Социологија:Социолошки приступ друштву

1.4.ИСТРАЖИВАЧКИ ПОСТУПАК И ТЕХНИКЕ

1.4.a) ИСТРАЖИВАЧКИ ПОСТУПАК

Метод се, у ужем смислу речи, може схватити као

начин на који се у науци долази до сазнања.
Свако научно истраживање представља сложен
низ активности, радњи, операција и ангажман
великог броја актера: наручилаца истраживања,
истраживача ( идејних и организационих
креатора истраживања), испитивача (техничких
извођача истраживања) и испитаника.

Истраживачки поступак обухвата неколико

фаза:

- ПРИПРЕМНА ФАЗА
Ова фаза обухвата неколико радњи које следе једна за другом:
А)Одређивање предмета истраживања ( теме и проблема) – истраживач, на самом
почетку, уочава неки проблем, непознату област, непотпуно знање, празнине у
постојећем знању о нечему и потребу да се знања употпуне, те формулише предмет свог
истраживања. Ово одређивање се креће од општег ка све ужем одређењу свог научног
интересовања што значи да се најпре одреди тема истраживања, затим конкретан
18
проблем/предмет. Предмет мора бити одређен терминолошки и појмовно, прецизно,
јасно и недвосмислено. И не само предмет већ и целокупан спектар појмова који ће се у
истраживању користити. На ово се затим надовезује одређивање циља истраживања
односно дефинисање шта се истраживањем жели постићи; анимирање јавности,
популаризација феномена, покретање неке друштвене акције , основа за даљи научни рад
или сл.
Б)Постављање хипотезе или претпоставке – социолог, на основу својих претходних
знања, претпоставља да између неких појава постоји извесна веза, законитост. То
што он претпоставља је његова изражава се у његовој хипотези. Хипотезе су прецизиране
претпоставке о томе како су повезане појаве, нагађања, нешто између истине, неистине и
вероватноће. Истраживање се изводи с циљем: доказати или оповргнути ту хипотезу.
Научници су склони и томе да као почетну хипотезу формулишу управо оно што сматрају
мање истинитим. Дакле, свеједно је да ли ће се хипотеза показати исправном или не,
једино што јесте важно, је да се до истине, напослетку, дође. Све и да смо на почетку
погрешно мислили, важно је да исправно мислимо на крају истраживања.
В) Одређивање узорка - Истраживања се односе на неку популацију – скупине свих
људи који имају одређене карактеристике нпр. пол, узраст, образовање, занимање,
интерес, порекло итд. Међутим, из организационих,техничких, финансијских, временских
и других разлога, није могуће извести истраживање на целој популацији. Зато се
истраживачи одлучују за ''узорак'' – део популације који ће је представљати
учествовајући у истраживању и на основу којих ће се изводити закључак о целој
популацији. Да би узорак био репрезентативан, одређивању узорка се мора приступити
веома озбиљно и пажљиво. Поред одабира узорка могуће је користити и методу
случајног узорка.

аутор: Зорана Матићевић

 Социологија:Социолошки приступ друштву

- ФАЗА ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА

У овој фази се прикупљају, обезбеђују сви подаци, на основу којих се полазна
претпоставка може потврдити или оспорити. Наравно, то морају бити подаци који су
релевантни за проверу хипотезе. Дакле, у оквиру ове фазе се решавају два питања: који су
то подаци који се желе добити и који је најбољи начин да се до тих података дође.

- ФАЗА ОБРАДЕ ПОДАТАКА

Нагомилани а несређени подаци нису од користи за истраживача. Да би истраживач имао
увид у те податке, они морају бити прегледни. Зато следи фаза у којој се сређују,
класификују сви подаци.
Ово је емпиријска, искуствена фаза, конкретних радњи за којим следи умовање.

-ФАЗА АНАЛИЗЕ И ТУМАЧЕЊА ПОДАТАКА

завршна фаза или фаза ''умовања'' која је веома осетљива јер од квалитета анлаизе и
интерпретације података директно, непосредно, зависи квалитет научног описа или
објашњења које представља круну целокупног истраживања. Ова фаза такође обухвата
неколико момената:
А) Анализа - моменат у ком истраживач анализира добијене податке, мисаоно, умно их
обрађује и преводи их на научни израз. Тачније, научник у овом делу настоји да
реинтерпретира добијене резултате ; графиконе, проценте, погаче у речи, појмове,
односе. Анализом се долази до следећег момента који може бити или опис или
објашњење у зависности од тога чему се тежило – опису или објашњењу.
Б)Научни опис појаве – у овој фази се описује појава која се истражује, детаљно и
свестрано, тј. подаци добијени прикупљањем и обрадом података се претварају у изразе
19 који чине опис посматране појаве.
Научно објашњење – истраживач утврђује, констатује постојање нове, до тада непознате
везе између појава, социолошки закон.
В)Проверавање – до провере новог закона долази, свакако пре или касније, са развојем
науке или кроз друштвену праксу. Резултати сваког научног рада морају бити доступни
научној јавности управо из тих разлога, како би се непрестано доказивала њихова
ваљаност односно како би се благовремено утврдила њихова мањкавост, и тиме избегло
третирање научних закона као догмата.

1.4.б) ИСТРАЖИВАЧКЕ ТЕХНИКЕ

У различитим фазама истраживачког поступка користе се различите технике:

Технике за прикупљање података

 Посматрање – је свакако најстарији, најједноставнији и вероватно

најраспрострањенији начин долажења до података. Када човек у свакодневном,
обичном животу жели да дође до неке информације, он прибегава, најпре
посматрању. Додуше, научно посматрање се разликује од тог лаичког
посматрања, јер оно је испланирано, припремљено, наменско и обавља га
стручно лице. С обзиром на положај истраживача постоји:

аутор: Зорана Матићевић

 Социологија:Социолошки приступ друштву

- посматрање са учествовањем (када посматрач учествује у животу средине коју

истражује, теренски рад) и
- посматрање без учествовања (кад посматраш са дистанце посматра објекат свог
посматрања, не мешајући се).
Обе варијанте имају своје мане и своје предности. У неким ситуацијама се мора
прибећи посматрању са учествовањем јер нема другог начина да се дође до
жељених података.То нарочито важи за проучавања друштвених група
затвореног типа као што су секте, криминалне групе и сл. Мана овог начина
јесте у потенцијалној опасности да се истраживач, временом идентификује са
групом коју посматра и постане необјективан, пристрасан и сл.
 Испитивање – је метода коју користимо у ситуацијама у којим је посматрање
неизводљиво нпр. када нас занимају мишљења, ставови и сл. или кад
посматрањем не можемо обезбедити довољно квалитетних података.
Испитивање може да се обавља усмено и писмено. Интервју је усмена
варијанта у којој се подаци добијају кроз разговор са испитаником. Наравно, и
тај разговор је испланиран, наменски и обавља га стручно лице. Може бити
благ, пријатељски, неутралан, а може бити и нешто оштрији, попут истражног
поступка, у зависности од тога шта се жели постићи – поверење испитаника или
брзи одговори, без предомишљања. Анкета је писмена варијанта испитивања
у којој се подаци добијају путем попуњавања тзв. упитника. Питања која се у
упитнику налазе могу бити отвореног типа (кад испитаник сам нуди и
формулише одговор), затвореног типа (кад испитаник бира један од већ
понуђених одговора) или комбиновани. Питања морају бити релевантна,
недвосмислена, јасно формулисана јер од тога зависи квалитет тј.
20 употребљивост добијених одговора. На пример, не може се поставити питање:
какво је ваше брачно стање?, јер се на то питање може одговорити са
одлично,лоше и сл. а у ствари, желимо да сазнамо да ли је испитаник у браку
или не. Техником испитивања могу се дакле открити ставови, мишљења,
емоције и сл. што је њена предност, али и ова метода има своје недостатке. Они
се крију у чињеници да подаци које нам испитаници дају зависе од многих
фактора, као што су њихова обавештеност, образовање, интелигенција,
емоције, интереси, објективност, итд. тако да се веродостојност њихових
исказа мора увек узимати с извесно резервом. На пример, искуство је
показало да и у случајевима анонимних анкета људи показују потребу да се
прикажу у што бољем светлу.
 Експеримент – је техника прикупљања података у строго контролисаним
условима. У друштву, које карактерише мноштво испреплетених међуутицаја др.
појава је то скоро па неизводљиво. Често се дешава да научницима ”промакне” утицај
који не могу да контролишу. Примена ове технике је често ограничена и етичким
кодексима. Рецимо, није пожељно изазивати сукобе, да би их проучавали. Ипак, и поред
ових потешкоћа, експеримент има своју примену, најчешће у виду тзв. социодрама, у
којим се глуме животне улоге. Најпознатија социодрама описана је у делу Ериха Фрома
''Анатомија људске деструктивности'' у ком он говори о последицама затворског
експеримента Филипа Зомбарда, изведеног на универзитету Станфорд. Наиме,
учесници експеримента којим је припала улога затвореника су запали у стања озбиљне
депресије и акутне тескобе, док су они којим је припала улога чувара показали
отворени садизам и инвентивност која се није од њих ни захтевала. Живот се у овом
случају показао врло провокативним, па ће неколико деценија касније, овај

аутор: Зорана Матићевић

 Социологија:Социолошки приступ друштву

експеримент послужити као окосница холивудске филмске приче под истоименим

називом.

Технике за сређивање и обраду података

 Класификација и типологија – је техника којом се нека група појава дели

на врсте међусобно сродних појава. Класификација је разврставање на
основу једног а типологија на основу више критеријума.
 Квантификација и мерење – је квантитативно изражавање, означавање
појава квантитативно како бисмо их могли мерити и квантитативно
упоређивати.
 Статистичка метода – је техника извођења синтетичких показатеља као
што су просеци, проценти, индекси, стопе, трендови без описа и објашњења)
на основу обрађеног великог броја показатеља. Статистичке методе се
пиоказују као вема рационалне у смислу уштеде енергије, времена и
средстава али у себи крију озбиљну мањкавост. Она се састоји у томе што
статистички показатељ може да прикрије, замагли, искриви виђење правог
стања, па ако те показатеље не тумачи обучено, искусно, вешто лице, може га
упутити на извођење сасвим погреног научног описа а тиме и закључка. У
савременим друштвима се често спомињу злоупотребе ових техника. Нпр.
ако је спортски ангажман у слободном времену двеју девојака 50% њиховог
слободног времена, ми из тог процента не можемо закључити да су оне
равноправно спортски ангажоване ( можда је једна максимално посвећена
спорту а друга није) нити можемо закључити да обе имају исту количину
21 слободног времена на располагању. Или нпр. ако се усредсредимо се на
податак који говори да су цене луксузних аутомобила у порасле за само 2 %
а аутомобила средње класе за 10% можемо занемарити чињеницу да је
поскупљење у првом случају далеко веће уколико га преведемо на новчани
израз!
 Социометрија – је техника која служи за мерење веза и односа унутар
друштвених група (узајамно привлачење и одбијање) У социологији се веома
често користи тзв.'' Социометријски тест'' који се може и графички
приказати.

СТРАХИЊА ЈЕЛЕНА ПЕТАР

ТЕОДОРА МИЛА ЛАЗАР

С ким бисте седели у Страхиња Јелена Петар Теодора Мила Лазар

клупи
са Страхињом
са Јеленом + + +
са Петром
са Теодором +
са Милом
са Лазаром + +

аутор: Зорана Матићевић

 Социологија:Социолошки приступ друштву

Социометријски тестови се веома често користе и у психологији у

проучавању међуљудских односа и положаја у окружењу па се деца
сврставају у категорије популарних, просечних, неприметних,
контраверзних и одбачених.
 Анализа садржаја – је техника која може послужити и за прикупљање али и
за обраду података. У
питању је метода којом се
описује учесталост и
садржај порука у јавном
комуницирању (новине ТВ,
јавни говор). Полази се
свакако од претпоставке да
се у сваком од тих садржаја,
мање или више
прикривено, налазе
идеологизиране поруке.
Оно што је овде највећи
проблем јесте број
симболичких слојева који се везују уз речи, изразе а којих може бити веома
много. О томе ће бити речи и у делу текста који је посвећен феномену говора
и језика.

22 Технике за анализу и тумачење података

 Упоредни метод – је техника којом се врше упоређивања. Могу се

упоређивати варијације неке појаве у једном друштву, или једна појава у
друштвима сличног типа или једна појава у друштвима различитог типа.
Дакле, упоређивање се врши најчешће на ова 3 нивоа. Оснивач ове
методе, Емил Диркем, је тврдио да ова метода, у социологији, може да
замени експеримент.
 Метод мултиваријантне анализе – је квантитативна техника којом се
анализира однос већег броја ”променљивих” фактора који производе
неку појаву , и саме појаве (зависно променљива). Нпр. подаци нам говоре
да на на конзумизам у слободном времену подстицајно утичу
материјалистичке идеологије, агресивне рекламне кампање а
демотивишуће утиче протестантско фаворизовање штедљивости.

Епистемологија је наука о природи људског сазнања. Израз потиче од две речи:

ЕПИСТЕМЕ што значи САЗНАЊЕ и ЛОГОС што значи НАУКА.

аутор: Зорана Матићевић