Социологија.

Основне области друштвеног живота

13.2.ОБЛИЦИ РЕЛИГИЈЕ

Споменули смо већ да је историја религије, у исто време и

историја културе и друштва уопште. Религија је кроз
историју “напредовала“ кроз следеће форме: магију,
тотемизам, фетишизам, натуризам, анимизам,
политеизам и монотеизам.
Иако данас, доминирају једнобожачке религије (веровања у
једног Бога), то не значи да су наведени историјски облици
потпуно превазиђени и да немају никаквог утицаја у
савременим друштвеним кретањима.

“За човека су божанства једна веза између њега и космоса, а за жену су

божанства само једна веза између ње и човека. Жена кад верује у религији,
она верује, као примитиван човек, са свим ознакама сујеверја. И кад се моли,
она врача. Жена је свагда безверна колико и неверна. Она више верује у магије
него у молитве. Она се Бога само боји. Колико жена прођу улицом поред
просјака не пруживши им милостињу, само зато што их мрзи да скину
рукавицу. И кад учине милосрђе, то је опет њихова враџбина и рачунање на
неку замишљену награду,”
Јован Дучић
130

“Један од закона менталитета модерног човека је “закон поједностављења”

који производи модерну наивност у вези са духовним стварима.
Истраживањем физичких манифестација духовног света, у складу са
“научном” вером у очигледно човек постепено стиже до магије. Незаситост
модерног човека, настала из његове потребе да пронађе нешто што ће да
замени Христа (а која се крије иза његове маније за експериментисањем и
његове толеранције) – може да нађе природни крај само у магији, моралној
перверзији и окултизму. И наука и магија имају исти циљ: да стварност
потчине људској вољи. Наука је систематизована магија. Бескрајна
радозналост и духовна глад човека захтева да магични свет послужи као
сурогат за њихове осиромашене интелектуалне и духовне потребе. Доба
изобиља узрокује да окултна пророштва и псеудорелигије постану
привлачније него икада. Гладни не разликују укусе.”
Серафим Роуз

13.2.а.)МАГИЈА

Магија је један од најстаријих ако не и најстарији облик религиозности. С

обзиром на ту чињеницу било би логично, сматрати је и за историјски превазиђен
облик религиозности. Међутим, магија постоји у савременом свету, и видно утиче
на одређена друштвена кретања са мањим и већим осцилацијама. Интерес за
магијом постоји и даље у свим друштвима без обзира на разлике. Тај њен утицај
може се објаснити уз помоћ две групе фактора:

аутор:Зорана Матићевић
 Социологија.Основне области друштвеног живота

А)друштвени фактори - у конкретним друштвеним околностима као што су

политичке, економске и моралне кризе, са губитком поверења у званичне
институције и начине, људи се надају да решење свог проблема могу наћи у
окултној сфери.
У друштвима материјалног благостања у којим су духовне потребе потиснуте у
други план, те најчешће остају незадовољене, ствара се празан простор који ваља
попунити. У складу са потрошачким и утилитаристичким менталитетом, за
задовољење духовних апетита нуде се сурогати религије.

Б)индивидуални фактори- психофизичка и емоционална зрелост личности,

ментални склоп, ментално здравље и сл. (на конкретне услове живота не реагују
сви људи једнако, некима је сваки проблем несавладива препрека те падају у
безнађе и очај а неким људима је проблем - изазов са којим се треба суочити и
превазилазећи га, јачати као личност). Модерни људи су више склони магији јер
наступају као индивидуалисти, као људи који желе да контролишу своје животе , и
да их по сваку цену учине лакшим.

Магија јесте један од облика религије, али оно што је чини посебном у односу на
све друге облике јесте чињеница да она у себи садржи и прву клицу негирања
религије. Наиме, религија подразумева, пре свега веровање у апсолутну,
бескрајну, бесграничну моћ неког Бића или Силе. Међутим, магијски обред
показује да се магија ослања на веровање да Маг (човек) може својим магијским
деловањем да утиче на дејство те силе или тог бића (да га поништи, појача,
преусмери). Дакле, суштина магијског ритуала је у веровању у моћ човека над
131 тим Бићем или Силом. За разлику од магијског ритуала, класичним религијским
ритуалима задобија се милост тог Бића које онда својом Вољом решава да ли ће
човекове молитве и молбе бити услишене.
Осим тога, магијске радње се обављају нередовно, по потреби а религијске увек у
одрђено време. Однос враша тј. мага и људи је пословне природе са оправданим
ишчекивањем резултата док је њихов однос са свештеницима интимнији и
трајнији. Магијом људи настоје да реше своје егзистенцијалне, световне
проблеме а кроз религију остварују своју духовност.

Имитативна магија: је магија која се базира на принципу слично производи

слично тј.последица личи на узрок. Дакле, то је магија у оквиру које човек
покушава да имитира оно што треба да уследи. Примери: поливање воде по
изласку из куће, гажење младе или младожење на венчању итд.

Контактна магија: је магија која се заснива на принципу ”једном у вези - увек у

вези”. У овом случају, магијски се делује на људе посредством нечега што је са
њима било у вези. Примери: црвеним концем се измери сенка пролазника па се
тај конац угради у темељ, чиме се одузима живот човека а обезбеђује дуговечност
грађевине, магија уз помоћ власи косе, ноктију, конца узетог са рубља,
фотографије итд.
Већина монотеистичких религија забрањује практиковање магије. Изузетак је
Ислам(Хоџини записи).

аутор:Зорана Матићевић