nepromenqivu povezanost; u konkretnoj nau~noj praksi redosled
potezâ je obi~no upravo obrnut od onoga koji je dat u formulaciji me-
tode, tj. mi naga|amo ili naslu}ujemo neku nepromenqivu povezanost,
da bismo zatim eventualno utvr|ene korelacije upotrebili kao pot-
krepquju}e svedo~anstvo.
Najzad, kod ve}eg broja prirodnih zakona pravilo zajedni~kog me-
wawa vaì samo u odre|enim intervalima. Na primer, zakon o tome da
je vreme kla}ewa jednoga klatna proporcionalno kvadratnom korenu
wegove duìne vaì samo onda kad je luk kla}ewa mali, s obzirom da se
u slu~aju znatnijeg pove}avawa luka kla}ewa mora uzeti u obzir i ot-
por vazduha (sli~no vaì i za promenu nadmorske visine kla}ewa).
Metoda ostatka je tako formulisana da najjasnije izraàva elimi-
nativnu funkciju ovih Milovih metoda: "Apstrahuj u svakoj pojavi onaj
deo za koji se, na osnovu ranijih indukcija, zna da je posledica izvesnih
odre|enih antecedensa, i ostatak pojave je posledica ostalih antece-
dens."17
U Milovoj formulaciji ova metoda o~igledno pretpostavqa posto-
jawe prethodno ve} saznatih uzro~nih veza, s tim {to se uticaj drugih
poznatih ili pretpostavqenih uzroka izdvaja pomo}u strogo deduktiv-
ne argumentacije.
16
Ibid., p. 454.
17
Ibid., p. 460.
214
Analizom primera koji se tradicionalno uzima kao ilustracija
upotrebe metode ostatka, Koen i Nejgel pokazuju da je argumentacija u
tome primeru u stvari strogo deduktivna. Re~ je o otkri}u planete
Neptun, koje su izvr{ili Adams i Leverje. Kretawa planete Urana bi-
la su prou~avana pomo}u Wutnovih teorija, a wegova putawa zami{qe-
na na osnovu pretpostavke da su Sunce i planete unutar Uranove puta-
we jedina tela koja odre|uju wegovo kretawe. Kao {to je poznato, izra-
~unati poloàji Urana nisu se slagali sa poloàjima koji su bili opa-
àni. Na osnovu pretpostavke da se te razlike mogu objasniti gravita-
cionim delovawem neke planete izvan putawe Urana, poloàj takve hi-
poteti~ne planete bio je (u skladu sa uobi~ajenim principima nebeske
mehanike) prora~unat iz poreme}aja u kretawu Urana. I stvarno, nova,
do tad nepoznata planeta bila je otkrivena u blizini mesta koje je bilo
predskazano i dobila naziv Neptun. Ovaj predlog bio je pripisivan
metodi ostatka.
Koen i Nejgel sasvim opravdano prime}uju da je ova argumentacija
deduktivna. Pre svega, prihvata se univerzalnost Wutnove teorije gra-
vitacije. Zatim, polazi se od pretpostavke da je kretawe Urana odre|e-
no poznatim telima unutar wegove putawe i jednim jedinim nepoznatim
telom izvan wegove putawe. Sem toga, jasno je da metoda ostatka ne
moè sama da otkrije uzrok neslagawa u opaènom pona{awu Urana,
ve} eksplicitno mora biti uneta hipoteza o mogu}nom izvoru ovog ne-
slagawa. Metoda jedino izraàva ~iwenicu da na osnovu prihva}enih
pretpostavki treba eliminisati unutra{we mase (mase unutarwih pla-
neta) kao uzroke opaènih odstupawa.18
Na osnovu prethodnog razmatrawa Milovih eksperimentalnih me-
toda moè se zakqu~iti, pre svega, da se, s obzirom na neophodnost uo-
~avawa i razmatrawa ne bilo kojih i bilo kakvih, ve} samo relevant-
nih okolnosti, nau~no istraìvawe uzroka neke pojave ne moè zapo-
~eti posmatrawem svega {to se nalazi ili se moè na}i u bilo kakvoj
vezi sa tom pojavom, ve} moramo krenuti od jedne ili vi{e alternativ-
nih hipoteza.
Pri|emo li tako nau~nom istraìvawu, Milove metode nam mogu
pomo}i da elimini{emo neke od alternativno datih ili mogu}nih hi-
poteza. Moèmo, zna~i, poku{ati da pokaèmo kako neka hipoteza ne
vaì kada je pojava koju treba da objasnimo prisutna; ili da ta hipo-
teza vaì onda kada je pojava odsutna; ili pak da prilikom mewawa po-
jave ne dolazi do promene nekog ~inioca koji je utvr|en hipotezom.
Ukoliko na ovaj na~in uspemo da iskqu~imo sve hipoteze osim jedne,
tada moèmo zakqu~iti da je uzro~no obja{wewe koje je dato u toj hi-
potezi najpribli`nije istini.
18
v. Koen i Nejgel, Uvod u logiku i nau~ni metod, str. 279-280.
215
Prema tome, ove metode imaju odre|enu ulogu u procesu osigurava-
wa istinitog saznawa, mada po pravilu ne u~estvuju niti u procesu pro-
nalaèwa hipoteza, niti su u stawu da dokaù bilo koju hipotezu.
Wihova najve}a vrednost je u tome {to odbacivawem pogre{nih hi-
poteza suàvaju poqe u kojem se mogu nalaziti istinite hipoteze.
One na taj na~in pomaù da saznamo prave uzroke pojava, da ustanovimo
koja je hipoteza logi~ki prihvatqiva.
[to se ti~e na~ela uniformnosti prirode, koje leì u osnovi sva-
ke indukcije (po Milu, indukcije nema bez pretpostavke o redu u sve-
miru, o tome da "u prirodi postoje takve stvari kao {to su paralelni
slu~ajevi; da }e se ono {to se jednom desilo desiti ponovo pod dovoqno
sli~nim okolnostima"),19 to na~elo, sámo po sebi, nije u stawu da obez-
bedi kori{}ewe Milovih metoda. (Razlog je vrlo jednostavan: pored
te{ko}a oko wegovog opravdavawa, treba zapaziti da princip uniform-
nosti prirode ne govori o tome koje uzro~ne povezanosti, od bezbroj
wih, jesu nepromenqive, ve} kaè jedino da neke jesu.)
Najzad, s obzirom na kriti~ku primedbu koju smo spomenuli prili-
kom komentarisawa metode slagawa, tj. da mi nikada ne moèmo tvr-
diti kako posledica koju posmatramo nema vi{e od jednog uzroka, Mil
li~no je pridavao daleko ve}i zna~aj metodi razlike, a {to se ti~e
same mno{tvenosti uzroka izneo jedno sasvim prihvatqivo gledi{te:
"Nije istina... da jedna posledica mora biti povezana samo s jednim
uzrokom ili jednim skupom uslova, da svaka pojava moè da se proizvede
samo na jedan na~in. Postoji ~esto nekoliko nezavisnih na~ina kako bi
ista pojava mogla da se izazove. Jedna ~iwenica moè da bude posledica
u nekoliko nepromenqivih nizova; ona moè da sledi, s jednakom
uniformno{}u, jedan od nekoliko antecedensa ili skup antecedensa.
Mnogi uzroci mogu proizvesti mehani~ko kretawe; mnogi uzroci mogu
proizvesti neke vrste oseta; mnogi uzroci mogu izazvati smrt. Dati
efekat moè stvarno biti izazvan izvesnim uzrokom, ali da je jo{ uvek
savr{eno mogu}no da bude izazvan i bez wega."20
Ovakvim svojim gledi{tem o mno{tvenosti uzroka, Mil je u stvari
u zna~ajnoj meri ograni~io domet primenqivosti svojih sopstvenih
metoda, pripremaju}i put za formulisawe svojeg shvatawa deduktivne
metode.
No, razra|uju}i gledi{te o mno{tvenosti uzroka, Mil je razliko-
vao dve vrste slu~ajeva: one u kojima razli~iti uzroci nastavqaju da
proizvode svaki svoju posebnu posledicu i one u kojima se javqa rezul-
tuju}a posledica koja je druga~ija od posledica koje bi bile proizvede-
ne posebno.
19
v. Mill, Op. cit., p. 354.
20
Ibid., p. 505.
216
Mil je smatrao da na prvu vrstu slu~ajeva mogu uspe{no da se pri-
mene wegove induktivne metode, ali ne i kod druge vrste slu~ajeva.
To je sasvim jasno, s obzirom da zdruèni uzroci dovode do takve posle-
dice koja je druga~ije vrste u odnosu na posebne posledice odgovaraju-
}ih pojedina~nih uzroka. No, jo{ je va`nije to da, na osnovu informa-
cije o rezultuju}oj posledici, mi po pravilu nismo u stawu da odredimo
udeo pojedinih uzroka koji su u~estvovali u stvarawu te posledice;
{tavi{e, postoji teorijski neograni~eno veliki broj grupa uzroka ko-
ji mogu dovesti do date rezultuju}e posledice.
Prema tome, Mil je priznavao postojawe takvih sloènih pojava
gde se induktivnim metodama ne moè dopreti do saznawa o uzrocima
koji su zdruìli svoje delovawe, pa je za takvu sloènu uzro~nost on
preporu~ivao upotrebu deduktivne metode.
Prvi problem i prvi ciq deduktivne metode, po Milu, "jeste u to-
me da utvrdi zakone svakog pojedina~nog uzroka koji ima svoga udela u
stvarawu odre|ene posledice..."21 Drugi stupaw u ovome procesu sastoji
se u "odre|ivawu, na osnovu tih zakona pojedina~nih uzroka, kakvu }e
posledicu proizvesti bilo koja data kombinacija tih uzroka".22 Tu je,
dakle, re~ o sposobnosti zakqu~ivawa: "Ovakvim zakqu~ivawem tih
uzroka iz posebnih zakona", kaè Mil, "moèmo u izvesnoj meri uspeti
da odgovorimo na jedno od slede}ih pitawa: ÄAko je data izvesna kombi-
nacija uzroka, kakva }e posledica da sledi?Ä i: ÄKoja bi kombinacija uz-
roka, da je postojala, proizvela datu posledicu?Ä"23 Tre}i stupaw je ve-
rifikacija, tj. proveravawe vaqanosti postignutih rezultata. Za te re-
zultate "mora se pa`qivim upore|ivawem ustanoviti da se slaù sa re-
zultatima neposrednog opaàwa gde god se do takvog opaàwa moè do}i".24
Raspravqaju}i daqe o deduktivnoj metodi, Mil prime}uje da se pr-
vi korak, koji se svodi na neku vrstu neposredne indukcije, moè zame-
niti hipotezom; u onim slu~ajevima, naime, gde nau~nicima nije prak-
ti~no da indukcijom do|u do posebnih zakona, oni konstrui{u pretpo-
stavke o mogu}nim uzrocima. Ovakav "upro{}eni postupak" omogu}uje
da se deduktivna metoda brè primeni na pojave, a nalazi svoje puno
opravdawe onda kada se sa dovoqnom strogo{}u obavi drugi korak, tj. iz-
vr{i verifikacija i ustanovi ne samo da upotrebqena hipoteza obja-
{wava konkretne ~iwenice, ve} tako|e da nijedna druga to nije u stawu.
Mil, {tavi{e, uo~ava sasvim ispravno da ba{ ovakvoj deduktivnoj metodi
"qudski duh duguje za svoje najzna~ajnije pobede u istraìvawu prirode".
21
Ibid., p. 325.
22
Ibid., p. 328.
23
Ibid., p. 329.
24
Ibid., p. 330.
217
Ovakva Milova deduktivna metoda zaista se ispostavqa kao izvan-
redno bliska onim {iroko shva}enim induktivnim metodama koje nala-
zimo kod Her{ela ili Hjuela. Tako se zapravo pokazuje da su sporovi
koje su vodili Hjuel i Mil oko adekvatne metode nau~nog istraìvawa
jednim delom po~ivali i na nesporazumu koji je nastajao otuda {to ova
(druga) Milova deduktivna metoda predstavqa metodu hipoteze, a to je
upravo ono {to je Hjuel nazivao indukcijom, odnosno induktivnim pro-
cesom u celini. Drugi razlog ovih sukoba leì u tome {to je Mil ~e-
sto, doista malo neoprezno, ispoqavao znatne pretenzije kada je govo-
rio o kori{}ewu svojih induktivnih metoda. Pa ipak, ne moè se re}i
da Mil nije uvi|ao i superiornost one metode koju je Hjuel nazivao in-
dukcijom u odnosu na ono {to je on sâm nazivao tim terminom.
[to se ti~e drugoga koraka deduktivne metode, Mil je postavqao
zaista prestroge zahteve, traè}i potpunu verifikaciju hipoteza, {to
je podrazumevalo ne samo to da se deduktivne posledice slaù sa posma-
trawem, ve} i to da nijedna druga hipoteza ne povla~i za sobom one ~i-
wenice koje treba objasniti. Zahtev za iskqu~ivawem svake mogu}ne
alternativne hipoteze bio je onda, a i danas jeste prejak.
Mil je, naravno, drào da se takva potpuna verifikacija u nauci,
moè posti}i samo ponekad, ali je pri tom navodio samo jedan primer ‡
Wutnovu hipotezu o sili kojom Sunce deluje na planete i koja je obrnu-
to srazmerna kvadratu rastojawa. Britanski metodolog je tvrdio da je
Wutn ne samo pokazao to da se dedukovane posledice ove hipoteze slaù
sa posmatranim kretawima planeta, ve} isto tako da nikakav drugi za-
kon sile ne moè da objasni ta kretawa.25 Ovo posledwe tvr|ewe je, ra-
zume se, neta~no ‡ ni Wutn ni Mil nisu pruìli nikakav dokaz u tom smi-
slu da su one alternative koje su razmatrali ujedno i jedine mogu}ne.
Mil je, naravno, bio svestan svih te{ko}a koje treba savladati
prilikom iskqu~ivawa alternativnih hipoteza, pa ni za jednu drugu
nau~nu teoriju nije tvrdio da je potpuno proverena, ve} je za mnoge
druge teorije svoga vremena sugerisao da }e mo`da u budu}nosti biti
prevazi|ene i zamewene boqim i obuhvatnijim teorijama.
Na osnovu svega {to smo ovde izneli o metodolo{kim pogledima
Mila ne bismo nikako mogli da zakqu~imo ne{to {to se ustalilo ta-
kore}i kao standardna karakteristika ovoga filozofa: naime, da je on
~isti induktivist. To ne bi bilo ispravno ne samo stoga {to je engle-
ski logi~ar zna~ajnu pa`wu posvetio deduktivnoj metodi, ve} i zato
{to je bio svestan izvesnih bitnih ograni~enosti induktivne metode,
i najzad, stoga {to je sasvim jasno stavio do znawa da mi u stvari deduk-
tivnoj metodi "dugujemo za sve one teorije kojima je ogroman broj poja-
va i sloènih pojava podveden pod nekoliko prostih zakona koji, kada
se uzmu kao zakoni toga mno{tva pojava, ne bi nikada mogli da budu ot-
kriveni neposrednim prou~avawem tih pojava".26
25
v. Mill, J. S., Op. cit., vol. II, pp. 11-13.
26
v. Mill, J. S., Op. cit., p. 518.
218
KONT
Pored Milovih gledi{ta, poseban uticaj na razvoj jedne od osnov-

nih orijentacija u savremenoj metodologiji, logi~kog pozitivizma, imao
je osniva~ pozitivisti~kog u~ewa, francuski filozof Ogist Kont
(1798-1857).
Po ~isto hronolo{kom redosledu Kontova shvatawa bi trebalo iz-
lagati izme|u Hjuelovih i Milovih, me|utim, prikazujemo ih posle
odeqka posve}enog Milu, prevashodno stoga {to se Milova gledi{ta
naj~vr{}e nadovezuju na Hjuelovo stanovi{te kako u smislu izvesnog
suprotstavqawa, tako i u smislu odre|enog nadopuwavawa i daqeg raz-
vijawa. Me|uuticaj metodolo{ke misli Konta i Mila bio je uzajaman ‡
ovaj posledwi je, naro~ito u prvim izdawima svoga Sistema logike, iz-
javqivao da Kontova gledi{ta leè u osnovi nekih re{ewa koja je sâm
razvijao (posebno kada je re~ o ulozi hipoteze u nauci), dok se francu-
ski pozitivist, u svojim poznijim radovima, pozivao na Milovo glavno
delo (kada je u pitawu indukcija i invarijantnost zakonâ).
Da bismo objasnili Kontov pozitivizam, moramo podsetiti kako je
ovaj Sen-Simonov u~enik zastupao tezu da svaka oblast qudskog sazna-
wa u svome razvoju mora pro}i kroz tri razli~ita teorijska stawa: teo-
lo{ko, ili fiktivno stawe, metafizi~ko, ili apstraktno stawe, i naj-
zad, nau~no, ili pozitivno stawe. Na svakom od ova tri stupwa razvoja
qudskoga saznawa formirali su se i posebni na~ini mi{qewa.
Teolo{ki stupaw, kako shvatawa Ogista Konta prikazuje Radmila
[ajkovi}, karakteri{e takav na~in mi{qewa u kojem qudski duh, is-
traùju}i unutra{wu su{tinu bi}a, prvobitne uzroke i krajwe ciqeve
postojawa sveta i ~oveka, teì ka apsolutnim saznawima. U ovome sta-
wu ~ovek prirodne pojave obja{wava natprirodnim silama, koje pre-
tvara u boànstva, pripisuju}i im qudske osobine. Na metafizi~kom
stupwu, koji je zapravo samo modifikacija teolo{kog stawa, natpriro-
dne sile se zamewuju apstraktnim entitetima ili personifikovanim
apstrakcijama koje postoje nezavisno od stvari i pojava, ali predsta-
vqaju wihove unutra{we su{tine i wihove uzroke.
Najzad, u pozitivnom stawu, koje se javqa kao odre|ena negacija te-
olo{kog i metafizi~kog na~ina mi{qewa, qudski duh napu{ta uzalu-
dnu te`wu da dostigne apsolutno saznawe i do|e do apsolutnih pojmo-
va; on ne istraùje vi{e su{tine i primarne ili finalne uzroke, ve}
prirodne zakone pojava, koji nisu ni{ta drugo do konstantni odnosi
219
wihove sukcesivnosti i sli~nosti, do kojih se dolazi putem posmatra-
wa i rasu|ivawa.1
Ovim zakonom o tri stupwa razvoja qudskog saznawa Kont ne pri-
kazuje samo (filogenetski) "progresivni hod qudskog duha" posmatra-
nog u celini, ve} i (ontognetski) razvitak "individualne inteligenci-
je". "Zar se svako od nas, posmatraju}i i svoju vlastitu istoriju, ne se}a
da je bio redom, {to se ti~e najzna~ajnijih pojmova, u detiwstvu teolog,
u mladosti metafizi~ar, a u zrelim godinama fizi~ar ? Ovo je danas
lako proveriti za sve qude koji su na nivou svoga vremena."2 Ipak, u to-
me op{tem prikazu istorijskog razvoja qudskog saznawa Kont posebno
nastoji da odredi stvarne domete prirodnonau~nih istraìvawa Isaka
Wutna. Wutnovo otkri}e zakona gravitacije za francuskog filozofa
je presudni doga|aj u novovekovnom zaokretu od metafizike ka pozitiv-
noj filozofiji, a obja{wewe prirodnih pojava delovawem gravitacije
(u kojem se pokazuje da one nisu ni{ta drugo do "posebni slu~ajevi je-
dne jedine op{te ~iwenice") ‡ paradigma je nau~nog obja{wewa uop-
{te, o ~emu }e jo{ biti detaqnije re~i.
Za Konta je bitno da povu~e grani~nu liniju izme|u pozitivnog
nau~nog saznawa i sveg ne-nau~nog mi{qewa, pre svega teolo{kog i
metafizi~kog. Pri tom je, razume se, zastupao gledi{te o jedinstvu
metode u tome smislu {to i dru{tvene nauke treba da primenom metode
prirodnih nauka dostignu pozitivni stupaw; tada }e i sociologija po-
stati prava pozitivna nauka, "socijalna fizika". Ali, to razgrani~a-
vawe je trebalo u~initi na nov na~in, s obzirom da tradicionalno re-
{ewe ‡ koje je nauci pripisivalo izvesnost i nepogre{ivost ‡ vi{e
nije bilo prihvatqivo. Francuski sociolog se stoga vi{e ne poziva na
istinitost (ili verovatno}u) nau~nih iskaza, niti na na~in kojim se
do tih iskaza do{lo (recimo, metoda indukcije), ve} drì da se nau~ni
iskazi razlikuju od svih drugih po tome {to izraàvaju najop{tija
tvr|ewa o tome kako se priroda pona{a, koja su [tvr|ewa] podlo`na eks-
perimentalnom proveravawu. Op{tost i proverqivost bili bi, zna~i,
pravi kriterijumi razlikovawa izme|u nau~nih i ne-nau~nih iskaza.
Iz ovoga najop{tijeg odre|ewa nauke i nau~nog saznawa proisti~e,
i Kont kao sredi{wi ciq nauke nagla{ava, predvi|awe ili predskazi-
vawe. Znawe iz kojeg ne proisti~u predvi|awa nije nau~no znawe, boqe
re}i, uop{te i nije znawe u strogom smislu te re~i.3 Iz predvi|awa,
naravno, kako isti~e francuski pozitivist, proizlazi akcija, od-
nosno postizawe odre|enog stepena qudske kontrole nad prirodom.
1
v. [ajkovi}, R., "@ivot i delo Ogista Konta", predgovor kwizi: Kont, O. [Comte,
Auguste], Dva uvodna predavawa, Beograd, 1962, str. XVIII-XIX 〈sada i u: Radmila [ajko-
vi}, Ogledi o novovekovnoj evropskoj filosofiji, Institut za filozofiju/Plato,
Beograd, 2004, kw. II, str. 280-318.〉
2
Fiamengo, A., Sen-Simon i Ogist Kont, Zagreb, "Naprijed", 1963. 〈21987〉, str. 275.
3
v. Comte, A., Cours de Philosophie Positive, vol. I, Paris, 1830, p. 63. et vol. II, Paris, 1835, p. 28.
220
No, te karakteristike su izvedene, drugostepenog su zna~aja, pa ne bi
trebalo smatrati da je francuski pozitivist zastupao neko utilitari-
sti~ko shvatawe nauke.
Predvi|awe ne samo da o{tro razlikuje nau~ne teorije od teolo-
{kih ili metafizi~kih, ve} isto tako "nepogre{ivo razlikuje pravu
nauku od jalove erudicije".4 Ovo posledwe razlikovawe je, razume
se, usmereno protiv bekonovske tradicije, za koju je Kont drào da nije
u stawu da do|e ni do kakvog sistematskog znawa, ostaju}i na nivou pri-
kupqawa nepovezanih ~iwenica koje su, kada je re~ o predvi|awu, pod-
jednako jalove kao i teolo{ki ili metafizi~ki iskazi. "Sva nauka se
sastoji u uspostavqawu veze izme|u ~iwenica; ukoliko su razli~ita
posmatrawa sasvim izolovana, ne}e biti nikakve nauke."5 Onaj ko kata-
logizovawe ~iwenica smatra naukom "uzima temeqe kao da su sama gra-
|evina."6
Samim tim {to je svojim kriterijumom demarkacije razlikovao ne
samo nauku od teologije ili metafizike, ve} isto tako i pravu nauku od
erudicije, sasvim je jasno da francuski filozof svoj kriterijum raz-
grani~avawa nije shvatao i kao kriterijum zna~ewa, pa je onda u tom
pogledu bio napredniji od savremenih pozitivista.
No, kao jednu od podjednako va`nih odlika nauke, pored predvi|a-
wa, Kont je isticao obja{wavawe pojava. [tavi{e, on smatra da su
predvi|awe i obja{wewe, bar {to se ti~e wihove logi~ke strukture,
identi~ni, pa ono {to vaì kao predvi|awe pre nego {to se neka odre-
|ena ~iwenica dogodila, moè da se uzme kao obja{wewe po{to se ~i-
wenica odigrala. Samu tu logi~ku strukturu osniva~ pozitivizma je za-
mi{qao kao izvo|ewe iskazâ posmatrawa iz drugih iskaza posmatrawa
i izvesnih relevantnih zakona.
Kada je re~ o samome predvi|awu, Kont je ‡ za razliku od svojih
prethodnika ili savremenika ‡ nagla{avao i to da se predvi|awa ne
odnose nu`no na budu}e doga|aje. Prema tome, osnovna razlika izme|u
prevdi|awa i obja{wewa nije vremenske, ve} teorijskosaznajne priro-
de, a skok koji se doga|a kod predvi|awa (za razliku od obja{wewa, gde
tog skoka nema) nije (ili ne mora biti) sa sada{weg na budu}e, ve} sa
poznatog na nepoznato. Da bi potkrepio ovu svoju tezu, osniva~ nau~ne
sociologije je isticao da mi ~esto pravimo predvi|awa u vezi sa doga-
|ajima koji su se ve} odigrali, koji pripadaju pro{losti, kao {to je, na
primer, neko pomra~ewe Sunca koje se zbilo pre vi{e od dve hiqade
godina. Isti~u}i ovakav slu~aj, ~ini se da je on bio prvi metodolog ko-
ji je ozbiqno skrenuo pa`wu na pitawe onoga postupka za koji danas
imamo poseban termin, "retrodikcija".7
4
v. Comte, A., Discours sur l'Esprit Positif, Paris, 1844, p. 16.
5
Comte, A., Cours de Philosophie Positive, vol. I, p. 131.
6
v. Op. cit., vol. III, 1838, p. 11.
7
v. Comte, A., Discours sur l'Esprit Positif, p. 21.
221
Osnovna razlika izme|u predvi|awa i obja{wewa je u slede}em:
kod predvi|awa su nam poznati inicijalni uslovi i izvesni zakoni, a
nismo sigurni u pogledu ishoda nekoga doga|aja koji je s wima u vezi;
kod obja{wewa, me|utim, poznati su po~etni uslovi i rezultat, pa tre-
ba na}i onaj zakon koji ih povezuje. Drugim re~ima, kada nam nije po-
znato da li je eksplanandum istinit ili ne, imamo posla sa predvi|a-
wem, a kada znamo da je istinit, onda je u pitawu obja{wewe. Predvi|a-
we je, zna~i, anticipacija koja se prilikom proveravawa moè pokaza-
ti kao pogre{na, dok obja{wewe ne ukqu~uje neposredno nikakvo pro-
veravawe, ve} samo pokazuje da se za ono {to se dogodilo moglo i o~e-
kivati da se dogodi.
U pogledu samoga "pozitivnog" ili nau~nog obja{wewa, Kont sma-
tra da je to "uspostavqena veza izme|u ... posebnih pojava i nekih op-
{tih ~iwenica", izme|u pojava koje se obja{wavaju i nau~nih zakona
kojima se (zajedno sa iskazima o tzv. po~etnim uslovima) one obja{wa-
vaju. Kont, me|utim, ne odre|uje prirodu te veze, odnosno, ne tvrdi da je
pojava koja se obja{wava obuhva}ena "op{tom ~iwenicom"; ali, zbog
wegovih zapaàwa o uspe{noj primeni Wutnovog zakona gravitacije na
mno{tvo prirodnih zbivawa, ~ini se da je ipak wegovo gledi{te o pri-
rodi nau~nog obja{wewa blisko teoriji koja se danas obi~no naziva
teorijom "obuhvatnog zakona" [covering law]. ‡ U svakom slu~aju, pojavu
koja se obja{wava trebalo bi dovesti u neposrednu vezu sa relevantnom
"op{tom ~iwenicom". Kont izri~ito kaè: "Obja{wewe fakta, svede-
no tako na wegove stvarne granice, od sada je samo uspostavqena veza
izme|u razli~itih posebnih pojava i nekih op{tih fakata ~iji se broj
umawuje progresom nauke."8
[to se ti~e indukcije, kao i ve}ina wegovih savremenik, Kont je
smatrao da je induktivna metoda ona koja je karakteristi~na za jedan
deo nauke; pri tom je Kont izjavqivao da je induktivna logika najboqe
formulisana u Milovom Sistemu logike. Odbacuju}i bekonovsku vari-
jantu indukcije, utemeqiva~ pozitivisti~kog u~ewa je zastupao gledi-
{te da se do prihvatqivih nau~nih teorija uop{te ne mora dolaziti
nekom induktivnom logikom otkri}a, da zapravo nije va`no poreklo
neke teorije ‡ jedino je bitno weno potvr|ivawe.9
Nasuprot tradicionalnim induktivistima bekonovskog tipa, Kont
je nagla{avao da nau~nik ne moè da bude pasivni posmatra~ prirode,
koji postepeno prikupqa i pomalo generali{e prikupqene ~iwenice.
On kaè: "Ako, s jedne strane, svaka pozitivna teorija mora da bude
zasnovana na posmatrawima, podjednako je jasno, sa druge strane, da je
na{em duhu potrebna neka teorija kako bi mogao da vr{i posmatrawe.
8
Fiamengo, A., Sen-Simon i Ogist Kont, str. 274.
9
v. Ibid. (DEP), p. 17. et 13.
222
Ukoliko, razmi{qaju}i o nekim pojavama, ne izvr{imo wihovo nepo-
sredno povezivawe sa odre|enim principima, bi}e nemogu}no ne samo
kombinovawe ovih izolovanih posmatrawa, pa onda i izvla~ewe bilo
~ega korisnog iz wih, ve} }emo biti sasvim nesposobni da ih zapamti-
mo; najve}im delom ne}emo mo}i ni da ih opazimo."10
Vidi se, dakle, da Kont ‡ priznaju}i posmatra~ke osnove nauke ‡
prihvata u odre|enom smislu hipoteti~ko-deduktivisti~ku (nekome se
moè ~initi, unekoliko kantovsku) poziciju, koja je usmerena protiv
tradicionalnih empirista i induktivista, budu}i da su oni pravili
o{tru razliku izme|u posmatrawa i teorije, No, francuski filozof
je ~esto isticao da je pozitivisti~ki duh podjednako udaqen kako od
empirizma, tako i od racionalisti~kog misticizma.11
U samome posmatrawu, kao sastavnom delu nau~nog istraìvawa,
Kont je razlikovao nekoliko specifi~nih aspekata: "Ve{tinu posma-
trawa, uop{te uzev, ~ine tri razli~ite operacije: (1) posmatrawe
striktno uzeto, odnosno neposredno ispitivawe pojave koja nam je pri-
rodno data; (2) eksperiment, ili razmatrawe te pojave mawe ili vi{e
modifikovane ve{ta~kim okolnostima koje smo stvorili samo zato da
bismo je jo{ boqe ispitali; (3) upore|ivawe, ili postepeno razmatra-
we niza analognih slu~ajeva u kojima se ta pojava sve vi{e pojednosta-
vquje."12
Neke od ovih metoda su prikladnije za jedne, druge za druge nauke.
Tako, na primer, prema Kontu, astronom samo posmatra; fizi~ar moè
i da posmatra i da eksperimenti{e, ali ne moè da upore|uje; biolog i
sociolog se oslawaju na upore|ivawe, ali i na posmatrawe, a ponekad
mogu i na eksperimentisawe.
Francuski pozitivist se slagao sa Milovim formulacijama kada je
re~ o indukciji u celini, kao i kada je u pitawu opravdavawe induk-
cije. Mada mu se nije ~inilo da je to neki posebno teàk problem, Kon-
tovo opravdavawe, kao, uostalom, i Milovo, bilo je i sámo induktivne
prirode.
U pogledu uloge deduktivnog zakqu~ivawa u nauci ‡ kada se ima u
vidu izuzetan zna~aj koji je Kont pridavao predvi|awu ‡ sasvim je pri-
rodno {to je dedukciji dodelio ulogu okosnice nau~ne metode. Kako je
sâm prime}ivao, mi pravimo induktivne zakqu~ke jedino da bismo do-
{li u poziciju da obavimo korisne dedukcije.13
10
Comte, A., Cours de Philosophie Positive, vol. I, pp. 8-9.
11
v. Comte, A., Discours sur l'Esprit Positif, p. 16.
12
Comte, A., Cours de Philosophie Positive, vol. II, p. 19.
13
v. Comte, A., System of Positive Polity, translation, London, 1875, vol. I, p. 431.
223
U svojoj teoriji hipoteza, suprotstavqaju}i se ograni~enom empi-
risti~kom stanovi{tu (mada su ga neki interpretatori ubrajali u ta-
kve empiriste), Kont sugeri{e da postoje samo dva na~ina odre|ivawa
"stvarnoga zakona" neke pojave: ili prou~avawem te pojave induktivno
uz otkrivawe wenoga zakona, ili izvo|ewem toga zakona iz nekoga op-
{tijeg koji ve} znamo. Ali, Kont ukazuje na to da nijedna od ovih me-
toda ne bi bila mogu}na da nismo najpre stvorili probne hipoteze o
obliku koji }e taj zakon dobiti. Utemeqiva~ nau~ne sociologije u vi-
{e navrata insistira na tome da mi moramo po~eti "nagove{tavawem
rezultata tako {to }emo u~initi privremenu pretpostavku ‡ u prvi
mah bitno naga|a~kog karaktera ‡ ~ak i kada se ti~u nekih od istih
onih pojmova koji konstitui{u krajwi predmet na{eg istraìvawa.
Otuda se name}e striktna neophodnost uvo|ewa hipoteza u prirodnu
filozofiju."14 Svi zakoni prirode "nisu ni{ta drugo do hipoteze po-
tvr|ene posmatrawem".
Nasuprot preovla|uju}im stremqewima svoga vremena (koja su do-
{la do izraàja kod Ampera, a donekle i kod Mila), Kont je ‡ zajedno
sa Her{elom i Hjuelom ‡ najodgovorniji za to {to je stvarawe hipote-
za postalo metodolo{ki uvaàvani deo nau~nog istraìvawa.
No, ako je u prirodnoj filozofiji neophodno uvo|ewe hipoteza,
trebalo bi malo detaqnije sagledati kakve je wihove vrste francuski
mislilac imao na umu, polaze}i od onoga {to on naziva "osnovnim
uslovom za svaku prihvatqivu hipotezu". On kaè: "Ovaj uslov sastoji
se u zami{qawu samo takvih hipoteza koje su, po samoj svojoj prirodi,
pre ili docnije, ali uvek neizbe`no, podlo`ne pozitivnoj verifika-
ciji i ~iji je stepen preciznosti potpuno u skladu sa onim {to prou-
~avawe odgovaraju}ih pojava dopu{ta. Drugim re~ima, istinski filo-
zofske (tj. nau~ne) hipoteze treba uvek da imaju karakter prostih anti-
cipacija onoga {to bi eksperiment i razum mogli neposredno pokazati
da su okolnosti datoga problema povoqnije."15
Ovde treba neke momente preciznije razjasniti. Pre svega, Kont
po~iwe zahtevom da hipoteze moraju biti podlo`ne verifikaciji, pri
~emu je najbitnije to da on pod verifikacijom nije podrazumevao is-
crpno proveravawe svih implikacija neke hipoteze. Wegov smisao ve-
rifikacije ‡ za razliku od logi~kih pozitivista ‡ nije bio sasvim od-
re|en, ali je bio slabiji i, po svemu sude}i, svodio se na proveravawe u
smislu potvr|ivawa na nekom pogodnom slu~aju.
Pored zahteva za verifikaciju, u sredi{wem odeqku nalazimo jo{
dva uslova. Prvi bi bio da preciznost hipoteze ne bude ve}a od one koju
14
v. Comte, A., Cours de Philosophie Positive, vol. II, p. 434.
15
Ibid., pp. 434-435.
224
moè da nam obezbedi empirijska analiza pojava o kojima je re~. Ovaj
uslov je povezan i sa zahtevom za mogu}no{}u verifikacije, jer, ukoli-
ko bi hipoteza bila tako precizna da postoje}im instrumentima ne bi-
smo bili u stawu da merimo posledice koje se iz we izvode, onda ne
bismo uop{te mogli da je verifikujemo.
Drugi uslov je da hipoteza ne treba da bude ni{ta vi{e od nagove-
{taja onoga {to bi "eksperiment i razum" mogli neposredno da ustano-
ve "da su okolnosti problema povoqnije". Ovaj uslov je mnogo teè is-
pravno protuma~iti. On se naj~e{}e tuma~i u tom smislu da imamo pra-
vo da stvaramo samo one hipoteze koje operi{u opa`qivim entitetima.
Da je ovo tuma~ewe u najmawu ruku problemati~no, moè se zakqu~iti
na osnovu toga {to je Kont zastupao "atomisti~ku" teoriju zna~ewa
(koja postulira neopa`qive entitete), a osim toga, priznavao je zna~e-
we svakoj hipotezi koju iskustvo moè da potvrdi ili da pobije, bilo
neposredno ili posredno, {to pro{iruje podru~je hipoteze preko gra-
nica uske odredbe entiteta podlo`nih posmatrawu. Najzad, Kont pomi-
we ne samo eksperiment, ve} i razum, {to ukazuje da je Kont na izvestan
na~in imao u vidu i to da se u hipotezi mogu pojaviti i odre|eni teo-
rijski entiteti, naravno, ako su podlo`ni neposrednom ili posrednom
proveravawu.
Pomenutom tuma~ewu, me|utim, ide u prilog to {to, mada je pri-
znavao hipoteze koje se ti~u atoma, nevidiqivih gasova i sli~nog,
Kont je to ~inio utoliko ukoliko se takve hipoteze ne mogu izbe}i i
ukoliko pomaù povezivawu iskaza posmatrawa, nazivaju}i ih "logi-
~kim smicalicama", a ne fizi~kim oktri}ima; sem toga, koriste}i ta-
kve hipoteze moramo u sebi suzbijati "te`wu da svim subjektivnim tvo-
revinama podarimo objektivno postojawe, kao da predstavqaju neku
spoqa{wu stvarnost".16 ‡ Tako stroga ograni~ewa u pogledu ove vrste
hipoteza osniva~ pozitivizma je uveo iz straha da bi nau~nici, ako im
se jednostavno dopusti da stvaraju hipoteze o entitetima koji se ne
mogu posmatrati, mogli da budu zavedeni da pomisle kako uspeh takvih
teorija predstavqa siguran znak da onda i ti entiteti poseduju fizi-
~ku realnost. Francuski filozof nije razmatrao mogu}nost da ove hi-
poteze, koje su samo posredno proverqive, tokom razvoja nauke postanu
jednoga dana i neposredno proverqive.
16
v. Comte, A., System of Positive Polity, vol. I, p. 421.
225
KLOD BERNAR
Metodolo{ki izvanredno zna~ajnu misao, koja se unekoliko nasta-

vqa, ali i bitno razlikuje od Kontovih shvatawa, nalazimo kod Kloda
Bernara (1813-1878). Klod Bernar nije nikada imao pretenzija da se ba-
vi filozofijom. Me|utim, kao ugledan istraìva~ na podru~ju medi-
cinskih nauka, osniva~ moderne fiziologije, napisao je poznati Uvod u
eksperimentalnu medicinu (1865), gde je ‡ na osnovu svoje savesne nau~-
ni~ke prakse u laboratoriji ‡ formulisao neka gledi{ta koja nesu-
mwivo ulaze "u trajni fond metodolo{kih kanona nauke".
Koncepciju nauke Kloda Bernara izraàvaju wegove re~i u pomenu-
tome delu: "îtava prirodna filozofija sadrì se u ovome: saznati za-
kone pojava. Ceo eksperimentalni problem svodi se na jedan: predvi|a-
ti pojave i upravqati wima."1
Prva re~enica jasno ukazuje na to da francuski fiziolog zauzima
stanovi{te saznatqivosti prirodnih zakona, {to kod ovoga nau~nika-
prakti~ara nema nikakav metafizi~ki, ve} ~isto metodolo{ki smisao;
po Bernarovom mi{qewu, za formulisawe bilo kakvih zakona neopho-
dno nam je uverewe o tome da nam istovetni uslovi nalaù da o~ekujemo
istovetne pojave kao posledice; odstupawa i izuzeci su mogu}ni, ali
oni ozna~avaju nepotpunost na{ega saznawa, {to onda nalaè daqe
tragawe za jo{ nepoznatim uslovima koji su doveli do tih odstupawa i
izuzetaka.
U stvari, po mi{qewu Kloda Bernara, nauka treba da se oslobodi
svih metafizi~kih ili filozofskih pitawa i na~ela, koja, kako sma-
tra ovaj mislilac, ne negiraju}i ~iwenicu da ta pitawa i na~ela sluè
zadovoqavawu bitnih prirodnih potreba qudskoga duha, nisu for-
mulisana tako da bi bila podlo`na eksperimentalnom proveravawu, pa
stoga nemaju pravo niti da nauci odre|uju bilo kakve granice ili okvi-
re, niti da joj postavqaju neke himeri~ke zadatke; {to onda zapravo
zna~i da im francuski nau~nik nije pridavao nikakvu heuristi~ku ulo-
gu u procesu dolaèwa do novoga znawa ‡ filozofija bi, zna~i, jedno-
stavno bila aktivnost usmerena na zadovoqavawe drugih qudskih po-
treba; samim tim ona ne sme imati nikakvih pretenzija niti da odre|u-
je zadatke znawu, niti da tuma~i wegove rezultate. Najvi{e {to filo-
1
Bernard, C., An Introduction to Experimental Medicine, New York, Henry Schuman, 1949.
226
zofija moè u~initi s obzirom na nau~no znawe jeste da dâ (mo`da i
dragocen, ali u su{tini slu~ajan) podsticaj nekom nau~niku, i to ne u
obliku nekih kontrolnih hipoteza, ve} u smislu sentimentalnih pod-
sticaja za usmeravawe istraìvawa u odre|enom pravcu, koji onda mo-
è i da se pokaè kao plodan. Prema tome, od qudi ne treba o~ekivati
ili traìti da se ne bave prvim principima i smislom svetskog po-
retka, ali treba prihvatiti da ta aktivnost ne spada u domen nau~nog
saznawa i da nauka treba da se koliko je mogu}no vi{e oslobodi svih
takvih nerazre{ivih pitawa. U stvari, po mi{qewu Kloda Bernara,
"streme}i stalno navi{e, filozofija usmerava nauku ka uzroku ili
poreklu doga|aja. Filozofija pokazuje da postoje pitawa koja su prete-
{ka za nauku..., koja ona jo{ nije re{ila".2
O "kontekstu pronalaèwa" francuski nau~nik neposredno kaè
slede}e: "Ne postoje pravila po kojima bi se u mozgu na osnovu opaà-
wa dale roditi dobre i plodonosne ideje koje bi predvidele put za je-
dno uspe{no istraìvawe. Tek kada se poseduje ideja, moè se znati ka-
ko da se ona podvrgne odre|enim pravilima i preciznim logi~kim re-
dosledima, od kojih se nijedan istraìva~ ne sme udaqiti; no, wena po-
java je sasvim spontana, a wena priroda zavisi od pojedinca koji ju je
oblikovao. To je jedan poseban ose}aj, specijalan quid koji obeleàva
originalnost, ma{tu, genij istraìva~a."3
No, vaqa re}i ne{to specifi~nije i u vezi sa gledi{tem Kloda
Bernara o tome da se prirodna filozofija svodi na predvi|awe i upra-
vqawe pojavama. Zakqu~ak da je on zastupao utilitaristi~ko shvatawe
nauke, kao ni kod Konta, ne bi bio opravdan, stoga {to francuski fi-
ziolog ‡ mada je u qudskoj mogu}nosti manipulisawa stvarima video
dru{tveni ciq nauke ‡ nikada nije odricao to da empirijske tvrdwe
predstavqaju pre svega verodostojan opis stvarnoga sveta u onoj meri u
kojoj smo uspeli da ga saznamo. I ne samo to ‡ iako aktivan u posta-
vqawu hipoteza i organizaciji eksperimenta, nau~nik, po mi{qewu
Kloda Bernara, treba po mogu}stvu da iskqu~i svaku intervenciju kada
je u pitawu opis rezultata eksperimenta. Francuski metodolog je, na-
ravno bio potpuno svestan teìne toga zadatka s obzirom na snagu uti-
caja ste~enih ideja i predrasuda, na autoritet qudi i autoritet re~i.
U metodologiji Kloda Bernara razra|en je najvi{e odnos izme|u
teorija i teorijskih izvo|ewa, s jedne, i eksperimentalnih ~iwenica,
sa druge strane. Polaze}i od toga da "posmatra~ treba da bude foto-
graf pojava, a wegovo posmatrawe treba da egzaktno predstavqa priro-
du",4 Bernar isti~e da "treba posmatrati bez prethodno stvorene ideje,
2
v. An Introduction to the Study of Experimental Medicine, New York, Henry Schuman, 1949, p. 224.
3
Ibid., p. 43.
4
Bernard, Cl., Introduction à l'étude de la médecine experimentale, Paris, Delagrave, 1943, p. 37.
227
a duh posmatra~a treba da ostane pasivan, to }e re}i, da }uti i da slu{a
prirodu, i pi{e po wenom diktatu".5 U svome Uvodu u eksperimentalnu
medicinu on daqe pi{e: "Eksperimentator mora biti obazriv i ~uvati
se jednom zauvek datih ideja, zadràvaju}i uvek svoju duhovnu slobodu. ‡
Prvi uslov koji mora da ispuni nau~nik koji se posve}uje istraìvawu
prirodnih pojava jeste da o~uva potpunu slobodu duha, zasnovanu na
filozofskoj sumwi."6
Ukoliko neka teorija sama sugeri{e izvo|ewe eksperimenata, uto-
liko boqe: "... Pod uslovom da su sve na{e ideje samo drugi vid za po-
stavqawe novih eksperimenata koji nam mogu pruìti potvr|uju}e ili
neo~ekivane i plodne ~iwenice, moèmo slediti na{e produìvawe i
na{u misao, dati slobodan razmah na{oj imaginaciji".7 A kada je ekspe-
riment obavqen, a wegovi rezultati jasno ustanovqeni, ako teorija
preuzme da ih uop{ti, da ih dovede u vezu i iz wih izvu~e nove predme-
te eksperimentisawa, opet utoliko boqe: "... Ako je neko proèt prin-
cipima eksperimentalne metode, nema se ~ega pla{iti; jer dokad god je
odre|ena ideja ispravna, wen razvoj }e se produàvati; kada se dogodi
da je pogre{na, eksperiment je tu da je ispravi."8
Za stanovi{te Kloda Bernara ovde je posebno karakteristi~no to
{to on drì da na{a teorija, dokad god traju eksperimenti, mora da
~eka ispred vrata laboratorije, da }uti i ne uznemirava nau~nika
tokom wegovog neposrednog suo~avawa sa ~iwenicama. îwenice se,
naime, moraju posmatrati bez predrasuda i prikupqati sa savesnom ne-
pristrasno{}u, bez obzira na to da li potvr|uju predvi|awa teorije
ili im protivre~e. ‡ Druga karakteristika ovoga Bernarovog gledi-
{ta jeste wegova uverenost da nas nauka nepogre{ivo vodi istini. Pri
tome, ni{ta se ne mewa time {to se do nau~nih rezultata dolazi putem
sukcesivnih oscilovawa. Takva oscilovawa koja nas sve vi{e pribli-
àvaju istini za Bernara predstavqaju samu prirodu qudskoga duha.
U tom smislu, on je jedan od prvih metodologa koji je nauku shvatio kao
samoispravqaju}i proces!
"Oni qudi koji previ{e veruju svojim teorijama ili idejama, ne
samo da su lo{e usmereni kada je re~ o ~iwewu otkri}a, ve} su im i po-
smatrawa veoma lo{a. Oni posmatraju sa unapred stvorenom idejom, a
kada su po~eli neki eksperiment, èle da u wegovim rezultatima vide
iskqu~ivo potvrdu svoje teorije. Tako oni iskrivquju posmatrawe i
~esto zanemaruju veoma va`ne ~iwenice zato {to one protivre~e wi-
hovom ciqu. To je bio razlog {to smo na drugom mestu rekli da se
5
Ibid., p. 37.
6
Ibid., p. 63.
7
Ibid., p. 64.
8
Ibid., p. 70.
228
eksperimenti ne smeju vr{iti zato da bismo potvrdili svoje ideje, ve}
jedino zato da bismo ih proverili... Ali, sasvim je prirodno da oni
koji previ{e veruju u svoje sopstvene teorije ne veruju dovoqno u teo-
rije drugih. Stoga, kod ovih koji odbacuju teorije drugih dominira ide-
ja pronalaèwa gre{ke u tim teorijama s te`wom da im se protivre~i.
Oni prave eksperimente samo zato da bi uni{tili neku teoriju, umesto
da tragaju za istinom. Oni tako|e lo{e posmatraju, po{to u rezultati-
ma svojih eksperimenata uzimaju samo ono {to je u skladu sa wihovim
ciqem, zanemaruju}i ono {to nije s wim u vezi i vrlo pa`qivo izbega-
vaju}i sve ono {to bi moglo da ide u prilog one ideje protiv koje èle
da se bore. Tako dvema paralelnim stazama dolazimo do istoga rezulta-
ta, odnosno do krivotvorewa nauke i ~iwenica. ‡ Zakqu~ak iz svega
ovoga jeste da je ‡ kada se suo~imo da odlukama eksperimenta ‡ nu`no
poni{titi svoje gledi{te isto tako kao i ono drugih; ... mi moramo
prihvatiti rezultate eksperimenta ba{ onakve kakvi nam se predsta-
vqaju, sa svim onim nepredvi|enim i slu~ajnim u wima."9
U pogledu hipoteze, Bernar kaè: "Eksperimentalna hipoteza tre-
ba uvek da bude na nekom prethodnom posmatrawu. Drugi uslov koji je
bitan kada je re~ o hipotezi jeste taj da bude eksperimentalno prover-
qiva."10
U stvari, najkarakteristi~nije za gledi{te Kloda Bernara jeste
ba{ to wegovo ukazivawe na izuzetan zna~aj kontraeksperimenta, tj.
protivprimera. Tako je francuski nau~nik formulisao onu ideju koja
je u najnovije vreme do{la u centrr pa`we zahvaquju}i jednom od najis-
taknutijih metodologa dana{wice Karlu Poperu, ideju opovrgavawa
kao osnovnog pravila istraìva~kog postupka. Re~ je o tome da se
postupak utemeqewa nau~ne misli ne moè svesti na izno{ewe onih
~iwenica koje je potvr|uju. Neophodno je svesno izlagawe te misli mo-
gu}nom pobijawu, tragawu za eksperimentima koji bi je mogli opovrg-
nuti (s obzirom da on smatra da kada ~iwenica protivre~i vladaju}oj
teoriji, onda treba prihvatiti ~iwenicu i odbaciti teoriju) ‡ {to
zapravo predstavqa fundamentalnu odliku nau~nog morala.
"Eksperimentator se stara", kaè Bernar, "da mu se pojave ~iweni-
ce koje }e, logi~kim redom, mo}i da budu potvr|ivawe ili negacija one
ideje koju je prethodno postavio".11 Po wemu, eksperimentator ne treba
da se drì svoje ideje druga~ije nego kao sredstva da se doè do odgo-
vora prirode na pitawa koja se wome postavqaju. U tom smislu on tre-
ba svoju ideju da podvrgne presudi prirode i da bude spreman da je od-
baci, da je modifikuje ili promeni, kako mu ve} nalaè posmatrawe
9
Ibid., p. 67.
10
Op. cit., english translation, p. 54.
11
Ibid., p. 53.
229
pojava koje ona izaziva. "Ne treba nikako uzimati teorije kao dogme
ili predmete vere. Takvim preteranim verovawem u teorije, dobija se
pogre{na ideja o nauci..."12 Ali, Bernar tako|e isti~e da eksperimen-
tisawa nema bez prethodno postavqene ideje, jer sama eksperimentalna
metoda ne donosi nove ideje, ve} sluì za upravqawe idejama kroz pro-
veravawe wihovih sadràja.
Ili, kao nagove{tavawe tipi~nih Poperovih ideja: "Postoji samo
jedan oblik rasu|ivawa: dedukcija pomo}u silogizma... ona polazi od
nekog na~ela da bi dospela do zakqu~ka... Tako sve teorije ostaju isti-
nitima sve dok se ne otkriju ~iwenice koje se ne slaù s wima ili ih
~ak poreknu... Na kraju, moèmo re}i da u svakom eksperimentalnom ra-
su|ivawu eksperiment ili poni{tava ili potvr|uje eksperimentato-
rovu hipotezu. Kada eksperiment ne potvrdi vaqanost prethodno zami-
{qene ideje, eksperimentator mora odbaciti ili preina~iti svoju
ideju. Ali i kada eksperiment u potpunosti potvrdi prethodno zami-
{qenu ideju, eksperimentator mora i daqe sumwati, zato {to, budu}i
da se radi o neosve{tenoj istini, razum zahteva jo{ i protivdokaze."13
Zanimqivo je i slede}e Bernarovo gledi{te: "Kad god u na{im
naukama stvaramo neku op{tu teoriju, jedina stvar koju izvesno znamo
jeste da su sve te teorije, apsolutno govore}i, pogre{ne. One nisu ni-
{ta drugo do delimi~ne istine i nu`ni provizorijumi, kao stupwevi
na koje se oslawamo u unapre|ivawu na{ih istraìvawa."14 Ukratko:
"Napredovawe u eksperimentalnoj metodi sastoji se u tome da se zbir
istina uve}ava u meri u kojoj se smawuje zbir pogre{aka."15 Ili, opet
poperovski: "Stvarni napredak se uvek sastoji u zamewivawu stare teo-
rije koja obuhvata mawe ~iwenica novom koja obuhvata vi{e."16
U zakqu~ku o metodolo{kim gledi{tima Kloda Bernara vaqa na-
glasiti ~iwenicu da wegovo delo predsatvqa pravu suprotnost ~isto
teorijskim metodolo{kim raspravama. Uvod u eksperimentalnu medi-
cinu je izuzetno delo u istoriji metodolo{kog samosaznawa po tome
{to je izniklo neposredno iz laboratorijske prakse jednog istaknutog
nau~nika.
12
Ibid., p. 64
13
Ibid., pp. 58-59. and 62.
14
Ibid., pp. 58-59.
15
Ibid., p. 69.
16
Ibid., p. 66.
230
HELMHOLC
Jo{ jedan zna~ajan nau~nik koji se bavio i problemima metodologi-

je jeste Herman Ludvig Ferdinand fon Helmholc (1821-1894). Ovaj is-
taknuti fiziolog, eksperimentalni psiholog i fizi~ar, po svojim fi-
lozofskim gledi{tima moè se ubrojati me|u Kantove sledbenike,
a mnogi ga ‡ zajedno sa Fridrihom Albertom Langeom ‡ ubrajaju me|u
najva`nije predstavnike "fiziolo{ke {kole" neokantovaca.
Polaze}i od Kanta, Helmholc je drào da sve na{e teorijsko i
prakti~no saznawe ukqu~uje kako iskustvene, tako i neiskustvene
aspekte. Stvarala~ku i preobraàvala~ku ulogu na{ega duha nema~ki
nau~nik je tuma~io na fiziolo{ki na~in ‡ organizacijom spoqa{wih
nadraàja pomo}u na{eg nervnog sistema. Uop{te uzev{i, on je sma-
trao da se osnovna uvi|awa Kantove filozofije mogu odràti wiho-
vim prilago|avawem tekovinama moderne nauke. Iz tih osnovnih uvida
Kantove filozofije, me|utim, Helmholc je iskqu~io filozofiju pro-
stora, vremena i matematike, za koje je smatrao da bi trebalo da se mo-
difikuju u skladu sa otkri}ima neeuklidskih geometrija.
Razvijaju}i tokom vremena svoju misao o nauci i nau~nom saznawu ‡
uvek u najte{woj vezi sa svojim istraìvawima na poqu fiziologije i
eksperimentalne psihologije ‡ Helmholc je sve vi{e pa`we poklawao
empirizmu, {to je imalo kao posledicu wegovo odbacivawe nativizma
(u~ewa o postojawu uro|enih opaàja) i opredeqewa za odre|eni oblik
genetizma. Zanimqivo je navesti wegovo obrazloèwe o tome zbog ~ega
se priklonio empirizmu iz dela îwenice opaàwa (1878): "Empiri-
sti~ka teorija poku{ava da dokaè bar toliko da nikakve druge sile
nisu neophodne za nastajawe na{e mo}i opaàwa van poznatih sposob-
nosti na{e svesti... S obzirom na to da je za nau~no istraìvawe veoma
korisno pravilo da se ne stvaraju nove hipoteze dokle god smo u stawu
da objasnimo poznate ~iwenice, smatrao sam da u osnovi moram da pri-
hvatim empiristi~ko stanovi{te." Nema~ki nau~nik je zastupao mi-
{qewe da nativisti~ka teorija ne moè da se opovrgne iz prostoga
razloga {to nije dovoqno informativna, zbog ~ega je uop{te nije sma-
trao nau~nom teorijom. Ona, na primer, ne pruà obja{wewe nastajawa
na{ih opaàjnih predstava, ve} razre{ava problem tako {to pretpo-
stavqa da bi izvesne opaàjne predstave o prostoru trebalo da budu
proizvedene nekim neposredno uro|enim mehanizmom.
231
[to se ti~e gledi{ta o znawu koje nam pruà geometrija, Helm-
holc ga je izloìo u sedam ~lanaka objavqenih izme|u 1866. i 1894. go-
dine. Tu je tako|e modifikovao Kantovo stanovi{te. Nema~ki nau~nik
smatra da geometrijske aksiome, bilo euklidovske ili neeuklidovske,
uzete same po sebi, nemaju nikakve veze sa stvarnim predmetima, ne po-
seduju nikakav empirijski sadràj. Kada su tako izolovane, kaè on,
moèmo ih posmatrati zajedno sa Kantom kao oblike intuicije koji su
nam transcendentalno dati, kao takve oblike kojima }e pristajati bi-
lo kakav empirijski sadràj, dakle oblike, koji ni na koji na~in una-
pred ne ograni~avaju niti odre|uju prirodu toga sadràja. Ali, ~im se
sa aksiomama geometrije spoje izvesni principi mehanike, dobijamo si-
stem stavova koji ima realno zna~ewe i koji se moè potvrditi ili od-
baciti empirijskim posmatrawima, kao {to se i moè izvesti iz isku-
stva.1
1
v. Helmholtz, H. L. F. von, Popular Lectures on Scientific Subjects, ed. by M. Kline, New York,
Second Series, 1881, pp. 246-247.
232
STALO
Sa metodolo{kog gledi{ta vaqa izloìti neke teze jednog pomalo

neobi~nog, ali interesantnog mislioca kao {to je Johan Bernar Stalo
(1823-1900). Ovaj ambiciozni svr{eni u~iteq, Nemac, emigrirao je
1839. godine u Sjediwene Dràve, gde je podu~avaju}i nema~ki jezik stu-
dirao matematiku, fiziku i hemiju. Docnije, kao profesor fizike i
hemije, posvetio se studijama filozofije. Posle toga, pre{ao je na stu-
dije prava, poloìo advokatski ispit i po~eo advokatsku i politi~ku
karijeru, da bi 1884. postao ambasador u Firenci, gde je ostao do kraja
ìvota.
U prvoj svojoj filozofskoj kwizi Op{ti principi filozofije
prirode (Boston, 1848) Stalo je najpre poku{ao ukratko da opi{e
osnovna na~ela filozofije prirodnih nauka, da bi zatim ocrtao naj-
zna~ajnije faze klasi~ne nema~ke "naturfilozofije", obuhvataju}i pre
svega filozofske sisteme [elinga i Hegela. Ova kwiga pruà hegeli-
janski usmerenu o{tru kritiku svih oblika empirizma i naturalizma u
filozofiji prirodnih nauka. Tu fazu misaonog razvoja nema~ki fizi-
~ar je docnije nazvao "metafizi~kom bole{}u", koja, kako on smatra,
~ini jedan od neizbe`nih poreme}aja intelektualnog detiwstva.
Bave}i se pravnom praksom, Stalo je neprekidno od 1849. do 1881. godi-
ne objavqivao priloge iz oblasti filozofije nauke, da bi 1882. godine
iza{la wegova najva`nija kwiga Pojmovi i teorije moderne fizike.
U tim svojim radovima on je pre{ao na antimetafizi~ko shvatawe nau-
ke, raspravqaju}i problematiku Mila, Hjuela, Hamiltona i Xevonsa,
pa je ~ak oti{ao u drugu krajnost dovode}i ozbiqno u pitawe realnost
atoma.
Metodolo{ki je najzanimqivije Staloovo formulisawe uslova va-
qanosti nau~nih hipoteza, koje nalazimo u jednom poglavqu wegove
kwige Pojmovi i teorije moderne fizike. On, naravno, najpre poku-
{ava da odredi istinsku prirodu i ulogu nau~ne hipoteze, pa kaè:
"Nau~na hipoteza se, uop{te uzev, moè definisati kao privremeno
ili probno obja{wewe fizi~kih pojava".1 [to se ti~e samoga nau~nog
1
v. Stallo, J. B., The Concepts and Theories of Modern Physics, ed. by P. W. Bridgman, Cambridge,
Mass, Harvard University Press, 1960, p. 130.
233
obja{wewa, ono se po Stalou sastoji u tome {to se pojave obja{wavaju
pokazivawem wihove delimi~ne ili potpune istovetnosti sa drugim
pojavama. Ili, utoliko {to delimi~na ili potpuna istovetnost neko-
liko pojava predstavqa osnovu klasifikacije (s tim da klasu ~ini je-
dan broj predmeta koji imaju jedno ili vi{e zajedni~kih svojstava), mo-
è se tako|e re}i da svako obja{wewe, ukqu~uju}i i obja{wewe pomo-
}u hipoteze, po svojoj prirodi predstavqa klasifikaciju.
Ovaj prvi i osnovni kanon svakoga hipoteti~kog rasu|ivawa u nau-
ci ‡ da hipoteza mora identifikovati celinu ili deo pojave koju treba
da objasni, s nekom drugom pojavom ili pojavama koje su prethodno po-
smatrane ‡ formalno se moè razloìti u dva stava; prvi: da svaka va-
qana hipoteza mora da bude identifikacija dvaju termina ‡ one ~iwe-
nice koju treba objasniti (explanandum) i ~iwenice pomo}u koje se obja-
{wava (explanans); i drugi: da ~iwenica koja obja{wava mora da bude
poznata u iskustvu.2
Ako se ima u vidu napred navedeni prvi uslov, onda su, po mi{qewu
Staloa, beskorisne sve one hipoteze koje neku pretpostavku uzimaju za
~iwenicu, pa tako obja{wavaju obscurum per obscurius, ili (ako je
ta pretpostavka prosto iskaz o samoj toj ~iwenici, ali u drugom
obliku) ilustruju idem per idem. Uzaludnost takvih hipoteza dolazi do
granica {tetne detiwarije kada one jednu jedinu ~iwenicu zamene
nekim brojem proizvoqnih pretpostavki, me|u kojima se nalazi i sama
ta ~iwenica. Me|u ovakve hipoteze Stalo je ubrajao i atomisti~ku
hipotezu.
Da bi ispunila prvi uslov vaqanosti, hipoteza mora onu ~iwenicu
koju èli objasniti da dovede u vezu sa nekom drugom ~iwenicom ili
~iwenicama, poistove}uju}i celinu ili deo prve s celinom ili delom
druge. U tom smislu bilo je podesno re~eno da vaqana hipoteza bar za
jedan umawuje broj neshva}enih elemenata neke pojave. U istom smislu
ponekad se kaè da svaka istinita teorija ili hipoteza predstavqa u
stvari pojednostavqewe podataka iskustva ‡ {to, me|utim, treba shva-
titi imaju}i u vidu dopunsko precizirawe da teorija ne sme da bude
samo asylum ignorantiae, kao {to je, recimo, obja{wewe pojava ìvota
pozivawem na ìvotni princip, ili nekih hemijskih procesa pomo}u
kataliti~ke akcije. Istinsko nau~no obja{wewe, napomiwe Stalo, po
pravilu je sloènog oblika ne samo zato {to se, pri odgovaraju}oj ana-
lizi, najve}i deo pojava pokazuje kao sloèn, ve} i stoga {to ona naj-
jednostavnija ~iwenica nije posledica jednog jedinog uzroka, nego je
2
v. Ibid., pp. 131-132.
234
obi~no proizvod velike i ~esto neodre|ene mnogostrukosti dejstava ‡
ishod susticawa brojnih uslova. Kao primer Stalo navodi da je Wut-
nova teorija planetarnog kretawa zamr{enija od one Keplerove.3
[to se ti~e drugoga uslova vaqanosti jedne hipoteze ‡ záhteva da
ona pojava pomo}u koje se obja{wava neka druga mora biti podatak is-
kustva, Stalo ga tuma~i u smislu da nijedno obja{wewe nije stvarno
ukoliko ne predstavqa identifikaciju iskustvenih podataka (smatra-
ju}i da je to ekvivalentno onome dõlu Wutnovog prvog pravila filozo-
fije gde se za obja{wewe prirodnih stvari traè istinski uzroci
[verae causae]). I kao {to Wutn ustaje protiv onih obja{wewa u kojima
se koriste "skriveni [okultni] kvaliteti", ameri~ki metodolog upozo-
rava da je uspostavqawe nekih fiktivnih podudarnosti izme|u pojava
sasvim beskorisno, po{to to ni u kom smislu ne zna~i identifikovawe
pojava; {tavi{e, ono je li{eno zna~ewa ‡ predstavqa prosto zbir re~i
ili simbola bez celovitog zna~ewa. U tom smislu Stalo kritikuje Mi-
lovo gledi{te da se stvarawu hipoteza u principu ne mogu postavqati
nikakve druge granice osim onih koje su im date qudskom ma{tom.4
Osim ova dva osnovna uslova, Stalo pomiwe jo{ nekoliko posebni-
jih uslova vaqanosti jedne nau~ne hipoteze: (a) pored uspe{nog obja-
{wavawa odre|enih pojava, hipoteze treba isto tako uspe{no da pred-
vi|aju do tad neotkrivene pojave koje su u vezi sa prvima; (b) hipoteza
ne sme da bude samoprotivre~na; (c) hipoteza ne sme da bude u sukobu sa
poznatim zakonima prirode, {to je sporno utoliko {to ti zakoni mogu
biti nepotpune indukcije na osnovu prethodnog iskustva koje treba do-
puniti ba{ onim elementima koje hipoteza postulira; i (d) hipoteza
mora biti takva da dopu{ta deduktivna izvo|ewa.5
3
v. Ibid., pp. 133-135.
4
v. Ibid., pp. 135-137.
5
v. Ibid., p. 141.
235
XEVONS
Posle ve}eg broja teoreti~ara indukcije izloì}emo i stanovi-

{ta Stenlija Xevonsa, koji je prvi indukciju doveo u neposrednu vezu
sa verovatno}om. "Uveren sam", pi{e on, "da je nemogu}e razviti meto-
de indukcije na zadovoqavaju}i na~in ako se one ne zasnuju na teoriji
verovatno}e."1 U na{e vreme, razumqivo, te{ko bi bilo na}i logi~ara
koji bi branio druga~ije gledi{te (pa se i oblici zakqu~ivawa dele
na deduktivne i one koji su "po verovatno}i"), tako da se nekome ovaj
doprinos Xevonsa moè u~initi bezna~ajnim.
Koliko bi takav utisak ili takva procena bili pogre{ni, pokaza-
}emo podse}aju}i se ukratko na osnovne karakteristike poimawa in-
dukcije pre Xevonsa. ‡ Sva "klasi~na" shvatawa indukcije, od Bekona
pa do Hjuela i Mila, bez obzira na zna~ajne razlike me|u wima, polaze
od ube|ewa da se pomo}u indukcije moè do}i do potpuno pouzdanog
znawa ({to, naravno, iskqu~uje svako povezivawe sa verovatno}om).
Bekonova "nau~na indukcija" ‡ koja je suprotstavqena staroj ari-
stotelovskoj "indukciji prostim nabrajawem" ‡ vodi izvesnim zakqu~-
cima u tom smislu {to se pomo}u razli~itih metoda (tablice prisu-
stva, odsustva itd.) obezbe|uje nepostojawe slu~ajeva koji bi im pro-
tivre~ili. Bekon je, naime, uvi|ao da "indukcija prostim nabrajawem"
ne moè to da osigura, tj. da se ona "izlaè opasnosti protivre~nog
slu~aja" i da, kako kaè, "odlu~uje na osnovu maweg broja slu~ajeva
nego {to je to dopu{teno, i to samo onih koji su upravo pri ruci".2
I kod Hjuela, bez obzira na wegovo veoma {iroko shvatawe induk-
cije i jedno hipoteti~ko-deduktivisti~ko poimawe procesa nau~nog
otkri}a, nalazimo eksplicitne izjave u tom smislu da niko ne sumwa u
"univerzalnu istinitost" stavova do kojih se dospelo induktivnim pu-
tem. Ba{ zato nam se ~ini da wegovo gledi{te o intuitivnoj indukciji
nije sasvim dosledno. Naime, polaze}i od ovakve karakterizacije op-
{tih stavova dobijenih indukcijom, oni bi trebalo da ~ine sigurnu
osnovu za uspe{na predvi|awa; me|utim, sa druge strane, Hjuel, narav-
no, nagla{ava neophodnost proveravawa dedukcijom izvedenih stavova
kojima se predvi|a tok pojedina~nih doga|aja, {to otvara ~ak mogu}-
1
Jevons, W. St., The Principles of Science, New York, Dover Publications, 1958, p. 197.
2
v. Bacon, F., Advancement of Learning and Novum Organum, aphorism CV
236
nost opovrgavawa op{teg stava (a to je onda u suprotnosti sa tvrdwom
wegove "univerzalne istinitosti"). On sâm nije uvi|ao ovu te{ko}u,
ina~e bi sasvim sigurno jednostavno priznao da su zakqu~ci indukcije
samo verovatni.
Udaqavaju}i se jo{ mawe od Bekona, Mil je uveren da indukcija u
pravom smislu re~i pruà potpuno pouzdana znawa. Ciq je indukcije,
naravno, da ‡ oslawaju}i se na eksperimentalne metode istraìvawa
pojedina~nih uzro~nih veza ‡ otkrije uzro~ne veze op{teg tipa, {to je
obezbe|eno pomo}u na~ela uniformnosti prirode. No, ostavqaju}i po
strani pitawe izvesnosti samoga principa uniformnosti prirode, je-
dna od osnovnih te{ko}a u primeni ovako zami{qene indukcije jeste
mnogostrukost uzroka i ukr{tawe posledica. Kod prvog slu~aja, gde po-
java nastaje delovawem razli~itih uzroka, Mil uvodi ra~un verovatno-
}e, dok drugu situaciju me{awa posledica re{ava uvo|ewem deduktiv-
ne metode. No, ovi slu~ajevi se zapravo, po wemu, nalaze izvan sfere
primene induktivne metode.
Najbliè Xevonsovom pionirskom poduhvatu dovo|ewa u uzajamni
odnos indukcije i verovatno}e stajao je Wutn, koji u ~etvrtom pravilu
ukazuje na to da nam indukcija omogu}ava da do|emo do tvr|ewa koja se
zasnivaju na znawu o pojavama, pri ~emu ta tvr|ewa nisu shva}ena kao
apsolutno pouzdana, s obzirom da ih nova znawa o pojavama mogu izme-
niti. ("U eksperimentalnoj filozofiji na stavove zakqu~ene pomo}u
op{te indukcije vaqa gledati kao na ta~ne ili vrlo bliske istini,
uprkos raznih suprotnih hipoteza koje se mogu zamisliti, sve do tad
dok se ne do|e do drugih pojava koje ih mogu u~initi ili ta~nijim ili
podlo`nim izuzecima.")
* * *
Filozofski krajwe neinteresantan engleski empirista Vilijam
Stenli Xevons (1835-1882), u istoriji nau~ne metodologije osta}e za-
pisan krupnim slovima kao prvi mislilac u ovoj oblasti koji je poku{ao
da sistematski poveè gledi{ta o indukciji, verovatno}i i hipotezi.
Xevons je u stvari studirao prirodne nauke, politi~ku ekonomiju i
sociologiju, a kao profesor na Univerzitetskom kolexu u Londonu
predavao je politi~ku ekonomiju. Pa ipak, bave}i se dosta intenzivno
i logikom i metodologijom nauke, Xevons je u toj oblasti objavio vi{e
radova, od kojih su najzna~ajniji: îsta logika: kvalitativna logika
odvojena od kvantitativne (1864), Po~etna predavawa iz logike
[Elementary Lessons in Logic] (1870), Principi nauke: rasprava o logici i
nau~noj metodi (1873), Studije i ve`be iz deduktivne logike (1880).
Zanimqivo je, svakako, spomenuti i to da je Xevons bio tako|e je-
dan od pionira mehanizovane logike. Me|utim, polaze}i od Bulovog si-
stema, on je krenuo drugim putem, a ne onim kojim su krenuli Frege i
237
Fregeovi sledbenici. Klone}i se matematizacije, Xevons nije razvijao
logiku relacija i teoriju kvantifikacije, ve} je stvarao izvesnu logi-
ku termina.
Vrlo zna~ajna novost koju je Xevons doneo na podru~ju metodologije
odnosi se na postupak indukcije, koji je on shvatio jednostavno kao obr-
nuti proces u odnosu na dedukciju. (To uzgred zapaà i Her{el, ali ne
insistira na tome.) U dedukciji se bavimo izvo|ewem posledica iz ne-
kog op{teg zakona, dok se u indukciji javqa ta~no suprotan proces: ka-
da su nam dati izvesni rezultati ili posledice, od nas se traì da ot-
krijemo onaj op{ti zakon iz kojeg one poti~u.3
Xevons detaqno razvija ovo svoje gledi{te i, izme|u ostalog, pri-
me}uje da je taj obratni proces, tj. indukciju, mnogo teè izvesti nego
dedukciju. "Uporedimo opet to", kaè Xevons, "sa te{ko}ama de{i-
frovawa u odnosu na te{ko}e {ifrovawa... Indukcija predstavqa de-
{ifrovawe skrivenog zna~ewa prirodnih pojava. Kada su nam dati do-
ga|aji koji se zbivaju u izvesnim specifi~nim kombinacijama, od nas se
traì da ukaèmo na one zakone koji upravqaju tim kombinacijama."4
U samome procesu indukcije Xevons razlikuje savr{enu i nesavr-
{enu indukciju. Pod savr{enom Xevons podrazumeva onu indukciju
prilikom koje su "ispitani svi oni predmeti ili doga|aji koji mogu da
potpadaju pod odre|enu klasu koja se razmatra".5 U ve}ini konkretnih
slu~ajeva, me|utim, takvo iscrpno ispitivawe iz razli~itih razloga
nije mogu}no. êsto se, naime, doga|a da je broj slu~ajeva prakti~no
beskona~an; ili, moè se dogoditi i to da neki slu~ajevi nisu dostupni
ispitivawu. "U svim takvim slu~ajevima", kaè Xevons, "indukcija je
nesavr{ena i nalazi se pod uticajem mawe ili ve}e neizvesnosti."6
Odgovaraju}i na uobi~ajene prigovore koji se iznose protiv savr-
{ene indukcije ‡ da je, mada je izvesna, zapravo beskorisna, po{to ne
donosi nikakvo novo znawe, ve} samo saìma staro ‡ Xevons isti~e dve
stvari: (a) da i sámo skra}ivawe mentalnog rada, koje niko ne pori~e,
predstavqa veoma zna~ajnu pomo} u sticawu novog znawa; u stvari, mi-
{qewe bi bilo prakti~no nemogu}e ako bi svaku posebnu ~iwenicu tre-
balo odvojeno misliti i razmatrati; (b) da se bez we ne moè ni zami-
sliti nesavr{ena indukcija, jer "ukoliko mogu da izvedem bilo kakav
zakqu~ak u pogledu objekata koji nisu ispitani, onda to moram u~initi
na osnovu podataka koje su nam pruìli oni objekti {to su ispitani..."7
3
v. Jevons, W. S., The Principles of Science, London, Macmillan, 1924, pp. 11-12.
4
Ibid., pp. 124-125.
5
v. Ibid., p. 146.
6
Loc. cit.
7
v. Ibid., pp. 146-148.
238
Zakqu~ci nesavr{ene indukcije su, razume se, neizvesni, a obja-
{wewe te nepouzdanosti leì u tome {to sâm postulat na kojem po~iva
indukcija, tj. pretpostavka o jednoobraznosti prirode, ne moè da bude
dokazan(a). Stoga, smatra Xevons: "Sva predvi|awa, svi zakqu~ci koji
seù preko podataka kojima raspolaèmo, ~esto su hipoteti~ne priro-
de, a vr{imo ih pod pretpostavkom da }e se novi doga|aji saobraziti
onim uslovima koje smo otkrili posmatraju}i pro{le doga|aje. (Ali)
mi ne moèmo biti sigurni ... da na{im posmatrawima nije izmakla ne-
ka ~iwenica koja }e dovesti do toga da budu}nost bude uo~qivo razli-
~ita od pro{losti; niti moèmo biti sigurni da }e budu}nost stvarno
biti posledica pro{losti. Prema tome, u svim na{im zakqu~cima koji
se ti~u neispitanih predmeta i perioda vremena, polazimo od slede}ih
pretpostavki: (1) da nam pro{lo posmatrawe pruà potpuno znawe o
onome {to postoji; (2) da }e uslovi stvari koje su postojale nastaviti
da budu uslovi onih koje }e postojati."8
Karakter na{ega znawa o prirodi, to zna~i na{eg nau~nog znawa,
mogu}no je slikovito uporediti sa glasa~kom kutijom: "Priroda nam se
predstavqa kao neograni~ena glasa~ka kutija ~iji se sadràj nepreki-
dno izvla~i, kuglicu po kuglicu, i izlaè pred nas. Nauka nije ni{ta
drugo do pa`qivo posmatrawe onoga redosleda po kojem se pojavquju
kuglice razli~itih obele`ja; mi registrujemo te kombinacije, zapaà-
mo one za koje izgleda kao da su iskqu~ene iz doga|awa, a iz proporcio-
nalne u~estanosti onih koje se javqaju zakqu~ujemo verovatno obele`-
je budu}ih izvla~ewa. Ali, pod takvim okolnostima, izvesnost predvi-
|awa zavisi od dva uslova: trebalo bi (1) da steknemo savr{eno znawe o
uporednim brojevima kuglica svake vrste unutar kutije; (2) da sadràj
glasa~ke kutije ostane nepromewen."9
Drugi od ovih zahteva predstavqa, naravno, milovski postulat uni-
formnosti prirode, ali, kako je Xevons zastupao gledi{te o neizve-
snosti nesavr{ene indukcije, on je kritikovao Milovu analizu uzroka,
za koju je smatrao da povla~i za sobom to da, kada jednom u|emo u krug
uzrokovawa, onda smo suo~eni sa izvesnostima, zanemaruju}i tako Hju-
movu kritiku na~ela uzro~nosti. U skladu s tim, Xevonsovo poimawe
uzroka ukqu~ivalo je verovatno}u.
Izvesnost poseduje jedino savr{eno znawe, bez obzira da li je ono
nastalo deduktivno ili induktivno. Me|utim, kako o prirodi nismo u
mo}i da imamo savr{eno znawe, moramo se zadovoqiti delimi~nim zna-
wem koje nam daje nesavr{ena indukcija, znawem isprepletenim sa ne-
znawem koje ra|a sumwu; Xevons je bio ube|en da meru izvesnosti toga
znawa moè na}i u laplasovskoj teoriji verovatno}e.
8
Ibid., pp. 149-150.
9
Ibid., p. 150.
239
Stoga je Xevons iz klasi~ne teorije verovatno}e izveo neke zna~aj-
ne posledice po prirodnonau~ne iskaze. Pre svega, verovatno}a bilo
kojeg iskaza o kojem nemamo nikakve evidencije je 1/2; naime, kako on
kaè, "ni onda kada nemamo nikakve druge informacije, ne smemo sma-
trati da je iskaz li{en svake verovatno}e, jer istinski izraz potpune
sumwe (neizvesnosti) predstavqa odnos jednakosti izme|u {ansi u pri-
log i protiv wega, a taj odnos je izraèn verovatno}om 1/2". Drugo, mere
verovatno}e se ne odnose ni na kakvo svojstvo doga|aja kao takvih, ve} u
celini pripadaju qudskoj svesti, "na{em mentalnom stawu, onoj sve-
tlosti u kojoj gledamo doga|aje, ~ije je doga|awe ili nedoga|awe sámo
po sebi izvesno".10 ‡ Ispravnost ovakvog gledi{ta Xevons dokazuje ~i-
wenicom da razli~iti qudi mogu istome doga|aju u isto vreme da pri-
pi{u veoma razli~ite stepene verovatno}e. Tako, na primer, kada nema
nekog parobroda koji treba da stigne u odre|enu luku, jedan broj qudi
pomi{qa da je potonuo nasred okeana, dok drugi to ne misle, i, prema
tome, stizawu broda u luku, odnosno mogu}nosti da je potonuo, pridaju
razli~itu verovatno}u. Pored toga, sama verovatno}a da se tako ne{to
dogodilo mewa}e se iz dana u dan i od jedne do druge svesti, u zavisno-
sti i od najmawe informacije koja se ti~e brodova vi|enih na moru,
preovla|uju}ih vremenskih uslova, op{teg stawa broda o kojem je re~,
znakova brodoloma i sli~no. Ali, u samome doga|aju, naravno, nema ni-
kakve neizvesnosti; brod je ili potonuo ili nije potonuo, i nikakva
naknadna diskusija o prirodi toga doga|aja ne moè promeniti tu ~i-
wenicu.11
Polaze}i od Laplasove formulacije verovatno}e doga|aja, svoju me-
todu verovatno}e i indukcije Xevons izraàva ovako: "Ako je izvesno
da ovaj ili onaj od pretpostavqenih uzroka postoji, verovatno}a da ne-
ki od wih stvarno postoji jeste: verovatno}a da se ukoliko postoji dati
uzrok, doga|aj desi, podeqena zbirom svih sli~nih verovatno}a..."12
Razra|uju}i na~ela svoga induktivnog rasu|ivawa povezanog sa ve-
rovatno}om, Xevons izlaè tri pravila koja su usmerena na predvi|awe:
(1) kako bi se prona{la verovatno}a da }e se neki doga|aj za koji nika-
da nije prime}eno da je izostao dogoditi jo{ jednom, broj do ovoga tre-
nutka obavqenih posmatrawa uve}an za jedan treba podeliti istim bro-
jem uve}anim za dva; (2) kako bi se prona{la verovatno}a da neki doga-
|aj koji nikada nije izostao ne}e izostati u jo{ jednom broju novih pri-
lika, broj koliko se puta doga|aj zbio uve}an za jedan treba podeliti
istim brojem uve}anim za jedan i za broj puta koliko treba da se ponovi;
10
v. Ibid., pp. 198.
11
v. Ibid., p. 198.
12
Ibid., p. 198.
240
(3) ako se neki doga|aj ostvarivao i izostajao odre|eni broj puta, kako
bi se prona{la verovatno}a da }e se odigrati slede}i put, broj koliko
se puta doga|aj zbio uve}an za jedan treba podeliti ukupnim brojem ko-
liko je puta nastupio ili izostao uve}anim za dva.13 Ili, simboli~ki
izraèno:
I II III ; gde je:
a = koliko se puta doga|aj odigrao,

b = koliko puta on treba da se ponovi, a
c = koliko je puta doga|aj izostao.
U ovim pravilima, zasnovanim na klasi~noj teoriji verovatno}e,

mogu se na}i razne nelogi~nosti. Tako na primer, ako se pretpostavi da
se sunce do sad ra|alo hiqadu milijardi puta, onda verovatno}a da }e
izgrejati slede}eg jutra, prema pravilu (1), iznosi: ,

odnosno prakti~no 1, {to zna~i potpunu izvesnost. Me|utim, verovat-
no}a da }e sunce nastaviti da se ra|a isti toliki period vremena u
budu}nosti, prema pravilu (2), iznosi: ,

{to je prakti~no samo 1/2, tj. isto onoliko koliko za doga|aje o kojima
nemamo nikakvih svedo~anstava.
Upore|uju}i istraìvawa u prirodnim naukama sa glasa~kom kuti-
jom, sâm Xevons tvrdi kako funkcionisawe nauke ne moè da se odvija
na osnovu upro{}enih pretpostavki proisteklih na osnovu nekoliko
kuglica izvu~enih iz odvojenih glasa~kih kutija. [tavi{e, kako nau~-
nik nema nikakva apriorna obave{tewa o pojavama koje su u pitawu, ne-
ma granice raznovrsnosti hipoteza koje se mogu sugerisati. Ne odstu-
paju}i ipak od svoje prvobitne analogije, Xevons poku{ava da radi sa
kutijom u kojoj ima beskona~an broj kuglica i da kori{}ewem inte-
gralnog ra~una pre|e sa jednostavnih na sloène verovatno}e.14 Na à-
lost, me|utim, kao {to su ve} primetili neki autori, put kojim Xevons
od ve{ta~kih sistema i igara na sre}u, gde vladaju pojednostavqeni
uslovi, dolazi do obi~nog nau~nog induktivnog zakqu~ivawa ostaje ne-
dovoqno jasan.
13
v. Ibid., pp. 257-258.
14
v. Ibid., p. 255.
241
Uz uvi|awe nesavr{enosti induktivnog postupka, kao i poveziva-
we toga postupka sa teorijom verovatno}e, Xevons, sli~no Hjuelu, sta-
vqa u sredi{te procesa indukcije ne samo pronalaèwe, ve} i provera-
vawe hipoteza. Na taj na~in Xevons neraskidivo povezuje indukciju sa
dedukcijom, s obzirom da se hipoteze isprobavaju izvo|ewem odre|enih
konsekvencija iz wih. Kao primer moè posluìti ono {to on o pro-
cesu indukcije pi{e u svojim Principima nauke: "Kada nam stoje na
raspolagawu izvesne posebne ~iwenice ili doga|aji izraèni stavovi-
ma, mi zami{qamo neki op{tiji stav koji izraàva postojawe zakona
ili uzroka; a onda, dedukuju}i iz toga pretpostavqenog op{teg stava
odre|ene posebne rezultate, posmatramo da li se ti rezultati slaù sa
na{im ~iwenicama. Tako, svesno ili nesvesno, uvek upotrebqavamo hi-
potezu."15
Vaqa uo~iti da ova procedura predstavqa zapravo grubu skicu po-
stupka koji je docnije razvijan kao hipoteti~ko-deduktivna metoda sa
svoja tri osnovna koraka: (a) postavqawe hipoteze; (b) dedukovawe po-
sledica; (v) proveravawe da li se posledice slaù sa ~iwenicama koje
razmatramo. Posledice }e, razumqivo, nekada slediti nu`no, a nekada
samo sa odre|enom verovatno}om; a izme|u vi{e hipoteza bira}emo onu
koja }e nam najverovatnije pruìti traène rezultate. U oba slu~aja,
me|utim, za nas je posebno va`na potvrda upore|ivawem sa novim ~iwe-
nicama.
Prema tome, Xevonsova sloèna koncepcija hipoteze, koja ukqu~u-
je i verovatno}u, pokazuje nadmo}nost hipoteti~ko-deduktivne metode
nad enumerativnom indukcijom. Stoga se nauka, po Xevonsu, ne moè tu-
ma~iti kao serija prirodnoistorijskih generalizacija, koje jedan jedi-
ni slu~aj moè da uzdrma, ve} bi je pre trebalo shvatiti kao sistem
uzajamno povezanih i potvr|enih hipoteza. Ovakva wegova hipoteti-
~ko-deduktivisti~ka koncepcija nauke ima, naravno, zna~ajnih predno-
sti samim tim {to hipoteti~ko-deduktivna metoda moè da obuhvati
sve vrste nau~nog zakqu~ivawa, pogotovu onda kada se istovremeno is-
prepli}e sa teorijom verovatno}e. Pri tom ni{ta ne smeta to {to se
britanski metodolog oslawao na klasi~nu teoriju verovatno}e; naime,
hipoteze koje nisu statisti~kog karaktera ne mogu se povezivati sa
frekvencijalnom teorijom, pa Xevonsova re{ewa ‡ i pored svih svojih
nedostataka ‡ nastavqaju da privla~e pa`wu nekih logi~ara nauke.
* * *
Prate}i istorijat i zna~ewa pojma verovatno}e, moè se uo~iti da

je sâm termin "verovatno}a" u prvim kontekstima u kojima se javqa
potpuno nezavisan od svakog matemati~kog istraìvawa, kao i od raz-
15
v. Ibid., p. 265.
242
matrawa o pouzdanosti indukcije. Kod Aristotela se ova re~ upotre-
bqava u smislu prete`nosti ili onoga {to ima vi{e izgleda da se do-
godi, odnosno {to se naj~e{}e doga|a. Kako kaè Stagiranin, verovat-
no}a je "ono {to qudi znaju da }e se dogoditi, da }e ili da ne}e biti
tako i tako u najve}em broju slu~ajeva".16
S obzirom da je posle Bekona dugo preovladavalo shvatawe da i ne-
potpuna indukcija moè voditi pouzdanom znawu, termin "verovatno-
}a", kao {to smo videli iz dosada{weg pregleda metodolo{kih shvata-
wa, sporo je prodirao u jezik kojim su filozofi analizirali struktu-
ru empirijskog znawa, dok je veoma {iroku primenu dobio u matemati-
~kim razmatrawima problema koji su se prvobitno nametali u vezi sa
hazardnim igrama, a zatim i sa nekim (pre svega statisti~kim) istra-
ìvawima u odre|enim podru~jima nauka.
Razvoj matemati~ke teorije verovatno}e zapo~iwe istraìvawima
Paskala (sredina XVII veka), a sistematsko izlagawe dobijamo po~et-
kom XIX veka u Laplasovom delu Analiti~ka teorija verovatno}a (1812).
Po klasi~noj laplasovskoj odredbi mera verovatno}e (p) jeste odnos
broja povoqnih slu~ajeva (m) prema ukupnom broju jednakoverovatnih
slu~ajeva (n). Prema tome, verovatno}a bi, bar u principu, bila uvek
numeri~ki odre|ivana, po{to je mera verovatno}e neki broj; mogli bi
samo postojati slu~ajevi u kojima je ta verovatno}a nepoznata ili jo{
nije odre|ena. Verovatno}a je, dakle, kvantitativan pojam.
No, posle Xevonsa, posle povezivawa problema indukcije i vero-
vatno}e, postavilo se pitawe da li je termin "verovatno}a" zadrào i
treba li da zadrì svoje pomenuto matemati~ko zna~ewe i u nau~nim i
filozofskim razmatrawima o pouzdanosti znawa dobijenog indukcijom.
Pojam verovatno}e u ovoj vrsti znawa uvodi se umesto pojma apso-
lutne ili deduktivne izvesnosti, s obzirom da se indukcijom ne moè
do}i do znawa za koje bi se moglo tvrditi da je izvesno ili apsolutno
istinito, ve} samo pribli`no istinito ili "verovatno". Tako se vre-
menom iskristalisalo mi{qewe da postoji razlika izme|u onoga pojma
verovatno}e koji se javqa prilikom razmatrawa pouzdanosti znawa do-
bijenog pomo}u indukcije i onoga koji se javqa u kontekstu matemati-
~kih istraìvawa. Na ovu razliku prvi je ukazao J. fon Kris u svome
Sistemu logike isti~u}i da se filozofska verovatno}a, za razliku od
matemati~ke, ne moè numeri~ki izraàvati. Sli~ne ideje razra|ivao
je docnije Xon Majnard Kejnz.
Savremeniji teoreti~ari kako frekvencijalne, tako i logi~ke teo-
rije verovatno}e ponovo izraàvaju uverewe o tome da je verovatno}u ‡
bar u na~elu ‡ uvek mogu}no izra~unati, zna~i, izraziti brojem, kvan-
16
Aristotle, Prior Analytics [ Prva analitika], Organon, 70a 4
243
titativno. Do takvog gledi{ta se do{lo i stoga {to su se u samoj mate-
matici javili razli~iti pojmovi verovatno}e, od kojih je svaki, razume
se, zadovoqavao aksiome apstraktnog ra~una verovatno}e. Jedan od naj-
istaknutijih savremenih teoreti~ara verovatno}e Rudolf Karnap iz-
neo je gledi{te da ne treba suprotstavqati razli~ite teorije verovat-
no}e, odnosno razli~ita zna~ewa pojma verovatno}e, s obzirom da ta
razlika proisti~e iz ~iwenice da se pomo}u wih re{avaju razli~iti
problemi. Prema tome, bez obzira na bitne razlike, osnovne teorije
verovatno}e, frekvencijalna i logi~ka, ne moraju biti inkompatibil-
ne, s obzirom da polaze od raznorodnih pojmova verovatno}e.
Tako je Karnap poku{ao da {to potpunije razjasni logi~ku prirodu
dva osnovna pojma verovatno}e, odre|uju}i najpre entitete na koje se
svaki od ovih pojmova odnosi, a zatim logi~ka svojstva najprostijih re-
~enica u kojima se ovi pojmovi upotrebqavaju. Prvi pojam bi bio pojam
logi~ke verovatno}e, verovatno}e kao stepena potvr|ivawa, tj. "p1", a
drugi bi bio pojam frekvencijalne verovatno}e, verovatno}e kao
relativne u~estalosti, tj. "p2" (od lat. probabilitas ‡ verovatno}a).
Pojmovi "p1" i "p2", uzeti kao kvantitativni pojmovi, imaju odre|e-
ne zajedni~ke karakteristike: (a) svaki od wih je, kako isti~e Karnap,
funkcija dva argumenta; (b) wihove vrednosti su realni brojevi od 0 do 1.
Razlike me|u wima su slede}e: (a) argumenti "p1" jesu re~enice; dva
argumenta "p1" jesu: hipoteza (h) i svedo~anstvo (e). Elementarni iskaz
o "p1", odnosno iskaz koji pridaje argumentima jedan poseban broj kao
vrednosti "p1" odre|en je logi~ki, a ne fakti~ki ‡ logi~ki je istinit
ili laàn, tj. do wega se dolazi logi~kom analizom. I, mada se oba ar-
gumenta, uzeta posebno, odnose na ~iwenice, iskaz o "p1" je nezavisan od
~iwenice i zavisi od odnosa ta dva iskaza. Tipi~an primer upotrebe
termina "verovatno}a" u smislu "p1": "Svedo~anstvo (ili premisa):
broj stanovnika îkaga jeste tri miliona; od toga dva miliona ima
crnu kosu; b je stanovnik îkaga. Hipoteza (ili zakqu~ak): "p1" da b
ima crnu kosu jeste 2/3." Ili, simboli~ki izraèno: "c (h, e) = 2/3", {to
zna~i da je stepen potvr|enosti (c) hipoteze (h) na osnovu svedo~anstva
(e) jednak 2/3. ‡ (b) Argumenti "p2" jesu svojstva, vrste ili klase doga-
|aja, odnosno stvari. Elementarni iskaz o "p2 " jeste fakti~ki ili em-
pirijski. Wime se ne{to govori o ~iwenicama, pa se on, prema tome,
zasniva na empirijskom postupku ‡ na posmatrawu ~iwenica. (Teoreme
teorije verovatno}e, me|utim, logi~ki su istinite.) Tipi~an primer
upotrebe "verovatno}e" u smislu "p2"jeste: "Verovatno}a padawa jedi-
nice sa ovom kockom jeste 1/6". Drugim re~ima, "p2" specifi~nog svoj-
stva (M) s obzirom na klasu referencije (R) jednaka je 1/6.
244
Najzna~ajniji rezultat opse`nih Karnapovih analiza ovih dveju
osnovnih teorija verovatno}e predstavqa to da one ne samo {to nisu
inkompatibilne, ve} su upravo komplementarne.
245
MAH I AVENARIJUS
Zanimqivo je razmotriti i metodolo{ka gledi{ta empiriokriti-

cista, prirodwaka Maha i akademskog filozofa Avenarijusa. Ernst
Mah (1838-1916) bavio se eksperimentalnom i teorijskom fizikom i
eksperimentalnom psihologijom, a predavao je matematiku i fiziku u
Be~u, Gracu i Pragu, da bi na kraju, opet u Be~u, predavao istoriju i teo-
riju induktivnih nauka. Objavio je ve}i broj kwiga sa zna~ajnim doprino-
sima mehanici, teoriji elektriciteta, akustici i termodinamici, kao
i eksperimentalnoj psihologiji opaàwa, pre svega prostora i vremena.
Samo u po~etku svoga filozofskog stvarala{tva, koje je ina~e
uglavnom bilo usmereno na teorijskosaznajne probleme i neka pitawa
metodologije prirodnih nauka, bio je pod uticajem Kanta, da bi vrlo
brzo odbacio razlikovawe izme|u pojava i stvari po sebi, i vratio se
delima Hjuma i fizi~ara-filozofa kao {to su bili Helmholc, Kir-
hof i Bolcman, izgra|uju}i gledi{te koje je docnije samo daqe razvi-
jao i modifikovao. Ako bi trebalo navesti osnovne karakteristike to-
ga gledi{ta o qudskom saznawu, ili uè o nauci, onda bi to bili: sen-
zacionalizam, fenomenalizam, konvencionalizam, instrumentalizam,
biologizam, ~vrst antimetafizi~ki stav i isticawe principa ekono-
mi~nosti mi{qewa.
Izu~avaju}i nastanak nauke, s obzirom da se celog ìvota, pored
nau~noistraìva~kog rada, interesovao za istoriju nauke, a pre svega
prirodnih "induktivnih nauka", Mah je zakqu~io da nema nikakve
o{tre granice izme|u prednau~nog ili svakodnevnog iskustva, koje je
registrovano u teku}em jeziku svakida{wice i teorijskih konstrukci-
ja moderne nauke. Nauka, smatra austrijski fizi~ar, predstavqa samo
produètak te iste simboli~ke sistematizacije iskustva, kojom su se
qudi spontano bavili tokom cele svoje istorije. Saznawe zapravo ~ini
jedan deo prakti~ne qudske delatnosti, odnosno prilago|avawa orga-
nizma na celinu ìvotnih uslova, pa nema nikakvog razloga da mu se
pripisuje bilo kakvo transcendentalno zna~ewe, odnosno da se pridaje
bilo kakav zna~aj metafizi~kim elementima u saznawu.1
Sasvim je prirodno, na osnovu prethodnog izlagawa, {to Mah zastu-
pa jedno evolucionisti~ko stanovi{te (koje nalazimo i danas npr. kod
Popera) koje polazi od instinkta i zdravoga razuma: "Nau~na shvatawa
1
v. Mach, E., Erkenntnis und Irrtum, Leipzig, 1908, S. 164-182.
246
su neposredno povezana sa zdravorazumskim idejama, od kojih se uop{te
ne mogu odvojiti".2 "... Stvarawe hipoteza u naukama samo je daqi razvoj
instinktivne primitivne misli."3
Godine 1905, u svojoj kwizi Erkenntnis und Irrtum (p. V), Mah je
pisao da nau~nik, ne pretenduju}i da bude filozof, ose}a jaku potrebu
da zadovoqi jednu skoro nezaja`qivu radoznalost u pogledu porekla,
strukture, razvoja i pojmovnih koraka svoje discipline.
U Mahovim teorijskim izletima u wegovome delu Mehanika ispo-
qava se slede}e: nauka ima neverovatno bogatu istoriju. Wene ideje su
pune ìvota. Weni pojmovi, zakoni i teorije u stalnom su kretawu i
mewawu; oni se neprekidno revidiraju i podlo`ni su preformulisawu.
Pojmovni proizvodi nauke, uvek nepotpuni, u svako odre|eno vreme
poprimaju oblik koji odraàva istorijske okolnosti kao i smer pa`we
posebnog istraìva~a ‡ ~as fizi~ara, ~as fiziologa, ~as psihologa.
Mah je uvi|ao i priznavao da nau~nici normalno pridaju veliki
zna~aj unutra{woj logici i doslednosti, maksimalnoj sveobuhvatnosti,
jednostavnosti itd. Me|utim, kada se ispituju unutar odre|enog isto-
rijskog konteksta, nau~ni pojmovi, zakoni i teorije ne ispoqavaju ure-
dne logi~ke karakteristike koje bi trebalo da predstavqaju tradicio-
nalne oznake nauke; pre bi se moglo re}i da preovla|uje jedan uticajan
moment istorijske neo~ekivanosti. Tokom vremena, ono {to je (isto-
rijski) slu~ajno postignuto preobra}a se u ono {to se filozofski ar-
gumentuje. Iz tih razloga, obaveza je nau~nika da uvi|a i da se suprot-
stavqa podmuklom postepenom procesu koji vodi tome da nau~ne kon-
strukcije po~iwu da se posmatraju kao filozofski nu`ne, a ne kao
istorijski slu~ajne.
Poznavawe unutra{wih suptilnosti ovoga kretawa od slu~ajnosti
ka nu`nosti, misli Mah, moè da posluì kao polazi{te za razvijawe
onih analiti~kih i metodolo{kih oru|a koja }e razjasniti i pro~i-
stiti pojmovne [conceptual] komponente nauke. To je apel za kriti~ko,
istorijsko i psiholo{ko izlagawe onoga {to predstavqa korene nauke
i {to }e otkriti metafizi~ke nejasno}e, kao i jednostrana gledi{ta
fizike (npr. mehanicisti~ko).
Uspeh Mahovog filozofskog poduhvata, ako ga moèmo tako nazva-
ti, po~iva na mogu}nosti kori{}ewa istorije nauke za rasvetqavawe
specifi~nih problema na koje se moè primeniti Okamov brija~ da bi
se otklonili metafizi~ki balast, kao i nasle|eni antropomorfizam i
neodre|enosti. Sveobuhvatni ciq jeste otklawawe iz nauke (i filozo-
fije) svih onih pojmovnih kategorija koje nemaju nikakvih analogija u
iskustvu. Nau~ne entitete ne treba bez nu`de umnoàvati. Austrijski
nau~nik insistira na tome da nijedno od svojstava prirode ne moè biti
izgra|eno iskqu~ivo uz pomo} takozvanih samoo~evidnih pretpostavki.
2
The Science of Mechanics, p. 232.
3
Ibid., p. 323.
247
Te pretpostavke moraju biti izvedene iz iskustva. U svakom slu~aju,
moramo biti oprezni da ne svodimo nasilno sve aspekte nauke na a priori
zami{qen mehani~ki ili bilo koji drugi model.
Istorija nauke, kojom se Mah ina~e nije sistematski bavio, bila je
zami{qena kao neophodni kriti~ki kamen za shvatawe zna~aja i razu-
mevawe prirode same nauke. Osim toga, on se ustezao da raspravqa o ne-
kom problemu ukoliko nije bio u stawu da ponudi istorijski komentar
koji bi osvetlio neki aspekt toga problema.
Sa ovog gledi{ta, koje je pod nesumwivim uticajem Darvina, {to je
Mah ina~e priznavao, nauka u stvari predstavqa odre|eni na~in ~ove-
kovog biolo{kog pona{awa, wegove adekvatne reakcije u smislu stva-
rawa sredstva koje }e omogu}iti lak{u i ekonomi~niju komunikaciju.
Evo {ta kaè Mah u svom delu Saznawe i zabluda (1905): "Ako raz-
voj nauke razmatramo zaista otvorena duha, do}i }emo do toga da weno
poreklo poveèmo sa ~iwenicom da na{a najranija posmatrawa uvek
pripadaju onim aspektima doga|aja koji su za nas od neposredne biolo-
{ke va`nosti, s tim {to se pro{irivawe interesa na one aspekte koji su
od izvesnog biolo{kog interesa dopu{ta na docnijem stupwu razvoja."4
Iz ovakvog shvatawa nauke on neposredno izvodi svoju zamisao na-
u~nih zakona: "U svetlosti ovih razmatrawa mo`da }emo se sloìti da
prirodni zakoni predstavqaju utvr|ivawe granica koje, na bazi svoga
iskustva, postavqamo na{im o~ekivawima."5 Zakoni se, po Mahovom
mi{qewu, uvek sastoje u odre|ivawu granica mogu}nostima, bez obzira
da li ih uzimamo kao ograni~ewe na{em pona{awu, kao neizmenqivi
kanal za tok doga|aja ili kao vodi~ za anticipirawe tih doga|aja.
Sa druge strane, naravno, oni mogu doprineti duhovnoj rekonstrukciji
posmatranih ~iwenica.
Kod ovakve koncepcije prirodnih zakona, gde se oni na odre|en na-
~in svode na (subjektivna) pravila kojima se posmatra~ rukovodi u svo-
jim o~ekivawima, postavqa se pitawe wihove vrednosti. Mahov odgo-
vor je simptomati~no neodre|en: mada se stvarnost samo u ograni~enoj
meri susre}e s na{im o~ekivawima, ona je ~esto dokazivala ta~nost
na{ih zakona i iz dana u dan sve vi{e to ~ini. Na taj na~in nas austrij-
ski nau~nik uverava da ne}emo pogre{iti ako usvojimo na~elo uni-
formnosti prirode, mada uvi|a nemogu}nost provere tako univerzal-
nog na~ela, pa ga stoga tuma~i kao ideal kojem se moèmo samo sve vi{e
pribliàvati. Ukoliko na{a o~ekivawa i ne budu ispuwena, mi uvek
moèmo da potraìmo jednoobraznosti druga~ije vrste od onih koje
smo prvobitno anticipirali.6
4
Op. cit.
5
Ibid.
6
v. Ibid.
248
îwenice nisu obavezne da se vladaju prema na{im idejama, smatra
Mah, ali se na{a o~ekivawa upravqaju prema wima, naro~ito prema
koncepcijama onih ~iwenica iz kojih se sastoji na{e svedo~anstvo.
Mahov senzacionalizam se ogleda u wegovom mi{qewu da nauka
isto tako ne bi u stvari bila ni{ta drugo do pojmovna refleksija o ~i-
wenicama; weni elementi su sadràji svesti koji su nam dati preko
senzacija (osetâ) i ona treba da nam objasni uzajamnu uslovqenost tih
elemenata, da ih, rukovo|ena posmatrawem i eksperimentom, metodi-
~ki poveè.
U svojoj kwizi Nauka mehanike, opisana u svom istorijsko-kriti-
~kom razvoju (1883) Mah izjavquje: "Ciq je nauke da zameni ili spase
iskustva time {to }e u misli reprodukovati i nagove{tavati ~iweni-
ce".7 Ili, na drugom mestu: "Sama nauka moè se uzeti kao prikupqawe
instrumenata za sondirawe na{e slike nekog samo prakti~no o~igle-
dnog podru~ja ~iwenica, ili za precizno odre|ivawe granica na{eg
o~ekivawa od budu}nosti."8
Iz ovako dosledno instrumentalisti~kog i antimetafizi~kog sta-
va proisti~e sasvim prirodno Mahov beskompromisni fenomenalizam:
"U istraìvawu prirode mi se moramo baviti iskqu~ivo saznawem
uzajamne povezanosti pojava. Ono {to sebi predstavqamo kao da stoji
iza tih pojava (tj. na{a teorija kojom poku{avamo da objasnimo kako je
do{lo do te veze i kakva je wena priroda), postoji samo u na{em razumu
i za nas ima samo vrednost mnemotehni~kog sistema ili formule, ~iji
se oblik, s obzirom na svoju proizvoqnost i irelevantnost, veoma lako
mewa sa promenom polazne pozicije na{e kulture."9
Ovakvo ekstremno fenomenalisti~ko gledi{te toliko je strogo da
u fizi~koj nauci, na primer, odbacuje ne samo takve metafizi~ke pret-
postavke kao {to su apsolutni prostor, apsolutno vreme ili etar, ve}
je isto tako u neskladu i sa uvo|ewem atoma i molekula. Zastupaju}i
tezu da atomi i molekuli nemaju druge realnosti osim simboli~ke, Mah
se, naravno, izlagao opasnostima èstoke kritike svojih kolega fizi-
~ara. Sli~an odnos imao je u psihologiji prema pojmu li~nosti, koja je,
po wemu, samo simbol oko kojeg grupi{emo izvesne vrste kvaliteta i
utoliko moè da nam bude koristan sa instrumentalisti~kog stanovi-
{ta. Pojam uzro~nosti u metafizi~kom smislu tako|e nam nije potre-
ban. Stvarno dâti pojam uzro~nosti u qudskom saznawu svodi se, po Ma-
hu, na opaàje koji se odnose na trajnost izvesnih pojava.
7
Mach, E., The Science of Mechanics, La Salle, Open Court, 1960, p. 577.
8
Mach, E., Erkenntnis und Irrtum
9
Mach. E., History and Root of the Principle of Conservation of Energy, Chicago, Open Court, 1911,
p. 49.
249
Kako je dobar deo nau~nih koncepcija vezivao za odre|eni stupaw
kulturnog razvitka, be~ki fizi~ar je bio uveren u privremenost svake
epohe nauke, u provizorni karakter svih tih tvrdwi i u wihove slu~aj-
ne vrednosti. Vaqa napomenuti i to da je austrijski fizi~ar do
ovakvih relativisti~kih pogleda do{ao polaze}i od izvesnih sasvim
ispravnih uvi|awa, naime, od ube|ewa u to da uporno pridràvawe na-
sle|enih shema, kao i vera u nenaru{ivost bilo kakvih, nau~nih ili
svakida{wih, mi{qewa, moè da bude samo {tetna. Preterani relati-
vizam kod Maha poti~e, zna~i, iz wegovog radikalnog antidogmatizma.
(Ovo je, naravno, samo obja{wewe nastanka, a ne i opravdawe wegovog
gledi{ta.)
Ina~e, Mah je drào da sve nauke govore o svetu i da u tom smislu
moraju imati svoju genezu i svoj empirijski sadràj. Tako onda i geome-
trija, ukoliko je primenqiva na iskustvo, predstavqa iskustvenu nauku
u istom smislu kao i mehanika ‡ opisuje u skra}enom, tj. u idealizova-
nom obliku prostorne veze me|u stvarima. Ukoliko se u matemati~koj
nauci uop{te javqaju i neiskustveni sudovi, oni, po Mahu, nikako nisu
sinteti~ki sudovi a priori, ve} su stavovi tautolo{kog karaktera koji
se uop{te ne odnose na stvari, nego formuli{u takve propise {to
olak{avaju primenu teorijski uop{tenih iskustvenih podataka na po-
sebnije slu~ajeve. Svi na{i iskazi o svetu, ne samo pojedina~na posma-
trawa, ve} i takozvani principi, teorije i zakoni ‡ svi podleù kon-
troli iskustva i zahvaquju}i mogu}nosti takve kontrole ispuwavaju
one ìvotne funkcije koje od wih traì qudski rod.
"Najkra}e izraèn zadatak nau~nog saznawa sastoji se u prilago|a-
vawu misli na ~iwenice, kao i me|usobnom prilago|avawu misli", ka-
è Mah. Geneti~ki gledano, prime}uje on, nauka uvek operi{e izve-
snim fondom predrasuda, tj. gotovih, iskustveno ustaqenih i registro-
vanih veza u pojmovnom sistemu. Operativna vrednost pojedina~nih
elemenata toga sistema podleè neprestanoj kontroli u smislu ispiti-
vawa da li se na{a o~ekivawa koja proizlaze iz toga pojmovnog sistema
ispuwavaju ili ne. U tom pogledu onda opet nema bitne razlike izme|u
obi~nog iskustva koje je dostupno svakom bi}u {to poseduje nervni si-
stem, i nau~no organizovanog eksperimenta. Pretpostavka o tome da bi
qudski pojmovni sistem uop{te sadràvao ne{to vi{e od ~ulnih isku-
stava (senzacija) iz kojih je nastao, predstavqa obi~nu predrasudu; poj-
movni sistem nauke tako|e se sastoji od ~ulnih iskustava, ali u boqe
organizovanom poretku.
Svoje gledi{te o tome da svi empirijski iskazi, ukqu~uju}i i one
koji se javqaju u nau~nim teorijama, moraju da budu podlo`ni redukciji
na iskaze o ~ulnom iskustvu, tj. na senzacije (osete), Mah je izloìo u
svome delu Analiza senzacijâ (1886), ta~nije, svodivost nau~nih
250
iskaza na senzacije predstavqala je za Maha onu osnovu na kojoj se
moè zasnovati i jedinstvo nau~ne metode. Naime, s obzirom da,
recimo, fiziolo{ka psihologija i fizika imaju u osnovi isti predmet
(senzacije), one onda imaju iste metode.10 Jasno je, naime, da svo|ewe
principâ nauke na skra}ene opise senzacija ne moè u potpunosti da
objasni ~iwenicu da ti principi sadrè, recimo, i proste
matemati~ke odnose koji svojom jasno}om daleko prevazilaze neod-
re|ene veze izme|u velikog broja maglovitih pojmova koji se nalaze u
opisu na{ih neposrednih senzacija. Sem toga, ako se principi
nau~nih teorija svedu na takve opise, i jednostavno nazovu "ekonomi~-
nim opisima senzacija", onda se zapravo ~ini nepravda bitnoj ulozi
razuma i rasu|ivawa u aktualnom otkrivawu ovih principa.
[to se ti~e same ekonomi~ne prirode nau~nog saznawa, Mah je dr-
ào da je ona koliko o~evidna, toliko i nu`na, s obzirom da ~ovekov
intelekt, sa svojim ograni~enim silama, poku{avaju}i da u sebi odsli-
ka bogatstvo ìvoga sveta ~iji je tek mali deo i za koji se nikad ne mo-
è nadati da ga iscrpe, ima sve razloge da deluje ekonomi~no.11 U tome
smislu onda posebno efikasan na~in za postizawe ekonomi~nosti
u predstavqawu (reprezentovawu) jeste formulisawe obuhvatnih nau~-
nih teorija u kojima se empirijski zakoni dedukuju iz nekoliko op{tih
na~ela. Najsavr{enija mentalna ekonomija je postignuta u onim nauka-
ma koje su dostigle najvi{i stepen formalnog razvoja.
U jednome ogledu o "ekonomi~noj prirodi fizike" austrijski nau~-
nik se ovako izraàva: "Jezik, sa svojom pomo}nicom, pojmovnom misli,
u~vr{}uju}i ono {to je su{tinsko, a odbacuju}i nesu{tinsko, izgra|u-
je svoje krute slike fluidnog sveta u vidu jednoga mozaika, `rtvuju}i
ta~nost (egzaktnost) i vernost, ali uz u{tedu oru|a i rada."12
Geneti~ki posmatrano, smatra Mah, na{e prvo znawe nije ni{ta
drugo do proizvod ekonomi~nosti samoodràwa. Iskustvo mnogih poje-
dinaca, prvobitno postignuto samostalno, komunikacijom je sakupqeno
ujedno. Komunikacija znawa, kao i neophodnost koju svi ose}aju u smi-
slu rukovawa svojom zalihom iskustva uz najmawi utro{ak misli, oba-
vezuje nas da svoje znawe oblikujemo ekonomi~no. Ali, dodaje on, ovde
dobijamo kqu~ koji nam omogu}ava da sa nauke skinemo svu wenu miste-
riju i sagledamo u ~emu je wena stvarna mo}. U pogledu specifi~nih
rezultata, ona nam ne donosi ni{ta {to ne bismo mogli dosti}i tokom
dovoqno dugog vremena i bez tih metoda. Ne postoji nikakav problem u
10
v. Mach, E., Popular Scientific Lectures, La Salle, Ill., The Open Court, 1943, pp. 210-211.
11 13
v. Ibid., p. 188. v. Ibid., p. 198.
12 14
v. Ibid., p. 192. v. Ibid., p. 208.
251
celoj matematici koji ne bi mogao da bude re{en neposrednim broja-
wem.13
No, kada je u pitawu ekonomi~ni shematizam nauke, Mah prime}uje
i to da u wemu samom leì istovremeno i wegova snaga i wegova sla-
bost. Naime, slabost je u tome {to se u takvom shematizmu ~iwenice
predstavqene uz `rtvovawe potpunosti i nikada nisu date sa precizno-
{}u ve}om od one koja odgovara potrebama datog trenutka. Nepodudar-
nost izme|u misli i iskustva postoja}e, dakle, sve dotle dok ta dva pro-
cesa budu tekla naporedno; ali, ta }e se nepodudarnost vremenom sma-
wivati.14
Ovaj princip ekonomi~nosti potpuno je u skladu sa Mahovim in-
strumentalizmom, pa je tako ne samo izbegnut, ve} i uklowen svaki go-
vor o istinitosti qudskoga saznawa, onakav kakav je ina~e vezan za ~i-
tavu tradiciju evropske kulture.
Mah se obi~no uzima kao prete~a savremenog pozitivizma. Me|u-
tim, bar kad su u pitawu wegova shvatawa u oblasti metodologije, to
nije ta~no, ili je samo delimi~no ta~no. U stvari, Mahov metodolo{ki
program, kao i program pozitivista uop{te, iskqu~ivao je ona pitawa
koja se ti~u egzistencijalnog statusa stvarnosti. To je postizano tako
{to se pretpostavqalo da iskustvo u obliku senzacija predstavqa jedi-
nu kategoriju koja ima epistemolo{ki zna~aj.
To se najboqe moè videti po wegovim gledi{tima o nau~nom eks-
perimentu. Ta gledi{ta su u potpunom saglasju sa wegovom epistemolo-
gijom i po~ivaju na Mahovom verovawu u fundamentalnu i konstitucio-
nalnu jedinstvenost kada je re~ o metodi postizawa vaqanog znawa na
svim podru~jima qudske delatnosti [endeavor], tj. putem neposrednog is-
kustva i teorijskog promi{qawa o iskustvu. Pri tom, ne treba shvati-
ti da ovo jedinstvo poni{tava nezavisni status razli~itih nau~nih
disciplina.
Eksperimentator bi trebalo da veliki deo svoga "vremena za eks-
perimentisawe" provede u razmi{qawu o najpogodnijem na~inu da
se prirodi postavi pitawe (misaoni eksperiment). Mah se pita da li je
istinski nau~nik onaj eksperimentator koji operi{e ~iwenicama ili
onaj teoreti~ar koji operi{e pojmovima. Nau~nik moè i mora da bude
oboje! 15
U svojoj Mehanici, na primer, on kaè da eksperimenti mogu biti
"iskrivqeni opre~nim okolnostima" (p. 26), da se oni "uvek razlikuju"
od "preciznih statisti~kih proporcija" (p. 30), da "izgledaju sumwivi"
(p. 26). O misaonom eksperimentu, me|utim, Mah ima sasvim druga~ije
mi{qewe: argumenti na osnovu principa, smatra on, "imaju ve}u vre-
15
v. Erkenntnis und Irrtum, pp. 183-200.
252
dnost" (p. 30.) i mi ih "prihvatamo bez protivre~ewa" (p. 26). Sami
principi mogu se proveravati eksperimentima, ali, upozorava Mah,
"takva provera nije neophodna kada je uspeh o~igledan... mi jednostavno
ostajemo na misaonom eksperimentu" (p. 29). I}i ovim putem "nije po-
gre{no. Ako bi to bilo pogre{no, onda bismo svi gre{ili. [tavi{e,
sigurno je da samo najja~i instinkt, kombinovan sa najja~om mo}i poi-
mawa ~ini jednu li~nost velikim nau~nikom." (p. 27.) I zaista, "moè-
mo re}i da su najva`nija i najkrupnija pro{irivawa domena nauke u~i-
wena na ovaj na~in. Ovaj postupak koji praktikuju veliki nau~nici, do-
vo|ewa u sklad posebnih ideja sa op{tom skicom nekog podru~ja pojava,
ovo neprekidno uzimawe u obzir celine kada se razmatraju pojedina~ni
efekti, moè se nazivati istinski filozofskim postupkom." (p. 29.)
"U skladu je sa ekonomijom misli i estetikom nauke, ako se nepo-
sredno prihvati neki princip ... kao kqu~ za razumevawe svih ~iweni-
ca nekoga domena, i ako se u duhu uvidi kako on proìma sve ~iwenice
‡ a ne kad se smatra neophodnim da se princip dokazuje na skrpqen na-
~in, kori{}ewem stavova koji su nam slu~ajno poznati kao fundamen-
talni..." (p. 72.)
Veoma je karakteristi~no i ono {to Mah kaè o ulozi indukcije u
nauci, jer je to na neuporedivo vi{em nivou od onoga {to moèmo na}i
kod savremenih, logi~kih pozitivista. "Zaista je ~udno", pi{e on, "da
ve}ina nau~nika smatra indukciju glavnim oru|em istraìvawa, kao da
prirodne nauke nemaju drugoga posla nego da ure|uju o~igledne pojedi-
na~ne ~iwenice neposredno u klase. Va`nost ove aktivnosti se ne po-
ri~e, ali ona ne iscrpquje ono {to je zadatak nau~nika; nau~nik pre
svega mora da na|e relevantne karakteristike i wihovu vezu, {to je
mnogo teè od klasifikovawa onoga {to je ve} poznato. Prema tome,"
zakqu~uje Mah, "nema opravdawa nazivati prirodne nauke induktivnim
naukama."16
"Psiholo{ka operacija pomo}u koje sti~emo novi uvid i koja se ~e-
sto, mada sasvim neumesno, naziva indukcijom, nije jednostavan proces
‡ veoma je sloèn. To nije logi~ki proces, mada se logi~ki procesi
mogu umetati kao posredni~ke i pomo}ne karike. Apstrakcija i imagi-
nacija igraju glavnu ulogu u otkri}u novog znawa. îwenica da nam
metoda u tim stvarima moè vrlo malo biti od pomo}i, obja{wava iz-
vestan veo misterije koji, prema Hjuelu, karakteri{e induktivne nala-
ze. Nau~nik traga za rasvetqavaju}om idejom. U po~etku on ne zna ni
ideju ni na~in na koji moè da je na|e. Ali, kada se sami otkriju ciq i
put prema ideji, nau~nik je u prvi mah tako iznena|en onim {to je pro-
na{ao, kao neko ko je, po{to je prethodno bio izgubqen u {umi, izne-
nada napu{taju}i gustinu, stekao {irok pogled i video sve kako jasno
16
Saznawe i zabluda (cit. delo), Lajpcig, 1917, str. 312.
253
leì pred wim. Metoda moè da uspostavi red i da poboq{a rezultate,
ali tek onda kada je glavna stvar otkrivena."17
Pronalaèwe principa ukqu~uje posmatrawe naporedo sa onim sa-
stojcima koje nau~nik "dodaje sâm, koriste}i sopstveno skladi{te ide-
ja. Tako je Keplerova probna pretpostavka elipti~nosti putawe Marsa
wegova sopstvena konstrukcija... Priroda i kvalitet tih dodatnih sa-
stojaka zavise od samog nau~nika, lika nauke wegovog vremena, kao i
mere u kojoj je on zadovoqan prostim iskazom o ~iwenici."18
No, treba malo preciznije razjasniti {ta to austrijski nau~nik
podrazumeva pod terminom "princip", ne ra~unaju}i to {to je o~igle-
dno re~ o iskazu koji je suprotstavqen iskazu neposrednog iskustva. On
sâm to nigde ne razja{wava, ali na osnovu toga kako ga upotrebqava, mogao
bi se odrediti kao "najop{tija teorijska pretpostavka", a u nekim slu~aje-
vima jednostavno kao "op{ta teorija". To se mo`da najboqe moè zakqu-
~iti iz onih pasusa gde Mah govori o dva puta u dostizawu tih principa.
Naime, Mah smatra da nau~nik, poku{avaju}i da na|e red u svetu,
traga za "principima" i nalazi ih ili na jedan "nespretan", "skrpqen"
i "neizvestan" na~in, uzimaju}i u obzir eksperimente, ili instinktiv-
no, uz pomo} smelih misaonih eksperimenata i iz wih izvedenih gene-
ralizacija. Principi defini{u jedan stil mi{qewa i pozivaju nas da
"skiciramo" ili "idealizujemo" nama poznate ~iwenice u tome stilu...
To je jedan istinski stvarala~ki poduhvat koji povezuje ~iwenice i
ideje mewaju}i i preizgra|uju}i i jedne i druge. Postignuti rezultati
nisu jedinstveni. Razli~iti principi, sugeri{u}i razli~ite metode
apstrakcije, ideali{u ili "skiciraju" ~iwenice u razli~itim, ~ak i
suprotnim pravcima, nagla{avaju}i "~as ovaj, ~as neki drugi aspekt po-
java".19 ... Idealizacije koje nastaju iz razli~itih oblasti, ili iz raz-
li~itih principa u istome domenu, ponekad se sukobqavaju i dovode do
paradoksâ... Takvi paradoksi su "najsna`nija pokreta~ka sila" istra-
ìvawa.20 "Ne moèmo nikada re}i da je taj proces u potpunosti uspeo
i da je priveden kraju",21 pa stoga nikada ne moèmo re}i da je neka ~i-
wenica ‡ bilo koja ~iwenica ‡ bila u potpunosti i iscrpno opisana.
Antiinduktivisti~ka i antipozitivisti~ka orijentacija jasno dolazi
do izraàja i kada je re~ o ulozi "posmatra~ke faze" ili "iskustvenih
iskaza", tj. o odnosu teorije i posmatrawa kod austrijskog nau~nika.
"Prvi stupaw", smatra Mah, "ne samo da ne postoji, ve} on i ne
moè da postoji kao neka polazna ta~ka saznawa." Obja{wavaju}i
17
Isto, str. 318-319.
18
Isto, str. 316.
19
The Science of Mechanics, p. 73.
20
Ibid., p. 176.
21
Ibid., p. 73.
254
razloge za to, on pi{e: "Sámo iskustvo, bez misli koja ga prati, uvek bi
nam bilo strano"22 ‡ dakle, onaj ko se suo~ava sa ~ulnim iskustvom bez
misli ostaje dezorijentisan i nije u stawu da obavi najjednostavniji za-
datak. "Imaginacija se hvata ve} za pojedina~no posmatrawe, mewaju}i
ga i dodaju}i mu";23 a to je nu`no po{to "razumevawu prirode mora da
prethodi weno hvatawe u imaginaciji, tako da na{i pojmovi [concepts]
mogu da imaju ìv i intuitivan sadràj":24 pojmovi tako|e ne mogu biti
"~isti", oni se moraju "preliti" opaènim predmetima [percepts] pre
nego {to se mogu upotrebiti za sre|ivawe bilo ~ega. Niti pojmovi, ni-
ti senzacije ne mogu najpre postojati izdvojeno, pa da se tek onda kom-
binuju i kombinovawem oblikuju znawe ‡ "posmatrawe i teorija, isto
tako, ne mogu o{tro da se razdvoje"25 i tako "ta dva procesa, prilago|a-
vawa na{ih ideja ~iwenicama i uzajamno prilago|avawe na{ih ideja
ne mogu se o{tro razdvojiti..."26
S obzirom na ~iwenicu da Mah pridaje veliki zna~aj ulozi in-
stinkta, pa ~ak smatra da su najve}i nau~nici oni koji "kombinuju naj-
ja~i instinkt sa najve}om pojmovnom mo}i", potrebno je malo razjasni-
ti i taj pojam "instinkta". Sâm Mah postavqa pitawe "kako nastaju ti
instinktivni delovi znawa... {ta je u wima sadràno?" ili "{ta je
izvor wihovog ve}eg autoriteta?"27 ‡ ve}eg od onoga koji imaju ekspe-
rimentalni rezultati. Odgovor na ovo posledwe pitawe je jednostavan:
instinkt koji pokre}e nauke pojavquje se kao nezavisan od na{ih akci-
ja i verovawa, dok svaki eksperiment koji izvodimo zavisi od pretpo-
stavki koje smo sami formirali i za koje se stoga zna da izraàvaju na-
{a (subjektivna) o~ekivawa. Na pitawe koliko je taj autoritet vredan
poverewa, odgovara se razmi{qawem o obliku tog autoriteta: instink-
tivno znawe "uglavnom je negativno, ono nam ne govori {ta mora da se
dogodi, ve} nam pre govori o onome {to ne moè da se dogodi".28 Wegov
sadràj postaje jasan iz ~iwenice da zabraweni doga|aji "o{tro pro-
tivre~e nejasnoj masi iskustava u kojima ne mogu da se razlikuju pojedi-
na~ni doga|aji"29 ‡ Oni protivre~e o~ekivawima neke osobe ili neke
grupe osoba na izvesnom stupwu prilago|avawa svetu. Taj sadràj pose-
duje autoritet zato {to instinktivno znawe, mada dosta neodre|eno,
kada se uporedi sa detaqnim eksperimentalnim rezultatima, "po~iva
na jednoj {irokoj osnovi".30 ‡ Iz tih razloga austrijski nau~nik upozo-
rava da svaki pravac mi{qewa koji nas udaquje od instinkta gubi kon-
22
Ibid., p. 465.
23 27
Ibid., p. 105. Ibid., pp. 26-27.
24 28
Ibid., p. 107. Ibid., pp. 27f.
25 29
Ibid., p. 165. Ibid., p. 28.
26 30
Ibid., p. 70. Ibid., p. 93.
255
takt sa realno{}u i dovodi do "nestvarnih preterivawa i neuspe{nih
nakaznih specijalnih teorija."31
Za Maha je jo{ karakteristi~no to da on zapravo nije imao nika-
kvih pretenzija da bude filozof. On sâm pi{e slede}e: "Nemam pre-
tenzija na titulu filozofa. Ja samo poku{avam da u fizici do|em do
jednog takvog gledi{ta koje ne}e morati da bude promeweno ~im se po-
gleda u oblast neke druge nauke, s obzirom da u krajwoj liniji sve nauke
moraju ~initi jednu celinu."32 ‡ Sa druge strane, razume se, i ona speci-
fi~na pitawa koja je Mah postavqao o nauci, bila su u su{tini filo-
zofske prirode.
Ili, na drugom mestu: "Ne postoji nikakva mahisti~ka filozofija.
U najboqem slu~aju postoji nau~na metodologija i psihologija saznava-
wa; i poput svih nau~nih teorija, to su privremeni i nesavr{eni napo-
ri. Ja nisam odgovoran za onu filozofiju koja moè da bude izgra|ena
iz moje nau~ne metodologije i psihologije saznawa uz pomo} spoqa une-
tih sastojaka..."33 Mah je zapravo hteo da se bavi (takvu je katedru na
kraju i dobio, u Be~u, po{to je 35 godina predavao fiziku) "istorijom
i teorijom induktivnih nauka", {to bi u stvari bila teorija saznawa
koja bi bila privla~na za sve nau~nike (a ne samo za fizi~are).
Nekoliko re~i o Mahovom shvatawu hipoteza i wihovog odnosa
prema ~iwenicama. ‡ Stvarne, fiksirane, izolovane ~iwenice postoje
samo unutar na{ih duhova da bi se upotrebile kao upori{ne ta~ke za
izgradwu hipoteza. Promi{qawe o ovim takozvanim ~iwenicama i
analiza wihovih uslovqenosti, sastavnih delova i posledica defini-
{e odre|ene hipoteze i uslove pod kojima se one mogu primeniti.
Hipoteze su heuristi~ka oru|a koja ukazuju na one mogu}ne na~ine pro-
veravawa na{ih manevara unutar nauke; ali, jo{ je va`nije to {to nas
usmeravaju prema drugim shemama eksperimentisawa. ‡ Vrednosti koje
proizlaze iz formulisawa hipoteza (kao heuristi~kih oru|a) trojake
su: (1) one ponekad otkrivaju korespondencije u koje se sumwalo ili ko-
je su predvi|ene; (2) one ~e{}e prosto opovrgavaju te korespondencije;
(3) one naj~e{}e ukazuju na ne{to o nekom problemu koji je razli~it od
onoga koji smo po~eli da istraùjemo. U pogledu uslova onog nepozna-
tog, mi nismo u stawu dovoqno jasno da formuli{emo ideje u vezi sa
na{im nau~nim ciqevima. Tako mi pronalazimo privremene uslove,
koji se dadu zamisliti, ili koji su nam bliski, s obzirom na na{e pret-
hodno iskustvo. Prilikom proveravawa onih na{ih shema koje smo
pretpostavili mi naj~e{}e otkrivamo ne{to o prilaèwu tome pro-
blemu sa jedne druge ta~ke gledi{ta koja nam do tad nije bila bliska.
31
Ibid., pp. 29f.
32
The Analysis of Sensations, New York, Dover Publications, 1959, p. 30.
33
Erkenntnis und Irrtum (1905), S. VII
256
[tavi{e, otkrivamo da ne mogu svi na{i formulisani nau~ni proble-
mi biti re{eni, po{to se moè ispostaviti da uop{te i nisu problemi.
Oni mogu nastati iz toga {to su postavqeni na besmislen na~in.
I tako se ispostavqa da eksperimentalno istraìvawe (tj. ono u kojem
imamo eksperimentisawe sa pojmovima ili ~iwenicama) ne vodi nika-
kvom novom znawu, ve} novom na~inu dostizawa novoga znawa.34
Nau~ne tvorevine, zakoni i teorije, nikada ne gube svoj provizorni
status, smatra Mah. Da li bi to onda trebalo da se odnosi i na wegova
epistemolo{ka shvatawa?
Ako sada pogledamo u celini ove osnovne aspekte Mahovih gledi-
{ta, onda je mogu}no odmah primetiti da je on uglavnom zastupao eks-
tremne pozicije, kako u svom antimetafizi~kom stavu (negiraju}i po-
stojawe prostora, vremena, uzro~nosti, atoma ili molekula), tako
i u svom fenomenalizmu, instrumentalizmu ili senzacionalizmu.
Stoga nije nimalo ~udno {to su wegove ideje doìvele o{tru kritiku
od strane mnogih filozofa i sa razli~itih stanovi{ta.
Jedna od osnovnih zamerki sastojala se u tome da je neopravdana
pretenzija Maha, kao i drugih empiriokriticista, da teoriju saznawa
zasnuju bez filozofskih premisa na nekriti~kom prihvatawu rezulta-
ta empirijskog znawa; iz samog empirijskog znawa, wegovim sopstvenim
sredstvima, ne moè se konstituisati nikakav epistemolo{ki smisao
toga znawa. Sem toga, veru u postojawe apsolutno prvobitnih elemena-
ta iskustva, neutralnih sa stanovi{ta dihotomije "psihi~nosti" i
"fizi~nosti", ve}ina kriti~ara je smatrala praznom i neargumentova-
nom pretpostavkom. Ruske sledbenike ovoga pravca, me|u kojima je naj-
istaknutije ime predstavqao A. A. Bogdanov, kritikovao je Lewin u
kwizi Materijalizam i empiriokriticizam (1909).
* * *
Ali, svakako bi trebalo re}i ne{to i o drugome, pored Maha, naj-

istaknutijem predstavniku empiriokriticizma, Rihardu Avenarijusu
(1843-1896). Za razliku od Maha, koji je bio prirodwak, Avenarijus je
bio filozof koji se posvetio akademskoj karijeri. Od 1877. godine do
kraja ìvota predavao je u Cirihu. Zajedno sa Vuntom i Hajneom pokre-
nuo je ~asopis "Tromese~nik za nau~nu filozofiju", u kojem su sara|i-
vali predstavnici ovog filozofskog usmerewa i wima bliski filozofi.
Poput Maha, Avenarijus je teìo da metafiziku i metafizi~ke
pojmove, kao i druge misaone predrasude elimini{e iz svoje "nau~ne
filozofije", ali je to poku{ao da u~ini pre svega sprovo|ewem krup-
nih terminolo{kih reformi, odnosno uvo|ewem velikog broja neolo-
34
v. Ibid., S. 232-250.
257
gizama i jezi~kih komplikacija, {to je dovelo do toga da su ga i pro-
fesionalni filozofi malo ~itali, a ponekad i do nepremostivih te-
{ko}a u pogledu ispravnog tuma~ewa wegove filozofije.
No, za razliku od Maha, Avenarijus nije bio sklon da unosi ve}i
stepen relativizma u svoje shvatawe nauke, pa onda nije u svoju zamisao
nau~ne filozofije, koja se, kako on smatra, ne razlikuje od drugih nau-
ka po svom logi~kom odnosu prema iskustvu (filozofija je tako|e em-
pirijska), ve} po zadacima koji po svojoj op{tosti nadma{uju mogu}no-
sti pojedina~nih nau~nih disciplina. Zadaci nau~ne filozofije bili
bi da analizira i konstrui{e najvi{e pojmove koji sinteti{u sve nau-
ke, pa tako omogu}uju i izgradwu jedinstvenog nau~nog pogleda na svet.
U tom smislu, onda, koliko je filozofija potrebna naukama, toliko su
i nauke neophodne woj.
Avenarijusova kritika iskustva polazi od zamisli saznawa kao bi-
olo{ke ~iwenice povezane sa prisutno{}u celog nervnog sistema, kao
posebnog dela tela. Iskustvo, me|utim, nije identi~no sa sadràjem
oseta; ono, naime, uvek obuhvata tragove prethodnih oseta koji deluju
na sadràj aktuelnih oseta. Sem toga, ni posmatrawe se ne moè poi-
stovetiti sa osetima, s obzirom da se kod posmatrawa uvek javqa i od-
re|eni izbor koji nam omogu}uje organizovawe predmeta posmatrawa
od onih elemenata koji najlak{e izazivaju saznajni ~in, posebno onih
koji su ponovqivi. Prema tome, saznawe operi{e organizovanim siste-
mima oseta, kroz koje se ispoqavaju pojmovi u svom najrudimentarnijem
obliku. U tom smislu, nema puta da se izi|e izvan sfere iskustva, a
ukida se dualizam fizi~kog i psihi~kog sveta. Po Avenarijusu, psihi~-
nost ne predstavqa ni funkciju ni stawe mozga, ve} je i sama prosto iz-
vestan na~in opisa iskustva. Najzad, pisac Kritike ~istog iskustva
uklawa dvojnost subjekta i objekta, svode}i oba na iskustvo shva}eno
kao nekakvu prvobitnu kategoriju.
Ovakva wegova teorija saznawa, sa "iskustvom" kao polaznom kate-
gorijom ‡ za koju se pretenduje da je metafizi~ki i epistemolo{ki
neutralna, da prevladava dualisti~ke ideje ‡ doìvela je isto tako
brojne i o{tre kritike. S pravom se ukazivalo na to da je u wegovom
u~ewu nemogu}e sna}i se bez realisti~kog ili psiholo{kog tuma~ewa
i da zapravo i sâm Avenarijus u raznim svojim tekstovima nesvesno
podme}e ~as jednu ~as drugu. U stvari jasno je da je wegova kritika is-
kustva imala za ciq iskqu~ivo razarawe kako metafizi~kih, tako i
epistemolo{kih problema; wegova sopstvena filozofija, naravno, ne
bi bila ni teorija bi}a ni teorija saznawa, ve} samo analiza efektiv-
no postignutih rezultata nauke, sa ciqem wihovog sintetizovawa u
najop{tijim kategorijama. Neki autori su primetili (npr. Kolakovski
258
u Filozofiji pozitivizma) da je ~itav taj Avenarijusov napor usmeren
na uklawawe metafizi~kih predrasuda i otvarawe slobodnog prostora
za {irewe pragmati~ki orijentisane nauke.
No, ako ostavimo po strani pojam iskustva, koji je kod Avenarijusa
nesumwivo ostao prili~no nejasan, sredi{wi metodolo{ki pojam pred-
stavqa svakako princip ekonomije. Ovaj princip, za nema~kog empi-
riokriticistu, nije nikakav op{tefizi~ki zakon niti zakon bez kojeg
ne bi bilo uspe{nog mi{qewa, ve} prosto na~in pona{awa na{eg cen-
tralnog nervnog sistema, koji onda moè da objasni stvarni tok na-
u~nog mi{qewa, istorije nauke i istorije qudskog saznawa uop{te.
Prema tome, nau~ni pojmovi, zakoni i hipoteze ili teorije ‡ nisu ni-
{ta drugo do skra}enice koje nam u{te|uju intelektualni napor, omo-
gu}uju lak{e pam}ewe i preno{ewe iskustva. Pravi i jedini zadatak
nauke bio bi, dakle, u tome da qudima u{tedi wihovo sopstveno isku-
stvo, stavqaju}i im na raspolagawe su{tinu tu|ih iskustava, odnosno,
ekonomi~no sre|eno iskustvo, i to pre svega ono iskustvo koje je za
~oveka biolo{ki va`no. Iz ovoga aspekta posmatrano, metafizi~ka
problematika jednostavno nadma{uje sve one stvarne potrebe organi-
zma koji saznaje, pa je onda sasvim razumqivo i to {to se nauka tokom
svoje istorije postepeno osloba|a onih elemenata koji nisu sadràni u
~vrstom iskustvu, odnosno koji su suvi{ni u efikasnom objediwavawu
~iwenica (razli~iti metafizi~ki, vrednosni i antropomorfni pojmo-
vi).
S obzirom, dakle, na na{u intelektualnu delatnost u naj{irem
smislu, u kojoj celinu iskustvenog sadràja neprestano podme}emo pod
izvestan kompleks ve} gotovih pojmova, princip ekonomije bi se mogao,
po Avenarijusu, formulisati ovako: kada se u iskustvu javqaju neki no-
vi elementi, svest se tokom wihove asimilacije mewa, ali je ta izmena
najmawa koja je u datoj situaciji mogu}na. Prema tome, vrednost pojedi-
nih, boqe re}i, svih nau~nih pojmova, procewuje se sa aspekta principa
ekonomije ili na~ela operativne upotrebqivosti, a ne sa stanovi{ta
wihove objektivne istinitosti, {to je u najmawu ruku sasvim jedno-
strana pozicija. Sem toga, princip ekonomije nam ne omogu}ava da wega
samog predstavimo kao istinitu tvrdwu u tradicionalnom smislu, pa se
onda postavqa pitawe nismo li du`ni da ga odbacimo kao i druga meta-
fizi~ka principa.
U svakom slu~aju, s obzirom da se kod Avenarijusa princip ekono-
mije i pojam ~istog iskustva uzajamno pretpostavqaju (ovaj drugi dobi-
jamo upravo onda kada se posluìmo principom ekonomije, a taj prin-
cip moèmo formulisati samo ako raspolaèmo pojmom ~istog isku-
stva, gde je ~isto iskustvo isto {to i trajni sistem odnosa) ‡ onda nam
se kao osnovni problem wegove filozofije postavqa pitawe: smemo li
259
dopustiti da nam se kriterijumi vrednovawa saznawa opravdavaju pre-
ko modela saznawa u ~ijoj su izgradwi upotrebqeni upravo ti isti kri-
terijumi?
260
PERS
Sada je na redu razmatrawe metodolo{kih gledi{ta jednog od naj-

ve}ih ameri~kih filozofa ârlsa Sandersa Persa (1839-1914). Za ì-
vota nije bio afirmisan (nikad nije imao stalno univerzitetsko me-
sto, a najve}i deo radnog veka proveo je u jednoj geodetskoj ustanovi) i
malo je tekstova objavio, i pored toga {to je bio plodan pisac. Tek se-
damnaest godina posle Persove smrti po~elo je objavqivawe wegovih
Sabranih spisa (osam velikih tomova, 1931-1958), koji su pobudili izu-
zetno interesovawe i pokazali da je ovaj filozof ostavio dubok i ori-
ginalan trag u mnogim podru~jima filozofije (logika, metodologija,
teorija verovatno}e, teorija saznawa).*
Najpoznatiji je, naravno, kao osniva~ pragmatizma. Pod tim termi-
nom, koji je sâm uveo, Pers je u osnovi podrazumevao nau~nu metodu koja
omogu}uje da se na~ini razlika izme|u vaqano i lo{e postavqenih pi-
tawa, izme|u vrednih i jalovih odgovora, odnosno izme|u stvarnih i
verbalnih sporova. "Ovo u~ewe }e posluìti da pokaè kako je skoro
svaki stav ontolo{ke metafizike ili besmisleno brbqawe ‡ jedna re~
se defini{e drugim re~ima, a ove opet drugim, tako da se nikad ne do-
lazi do bilo kakvog realnog pojma ‡ ili je potpuni apsurd. Ono {to }e
od filozofije ostati, kada se ovo sme}e po~isti, bi}e jedan niz proble-
ma koje je mogu}no ispitivati opaàjnim metodama istinskih nauka...
U ovom smislu, pragmatizam je ne{to sasvim blisko pozitivizmu."1
Persova ~uvena "pragmati~ka maksima" glasi: "Predmet na{e
predstave (ideje) postaje jasan ako razmotrimo kakve posledice u prak-
ti~nom smislu on moè da ima".
Kao osniva~a pragmatizma predstavio ga je i {iroko poznati, mada
ne tako studiozan teoreti~ar pragmatizma Vilijem Xejms, ~iji je, me-
|utim, osnovni ciq bio da upotrebi pragmati~ku metodu kako bi razja-
snio i opravdao na{a osnovna moralna i religiozna uverewa. Pers je,
razumqivo, protestovao, po{to nije verovao da su moralne i religio-
zne ideje takve da bi se mogle u~initi jasnim. Razlike izme|u wih dvo-
jice su velike. Pragmatisti~ki psiholog smatra da su na{e uverewe,
*
〈Izbor iz ovih radova nedavno je preveden i na srpski pod naslovom Izabrani spisi,
O pragmatizmu i pragmaticizmu, Beograd, BIGZ, 1993, 312 str.〉
1
Pers, ^. S., "[ta je to pragmatizam", u: Pragmatizam, Beograd, Grafos, 1984, str. 54-78.
261
gledawe ili teorija istiniti utoliko ukoliko "rade", {to je za Persa
neprihvatqivo, s obzirom da pragmatisti~kom metodom treba dosti}i
vi{i oblik istine. Xejms je imao jake predrasude u korist svega kon-
kretnog i posebnog, dok je osniva~ pragmatizma isticao da je potcewi-
vawe apstraktnog i op{teg pogubno po nauku. Najzad, pragmatisti~ka
metoda je za prvog bila nu`no povezana sa izvesnim metafizi~kim gle-
di{tem, koje je nazivao "radikalni empirizam", dok po drugome, ne mo-
èmo nekom logi~kom u~ewu pridati ve}i zna~aj na osnovu toga {to
ukqu~uje odre|ene metafizi~ke afinitete, po{to pragmatizmu oni
uop{te i nisu potrebni.
Po shvatawima Persa, qudsko mi{qewe na svim podru~jima ~ove-
kova istraìvawa podleè istim temeqnim pravilima; prema tome,
osnovni metodski fond je zajedni~ki za sve nauke, pa i za filozofiju.
Ameri~ki mislilac je, naime, smatrao da me|u ta osnovna pravila spa-
daju jasnost, kriti~nost, pravilnost i objektivnost, i to da se ona mogu
primeniti ne samo na nauke, ve} i na filozofiju, ukoliko se ona od-
rekne oslawawa na re~i koje ni{ta ne zna~e ili na pitawa koja su lo-
{e formulisana.
Uloga qudskog mi{qewa, me|utim, jeste da stvara odre|ena ube|e-
wa (ili uverewa) koja imaju dvostruku funkciju: s jedne strane, ona
umiruju sumwe, a sa druge, uspostavqaju odre|eno pravilo pona{awa.
Zna~ewe svakog suda, smatra Pers, zasniva se na tome {to poja~ava od-
re|eno prakti~no pravilo. Drugim re~ima, smisao svakoga iskaza koji
prihvatamo sadràn je u na{im prakti~nim pona{awima ili u na{oj
spremnosti na takva pona{awa. Ukoliko usvajawe nekog iskaza ne bi
ni na koji na~in uticalo na na{a o~ekivawa i na na{u aktivnost, ta-
kav iskaz ne bi imao za nas nikakvo zna~ewe. Ukazivawe da svaki iskaz
ima i taj aspekt i da je on bitan za procewivawe wegovog zna~ewa pred-
stavqa ne{to drugo od procewivawa vrednosti (ili istinitosti)
sveg saznawa iskqu~ivo na osnovu wegove prakti~ne upotrebqivosti!
[tavi{e, tek kada istraìmo prakti~ne posledice koje tvr|ewe nekog
iskaza povla~i za sobom, mi moèmo da odredimo pravo zna~ewe jedno-
ga iskaza. Prema tome, za Persa mogu}nost prakti~ne primene nekog
iskaza u stvari predstavqa kriterijum razlikovawa stvarnog od ver-
balnog, kriterijum razlikovawa smisaonih od besmislenih iskaza.
Persovo shvatawe istine ~esto se tuma~i tako kao da pragmatizam
jednostavno svodi istinu na prakti~nu korisnost. Mo`da u nekim doc-
nijim varijantama ima i nekih takvih formulacija, ali ne i kod osni-
va~a ovog usmerewa, koji nije odustao od tradicionalne koresponden-
cijalne teorije istine, ve} ju je samo na svoj na~in modifikovao. On je
definisao istinu kao vezu adekvatnosti izme|u iskaza (sudova) i stva-
ri, ali je uveo prakti~nu efikasnost kao kriterijum otkrivawa (pre-
poznavawa) iskazâ sa zna~ewem.
Mada je Pers, po svemu sude}i, najva`nije doprinose u~inio na pod-
ru~ju logike, wegova metodolo{ka gledi{ta su tako|e privukla veliku
262
pa`wu savremenih filozofa nauke. Pri tome treba imati na umu da
ameri~ki filozof svoje napore na ovome podru~ju koje nas interesuje
nije usmerio niti na sveobuhvatno razvijawe koncepcije nauke, niti na
sistematsku razradu metoda nau~nog istraìvawa, ve} na logi~ku i fi-
lozofsku analizu onih pojmova za koje je smatrao da su temeqni za fi-
lozofsko razumevawe nau~ne metode i wenih rezultata. Zadrà}emo se
na wegovom razja{wavawu nekoliko osnovnih pojmova iz oblasti meto-
dologije.
Po~e}emo od pojma indukcije. Mada je Pers, razra|uju}i svoju mi-
sao, razlikovao nekoliko vrsta indukcije, osnovno zna~ewe u kojem je
on upotrebqavao ovaj termin jeste u smislu inverzije u odnosu na sta-
tisti~ku dedukciju ‡ to je kvantitativna indukcija. Da vidimo najpre
koja vrsta zakqu~ivawa je statisti~ka dedukcija, odnosno, kakav je ob-
lik takvoga zakqu~ka:
10 odsto M su P.
S je brôjan, nasumi~no uzet skup iz M.
Prema tome, verovatno i pribli`no 10 odsto S su P.
Pers pi{e: "... Princip je statisti~ke dedukcije da su ove dve pro-

porcije ‡ one o procentu P me|u M i one o procentu P me|u S ‡ vero-
vatno i pribli`no jednake. Ako, dakle, ovaj princip opravdava da izve-
demo vrednost druge proporcije kada nam je poznata vrednost prve, onda
on isto tako opravdava izvo|ewe vrednosti prve proporcije iz druge,
ukoliko je prva nepoznata a druga je bila empirijski uo~ena."2
Prema tome, taj drugi zakqu~ak, obratan u odnosu na statisti~ku
dedukciju, jeste induktivan i ima slede}i oblik:
S je brojan, nasumi~no uzet skup iz M.

Za 10 odsto S je na|eno da su P.
Dakle, verovatno i pribli`no 10 odsto M su P.
Ukoliko bi umesto delimi~ne vrednosti, kao {to je "10 odsto",

stajalo "svi" ili "nijedan", zakqu~ak bi predstavqao indukciju pro-
stim nabrajawem, poznatu pod nazivom "nesavr{ena".
U svojim docnijim radovima Pers je razlikovao tri vrste indukci-
je: grubu, kvantitativnu i kvalitativnu. ‡ Gruba indukcija, najslabija
vrsta indukcije, u su{tini je Bekonova "inductio quae procedit per enume-
rationem simplicem", mada je ova fraza ne defini{e ta~no. Naime, kako
prime}uje Pers, da bi se do{lo do univerzalne generalizacije tipa
2
Peirce, C. S., Collected Papers, vol. II, ed. by Ch. Hartshorne and P. Weiss, Cambridge, Harvard
University Press, 1932, par. 702
263
"Svi labudovi su beli", ili "Svi Nemci piju pivo", ne poku{ava se ni-
kakvo doslovno nabrajawe, a ukoliko je nekad takvo nabrajawe i dato,
ne ono, ve} odsustvo suprotnih slu~ajeva predstavqa}e oslonac za ono-
ga ko rasu|uje. ‡ Kvantitativna indukcija je inverzija statisti~ke de-
dukcije, takav argument koji iz posmatrane raspodele izvesnih svojsta-
va u uzorku prelazi na hipoteti~ki zakqu~ak o relativnoj raspodeli
tih svojstava u ve}oj populaciji; ova vrsta indukcije "pretpostavqa da
se vrednost proporcije o tome koliko ima P me|u S u datome uzorku, ve-
rovatno pribliàva, u okviru izvesne granice aproksimacije, vredno-
sti realne verovatno}e koja je u pitawu". ‡ Najzad, kvalitativna in-
dukcija je sinonimna sa abdukcijom ili hipotezom, o kojoj }emo posebno
govoriti docnije.3
Pers tako|e prime}uje ‡ bez obzira o kojoj je od ove tri vrste in-
dukcije re~ ‡ da im je logi~ka struktura ista: zakqu~ivawe sa uzorka
na ~itavo mno{tvo iz kojeg je uzorak uzet. Ovako rasu|uju}i, ameri~ki
filozof zakqu~uje da }e nam sve vrste indukcije dati rezultate do-
stojne poverewa samo ako je uzorak na osnovu kojeg se zakqu~uje na ne-
posmatrano izabran nepristrasno. Ovaj nepristrastan izbor podrazu-
meva da uzorak treba da bude "izvu~en nasumi~no i nezavisno od ~ita-
vog mno{tva iz kojeg se izvla~i". To zna~i da uzorak mora biti uzet u
skladu sa propisom ili metodom koja bi, "ako bi se primewivala neo-
grani~eni broj puta, na kraju dovela do izvla~ewa bilo kojeg skupa
slu~ajeva isto toliko ~esto kao i bilo kojeg drugog skupa sa istim bro-
jem ~lanova". Da bi se obezbedila potpuna nepristrasnost, u onim slu-
~ajevima gde postoji mogu}nost da se na{a voqa uplete uprkos nama sa-
mima, Pers sugeri{e da se brojevima obeleè svi predmeti u datome
mno{tvu, a da se onda ti brojevi izvuku pomo}u ruleta ili nekog drugog
sli~nog instrumenta.4
Kada je re~ o problemu opravdavawa indukcije, Pers se kriti~ki
odnosio kako prema opravdavawu koje se zasnivalo na klasi~noj teori-
ji verovatno}e, tako i prema onom koje se pozivalo na princip uni-
formnosti prirode. Nasuprot klasi~nim teoreti~arima verovatno}e,
on nije izjedna~avao jednake (apriorne) verovatno}e raznih srazmera (u
koje mogu do}i povoqni u odnosu na sve mogu}ne slu~ajeve, ili, izraè-
no jezikom frekvencijalne teorije, jednake verovatno}e svih u~estano-
sti pre empirijskog svedo~anstva, sa jednakim verovatno}ama raznih
ustrojstava vasione. "Jedno je", pi{e on, "pretpostaviti da su sve u~e-
stanosti podjednako verovatne, a sasvim je drugo pretpostaviti da su
sva ustrojstva vasione podjednako verovatna." I stvarno, druga pretpo-
stavka je mnogo boqa od prve s obzirom da bar nije nekonzistentna; ali,
sigurno je da ni ona ne}e re{iti problem indukcije, ve} }e, naprotiv,
3
v. Ibid., vol. II, pars. 756-758.
4
v. Ibid., pars. 725 and 696.
264
onemogu}iti taj oblik zakqu~ivawa! To je sasvim razumqivo, jer mo-
gu}nosti indukcije prestaje ~im se pretpostavi da je svako ustrojstvo
vasione jednako verovatno kao i svako drugo; naime ako se prihvati ta-
kva pretpostavka, kako prime}uje za~etnik pragmatizma, "javqawe ili
nejavqawe nekog doga|aja u pro{losti ni na koji na~in ne uti~e na ve-
rovatno}u wegovog pojavqivawa u budu}nosti".5
[to se ti~e Milovog re{ewa opravdavawa indukcije uvo|ewem na-
~ela uniformnosti prirode, Pers utvr|uje da ono u osnovi ponavqa
Vejtlijevu [Whateley] teoriju iz 1826. godine, i odbacuje ga iz nekoliko
razloga. (1) Ako Mil ho}e da kaè da je priroda potpuno jednoobrazna,
tada je takva wegova pretpostavka ~iweni~ki pogre{na, s obzirom da
"za svaku poznatu (konkretno uo~enu) uniformnost, ne bi bilo nika-
kvih te{ko}a da se ukaè na hiqade neuniformnosti". (2) Milov na-
por da deduktivno opravda indukciju (stavqaju}i princip uniformno-
sti prirode kao veliku premisu silogizma, koja je jednaka za sve induk-
cije) poni{tava razliku izme|u indukcije i dedukcije, mada je jasno da
postoji razlika izme|u eksplikativnog (deduktivnog) i pro{iruju}eg
(induktivnog) zakqu~ivawa. (3) Za razliku od dokaza ili demonstra-
cije, indukcija ne po~iva samo na posmatranim ~iwenicama, ve} isto
tako na na~inu na koji su ~iwenice prikupqane; i (4) princip uni-
formnosti prirode, koji bi trebalo da igra ulogu velike premise, to-
liko je neodre|en da taj silogizam ukqu~uje gre{ku nerazdeqenosti
sredweg termina.6
Sâm Persov poku{aj opravdavawa indukcije odnosi se na ono {to je
smatrao wenim glavnim oblikom, na kvantitativnu indukciju, na in-
dukciju kao inverziju vaqane statisti~ke dedukcije. "Ova dva oblika
zakqu~ivawa, statisti~ka dedukcija i indukcija," kaè osniva~ prag-
matizma, "o~ito zavise od iste osnovne jednakosti srazmera (odnosa),
tako da je wihova vaqanost ista." Pa ipak, on uo~ava i razlike, tj. da je
u ova dva oblika zakqu~ivawa priroda verovatno}e razli~ita. Kada je
re~ o statisti~koj dedukciji, onda verovatno}a, bez obzira na to {to
ne mora svako izvla~ewe da bude u skladu sa predvi|enom srazmerom,
zna~i da }e ipak, ako dovoqno dugo nastavimo izvla~ewe, na{e predvi-
|awe u pogledu srazmere na kraju biti opravdano. U slu~aju indukcije,
me|utim, verovatno}a zna~i to da, mada ~itavo mno{tvo ne mora da bu-
de u skladu sa srazmerom u datom uzorku, ipak ako izvu~emo nove uzor-
ke, srazmera u wima }e se razlikovati od one u prvome uzorku i korigo-
va}e je, dok se na kraju ne pribliìmo, tj. ne otkrijemo onu srazmeru
koja stvarno preovla|uje u celokupnom mno{tvu. Prema tome, ukoliko
su na{e procedure uzimawa uzorka fer i ako je trajawe procesa dovoq-
5
v. Ibid., pars. 745-746.
6
v. Ibid., pars. 100 and 766.
265
no dugo, procene ~ijem nas postavqawu vodi kvantitativna indukcija,
vremenom }e se sve vi{e pribliàvati istinskoj vrednosti (sve to, narav-
no, pod pretpostavkom da niz koji je u pitawu ima grani~nu vrednost).7
I mada je Pers zakqu~io da "istinska garancija vaqanosti induk-
cije jeste u tome {to je tu metoda postizawa zakqu~aka koja }e, uko-
liko se u woj dovoqno dugo istraje, sigurno ispraviti svaku gre{ku ko-
ja se ti~e budu}eg iskustva, do koje nas ina~e moè privremeno odve-
sti,"8 on ipak priznaje da je vaqanost koju je traìo za ona zakqu~iva-
wa koja poti~u iz procesa uzimawa uzoraka provizorna i iskustvena.9
Persovoj tezi o samoispravqawu, kojom je poku{ao da opravda vaqa-
nost indukcije, mogu se kao takvoj staviti brojne kriti~ke primedbe.
Pre svega, sâm proces uzimawa uzorka, ukoliko, kako to zahteva osni-
va~ pragmatizma, treba da bude zaista fer (tj. nasumi~an), nije nezavi-
san od pretpostavke o jednakoj antecedentnoj (prethodnoj) verovatno}i.
A da li }e ta pretpostavka biti opravdana ili ne, zavisi od stvarne
transformacije date klase u (neku) drugu pomo}u nekog takvog sredstva
kao {to je obeleàvawe brojevima koji }e onda biti izvu~eni pomo}u
ruleta; to pretvarawe, naravno, u mnogo slu~ajeva je neprakti~no ili u
najboqem slu~aju nesavr{eno. Treba tako|e imati u vidu da pretpo-
stavka jednake prethodne verovatno}e u jednom nasumi~nom izvla~ewu
razli~itih objekata iz nekoga mno{tva, ima ta~no isto krajwe zna~ewe
kao i ona uobi~ajena pretpostavka o "uniformnosti prirode". Obe se,
naime, svode na tvrdwu da je karakter ve} posmatranog, pod odre|enim
uslovima, mawe-vi{e pouzdano svedo~anstvo o prirodi nekoga podru~ja
onoga {to jo{ nije posmatrano.
Osim toga, pretpostavqaju}i da nas uzimawe uzoraka osposobqava
da donosimo zakqu~ke o budu}em iskustvu, onda, ukoliko se to iskustvo,
kada, nastupi, ne slaè sa na{im zakqu~kom, ameri~ki pragmati~ar ga
odmah gleda tako da ~ini deo pro{irenih ispravqenih podataka uzima-
wa uzoraka, po{to induktivna metoda "mora da se koristi svakom vr-
stom iskustva; a na{ zakqu~ak, koji je bio samo provizoran, najzad is-
pravqa sâm sebe".10 Na àlost, po mi{qewu Edvarda Madena, ovo Per-
sovo "najzad" moè jedino da zna~i: kada je potreba za bilo kakvim
zakqu~kom prestala, po{to ni{ta vi{e nije ostalo da se zakqu~i.
To }e re}i: {to smo sigurniji u ta~nost na{e srazmere verovatno}e,
{to smo je ve}im brojem uzoraka ispravqali, to nam je ona mawe po-
trebna, s obzirom da je na{e ispitivawe date klase potpuno ili skoro
potpuno iscrpeno.
7
v. Ibid., par. 703.
8
Ibid., par. 769
9
v. Ibid., vol. VI, par. 40.
10
v. Ibid., vol. VI, par. 41.
266
U bliskoj vezi sa samoispravqaju}om tezom nalazi se i jedan drugi
pravac Persovog opravdavawa indukcije, koji se ponekad naziva pred-
vi|a~ko opravdavawe. Prema ovome argumentu, induktivna procedu-
ra se predvi|a~ki pokazala pouzdanom, pa onda i samoopravdavaju}om.
Ameri~ki filozof nije priznavao cirkularnost ovoga argumenta,
mada u nastavku o~igledno induktivno opravdava indukciju kada kaè:
"Kako sve na{e znawe poti~e iz sinteti~kog zakqu~ivawa, moramo
isto tako zakqu~iti da se sva qudska izvesnost sastoji jedino u na{em
znawu da su procesi kojima je izvedeno na{e znawe takvi da su obi~no
morali voditi istinitim zakqu~cima."11
Metodolo{ki je svakako najzanimqivije i najoriginalnije ono {to
je pragmati~ki filozof u jednom trenutku odredio kao kvalitativnu
indukciju, a {to je docnije nazivao abdukcijom ili hipotezom, koja pred-
stavqa poseban tip zakqu~ivawa, mada zajedno sa indukcijom pripada
sinteti~kom zakqu~ivawu.
Evo kako Pers pravi razliku izme|u indukcije i hipoteze: "Induk-
cija je onaj proces u kojem uop{tavamo iz jednoga broja slu~ajeva gde je
ne{to istinito i zakqu~ujemo da je ista stvar istinita za celu klasu.
Ili, u kojem nalazimo da je izvesna stvar istinita za izvesnu propor-
ciju slu~ajeva (deo slu~ajeva) i zakqu~ujemo da je istinita za istu tu
proporciju (deo) cele klase... Indukcijom (onda) dolazimo do zakqu~ka
da su ~iwenice sli~ne posmatranim ~iwenicama istinite u neispita-
nim slu~ajevima. Pomo}u hipoteze (me|utim) dolazimo do zakqu~ka o
postojawu ~iwenice koja se potpuno razlikuje od svega onoga {to smo
posmatrali, a iz koje bi, prema zakonima koje poznajemo, nu`no proiz-
lazilo ne{to {to se posmatra... Velika razlika izme|u indukcije i hi-
poteze jeste u tome {to prva zakqu~uje postojawe onakvih pojava kakve
smo ve} posmatrali u sli~nim slu~ajevima, dok hipoteza pretpostavqa
ne{to {to je druga~ije vrste od onoga {to smo neposredno posmatrali,
a ~esto i ne{to {to bi bilo nemogu}no da posmatramo neposredno."12
Pers navodi mnogobrojne primere hipoteza koje ukqu~uju entitete
koji se ne mogu posmatrati, po~ev{i od atomske teorije, u kojoj enti-
teti "u principu nisu podlo`ni posmatrawu", do raznih istorijskih
obja{wewa u kojima entiteti "samo prakti~no ili fizi~ki nisu pod-
lo`ni posmatrawu". "Bezbrojni dokumenti i spomenici se odnose na
osvaja~a koji se zvao Napoleon Bonaparta. Premda toga ~oveka nismo
videli, ono {to jesmo videli, tj. sve te dokumente i spomenike, ne mo-
èmo da objasnimo ukoliko ne pretpostavimo da je on stvarno postojao.
Ponovo hipoteza."13
11
Ibid., vol. II, par. 693
12
Ibid., vol. II, pars. 624, 636 and 640
13
Ibid., II, par. 625
267
Ako deduktivni model kao jedini tip analiti~kog zakqu~ivawa
predstavimo na slede}i na~in:
Pravilo: Svi qudi su smrtni.
Slu~aj: Enoh je bio ~ovek.
Rezultat: Enoh je bio smrtan;
onda Pers svoja dva tipa sinteti~kog zakqu~ivawa (indukciju i hipo-
tezu) karakteri{e na slede}i na~in: indukcija ide od slu~aja i rezul-
tata prema pravilu, dok hipoteza ide od pravila i rezultata prema slu-
~aju. Druga~ije re~eno, proces indukcije bi trebalo da nas vodi otkri-
vawu zakona, dok bi proces hipoteze trebalo da nas vodi otkrivawu uz-
roka (doga|awa odre|enog slu~aja).14 Ili, jo{ preciznije: "Velika raz-
lika izme|u indukcije i hipoteze jeste u tome {to indukcija zakqu~uje
postojawe takvih pojava kakve smo posmatrali u sli~nim slu~ajevima,
dok hipoteza pretpostavqa ne{to {to je razli~ite vrste od onoga {to
smo neposredno posmatrali, a ~esto i ne{to {to ne bismo mogli nepo-
sredno da opaàmo."15
Mada je, dakle, pravio jasnu razliku izme|u ove tri vrste zakqu~i-
vawa, Pers je bio svestan da se oni u konkretnoj nau~noj praksi uvek
prepli}u, da su veoma blisko povezani. U svakom slu~aju, hipoteza bi za
wega bila jedini izvor pravoga sinteti~kog znawa, dok bi indukcija
predstavqala postupak koji traì proveravawa, s tim {to koristi de-
duktivno razra|ivawe hipoteze. Pri tom je za osniva~a pragmatizma
jasno da i onda kada se ostvare sve posledice koje su dedukovane, hipo-
teza o kojoj je re~ ostaje samo verovatno istinita.
Posebno su bliske, naravno, indukcija i hipoteza, iako je indukcija
mnogo ja~a vrsta zakqu~ivawa negoli hipoteza. U stvari, kako Pers
ukazuje, to zakqu~ivawe }e u}i u prirodu onoga zakqu~ivawa koje nazi-
vamo hipotezom. [tavi{e, ukoliko se indukcija previ{e rastegne,
ne}emo mo}i da joj poklonimo mnogo vere ako ne utvrdimo da takvo
pro{irivawe obja{wava neku ~iwenicu koju moèmo da posmatramo.
Tu zna~i, imamo posla s nekom vrstom me{avine indukcije i hipoteze
koje jedna drugu podràvaju, a ba{ toj vrsti pripada, po mi{qewu ame-
ri~kog filozofa, ve}ina teorija fizike.16
Va`no je, me|utim, podvu}i da Pers smatra sasvim pogre{nim ono
gledi{te koje uzima hipoteze ili hipoteti~ko zakqu~ivawe kao neko
privremeno sredstvo koje bi tokom razvoja nauke trebalo zameniti in-
dukcijom; naprotiv, vrednost i zna~aj pravqewa razlike izme|u induk-
cije i hipoteze je vi{estruka: (1) stoga {to je tu re~ o zakqu~ivawima
razli~ite snage; (2) zato {to nije mogu}no da induktivnim putem do|e-
14
v. Ibid., II, par. 712.
15
Ibid., II, par. 640
16
v. Ibid., par. 640.
268
mo do onoga zakqu~ka (konkluzije) koji nam daje hipoteza; (3) jer induk-
cija predstavqa onu logi~ku formulu koja izraàva fiziolo{ki pro-
ces formirawa navike, dok hipoteza ima tu ulogu da sloènu zamr{e-
nost predikata koji se pripisuju jednom subjektu, zameni jednim jedi-
nim pojmom; (4) zbog toga {to to razlikovawe (izme|u indukcije i hi-
poteze) vodi veoma prihvatqivoj klasifikaciji kako prirodnih nauka,
tako i duhova koji se tim naukama bave: imamo pre svega klasifikator-
ske nauke koje su ~isto induktivne (sistematska botanika i zoologija,
mineralogija i hemija); zatim, postoje nauke teorije, koje su prete`no
deduktivne (astronomija, ~ista fizika itd.) i, najzad, nauke hipoteze
(geologija, biologija itd).17 Ili, druga~ije re~eno, pred nauku se posta-
vqaju tri razli~ita zadatka ‡ (a) otkrivawe zakona, {to se postiè
indukcijom, (b) otkrivawe uzroka, {to se postiè hipotezom, i (v)
predvi|awe posledica, {to se postiè dedukcijom.18
Najzad, kod Persa nalazimo i sistematska razmatrawa o kriteriju-
mima koje bi trebalo da zadovoqi jedna dobra hipoteza. Svi ti krite-
rijumi nisu posebno originalni, ali je veoma interesantno navesti ih
u celini: (1) Hipoteza mora biti takva da je podlo`na eksperimental-
nom proveravawu, odnosno takva da nosi u sebi brojne deduktivno iz-
vodqive posledice koje se mogu proveriti posmatrawem. (2) Hipoteza
mora biti takva da obja{wava one ~iwenice koje nas iznena|uju i koje
bi svojim istraìvawem trebalo da racionalizujemo. (3) Hipoteza koja
}e se najvi{e preporu~iti istraìvawu ne}e biti ona koja se najboqe
slaè sa na{im prethodnim znawem i za koju znamo da }emo je lako pro-
veriti, ve} ona koja }e se spremno prepustiti pobijawu ukoliko je po-
gre{na, koja se moè temeqitije proveravati stoga {to je informa-
tivnija, {to moè da predvi|a. I na kraju, kod ameri~kog filozofa se
javqa jo{ jedan kriterijum: (4) hipoteza bi trebalo da bude {to je-
dnostavnija. Va`nost ovoga posledweg kriterijuma zasniva se, za Persa,
na razlozima ekonomi~nosti, koji, opet, poti~u iz dvostrukih izvora:
s jedne strane iz ~iwenice {to istinska hipoteza predstavqa samo je-
dnu od bezbroj mogu}nih pogre{nih, a sa druge iz ~iwenice da nau~no
eksperimentisawe, koje je neophodno za proveravawe nau~nih hipoteza,
zahteva ogromne izdatke novca, vremena, energije i mi{qewa. [to se
ti~e samoga na~ina na koji treba ostvariti jednostavnost, odnosno smi-
sla u kojem je treba posti}i, zanimqivo je da Pers nema u vidu, recimo,
najmawi broj promenqivih, ve} vi{e neku vrstu psiholo{ke jednostav-
nosti ‡ onoga {to je lak{e i prirodnije za na{u imaginaciju, odnosno
onoga {to nam sugeri{e na{ instinkt.19
17
v. Ibid., II, pars. 624-644.
18
v. Ibid., II, par. 713
19
v. Ibid., vol. VII, par. 220; I, 120 and V, 598.
269
Ovakvo Persovo gledi{te o jednostavnosti poti~e iz wegove uve-
renosti da uspeh koji je ~ove~anstvo postiglo na podru~ju nau~nog sa-
znawa nije nimalo "slu~ajan", po{to je te{ko zamisliti da bi za rela-
tivno kratko vreme koje je ~ovek imao za prou~avawe prirode, bilo
mogu}no otkriti tako mnogo istinskih teorija koliko je otkriveno.
On se pita kako nau~nik uop{te uspeva da do|e do istinite teorije, pa
kaè: "Ne moète re}i da se to doga|a slu~ajno, po{to broj mogu}nih
teorija, ako nije striktno beskona~an, sigurno prelazi bilion...; stoga
su {anse da ~oveku padne na pamet makar jedna jedina istinita teorija
tokom 20-30 000 godina otkako se qudska vrsta izdvojila kao misle}a
ìvotiwa, neodoqivo male... Ako pa`qivo i bez predrasude razmotri-
te sve okolnosti najstarije istorije nauke kao i sve druge ~iwenice ko-
je se odnose na ovo pitawe... sasvim sam siguran kako }ete morati da
priznate da je ~ovekov duh tako prirodno prilago|en da moè da stvara
neke vrste ta~nih teorija... Ali, ukoliko je to tako, mora biti da dobro
rasu|ujemo ako kaèmo da je neka data hipoteza kao hipoteza dobra zato
{to je prirodna, ili ona koju qudski duh spremno prihvata."20
Ovde, razume se, ima sigurno dosta spornih i neodre|enih mesta,
pre svega stoga {to istorija nauke tako|e pokazuje da je qudski duh
isto tako prirodno i spremno prihvatao i pogre{ne teorije, pa "pri-
rodnost" (koja je ionako, kao psiholo{ka kategorija, veoma neodre|e-
na) ne moè s punim zna~ewem da se koristi kao karakteristika dobre
nau~ne hipoteze. Ukazivawe, me|utim, na nedovoqnost argumenta slu~a-
ja, sasvim slu~ajnog nastanka nau~nog saznawa, svakako je sasvim umesno.
[to se ti~e teorije verovatno}e, Pers je imao mnogo kriti~kih
primedbi o raznim neadekvatnostima klasi~nog, subjektivnog ili kon-
ceptualisti~kog prilaza, razra|uju}i frekvencijalnu teoriju verovat-
no}e. Me|utim, kako prosu|ivawe frekvencijalne teorije verovatno}e
uvek ukqu~uje numeri~ku vrednost, ili mu se ona moè pridati, on sma-
tra da je sasvim neopravdano govoriti o verovatno}i nau~nih zakona i
teorija: "Besmislica je", pi{e on, "govoriti o verovatno}i nekog zako-
na, kao da univerzume moèmo da izvla~imo iz neke vre}e i pronalazi-
mo u koliko wih na{ zakon vaì."21 Sâm Pers je, razume se, kao i svi
drugi, govorio (u ne-frekvencijalnom smislu) o verovatnoj istinito-
sti neke hipoteze kao i o relativnim verovatno}ama hipoteze, isto hi-
poteze u razli~ita vremena, ili razli~itih hipoteza u jedno isto vre-
me. Najzad, imaju}i u vidu da on govori o tome da su hipoteze "istinite
u onoj meri u kojoj su wihova predvi|awa verifikovana", u tome smislu
onda povoqna svedo~anstva uve}avaju verovatno}u teorije, dok je nepo-
voqna smawuju.
20
Ibid., vol.. V, pars. 591 and 592
21
v. Ibid., vol. II, pars. 657 and 780.
270
Nekoliko re~i komentara jo{ i o tezi samoispravqawa nau~nih
rezultata iz jednog drugog aspekta (shvatawa napretka nauke). Pre sve-
ga, ova teza se ne javqa prvi put sa Persom; wu nalazimo znatno ranije,
kod Hartlija i Lesaà, a ona je zamenila raniji stav o neposrednoj,
izvesnoj istini induktivnog zakqu~ivawa. Gledi{te o napretku nauke
u smislu otkrivawa novih istina zameweno je gledi{tem da se progres
odvija ispravqawem starih poluistina. U razvijawu ovog drugog stano-
vi{ta, osniva~ pragmatizma neosporno zauzima zna~ajno mesto, samim
tim {to je prvi poku{ao preciznije da ukaè na na~in odvijawa ovoga
procesa. ‡ U tom smislu, on je sebi postavio zadatak da pokaè kako je
~itavo nau~no istraìvawe, odnosno, da su sve metode nauke po svojoj
prirodi autokorektivne. "Ovo izvanredno samoispravqaju}e svojstvo
razuma," pi{e on, "pripada svakoj vrsti nauke ... i svaka oblast nauke
pokazuje vitalnu snagu samoispravqawa."22
Ali, Pers u stvari nije uspeo da na|e op{te re{ewe toga proble-
ma. Kao {to smo ve} videli, on se ograni~io da to pokaè za induktiv-
nu metodu, posebno za wegovu kvantitativnu indukciju, tj. za onu metodu
koju ina~e li~no nije smatrao najzna~ajnijom. Za metodu hipoteze to
nije mogao da pokaè, po{to ta metoda (H‡R‡H'), posle odbacivawa pr-
ve hipoteze, ne specifikuje nikakvu tehniku dolaèwa do druge, alter-
nativne H', koja bi trebalo da bude blià istini od pobijene H. Prema
tome, dok se kvantitativna indukcija "uvek postepeno pribliàva
istini... kvalitativna indukcija nije tako elasti~na... "23 Ne èle}i,
me|utim, da prizna da nije postigao svoj prvobitno postavqeni ciq,
ameri~ki pragmatist se pona{a kao da oni argumenti koje je izneo u
prilog samokoriguju}e prirode kvantitativne indukcije (kojima je sâm
bio zadovoqan) dokazuju istovremeno da su i druge vrste indukcije ta-
ko|e samoispravqaju}e.
Ne nalaze}i dovoqno racionalnog opravdawa za to da je ~itava na-
uka autokorektivna, ina~e ~vrsto racionalisti~ki usmereni Pers vra-
}a se na Galilejevu prirodnu svetlost, na instinktivnu veru u sposob-
nost na{ega razuma da ta~no pogodi istinitu hipotezu, odnosno na to
da kao samokorektivan ne posmatra vi{e toliko proces zamewivawa je-
dne teze drugom, ve} taj atribut pridaje pre procesu pripisivawa vero-
vatno}a (sve ve}ih verovatno}a) hipotezama.
22
Ibid., vol. V, pars. 579 and 582
23
Ibid., II, par. 771
271
POENKARE
Znameniti francuski matemati~ar i teorijski fizi~ar Anri @il

Poenkare (1854-1912) dao je izuzetno zna~ajne doprinose ~istoj mate-
matici i nebeskoj mehanici, a u svome ~lanku o dinamici elektrona
(1906) nagovestio je neke od rezultata Ajn{tajnove specijalne teorije
relativiteta. Francuski fizi~ar je, me|utim, posebnu pa`wu posve}i-
vao metodolo{kim pitawima nauke, kao i pitawima psihologije mate-
mati~kog otkri}a. Iz oblasti filozofije prirodnih nauka i dan-danas
se pre{tampavaju tri wegove ~uvene kwige: Nauka i hipoteza (1902),
Vrednost nauke (1905) i Nauka i metoda (1909). [Posmrtno su objavqene
wegove Posledwe misli (1913).]
Poenkare, u celini uzev, zastupa jedno optimisti~ko shvatawe nauke.
Po wemu, nauka nam omogu}uje da do|emo do istine i pored izvesnog
konvencionalnog elementa u na{im teorijama, i otkriva nam ‡ ispod
povr{ine promenqivih pojava ‡ lepotu i harmoniju sveta, zasnovanu na
wegovoj zakonomernosti. Najdubqi nivo znawa postiè se putem mate-
matike: samo zahvaquju}i matematici nau~nik dostiè "harmoniju iz-
raènu u obliku matemati~kih zakona".1 Tako je nauka, pored toga {to
je misaoni poduhvat rukovo|en idealom istine, tako|e i delatnost mo-
tivisana tragawem za lepotom,2 pa, najzad, ima i svoj instrumentalni
ili pragmati~ki aspekt (pragmati~ki aspekt se posebno ogleda ba{ u
tome {to, za razliku od drugih instrumentalista, kao {to je, recimo,
Diem, Poenkare drì da neke teorijske entitete treba uzimati kao
konvencionalne fikcije, a druge kao potvr|ene realitete). Poenkare
uvi|a da se problem instrumentalisti~kog stanovi{ta sastoji u tome
{to nauku pretvara u ve{ta~ki proizvod koji nam ni{ta ne govori o
svetu. On insistira da nau~na teorija jeste (ili moè biti) istinita.
S obzirom da se Poenkare, uz Diema i Le Roaa [Le Roy], po pravilu
pomiwe kao najzna~ajniji predstavnik konvencionalizma, moramo izne-
ti ukratko osnovne karakteristike ovoga metodolo{kog pravca, odno-
sno konvencionalisti~kog poimawa nauke, uprkos sasvim opravdanim
gledi{tima koja ukazuju da bi za shvatawa ovog prvog trebalo na}i ne-
ki prikladniji naziv, a ne "konvencionalizam" (kritikuju}i Poenka-
1
v. Nauka i metoda 〈Science et méthode〉.
2
v. The Value of Science, New York, Science Press, 1907, pp. 8. and 75.
272
rea, Ba{lar je to stanovi{te nazvao "komodizam"). Naime, ovaj prvi,
kako ga je poimao Poenkare, bio je jedno umereno stanovi{te koje, ne
prihvataju}i relativizam, nagla{ava stvarala~ku ulogu nau~nika.
Konvencionalizam se na taj na~in suprotstavqa empirizmu, pri-
hvataju}i naj~e{}e empirizam u odre|enom smislu kada je re~ o stvar-
noj genezi znawa, on ga odbacuje kada je u pitawu dokazivawe istinito-
sti nau~nih stavova pozivawem na empirijske podatke. Naime, kako is-
ti~u konvencionalisti, iskustveni podaci nisu takvog karaktera da je-
dnozna~no odre|uju hipotezu; naprotiv, na osnovu istih iskustvenih po-
dataka mogu}no je sasvim legitimno formirati vi{e razli~itih obja-
{wavala~kih hipoteza. Naravno, iz ovoga ina~e ta~nog zapaàwa kon-
vencionalisti neopravdano izvla~e zakqu~ak da prilikom na{ega iz-
bora izme|u konkurentskih hipoteza koje obja{wavaju jedan dati skup
~iwenica i kod prihvatawa odre|ene hipoteze, empirijske okolnosti
ne igraju nikakvu ili nikakvu bitnu ulogu. U tom smislu onda, ~itava
na{a nau~na slika sveta dobija ~isto konvencionalni karakter.
Druga osnovna karakteristika konvencionalizma odnosi se na kri-
tiku pojma "~iwenice" u kontekstu potvr|ivawa "nau~nog zakona".
Konvencionalizam (ali ne samo on) negira postojawe ~istog iskustva,
odnosno, ne priznaje nikakve ~iste, izolovane ~iwenice koje ne bi u se-
bi ve} sadràvale teorijske pretpostavke. Prema tome, nau~ni zakoni
se ne mogu potvr|ivati nekim ~iwenicama koje bi poticale neposredno
iz prirode. Ono iskustvo pomo}u kojeg mi vr{imo potvr|ivawe odre-
|enih zakona, postavqa ve} neke (druge) gotove zakone, prihva}ene teo-
rije koje su sadràne u opisu na{ih ~iwenica. Ali, samo konvenciona-
lizam izvodi zakqu~ak da bi to zna~ilo kako nema jednosmernog po-
tvr|ivawa, koje bi polazilo od nekih prvobitnih ~iwenica, osnovnih
iskaza i sli~no, ve} da moèmo posti}i jedino cikli~no potvr|ivawe.
Tako, na primer, da bismo proverili ispravnost na{e hipoteze da se
odre|ena tela pod uticajem toplote ravnomerno {ire, nama je potreban
termometar; ta sprava, me|utim, ve} unapred predstavqa u sebi tu rav-
nomernost {irewa pod uticajem toplote. Ova cikli~nost, razume se, ne
mora biti neposredna kao u ovome primeru, po{to mi pomo}u termome-
tra proveravamo i druge hipoteze, recimo, da voda prelazi u paru na
100oC, kao {to i upotrebom razli~itih drugih sprava (koje podrazume-
vaju prihvatawe nekih drugih nau~nih zakona) proveravamo hipoteze
koje se odnose na neke tre}e zakone.
Iz ove druge karakteristike proizlazi i jedna posebnija ‡ da je u
nau~nom istraìvawu nemogu}no ostvariti situaciju krucijalnog eks-
perimenta, u kojoj se neopozivo obara jedna hipoteza u korist druge,
{to je posebno isticao Pjer Diem. No, i Poenkare ukazuje na elemente
konvencionalizma kada je u pitawu pobijawe nau~nih hipoteza u tome
smislu {to se po wegovom mi{qewu hipoteze mogu uvek spasavati pri-
hvatawem naknadnih hipoteza koje }e objasniti opovrgavaju}a iskustva.
273
U svakom slu~aju, Poenkare ‡ za razliku od svog u~enika Le Roaa ‡
ne zastupa radikalni konvencionalizam, po{to (a) ne pridaje nauci sa-
mo pragmati~ku vrednost, ve} i saznajnu, (b) ne smatra da je odluka koja
se ti~e prihvatawa konvencija potpuno proizvoqna (podru~je iskaza
koji su konvencionalne prirode strogo je ograni~eno, uglavnom na geo-
metrijske aksiome). U tom smislu, Poenkare je kritikovao Le Roaov
iracionalizam kao nedosledan i samoponi{tavaju}i; jer, kada ovaj,
po{to je prikupio vi{e argumenata, recimo, zakqu~uje da akcija ima
ve}u vrednost od rasu|ivawa, on je do toga zakqu~ka do{ao putem rasu-
|ivawa. To zna~i, smatra Poenkare, da nema filozofirawa bez razuma,
odnosno da je "jedna istinski antiintelektualna filozofija nemogu}-
na".3 Sem toga, nau~na pravila su uspe{na, i to odre|uje wihov zna~aj i
va`nost. Stoga ona ne mogu biti slu~ajna, kakva su, recimo, pravila
igre sa kockom trik-trak. Uostalom, ako nauka ima saznajnu vrednost,
tj. ukoliko nas upoznaje sa objektivnim osobinama stvarnosti, wena su-
{tina zavisi od ~inilaca na koje nau~nici nemaju uticaja. îwenica
da se nau~ni iskazi mogu intersubjektivno proveriti i da se oko wih
postiè op{ta saglasnost, dokazuje, prema francuskom nau~niku, da
veze koje se otkrivaju u nauci nisu slu~ajne. I, mada se konvencije koje
leè u osnovi ~iwenica i teorija mewaju, konvencije i promene u kon-
vencijama ipak nisu proizvoqne i iracionalne. Naprotiv, iako one
nisu jedinstveno nametnute strukturom na{ega duha ‡ suprotno uvere-
wu racionalista ‡ niti iskustvom ‡ suprotno empiristi~kom verova-
wu ‡ u wihovom izboru mi se rukovodimo iskustvom i drugim racional-
nim razlozima, kao {to su preciznost, tj. umawewe neodre|enosti i po-
jednostavquju}i efekat koji imaju na re{ewe problemâ.
S obzirom na prvu tvrdwu konvencionalizma, tj. da mi nismo u sta-
wu da (jedino) pomo}u iskustva prosu|ujemo o tome koja je od vi{e mo-
gu}ih hipoteza ona prava (samim tim {to se sve te hipoteze kre}u unu-
tar onoga iskustva koje nam je efektivno dato), moramo izmeniti druge
kriterijume izbora izme|u hipoteza. Poenkare u tom smislu govori o
jednostavnosti, pravilnosti i estetskom skladu. Osnovna je, naravno,
jednostavnost, koju on poima u smislu jednostavnosti same osnove, tj.
prirode. Niko ne moè biti siguran u stvarno postojawe takve jedno-
stavnosti, ali ‡ kako prime}uje francuski fizi~ar ‡ i oni koji ne ve-
ruju u to ~esto su prinu|eni da postupaju kao da veruju. On je ube|en da
se ovakva jednostavnost ne moè (potpuno) odbaciti ukoliko ne èli-
mo da onemogu}imo svaku nauku.
Masa Jupitera, na primer, kaè Poenkare, moè biti izvedena ili
iz kretawa wegovih satelita, ili iz poreme}aja velikih planeta, ili
iz poreme}aja malih planeta. Ukoliko uzmemo sredwa odre|ewa koja
smo dobili pomo}u ove tri metode, nalazimo tri broja koja su blizu je-
dan drugome, mada nisu sasvim istovetna. Ovaj bi ishod mogao da se
3
v. Vrednost nauke.
274
protuma~i i tako {to bi se pretpostavilo da gravitaciona konstanta u
ova tri slu~aja nije ista; tako bi se mnogo boqe predstavila obavqena
posmatrawa. Za{to mi onda odbacujemo ovu interpretaciju? ‡ pita se
francuski nau~nik i odgovara: ne stoga {to bi bila apsurdna, ve} sto-
ga {to je nepotrebno sloèna.4
Ili, recimo, slu~aj Ptolemajeve i Kopernikove teorije: sámo fi-
zi~ko iskustvo ne bi nas primoravalo da pretpostavimo Kopernika
Ptolemaju! Ono {to je ve}inu astronoma ipak navelo da to u~ine jeste
jednostavnost Kopernikove teorije, u tom smislu {to je u stawu da
objasni jedan broj ~iwenica koje prethodna teorija nije povezivala
(recimo, prividno kretawe zvezda, malu spqo{tenost Zemqe, kretawe
klatna).
Iz ovih razmatrawa Poenkare zakqu~uje da postizawe op{tosti,
otkrivawe jednostavnih zakona koji }e se odnositi na {to ve}i broj
razli~itih ~iwenica, predstavqa osnovni ciq nauke. Da bi to posti-
gao, ~ovek koristi na~ela ure|ivawa koja su u znatnoj meri opet kon-
vencionalne prirode, a ne poti~u niti iz prirode stvari, niti iz zako-
na mi{qewa. Druga~ije re~eno, nauka je pre svega klasifikacija, na-
~in da se poveù ~iwenice koje spoqa{wi izgled razdvaja i pored toga
{to su povezane nekom prirodnom i skrivenom srodno{}u.5
Va`no je napomenuti i to da Poenkareov konvencionalizam bitno
razlikuje od Le Roaovog i po tome {to odbija mogu}ne skepti~ke konse-
kvencije, (nominalizam, antiintelektualizam, odbacivawe tragawa za
istinom, s obzirom da na{ intelekt deformi{e sve ono ~ega se dotak-
ne); pa ~ak insistira na tome da je uvo|ewe konvencija u fizi~ku teo-
riju opravdano samo onda ako se pokaè kao plodno u daqem istraìva-
wu.6 Drugim re~ima, vaqa podvu}i da je Poenkareov konvencionalizam
potekao i da se odnosi pre svega na aksiome geometrije, za koje Poen-
kare tvrdi da nisu o~igledne istine, ve} prikrivene definicije ili
konvencije. Francuski nau~nik je, naravno, bio daleko od toga da sma-
tra da bi sve principe nauke trebalo uzimati kao konvencije.
Naime, kako svaki zakqu~ak pretpostavqa premise, one moraju bi-
ti ili samoo~igledne, ili se sa svoje strane zasnivati na drugim iska-
zima; no, kako se u ovome zasnivawu ne moè i}i u beskona~nost, svaka
deduktivna nauka, posebno geometrija, mora da po~iva na jednom broju
nedokazivih aksioma. No, u geometriji treba razlikovati aksiome koje
se ne ti~u neposredno geometrije, ve} analize ("stvari koje su jednake
jednoj istoj stvari jednake su i me|u sobom"), i one koje su neposredno
geometrijske (kod Euklida: (1) samo se jedna linija moè povu}i izme|u
4
v. Poincaré, H., Science and Hypothesis, New York, Dover Publications, 1952, pp. 145-146. 〈Ova
kwiga je prevedena i na srpski [uz izvestan broj leksi~kih kroatizama] pod nazivom
Znanost i hipoteza, Agram, Globus, 1989.〉
5
v. Poincaré, H., The Value of Science, New York, Dover Publications, 1958, p. 138.
6
v. Ibid., p. 110.
275
dve ta~ke; (2) prava linija je najkra}e rastojawe izme|u dve ta~ke;
(3) kroz jednu ta~ku moè se provu}i samo jedna linija paralelna datoj
pravoj liniji). Neke od ovih aksioma se mogu dedukovati iz drugih, ali
ne i ova tre}a, poznata kao (peti) Euklidov postulat. Posle silnih na-
pora, Loba~evski i Boqaj su pokazali da je taj postulat nemogu}no do-
kazati; tako su onda nastale neeuklidske geometrije, u kojima figuri-
{u druga~ije aksiome.
No, kakva je onda prava priroda ovih geometrijskih aksioma? Da je
re~ o Kantovim sinteti~kim apriornim intuicijama, one bi nam se na-
metale tako sna`no da ne bismo mogli zamisliti ni{ta suprotno, pa ne
bi bilo ni neeuklidskih geometrija. Nisu u pitawu ni eksperimental-
ne istine, po{to mi eksperimenti{emo i moèmo da eksperimenti{e-
mo samo sa materijalnim predmetima; uostalom, kada bi geometrija bi-
la eksperimentalna nauka (ako se metri~ka geometrija vidi kao prou-
~avawe ~vrstih tela), ona ne bi bila egzaktna nauka, ve} bi bila pod-
lo`na neprestanim revizijama. Geometrijske aksiome, prema tome, ni-
su ni sinteti~ke a priori intuicije niti eksperimentalne ~iwenice,
one su konvencije. Na{ izbor, me|utim, izme|u svih zamislivih kon-
vencija usmeravan je eksperimentalnim ~iwenicama, ali ostaje slobo-
dan i ograni~en samo nu`no{}u izbegavawa protivre~nosti. Drugim
re~ima, aksiome geometrije samo su preru{ene definicije, a pitawe o
istinitosti geometrije nema nikakvo zna~ewe; jer, to bi bilo isto kao
kada bismo pitali da li je metri~ki sistem istinit, a sistem starih
mera pogre{an. Jedna geometrija ne moè biti istinitija od druge; mo-
è biti samo pogodnija, pa se moè re}i da }e Euklidova geometrija
ostati najpogodnija (za svakodnevne potrebe) ‡ zato {to je najjedno-
stavnija i {to se dovoqno slaè sa svojstvima prirodnih ~vrstih tela
koja moèmo da upore|ujemo i merimo pomo}u na{ih ~ula.7 Zna~i, mada
geometrijske hipoteze nisu eksperimentalne ~iwenice, na{ izbor tih
hipoteza rukovodi se posmatrawima izvesnih fizi~kih pojava. Sa geo-
metrije ideju konvencionalnosti Poenkare je onda preneo na svoju ana-
lizu merewa vremena kao i na neke principe fizike, kao {to su zakoni
kretawa, principi konzervacije, ili princip relativnosti.
Razvijaju}i svoju zamisao o objektivnosti nauke i wenoj nu`noj ob-
jektivnoj vrednosti, francuski fizi~ar govori da za objektivnost sve-
ta u kojem ìvimo garantuje ~iwenica da je on zajedni~ki nama i dru-
gim misle}im bi}ima. Ali, to {to je zajedni~ko mora biti prenosivo s
jednog na drugo misle}e bi}e; stoga, smatra Poenkare, to ne mogu biti
senzacije, po{to su one ~ist kvalitet, a kvalitet je neprenosiv, on je
zauvek nepristupa~an; to mogu biti samo odnosi me|u senzacijama, koji
se prenose putem komunikacije misli i u tom smislu su shvatqivi.
7
v. Science and Hypothesis, pp. 35-36. and 48-50.
276
Dakle, ono {to je objektivno li{eno je svakog kvaliteta i predstavqa
~isti odnos, mada francuski nau~nik ne ide tako daleko da bi tvrdio
kako se objektivnost svodi na ~isti kvantitet.
Jedan potpuno neure|eni agregat ne moè imati objektivnu vre-
dnost, jer bi ona bila neshvatqiva, ali wu ne moè imati ni dobro ure-
|en skup ukoliko ne odgovara senzacijama koje smo stvarno iskusili.
Ovaj posledwi uslov (koji je, razume se, daleko od konvencionalizma),
prime}uje Poenkare, ne bi zapravo ni trebalo pomiwati da se u posle-
dwe vreme ne iznosi i takvo gledi{te da fizika nije eksperimentalna
nauka. Nauka je, naravno, ponavqa on, pre svega klasifikacija, na~in
dovo|ewa u vezu ~iwenica koje su pojavno razdvojene iako su me|usobno
povezane nekom prirodnom a skrivenom sli~no{}u. Drugim re~ima, na-
uka je sistem odnosa u kojima se jedino i moè traìti objektivnost, s
obzirom da bi je bilo uzaludno traìti u bi}ima uzetim izolovano je-
dno od drugog. Prema tome, zakqu~uje ~uveni matemati~ar, objektivna
vrednost nauke ne sastoji se u tome {to bi nam nauka pruàla saznawe
o istinskoj prirodi stvari, ve} {to nam pruà saznawe o istinskim
odnosima me|u stvarima.8
U ovakvoj koncepciji nauke, me|utim, nesumwivo konvencionali-
sti~ki obojenoj, postavqa se pitawe da li }e oni odnosi ili sjediwava-
wa koje nam je donela dana{wa nauka biti potvr|eni naukom sutra-
{wice. Ovo pitawe Poenkare smatra ~iweni~kim, a nauka je ìvela
ve} dovoqno dugo da bismo mogli odgovoriti pitaju}i wenu istoriju da
li zdawa koja podiè odolevaju proveri vremena, ili su samo efemerne
konstrukcije.
"Na prvi pogled," prime}uje on, "~ini nam se da teorije ne traju
duè od dana i da se gomilaju kao ru{evina preko ru{evine. Teorije se
danas ra|aju, sutra se nalaze u modi, dan docnije ve} su klasika, ~etvr-
tog dana su zastarele, a petog dana zaboravqene. Ali, ako pa`qivije
pogledamo stvari, vidimo da ono {to umire, jesu one teorije, s pravom
tako nazvane, koje pretenduju da nas u~e tome {ta su stvari. Ali u wima
ima ne{to {to obi~no preìvqava. Ako nas je neka od wih pou~ila ne-
kom istinskom odnosu, onda je taj odnos definitivno nau~en i moèmo
ga ponovo na}i, u novome vidu, u drugim teorijama koje }e vladati jedna
za drugom namesto one stare."9
Poenkare navodi primer: teorija talasnog kretawa etra u~ila nas
je da svetlost predstavqa kretawe; danas [tj. u vreme Poenkarea] u modi
je elektromagnetska teorija, koja nas u~i da svetlost predstavqa stru-
jawe. Mi ne uzimamo u obzir mogu}nost pomirewa ovih teorija, tako
{to bismo rekli da je svetlost strujawe, a da to strujawe predstavqa
8
v. Ibid., pp. 136-139.
9
Ibid., p. 140.
277
kretawe. Kako je u svakom slu~aju verovatno da ovo novo kretawe ne bi
bilo identi~no sa onim koje su predstavqali zastupnici stare teorije,
moèmo smatrati da smo u pravu {to tako ~inimo i {to kaèmo da je
stara teorija odba~ena. Pa ipak, ne{to od we je ostalo, po{to izme|u
ovih hipoteti~kih strujawa koja je pretpostavqao Maksvel postoje
isti odnosi kao i izme|u hipoteti~kih kretawa koja je pretpostavqao
Fresnel. Prema tome, postoji ne{to {to ostaje zadràno i to ne{to je
ono bitno. To nam obja{wava tako|e kako su fizi~ari bez ikakvih pro-
blema pre{li sa Fresnelovog jezika na Maksvelov.
Ovo je u najuòj vezi sa pitawem napretka u nauci, o ~emu Poenkare
pi{e: "Napredak nauke se ne moè porediti sa mewawem nekog grada,
gde se stare zgrade nemilosrdno ru{e kako bi stvorile mesta za nove,
ve} sa neprekidnom evolucijom zoolo{kih vrsta, koje se razvijaju po-
stepeno da bi na kraju za obi~no posmatrawe postale neprepoznatqive,
ali gde oko stru~waka moè uvek da na|e tragove rada prethodnih sto-
le}a".10
A u Nauci i hipotezi Poenkare tvrdi da i pored toga {to su fizi-
~ke teorije doìvele ~este transformacije, neke su crte ipak ostale
invarijantne: ili neke od posmatra~kih posledica ili formalna struk-
tura teorije izraèna u diferencijalnim jedna~inama. Brzo i radikal-
no se mewaju samo metafore koje nau~nici koriste, kao {to su razli~i-
ti modeli atoma, ili talasne odnosno korpuskularne slike svetlosti,
itd. Ove metafore, mada veoma va`ne za razvoj nauke, ne izraàvaju
znawe, jer mi moèmo znati jedino odnose izme|u tela podlo`nih po-
smatrawu, ili one odnose izme|u stvari koje se ne mogu posmatrati ko-
ji [odnosi] imaju efekte podlo`ne posmatrawu; stvarnost se moè zna-
ti samo do posmatra~ke ekvivalentnosti i do izomorfizma teorijskih
principa suparni~kih teorija.11
Poenkarovo shvatawe nauke ne predstavqa o~igledno nikakav stro-
gi konvencionalizam, ne samo zato {to bi prema wemu nauka bila ob-
jektivna, {to bi nas nauka, kako on kaè, u~ila istinskim odnosima
me|u stvarima, ve} i stoga {to francuski metodolog isti~e zna~ajnu
ulogu eksperimenta prilikom prihvatawa ili odbacivawa prirodnona-
u~nih teorija ili hipoteza; ovde ne}emo zasad ulaziti u problem ci-
kli~ne verifikacije, koji je vi{e vezan za Diema, odnosno za pitawe
mogu}nosti postojawa krucijalnog eksperimenta. Empirijsko svedo~an-
stvo, kada se potvrdi vi{e miliona puta, vodi tome da neki zakon uz-
dièmo na rang principa, dok neslagawe sa eksperimentom moè vodi-
ti odbacivawu tog zakona.
10
The Value of Science, p. 14.
11
v. Ibid., Ch. X.
278
"[ta je onda dobar eksperiment?", pita se Poenkare i odgovara:
"To je onaj koji nas u~i ne~emu vi{e od izolovane ~iwenice. To je onaj
koji nas osposobqava da predvi|amo i da uop{tavamo. Bez generaliza-
cije nema predvi|awa."12 I daqe, vrlo umesno prime}uje: "êsto se go-
vori o tome da bi eksperimente trebalo vr{iti bez unapred zami{qe-
nih ideja. To je nemogu}no. Ne samo da bi to u~inilo svaki eksperiment
uzaludnim, ve} i kada bismo hteli tako da u~inimo, ne bismo mogli.
Svaki ~ovek ima svoje sopstveno poimawe sveta, koje se ne moè tako
lako gurnuti u stranu. Mi moramo, recimo, koristiti jezik, a na{ jezik
je nu`no impregniran unapred stvorenim idejama. Samo {to su to ne-
svesne, unapred zami{qene ideje koje su hiqadu puta opasnije od dru-
gih..."13 Pa ipak, svi eksperimentalni zakoni mogu da se pobiju isku-
stvom, s obzirom na to da ma koji niz ~iwenica moè da se uop{ti na
beskrajno veliki broj na~ina. îsto poperovski, francuski metodolog
napomiwe: "Tako, kada je neko pravilo uspostavqeno, moramo najpre da
tragamo za takvim slu~ajevima u kojima to pravilo ima najboqe {anse
da se otkrije kao pogre{no."14
S ovim gledi{tem najuè je povezano i Poenkarovo shvatawe uloge
hipoteza u nauci. "Svaka generalizacija", kaè on, "jeste hipoteza."
Hipoteza, dakle igra nu`nu ulogu koju niko nikada nije osporavao.
Jedino {to bi trebalo da [hipoteza] uvek {to je mogu}e pre bude pod-
vrgnuta verifikaciji (odnosno proveravawu). Sámo se po sebi razume
da hipotezu, ukoliko ne moè da izdrì proveru, bez oklevawa treba
odbaciti. Tako se, stvarno, uglavnom i ~ini; mada ponekad sa izvesnom
srdito{}u. Ova srditost, me|utim, nije opravdana. Onaj fizi~ar koji
je upravo napustio jednu od svojih hipoteza trebalo bi u stvari da se
raduje {to je do{ao do neo~ekivane prilike da u~ini otkri}e. Wegova
hipoteza, naime, nipo{to nije bila olako usvojena. Ona je uzela u ob-
zir sve poznate ~inioce koji su mogli da imaju udela u odre|enim poja-
vama. Ako ipak nije verifikovana, zna~i da u toj hipotezi ima ne~ega
neo~ekivanog i neuobi~ajenog, stoga {to smo na ivici pronalaèwa
ne~eg nepoznatog i novog. Da li je onda tako odba~ena hipoteza bila ne-
plodna? Daleko od toga. Mogu}no je ~ak re}i da je ona u~inila ve}u
uslugu od istinite hipoteze. Ne samo {to je pruìla priliku za izvo-
|ewe odlu~uju}eg eksperimenta, ve}, da je taj eksperiment bio u~iwen
slu~ajno, bez te hipoteze, ne bi mogao da bude izveden nikakav zakqu-
~ak; ni{ta neuobi~ajeno ne bi bilo prime}eno..."15
12
Poincaré, H., Science and Hypothesis, New York, Dover Publications, 1952, p. 142.
13
Ibid., p. 143.
14
Science and Method, p. 20.
15
Ibid., pp. 150-151.
279
No, prilikom upotrebe hipoteza treba biti oprezan; podvrgavawe
eksperimentu, smatra Poenkare, ne re{ava sve probleme u vezi sa upo-
trebom hipoteze. Kao {to smo ranije ve} rekli, najopasnije su one pre-
}utne i nesvesne hipoteze, i to zato {to se wih najteè osloba|amo.
Matemati~ka fizika nam po mi{qewu francuskog nau~nika, moè po-
mo}i da precizno formuli{emo na{e nau~ne hipoteze. No, isto tako je
va`no imati u vidu da hipoteze ne treba neograni~eno umnoàvati.
Naime, ukoliko izgradimo teoriju koja se zasniva na vi{estrukim hi-
potezama, pa je eksperiment osudi (odbaci), onda je nemogu}no re}i koju
od tih premisa bismo morali da odbacimo. Ili obratno, ako eksperi-
ment uspe, da li treba da pretpostavimo da je jednim potezom verifiko-
vao sve te hipoteze?16 U svakom slu~aju, jasno je da Poenkare istupa
protiv konvencionalisti~ke strategije, ~ija je osnovna svrha da neku
teoriju stavi van doma{aja eksperimenta. On jasno shvata da takvi po-
stupci, iako su uvek mogu}ni, osuje}uju plodnost nekog zakona; one uni-
{tavaju predvi|a~ku mo} neke teorije time {to joj ne dopu{taju da za-
brani bilo koje stawe stvari.
Poenkare, ina~e, razlikuje tri vrste hipoteza: (1) one (op{te hi-
poteze) koje su sasvim prirodne i nu`ne, i koje onda ~ine neku vrstu za-
jedni~ke osnove svih teorija matemati~ke fizike; kao primere za ova-
kve hipoteze on navodi ‡ da je uticaj veoma udaqenih tela zanemarqiv,
da se mali pokreti pokoravaju linearnom zakonu, ili da je posledica
stalna funkcija svoga uzroka ‡ isti~u}i da se ova vrsta hipoteza po-
sledwa napu{ta; (2) one hipoteze koje odre|uje kao indiferentne ‡ to
su prve, provizorne hipoteze, s kojima se po~iwe da bi se moglo ekspe-
rimentisati, a za koje ishod eksperimenta nije bitan; kao primer Po-
enkare navodi uvo|ewe u opti~ku teoriju dvaju vektora, jednog koji uzi-
mamo kao brzinu, a drugog kao vrtlog ‡ pri tom bismo do{li do istih
zakqu~aka ako pretpostavimo obratno, da je prvi vektor vrtlog, a dru-
gi brzina; eksperiment tako|e o tome ne odlu~uje, ve} jedino potvr|uje
da je tu re~ o vektoru; ovakve hipoteze su korisne bilo kao manevar za
ra~unawe, ili da bi putem konkretnih slika pomogle na{e razumevawe,
da bi, kako se to kaè, u~vrstile na{e ideje; zato te hipoteze ne moraju
da se odbacuju; i (3) one hipoteze koje predstavqaju prave generalizaci-
je i koje moraju da budu potvr|ene ili pobijene eksperimentom; bilo da
su potvr|ene ili odba~ene, one }e uvek biti plodne, naravno, pod uslo-
vom da ih ne bude previ{e.17
Rasprava oko istinitosti nau~nih teorija usredsre|uje se na ovu
vrstu hipoteza koja se mora potvr|ivati ili pobijati eksperimentom.
16
v. Ibid., pp. 151-152.
17
v. Ibid., pp. 152-153.
280
Poenkare kaè da su ove "prave generalizacije" "uvek plodne", s obzi-
rom da inspiri{u eksperiment i sjediwuju na{e teorije. I, mada on od-
bacuje induktivne metode u nauci, "prave generalizacije" su u osnovi
induktivna uop{tavawa motivisana drugim vrstama hipoteza i zahte-
vom jednostavnosti. U svakom slu~aju, kada je re~ o "pravim generali-
zacijama" u fizici, ~uveni fizi~ar je dosledni realista (za razliku
od aksioma geometrije, gde je dosledni konvencionalista; stavovi geo-
metrije nisu ni istiniti ni la`ni). Neki su tu, o~igledno preteruju}i,
videli ispoqavawe odre|ene protivre~nosti, a ne prosto postojawe
dveju tendencija, pri ~emu se slobodno moè re}i da je francuski nau~-
nik u osnovi realista, a da wegov konvencionalizam, kada se temeqno
analizira, predstavqa zapravo jedan oblik rasu|ivawa putem "petitio
principii". Drugim re~ima, kao {to prime}uje Zahar, wegov konvenciona-
lizam je prihvatqiv za svakog tolerantnog realistu.18
Poenkare, ina~e, nije sklon da smatra kako se do hipoteza dolazi
pomo}u induktivne metode, ili da je ta metoda, koja se ina~e normalno
vezuje za fizi~ke nauke, neka pouzdana metoda. On, naime, kaè da nas
indukcija navodi da o~ekujemo ponovno javqawe neke pojave onda kada
se ponove okolnosti koje su je izazvale. Kada bi sve te okolnosti mogle
istovremeno biti reprodukovane, tada bismo bez bojazni mogli da pri-
menimo to na~elo; to se, me|utim, nikad ne doga|a; uvek }e nedostajati
neke od ovih okolnosti. Moèmo li biti sigurni u to da su one neva`-
ne? O~igledno ne, ve} to moèmo tvrditi samo sa odre|enim stepenom
verovatno}e. Prema tome, francuski metodolog drì da induktivno za-
kqu~ivawe zahteva, u mawoj ili ve}oj meri svesnu primenu ra~una ve-
rovatno}e. [to se ti~e same te primene, ona se zasniva na nekoj mawe-
-vi{e proizvoqnoj konvenciji do koje dolazimo samo putem principa
dovoqnog razloga,19 koji je i sâm neodre|en i vrlo elasti~an, i koji se
naj~e{}e sre}e u obliku uverewa u kontinuitet; to verovawe, naravno,
te{ko bi bilo opravdati apodikti~kim rasu|ivawem, ali bi bez wega
~itava nauka bila nemogu}a.20
U svakom slu~aju, dakle, Poenkareova filozofija nauke daleko je
sloènija i znatno mawe doktrinarna nego {to su pretpostavqali lo-
gi~ki pozitivisti kada su ga videli kao svoga prethodnika.21
18
v. Zahar, E., "Paradoxes in Poincaré's Philosophy", [izvesna francuska publikacija], p. 116.
19
Za sve {to se zami{qa i za sve {to postoji mora biti dovoqno razloga za{to je
to tako, a ne druga~ije, iako nam ti razlozi naj~e{}e ne mogu nikako biti poznati.
Ina~e, svaki sud se obrazlaè drugim sudom, do onih stavova koji predstavqaju samo-
o~evidne ili aksiomatske istine.
20
v. Science and Method, pp. XXVI-XXVII and 210.
21
v. Stump, D., "Henry Poincaré's Philosophy of Science", Studies in the History and Philosophy of
Science, vol. 20, No. 3, 1989, p. 363.
281
DIEM
Drugi isto tako zna~ajan predstavnik konvencionalizma, istaknu-

ti metodolog nauke bio je francuski fizi~ar Pjer Moris Diem [Pierre
Maurice Duhem] (1861-1916). Diem je bio profesor fizike prvo na Uni-
verzitetu u Lilu, a zatim sve do svoje smrti na Univerzitetu u Bordou.
Kao fizi~ar dao je originalne doprinose termodinamici i mehanici
te~nosti.
Ali, pored filozofije nauke, iz koje }emo rezimirati neke osnov-
ne teze, Diem je, sli~no Hjuelu, pokazao izuzetno interesovawe za isto-
riju nauke, drè}i da filozofija nauke mora biti saglasna sa istori-
jom nauke. Jedna od osnovnih teza Diemovog istorijskog dela, koja je do-
nosila druga~ije vi|ewe stvari, bila je da "nau~na revolucija" XVI i
XVII veka nalazi svoje va`ne korene u sredwovekovnoj fizici Burida-
na, Orezma i drugih. Wegova najzna~ajnija dela iz ove oblasti bila su
Ogledi o Leonardu da Vin~iju, tri kwige (Pariz, 1906), i Sistem sveta,
deset tomova, od kojih je pet izi{lo za ìvota Diemovog (Pariz, 1913-
-1958). Najva`nije delo sa podru~ja filozofije, odnosno metodologije
nauke jeste svakako wegova kwiga Ciq i struktura fizi~ke teorije [La
théorie physique: son objet et sa structure] (1906).
Kombinuju}i Poenkareov matemati~ki konvencionalizam i Mahov
fenomenalisti~ki pozitivizam, Diem nije prihvatao radikalne pozi-
tivisti~ke zakqu~ke u pogledu fizi~kih teorija, odnosno, mada je raz-
grani~avao fiziku od filozofije, nije zauzimao negativni odnos pre-
ma klasi~noj metafizici uop{te.
Izme|u dva gledi{ta o fizi~koj teoriji: (1) da je ciq fizi~ke teo-
rije da pruì (istinito) obja{wewe grupe zakona do kojih se do{lo pu-
tem eksperimenta (realisti~ko-induktivisti~ko), i (2) da je ciq fizi-
~ke teorije da kroz apstraktan (matemati~ki) sistem objedini (pred-
stavi) {to jednostavnije, potpunije i ta~nije celu grupu eksperimen-
talnih zakona (aksiomatsko-deduktivisti~ko) ‡ Diem se opredequje za
ovo drugo. Naime, po mi{qewu francuskog fizi~ara, pod obja{wava-
wem neke pojave naj~e{}e se podrazumeva ‡ razume se, neopravdano ‡
opisivawe one stvarnosti koja leì u osnovi pojave, {to name}e pita-
we da li postoji materijalna stvarnost koja je razli~ita od ~ulnih po-
282
java i kakva je onda wena priroda. Takvim pitawima, me|utim, ulazi se
u oblast metafizike, a teorijska fizika, umesto da bude nezavisna nau-
ka, podre|uje se metafizici; {tavi{e, vrednost jedne fizi~ke teorije
postaje zavisna od metafizi~kog sistema koji konkretni nau~nik usva-
ja. Diem, naravno, èli da izbegne takvu situaciju. Sa druge strane, on
prime}uje da nikakva metafizika ne daje ta~na i dovoqno precizna
uputstva koja bi omogu}avala da se onda iz takvog sistema izvedu svi
elementi jedne fizi~ke teorije.
Obja{wavaju}i detaqnije svoju koncepciju fizi~ke teorije, Diem
razlikuje ~etiri sukcesivne operacije pomo}u kojih se takva teorija
stvara:
1. Definisawe i merewe fizi~kih veli~ina: me|u fizi~kim svoj-
stvima koja treba da pretpostavimo, najpre biramo ona koja smatramo
jednostavnim (~ijim kombinovawem nastaju druga svojstva), da bismo ih
odgovaraju}im metodama merewa povezali sa izvesnim matemati~kim
simbolima. Ovi matemati~ki simboli, naravno, nemaju nikakve veze
unutra{we prirode sa svojstvima koja predstavqaju, pa je to odnos
znaka i ozna~ene stvari.
2. Stvarawe i izbor hipoteza: zatim te brojeve i veli~ine povezuje-
mo u mali broj stavova koji }e posluìti kao princip na{ih dedukcija.
Ovi principi se mogu nazvati "hipotezama" (u etimolo{kom smislu te
re~i), ali oni ni na koji na~in ne pretenduju na to da izraàvaju stvar-
ne veze me|u realnim svojstvima stvari. Ove se hipoteze, zna~i, mogu
formulisati na proizvoqan na~in. Jedina prepreka koja ograni~ava
ovu proizvoqnost jeste logi~ka protivre~nost bilo me|u terminima je-
dnog principa, ili me|u razli~itim principima jedne te iste teorije.
3. Matemati~ko razvijawe hipoteza: posle toga, razli~ite hipo-
teze jedne teorije kombinujemo matemati~kim i logi~kim sredstvima.
Zahtevi matemati~ke logike su jedini koje teorija treba da zadovoqi, a
ne ono {to se ina~e ~esto ~uje ‡ da te hipoteze treba da izraàvaju
stvarne veze me|u fizi~kim realitetima. Prema tome, ni operacije
koje se obavqaju (logi~ke operacije) ne moraju odgovarati stvarnim
fizi~kim transformacijama.
4. Pore|ewe teorije sa eksperimentom: Najzad, izvodimo posledice
iz tih hipoteza i prevodimo ih u iskaze o fizi~kim svojstvima stvari,
pri ~emu metode definisawa i merewa ovih svojstava sluè kao re~nik
koji dopu{ta mogu}nost takvog prevo|ewa. Porede}i dobijene iskaze
sa rezultatima eksperimenta koje teorija treba da predstavi, mogu}no
je prosuditi da li je teorija dobra ili nije, treba li je modifikovati
ili odbaciti.
Prema tome, re}i }emo da je istinita ona teorija koja na zado-
voqavaju}i na~in predstavi grupu eksperimentalnih zakona. Treba
ovde, me|utim, odmah napomenuti da Diem ne smatra kako se istini-
283
tost hipoteza moè dokazati eksperimentom (to je na~elno nemogu}e).
Eksperimentom se zapravo potvr|uje operacionalni sklad hipoteze sa
iskustvom. Dokazivawe istinitosti je nemogu}no, stoga {to je isku-
stvena provera neiscrpna ‡ trebalo bi dokazati da su sve suparni~ke
hipoteze (i one jo{ nesmi{qene) pogre{ne, kao i to da samo odre|ena
hipoteza i nijedna druga, opisuje pojavu na jedini mogu}ni na~in, a to je
u principu nemogu}no. Nau~ni teorijski stavovi ne mogu se dokaziva-
ti, ve} se u wih moè iskqu~ivo, s mawe ili vi{e pouzdawa, verovati.
Za samu nauku i nije od zna~aja {ta princip, tj. hipoteza intrinsi~no
zna~i, ve} da li je u saglasnosti sa iskustvom.
Pogre{na teorija, u tome slu~aju, nije neki poku{aj obja{wewa za-
snovan na pretpostavkama koje su suprotne stvarnosti, ve} jednostavno
grupa stavova koji se ne slaù sa eksperimentalnim zakonima. Slagawe
sa eksperimentom, zakqu~uje francuski metodolog, jedini je kriteri-
jum istinitosti jedne fizi~ke teorije.1
Korist od nau~ne teorije leì pre svega u tome {to omogu}ava eko-
nomi~no predstavqawe (tj. objediwavawe) eksperimentalnih zakona;
zatim u klasifikaciji ovih zakona, {to nam omogu}uje pogodnu i sigur-
nu upotrebu na{ega znawa; najzad, red sobom donosi i estetske kvalite-
te. Najvi{a provera jedne teorije, provera usmerena na to da ispita je
li klasifikacija koju nam ona pruà prirodna, leì u tome da nam ta
teorija unapred ukaè na one stvari koje }e samo budu}nost otkriti; a
kada eksperiment potvrdi predvi|awa dobijena iz teorije, mi se u~vr-
{}ujemo u svome uverewu da oni odnosi koje smo na{im razumom uspo-
stavili me|u apstraktnim pojmovima istinski odgovaraju odnosima me-
|u stvarima. Tako teorija nagove{tava nove eksperimentalne zakone i
dovodi do wihovog otkrivawa.2
Rezimiraju}i osnovne karakteristike fizi~ke teorije, Diem kaè:
"Prema tome, fizi~ka teorija }e biti sistem logi~ki povezanih stavo-
va, a ne neki nekoherentan niz mehani~kih ili algebarskih modela.
Ovaj sistem ne}e za svoj predmet imati pruàwe obja{wewa, ve} pred-
stavqawe i prirodnu klasifikaciju eksperimentalnih zakona uzetih u
celosti.3
Ciq je teorije, po francuskom metodologu, "prirodna klasifika-
cija". Tako teorija prestaje da bude samo sredstvo ili oru|e utvr|eno
pravilnostima kategorijalnog aparata saznajnog subjekta, ve} postaje
teza o bitnim pravilnostima pojavnog sistema. ‡ I tako, dok je Diema
1
v. Duhem, P., The Aim and Structure of Physical Theory, New York, Atheneum, 1962, pp. 7-16. and
19-21.
2
v. Ibid., pp. 21-30.
3
Ibid., p. 107.
284
pitawe o tome kako teorija nastaje vodilo u instrumentalizam, pitawe
{ta je wen ciq privla~ilo ga je realizmu.
Francuski nau~nik tako|e zapaà: "Oni simboli~ki termini koje
povezuje neki zakon fizike (za razliku od zdravorazumskih zakonito-
sti, kod kojih nema takvih termina) nisu takve apstrakcije koje sponta-
no izrastaju iz konkretne stvarnosti; re~ je o apstrakcijama proizve-
denim laganim, sloènim i svesnim radom, tj. vekovnom delatno{}u ko-
jom su se razvijale fizi~ke teorije. Ako se nismo bavili tim poslom,
ili ako ne poznajemo fizi~ke teorije, ne moèmo ni razumeti zakon
niti ga primeniti." [tavi{e, Diem ukazuje na to da "(U) zavisnosti od
toga da li usvajamo jednu ili drugu teoriju, same re~i koje se javqaju u
jednom fizi~kom zakonu mewaju svoje zna~ewe, tako da jedan fizi~ar
koji priznaje izvesnu teoriju, moè prihvatiti taj zakon, dok ga drugi
fizi~ar koji priznaje drugu teoriju moè odbaciti".4
Kao primer Diem uzima fizi~ki zakon: "Svi gasovi se zgu{wavaju
i {ire na isti na~in". Prvi fizi~ar koji zastupa teoriju da jodna para
predstavqa pojedina~ni gas iz gorweg zakona izvodi posledice da je gu-
stina jodne pare u odnosu na vazduh konstantna. Eksperiment, me|utim,
pokazuje da se ova gustina mewa sa promenom temperature i pritiska,
pa je na{ fizi~ar prinu|en da zakqu~i da jodna para ne podleè gor-
wem zakonu. Drugi fizi~ar }e smatrati da jodna para nije pojedina~ni
gas, ve} sme{a dva gasa koji su polimeri jedan u odnosu na drugoga, i
mogu da se pretvore jedan u drugi. U ovom slu~aju, gorwi zakon ne zahte-
va da gustina jodne pare u odnosu na vazduh bude konstantna, ve} moè
da varira sa temperaturom i pritiskom u skladu sa formulom koju je
postavio X. V. Gibs. Za ovoga fizi~ara, zna~i, jodna para ne predsta-
vqa izuzetak u odnosu na gore navedeni zakon.
Na{e znawe o zakonima fizi~kih pojava napreduje preko dva nivoa.
Prvi nivo (nivo podataka) sastoji se u razmatrawu odnosa pojava, bilo
onih koji se javqaju u svakodnevnom toku prirode, bilo onih koji su ve-
{ta~ki proizvedeni u eksperimentalnim istraìvawima. Ti posma-
trani odnosi izraàvaju se u stavovima koji se nazivaju "formalni za-
koni". Drugi nivo (teorijski nivo) sastoji se u svo|ewu formalnih za-
kona beskona~ne klase pojava na oblik nau~ne teorije. To zna~i da se
otkriva najjednostavniji sistem principa iz kojeg svi formalni zako-
ni mogu da se dedukuju kao posledice. Takav sistem principa sa svojim
metodolo{ki dedukovanim posledicama zove se teorija.
Isto tako, za razliku od zdravorazumske zakonitosti (kao {to je,
recimo, iskaz da se sunce u Parizu uvek ra|a na istoku, prelazi svoj put
preko neba, da bi za{lo na zapadu), kod koje se ‡ s obzirom da je to obi-
~an op{ti sud ‡ moè pitati za istinitost i dobiti odgovor "da" ili
4
Ibid., p. 167.
285
"ne"; zakoni fizike kao zrele nauke, izraèni u obliku matemati~kih
stavova, redovno su simboli~kog karaktera, a za simbol se ne moè u
pravom smislu re}i ni da je istinit, ni da je laàn. Za simbol se pre
moè re}i kako je vi{e ili mawe dobro izabran da ozna~i onu real-
nost koju predstavqa, odnosno da slika tu stvarnost na vi{e ili mawe
iscrpan na~in.5
U kome smislu se onda moè, odnosno, ne moè govoriti o istini-
tosti ili o la`nosti fizi~kih zakona? U odgovoru na ovakvo pitawe
Diem ukazuje na to da eksperimentalna metoda, ako se primewuje u fi-
zici, "ne dovodi do toga da neka data ~iwenica odgovara samo jednom
simboli~kom sudu, a stepen simboli~ke neodre|enosti predstavqa ste-
pen aproksimacije odre|enog eksperimenta. Mi, naime, moèmo da na-
pravimo bezbroj razli~itih formula ili raznolikih fizi~kih zakona
koji }e odgovarati jednoj te istoj grupi ~iwenica. A da bi ti zakoni
bili prihva}eni, svakoj od ~iwenica bi trebalo da odgovara ne neki
odre|eni simbol te ~iwenice, ve} neki od (bezbroj) simbola koji mogu
da je predstavqaju. To francuski metodolog podrazumeva kada kaè da
su zakoni fizike samo pribli`no ta~ni (aproksimativni).
Nau~nik }e opet birati izme|u razli~itih formula, ali ne s obzi-
rom na wihovu istinitost, ve}, na primer, s obzirom na wihovu jedno-
stavnost, mada je to samo jedan od prvih i najprimitivnijih kriteri-
juma. Kao savremeniji kriterijum Diem uzima to {to }e fizi~ar po-
sebno pretpostavqati jedan zakon drugome ukoliko prvi sledi iz onih
teorija koje on dopu{ta; tako, na primer, fizi~ar }e se obratiti teo-
riji univerzalnog privla~ewa kada treba da odlu~i o tome koje bi for-
mule trebalo pre da prihvati izme|u svih onih koje mogu da predsta-
vqaju kretawe Sunca.6
Ovakvo gledi{te, razume se, ima za posledicu to da je fizi~ki za-
kon provizornog (ili privremenog) karaktera, odnosno, da ga jedna oso-
ba moè prihvatiti, a druga odbaciti. Ne protivre~i li to onda samo-
me pojmu zakona? Protivre~i zdravorazumskom shvatawu zakonitosti,
ali ne i onim zakonima koje fizika formuli{e u matemati~kom obli-
ku. Naravno, pod provizorno{}u ili privremeno{}u zakona ne podra-
zumeva se to da je neki zakon istinit samo za neko odre|eno vreme, a da
posle toga postaje laàn. Zakon je privremen stoga {to one ~iwenice
na koje se primewuje predstavqa s takvom pribli`no{}u koju fizi~a-
ri danas smatraju dovoqnom, mada po pravilu jednog dana vi{e ne}e bi-
ti wome zadovoqni. "Takav zakon je uvek relativan" ‡ kaè Diem ‡
"ali ne zato {to je istinit za jednog, a laàn za drugog fizi~ara, ve} za-
5
v. Ibid., p. 168.
6
v. Ibid., pp. 169. and 171.
286
to {to je aproksimacija koju ukqu~uje dovoqna za onu upotrebu za koju
èli da ga koristi prvi fizi~ar, ali ne i za onu koju ima na umu drugi."7
Stepen pribli`nosti se mewa sa usavr{avawem instrumenata i sa
precizno{}u eksperimenata. Kako se eksperimentalna metoda postepe-
no usavr{ava, tako mi smawujemo onu neodre|enost apstraktnog simbo-
la koju smo pomo}u fizi~kog eksperimenta doveli u vezu sa izvesnom
konkretnom ~iwenicom. Mnogi simboli~ki sudovi za koje se jednom
smatralo da adekvatno predstavqaju odre|enu ~iwenicu, u nekom dru-
gom trenutku vi{e ne}e biti smatrani zadovoqavaju}im, usled toga
{to ne ozna~avaju datu ~iwenicu sa dovoqnom precizno{}u.8
Ali, fizi~ki zakon je privremen ne samo zbog toga {to je aproksi-
mativan, ve} i zato {to je izraèn simboli~ki: stalno se doga|a da iz-
vesni simboli koji su nekim zakonom dovedeni u vezu vi{e nisu u stawu
da na zadovoqavaju}i na~in predstavqaju stvarnost.
Tako, na primer, prou~avaju}i pona{awe gasa, fizi~ari su do{li
do simboli~ke formule koja povezuje tri elementa: gustinu, temperatu-
ru i pritisak. Da li su oni taj zakon smatrali definitivnim? Diem
smatra da nisu, jer, kada su isti gas posmatrali pod dejstvom naelektri-
sanog kondenzatora, prvobitno formulisani zakon vi{e nije odgova-
rao, i to stoga {to je prvobitni shematizam nesumwivo bio previ{e je-
dnostavan i nedovoqno potpun da bi mogao predstaviti ona svojstva
stvarnoga gasa {to su se ispoqila u novim okolnostima u kojima se na-
{ao. U toj situaciji, nau~nik teì da izgradi novi, potpuniji shemati-
zam u kojem do tad vaè}i zakon po pravilu postaje poseban slu~aj. Da
li se novi zakon smatra kona~nim? Nikako ne! U elektromagnetnom po-
qu dolazi do novih nepodudarnosti u odnosu na novoformulisani za-
kon, itd.9
"Nau~ni zakoni zasnovani na eksperimentima u fizici", zapaà
francuski metodolog, "predstavqaju simboli~ke relacije ~ije }e zna-
~ewe ostati nerazumqivo svima onima koji ne poznaju fizi~ke teori-
je..."
Sem toga, prime}uje Diem, "problem vaqanosti zakona fizike po-
stavqa se na sasvim druga~iji na~in, beskrajno sloèniji i delikatni-
ji negoli problem izvesnosti zakona razuma... (Pri tom tu nije re~ ni o
kakvom inferiornom znawu...) Zakon fizike poseduje mawe neposrednu
izvesnost koju je mnogo teè proceniti negoli zakon zdravoga razuma,
7
Ibid., p. 172.
8
v. Ibid., p. 172.
9
v. Ibid., pp. 174-175.
287
ali on nadma{uje ovaj posledwi ta~nom i iscrpnom precizno{}u svo-
jih predvi|awa."10
Od posebnog metodolo{kog zna~aja su Diemova gledi{ta u vezi sa
problemom krucijalnog eksperimenta u nauci. Ovaj problem se samome
francuskom fizi~aru nametao kao izuzetno zna~ajan stoga {to je on
odbacivao mogu}nost nezavisnog dokazivawa (ta~nosti) odre|ene hipo-
teze iz posmatrawa, tj. putem indukcije i generalizacije. Kao {to smo
ve} videli, on je smatrao da posmatra~ki iskazi moraju da se prevedu u
odre|ene simboli~ke oblike kako bi mogli biti upotrebqeni za izgra-
dwu teorije. Ovim prevo|ewem se zapravo teorijski tuma~e posmatra-
~ki iskazi i tako se u stvari i dolazi do nau~nih teorija. "Nijedan eks-
perimentalni zakon ne moè koristiti teoreti~aru pre nego {to ga
podvrgne interpretativnom pretvarawu u simboli~ki zakon; a ova in-
terpretacija podrazumeva prihvatawe celog jednog skupa teorija".11
Po{to je odbacivao induktivizam, u smislu mogu}nosti pozitivnog
potvr|ivawa nau~nih teorija, odnosno dostizawa wihove izvesnosti,
Diem je morao posebnu pa`wu da posveti falsifikacionisti~kom pu-
tu odlu~ivawa o teorijama, odnosno metodi krucijalnog eksperimenta
(gde posmatra~ke posledice tj. rezultati eksperimenta mogu da protiv-
re~e odre|enoj hipotezi), {to se, naravno, moè protuma~iti i induk-
tivisti~ki i antiinduktivisti~ki, ali ova metoda u osnovi predsta-
vqa sjediwavawe ova dva pristupa. On tu vrstu dokaza koju odbacuje vr-
lo precizno opisuje na slede}i na~in: "Nabrojte sve hipoteze koje mogu
da objasne odre|enu grupu pojava; tada putem eksperimentalne protiv-
re~nosti uklonite sve izuzev jedne; ova posledwa ne}e vi{e biti hipo-
teza, ve} }e postati izvesnost".12
Diem se odlu~no suprotstavqa ovakvoj metodi dokazivawa nau~nih
teorija (zapravo wihovom posrednom izvo|ewu iz iskustva), i to s ob-
zirom na dva osnovna momenta: naime, postavqa se pitawe da li postoji
mogu}nost formulisawa svih zamislivih alternativnih hipoteza koje
obja{wavaju odre|enu pojavu ‡ {to je ve} na prvi pogled uslov koji
je te{ko ispuniti. Posebnu pa`wu, me|utim, francuski metodolog po-
klawa argumentima protiv drugog osnovnog uslova opstanka metode kru-
cijalnog eksperimenta, protiv mogu}nosti opovrgavawa izolovane na-
u~ne hipoteze pomo}u rezultata posmatrawa relevantnog eksperimen-
ta.
Kao primer koji pokazuje nemogu}nost ispuwavawa prvog od ovih
uslova Diem uzima poznati Fukoov eksperiment kojim je ovaj nau~nik
10
Ibid., p. 178.
11
Ibid., p. 199.
12
Ibid., p. 188.
288
1851. godine, pomo}u svoje originalne metode rotiraju}eg ogledala,
utvrdio da je brzina prostirawa svetlosti u vodi mawa od brzine pro-
stirawa svetlosti u vazduhu. Me|u nau~nicima toga vremena, naime,
smatralo se da je ovaj eksperiment kona~no razre{io sukob izme|u dve
tada vladaju}e rivalske hipoteze o prirodi svetlosti: Wutnove korpu-
skularne i Hajgensove talasne teorije. Naime, rezultati Fukoovog eks-
perimenta su bili potpuno u skladu sa talasnom teorijom, a protivre-
~ili su posledicama koje su proizlazile iz korpuskularne teorije sve-
tlosti. Tako je Dominik Frensis Arago, s kojim Diem i polemi{e, sma-
trao da je ovaj eksperiment kona~no opovrgao korpuskularnu teoriju
svetlosti i dokazao talasnu. Francuski fizi~ar, me|utim, prime}uje
pre svega da teorijski nema dovoqno osnova da se smatra kako korpu-
skularna i talasna teorija svetlosti predstavqaju toliko o{tru dile-
mu kakvu nalazimo, recimo, u geometriji. Naime, na osnovu ~ega bi se
moglo tvrditi da svetlost mora biti ili korpuskularne ili talasne, a
da ne moè biti i neke tre}e prirode. Da je Diem ovde bio u pravu, po-
kazalo se ubrzo posle izlaska iz {tampe wegove kwige Ciq i struktu-
ra fizi~ke teorije, po{to je Ajn{tajn formulisao i tre}u teoriju ko-
ja prirodu svetlosti obja{wava kao emisiju fotona (kvanti svetlo-
sti), koji, kao i sve druge mikro~estice, poseduju i korpuskularne i ta-
lasne osobine. U svakom slu~aju, francuski nau~nik je smatrao i tvr-
dio da postoji neodre|en broj mogu}nih obja{wewa izvesne pojave,
tako da ih nikada nije izvodqivo formulisati kao kona~an skup.
[to se ti~e drugoga uslova, Diem je isticao to da stav "Svetlost se
kre}e brè u vodi negoli u vazduhu." nije posredna posledica same
korpuskularne teorije svetlosti. Po wegovom shvatawu, taj stav je po-
sledica celokupnog sistema Wutn‡Laplasove optike, koji, pored emi-
sione teorije, sadrì veliki skup drugih fizi~kih pretpostavki i hi-
poteza. Iz tih razloga Fukoov eksperiment moè jedino da nam ukaè
na to da neka od tih pretpostavki i hipoteza nije ispravna, ali ne mo-
è da nam kaè koja. Naime, zastupnik korpuskularne teorije svetlo-
sti ne mora da napusti tu teoriju, ve} moè da izvr{i korekciju neke
druge pretpostavke u okviru Wutn‡Laplasovog sistema, te tako spase
teoriju i ~itav sistem dovede u sklad sa rezultatom eksperimenta.
Uop{tavaju}i ovaj argument, Diem je drào da kao {to nije mogu}-
no kona~no potvr|ivawe, tako isto nije mogu}no ni kona~no opovrgava-
we nau~nih teorija. On je ukazivao da navodno pobijawe jedne hipoteze
(H) putem posmatrawa (¬O) polazi od pretpostavke da se nau~no istra-
ìvawe odvija u skladu sa prostom shemom H → O. Ako bi to bilo
slu~aj, onda bi opovrgavawe moglo da se predstavi argumentom modus
(tollendo) tollens, koji ima slede}i oblik: ([H → O] . ¬O) → ¬H. Po mi-
{qewu Diema, me|utim, struktura argumenta u nauci skoro nikad nije
takva. Svako predvi|awe nau~nika, naime, zasniva se ne na jednoj jedi-
289
noj hipotezi, ve} na vi{e, ~esto pre}utnih pretpostavki i pravila za-
kqu~ivawa. S obzirom da opovrgnuto predvi|awe, O, predstavqa po-
sledicu konjunkcije vi{e hipoteza [tj. (H1 + H2 + ...+ Hn) → O], mi ne-
mamo prava da izdvajamo jednu od wih kao pogre{nu. Imamo prava da
zakqu~imo jedino da je prethode}a konjunkcija (H1 + H2 + ... + Hn) po-
gre{na. Daqe od toga ne smemo i}i, pa prema tome, moramo da zakqu~i-
mo da su izolovane hipoteze imune od opovrgavawa.
Prema tome, za Diema je opovrgavawe pojedina~nih hipoteza isto
toliko nemogu}no koliko i wihovo potvr|ivawe. Svaki eksperiment
ukqu~uje {irok krug teorijskih pretpostavki, koje postaju pre}utne
premise zakqu~ka {to ide od hipoteze prema doga|aju. Sámo zna~ewe
termina koji se javqaju u jednoj hipotezi zavisi od wihove upotrebe u
drugim hipotezama, a teorijski iskaz se ne moè razumeti izvan kon-
teksta one konceptualne mreè ~ije je on vlakno. Dakle, odre|ena se-
manti~ka povezanost hipoteza tako|e spre~ava svaki poku{aj wihovog
izolovanog opovrgavawa.
Iz ove argumentacije Diem, naravno, izvodi potpuno konvenciona-
listi~ki zakqu~ak: "Tokom svoga razvoja, fizi~ka teorija moè da bi-
ra svaku stazu koja joj se dopadne, pod uslovom da izbegne bilo kakve lo-
gi~ke protivre~nosti; posebno ona ne mora uzimati u obzir eksperi-
mentalne ~iwenice. ‡ To nije slu~aj onda kada je teorija ve} postigla
svoj potpuni razvoj... ‡ (Tada) upore|ivawe zakqu~aka teorije sa rezul-
tatima eksperimenta postaje neizbe`no... Ali ... ovo se odnosi iskqu-
~ivo na zakqu~ke jedne teorije; postulati od kojih se polazi u toj teo-
riji, kao i me|ukoraci kojima stièmo od postulata do zakqu~ka ne
moraju da budu podvrgnuti ovom proveravawu."13
Ovde je potpuno jasna konvencionalisti~ka, odnosno antiempiri-
sti~ka pozicija tokom ~itavog razvojnog perioda jedne teorije, koji,
naravno, moè biti i veoma dug. Nekoliko momenata, me|utim, ostaje
krajwe nejasno: (a) kada se za neku teoriju (re~ je, naravno, uvek o fizi-
~koj teoriji, kojoj je Diem i posvetio ~itavu svoju kwigu) moè re}i da
je postigla svoj potpuni razvoj; (b) da li se uop{te, i u kojoj meri, jedna
teorija dâ svesti na svoje zakqu~ke, odnosno, mogu li se zakqu~ci iz-
dvojiti od ostalih sastavnih delova jedne teorije, kakav je, recimo, i
sámo weno teorijsko razvijawe; (v) kako se moè ispitivati fizi~ka
adekvatnost jedne potpuno razvijene teorije i utvrditi wena la`nost,
ako se ima u vidu argumentacija protiv mogu}nosti kona~nog opovrga-
vawa; (g) zbog ~ega bi teorija u razvoju bila u privilegovanom poloà-
ju kada je re~ o uticaju empirijskog svedo~anstva oli~enog u eksperi-
mentalnim ~iwenicama; nije li logi~nije da te ~iwenice uti~u na is-
13
Ibid., p. 206.
290
pravqawe jedne teorije tokom samoga wenog razvoja; (d) mogu li se i u
kojoj meri postulati jedne teorije (a jo{ vi{e me|ukoraci) poistove-
titi sa samom teorijom i za{to za wih nije relevantna nikakva ekspe-
rimentalna provera?
Najve}i deo ovih dilema moè se u izvesnom smislu razre{iti ako
se pretpostavi ‡ na {ta i ukazuju neka nedore~ena mesta u Diemovoj
kwizi ‡ da potpuno razvijena teorija predstavqa celinu ili ukupnost
fizi~ke teorije kao takve, kojoj se suprotstavqa celina, odnosno ukup-
nost eksperimentalnih ~iwenica, mada ostaje nejasno na kojem stupwu
razvoja se to moè dogoditi i {ta nam je ~initi ako nam ta celina fi-
zi~ke teorije izgleda je pogre{na, tj. ako nam se za ~itav sistem teorij-
skog predstavqawa ~ini da je u neskladu sa integralnim sistemom po-
smatranih podataka. U svakom slu~aju, naivno je verovati da se jedna te-
orija napu{ta (samo) na osnovu neslagawa sa iskustvom, jer se nikada
nijedna teorija ne}e napustiti ako je ne zameni neka druga.
Najzad, bez obzira na to {to je izri~ito tvrdio da teorija tokom
svog razvoja ne mora uzimati u obzir nikakve eksperimentalne ~iweni-
ce, Diem govori o tome da fizi~ar, kada se sukobi sa eksperimental-
nom protivre~no{}u (koja ne poga|a pojedina~nu izolovanu hipotezu,
ve} grupu hipoteza) moè poku{ati da na|e slabu ta~ku koja naru{ava
~itav sistem. U ovim poku{ajima, me|utim, po wegovom mi{qewu, fi-
zi~aru ne}e toliko pomo}i logika koliko wegovo pravo ose}awe (razu-
mevawe) stvari.
No, na{e izlagawe metodolo{kih gledi{ta Diema zavr{i}emo po-
sledwim pitawem koje ovaj autor razmatra u svojoj poznatoj kwizi Ciq
i struktura fizi~ke teorije; re~ je o tome ima li takvih uslova koji se
logi~ki name}u prilikom izbora onih hipoteza koje }e posluìti kao
osnova na{e fizi~ke teorije. Diem smatra da postoje tri takva uslova:
(1) Hipoteza ne sme da bude samoprotivre~an stav (s obzirom da
fizi~ar nema namere da govori besmislice).
(2) Razli~ite hipoteze na koje }e se fizika oslawati ne smeju da
budu protivre~ne me|u sobom. Fizi~ka teorija, zaista, ne treba da se
razlaè na masu nesaglasnih i neuporedivih modela; wen je ciq da qu-
bomorno o~uva logi~ko jedinstvo, po{to nam intuicija koju nismo u
stawu da opravdamo, ali prema kojoj ne moèmo da budemo slepi, poka-
zuje kako }e se teorija samo pod ovim uslovom kretati prema svome ide-
alnom obliku, tj. u smeru prirodne klasifikacije.
(3) Hipoteze treba birati na takav na~in da iz wih uzetih u celini
matemati~ka dedukcija moè da izvede posledice koje }e sa dovoqnim
stepenom aproksimacije predstavqati ukupnost eksperimentalnih za-
kona. U stvari, prvi ciq fizi~ke teorije i jeste shemati~no predsta-
291
vqawe, pomo}u matemati~kih simbola, onih zakona koje eksperimen-
talno uslovqava.14
Ako se izuzmu ova tri uslova koje mora da po{tuje, fizi~ar u sva-
kom drugom pogledu ima potpunu slobodu u postavqawu hipoteza, odno-
sno temeqa sistema koji gradi. U ovome procesu vidqivo je evolutivno
napredovawe, tj. usavr{avawe fizi~ke teorije, koje se obavqa pod raz-
li~itim unutra{wim i spoqa{wim uticajima. Teorija je kao klica
{to tokom svoje istorije doìvqava mnogobrojne preobraàje (koji su
plod "sasvim slobodnog" razvoja misli).15
U svakom slu~aju, napred pomenuti ~isto logi~ki uslovi nisu jedi-
ni odgovorni za izbor jedne od dve ili vi{e suparni~kih hipoteza, od-
nosno za izbor jednog od dva razli~ita teorijska sistema. Nisu mawe
va`ni ni razlozi "dobrog ose}aja" ili zdravog razuma [bon sens]. Ti
razlozi, naravno, nisu istog stepena jasno}e i o~iglednosti kao oni ra-
cionalni, ali zato kad zasvetle u umu, nisu ni{ta mawe obavezuju}e
snage od onih pravih. ‡ Tako, na primer, te{ko je poverovati da ona te-
orija koja je dostigla maksimum obuhvatnosti i najvi{i stepen jasno-
sti i jednostavnosti, ne odgovara stvarnim afinitetima stvari. Radi
ilustrovawa ovakvog svog shvatawa Diem se upu{ta u vrlo detaqno iz-
lagawe istorijskog razvoja hipoteze univerzalnog privla~ewa od pr-
vih wenih za~etaka kod Grka, preko sredwovekovnih fizi~ara, filozo-
fa i astrologa, do gledi{ta modernih nau~nika.
Razumqivo, ne treba se pribojavati da }e fizi~ari biti zbuweni
preteranom slobodom, ili odsustvom uputstva za iznalaèwe i razvoj
hipoteza, s obzirom da skoro niko ne dolazi do neke potpuno nove ideje,
ve} razmi{qa i razvija onu misao koja se usadila u wega bez wegove
svesne odluke. U stvari, Diem pravi jasnu razliku izme|u nastajawa i
razvijawa neke teorije. Naime, za~etak teorije, odnosno prvobitne
ideje, jeste iznenadni ~in osve{}ivawa,16 ali teorija u svome zavr{nom
obliku kao prihva}ena hipoteza jeste rezultat mukotrpnog i istan~a-
nog rada, ~ak mnogih pokolewa nau~nika.
Sve u svemu, Diemova gledi{ta predstavqaju jedno ne uvek potpuno
koherentno ili dosledno razvijawe konvencionalisti~ke pozicije, ve}
sadrè i mnoge teze koje jednostavno poti~u iz wegovog veoma {irokog
i dubokog poznavawa istorije nauke, a pre svega fizike.
14
v. Ibid., p. 220.
15
Ibid. pp. 220-222.
16
"Ideja mi je pala na pamet" ‡ to nam kaè da ideja dolazi odnekud i pada ~oveku na
um; dakle, ne stvara je on sâm i "manuelno".
292
MEJERSON
Dok je Diemov prilaz teorijskosaznajnim i metodolo{kim proble-

mima nauke, ne gube}i ni za trenutak iz vida wegovu originalnost
(o{tro razlikovawe teorija i eksperimentalnih zakona; insistirawe
na matemati~kom obliku fizi~kih teorija; odbacivawe krucijalnog
eksperimenta), u odre|enim ta~kama bio mahisti~ki (odbacivawe, re-
cimo, gledi{ta da fizi~ka teorija predstavqa neko "obja{wewe" poja-
va ‡ ona samo {to jednostavnije i {to ta~nije reprezentuje grupu eks-
perimentalnih zakona), kod Emila Mejersona nailazimo na potpuno
raskidawe i beskompromisno protivqewe Mahovim stavovima. Nasu-
prot Mahu i konvencionalistima, on razvija jednu u osnovi realisti-
~ku teoriju nauke.
Emil Mejerson (1859-1933) je ro|en u Lublinu, koji se tada nalazio
u ruskome delu Poqske. Studirao je hemiju u Drezdenu, Lajpcigu i Ber-
linu, a usavr{avao se u Getingenu i Hajdelbergu, da bi 1882. oti{ao
u Francusku, gde je najpre radio kao hemi~ar do 1898. godine, a zatim je
prihvatio administrativni poloàj u Parizu, na kojem je ostao do
1923. godine. Dela iz oblasti filozofije nauke po~eo je dockan da pi-
{e i objavquje, kriti~ki razvijaju}i ideje Poenkarea, Bergsona i
Bren{viga ( Identitet i realnost, 1908; O obja{wewu u naukama ,
1921).1
Da bismo boqe razumeli doprinos Mejersona, ovde }emo ukratko
izneti Bergsonovu i Bren{vigovu [Léon Brunschvicg] koncepciju nauke.
Suprotstavqaju}i se Kontovom pozitivizmu i tradicionalnom fran-
cuskom racionalizmu, Bergson izgra|uje jedno osobeno pragmati~ko-
-biolo{ko shvatawe nauke, koje sasvim odvaja od svoje spekulativno-
-empirijske teorije filozofskog saznawa.
Kao bitan zadatak nauke Bergson isti~e kako ona treba da pove}a
na{ uticaj na stvari. "Nauka moè biti spekulativna u svome obliku,
nezainteresovana u svojim neposrednim ciqevima: drugim re~ima, mo-
èmo joj davati na veresiju koliko god ho}e, rok pla}awa moè biti
1
O gledi{tima Bergsona i Bren{viga ne}emo posebno govoriti, bilo stoga {to nisu
detaqnije ulazili u ~isto metodolo{ku problematiku (Bergson), ili zato {to wihova
gledi{ta nisu imala {ireg uticaja na savremenu metodologiju (Bren{vig).
293
produàvan koliko god èli, (pa ipak) na{ trud kona~no ‡ jednog dana
treba da bude pla}en. Uglavnom, nauka uvek smera na prakti~nu ko-
rist."2
Nauka, me|utim, nije pragmati~na, prema Bergsonu, zato {to bi se
odricala spekulativnih ciqeva, ili zato {to bi odustala od metafi-
zi~kog ciqa da opi{e ono {to po sebi jeste. I nauka i tradicionalna
metafizika, koja leì u osnovi nauke, proizlaze iz jednog istog biolo-
{kog korena, i zasnivaju se na jednoj istoj qudskoj sposobnosti koju
Bergson naziva "intelekt". No, granice "intelekta" koji deluje u nau~-
noistraìva~koj oblasti, odnosno granice intelektualnog saznawa kod
wega su postavqene dosta usko (izvan toga bi nastajao nekonceptualni
model, zasnovan na "intuiciji"), {to je nai{lo na ozbiqne kritike.
Kritikovano je tako|e i merilo biolo{ke korisnosti kao osnovni
kriterijum nauke ukazivawe na to da je takvo tuma~ewe u najmawu ruku
istorijski neadekvatno.
Bren{vig je odbacivao tradicionalno-materijalisti~ko i reali-
sti~ko stanovi{te, {to ga je onda vodilo razilaèwu sa uobi~ajenim
pretpostavkama ontologije zdravog razuma. wegova je teza da saznajni
subjekt (nauka) i saznajni objekt (svet) padaju ujedno: saznato je posto-
je}e, a postoje}e je saznato. Suma bi}a je jednaka zbiru nau~nog znawa:
s one strane nau~nog znawa nema ni~ega; svako tvr|ewe o tome da ima
ne~ega opet spada u nauku, {to potvr|uje da se ne moè izi}i izvan nau-
ke.
Po Bren{vigu nauka ne teì da otkrije stvari onakve kakve jesu,
ve} sama stvara relacije, uspostavqa odnose izme|u na{ih misli i na-
{ih iskustava. Ali, u ovu inventivnu igru razuma, na poseban na~in
ipak se ukqu~uje "iskustvo". U tom smislu, za wega je karakteristi~na
jedna metafori~na definicija nauke: "Nauka je dijalog razuma i isku-
stva". Uloga razuma je, naravno, centralna, a iskustvo je qudsko isku-
stvo, kao {to je, uostalom, i razum qudski razum. No, i pod pretpostav-
kom da je to tako, ne vidi se kako Bren{vig moè da pori~e da qudski
razum, u kombinaciji sa qudskim iskustvom ({to svakako ~ini qudsku
nauku) ‡ govori ~oveku o ne~emu {to nije nauka i {to nije qudsko.
Ogra|uju}i se i od Bergsona i Bren{viga, vi{e od drugoga nego od
prvog, Mejerson je izgradio svoje realisti~ko stanovi{te. Naslov pr-
vog wegovog zna~ajnog dela Identitet i realnost sugeri{e dve osnovne
teme wegovog rada. Nasuprot pozitivistima, koji su poku{avali da za-
snuju nauku na poretku senzacija, ili pragmatistima, ~iji je glavni ciq
bio ovladavawe stvarima, Mejerson je drào da je zadatak nauke da pro-
2
Bergson, A., Stvarala~ka evolucija, Beograd, "Kosmos", 1932, str. 303. 〈Novo izdawe
ovo kwige objavila je Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci
i Novi Sad, 1991. godine.〉
294
dre u stvari, odnosno, da osnovni pokreta~ nau~nog istraìvawa pred-
stavqa ontolo{ki podsticaj, ili poku{aj da se otkrije ili razume ono
{to "stvarno jeste", i to tako {to }e se stvari objasniti svo|ewem do-
ga|aja na wihove uzroke, a pojava na wihove noumenalne3 uzro~ne kore-
late. Da je nauka uvek teìla da otkrije ono {to je s one strane ~ulnih
pojava, o tome svedo~i cela wena istorija: od razvoja atomske teorije,
preko Ptolemajevog i Kopernikovog sistema i Wutnove nebeske meha-
nike, do Ajn{tajnove teorije relativiteta. Drugo, nasuprot gledi{tu
da se nauka ograni~ava na otkrivawe stalnih veza, Mejerson dokazuje da
nauka traga za "identitetima", za onim {to je identi~no u mno{tvu
razli~itog; prema wemu, sva obja{wewa, bilo nau~na ili zdravorazum-
ska, poti~u iz jedne osnovne te`we qudskog duha, te`we da pori~e ra-
znolikost i promenu; ili da tvrdi postojawe konstanti iza prolaznih
pojava; ili da objasni mno{tvo pomo}u Jednoga; ili da proticawe onoga
{to Postaje podvede pod nepromenqivost Bi}a; nauka zapravo pokazuje
da ono {to se naizgled javqa kao proces stvarawa i razarawa, u stvari
nije ni{ta drugo do ponovno pode{avawe unutar supstancije koja zadr-
àva svoj identitet uprkos o~evidnim promenama i mnogostrukosti. U
ovome smislu zakoni konzervacije (odràwa materije i energije) pred-
stavqaju tipi~an proizvod nau~nog istraìvawa. Ukoliko bi, me|u-
tim, nauka u ovome drugom smislu bila potpuno uspe{na, tada bi se ona
svela zapravo na skup tautologija, a to se onda, sasvim paradoksalno,
izbegava na taj na~in {to se zastupa teza da nauka ne moè u potpuno-
sti da prevazi|e onaj "iracionalni ostatak", odnosno razlike koje ne
uspeva da podvede pod identi~nost.
U svakom slu~aju, Mejersonovim jezikom re~eno, broj primitivnih
pojmova je mera raznolikosti. Ve} ovde se moè zapaziti bliskost iz-
me|u wegovog principa identiteta, s jedne, i Ajn{tajnovog principa
jedinstva, koji je bio u osnovi heuristike teorija jedinstvenog poqa, sa
druge strane. Napredovawe nauke Mejerson je video kao borbu izme|u
duha, koji poku{ava da nametne identitet, i raznolike stvarnosti, koja
se tome odupire.
Na~elo identiteta primewuje se na dva razli~ita nivoa: (a) na
nivou drugoga reda, tj. na planu zakona i (b) na nivou prvoga reda,
odnosno na planu stvarî. Iz toga proizlazi ono {to Mejerson naziva
legalnim (zakonolikim) obja{wewima, odnosno uzro~nim
obja{wewima. Legalnost zna~i da se isti zakon primewuje bez obzira
na mesto i vreme, tj. da je oblik odre|enog zakona i neprostoran i
bezvremen. Trajnost izvesnog zakona omogu}uje nam da predvi|amo, {to
zna~i da ima visoku vrednost u procesu preìvqavawa (odràwa).
3
Noumen [noÚmenon] ‡ realitet koji stoji iza pojava i nije podloàn ~ulnom, ve}
samo razumskom saznavawu.
295
Mejerson smatra da je svakoj ìvotiwskoj vrsti neophodna ova sposob-
nost anticipirawa ~iwenica. Prema tome, on nam pruà evolucioni-
sti~ki razlog za apriorni karakter principa identiteta kada se pri-
meni na zakone. Ovo na~elo je apriorno u tom smislu {to je uro|eno u
onoj vrsti kojoj je potrebno za weno odràwe. Me|utim, qudski duh
traga i za uzro~nim obja{wewima kao onim pod kojima su odre|ene sup-
stancije ili stvari konzervirane u smislu da ukupni kvantitet tih
supstancija ostaje nepromenqiv kroz vreme. Zakoni konzervacije tako
poti~u iz na~ela identiteta kao negacije raznovrsnosti stvari u vre-
menu. Postulirawe supstancija koje traju u vremenu omogu}uje nam, me-
|utim, da pratimo stvari, pa tako i da predvi|amo one senzacije (osete)
koje }e te stvari uzrokovati u nama (recimo, drvo ‡ kada se okrenemo
od wega i opet ka wemu); to zna~i da i ova verzija principa identiteta
ima vrednost u procesu odràwa.
Prema tome, nije jedini ciq nauke akcija, niti je nauka vo|ena is-
kqu~ivo èqom za ekonomi~no{}u te akcije, ve} on isto tako ho}e da
nam pomogne da razumemo svet onakav kakav jeste. Na~elo ekonomi~no-
sti se ispoqava u te`wi ka jednostavnosti postignutog saznawa, odno-
sno ka wegovom sabirawu formulisawem sve op{tijih zakona i teori-
ja. No, smatra Mejerson, ne bi bilo ispravno re}i da sa napretkom nau-
ke na{e poimawe stvarne pojave postaje sve jednostavnije. Naime, uko-
liko nauka ~esto otkriva jednostavno ispod sloènog, u drugim slu~a-
jevima otkriva sloèno ispod onoga {to se ~ini jednostavnim.4
Razumevawe, saznavawe i obja{wavawe su za Mejersona sinonimni
pojmovi. Saznavawe, razumevawe i obja{wavawe je mogu}no vr{iti sa-
mo rasu|ivawem, a nau~no rasu|ivawe, kako smo videli, u osnovi je
"identifikovawe". Stoga princip identiteta zauzima sredi{we mesto
i u teoriji nau~nog obja{wewa. Prvi korak nau~nog saznawa, po fran-
cuskom filozofu, ne bi bio opisivawe mno{tva razli~itih stvari,
ve} tragawe za onim {to je istovetno u tome mno{tvu razli~itog, te-
`wa da se mno{tvo razli~itih pojava svede na najmawi broj su{tin-
skih entiteta. Ono {to je vezano za obi~no opaàwe neprestano se me-
wa, nastaje i propada, a ono {to ~ini sadràj nau~nog saznawa trebalo
bi uvek da ostane identi~no sebi. Ako se otkrije da je promenqivo ne-
{to za {ta se verovalo da je nepromenqivo, onda se do toga otkri}a do-
lazi na taj na~in {to se pronalazi ne{to jo{ fundamentalnije. Tako
se, na primer, u atomskoj teoriji od atoma kao ve~nog, sa sobom iden-
ti~nog i nesvodqivog bi}a do{lo do subatomskih nesvodqivih bi}a.
Mejerson je smatrao da nau~no obja{wewe nu`no ukqu~uje i po-
stulirawe odre|enog kvalitativnog identiteta uzroka i posledice.
4
v. Meyerson, E., Identity and Reality, London, 1930, p. 412.
296
Naime, fizi~ke posledice bi mogle poticati samo od fizi~kih uzro-
ka; tako bi se nau~na uzro~nost razlikovala od teolo{kog ili volunta-
risti~kog kauzaliteta. Time se iskqu~uje mogu}nost stvarawa sveta
re~ju ili voqom boìjom. Nije iskqu~eno, naravno da ima izuzetaka od
ovoga pravila, ali bi ti izuzeci, po wemu, za nauku bili neshvatqivi,
bili bi "iracionalni" sve dok joj ne po|e za rukom da uspostavi iden-
titet ili bar proporcionalnost izme|u takvih efekata i wihovih do
tad nepoznatih uzroka.
Te`wa za obja{wewem u nauci jednaka je te`wi svo|ewa na racio-
nalno, s tim {to je nauka svesna granica koje stvarnost name}e wenim
naporima, tako da sama dolazi do "iracionalnog" do onoga {to se po-
stavqa kao prepreka posledwoj redukciji na ~isto racionalne tvore-
vine.5 ‡ Ovo "iracionalno" prema Mejersonovoj teoriji ne treba shva-
titi kao neku prirodno datu stati~nu granicu kojoj se nau~no obja{we-
we aproksimativno primi~e. Sasvim je mogu}no da nauka tokom svoga
razvoja neke "iracionalije" pretvara u "racionalije". U tome se, izme-
|u ostalog, i sastoji napredak nauke, ali istovremeno treba imati u
vidu da svako takvo preoblikovawe stvara nove, do tad nepoznate
"racionalije".6 Ovakvo Mejersonovo gledi{te vodi uvi|awu nu`nosti
jednog dosta fleksibilnog i realisti~kog stava nauke.
Pojavqivawe "iracionalija" svedo~i tako|e o Mejersonovoj "sin-
teti~koj" koncepciji kauzaliteta: posledica uvek sadrì ne{to {to
uzrok nije sadrào. Najpotpunije obja{wewe dobili bismo ako bismo
uzrok i efekat poistovetili bez ostatka; ali obja{wewe u tom slu~aju
ne bi bilo zanimqivo, po{to bismo isto obja{wavali istim. Ako do-
zovemo u pomo} pojam "iracionalnog", onda obja{wewe postaje zani-
mqivije, ali i nepotpunije. U vezi s tim, Branko Pavlovi} umesno po-
stavqa pitawe: smemo li onda pretpostaviti da uve}awe "iracional-
nog", tj. onog neobja{wivog ostatka, ~ini na{e obja{wewe, tj. ono {to
smo uspeli da identifikujemo, zanimqivijim i vrednijim?7 Kada je re~
o Mejersonovom shvatawu nau~nog obja{wewa, onda Pavlovi} tako|e
dobro prime}uje: "Ako moramo pribegavati pretpostavci 'iracional-
nog' da bismo ne samo dokazali mogu}nost strogog kauzalnog obja{we-
wa, nego i da bismo izbegli zakqu~ak da najstroìje mogu}no nau~no
obja{wewe u stvari ni{ta ne obja{wava, tada mejersonovsko obja{we-
we ne moè biti ciq nauke."8
5
v. Meyerson, E., De l'explication dans les sciences, Paris, Payot, 1927, p. 181.
6
v. Ibid., p. 119.
7
v. Pavlovi}, B., Rasprava o filozofskim osnovama nauka, Beograd, Nolit, 1973, str.
201. 〈drugo izdawe: Plato, Beograd, 2005.〉
8
297
Mejerson je definiciju zakona kao ~isto empirijskog odnosa re-
dosleda i stalnosti pojava s pravom odbacivao, zato {to je usmerena
antiteorijski i pogre{na kako istorijski, tako i ~iweni~ki. "Zakon,
kako ga nauka stvarno razumeva," pi{e on, "jeste idealna konstruk-
cija i jedna slika [image] ure|enosti prirode, preoblikovana razumom;
prema tome, zakon ne moè da izrazi stvarnost neposredno, niti da joj
bude istinski adekvatan. Zakon nije postojao pre nego {to smo ga
formulisali i vi{e ne}e postojati kada ga budemo uklopili u neki
{iri zakon."9
Karakteristi~no je Mejersonovo razlikovawe izme|u "empirijskih
zakona" i "kauzalnih (uzro~nih) zakona". Empirijski zakon odre|uje
kako se sistem mewa sa modifikovawem odgovaraju}ih uslova. Zakoni
ove vrste nam omogu}uju da predvi|amo ishod prirodnih procesa i da
postignemo da ti procesi posluè na{im ciqevima. Nasuprot tome,
uzro~ni zakon predstavqa primenu Zakona identiteta na postojawe
predmeta u vremenu; on postavqa kao uslov da postoji ne{to {to ostaje
isto kroz promene (poput atomâ u hemijskoj reakciji). Francuski filo-
zof je isticao da, dok znawe empirijskih zakona zadovoqava na{ zahtev
za predvi|awem, samo znawe uzro~nih zakona moè da zadovoqi na{u
èqu za razumevawem.
O svom shvatawu hipoteza Mejerson kaè: "Ako se izloè bez hipo-
teza, eksperimentalni rezultati nam izgledaju kao ne{to kona~no, do-
vr{eno, a da nismo videli put kojim smo do wih do{li, niti put kojim
moèmo krenuti daqe; jer nauka nije bekonovska, i sâm eksperiment,
bez pomo}i hipoteze, ne moè nas daleko odvesti. Zato bi i slika nau-
ke, ili dela nauke, koja nam se nudi, bila u izvesnom smislu stati~na.
Me|utim, u samoj stvari nauka je u neprekidnom toku, ona je dinami~-
na."10
Mejerson, {tavi{e, nagla{ava da nau~nik, prilikom stvarawa hi-
poteza, ne treba previ{e da se pla{i ni krajwih protivre~nosti.
Saglasnost izme|u uzro~ne slike i pojave, izme|u misli i prirode, ne
moè biti potpuna; ali, postoji stvarna i duboka analogija. Svaka, re-
cimo, mehani~ka teorija nekoga niza pojava predstavqa ogroman nau~ni
napredak; ona }e sigurno voditi otkri}ima, po{to na neki na~in poku-
{ava da otkrije su{tinu tih pojava. Kao primer koji ilustruje isprav-
nost ovakvog gledi{ta Mejerson navodi slu~aj Fresnelove teorije: ma
koliko savr{ena bila ta teorija, sigurno bi bilo pogre{no da se tvr-
|ewe o postojawu svetloprenosnog etra obdarenog (nama poznatim) pro-
tivre~nim svojstvima uzima doslovno. Ali, izvesno je da je postojala
9
Meyerson, E., Identity and Reality, p. 413.
10
Ibid., p. 406.
298
sli~nost, ~ak istovetnost svojstava izme|u svetlosti i na~ina pro-
stornog kretawa koje se zove talasno kretawe, pa je to ostalo i kada su
Fresnelove koncepcije ustupile mesto Maksvelovim. S obzirom da ovi
talasi nisu mogli da budu zami{qeni bez nekoga medijuma, bilo je mu-
dro prihvatiti svetloprenosni etar uprkos svojstvima koja nisu mogla
da budu dovedena u sklad.11 Stoga, zakqu~uje francuski kriti~ar pozi-
tivizma, moramo se pomiriti sa onim protivre~nostima koje poti~u od
ograni~enosti na{ega razuma. Naravno, treba poku{ati da se one svedu
na najmawu meru i veliki korak napred bio bi na~iwen kada se usaglase
teorije dvaju razli~itih delova nauke. Sa druge strane, nikakva teori-
ja, ma koliko bila savr{ena, ne moè da bude do kraja logi~na i razu-
mqiva.12
Izjedna~uju}i na odre|eni na~in intelektualizam i mehanicizam,
Mejerson je ukazivao da redukovawe na mehanicizam i atomizam ne tre-
ba shvatiti toliko kao ciq koliko kao sredstvo, kao pravilo koje vodi
napretku nauke. Svo|ewe na mehanizam ne treba shvatiti, upozorava
francuski filozof, u smislu logi~ki koherentne hipoteze koja bi bi-
la bez protivre~nosti. S obzirom da su sve mehani~ke hipoteze koje na-
uka stvara u sebi protivre~ne, tj. u osnovi apsurdne, ona ostaje uvek
beskrajno udaqena od one logi~ke koncepcije prema kojoj izgleda da je
usmerena.13
Bez obzira na neka ta~na zapaàwa, izgleda da Mejersonova gledi-
{ta u celini mimoilaze osnovne pravce savremene metodolo{ke mi-
sli, pa je danas ceweniji kao istori~ar negoli kao filozof nauke.
To je i osnovna razlika izme|u Mejersona, s jedne strane, i Poenkarea
i Diema, sa druge.
11
Polarizacija svetlosti nije se mogla objasniti ako su svetlosni talasi longitudi-
nalni. Ako su, me|utim, transverzalni, onda etar mora biti ‡ da bi se svetlost prosti-
rala tako velikom brzinom kao {to je to slu~aj ‡ istovremeno ~vr{}i od ~elika i ta-
ko niske gustine koja se pribliàva nuli.
12
v. Ibid., p. 407.
13
v. Ibid., p. 411.
299
HERC
S obzirom da smo ovim pregledom glavnih etapa u razvoju metodolo-

{ke misli za{li u prve decenije ovoga veka, izloì}emo jo{ samo gle-
di{ta Hajnriha Herca i Karla Pirsona. Shvatawa jo{ nekoliko mo-
gu}nih kandidata za ovaj pregled (Ernst Kasirer, ârli Brod, Ber-
trand Rasl, Alfred Vajthed, Norman Kembel i Moric [lik) ne}e biti
posebno obra|ivana zato {to su neposredno ukqu~ena u najve}i deo naj-
savremenijih metodolo{kih razmatrawa, po~ev{i od rasprava, ~lanaka
i monografija o pojedina~nim problemima, pa do pregleda metodolo-
{ke problematike i uxbeni~kih tekstova.
Hajnrih Rudolf Herc [Heinrich Rudolph Hertz] (1857-1894) studirao je
prvo za inèwera, a zatim se preorijentisao na fiziku, koju je u~io u
Berlinu kod Kirhofa i fon Helmholca. Predavao je u Kilu, Karlsru-
eu i u Bonu. Posle jedne neuspele operacije morao je da napusti svoja
eksperimentalna istraìvawa elektromagnetskih pojava i stvarawa,
preno{ewa i prijema radio-talasa, posve}uju}i se do kraja svoga krat-
kog ìvota izu~avawu osnovnih pojmova i principa fizike. Tada je na-
pisao i svoje najpoznatije delo Principi mehanike (1894), u ~ijem su
uvodu izloène i neke wegove najzna~ajnije ideje iz oblasti filozofi-
je nauke.
Jedan od osnovnih zadataka koje je Herc sebi postavio u ovome svom
naj~uvenijem delu, bio je da napravi {to jasniju razliku izme|u apri-
ornôg i onoga {to je empirijsko u mehanici, ~ine}i to na takav na~in
koji je uticao na Vitgen{tajna i savremene logi~ke pozitiviste.
îsta apriorna mehanika sastoji se od "likova" ili "koncepata"
koje treba strogo dvojiti od samih ~iwenica. Ovi likovi se, naravno,
ne uzimaju kao proste kopije ili odrazi eksperimentalnih ~iwenica;
oni se moraju slagati sa ~iwenicama, ali tu nije re~ o onome slagawu
koje se javqa izme|u slike i objekta koji ta slika predstavqa. Od ovih
"likova" imamo prava da traìmo to da nam omogu}e da pravimo neop-
hodna predvi|awa. Stoga veliki broj "likova" moè da zadovoqi, ako
ih prosu|ujemo sa gledi{ta wihove empirijske primenqivosti.
Kako }e se onda fizi~ari opredeqivati za jedan pre negoli za neki
drugi "lik"? Herc postavqa kriterijume na osnovu kojih je mogu}no od-
300
mah odbaciti neke "likove" ili modele kao nepogodne: (1) logi~ka do-
pustivost ‡ modeli moraju da budu konzistentni sa zakonima na{eg mi-
{qewa; (2) korektnost ‡ odnosi me|u modelima ne smeju da budu u su-
kobu sa odnosima me|u stvarima; (3) jednostavnost i odre|enost ‡ mode-
li treba da sadrè najmawi mogu}ni broj povr{nih ili praznih odno-
sa.
U svakom slu~aju, svaki model koji izgradimo mora sadràvati i ne-
ke karakteristike koje nisu bitne za onaj posao koji treba da obavimo.
Model je, naravno, utoliko boqi ukoliko ima mawe tih irelevantnih
elemenata.
Trebalo bi, najzad, napomenuti, u vezi sa Hercovim shvatawem apri-
ornih sastavnih delova nau~nog saznawa, da je tu re~ o jednom savreme-
nom, a ne kantovskom shvatawu apriornosti; naime, ti apriorni delovi
na{eg nau~nog saznawa, po nema~kom nau~niku, ne predstavqaju ni{ta
drugo do skup modela koje izgra|ujemo da bismo efikasnije izi{li na
kraj sa iskustvom, a ne bi ih nikako trebalo shvatiti kao "nu`nost ra-
zuma".
301
PIRSON
Karl Pirson (1857-1936) {kolovao se u Londonu, a po~eo da predaje

u Kembrixu. Wegova osnovna podru~ja interesovawa bila su: ~ista i
primewena matematika, mehanika i teorija elektriciteta. Docnije je
i{ao u Hajdelberg i Berlin da studira pravo, fiziku i filozofiju, i
neko vreme se bavio advokaturom pre nego {to je dobio katedru za pri-
mewenu matematiku i mehaniku na Univerzitetskom kolexu u Londonu,
gde je predavao do povla~ewa u penziju (posledwih godina eugeniku).
O~igledno je, dakle, da je imao veoma {iroko poqe interesovawa, a bio
je i veoma plodan pisac. Objavio je na stotine studija iz oblasti mate-
matike, mehanike, statistike, biologije, problema nasle|ivawa i evo-
lucije, filozofije, teologije i socijalne politike.
Najva`nije i najuticajnije Pirsonovo delo iz oblasti filozofije,
i ujedno i filozofije nauke jeste Gramatika nauke (1892). Na po~etku
ovoga svoga dela britanski nau~nik odre|uje kao osnovni ciq nauke da
utvrdi istinu u svim mogu}nim oblastima znawa. Taj ciq se, razume se
dâ posti}i jedino primenom nau~ne metode koja se sastoji u pa`qivom
i ta~nom klasifikovawu ~iwenica i posmatrawu wihovih korelacija
i nizawa, u otkrivawu nau~nih zakona uz pomo} stvarala~ke imagina-
cije, i najzad, u o{troj samokriti~nosti, ~iji krajwi kriterijum pred-
stavqa jednaka vaqanost uvi|awa obznawenih svim normalno izgra|e-
nim qudskim duhovima.
Op{ta teorijskosaznajna gledi{ta ne predstavqaju jaku stranu ove
kwige. U pitawu je jedan dosta radikalan oblik empirizma zasnovanog
na senzacijama (srodan gledi{tima Ernsta Maha). Ali, istovremeno,
u woj se mogu na}i mnoge teze koje }e se docnije pojaviti u logi~kopo-
zitivisti~koj literaturi.
Autor poznatog statisti~kog testa insistira pre svega na jedin-
stvu i sveobuhvatnosti nauka. "îtav prostor pojava", pi{e on, "du-
hovni i fizi~ki ‡ ~itava vasiona ‡ weno je poqe." Svako ograni~ava-
we podru~ja nauke je neprihvatqivo, po{to ni{ta ne leì van doma{a-
ja nauke.
Polaze}i od ovakvog shvatawa nauke, Pirson odlu~no odbacuje tezu
da religija ili metafizika mogu da nam pruè nekakvo nadnau~no znawe.
302
Sama ~iwenica da svaki metafizi~ar ima svoj sopstveni sistem, sma-
tra engleski nau~nik, dovoqno svedo~i o tome da metafizika nema da
ponudi nikakav doprinos qudskom saznawu. Pobornik metafizike je
neka vrsta pesnika, ali opasnog, zato {to pretenduje da uzme u~e{}a u
racionalnoj diskusiji.
Ukaza}emo ukratko jo{ samo na Pirsonovo shvatawe nau~nog zakona.
Nau~ni zakon ~uveni statisti~ar poima kao kratak opis, u duhovnom,
skra}enom pismu, naj{ireg mogu}nog podru~ja nizova na{ih neposre-
dnih ~ulnih utisaka. ‡ Porede}i gra|anski zakon sa nau~nim, on kaè:
"Gra|anski zakon ukqu~uje nare|ewe i du`nost; nau~ni zakon predsta-
vqa opisivawe, a ne propisivawe. Gra|anski zakon vaì samo za poseb-
nu zajednicu u posebno vreme; nau~ni zakon vaì za sva normalna qud-
ska bi}a i ne mewa se sve do tad dok se wihove opaàjne snage nalaze na
istome stupwu razvoja."1
1
Pearson, K., The Grammar of Science, London, 1900, p. 87.
303
LITERATURA
U prvom odeqku je navedeno nekoliko op{tih pregleda istorije

metodologije, dok se u drugom nalaze neki radovi koje profesor
Novakovi} nije stigao da ukqu~i u svoja predavawa. [iri izbor
literature iz istorije metodologije moè se na}i u legatu prof.
Novakovi}a u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u
Beogradu.
Blake, R., C. Ducasse and E. Madden, Theories of Scientific Method, The

Renaissance through the Nineteenth Century, Seattle, University of
Washington Press, 1966.
Dijksterhuis, E. J., The Mechanization of the World Picture, Oxford, 1961.
Forbes, J. R. and E. J. Dijksterhuis, A History of Science and Technology,
London, Penguin Books, 1963, I-II
Kockelmans, J. J. (Ed.), Philosophy of Science, The Historical Background, New
York, The Free Press, 1968.
Losee, J., A Historical Introduction to the Philosophy of Science, Oxford,
University Press, 1972.
Oldroyd, D., The Arch of Knowledge, London, Methuen, 1986.
* * *
Leibniz, Gottfried Wilhelm, "On the Elements of Natural Science: An
Introduction on the Value and Method of Natural Science", in Philosophical
Papers and Letters, vol. I, ed. by L. E. Loemker, Chicago, 1956, pp. 431-447.
McMullin, Ernan, "The Conception of Science in Galileo's Work", New
Perspectives on Galileo, ed. by R. E. Butts and J. C. Pitt, Dordrecht, Reidel,
1978. (i: Galileo, The Two New Sciences, pp. 84-85. and 254-255.)
Ani~in, Boìdar i Dragomir Davidovi}, "Kako prevoditi, pa mo`da i
prevesti Wutnove re~i 'Hypotheses non fingo', Kwièvne novine, god.
XXXIX, br. 746, 15. 1. 1988.
Ru|er Josip Bo{kovi}: Filozofija i znanost, temat u: Filozofska
istraìvawa, Zagreb, god. 9, sv. 5-6 (32-33), 1989, str. 1459-1638.
Jak{i}, Mirko, Fizika i filozofija Hermana Helmholca, Ni{,
Prosveta, 1990.
304
SADR@AJ
BELE[KA PRIRE\IVAÂ
Bele{ka uz drugo izdawe
I DEO: UVOD U OP[TU METODOLOGIJU NAUKE

POJAM METODOLOGIJE
FILOZOFIJA NAUKE
NAUKA I FILOZOFIJA
POJAM NAUKE
NAUKA I ZDRAVORAZUMSKA SHVATAWA
NAU^NI PROBLEMI I PREDMET NAUKE
RAZLIKE IZME\U PRIRODNIH I DRU[TVENIH NAUKA
I JEDINSTVO NAU^NE METODE
REDUKCIONIZAM
II DEO: ISTORIJA METODOLO[KE MISLI

UVOD
ANTI^KA MISAO
PLATON
ARISTOTELOVO SHVATAWE NAULNOG ZNAWA
SUKOB EMPIRISTÂ I DOGMATIÂRÂ
U GR^KOJ FILOZOFIJI
GR^KI ATOMISTI
SREDWOVEKOVNA METODOLO[KA MISAO
GALILEJ
BEKON
DEKART
SLEDBENICI BEKONA I DEKARTA
305
ENGLESKI EMPIRISTI
LAJBNIC
BARKLI
HJUM
RU\ER BO[KOVI]
KANT
HER[EL
HJUEL
MIL
KONT
KLOD BERNAR
HELMHOLC
STALO
XEVONS
MAH
AVENARIJUM
PERS
POENKARE
DIEM
MEJERSON
HERC
PIRSON
Literatura
306
dr Stani{a M. Novakovi}
Uvod u op{tu metodologiju
i istorija metodolo{ke misli, drugo, dopuweno izdawe
Izdava~
Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta,
îka-Qubina 18-20, Beograd
Slog i korektura
Aleksandar Gordi}
[tampa
Slava, Beograd
[tampawe zavr{eno u oktobru 2005.
Tira`
300 primeraka
Kwiga se moè naru~iti na adresu: Institut za filozofiju Filozofskog

fakulteta u Beogradu, îka-Qubina 18-20
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji

001.8
167/168
NOVAKOVI], Stani{a
Uvod u op{tu metodologiju i istorija metodolo{ke misli /
Stani{a Novakovi}. ‡ Beograd : Institut za filozofiju Filozofskog
fakulteta, 2005 (Beograd: Slava). ‡ 320 str ; 24 cm
Drugo, dopuweno izdawe (prvo izdawe: Filozofski fakultet [Edicija
Uxbenici, kw. 2], Beograd, 1994). ‡ Tira` 300. ‡ Napomene uz tekst. ‡
Bibliografija: str. 302-318.
ISBN 86-80269-14-0
1. Gl. stv. nasl.

001.8 1:001 Novakovi}, Stani{a (1930-1992)
a) Metodologija nauke b) Gnoseologija
v) Filozofija nauke
ID = 31131148
307

Staniša Novaković Uvod U Opštu Metodologiju I Istorija Metodološke Misli Prerađeno

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Staniša Novaković Uvod U Opštu Metodologiju I Istorija Metodološke Misli Prerađeno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uvod u op{tu metodologiju

i istorija metodolo{ke misli

U tro{kovima izdavawa edicije u~estvuje

UVOD U OP[TU METODOLOGIJU

Ova kwiga predstavqa rukopisnu zaostav{tinu profesora Nova-

Na{ je predmet metodologija nauke. Poku{a}emo najpre da razja-

Da vidimo sada, u najkra}im crtama, mogu li i, ako mogu, kakve mogu

Filozofija nauke ima vi{e razli~itih aspekata, s obzirom da mo-

Ova argumentacija za i protiv filozofije nauke mislim da je bar

I najzad, jo{ nekoliko napomena u vezi sa tim da pored osnovnog

Nauka i filozofija, ili preciznije, definisawe odnosa nauke i

U daqem pra}ewu nekih osnovnih kretawa u shvatawima nauke, fi-

Treba svakako napomenuti da Hegel uop{te nije bio zainteresovan

Ve} prilikom razja{wavawa pojma metodologije mogli smo da zapa-

Ako bi trebalo, na kraju, da rezimiramo {ta je posle svih kriti-

Istorijski posmatrano, vi{e u pro{losti nego u sada{wosti, ali

I u ovo na{e doba, koje je u vrlo zna~ajnoj meri razvilo metodolo-

Shvatawe nauke i nau~ne metode, sasvim prirodno, naju`e je pove-

Sve nauke su nastale iz filozofije, iz jedinstvene te`we za ta-

ISTORIJA METODOLO[KIH U^EWA

Metodologija se kao samostalna disciplina izdvojila iz logike i

Stari Grci su postavili osnove nau~nog mi{qewa i pru`ili fun-

Najuop{tenije gledaju}i, kao {to moderna nauka nalazi svoje kore-

Pored podele na "mwewe" (dÒxa) i "znawe" (™pist»mh), metodo-

Kao osniva~i nauke i filozofije, Grci su formulisali veliki

Od metodolo{kog zna~aja bio je i sukob izme|u dogmati~arâ i em-

Osim toga {to je preradio i uop{tio doktrinu empiri~ara, Sek-

Vaqa naglasiti da su i gr~ki atomisti, i pored toga {to su pri-

Treba jo{ napomenuti da je metodologija anti~ke astronomije u su-

Savremeni istori~ari nau~ne i filozofske misli sve vi{e poku-

Slu~aj Okolnosti Efekat

kada istra`iva~ ima pravo da zakqu~i da okolnost A mo`e da bude

Padovska {kola. Ova {kola je u stvari bila najpoznatija po svojim

Prate}i osnovne etape u razvoju nau~ne metodologije (koja je u pri-

Frensis Bekon (1561-1626), kao jedna od svakako najzna~ajnijih fi-

Rene Dekart (1596-1650) se tako|e vrlo ozbiqno bavio raznim pro-

Hobs, Gasendi i Bojl su bliski jedan drugome u slede}a dva smisla:

Sa gledi{ta razvoja metodolo{ke misli poseban zna~aj ima delo

U onoj tradiciji koja se oslawa na Bekona, na Dekarta ili na obo-

Xon Lok (1632-1704), za koga se smatra da je svojim delom Ogled o

Jo{ jedan savremenik Lokov i Wutnov, podjednako filozof i prak-

Kao {to je neosnovano i krajwe jednostrano karakterisati Lajbni-

Analizu i kritiku kauzaliteta koju nalazimo kod Dejvida Hjuma

I kod na{eg sunarodnika Ru|era Josipa Bo{kovi}a (1711-1787),

Ako je Bekon kao filozof poku{ao da novoj nauci koja je nastajala

Ugledni britanski nau~nik i filozof Vilijem Hjuel (1794-1866),

Najzna~ajnije delo poznatog britanskog filozofa Xona Stjuarta

Pored Milovih gledi{ta, poseban uticaj na razvoj jedne od osnov-

Metodolo{ki izvanredno zna~ajnu misao, koja se unekoliko nasta-

Jo{ jedan zna~ajan nau~nik koji se bavio i problemima metodologi-

Sa metodolo{kog gledi{ta vaqa izlo`iti neke teze jednog pomalo

Posle ve}eg broja teoreti~ara indukcije izlo`i}emo i stanovi-

I II III ; gde je:

a = koliko se puta doga|aj odigrao,

U ovim pravilima, zasnovanim na klasi~noj teoriji verovatno}e,

izgrejati slede}eg jutra, prema pravilu (1), iznosi: ,

budu}nosti, prema pravilu (2), iznosi: ,

Prate}i istorijat i zna~ewa pojma verovatno}e, mo`e se uo~iti da

Zanimqivo je razmotriti i metodolo{ka gledi{ta empiriokriti-

Ali, svakako bi trebalo re}i ne{to i o drugome, pored Maha, naj-

Sada je na redu razmatrawe metodolo{kih gledi{ta jednog od naj-

Pers pi{e: "... Princip je statisti~ke dedukcije da su ove dve pro-

S je brojan, nasumi~no uzet skup iz M.