ПЕДАГОШКА МЕТОДОЛОГИЈА

Да би се једна научна област могла даље развијати, неопходно је да има развијену

методологију научних истраживања, односно механизме доласка до нових научних
знања. Педагошка истраживања настоје да откривају нове законитости, везе и односе у
области сложеног феномена васпитања и образовања, у циљу што обухватнијег и што
темељнијег проучавања васпитања као система и процеса, што омогућава проширивање и
продубљивање педагошке теорије, односно теоријских основа педагогије. Осим тога,
истраживања нам омогућавају примене нових научних знања у циљу унапређивања
праксе реализације сложеног феномена васпитања. Због тога, педагошка истраживања
имају двоструку улогу, улогу унапређивања педагошке теорије и унапређивања педагошке
праксе. Методологија педагошких истраживања (методологија педагогије) представља и
посебну научну дисциплину у оквиру система педагошких дисциплина. Предмет
методологије педагогије јесте проучавање могућности истраживања свих аспеката
сложеног феномена васпитања и образовања, на свим узрастима на којима се васпитање и
образовање одвијају, односно различитих субјеката који учествују у процесу васпитања и
образовања (дете, васпитаник, ученик, одрасли полазник, васпитач, наставник, родитељ и
други). Методологија педагогије користи методе, технике и инструменте истраживања која
се користе и у другим научним областима, пре свега оним који припадају друштвеним
наукама. То су области психологије, социологије, филозофије, антропологије и друге научне
области. Када је у питању примена оног што се преузима из методологије истраживања
које су развијене у другим наукама, не ради се о механичком преузимању и пресликавању
у област педагошког истраживања.
Током развоја педагошке науке искристалисали су се одређени општи приступи
(оријентације) у проучавању васпитања и образовања. Приступ који је изграђиван у
периоду пре осамостаљивања педагогије од филозофије, означава се као нормативни и
филозофско-дедуктивни приступ. Основна оријентација у оквиру овог приступа јесте
настојање да се одређена концепција васпитања изведе из кључних схватања и идеја које
су део претходно прихваћене филозофије васпитања. Овај приступ се означава као
педагошки дедуктивизам1. Супротни приступ у проучавању васпитања, настао као
реакција на једностраности и недостатке филозофско-дедуктивног приступа, означава се
као позитивистички и емпиријско-индуктивни приступ. У оквиру овог приступа заступљена
је оријентација на емпиријском2 и мерљивом проучавању васпитних појава и појединих
елемената процеса васпитања и васпитања као чиниоца развоја индивидуе. Означава се и
као педагошки индуктивизам3.

1
Дедукција је процес закључивања који креће од општих ставова (премиса) и иде ка посебном,
појединачном закључку
2
Стечено искуством
3
Индукција је процес закључивања који полази од тврдњи о појединачним случајевима, а затим долази до
општег закључка
Кључни недостаци у оквиру нормативног приступа јављају се шаблонизам4 и
спекулативност5, док се у оквиру позитивистичког приступа јавља избегавање теоријског
уобличавања проблема истраживања. Методолошки дуализам ове врсте постепено се
превазилази и са развојем методологије педагошких истраживања конституишу се
приступи и модели истраживања који подразумевају потпуније, дубље и обухватније
научно сагледавање проблема истраживања, што омогућава долажење до научно
релевантих резултата истраживања.
У данашње време разрађују се два општа приступа у педагошким истраживањима, који не
представљају еквивалент постојању два претходно описана приступа. То су
квантитативни6и квалитативни7 приступ. На основу заступљености неког од ова два
приступа, и сама истраживања се означавају као квантитативна или квалитативна
истраживања. Квантитативни приступ подразумева заступљеност у проучавању неког
сегмента процеса васпитања емпиријског модела истраживања, са пратећом
методологијом која је карактеристична за овај модел истраживања: истраживање на
узорку, контрола услова реализације истраживања, прецизно одређени поступци
квантификације добијених података - статистичка обрада података, и друго. Најбољи
пример за овај приступ јесте методологија „великих узорака" која се примењује у
међународним студијама постигнућа ученика. За квалитативни приступ карактеристична је
примена квалитативне (теоријске) анализе, као начин да се дубље продре у унутрашњу
суштину проучаване појаве, уз сагледавање кључних узрочно-последичних односа који ту
појаву одређују. У оквиру овог приступа није искључено истраживање на
репрезентативном узорку, али се оно јавља као потпора квалитативној анализи. Стога, за
овај приступ више је карактеристично истраживање засновано на фокус групи и студији
појединачних случајева. У педагошким истраживањима постоји потреба за обједињавањем
елемената квантитативног и квалитативног приступа у истраживању. Разлози се
аргументују чињеницом да је неопходно превазићи недостатке једностране примене
једног или другог приступа у истраживању, потреби за обухватнијим и дубљим
сагледавањем постављених проблема истраживања, што би омогућило да се дође до
резултата истраживања који ће значајно допринети науци. Природно, постоје и
истраживачки проблеми чије проучавање подразумева примену једног од приступа
(истраживања у којима се примењује историјска метода проучавања, у којим случајевима
се примењује квалитативни приступ у истраживању).

4
Механички рад према готовом обрасцу
5
Резоновање које нема основе у практичном искуству
6
Структуриран, логички посложен процес
7
Отворен, интерактиван процес
Постоје различите поделе врста истраживања која се реализују у области педагогије, у
зависности од критеријума разврставања који се користи.
I. Тако се према општој подели педагошка истраживања разврставају у три групе, и то:
фундаментална (њима се истражују природа и основне карактеристике васпитања,
циљеви и задаци васпитања, карактеристике васпитања као процеса и система, и
друго), развојна (омогућавају предвиђање тока одвијања одређених процеса у
васпитању, наредних стања у процесу, исхода и слично) и примењена (омогућавају
да се испита ефикасност примене неке новине у процесу васпитања, као што је
наставна метода, облик рада, садржај, организација рада, уц- беник и слично)
II. У складу с тим да ли се примењује теоријска или емпиријска оријентација у
истраживању, педагошка истраживања се деле на теоријска и емпиријска
истраживања, а емпиријска на експериментална и неекспериментална
истраживања
III. Када се као критеријум за разврставање педагошких истраживања узима временска
димензија, онда се она деле на историјска, савремена и футуристичка
IV. У складу са критеријумом развојности истраживања, педагошка истраживања се
деле на лонгитудална (подразумевају праћење тока развоја одређене појаве у
дефинисаном периоду) и трансферзална истраживања (подразумевају временски
хоризонтално проучавање одређене појаве, у једном тренутку)
У оквиру педагошких истраживања примењују се различите методе, технике и инструменти
истраживања. Постоје различите поделе метода истраживања које су заступљене у
педагошким истраживањима. Методе, технике и инструмети истраживања бирају се у
складу са природом постављеног проблема истраживања, као и у складу са постављеним
циљем, задацима и хипотезама у истраживању. Између осталог, као методе педагошког
истраживања јављају се метода теоријске анализе, историјска метода, дескриптивна
(неекспериметална) метода и експериментална метода. Технике које се јављају у
педагошким истраживањима односе се на примењене начине прикупљања података у
истраживањима, и деле се на систематско посматрање, интервјуисање, анкетирање,
тестирање, скалирање и социометријске технике. Примењују се, такође, и различити
инструменти истраживања, који служе непосредном прикупљању података у истраживању,
а то су протокол посматрања, протокол интервјуа, анкетни лист и други. Инструменти
истраживања треба да поседују одређене мерне карактеристике, као што су валидност
(тачност, у смислу да мери управо оно што је предвиђено да мери), поузданост (постојаност
у поновљеном истраживању), дискриминативност (прецизно раздвајање оног што се мери
у односу на оно што није предмет мерења), и обухватност (сагледавање целине
постављеног проблема истраживања).
Сва истраживања која се реализују у области педагогије поседују одређене
карактеристичне фазе осмишљавања и реализације истраживања, које се јављају у
зависности од врсте истраживања чије се спровођење планира. У случају емпиријског
истраживања, то су обично следеће карактеристичне фазе истраживања:
1. формулисање проблема исшраживања, дефинисање релевантних појмова и
успостављање теоријског оквира истраживања;
2. одређивање циља (циљева) и задатака истраживања, постављање хипотеза
истраживања (научних претпоставки)
3. одређивање популације и узорка истраживања
4. избор и разрада метода, техника и инструмената истраживања, планирање тока
реализације истраживања и статистичке обраде података
5. теренско или лабораторијско прикупљање података и статистичка обрада података
6. анализа и интерпретација резултата истраживања, извођење закључака, писање
извештаја и објављивање резулшаша истраживања
У педагошким истраживањима неопходно је водити рачуна и о томе да постоје одређена
етичка ограничења, која се јављају при осмишљавању и реализацији истраживања.
Разлози за то налазе се у чињеници да предмет педагошких истраживања јесу сегменти
процеса васпитања и образовања, при чему се испитивања односе и на утврђивање
одређених својстава учесника у том процесу, као и утврђивање природе и нивоа утицаја на
одређене развојне токове, који су саставни део процеса васпитања и образовања. Стога, на
пример, није могуће у педагошким истраживањим испитивати утицаје на одређене
развојне токове, као што су следећи: непримерено кажњавање, вређање, изазивање страха
код деце (ученика) и други.

Литература
Антонијевић, Р., (2013), Општа педагогија, Београд

Нађа Вуксановић АН 23/6