УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН

‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

НАЧИН ИСТРАЖИВАЊА

Наставник:
проф.др Јан Марчек
jan.marcek @fpsp.edu.rs
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

НАЧИН ИСТРАЖИВАЊА
 Пројекат истраживања садржи и начин истраживања, као део којим се
прецизирају истраживачки поступци који ће бити изведени током
реализације истраживања.
 Начин истраживања уопштено можемо схватити као систем мисаоних и
техничких поступака којима се реализује истраживање. Тај систем је
детерминисан предметом и циљевима истраживања, а посебно
формулисаним хипотезама и индикаторима.
 Као истраживачки пројекат и његов посебан део – начин истраживања се
може схватити попут научног документа и истраживачко-оперативног
плана.
 У смислу научног документа, начин истраживања има следеће делове:
општефилозофски метод, општенаучне методе, основне посебне методе и
опште методе посебних наука.
 Схваћен као оперативно-технички документ, или план истраживања,
начин истраживања се да систематизовати на: поступак прикупљања
података, поступак обраде података и начин извештавања о резултатима
истраживања.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА ’’
НАЧИН ИСТРАЖИВАЊА
НАУЧНИ ДОКУМЕНТ

Општефилозофски метод

Општенаучне методе

Основне посебне методе

Опште методе посебних наука

ОПЕРАТИВНО-ТЕХНИЧКИ ДОКУМЕНТ

Поступак прикупљања података

Поступак обраде података

Извештај о резултатима истраживања

 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

Елементи начина истраживања

1) методе (поступци и инструменти)

2) извори података

3) обухват истраживања
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

ОПШТЕНАУЧНЕ ОСНОВНЕ ПОСЕБНЕ

ОПШТА
МЕТОДЕ МЕТОДЕ
ФИЛОЗОФСКА
МЕТОДА 1)Хипотетичко- 1)Индукција-
дедуктивна метода дедукција

2)Статистичка 2)Анализа-
метода синтеза

3)Метода
моделовања 3)Генерализација и
специјализација
4)Аксиоматска
метода 4)Апстракција и
5)Аналитичко- конкретизација
дедуктивна метода
5) Дефиниција и
6)Историјско-
класификација
компаративна
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

Општенаучне методе у
друштвеним наукма

1) Хипотетичко-дедуктивна метода

2) Статистчка метода

3) Метода моделовања
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
Општенаучна метода у
емпиријским истраживањима

 У емпиријским истраживањима друштвних наука је

најзаступљенија статистичка метода
 Битна одредба статистичке методе је мерење које
подразумева: утврђивање броја јединица одређене
појаве
 Метода моделовња је теоријско-емпиријска метода
 Модални експеримент се може схватити као мисаони
експеримент и као практични (стварни) експеримент
 Модални експеримент има следеће значење: мисаони,
теоријски и практичан, емпиријски
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА
Иако та истраживања не изражавају екплицитно, у свом пројектном
делу, свако од њих, почива на неком општем схватању о свету и друштву.
Тај поглед на свет чини ОПШТЕФИЛОЗОФСКИ МЕТОД који обавезуjе
истраживача да поштује одговарајући категоријални систем.
Пројектом се наглашава коришћење ОПШТЕНАУЧНЕ МЕТОДЕ, а то
могу бити статистичка метода, метода моделовања или аксиоматска метода.
У литератури се помињу још и хипотетичко-дедуктивна, аналитичко-
дедуктивна и историјско-компаративна метода.
Изабраном општенаучном методом се конкретизује општефилозофски
поглед на свет, али и одређује схватање о природним или друштвеним
карактеристикама истраживаног предмета.
Предмет и циљ опредељују једну од општенаучних метода. Оне су,
углавном, сагласне операционално дефинисаном предмету, а затим циљу,
хипотезама и индикаторима
Врста истраживања донекле одређује општенаучну методу Код
емпиријских истраживања најчешће се примењује статистичка метода.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

ОПШТЕНАУЧНЕ ОСНОВНЕ ПОСЕБНЕ

ОПШТА
МЕТОДЕ МЕТОДЕ
ФИЛОЗОФСКА
МЕТОДА 1)Хипотетичко- 1)Индукција-
дедуктивна метода дедукција

2)Статистичка 2)Анализа-
метода синтеза

3)Метода
моделовања 3)Генерализација и
специјализација
4)Аксиоматска
метода 4)Апстракција и
5)Аналитичко- конкретизација
дедуктивна метода
5) Дефиниција и
6)Историјско-
класификација
компаративна
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

ОСНОВНЕ (ПОСЕБНЕ) МЕТОДЕ се у методологији сматрају:

индукција-дедукција, анализа-синтеза, генерализација-
специјализација, апстракција-конкретизација, дефиниција и
класиикација.

Избор неке од њих врши се зависно од изабране општенаучне методе.

Такав избор чини даљу конкретизацију начина истраживања. Због
своје природе, општенаучне методе налажу избор конкретне, основне,
(посебне) методе. На пример, аксиоматска метода подразумева
дедукцију, као посебан методски поступак.

ОПШТЕ МЕТОДЕ присутне у одређеним наукама се дефинише кроз

концепт оперативних техника, инструмената и поступака. Њих је
могуће дати кроз начин истраживања – оперативни план, али је
присутнија веза са вишим методским поступцима. Методе посебних
наука чине везу између теорије одређене науке и конкретног
емпиријског истраживања.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
ПОСТУПАК ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА

 Одабиром поступака прикупљања података, истраживач бира инструменте

и технике регистровања одређених индикатора. Стога је поступак
прикупљања података најдиректније одређен одабраним индикаторима.
Индикатори, као спољашње манифестације суштине појава, могу се
открити и регистровати одговарајућим техничким поступцима и
инструментима. Неки индикатори захтевају испитивање као технику,
други су погодни за утврђивање експериментом и слично.
 Дефинисање поступка прикупљања података, на првом месту, подразумева
дефинисање извора података. Извори података су сва она места , особе,
ситуације на којима се могу регистровати подаци битни за истражиавње.
Као извори података јављају се: 1)људи и њихово понашање; 2)документи,
службени и неслужбени; 3)средства масовног комуницирања, и 4) научна,
стручна, уметничка и друга дела.
 Ма који од претходних извора био у питању, битно је да тасј извор буде
адекватан основним елементима пројекта истраживања, шпредмету, циљу,
хипотезамас и индикасторима. Извор мора бити веродостојан, поуздан, и у
одговарајућој мери приступачан.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

Експерименталне методе

1) Метода посматрања

2) Метода експеримента

3) Метода испитивања

4) Метода анализе садржаја

5) Метода студије случаја

 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

МЕТОДЕ, ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ

 Методе и тхнике истраживања су одређени

операционалним одређењем предмета истраживања,
хипотезама и индикаторима истраживања
 У испитивању се начешће користе следећи поступци и
инструменти: 1) анкетирање (анкета) и 2)интервјуисање
(интервју)
 Инструменти истраживања имају следећу функцију: да
омогуће систематизовано и целовито прикупљање
прикупљање и обраду података
 Инструменти истраживања имају следеће метријске
карактеристике: 1) ваљаност; 2) поузданост;
3)објективност, 4) осетљивост и 5) баждареност
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ
ИСТРАЖИВАЊА

ТЕХНИКЕ ИНСТРУМЕНТИ
ИСТРАЖИВАЊА ИСТРАЖИВАЊА

Посматрање Протокол посматрања

Анкетирање Анкетни упитник

Интервјуисање Протокол интервјуа

Тестирање Тест

Анализа садржаја Арак за анализу садржаја

 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
ПОПУЛАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА
 Предмет истраживања и сам методолошки приступ истраживању подразумева
одговарајућу популацију на којој се истраживање обавља. Стога постоје
предмети истраживања који су дистрибуирани на више појава, односно особа.
Често истраживањем није могуће обухватити све те појаве или особе, па се
између њих бирају оне на којима ће се истраживати предмет пројекта. У
таквим случајевима, потребно је изабрати узорак истраживања, који ће
репрезентовати све остале случајеве, односно популацију тих појава.
 Популација се уобичајено у методологији дефинише као статистичка маса која
представља скуп свих појава исте врсте, или заједничког обележја. То могу
бити појединачне појаве, материјални предмети исте врсте, али и индивидуе и
групе људи. У случају да се истражује нека друштвена или психолошка појава,
популација се може дефинисати и као група лица или појава које имају битно
заједничко обележје.
 Скупови појава или особа, које чине популацију, могу бити врло различите по
бројности, општости и саставу. То могу бити сви студенти једног факултета,
сви производни радници неке организације, односно предузећа.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
 Прикупљање података у истраживањима се врло ретко обавља на целој
популацији. То је и неизводиво, или нерационално, па се у сврху
истраживања одабирају делови популације – узорци истраживања. Подаци
прикупљени на њима важе за целу популацију. Узорак је, према томе, део
популације.
 Узорак се обично дефинише као део популације, подскуп основног скупа,
добивен неким процесом избора са циљем испитивања својстава
популације којој припада. Узорак јединица представља неки коначни број
јединица из популације јединица, а узорак опаажња неки коначни број
опажања (опсервација, мерења) из популације опажања.
 Међутим, да би добијени подаци били веродостојни, узорак не може бити
било који део популације, већ само онај део који поседује њене битне
карактеристике. Једино такав узорак може послужити добијању
репрезентативних података, тј. може бити репрезентативан узорак.
Репрезентативан узорак је репрезентативан за одређену популацију.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
 Најосновнији принцип избора узорка изражен је у захтеву да сваки члан
популације има једнке шансе да се нађе у узорку. То је основно начело
репрезентативног узорка. ''Да би се обезбедио тај услов, потребн је тачан
регистар, попис или списак свих чланова популације. Сваки члан
популације био би обележен својим редним бројем у регистру, па би и
самим тим била позната величина популације тј. био познат број њених
чланова'' (Драгичевић, 1985: 96).
 Други важан принцип избора репрезентативног узорка је у потпуно
непристрасном избору. Избор неког члана популације не сме ни на који
начин да зависи од воље и интервенција истраживача, нити да буде
условљен избором неког другог члана популације. Тиме би се угрозио први
принцип, јер би се неки чланови популације нашли у прилици да са више
вероватноће буду изабрани, а други са мање вероватноће.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
 Под узорковањем се подразумева извлачење појединачног члана основног
скупа, или низ таквих извлачења. Изразом ''нацрт узимања узорака'' означен је
скуп правила и поступака за извлачење узорка на одређени начин из основног
скупа. С обзиром на приступ извлачењу узорака из популације, могуће је
разликовати узорке добијене вероватносним узорковањем и узорке добијене
невероватносним узорковањем.
 Вероватносно узорковање се дефинише као метод одабирања узорка заснован
на теорији вероватноће, при чему у свакој етапи одабирања вероватноћа ма
ког скупа јединица које су одабране, мора да буде позната. Невероватносно
узорковање није засновано на теорији вероватноће, па при извлачењу тих
узорака није позната вероватноћа с којом неки члан основног скупа улази у
узорак.
 У вероватносном узорковању могуће је разликовање најмање четири основна
начина узимања узорака, и самим тим, четири основне врсте узорака добијених
тим начинима. 1)прост случајни узорак; 2) систематски узорак; 3)
стратификовани узорак и 4) скупински (кластерски) узорак. Међу
невероватносне узорке спадају: 1) пригодни узорак, 2)квотни узорак, 3)намерни
узорак, 4)узорак ''снежних грудви'‘ (Ристић, 1997: 387).
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
ВРСТЕ УЗОРКОВАЊА

ВЕРОВАТНОСНО НЕВЕРОВАТНОСНО
УЗОРКОВАЊЕ УЗОРКОВАЊЕ

ПРОСТ СЛУЧАЈНИ УЗОРАК КВОРНИ УЗОРАК

СИСТЕМАТСКИ УЗОРАК ПРИГОДНИ УЗОРАК

СТРАТИФИКОВАНИ УЗОРАК НАМЕРНИ УЗОРАК

СКУПИНСКИ (КЛАСТЕРКИ)УЗОРАК УЗОРАК ‘’СНЕЖНИХ ГРУДВИ’’

 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
УЗОРАК
УЗОРАКИСТРАЖИВАЊА
ИСТРАЖИВАЊА
Вероватносно узорковање
 (а) Прост случајни узорак
Нацрт извлачења простог случајног узорка се одликује тиме што
сваком члану основног скупа обезбеђује једнаку вероватноћу да
буде укључен у узорак и узајамну независност извлачења чланова
основног скупа.
 (б) Систематски узорак
Систематски узорак се добија извлачењем из списка чланова
популације на основу ''узорачног интервала''. Да би се обезбедио
узорачни интервал потребно је претходно одредити потребну
величину узорка n. Пошто је величиnа популације N позnата,
узорачни интервал се одређује из обрасца k=N/н. Неким случајним
процесом се изабере један од првих десет (по редоследу у списку
чланова популације, а потом примењује узорачни интервал тако да
се од изабраног члана даље одабира сваки k-ти члан.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
УЗОРАК
УЗОРАКИСТРАЖИВАЊА
ИСТРАЖИВАЊА
Вероватносно узорковање
 (в) Стратификовани узорак
Стратификовани узорак се добија тако што се чланови основног скупа, који
проучавамо претходно на основу изабраних критеријума, поделе на природне
подскупове или ''стратуме'', а потом се из сваког од стратума извлаче
независни случајни узорци. Основни циљ поделе основног скупа на стратуме је
стварање хомогених класа у односу на својство које је значајно за проучавање
и закључивање у датом истраживачком подухвату.
 г) Скупински (кластерски) узорак
Када се чланови неког основног скупа – на пример, ученици осмог разреда
налазе у скупинама (школама, односно одељењима) и када се избор чланова
основног скупа за узорак не обавља непосредно него се претходно одабира
узорак тих скупина, онда је реч о скупинском (кластерском) узорку. Скупинско
узорковње може да буде једноетапно и вишеетапно. О једноетапном
скупинском узорковању је реч ако се сви чланови одабраних скупина укључе у
узорак, а ако се из изабраних скупина даље одабирају јединице које ће бити
укључене у узорак, онда је реч о вишеетапном узорковању.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
Невероватносно узорковање
 (а) Квотни узорак
'‘Квотно'' узорковање се обавља овако: 1) Јасно дефинисана популација о
којој се закључује, дели се на подскупове према одабраним (зависно од
предмета и циљева истраживања) својстви; 2) одређује се величина сваког
од тако добивених подскупова (приближни број чланова које има сваки од
тих подскупова); 3) одређује се: (1) потребна величина узорка и (2) квоте,
то јест број чланова подскупа које би требало укључити у узорак, тако да
сваки подскуп у узорку буде заступљен сразмерно својој величини; 4) сада
се избор чланова за узорак из сваког подскупа популације препушта
одлучивању испитивача који учествује у истраживању.
 (б) Пригодни узорак
Ова врста узорка се заснива на захтеву да се што лакше добије узорак на
којем ће бити обављено истраживање. Такав узорак обично сачињавају
јединице које, на неки начин, стоје истраживачу на располагању. При
узимању таквих узорака често остаје нејасно из које популације дати
пригодни узорак потиче.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА
Невероватносно узорковање
 (в) Намерни узорак
Узимање узорка ове врсте засновано је на просуђивању истражиавча (или
неког другог зналца) и његовом оцењивању репрезентативности и
целисходности узорка. Намерни узорак може да обезбеди много већу
прецизност у закључивању о популацији него пригодни узорак (под условом да
је просуђивање истраживача при узимању узорка ваљано). Пошто се чланови
основног скупа у узорак бирају на основу процењивања истраживача који има
на уму циљ за који се предузима истраживање, тако добивени узорак може
знатно допринети добијању одговора на пиатње којим је изражен проблем тога
истраживања. Намерни узорак се користиза експлоративна истраживања..
 (г) Узорак ''снежних грудви''
Поступак којим се добива овај узорак подразумева да се прво одабере
(случајним избором или на неки други начин) неки почетни број испитаника
који ће потом указати на нове испитанике које би требало укључити у узорак.
Ови нови испитаници, такође, могу указати на додатне испитанике ,итд.
Разуме се, истраживач је тај који отпочиње, надзире и окончава процес
узорковања овим начином.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

ЕЛЕМЕНТИ ИЗБОРА УЗОРКА

У пројекту истраживања, схваћеном као научни документ

и оперативни план, треба прецизирати следеће елементе
избора узорка:

1) популација из које је изабран узорак

2) величину изабраног узорка

3) критеријум изабраног узорка (врста)

4) образложење избора узорка

 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
КЛАСИФИКАЦИЈА
ИЗВОРА ПОДАТАКА

 Према својим спољним својствима, односно према могућности да као

извори података буду регистровани од стране наших чула, извори се дају
класификовати на: визуелне, аудитивне и остале.
 Има и других критеријума класификације извора података. Међу
најчешћима је критеријум изворности према којем се извори дају
систематизовати на: изворне, када потичу из непосредних збивања и
догађаја; посредне, када се користе сазнања других о самом извору, и
изведене, када се о предмету закључује на основу неких података.
 По критеријуму званичности извора, они се могу систематизовати на:
звааничне; полузваничне; незваничне, и приватне.
 Према критеријуму јавности, извори се дају разврстати на: тајне, који су
намењени само уском кругу повлаштених; интерне, намењени ужем кругу
особа; отворене, намењене ужем кругу, али их могу користити и друга
лица, и јавне, намењени општој употреби (штампа, радио, ТВ...)..
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

НАЧИНИ ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА

 Класификација извора је значајна, јер извори условљавају

инструменте и техничке поступке сакупљања података. На основу
одабраних извора, истраживач се опредељује за инструменте
којима ће приступити изворима.
 Могуће је изабрати један или више начина сакупљања података
између следећих:
1) метода посматрања, када се непосредно, посредством чула опажа
извор података;
2) метода испитивања, када се до извора долази комуникацијом са
другим субјектима, и
3) метода експеримента, када се за посматрање одређене појаве
изазива одређена ситуација и она се контролише
4) оперативне методе (метода анлизе садржаја, метода студије
случаја, текст метода)
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА ’’
ПОСТУПАК ОБРАДЕ ПОДАТАКА

 Поступак обраде података добијених у истраживању је саставни

део сваког истраживачког пројекта. У њему се, у облику плана,
прецизирају следећи елементи поступка обраде података:
КОНТРОЛА ПОДАТАКА
(логичка и техничка)

СРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА

ТАБЕЛИРАЊЕ И УКРШТАЊЕ ПОДАТАКА

ЗАКЉУЧИВАЊЕ О ПОДАЦИМА

 Као посебан саставни део пројекта истраживања и његовог дела

о начину обраде података прецизира се извештај о резултатима
истраживања као коначан излаз из целог система истраживања.
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
ОПРАВДАНОСТ ИСТРАЖИВАЊА

НАУЧНА ОПРАВДАНОСТ ДРУШТВЕНА ОПРАВДАНОСТ

ИСТРАЖИВАЊА ИСТРАЖИВАЊА
ДОПРИНОС УЖОЈ НАУЧНОЈ
ОБЛАСТИ ИЛИ НАУЧНОЈ
ДИСЦИПЛИНИ, НАУЦИ Могућност да се решава
Описивање друштвени проблем
Систематизовање
Откривање
Објашњење
Повећање могућности предвиђања

ДОПРИНОС МЕТОДОЛОГИЈИ
Унапређење техничких поступака и
инструмената
Унапређење примењене стратегије
Унапређење логичко-сазнајног апарата
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
ПРОЈЕКАТ ИСТРАЖИВАЊА
КАО ОПЕРАТИВНО-ОРГАНИЗАЦИОНИ
ДОКУМЕНТ

 Пројекат истраживања као операционо-организациони

документ обухвата: 1) Планове истраживања и 2) Кришћење
резултата истраживања
 Реализација истраживања обухвата следеће фазе научног
истраживања: 1) Планирање; 2) Организовање и 3) Извођење
истраживања
 Основне карактеристике планирања истраживања су:
1) Израда планова и 2) Израда инструмената истраживања
 Појам организовања истраживања подразумева: активности
од пројектовања и реализовања истраживања до саопштавња
резултата истраживања
 Фазе извођења истраживања чине: активности од
предистраживања до препорука о коришћењу резултата
истраживања у пракси
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
ПЛАНОВИ ИСТРАЖИВАЊА
 Прелимирани план представља скицу рада која се ради пре целокупног
пројекта истраживања. Тај први план је непрецизан и само грубо
назначава оно што ће у истраживању бити рађено. Њихова функција је
оријентациона и служи приликом наручивања истраживања за стварање
грубе слике о послу који предстоји.
 План реализације истраживања настаје као последња фаза пројектовања,
после нацрта научне замисли и његовог усвајања. Приликом израде плана,
знају се поступци и елементи који ће се у истражиавњу користити. Њима се
обрађује просторна и временска димензија кретања истраживања, а
познати су и извори података. Од њега се, за разлику од прелиминарног
плана, захтева знатно виши степен прецизности и обухватности. Његово
сачињавање захтева добро познавање ових фаза реализације истраживања
и све елементе пројекта. Поред тога, план је везан за подробно познавање
услова реализације пројекта.
 План реализације истраживања чине три посебна, али међусобно повезана
и условљена дела. То су: план кадрова, план потребног времена и план
средстава
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

ПЛАНОВИ ИСТРАЖИВАЊА

ПРЕЛИМИНАРНИ ПЛАНОВИ ИСТРАЖИВАЊА

ПЛАНОВИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ИСТРАЖИВАЊА

ПЛАН ПЛАН ПЛАН (ОВИ)

РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПОТРЕБНОГ СРЕДСТАВА
ИСТРАЖИВАЊА ВРЕМЕНА
Планоци План
Временске јединице и финансија
руководиоца/ лаца рокови за
истраживања реализацију План
Планоци сарадника истраживачких простора
истраживања задатака
План (ови)
техничке
Планоци сарадника опреме
испитивача

Планоци техничких
сарадника
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’
ВРЕМЕНСКИ ПЛАН ИСТРАЖИВАЊА

План потребног времена садржи временске јединице потребне за реализацију следећих

истраживачких операција:
1) Израда критеријума за избор сарадника;
2) израда упоутстава за обуку сарадника;
3) Окупљање и избор сарадника ширег састава (прелиминаран);
4) Тестирање (испитиавње) и оцена сарадника;
5) Предистраживање;
6) Ревизија пројекта, укључујући и инструментариј;
7) Анализа рада сарадника на терену;
8) Коначан избор сарадника;
9) Инструирање избора сарадника;
10) Истраживање – рад на терену;
11) Сређивање података;
12) Анализа података;
13) Израда извештаја о резултатима иастраживања, и
14) Презентација извештаја о резултатима истраживања
(Милосављевић, Радосављевић, 1975)
 УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА ’’
ИЗВЕШТАЈ О ИСТРАЖИВАЊУ

Извештај о истраживању је сложена целина научног и стручног

сазнања о целокупном процесу стицања научног сазнања
истраживачком делатношћу у оквиру дефинисаног
научно-истраживачког процеса. Он садржи три сегмента:

Садржај који обрађује конкретне практичне активности организационо-

техничке односно техничко-економке природе

Садржаји који обухватају проблематику предмета истраживања

Садржаји који обрађују методолошку проблематику

УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
‘’НИКОЛА ТЕСЛА’’

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!