Klasifikacija naunog istraivanja

Sva istraivanja su zapravo teorijsko-empirijska, predmet teorijskih je teorija, a empirijskih drutvena

stvarnost.

Mogu biti jo:

I masovna, individualna
II predmet nauke, metod nauke
III kvalitativna, kvantitativna (ne postoje kao iskljuiva ni jedna ni druga)
IV prirodna, drutvena, psiholoka (prema pripadanju odreenoj oblasti)
V interdisciplinarna, multidisciplinarna
VI kratkorona, srednjerona, dugorona, blic
VII transferzalna (snima se stanje, kratkorona), mozaik
VIII eksperimentalna, neeksperimentalna
IX fundamentalna, primenjena, razvojna (prema ulozi u saznanju)

Istraivanje je sloen proces koji je uvek usmeren ka sticanju znanja. Svako istraivanje se uvek sprovodi
po unapred utvrenom konceptu, planu i cilju, radi to efikasnijeg sticanja naunog saznanja. Uvek je
organizovan, ciljno-racionalni proces ostvaruje se kroz projektovanje koordiniran sistem meusobno
uslovljenih delatnosti kojima se stvara istraivanje. Aktivira postojee saznanje o pojavi i formira misaonu
celinu. Svi elementi imaju tano utvreno mesto u istraivakom postupku.

Projektovanje nuno sadri nekoliko delatnosti:

1.Opaanje i shvatanje - Postoji predmet i problem istraivanja. Nauno se mogu istraivati samo pojave
koje smo opazili i shvatili, i o kojima bar neto znamo. Postoji interes da se ta pojava istrai kao i
mogunosti.
2.Preliminarna identifikacija i izdvajanje problema iz ukupne drutvene stvarnosti i svesti o njoj
3.Preliminarna definicija i klasifikacija tog problema i predmeta, po karaktteristikama srodnosti,
slinosti i razliitosti u odnosu na druge pojave i probleme kao i znaaj te pojave u odnosu na druge.
4.Postupna analiza pojave - Najpre se analizira struktura i sastav, pa sadraj pojave sve do funkcionalne i
genetike analize.
5.Konceptualizacija - Prethodi projektovanju, i pretpostavlja jednu od faza formiranja istraivakog
projekta.

Prva radnja po konstantovanju problema jeste stvaranje uvida u postojea znanja o pojavi koju istraujemo
i uvida u mogue naine reavanja problema.

*Paradigma je sistem naunih postavki koje su tokom vremena potvrene teorijskom i empirijskom
verifikacijom.

Za izbor tema istraivanja imamo 3 pravila:

1.nauno znaajna tema
2.tema moe da bude istraena u okviru datog naunog sistema do zadovoljavajueg obima
3.da u datim okolnostima istraivanje bude izloeno kritici

Pravila pri formulisanju teme:

1.tema mora biti data precizno i konkretno
2.u izboru i formulaciji treba se osloniti na prethodno znanje i praksu
3.u formulaciji treba izbei sloene reenice koje dovode do dodatnog zbunjivanja
4.treba izbegavati upotrebu homonima i sinonima
5.treba izbegavati veznike koji ne specifikuju direktne veze izmeu pojava (uee *i* uticaj)

2.Nakon formulacije teme sledi izrada projektnog zadatka

3.Izrada idejne skice, formulie se opte preliminarno odreenje predmeta
4.izrada istraivakog projekta
Zamiljeni model sticanja naunog saznanja o predmetu istraivanja
Izraava se zamisao, osnovni stavovi o problemu istraivanja. Zamisao o svim procesima miljenja,
tehnikama kojima emo doi do naunog saznanja.

Dolazimo do celine koju u svesti konstruiemo na osnovu naunog, iskustvenog saznanja, ali i miljenjem
po pravilima logike i predmetima nauke. Definiemo ga kao ciljno, svrsishodni, racionalni sistem u slubi
postizanja odreenog saznanja.

Sistem celina sainjena od delova saznanja, miljenja, stavova koju su meusobno povezani. Ciljan je i
ima svoju naunu i drutvenu svrhu. Racionalan je jer je zasnovan na saznanjima razuma. Svaki sud, stav,
mora imati racionalnu argumentaciju.

Nauni dokument:
-nuno je zasnovan i povezan sa prethodnim saznanjem
-nuno je struktura naunih stavova o prethodnom istraivanju. Sadri stavove, hipoteze i puteve ka
reavanju problema istraivanja.
-dokument kojim se defniu shvatanja o problemu, nainima dolaska do dubljeg saznanja o tom problemu

-ima ulogu osnovnog dokumenta istraivanja. Tu ulogu ostvaruje kroz sledee funkcije:
1.funkcija povezivanja teorije i istraivake prakse
2.funkcija usmeravanja istraivanja
3.sinhronizirajua funkcija

3 osnovna dela projekta istraivanja su:

1.nacrt naune zamisli istraivanja
2.planovi istraivanja
3.instrumentariji istraivanja

1.Nacrt naune zamisli je deo koji se moe smatrati iskljuivo naunim. Aaoptavaju se nauna saznanja
od kojih se polazi. To je sistem teorijsko-metodolokih stavova o pojavi, predmetu naunog istraivanja.

6 delova nacrta:
1.formulacija problema
2.predmet istraivanja
3.ciljevi istraivanja
4.teorijsko-hipotetiki okvir
5.naini istraivanja
6.nauna i drutvena opravdanost

Formulacija problema uspostavlja se odnos izmeu relativne drutvene pojave, problema koji se javljaju
u vezi sa njom i iskustvenog saznanja. Predmet treba da bude saznat u celosti. Istraivanje nikada ne moe
da ispuni taj zahtev. Zadovoljava jo jedan zahtev naunog saznanja princip realne dijalektike metode
daljeg i dubljeg saznanja. 3 sastavna dela:
1.hipotetiki stavovi o problemu
2.znaaj problema i istraivanja
3.rezultati prethodnih istraivanja

1.Prvim delom formulacije problema se definie pojava. Potom se izdvajaju delovi inioci koji se mogu
smatrati problemom pojave.
*Problem aktuelna situacija koja zahteva odreeno reenje
*Aktuelna situacija nije samo aktuelno stanje te konkretne pojave ve i u sferi naunog saznanja o toj
pojavi. Ti izdvojeni pojmovi se klasifikuju:
-metoda analize, analiza sadraja pojave, pa strukturalna analiza
-metoda dedukcije taj izdvojen problem nije u dovoljnoj meri istraen. Ta saznanja su esto veoma
oskudna: Izvoenje nepoznatog iz poznatog moramo se sloiti u formiranju hipotetikih stavova o
problemu.

2.Odreenje znaaja istraivanja

Pitanje je ta je znaajno?
Polazimo od toga da svaki problem ma nauni i drutveni znaaj. Moe imati izrazit drutveni a da nema
nauni znaaj.
Znaaj problema osnovni indikatori:
-rasprostranjenost u vremenu i prostoru
-trajnost delovanja na ukupnu situaciju
-intenzitet, snaga, jaina delovanja
Znaaj istraivanja moe biti nauni i drutveni.

Funkcije utvrivanja znaaja:

-dimenzioniraju se oekivanja od konkretnog istraivanja
-prognoziraju se rezultati konkr. istra.
-uspostavlja se okvirna obaveza konkr. istra.

3.Rezultati dosadanjeg istraivanja

-Ukazuje se na osnovna polazita od kojih e istraiva poi u istraivanju. Ovaj deo je klju za teorijsko
razumevanje predmeta istraivanja.

Neophodni kriterijumi klasifikacije:

1.postojanje veze izmeu predmeta istraivanja i postojeeg naunog saznanja
2.karakter istraivakih rezultata
3.naune discipline iz kojih dolaze rezultati

5. Predmet istraivanja

Razrada jednog dela formulacije problema

Odreenje i definisanje ta je to to istraujemo?
Ima dva dela:
1.teorijski i 2.operacioni

1.Teorijski izdvajamo 1 deo formulacije problema. 1 odreeni hipotetiki stav koji istraujemo. Analizom
saznajemo sadraj. Ima nekoliko delova:
I deo ine ve proverena nauna saznanja o predmetu istraivanja
II deo ine neproverena nauna saznanja. Saoptavaju se bitni ali neprovereni nauni stavovi
III deo iskustvena, nenauna saznanja, pojedinana i spontana
IV deo nepostojea saznanja koja na osnovu naeg odbrazovanja i kreativnosti treba da postignemo u
tom istraivanju.

U okviru teorijskog sistema je i kategorijalno pojmovni sistem sistem kategorija i pojmova koje
koristimo u istraivanju. Ti pojmovi se preuzimaju u potpunosti ili se prerauju.

Drugi deo je operacioni deo dalja konkretizacija predmeta istraivanja. Njegovi delovi su:
1.inioci istraivakog procesa taksativno se nabrajaju pojave koje e biti istraene, organizacioni okvir
hipoteza
-uslovi (politiki, ekonomski, drutveni)
-subjekti
motivi, ciljevi, interesi tih subjekata, aktivnosti subjekata metode i sredstva subjekata
-posledice i efekti
2.vremensko odreenje predmeta
-vreme postojanja istraivanja
-odreenje vremena koje emo obuhvatiti istraivanjem
3.prostorno odreenje prostor na koji se odnosi istraivanje
4.disciplinarno odreenje
-1 ili vie nacrta u okviru kojih se istrauje predmet
-opredeljenje za jednu ili vie disciplina u okviru kojih e se predmet istraivati

6. Ciljevi istraivanja
Uslovljeni su formulacijom problema i predmetom istraivanja. 2 vrste cilejva:
1.nauni iskazuju obavezu o stepenu naunog saznanja koje istraivanje treba dostii
Vrste naunog saznanja:
-nauna deskripcija: odnosi se na opisivanje cinilaca strukture (veze, odnosi, funkcije, kvantitativne i
kval.sobine) u odreenom vremenu i prostoru. Npr Drava je...
-nauna klasifikacija opis vrsta inioca strukture prema odreenom kriterijumu. Npr. Vrste drava prema
broju stanovnika
-nauno otkrie usmerava nauno istraivanje na nova saznanja od dodata nepoznatih inioca strukture
-nauno objanjenje nauno saznanje o odnosima, ulozi, uzronostima i zakonitostima predmeta
istraivanja
-nauna prognoza najvii nivo naunog saznanja. Na osnovu naunog saznanja odreenih tendencija,
predvianje koje mora imati visok stepen verovatnoe

2.drutveni odnose se na praktiku primenu istraivanja. primena je vea ako je predmet ui i konkretniji
i ako je vee nae nauno saznanje o predmetu istraivanja. Najnii nauni cilj je drutvena prognoza.

Osnovne funkcije ciljeva istraivanja su blie izgraivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje
predmeta istraivanja. !!

1. 2.Pojam, bitna svojstva o klasifikacije naunih istraivanja

Nauno istraivanje se moe definisati kao sloen, organizovan, sistematski, svrsishodan proces sticanja
naunog saznanja o strogo definisanom predmetu istraivanja verifikovanom naunom prcedurom,
odnosno odgovornom primenom naunih metoda.

Bitna svojstva samog istraivanja:

1.svako istraivanja je nuno saznanje novog o predmetu i metodu nauka
2.sistematino je, funksionalan, svrsishodan sistem
3.organizovan proces, jasno predmetno i ciljno usmeren
4.istraivanje je sloena i unutar sebe struktuirana smislena, konzistentna delatnost intelektualnih i fizikih
inilaca
5.ono je funkcionalac sistem veza i odnosa nauno-istraivake delatnosti i drutvene realnosti i prakse.

Klasifikacije:
I po optosti:
-opta obuhvataju celinu problema
-posebna jedan segment politikih procesa i pojava
-pojedinina 1 komponenta pol.procesa

II po svojstvima predmeta:
-empirijska bave se saznanjem o drutvenoj i politikoj stvarnosti na osnovu skustvanih podataka
-teorijska zasnivaju se na miljenju o ve postojeem naunom saznanju
Poto nema ni isto T ni isto E imamo sledeu klasifikaciju:
-preteno teorijska (teorijsko-empirijska)
-preteno empirijska (e-t)
-kombinovana (pojedinana zastupljenost)

III po masovnosti:
-masovna predmet istr. su masovne pojave
-individualna predmet su pojedinane i posebne politike pojave

IV po vremenu obuhvata jedne pojave:

-longitudinalna vie vremenskih intervala jedne pojave ili procesa
-transferzalna bave se presekom pojava u jednom vr.intervalu
-panel istraivanja bave se slinim ili istim pitanjima u raznim vr.intervalima
V po pripadnosti nauci:
-multidisciplinarna pr.istr. spada u vie disciplina koje se svrstavaju u dve ili vie nauka
-interdisciplinarna vie disciplina, jedna nauka
-intradisciplinarna jedna disciplina, jedna nauka

VI po aktuelnosti premeta:
-rekonstruktivna pr.ist. ine proli dogaaji
-aktuelna - *aktuelnost nezavisno od vremena kada se pojava odigrala, * pojava se odigrala istovremeno
sa istraivanjem
-projektivna prognostika, predmet istraivanja blia ili dalja budunost (najznaajnija)

VII po odnosu subjekta i objekta prema pr.istr:

-entrospektivna jasno se razlikuje subjekat i objekat istr.
-introspektivna subjekat i objekat su integrisani

VIII po kriterijumu svrhe istraivanja:

-heuristika sticanje potpuno novih znanja o pr.ist.
-verifikatorna usmerena na proveru postojeeg naunog saznanja

IX prema cilju istraivanja:

-orijentaciona izraivanje naunih osnova za izradu projekta ist.
-deskriptivna nauno opisuju proces ili pojavu
-klasifikatorska izvravaju klasifikaciju predmeta ist.
-inovatorsko-heuristika otkrivaju nepoznate neotkrivene cinioce
-eksplikativna nauni cilj im je nauno objanjenje
-prognostika nauni cilj je nauno predvianje kretanja i razvoja pojava u budunosti

X po funkciji istraivanja u nauci:

-fundamentalna osnovna, bitna nauna saznanja
-primenjena praktina primena naunih saznanja
-razvojna dalje usavravaju praktina reenja primenjenih istraivanja
-akciona direktno su podreena zahtevu reavanja konkretnog aktuelnog problema

XI po sloenosti:
-po kriterijumu obuhvata materije
*generalna i *detaljistika
-po broju primenjenih metoda
*polimetodska i *monometodska
-po sloenosti projekta istraivanja
*jednostavna, *sa jednim sloenim prijektom i vie potprojekata, *sa generalnim projektom
-panel istraivanja
-komparativna

XII po trajanju istraivanja:

-blic traju veoma kratko
-kratkorona traju 3 meseca
-srednjerona od 6-12 meseci
-dugorona 12 meseci
-permanentna viekratno ponavljana istr. istog premeta

Opti tipski predmet politikih istr.

Svaki zajedniki interes, unutar kojeg se javljaju razlike u pravcu, smeru, intenzitetu, te je neophodna
akcija, usaglaavanja, sporazumevanja, dobija karakteristike politike pojave. Bitan kriterijum da bi se
neka pojava mogla nazvati optepolitikom jeste kriterijum znaaja pojave, u dva smisla:
-njen znaaj kao predmeta istraivanja sa stanovita potreba i doprinosa politikolokom saznanju
-znaaj sa stanovita potreba i doprinosa u svefi politike kao drutvene realnosti
Kriterijumi znaaja:
1.Rasprostranjenost pojave:
-prostorna, teritorijalna, -drutvena, -predmetno-sadrajna
2.Trajnost pojave merena vrem.jedinicama
3.Aktuelnost pojave:
-prostorna, -vremenska, -predmetno-sadrajna
4.Intenzitet i oblik delovanja i ispoljavanja pojave
5.Razvojna faza pojave (latentna, potencijalna, zaeta, razvijena, stagnirajua....)
6.Nosioci pojave
7.Lokacija i koncentrisanosr pojave na odr. prostorima i u odr dru. i vremenskim celinama
8.Originalnost pojave u celini ili u detaljima

Osim ovih, moramo uvaiti i sledee kriterijume:

1.drutveno-politiku situaciju i raspoloenje politikih subjekata prema istraivanju odr pojave
2.dostupnost pojava istraivanju
3.prethodna izuenost pojave

Logika izraivanja modela istraivanja je sledea:

A) Politike pojave, procesi se javljaju i ostvaruju u odreenim uslovima. Za svaki politiki proces
neophodno je postojanje nunih uslova. Sve uslove moemo podeliti na:
-prirodne, -psihike i drutvene (*optedrutvene, *dru-ekonomske, *dru-polit., *drutvena svest)
Uslovi se ne mogu shvatiti kao statiki ve samo kao konstatacija o poetnoj situaciji. Takoe uslovi nisu
samo skup inilaca koji deluju ve, i skup inilaca na koje se deluje. Uslovi se nalaze na sledeim
odnosima:
-pozitivne ili negativne saglasnosti sa konstatovanim stanjem
-pozitivne ili negativne nesaglasnosti sa konstatovanom situacijim, to se ispoljava kao protivurenost

B) Bitni i nuni inioci politikog procesa su uesnici u politikom procesu. Osnovni pokretai i stvaraoci
tih pojava jesu ljudi. Uesncima u politikom procesu smatramo sve ljude koji posredno ili neposredno
uestvuju u rocesu i kojih se on tie. Dve su osnovne uloge u kojima se subjekti-uesnici u pol procesu
nalaze:
-u ulozi saradnika
-u ulozi protivnika
Sa stanovita uloga osnovna klasifikacija unutar jednog sistema istosmerno orijentisanih uesnika:
1.akciono jezgro voljni ili nevoljni, ukljueni neposredno u politiki proces i usmereni na odreeno
ponaanje u realnoj politikoj situaciji.
2.aktivisti svesno politiki opredeljeni ili natprodeno angaovani uesnici u ostvarivanju odreene
politike.
3.sledbenici podravaju odreenu politiku ili samo izraavaju naklonost prema njoj
4.korisnici obuhvaeni posledicama, rezultatima politikih procesa

C) Motivi, interesi i ciljevi

Motivi su neposredno izraene pojave od kojih su neke osnovne, bioloko-fizioloke, a druge drutvene i
ukoliko je drutvo razvijenije to su i potrebe razvijenije i jae.
Klakhon nabraja:
1.potreba za hranom i drugim egzistencijalnim dobrima
2.potreba za sigurnou
3.pripadanjem
4.afirmacijom

Interes se izvodi iz struktuiranosti idinaminosti, promenljivosti potreba. Najkrae reeno, to je ono to je

zajedniko u veem broju raznovrsnih i razliitih potreba jednog kolektiviteta ljudskog drutva.
Politiki interes uvek se odnosi na aktivnost koordinacije, usmeravanja, upravljanja dru.aktivnostima.
Cilj moemo definisati kao racionalno definisan i artikulisan interes u datom vremenu i prostoru za ije
ostvarenje se razvija odgovarajua politika aktivnost, koriste politika sredstva. Cilj u pol procesu je
sloena u sutini saglasna, koherentna struktura pojedinanih, posebnih ciljeva.

Karakteristike optih i istorijskih pol. ciljeva;

-ono to je ostvareno i vienje budueg
-spoznato, artikulisano i naslueno
-realistiko predvianje
-delom racionalna stvarnost, delom racionalno saglediva budunost

Klasifikacija politikih ciljeva:

1.kriterijum optosti podrazumevamo optost u smislu obuhvatanja interesa i potreba i u smislu
obuhvatanja drutva
-opte, posebne, pojedinane ciljeve
2.kriterijum usmerenosti posmatra se sa stanovita osnovnih orijentacionih vrednosti i tada razlikujemo:
*progresivno-regresivne, *revolucionarno-kontrarevolucionarna ciljeve
-sa stanovita njihove usmerenosti prema stvarnom predmetu akcije i situacije:
*pozitivno-konstruktivnu usmerenost (izgraivanje neega), *negativnu-destruktivnu (rzenje), *neutralnu
3.kriterijum vremenske udaljenosti
-istorijski, -dugoroni, -srednjeroni, -kratkoroni, -trenutni
4.kriterijum znaaja znaajnost cilja se utvruje na osnovu njegovog doprinosa zadovoljavanju interesa i
potreba:
-strategijski, -taktiki, -operativni
5.prema nosiocima socijalne osnove:
-opteljudski, -dravni, -klasni, partijski
6.kriterijum sloenosti:
-cilj ukupne akcije, -etapni ciljevi, -instrumentalni ciljevi
7.kriterijum istinitosti cilja
8.kriterijum slobode izbora:
-slobodno odabran politiki cilj, -nametnut cilj, -dirigovan cilj

D) Politike aktivnosti su one kojima ljudi, pol.subjeti ostvaruju svoje interese i ciljeve. To su svesne,
ciljne, svrsishodne i na dananjem nivou razvoja preteno organizovane delatnosti.
Stalne, sistematske, trajne, svesne, racionalne delatnosti nazivamo funkcijama
-osnovne, -opte, -operativne
1.Osnovne funkcije su osnova svih ostalih funkcija u pol procesu. Meu njih svrstavano:
-identifikaciju interesa, ciljeva, sujbekata situacije
-vrednovanje interesa, ciljeva, subjekata situacije
-ostvarivanje interesa i ciljeva
2.Opte nalazimo u svim oblicima i sadrajima pol procesa:
-integracija pol snaga radi ostvarivanja interesa i ciljava
-usmeravanje procesa
-zatita odreenih interesa i subjekata
3.Operativne:
inspirativna, artikulaciona, mobilizaciona, organizaciona, selekciona, ideoloka, vaspitno-obrazovna,
razvojna

Osnovni podsistemi delatnosi:

-podsistemi informisanja, ogranizovanja, komuniciranja, odluivanja i vrednosni podsistem

Etape ostvarivanja delatnosti:

-etapa otkrivanja identifikacije, izbora problema
-planiranja pol akcije i aktivnosti
-planiranja pol akcije, faze:
*konkretne pripreme, *faza eskalacije iranjem akcije i aktivnosti, *faza kulminacije, *faza smirivanja
akcije
-etapa analize i ocene rezultata akcije
E) Metodi i sredstva aktivnosti su nune karakteristike drutvenih aktiviteta svesnih bia. Ponekad se pod
metodom podrazumevaju oblici aktivosti, ponekad sredstva koja se u aktivnostima koriste a ponakad
ukupan nain ostvarivanja aktivnosti.
Metod rada moemo definisati kao celinu ideja, vrednosti, saznanja, obavetenja i sredstava u ponaanju
nosilaca aktivnosti, povezanih i u praksi primenjenih saglasno cilju i situaciji u kojoj se aktivnost
ostvaruje. Metod rada je sloena celina 3 osnovna dela raznovrsna po svojoj prirodi ali meusobno nuno
povezana. To su:
-idejno ideoloki deo, -saznajni deo, -subjekti i sva sredstva koja se koriste za ostvarivanje odr.politikog
cilja
Metod rada je uvek nuno stvarno ponaanje nosilaca akcije, koje izaziva stvarne posledice po postojeu
situaciju. On je nuno racionalno i funkcionalno povezan sa ciljem. Proima celokupnu strukturu, sve faze
i etape pol aktivnosti pol prakse. Metod ima sledee komponente:
-saradnja kao usaglaeno delovanje vie pojedinanih i posebnih subjekata u svrhu postizanja cilja kao
zajednikog.
-sukob/borba kao aktivnost suprotstavljanja nametanju interesa i volje nasuprot interesima i volji drugih i
uz njihovo protivljenje.
Ove komponente ostvaruju se kroz:
-usaglaavanje interesa i stavova, pridobijanje, kompromis, prinudu i nasiljem

Sa stanovita metoda, opredeljenja i ponaanja izazivaju se i obezbeuju primenom razliitih sredstava.

Glavna sredstva su:
-materijalno tehnika, -sredstva delovanja na svest i psihu
1.materijalno-tehnika sredstva organizacione prirode:
-organizacija
-institucije-drutvene, dru-politike, politike
-ustanove
-norme propisi, obiaji, moral
2.tehnika sredstva:
-orua, graevinski objekti, tehniki ureaji i oprema

Najea i najefikasnija sredstva delovanja na svest su :

-obrazovanje razliitih nivoa, sadraja, oblika i metoda
-informisanje
-agitacija i propaganda

F) Posledice i rezultati nuno proizilaze iz politike delatnosti. One su i njen smisao:

-osnovni rezultati su posledice izazvane svesnom politikom aktivnou u procesu ili smeru ostvarivanja
cilja
-pojam paralelnih rezultata ne znae neposredno ostvarenja cilja ali su saglasni sa osnovnim ciljem
Rezultati akcije se mogu posmatrati kao:
-ukupni, fazni i parcijalni

Najvanijji kriterijumi za klasifikaciju rezultata:

1.Stepen ostvarivanja cilja:
pozitivni rezultati: maksimalni, optimalni, minimalni
negativni rezultati: nezadovoljavajui, suprotni cilju, nesaglasni cilju
2.Neposrednost veza sa ciljem:
-neposredni osnovni rezultati, paralelni rez, nezavisni rez
3.Obuhvatnost sadrine cilja akcije:
-ukupni, fazni, parcijalni
-sutinski, formalni
-stvarni, prividni
4.Drutvena sredina u kojoj deluju rez.akcije:
-spoljni, -unutranji rez
5.Domet akcije
Osnovni kriterijum je odnos cilja i posledica izazvanih akcijom. Odnos cilja i istinskih potreba i interesa
zbog kojih se akcija vodi.
Ciljevi a samim tim i rezultati mogu biti:
-konstrukcija, destrukcija, konzervacija

Projektovanje istraivanja

Osnovne faze procesa istraivanja:

1.stvaranje polazne hipotetike osnove istraivanja, prvenstveno na osnovu analize postojeeg naunog
saznanja
2.Pribavljanje potrebnih obavetenja o stvarnosti, stvaranje i analiza iskustvene evidencije istraivanja
3.Nastojanje da se rez istraivanja na to adekvatniji nain ukljue u postojei fond znanja odr nauke

3. Proces izrade projekta

Konceptualizacija opti plan predstojeeg istraivanja. U okvire konc smetaju se sve faze aktivnosti
od izbora teme do eventualne rekonceptualizacije. Konceptualizacija znai izradu, razvijanje najoptije
zamisli sa predstojeim istr. Poinje optom idejom o opaenom odnosu, o zapaenom problemu naune
ili praktine prirode.
Idejna skica je ve znatno razraenija opta zamisao. U njoj se ve formulie opte preliminarno odreenje
predmeta, a apredmet istraivanja blie se definie u poslednom delu. Formuliu se mogui ciljevi
istraivanja, generalna a ponekad i posebna hipoteza. To je koncept znatno konkretizovaniji i blii
primeni. Idejna skica je dokument koji prethodi projektu istraivanja. To je kratka beleka kojom se
orijentaciono utvruju mogui okviri istraivanja i potrebni uslovi za njegovu uspenu realizaciju.
Funkcije idejne skice:
-ima karakter poslovnog dokumenta ponude moguem naruiocu istraivanja, koji podstaknut idejnom
skicom, treba blie da odredi svoje potrebe za istraivanjem
-idejna skica ima orijentacionu funkciju za naruioca i za istraivaa

Idejna skica sadri:

-preliminarno odreenje predmeta istraivanja
-mogue ciljeve istraivanja
-osnovni hipotetiki stav o pojavi, problemu, pedmetu istr
-znaaj i opravdanost ist
-osnovne metode i tehnike ist
-potrebno vreme kadrove i sredstva

Idejna skica zapoinje uvodnom napomenom koja daje opis situacije i procesa kojim se dolo do
opredeljenja za predloenu temu istraivanja.

7. 8. 9. Utvrivanje hipoteza i indikatora

Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanja u celini ili o njegovim iniocima,
vezama, odnosima. Postoji vie pravila kod formiranja hipoteza:
1.hpoteze su pretpostavke koje su teorijski i empirijski proverljive. Njih tek treba dokazati u istraivanju
2.ne smeju biti ni ue ni ire od predm istr
3.moraju biti adekvatne
4.moraju biti u skladu sa predmetom i ciljevima istr

Odlike hipoteza su:

-iskaz hipoteze je smislen, -taj iskaz je o stavu logiki i teorijsko-empririjski osnovan, -predmetno
konkretan, -precizan i jasan, -dovoljno sadrajan i obuhvatan

Hipoteza je stav o nepoznatom. Uloga hipoteze je u:

-sticanju novog naunog saznanja o novim pojavama
-produbljivanje postojeeg saznanja o pojavama
-provera postojeeg naunog saznanja
-obrada, sistematizacija i pretvaranje svakodnevnog iskustvenog saznanja u nauno
Njihova optenauna funkcija je:
-otklanjanje praznina u postojeen naunom saznanju
-otklanjanje protivurenosti pojedinih delova naunog saznanja
-ostvarivanje sve vieg nivoa istinitosti naunog saznanja

Klasifikacije:
I prema predmetu:
-teorijske, -empirijske, -iluzorne
II prema logikoj prirodi:
a)logiki proces nastajanja:
-prosto-implikacione, -induktivne, -deduktivne, -statistike
b)modalitet sudova:
-mogue, verovatne, sluajne
III prema optosti:
a)obuhvataju materije:
-opte, posebne, pojedinane
b)optost vaenja:
-hipoteze empirijske uniformnosti, statistike generalizacije, relacionih analitikih varijabli
IV prema saznajnoj ulozi:
a)funkcije u delatnosti istraivanja:
-ad hoc, radne, naune, pomone
b)u skladu sa ciljem istraivanja:
-deskriptivne, klasifikatorske, eksplikativne, statistike

Generalna hipoteza pokriva ceo predmet istraivanja i iskazuje se kao stav ili pitanje o preliminarnom
odreenju predmeta. Ona je uvek najoptija hipoteza u nacrtu naune zamisli.
Posebna hipoteza je konkretizacija dela opte hipoteze kojom se iskazuje hipotetiki stav o delu predmeta
istraivanja
Pojedinane su razrada posebnih. One su najjednostavnije i najkonkretnije

Sve hipoteze se izvode z predmeta istraivanja. Sve posebne i pojedinane se izvode iz opte hipoteze. Za
svaki deo operacionalnog dela istr formira se jedna posebna hipoteza ili se formiraju kumulativne posebne
hipoteze koje obuhvataju sve delove operacionalnog dela istraivanja. Ovakvu hipotezu je opravdano
konstruisati u svim sluajevima u kojima je u predmetu istraivanja posebno naglaen jedan aspekt ili deo.

Prema naunom clju, hipoteze mogu biti:

deskriptivne usmerene na opisivanje
klasifikatorsko-tipoloke u funkciji naune klasifikacije
heuristiko konstatujue
eksplikativne
prognostike

U svakom istraivanju se dokazuje ili opovrgava stav hipoteze.

Stav hipoteze je osnovni stav, sud ili zakljuak koji jo uvek nije dokazan. Stav hipoteze je konstrukcija
varijabli tj. promenljivih stavova ili pojava. Osobina svake varijable je promena znaenja.
Varijable su stavovi odreene vrednosti koje su promenljive. Jedna hipoteza moe imati vie varijabli ali
je neophodno da budu najmanje 2 nezavisna i zavisna.
Varijable mogu biti:
-zavisne, nezavisne, antecedentne (objanjavaju korelaciju izmeu z i n), intervenirajue (objanjavaju
zato postoje z i n) i kondicionirajue (odnose se na intenzitet uslova odnosa izmeu z i n)

Indikatori su spoljanje manifestacije unutranje sutine. Oni su pokazatelji spoljanje manifestacije

odreene pojave ili procesa. Ako je na predmet istraivanja teorijski, indikatori su pisani iskazi. Ako je
predmet neka nauna rasprava, indikatori su usmeni iskazi u toj pojavi.

Sve indikatore moemo podeliti na:

1.ekspresivne-indikatori stavova, predikativne-indikatori svojstava
2.kvantitativne, kvalitativne
3.subjektivne, koji su rezultat subj oseaja, i objektivne injenice koje se mogu opaziti putem isdkustva

Indikatori zavise i od predmeta i od ciljeva ali i od hipoteza u nekom istraivanju. Indikatori se izgrauju
posle svake pojedinane hipoteze. Uslovljeni su:
-predmetom i ciljem, -stavom hipoteze i varijablom, -prethodnim naunim saznanjem o predmetu ist.

10. Nain istraivanja

obuhvata metode i tehnike koje e se primeniti u tom istraivanju prema predmetu istra. To su sledee
metode:
1.osnovne:
-analitike analiza, apstrakcija, dedukcija, specijalizacija
-sintetike sinteza, konkretizacija, generalizacija i indukcija
2.Opte naune metode:
-komparativna, statistika i metoda modelovanja
3.metode prikupljanja i obrade podataka:
-metode ispitivanja tehnike intervju i anketa
-analiza sadraja dokumenata eksperiment, biografska metoda i dr.

11. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja

Predstavlja doprinos straivanja nauci. Ukoliko istraivanje ne doprinosi otkrivanju novog ili
verifikovanju naunog nedovoljno proverenog, onda ono nije nauno opravdano. Drutvena opravdanost
je doprinos istraivanja u reavanju odreenog drutvenog problema. Dva vida naune opravdanosti:
-kao heuristiki rezultat
-kao verifikatorni rezultat
Doprinos istraivanja moe biti u oblasti:
-spoznaje same pojave
-metodologije

Organizovanje realizacije istraivanja

Organizovanje je sloen sistem aktivnosti na povezivanju svih subjekata, tehnikih i finaksijskih sredstava
kako bi istraivanje bilo to uspenije. Ono podrazumeva:
planiranje, obezbeivanje saradnika, pribavljanje sredstava, rasporeivanje kadrova i sredstava,
obezbeivanje uslova njihovog normalnog rada
Realizacija istraivanja ima svoje faze:
-planiranje istraivanja, preduzimanje praktinih mera, organizovanje i izvoenje istraivanja

14. Planiranje istraivanja

Planiranje istraivanja je prvi deo realizacija istraivanja i obuhvata ocene, prognoze na osnovu naunog
saznanja i iskustva. Planiranjem istraivanja se povezuje nauna zamisao sa praktinim delatnostima u
istraivanju. Osnovna funkcija je usklaivanje svih poslova, subjekata i sredstava u odreenom vremenu i
prostoru. Rezultat procesa planiranja je operativni plan istr.
3 plana istraivanja:
terminski, plan kadrova i plan sredstava
1.Terminski plan precizno utvrivanje vremena trajanja istraivanja i sadri sve poslove koji e se
obavljati i rokove za te poslove
2.Plan kadrova navode se kadrovi njihovi zadac i odgovornosti. Ovaj plan ine:
-nosilac projekta odgovoran za sprovoenje projekta i pisanje izvetaja o projektu
-metodolog odgovoran za izbor metoda i tehnika istraivanja, za prikupljanje obradu podataka, obuku
kadrova
-nauni saradnici istraivai strunjaci u odreenoj oblasti
-struno-tehniki saradnici
3.Plan sredstava obuhvata sva materijalno tehnika sredstva za neko istraivanje.

Druga faza realizacije istraivanja je priprema koja podrazumeva:

-izbor i obuku kadrova
Proces organizovanja zapoinje preciziranjem poslova, uloga, funkcija, ovlaenja, odgovornosti,
informisanja
Trea faza je realizacija istraivanja koja obuhvata sledee aktivnosti:
-predistraivanje rikuoljanje podataka o predmetu istr, izbor i obuka kadrova
-prikupljanje podataka
-sreivanje i obrada podataka
-analiza ako je potrebna neka dopuna
-zakljuivanje i izrada izvetaja
-preporuke o korienju rez. istr. u praksi

Prikupljanje podataka je sistem aktivnosti usmerenih na evidentiranje i prikupljanje podataka koji se

odnose na predmet istraivanja.

15. injenice
kao to su predmeti, bia, prirodni psihiki i drutveni procesi i aktivnosti, nazivamo realnim injenicama.
Realnim injenicama smatramo sve realne manifestacije koje moemo opaziti i naunim metodama
saznavati.
Podacu, naa opaanja realnih injenica nisu u datom trenutno potpuna. Takva pojedinana opaanja koja
moemo evidentirati nazivamo podacima.
Naune injenice se mogu definisati kao nauno utvreno saznanje o realnim injenicama.
Saznajne injenice predstavljaju organizovane i povezane podatke u celoviti deo saznanja do kojeg se
dolo u toku istraivanja ali koje jo nije dobilo vrednost verifikovane naune injenice.
Obavetenja predstavljaju smisleno organizovane podatke u poruci odreenog znaenja.

16. Izvori podataka

Najdirektniji, najverodostojniji, najsloeniji izvor podataka je politiko ponaanje subjekata. Za

istraivanja u politikologiji najzna izvor je tekua politika praksa. Drugi vaan izvor su politika
dokumenta.
Uzorak za istraivanje politikog ponaanje ine:
-stanovnici ili dravljani jedne pol-ter jedinice
-pol. i dru. organizacije raznih vrsta
-institucije drave, nauke, obrazovanja, kulture
-koncentracija stanovnitva na odreenim geografskim podrujima
U politikolokim istraivanjima uzorak se ne formira samo na osnovu jednog kriterijuma. U gotovo svim
sluajevima to je stretifikovani uzorak. Osnovni problem vezan je za obezbeenje reprezentativnosti.
Sloenost formiranja uzorka ima 3 osnovna izvora:
-svojstva politike i politike prakse, prisutnost mnogobrojnih protivurenosti
-velika sloenost strukture i svojstava svake linosti ili skupine i subjekata koji se obuhvataju uzorkom
-ukljuivanje u uzorak antropoloke, ekonomske, socioloke...

Ako bi neki uzorak imao izvesne prednosti zbog toga to se moe koristiti u istraianju bilo kog predmeta
u oblasti pol nauka onda je to grozdasti uzorak.

Osnovni kriterijumi klasifikacije izvora podataka o politikim pojavama

-iskustveni izvori
-nauni izvori podataka sva dela nastala korienjem metoda naunih istraivanja. Dele se na:
*teorijske ine ih fond verifikovanih naunih saznanja o pol. pojavama
*hipotetiko-empirijske tek su u fazi hipoteza koje se istrauju

I po prirodi grae
1.tvorevine materijalne kulture 2.duhovne kulture 3.neposredno ponaanje drutva
II prema predmetnosti sadraja:
1.izvori potpunog pol. sadraja (pol.programi)
2.izvori kombinovane i srodne sadrine
3.izvori ija je sadrina nepolitika
III prema subjektu:
1.kompetentni imaju saznanja ili su uestvovali u istr.
2.nekompetentni nisu _=_
IV prema obliku iskazivanja sadraja:
1.auditivni 2.vizuelni 3.kombinovani
V prema kriterijumu dostupnosti:
1.dostupni 2.nedostupni
Razlozi za nedostupnost mogu biti:
obrazovno-kulturni, ekonomsko-finansijski, tehniki, organizacioni
VI prema kriterijumu javnosti:
1.drutvene, privatne 2.legalne, ilegalne 3.javne, interne, poverljive, strogo poverljive
VII prema kriterijumu slubenosti:
1.slubene oficijelne, 2.neslubene neoficijelne
VIII prema kriterijumu izvornosti:
1.izvorne 2.autentine 3.neautentine 4.proizvoljne

17. Dokument kao izvor podataka

Pojmom dokument oznaavamo sve izvore podataka koji nisu aktuelno ponaanje subjekata. Delimo ih
na: naune, akcione, informativne, publicistike, propagandne, evidencijske, normativne, radno-poslovne

Politiki dokumenti su oni iji je tvorac politiki subjekt koji time utvruje svoju politiku i njeno
sprovoenje.

Kriterijumi za klasifikaciju pol dokumenata:

-subjekti koji izrauju i donose dokument
-uloga dokumenata u politikom procesu
-mesto u pol procesu
-subjekt kome se dokument obraa

Prema subjektu koji donosi dokument:

-dravna dokumenta
-dokumenta pol stranaka, pokreta udruenja
-interesnih udruenja i organizacija
-drugi pol dokumenti

Prema ulozi dokumanata u pol procesu imamo 2 dihotomije i 1 klasifikaciju:

I dihotomija po osnovanosti:
1.osnovna dokumenta sadrane su osnov organizacija i politike
2.izvedena dokumenta razrada osnovnih
II dihotomija po optosti:
1.opta dokumenta
2.posebna

Klasifikacija prema ulogama:

1.programska osnovni sadraj jeste utvrivanje ciljeva, sadraja, oblika i metoda aktivnosti rada
postizanja ciljeva
2.normativna 3.analitika 4.evidenciona 5.operativna (akciono operativna, operativno-informativna)

U politikom procesu dokumenta imaju svoje mesto i funkciju, pa se na osnovu toga pravi i sledea klas.:
1.inicijalni dokumenti 2.radni 3.izvrni 4.meoviti

18. Vrednovanje izvora podataka.

U analitikom istraivanju vano je utvrditi:

-koji je izvor korien, koliko je pouzdan, koliko je objektivan i da li je proverljiv, da li je dostupan
Vrednovanje izvora podataka je vana faza u procesu istraivanja. Provera upotrebljivosti izvora vri se na
sledei nain:
-prikupljanje podataka o izvoru iz drugih izvora pod., -analiza samog dokumenta

Osnovni kriterijum vrednosti izvora podataka je upravo njegova upotrebljivost. Najtei deo postupka je
utvrivanje verodostojnosti izvora. Osnovni inioci ovog postupka:
-provera fizikog svojstva izvora, -provera sadraja izvora, -provera forme sadraja

Vrednovanje podataka je utvrivanje njihove istinitosti i adekvatnosti.

I kriterijum za vrednovanje podataka jeste:
-koliko se taj podatak odnosi na predmet istraivanja:
direktno, indirektno, uslovno, nema veze sa istraivanjem
II krit. je verodostojnost, istinitost podataka. Ona se obezbeuje unapred, izborom izvora podataka
instrumenata i postupaka u prikupljanju pod.
III krit.predstavlja dovoljnost podataka. Ona zavisi od predmeta, cilja, hipoteza. Pod dovoljnosti
obuhvatamo ne samo ukupnu koliinu podataka ve odgovarajuu i potrebnu koliinu kvantitativnih i
kval. podataka u vezi sa svakom bitnom hipotezom koju proveravamo.

ispit

Potoje razliite metode prikupljanja podataka i to:

1. Ispitivanje
2. Posmatranje
3. Eksperiment
4. Metoda studije slucaja
5. Test
6. Biografska metoda
7. Analiza sadrzaja dokumenta

19. Ispitivanje kao nain prikupljanja podataka pojam i vrste

Ispitivanje je metod prikupljanja podataka preko iskaza drugih subjekata ispitanika. To je neposredna
metoda prik.podataka jes se iskazi dobijaju putem komunikacije.
Prednosti najvie koriena metoda jer predmet mogu biti procesi i pojave iz prolosti, sadnjosti,
budunosti.
Kritike ispitanici mogu biti nekompetentni a iskazi na osnovu toga neistiniti, pa ova metoda moe biti
nepouzdana.

Vrste ispitivanja prema razliitim kriterijumima:

1) Prema nainu ispitivanja
-usmeno, -pismeno, -kombinovano
2) Prema broju uesnika
-individualno(1 ispitiva, 1 ispitanik), -grupno(1 ili vie ispitivaa i vie ispitanika), -kolektivno(1 ili
vie ispitivaa i vie ispitanika koji daju zajedniki odgovor)
3) Prema ponaanju ispitivaa
-blago, kada ispitiva uspotavlja prijateljski odnos sa ispitanikom, pa je vea mogunost da iskazi budu
ispitini, iskreni i pouzdani, ali je zato potrebno mnogo vremena i obuenih kadrova za sprovoenje
(Balkanskom ulicom, Kao sav normalan svet)
-neutralno, uspotavlja se utiv i poslovan odnos sa ispitanikom. Podrazumeva neposredno obraanje,
pitanje i prihvatanje-evidentiranje dobijenog odgovora (Mira Adanja Polak)
-otro, ispitiva vri psihiki pritisak na ispitanika potavljajui mu unakrska pitanja, isto pitanje potavlja
nekoliko puta, menja ton, ritam, ukazuje na potojee i izmiljene protivurenosti u iskazima (policijsko
ispitivanje, Utisak nedelje, Upitnik)
4) Prema saglasnosti ispitanika
-direktno, -indirektno
Tehnike u okviru metode ispitivanja su: anketa i intervju

20. Nauni intervju kao tehnika ispitivanja pojam, svojstva i vrste

Intervju je tehnika prikupljanja podataka ispitivanjem putem neposrednog usmenog i linog optenja
ispitivaa i ispitanika.

1) Prema radu ispitivaa intervju moe biti:

-neusmereni, nauni razgovor u kojem ispitiva bira pitanja koja potavlja, njihov redosled.
U politikologiji ovaj intervju je veoma est, zbog svoje elastnosti i prilagodljivosti situaciji.
Odgovara svim tipovima istpitivanja ali pre svega blagom i otrom.

-usmereni, ograniava ispitanika ali je kod njega vea preciznost i ekonominost. Potoje:
1.usmereni orijentacioni int. koji odgovara svim tipovima ispitivanja. Ispitiva bira redosled pitanja,
objanjava njihov sadraj i potavlja potpitanja.
2.usmereni dirigovani odgovara neutralnom tipu ispitivanja. Dolazi do ogranienja samostalnost
ispitivaa. Moe da potavlja potpitanja ali da ne odstupa bitno od ve datog okvira pitanja.
3.usmereni rigorozni odgovara neutralnom i otrom ispitivanju. Ispitiva ne sme da potavlja
potpitanja, moe samo da kada je zaista neophodno, objasni pravi sadraj pitanja. Prednosti su
sistematinost i ekonominost, a nedostaci smanjena produktivnost i verodostojnost iskaza.

2) Prema broju ispitanika:

- individualni nauni razgovor u kome 1 ispitiva verbalno opti sa 1 ispitanikom. U pol.naukama ova
vrsta intervjua ima prednost nad ostalim
- grupni istovremeno komuniciranje 1 ili vie ispitivaa sa vie ispitanika na istom mestu i u isto vreme.
Odgovara neutralnom ispitivanju.
- kolektivni komuniciranje 1 ispitivaa i jedne zajednice/kolektiva, koji na potavljeno pitanje daje
zajedniki odgovor. Mogua su sva tri tipa ispitivanja.

21. Anketa kao tehnika ispitivanja

Anketa je tehnika sakupljanja podataka ispitivanjem u kome ni ispitiva ni ispitanik nemaju nikakvu
slobodu, ve su ogranieni anketnim upitnikom. (pp za 10)

Prema kriterijumu rada anketara:

-usmene ankete, usmena komunikacija izmeu ispitivaa i anketiranog. Unutar ove vrste javljaju se
podvrste kao to su: telefonska, radio anketa, TV anketa.
-pismene, pismena komunikacija izmedju anketara i anketiranog. Podvrste: pismene ankete, potanska,
novinarska, statistika
-kombnovane, ima svojstva prelaznog oblika izmeu ankete i intervjua.

U anketnom upitniku pitanja su precizno definisana kao i potencijalni odgovori.

(ne treba strategija planiranja, principi i pravilnosti)

23. Pojam, struktura i vrste pitanja u instrumentima ispitivanja

Pitanja su bitna osnova svakog istraivanja.

Sastav pitanja ine: -osnova pitanja, -potka.
Osnova pitanja sadri iskaz kojim se ispitiva obraa ispitaniku, dakle sutinu pitanja.
Potku ine alternative, modaliteti moguih odgovora ispitanika.

Pitanja se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:

-objektivnost (neutralna i sugestivna)
-predmetnost
-usmerenost
-karakter stavova
-originalnost...

Posebnu panju u politikim naukama zasluuju:

1)sugestivna pitanja, ona navode ispitanika da da odgovor u odreenom pravcu koji je nametnut
pitanjem, ime se dobija lano saznanje o pravom stavu ispitanika. Zadravajui se u svesti ispitanika
moe se na ovaj nain uticati na trajno formiranje stava o datom pitanju.

2)projektivna pitanja, ona se definiu razliito. Mi podrazumevamo da su to pitanja koja od ispitanika

trae iskaz o moguem ponaanju drugih koji su im poznati, u njima poznatim situacijama. Pri
potavljanju ovakvih pitanja treba biti strogo selektivan i oprezan.

3)hipotetika pitanja, mogu se smatrati varijantom projektivnih pitanja. Od ispitanika se zahteva da

iskae stav o situaciji koja mu ne mora biti iskustveno poznata ali o kojoj mora imati odreene predstave.
Odgovori nisu pouzdani jer predstavljaju trenutni stav zasnovan na predstavi koji moe biti potpuno
pogrean.

Nemaju sva pitanja istu ulogu i funkciju.

Razlikujemo:
-osnovna pitanja, odnose se na sutinske take predmeta istr.
-opta pitanja
-paralelna pitanja
-pomona pitanja
-kontrolna pitanja

Funkcije pitanja:
-radna: pribavljanje to neposrednijih odgovora o predmetu istraivanja
-uvodna/pripremna: uspotavljanje kontakta sa ispitanikom i pripeme ispitanika za ispitivanje o pred.istr.
-vezna
-prelazna: obezbeivanje lakog prelaza sa jedne na drugu tematsku celinu
-pitanja predaha i odmora

Prema sadraju zahteva sadranog u potki:

-aktuelna: sadraj su savremena, tekua pitanja
-rekonstruktivna: zahteva se aktiviranje seanja o nekoj proloj situaciji
-komparativna: zahtevaju se odreena poreenja
-prognostiko-projektivna: zahtevaju prognozu situacije, sopstvene ili tue
-pitanja ocene i procene

Prema osnovnom predmetnom sadraju:

-injenina
-vrednosna
-pitanja evaluacije

Prema formulaciji osnove pitanja:

-stroga: precizno definisana
-interpretativna: dozvoljavaju/zahtevaju dodatna objanjenja i razrade
-orijentaciona
-slobodna konstruktivna pitanja

Prema formama modaliteta odgovora:

-sa otvorenim odgovorima: nema unapred utvrenih modaliteta
-sa zatvorenim odgovorima: modaliteti strogo formulisani
-sa meovitim odgovorima: jedan deo otvoren, drugi zatvoren

Prema stepenu psihikog napora koji se iziskuju:

-teka
-prosena
-laka pitanja

Prema stepenu sloenosti:

-jednostavna: 1 upitan iskaz, 1 odgovor
-sloena vieslojna
-sloena viestruna
-sloena kontinuirana

Za politikoloka istraivanja vano je imati u vidu i manipulativna pitanja koja navode ispitanika na
odreeni stav ili ponaanje. Dva tipa:
-direktno manipulativna: potavljena tako da svojom osnovom i potkom sugeriu odreeno ponaanje.
-indirektno manipulativna: nijedno pitanje posebno izneto ne deluje manipulativno, ali pitanja
organizovana u sistem deluju na stavove i ponaanje ispitanika.

Ton razgovora je bitan inilac uspenog ispitivanja. U praksi ispitivnja, evidentirane su 2 grupe
razgovora:
-stimulirajui: ton neutralne panje, zainteresovanosti, blagonaklonosti, usmeravajui ton, insistirajui,
smirujui
-destimulirajui: provokativan, potcenjujui, agreivan, pretei ton.

24. Upotrebljivost ispitivanja u politikolokim istraivanjima

Ispitivanje je nezamenljiv nain prikupljanja podataka u istraivanjima u oblasti politikih nauka. Sfera
interesovanja politikih nauka su sudovi prolih dogaaja, aktuelnog stanja kao i predvianja i oekivanja
u budunosti, a podaci o svemu ovome mogu se uspeno prikupiti uglavnom jedino putem ispitivanja.

U politikolokim istraivanjima postoji potreba za direktnim i indirektnim ispitivanjem. esto se

prigovara da indirektan nain ispitivanja ne moe biti smatran naucnim, da pre spada u policijske i
obavetajne metode, da je to provokacija, prisluskivanje. Postoje mnoge eticke i moralne potekoce koje
se javljaju kod ovog ispitivanja, pogotovo u demokratskim drutvima. Meutim, osim legalnih postoje i
polulegalne i ilegalne politike aktivnosti koje takoe mogu biti predmet istraivanja. Ovakvo ispitivanje
je mogue, uz korienje svih potrebnih naunih saznanja. Ispitivanje u vezi sa odreenim predmetom
moe se, u politikim naukama, voditi samo u odreeno vreme i na odreenom prostoru, samo u
odreenoj politikoj situaciji., i u samo odreenoj populaciji.

Priroda predmeta determinise i tip ispitivanja.

Neutralnim ispitivanjem mogu se sakupiti uglavnom optepoznati podaci o drutvenim injenicama.
Bilo bi prirodno oekivati da u demokratskom drutvu, neutralno ispitivanje bude najpodobnije.
Meutim, u uslovima postojanja politike borbe, neutralni kontakt ne moe uvek mnogo da prui. Stoga
ma koliko izgledalo skupo i naporno, blago ispitivanje u istraivanju politicke aktivnosti je nezamenljivo.
Da bi se dobio istinit podatak o osetljivim pitanjima politickih zbivanja, potrebno je uspostaviti znatan
stepen prisnosti i poverenja izmedju sagovornika da bi se on odluio da iznese svoj stav.

Prednost se daje orijentacionom intervjuu, u odnosu na ostale tehnike prikupljanja podataka.

Znaajna slabost ispitivanja potice od intervjuerskih greaka. Ove greke mogu da budu:
1)tehnike i sadrinske
2)namerne i nenamerne

Najesca odstupanja na terenu su:

1)deformisanje uzorka ispitanika time to se:
-ne ispita planiran broj ispitanika
-ispitaju samo lako dostupni ispitanici

2)povran i nesavestan rad ispitivaa to se ispoljava kao:

-nejasno upisivanje podataka,
-upisivanje podataka na pogrena mesta,
-izostavljanje podataka,
-povrsno potavljanje pitanja,
-pogreno razumevanje odgovora

25. Posmatranje kao nain prikupljanja podataka: pojam, predmet, prednosti, tekoe i
ogranienosti

Metoda posmatranja predstavlja prikupljanje podataka neposrednim posmatranjem i opaanjem

manifestacija odreenih pojava ili procesa. Mogua je upotreba raznih tehnikih sredstava.
Problem je to posmatra daje znaaj manifestaciji koju opaa i svako posmatranje je strogo subjektivno.

Osnovni predmeti posmatranja mogu biti:

-spoljni predmeti i pojave koje nezavisni posmatrai mogu opaziti na slian ili identian nain,
-posmatra moe biti sam sebi predmet posmatranja. To je samoposmatranje introspekcija. Predmet
posmatranja mogu biti sve pojave ije spoljanje manifestacije mogu ulno opaati. To znai samo
aktuelne pojave za vreme njihovog trajanja.

Prednosti su neposredno saznanje o originalnim pojavama, vea pouzdanost podataka.

Ogranienja:
-sama metoda, prikupljaju se podaci samo o aktelnim pojavama
-za posmatranje masovnih pojava potrebno je vie obuenih posmatraa
-ne moemo da opazimo vrednosti ili stavove nekih politikih sujekata, sloenost politikih pojava

Klasifikacija
1)Prema instrumentu:
-sa korienjem tehnikih pomagala
-bez korienja tehnikih pomagala

2)Prema uestvovanju posmatraa:

-postoji samo jedan uesnik, grupa ne zna ko je posmatra, vrlo efkasno, mada postoji etiko pitanje jer
grupa nije dala saglasnot
-uesnik posmatra, grupa zna ko je posmatra
-posmatra uesnik, vea uloga posmatraa u grupi
-samo posmatra, o tome je grupa obavetena

3)Prema stepenu neposrednosti posmatranja:

-neposredna, jedno lice opaa, evidentira i obrauje podatke
-posredna, istraiva prikuplja sve podatke uz pomo saradnika

27. Specifinosti posmatranja u istraivanju politikih pojava

Politike pojave su po pravilu disperzivne, masovne kontinuirane, sloene.Politika aktivnost je kompleks

razliitih ponaanja izuzetno brojnih i raznorodnih subjekata u razliitim vremenskim segmentima, na
razliitim prostorima. ulno opaanje mnotva unutranjih zbivanja, prikrivenih tajnih, mistifikovanih, u
kojima isti indikatori mogu imati razliito znaenje, u mnogome je ogranieno.Empirijsko istraivanje
politike aktivnosti i akcije korienjem posmatranja, najmanje je problematino u istraivanju
institucionalizovanih oblika aktivnosti(sednice, skupovi).

Institucionalizovani oblici politike aktivnosti dozvoljavaju potrebnu pripremu:po pravilu zna se ta je

predmet aktivnosti, ko su mogui uesnici, mogui tipovi ponaanja itd. Tehnika posmatranja u
empirijskom istraivanju politike aktivnosti neformalizovanog tipa tee se primenjuje. Najee nije
mogue predvideti spontani ili stihijski tok aktivnosti, veliki deo aktivnosti odigrava se izmeu pojedinaca
u privatnom ili u poluprivatnom kontaktu, unutar manjih neforlmanih grupa. No dobro obueni posmatrai
mogu uoiti autohtone voe primarnih grupa, koje su u sreditu aktivnosti.Ako u duem vremenskom
periodu (nekoliko godina) imamo ili permanentno ili ciklino ponovljeno posmatranje istih subjekata u
razliitim akcijama i razliitim fazama tih akcija, skupljeni podaci mogu biti veoma pouzdani i
predstavljati odgovarajuu osnovu za prognostiku. Najverodostojnije podatke, po pravilu, moe obezbediti
neposredno posmatranje sa uestvovanjem-bilo da je posmatra-uesnik ili uesnik-posmatra

Disperzija pol. aktivnosti zahteva da se istovremeno vre posmatranja ponaanja razliitih subjekata.
Odatle, neophodnost da se u takvim situacijama angauje veliki broj posmatraa koji e raditi
primenjujui istovetne postupke i istovetne kriterijume. Tu lei osnovna opasnost i tekoa strunog,
kadrovskog i organizacionog karaktera. Poznato je da jedan isti posmatra tokom dueg vremena ne
uspeva da odri potpuno iste kriterijume usled zasienja, razliitog stepena koncentracije i sl. Stoga su
neophodni struno obrazovanje posmatraa i odreena lina svojstva koja se niim drugim ne mogu
nadoknaditi. U posmatranim sredinama esto nije mogue nai odgovarajue linosti a i kada se nau,
javljaju se problemi oko njihovog izdvajanja na odreeno vreme, s ciljem obuavanja. To je jedan od
prvih razloga to se dobijaju podaci razliite vrednosti.

Drugi razlog je u zainteresovanosti uesnika posmatraa za tokove pol. aktivnosti koji utiu i na njegov
realni poloaj. Ma koliko to eleo, on se ne moe potpuno osloboditi subjektivnosti, a to daje izvesnu
obojenost podacima.

Trei razlog je u mogunosti razumevanja sredine i procesa u njoj, sposobnosti pravilnog izbora, kljunih
podataka, a to u krivudavim tokovima politike predstavlja napor.

etvrti razlog je u dinamici zbivanja i prilagoenosti instrumentarijuma koji se koristi kao i u izdrljivosti
(psihikoj i fizikoj) posmatraa.

Stoga su najpovoljniji predmeti posmatranja u pol. naukama: javni pol. skupovi na kojima istupaju
istaknute i lokalne pol. voe, razne tribine, promocije naunih, publicistikih, kulturno umetnikih dela,
otvaranja sajmova, obilasci terena, ponaanje prilikom glasanja, zatim, lako su dostupni i razni protesni
skupovi, demonstracije, ulini neredi itd. U gotovo svim ovim sluajevima, posmatrau je jadnostavno
obezbediti pristup i podatke je relativno lako evidentirati ako su posmatrai dobro rasporeeni, i ako
raspoloeni dobrim protokolom. Samoposmatranje- je u politikim naukama malo koriena, mada
potencijalna metoda. Memoarska literatura ukazuje na mogunost korienja ovog metoda.Naravno,
pristanak odreenog broja ljudi da vodi dnevnil(recimo o sopstvenoj aktivnosti u skuptini), uslov je da se
ostvari ovakvo istraivanje. Najpovoljnije bi bilo istraivanje politike elite zbog njihove
kompetentnosti ,ali se teko dobija pristanak.Posmatranje se moe koristiti sa drugim
metodama(ispitivanjem,analizom dokumenata)prikupljanja podataka. Pri tome se moe obuhvatiti a)u
celosti, b)samo delimino na one komponente koje se ne istrauju drugim metodama v)deo predmeta koje
se ne istrauju drugim metodama.

28. Eksperiment kao nain prikupljanja podataka: pojam, karakteristike, vrste

Eksperiment je metoda prikupljanja podataka neposrednim ulnim opaanjem. Uslovi i tok odigravanja
procesa po pravilu se vetaki izazivaju i neposredno kontroliu. Moe se ponavljati neogranieno i u
istim uslovima, dobija se isti rezultat. Eksperimenti se dele na:

1.Prave:
-laboratorijski eksperiment/u laboratorijskim uslovima, najtee ga je izvesti i izvodi se nad manjom
drutvenom grupom (izdvojeni iz uobiajenog naina ivota)
-orirodni eksperiment/u prirodnim uslovima, est je u politikim naukama, podrazumeva formiranje i
istraivanje dve grupe istovremeno:
eksperimentalne i kontrolne
nakon istraivanja imamo poreenje obe grupe-

2.Kvazi-eksperiment:
-prirodni eksperiment, vri se uporedno istraivanje i utvrivanje prisustva/odusstva razliitih inilaca na
osnovu kojih se politiki subjekti ponaaju isto ili razliito. Manja je pouzdanost a vea ekonominost.
-ex post facto eksperiment, rekonstrukcija na osnovu postojeih podataka, manja pouzdanost.
-modalni eksperiment, praktina provera jednog teorijski idealnog modela. Simulacija je u sutini oblik
modalnog eksperimenta.

29. Sastavni delovi eksperimenta

1.Eksperimentator on je po pravilu nosilac projekta. Rukovodi ili samostalno izvodi eksperiment.

Eventualni saradnici koje moe imati mogu imati razliite uloge.
2.Eksperimentalni inilac posebno odabrano sredstvo kojim se deluje na eksperimentalne subjekte.
3.Eksperimentalni subjekt moe biti pojedinac ili grupa izloena delovanju eksperimentalnog inioca.
4.Kontrolna grupa grupa istih osnovnih svojstava sa eksperimentalnom grupom, nije izloena delovanju
eksperimentalnih inioca, ali je izloena posmatranju grupe koja izvodi eksperiment.

Eksperiment se sastoji iz tr osnovne faze:

1.Predeksperimentalna pripremna faza
2.Eksperimentalna izvoenje eksperimenta
3.Posteksperimentalna u kojoj se obrauju podaci, priprema izvetaj i koriste rezultati istraivanja

31. Metoda studije sluaja

Metoda studije sluaja je operativna metoda jer se moe samostalno primeniti u istraivanju. Ispoljenost
odnosne spoljanje manifestacije procesa, uslov je za valjanu primenu metode studije sluaja. Razliiti
termini ove metode: metod sluaja, metod studije sluaja, case method study, analiza sluaja.
Predmet istraivanja ovom metodom mogu biti samo celine drutvene realnosti, celina jedne
drutvene/politike pojave ili procesa, koja je vremenski i prostorno odreena. esta je primena MSS u
politikim naukama, mogue je istraivanje izbora, dravnih organa, institucija, politikih stranaka,
osnovanje, razvoj i funkcionisanje ovih institucija. MSS se esto zamera da je nepouzdana, nedovoljno
valjana. Njena bitna ogranienja su mogunost obuhvata predmeta istraivanja, problemi projektovanja i
realizacije istraivanja i naroito ekonominost.

Mogue je istraivati budue, sadanje i prole dogaaje. Ukoliko se istrauje samo jedan, pojedinani
sluaj, strogo sadrajno, prostorno i vremenski odreen, moemo doi do spoznaje najskrivenijih slojeva
sadrine i sutine tog sluaja. Naroito su velike mogunosti saznanja primenom mss u nizu ili mozaik
mss.
Metoda ss u nizu podrazumeva 2 varijante:
-periodino ponavljanje istraivanja istog sluaja u razliitim etapama njegovog razvoja
-istraivanje u isto vreme istovrsnih sluajeva na razliitim prostorima uz primenu istog projekta
istraivanja
Mozaik mss podrazumeva:
-strogo definisanje jednog ili nekoliko, nikako veeg broja bitnih pitanja, u okviru neke pojave.

Istraivanja ostvarena mss mogu imati eksperimentalni znaaj. Predmet istra

ivanja treba da bude ili veoma aktuelan, veoma znaajna ili tipina pojava. Istrauje se u sredini u kojoj je
najizrazitija ili najtipinija. Zapoinje sa korienjem ve postojeeg naunog fonda. Istraiva priprema
osnovnu idejnu skicu naune zamisli, popis izvora podataka i dokumenata, listu moguih sagovornika.
Ovako pripremljen istraiva odlazi na mesto istraivanja i zapoinje terenski rad.

Faze mss:
1.Intervju
2.Prikupljanje podataka
3.Obrada podataka

32. (33.) Analiza sadraja dokumenta

Ovo je metoda prikupljanja podataka gde je predmet istraivanja pojava ili proces ili neki njihov deo
pojava, proces ili neki njihov deo moraju biti zabeleeni. Ova metoda nastala je posle II svetskog rata i
pojava ove metode vezuje se za Ber_sona i Lasvela. Ima veliku primenu, javlja se u razliitim delovima
istraivanja. Koristi se za istraivanja postojeeg naunosg fonda, kao metoda prikupljanja obrade
podataka. Prema razliitim kriterijumima imamo razliite klasifikacije:
1.Prema kriterijumu instrumenata:
-kvalitativna ne mora da ima kodeks ifara, ima nestandardizovan obrazac za prikupljanje podataka,
odgovoara na pitanje ta i kako je neto reeno (formiranje hipoteze o moguem znaenju onoga to je
reeno i formiranje zakljuaka)
-kvantitativna mora da ima kodeks ifara, ima standardizovan obrazac za prikupljanje podataka,
odgovara na pitanje kako i koliko puta je neto reeno.

Ogranienja metode:
nepostojanje kadrova odgovarajueg obrazovanja, nepostojanje obuke, materijalna ogranienost,
utvrivanje konteksta situacije u okviru koje je tad odreeni iskaz. Poseban segment odnosi se na
instrumente. Instrumenti analize sadraja dokumenata su: kodeks kategorija, pojkovi kojima se iskazuje
drutvena pojava ili proces i
kodeks ifara, ifre kojima se iskazuju te kategorije.
Kodeks kategorija i ifara se definie kao skup pojmova i ifara sa ciljem lakeg evidentiranja i korienja
podataka. Kategorije se shvataju kao bitne osnovne rei kojima se utvruju odreeni drutveni realiteti, a
ifre kao cifre kojima se te kategorije oznaavaju.

Tekoe kod izrade kodeksa kategorija:

-pojednostavljuje se sama pojava, jezik nedovoljna preciznost, nedovoljno jasno izraavanje, sinonimi i
homonimi

Mogue je formirati 3 tipa kodeksa:

1.statian
2.sukcesivan
3.dinamian

34. Kategorije analize dokumenata (i potpitanje za 10)

Kodeks se formira od dve osnovne vrste kategorija:

1.kategorije sadraja (ta je reeno)
2.kategorije forme (kako je reeno, moemo da saoptimo oblik: radio, internet, video)
Ove dve vrste kategorija i kada su u kodeksu odvojeno data, koriste se zajedno.

Kategorije sadraja su:

1.kategorije materije kateg. i pojmovi koji su upotrebljeni
2.usmerenosti kat. osnovnog odnosa prema predmetu
3.standarda ili optih merila
4.vrednosti kategorije ciljeva i elja
5.metoda i sredstava nain na koji se eli postii odreeni rezultat delovanja
6.k.osnosnih crta
7.k. aktera
8.k. autoriteta
9.k porekla poreklo informacija
10.k. cilja odnose se na adresata kome je poruka upuena

Kategorije porme Berlson deli na:

1.kategorije oblika i naina saoptavanja
2.k. oblika izjava i sudova
3.k. intenziteta odnose se na snagu iskaza
4.k. trikova odnose se na upotrebljene simbole i konstrukcije

35. Test u politikolokim istraivanjima

Test je metoda istraivanja kojom se neposrednim uvidom stie nauno i praktino saznanje o svojstvima,
osobinama i ponaanjima testiranih ... . Test je veoma rairena i upotrebljivana metoda u ukupnoj
istraivakoj praksi. Najrasprostranjenije znaenje je provera znanja, psihofizikih reakcija.
*tesrot-ari (lat.) posvedoiti

Smatra se da je test najsrodniji eksperimentu. Zato se svrstava u operativne metode. Osnovni koncept
testa, po kome se on razlikuje od svih ostalih metoda je u postavljanju zadataka koje subjekt izloen
istraivanju treba da izvri, odnosno da rei.

Koncepcija testa podrazumeva i konstruisanje kljua za konstatovanje i ocenu reenja zadataka i za

tumaenje rezultata testa. Vie klasifikacija:
1.sloenost potkriterijumi:
-broj zadataka
-istovrsnost zadataka
-istovrsnost materije
Ne treba je poistoveivati sa teinom testa, koja prvenstveno zavisi od:
-sadrine zadataka i naina njihovog reavanja.

2.Predmet istraivanja
-testovi informisanosti
-testovi znanja o politii
-testovi vrednosne (ideoloke i pol.) opredeljenosti
-tesvoti akcione sposobnosti, osposobljenosti

3Svojstvo zadataka
-testovi praktinih radnji
-testovi iskaza u pisanoj, usmenoj, likovnoj ili kombinovanoj formi:
1.testovi koji zahtevaju konstruisanje iskaza
2.testovi izbora ponuenog reenja
3.prepoznavanje iskaza
4.dopunjavanje
5.vrednovanje

Ova metoda nastala je u okviru psihologije i psihijatrije. Raireno je shvatanje da je test standardizovani
postupak pomou kojeg se izaziva neka odreena aktivnost a onda se uinak te aktivnosti meri i vrednuje
tako da se individualni rezultat uporedi sa rezultatom dobijenim kod drugih individua. Glavna slabost ove
definicije je to test izjednaava sa eksperimentom, Kao najvanije vrste testova navode se:
1.testovi znanja, istrauju se znanje, navike, obrazovanje
Razlikuju se:
-testovi poznavanja injenica
-testovi primene znanja
2.testovi sposobnosti, mere se mentalne, senzorne, motorne sposobnosti
3.testovi linosti, mere se sloenije osobine linosti (stavovi, karakter)
4.projektivni testovi, predmet je linost

3 osnovna tipa naina reavanja zadataka:

1.papir-olovka
2.usmeni
3.in

3 su bitna metodoloko-metodska zahteva bez ijeg ispunjenja test ne moe biti valjan:
1.relijabilnost korespondentnost testa sa predmetom istraivanja
2.badarenost nauna i praktina proverenost valjanosti testa
3.diskriminativnost spreavanja vieznanosti zadataka i njihovih reenja.

Prednost testa:
prodornost, sistematinost, standardizovanost, osnovanost
Tekoe:
masovnost, sloenost, problemi valjane izrade instrumenata i kljua testa.

36. Biografska matoda

Ova metoda nastala je posle I svetskog rata kao metoda sociolokog istraivanja. Razliite faze razvoja,
termini ove metode doveli su do razliitih shvatanja i primena metode. Koriste se i sledei termini: metoda
linih dokumenata, ivotna pria, ivotna istorija, istorija sluaja. Ovo je metodolokog prikupljanje
podataka o odreenoj linosti sa ciljem saznavanja podataka iz linih dokumenata, i iz saznanja o grupama
ili organizacijama u okviru kojih se ta osoba krae.
2 vrste dokumenata:
1.institucionalna formiraju razliite institucije
2.lina dokumenta formiraju ih same linosti
Vano je razlikovati biografije od autobiografija. Biografije su iskazi istraivanja o neijem ivotu a
autobiografije izvorni pisani iskazi neke osobe o svom ivotu.

Sva ova dokumenta se porede i dopunjuju.

Primena ove metode je veoma slaba, osim biografije politiara. Dva su razloga za to:
1.istraivanja su veoma dugotrajna i skupa i poseban problem je to se teko dolazi do izvora podataka.
Potrebno je koirstiti veliki broj obuenih kadrova i mogua su pitanja reprezentativnosti i pouzdanosti
podataka.

Procedura biografske metode:

1.detaljno informisanje o predmetu istraivanja sredina i gde boravi
2.izbor izvora podataka i naina dolaenja do podataka
3.prikupljanje podataka i formiranje baze podataka
4.analiza i ocena prikupljene grae, njeno izuavanje, uporeivanje i konstatovanje iskaza, kao i
utvrivanje stepena pouzdanosti.
5.formiranje zakljuka

41. Statistika optenauna metoda

Statistika metoda se odnosi na istraivanje masovnih pojava, koje se sastoje iz mnotva

jedinica(pojedinanog) saznanja su verovatna, zasnovana na statistikoj indukciji, zakonima verovtnoe i
statistikim zakonima. Ima veliku primenu u politikim naukama, najvie se primenjuje kod istra
ivanja masovnih pojava.

Etape primene statistike metode:

1.utvrivanje st.mase koja obuhvata sve jedinice prodmeta istraivanja
2.popis (nije ekonomian) ili izrada uorka u zavisnosti od predmeta istraivanja.

42. Izrada uzorka

Izrada uzorka predstavlja formiranje reprezentativnih grupa odreene veliine, koje prema odreenom
kriterijumu predstavljaju statistiku masu. Dva cilja:
1.reprezentativnost
2.ekonominost to manje sredstava a to vie saznanja

Vrste uzoraka:
1.Oni koji nastaju metodom sluajnog izbora (oko 10% statistike mase), najreprezentativniji, uzorak
treba da obuhvata jedinice sa razliitih prostora
2.namerni uzorci kvote (broj jedinica odreenih karakteristika), 2 vrste kvota:
-kvote subjekata utvruju se tipine osobine subjekata
-kvote izvora podataka dokumenata
kriterijemi: dostupnost, upotrebljivost
-stratifikovani uzorak kombinovan i primenjujemo ga kada znamo sastav statistike mase i kada je svaki
deo proporcionalno predstavljen u uzorku.
Prikupljanje podataka

Podaci se prikupljaju tehnikama, metodama, instrumentima za prikupljanje podataka, statistika metoda

nema svoje posebne istrumente. Pomou sistematike metode prikupljamo kvalitativne, kvantitativne i
podatke koji se odnose na vreme i prostor. Formulari koji ma se prikupljaju podaci su popisne liste (za
velika istraivanja, masovne pojave) i upitinici (za manja istraivanja).

Formiranje statistikih serija (pitanje za vie ocene)

-spada u fazu sreivanja i obrade podataka
cilj: statstiki opis masovne pojave, dve vrste serija postoje:
1.statistike serije opisuju stanje pomou podataka koji se odnose na kvalitet, kvantitet, prostor i vreme
2.dinamike serije niz stanja u razliitim vremenima na jednom prostoru

43. Statistika analiza

Statistike podatke analiziramo da bismo utvrdili statistiku i dinamiku nekih pojava.

Statistikom analizom saznajemo odreene strukture. Cilj je utvrivanje uestalosti osobina u st.masi koju
istraujemo.
Dinamikom analizom saznajemo kretanje odreenih pojava. Cilj je izraunavanje trenda tendencije
razvoja pojave ili pojedinanih oscilacija.
Korelaciona analiza saznajemo uticaj raznih grupa podataka. Cilj je utvrivanje statistike zakonitosti
neke masovne pojave.

Iskazivanje i predstavljanje podataka tabelama je osnov statistike analize a u nekim sluajevima i osnov
stat.podataka

Zakljuivanje
osnovni zadatak statistike metode je izvoenje generalizacija manjeg ili veeg stepena istinitosti. Sadraji
zakljuka su odreena stanja ili tendencije.
Izvoenje odreenih pravilnosti/zakonitosti u razvoju odreenih pojava gde se na osnovu odreene
hipoteze izvode statistiki zakoni.

45. Sreivanej i obrada podataka

Podaci se sakupljaju i obrauju u svim vrstama naunih istraivanja, bila ona teorijska empirijska ili
kompleksna. Za sva istraivanja u drutvenim naukama a moglo bi se rei i u naukama uopte, postoje
jedinstvena osnovna pravila postupanja sa podacima. Obrada podataka se moe definisati kao konzistentan
sistem logikih, statistikih i tehnikih postupaka kontrole, klasifikovanja, grupisanja, prikazivanja,
uporeivanja i kombinovanja podataka svih vrsta. U procesu obrade podataka i zakljuivanja stalno su
aktivirane osnovne metode saznanja i miljenja. U politikolokim istraivanjima obrade i korienje
podataka su osetljiviji nego u nekim drugim drutvenim naukama. 3 su razloga za to:
1.U politikim naukama u istraivanjima politikih pojava, direktni i indirektni podaci o indikatorima
hipoteza se razlikuju samo za nijansu, koja moe biti sutinska.
2.Statistika pravila i znaajnosti u zakljuivanju o politikim pojavama nemaju uvek onu vrednost kakvu
imaju u drutvenim naukama,
3.Veze izmeu podataka u politikim naukama su znatno sloenije brojnije i prikrivenije. Nain realizacije
obrade i analize podataka je unapred utvren u nacrtu naune zamisli a uslovljen je predmetom, ciljem i
naroito hipotezama i instrumentima prikupljanja podataka.

Struktura plana obrade podataka

plan sreivanja
-kontrola: logika, tehnika
-iskazivanj podataka: serija, tabela, grafikon
-klasifikacija: kodeks pojmova, kodeks ifara
plan analize podataka:
-plan analitikih postupaka
-plan testiranja hipoteze
-plan zakljuivanja

plan izvetaja:
-plan sadraja
-plan oblika

48. ifriranje

ifriranje je odreivanje ili davanje broja ifre. To je prvi postupak u obradi podataka. 2 vrste:
1.ifre premetanja slova se premetaju prema odreenom pravilu, na osnovu ega tekst naizgled gubi
smisao
2.ifre zamene kada se svako slovo iz teksta zamenjuje nekim drugim slovom/smbolom.

Suprotno je proces deifrovanja.

Kriptologija je nauna disciplina koja se bavi prouavanjem i istraivanjem ifara vana je u radu
policije, vojske

primeri_

51. Ocena podataka

Prva faza analize ili ono to joj neposredno prethodi jeste ocena podataka. Ocena valjdanosti podataka
izvedena je i saglasna sa postupkom verifikacije hipoteza. Za verifikaciju hipoteza bitne su tzv krucijalne
saznajne injenice. Ocenom se utvruje da li podaci omoguuju sreivanjem i obradom konstruisanje
potrebnih krucijalnih saznajnih injenica. Ocenom podataka se utvruje da li su dovoljni, adekvatni i
validni za predmet i hipoteze istraivanja. Budui da imamo kvalitativne i kvantitativne potadke utvruje
se:
1.Za kvalitativne:
-da li se podaci odnose sadrajno na predmet istr.
-da li valjano izraavaju smer i svojstva pojava
2.Za kvantitativne
-da li valjano izraavaju meru istraivane pojave

Tako dolazimo do saznanja da li podaci zaista izraavaju prouavanu pojavu, njen obim smer, dubinu i
intenzitet. Poznato je vie postupaka za ocenu podataka.
1.logika ocena sadraja podataka - najmanje egzaktna
2.slaganje sadraja prikupljenih podataka
3.utvrivanje sadraja podataka sopstvenog sa sadrajem podataka ranijih istraivanja, iji su predmet i
ciljevi istr. isti ili slini
4.pribavljanje ocene valjanosti podataka od grupe eksperata za predmet istr.
5.utvrivanje stepena meusobne povezanosti podataka u okviru istog istraivanja ali prikuljenih
posredstvom razliitih meusobno nezavisnih indikatora

Svi ovi postupci ne omoguavaju da se sa sigurnou zakljui o valjanosti prikupljenih podataka, zato to
prethodno nije poznata valjanost indikatora kojima se sluimo u oceni podataka.

52. Analiza podataka

Analiza podataka je proveravanje hipoteza korienjem sakupljenih i obraenih podataka. To je faza

naunog saznanja koja prethodi zakljuivanju. Istraiva stie mogunost da oceni podatke tek u postupku
analize. sreivanjem i povezivanjem podataka. Analitiki postupak kao misaona aktivnost ostvaruje se
kroz:
1.razlaganje podataka na predmete i na odnose izmeu predmeta
2.poreenje istovrsnih predmeta
3.konstatovanje injenica u vidu odr.iskaza o predmetima, relacijama

Analizom se dolazi do konstatacije o injenicama koje slue za verifikaciju pojedinanih hipoteza. Analiza
se izvodi po unapred utvrenom analitikom konceptu i planu a na osnovu analitikih pravila. Analitiki
koncept je odreen u naunim ciljevima i determinisan je konceptom istraivanja, ciljevima i sistemom
hipoteza. Moraju se obezbediti prodornost, pouzdanost i ekonominost analitikog postupka. Izbor
analitikog postupka zapoinje ocenom mogunosti njegove primene na raspoloivi fond podataka a u
skladu sa predmetom i ciljevima istraivanja. Pri tome se nuno uspostavlja veza izmeu prodornosti
analitikom postupka i vrste podataka.

Analitiki postupci razlikuju se po nainu na koji se svojstva pojave iskazuju. Svojstva pojave mogu biti
izraena:
1.diskretnim poretkom kvalitativni p.
2.kvalitativnim poretkom
3.poretkom varijeteta

U svakoj fazi istraivanja pa i u fazi analize mogue su greke. Po posledicama koje izazivaju razlikujemo
dve osnovne vrste greaka:
1.greke koje se u uzajamnom odnostu uveavaju
2.pojedinane greke se uzajamno potiru

Izvori greaka su najee u pristrasnosti istraivaa koja moe biti: teorijska, metodoloka, terenska,
kabinetska
Svi oblici pristrasnosti daju:
1._ greku meusobno se umnoavaju
2.sluajne tehnike greke kompenzuju se