1. Šta je cilj naučnog istraživanja?

Kao osnovni cilj svakog naučnog istraživanja, stoji potreba za pronalaženjem i davanjem odgovora na
postavljeno istraživačko pitanje ili pronalaženjem rešenja za nastali problem.

2. Navedi karakteristike pedagoških istraživanja?

Objektivnost (nepristrasnost), činjenična zasnovanost, preciznost, merljivost, odredjenost i

verifikacija, temeljnost, sistematičnost, kontrolisanost i logička sledstvenost.

3. Navedi paradigme koje su utemeljene pedag. Istraž. ?

Istraživanja vasp. i obrazov. se uglavnom realizuju u okviru paradigmi: pozitivizam, postpozitivizam,

konstruktivizam, kritiča teorija i sudelujuća (participativna) paradigma.

4. Kada se u istraživanju primenjuje deskriptivna metoda?

Primenjuje se u proučavanju pedagoške stvarnosti i oslanja se na iskustvene činjenice koje postoje u

praksi vasp. i obrazov. Cilj ove metode je što vernije opisivanje činjenica onakvim kakve jesu.

5. Šta su tehnike a šta instrumenti u istraživanju?

Tehnike predstavljaju postupke na koje se oslanjaju načini prikupljanja podataka. Instrumenti su

sredstva kojima se tehnike služe da bi se došlo do podataka, sredstva kojima se prikupljaju činjenice i
predstavljaju značajan alat istraživaču.

6. U okviru tehnike skaliranja, koji se instrumenti mogu primeniti?

Skale procene, skale stavova, deskriptivne skale, numeričke, grafičke...

7. Posmatranje sa učešćem?

Podrazumeva aktivno uključivanje istraživača u situaciju koja se posmatra i istražuje. To doprinosi

sveobuhvatnijem sagledavanju svih procesa i odnosa koji postoje u posmatranoj pojavi.

8. Šta se ispituje primenom tehnike intervjuisanja?

Putem intervjuisanja prikupljaju se činjenice o stavovima, preferencijama, željama i sudovima

ispitanika, odnosno njihova subjektivna percepcija činjeničnog stanja. Istraživačko intervjuisanje može
biti glavno sredstvo za prikupljanje podataka koje ima direktnog uticaja na ciljeve istraživanja, a može
se upotrebiti i za generisanje novih hipoteza.
9. Cilj akcionih istraživanja?

Cilj akc. Istraž. jeste interpretiranje i razumevanje vaspitno-obrazovne prakse, ali i njeno menjanje i
unapredjivanje. Takodje razumevanje konkretne pojave u oblasti vaspitanja i obrazovanja, da bi se
menjala, razvijala i poboljšavala, odnosno da bi se rešavali konkretni problemi vaspitno-obrazovne
prakse.

10. Koji su najčešći elementi definicije o saradnji?

Saznanje, društvena promena, akcija (promena, unapredjivanje), istraživanje (razumevanje, znanje).

11. Objasni princip kontekstualnosti ?

Kontekstualnost podrazumeva izvodjenje istraživanja u realnom kotekstu odnosno situaciji. Bavi se

realnim problemima koji se dešavaju u aktuelnoj socijalnoj situaciji. Taj problem se sagledava i
proučava holistički.

12. Šta se najčešće navodi kao ograničenje akc. istraživanja?

Kao ograničenja akc. istraž. često su se navodila pitanja za uzrok istraživanja. Akciona istraživanja su
ograničena na oblast u kojoj se sprovodi akcija i na uzorak na koji se akcija odnosi.

13. Istraživački dnevnik ?

Trebalo bi da ga vode učesnici istraživanja kako bi poslužio kao izvor podataka za analizu. Ovim
instrumentom mogu se pratiti aktivnosti i situacije u njihovom vremenskom sledu uz beleženje
datuma i vremena i njihovog opisa.

14. Navedi etape akcionog istraživanja?

Odredjivanje predmeta i problema istraživanja, proučavanje literature o odredjenoj problematici,

postavljanje istraživačkih pitanja, odredjivanje cilja istraživanja, istraživački zadaci, aktivnosti i
evaluacija.

15. Šta podrazumeva evaluacija?

Značajna faza kojom se prati i vrednuje ostvarenost istraživačkih zadataka a u okviru njih i strategije
koje su planirane i efekti realizacije. Učestvuju svi učesnici istraživanja. Kada se prikupe sve inform. o
realizovanim aktivnostima, mogu se svrstati u odredjene foldere na osnovu dogovorenih kriterijuma.

16. Šta sadrži izveštaj o akcionom istraživanju?

Krajnja etapa gde se predstavljaju rezultati istraživanja u celini. Opisuju se sve etape sprovodjenja
istraživanja. To je zajednički produkt svih učesnika u istraživanju. Svojevrsni, narativni, kvalitativni opis
svih faza i rezultata istraživanja.
MARIN TEST

Fokus grupe, ograničenja i prednosti akc. istraž., fundamentalno istraživanje, sudelujuća paradigma,
vrste akcionog istraživanja, anketni upitnik, kada se prelazi u narednu etapu

FUNDAMENTALNA ISTRAŽIVANJA – Usmerena su na nova teorijska saznanja. Često su

interdisciplinarna a rezultati se ne primenjuju neposredno u praksi, ali mogu imati empirijsku podršku.

FOKUS GRUPE – Osnovna karaketristika ove tehnike jeste prikupljanje podataka putem socijalne
interakcije ili grupne diskusije u kojoj se okupljaju učesnici slični po nekim karakteristikama da bi
raspravljali o odredjenim pitanjima važnim za istraživački problem.

SUDELUJUĆA PARADIGMA – Ukazuje na povezanost iskustvenog znanja u interakciji sa drugim

ljudima, mestima ili stvarima; praktično znanje koje proizilazi iz veština ili umeća i propozicijskog
znanja u vidu tvrdnji ili teorija.

VRSTE AKC. ISTRAŽ.- Individualno akc. istraž, zajedničko (kolaborativno), tehničko, praktično,
emancipatorsko.

PREDNOSTI AKC. ISTRAŽ. – Odnos akcije i istraživanja. Problemi nisu nametnuti već proizilaze iz
neposrednog rada praktičara. Kroz akciju i istraživanje, vaspitači, učitelji i nastavnici uče o svojoj
praksi, pruža im se mogućnost da što bolje saznaju samu prirodu vasp. i obraz. problema. Praktičari se
usavršavaju, stiču nova saznanja i razvija se potreba za većim razumevanjem istraživačkih procesa.

ANKETNI UPITNIK – Može se primenjivati za utvrdjivanje nekog stanja, a primenljiv je i ako je

potrebno ispitati mišljenje, interesovanje učesnika u odnosu na konkretan problem ili situaciju. Podaci
dobijeni mogu biti kvantitativni i mogu se objasniti i interpretirati jedino u kotekstu situacije.