Гимназија ''Свети Сава'' Пожега

Матурски рад из Социологије

ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ РЕЛИГИЈЕ:
МОНОТЕИСТИЧКЕ РЕЛИГИЈЕ

Ментор: Ученик:
Наташа Тешовић, професор Исидора Јонић IV1
Пожега, мај, 2019.

2
 САДРЖАЈ
Страна
1. Увод........................................................................................................................................4
2. Појам и елементи религије...................................................................................................5
2.1. Шта је религија?.............................................................................................................5
2.2. Елементи религије.........................................................................................................6
2.3. Магија и религија...........................................................................................................6
2.4. Подела религије.............................................................................................................6
3. Монотеистичке религије......................................................................................................7
4. Хришћанство.........................................................................................................................8
4.1. Распрострањеност..........................................................................................................8
4.2. Историја хришћанства...................................................................................................9
4.3. Подела...........................................................................................................................10
4.4. Веровање.......................................................................................................................11
5. Ислам....................................................................................................................................12
5.1. Распрострањеност........................................................................................................12
5.2. Историјски развој.........................................................................................................13
5.3. Веровање.......................................................................................................................14
5.4. Пракса и дужности.......................................................................................................15
6. Јудаизам...............................................................................................................................16
6.1. Распрострањеност........................................................................................................16
6.2. Настанак јудаизма........................................................................................................17
6.3. Веровање.......................................................................................................................18
6.4. Пракса и дужности.......................................................................................................19
6.5. Јеврејски календар.......................................................................................................19
6.6. Ционизам......................................................................................................................20
6.7. Антисемитизам.............................................................................................................20
7. Религија и савремено друштво..........................................................................................21
8. Закључак..............................................................................................................................22
Литература...............................................................................................................................23

3
1. УВОД

У овом раду бавићу се монотеистичким религијама.

Појаснићу појам религије, као и њене елементе и поделу, како бих лакше објаснила
појам монотеизма. Појединачно ћу обрадити хришћанство, ислам и јудаизам, као
највеће монотеистичке религије у свету. Изложићу веровања на којима се заснивају ове
религије, њихову распрострањеност данас у свету, као и њихов историјски развој и
неке главне карактеристике.
Свака од поменутих монотеистичких религија заступа различита веровања, а самим тим
има и различит утицај у друштву. У раду ћу покушати да дам одговор на питање
утицаја и значајности монотеистичких религија у савременом друштву, као и на то да
ли поменути утицај и значај монотеистичких религија опада или расте.

4
2. ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ РЕЛИГИЈЕ

2.1. Шта је религија?

Дефинисање појма религије представља веома тежак задатак, јер је религија сама по
себи веома сложен феномен. Разноликост верских уверења и организација толико је
огромна да су научници на великим мукама када хоће да дају једну општеприхватљиву
дефиницију. На једноставан начин, она се може дефинисати као духовна повезаност
једне групи људи са неким виши, светим бићем, односно Богом.
Међу најпознатијим дефиницијама је Диркемова која каже да је религија чврсто
повезан систем веровања и обичаја који се односи на издвојене и забрањене ствари, и
који све своје присталице сједињује у исту моралну заједнцу звану црква.

Сама реч религија (religio) је латинског порекла и у том свом облику она се јавља у
делима различитих прехришћанских и хришћанских аутора. У тим списима срећемо се
и са првим покушајима да се протумачи порекло речи религија. Лактанције,
хришћански писац из Северне Африке, изводи термин religio из латинског глагола
religare што значи споијити, повезати. Његово извођење појма религија од речи religare
однело је превагу још од раног средњег века, чиме постаје јасно колико је од самог
почетка појам религије био смештен у хришћански контекст.

На социолошко проучавање религије највише су утицале идеје тројице мислилаца:

Маркса, који је сматрао да је религија „опијум за народ“ која помаже да се истрпе
тешкоће свакодневног живота, али која онемогућава да се стварност види реалистично.
Диркема, по коме је религија важна због своје кохезионе функције, нарочито стога што
тражи од људи да се редовно састају како би потврдили заједничка веровања и
вредности.
Вебера, који је сматрао да је религија важна због улоге коју има у друштвеним
променама, поготово улоге коју је имала у развоју западног капитализма.
(Вулетић, 2012)

5
2.2. Елемнти религије

Религија има своје саставне елементе:

 религијска веровања и идеје-изложена су кроз молитве, пророчанства, свете
књиге итд;
 религисјка пракса-односи се на практичне активности које изводе верници и
свештеници (ритуали и обреди);
 религијско искуство-представља лични доживљај светог и онога што
превазилази овоземаљско искуство;
 религисјка заједница- оне су веома бројне, чак је у Србији регистровано преко
шездесет;
 религијска организација- извршена је подела на цркве, секте, деноминације и
култове.

Једно од средишњих места у религији имају и симболи. Њихова главна функција је да

представе или подсете на нешто друго, и моћни су подстицаји у људском понашању.
Симболи укључују предмете, понашања, митове и приче. (Вулетић, 2012)

2.3. Магија и религија

Истраживачима често проблем задаје јасно разграничење религије и магије. Постојање

колективног обреда социолози сматрају једним од главних чинилаца по којима се
религија разликује од магије. Магија је више ствар личних активности (њом се баве
појединци).
Такође, истиче се како се магијске делатности скоро увек обављају са конкретним
циљем и сврхом, док су религијска веровања и праксе општијег карактера. У том
смислу, магија би била више усмерена на остваривање специфичних, углавном
материјалних и ограничених циљева. (Гиденс, 2003)

2.4. Подела релиије

Религију је могуће поделити у 4 основна облика:

1) Анимизам
2) Тотеизам
3) Политеизам
4) Монотеизам (Гиденс, 2003)

6
3. МОНОТЕИЗАМ
Монотеизам представља најсавременији облик религије који се одржао до данас.
Изведен од грчког mono (један) и theos (Бог), монотеизам се односи на она религијска
схватања која истичу Бога као једног, јединственог, савршеног и непроменљивог
творца света. Тај једини Бог ствара свет ни из чега, борави ван њега, али је својом
свемоћи, добротом и милошћу у њега укључен. Он поседује ум, вољу и личност и
достижан је путем молитве. У том погледу монотеизам се разликује од оних схватања
која прихватају мноштво божанских бића (политеизам).

Монотеистичке религије настале су у периоду од шестог века пре нове ере до седмог
века нове ере. Према хришћанској традицији, монотеизам је била изворна религија
људи, али је она изгубљена током тзв. човековог пада. Ова теорија је напуштена у 19.
веку, услед настанка еволуционе теорије.
Монотеизам је највероватније настао тако што се из политеистичке форме религије
издвојио један Бог. Постоји претпоставка да се то десило захваљујући процесу спајања
родова и племена. Најјаче племе је на тај начин успело да наметне свог Бога као
врховног.

Монотеистичке религије имају заједничке карактеристике, а то су:

 да су монотеистичке религије распростањене широм света;
 да свака монотеистичка религија има свог оснивача (Мојсије, Исус, Мухамед..);
 да је Бог у овим религијама успоставио везу са пророцима, а преко њих и са
народима;
 да су монотеистичке религије отеролошке, односно спасилачке, што значи да
уче о спасењу после смрти;
 да верују у предстојање апокалипсе, после које долази „страшни суд“.

Три најутицајније монотеистичке религије у историји света су:

1) хришћанство;
2) ислам;
3) јудаизам. (Гиденс, 2003)

7
4. ХРИШЋАНСТВО
Хришћанство је највећа монотеистичка религија која је настала на простору
некадашњег Римског царства током 1. века. Заснована је на учењу и животу Исуса
Христа из Назарета.
Грчка реч Христос у преводу значи месија, па су тако прве Христове следбенике
називали хришћанима, именом које је остало до данас.
Хришћани заједно чине Христову цркву, која представља Исусово тело.
Под хришћанством се данас углавном подразумевају три главне гране:
римокатолицизам, православље и протестантизам. (Елијаде, 1996)

4.1. Распростањеност

Хришћанство је данас територијално најраспрострањенија и бројчано највећа религија

на свету, чији број верника прелази 2.2 милијарде, што је готово једна трећина светске
популације.
Хришћани чине већину у Европи, целој Америци и Аустралији.
Само католика има чак једну милијарду. Римокатолицизам је највише заступљен у
Европи (Шпанија, Француска, Италија, Аустија..) и готово целој Латинској Америци.
Православних верника је око 300 милиона. Православље је заступљено у Европи
(Србија, Црна Гора, Грчка, Молдавија, Украјина, Белорусија, Грузија..), Русији, и на
блиском истоку. Док је протестаната око 700 милиона. Протестантске цркве покривају
све скандинавске земље, као и северну Немачку, Холандију...
На простору Србије, хришћанство је доминантна религигија. Хришћани чине преко
90% становништва, од чега православни верници чине 85%, док су у знатно мањем
проценту заступљени римокатолици (4.9%) и протестанти (0,1%). (Елијаде, 1996)

Слик
а 1. Приказ распрострањености хришћана у свету

8
4.2. Историја хришћанства

Хришћанство је религија која, званично, настаје у 1. веку међу следбеницима Исуса

Христа. Рођење Исуса Христа представља почетак нове ере и новог рачунања времена.
Међутим, може се рећи да су темељи хришћанства постављени 2000. година пре нове
ере, појавом пророка Аврама, Исака и Јакова. Они су веровали у Бога и имали су
задатак да проповедају Божије речи и тако подуче народ, али исто тако и да припреме
пут и наговесте рођење Исуса Христа, сина Божијег.

Према Библији, Исус Христос је Божији син кога је родила девица Марија. Његов
долазак је најавио анђео Гаврило који је објаснио Марији да је она изабрана да роди
Божијег сина и да ће бити оплођена Светим Духом.

Исус се рађа у Витлејему и постаје мудар проповедник. Окупља народ и преноси им

поруке од Бога, учећи их хришћанству. Убрзо, почиње да чини чуда: лечи болесне,
храни гладне, оживљава мртве.. Око 30. године животе бива крштен од стране Јована
Крститеља. Потом, бира 12 апостола: Петра, Андрија, Јакова, Јована, Филипа,
Ватроломеја, Матеја, Тому, Јакова, Симона, Тадеја и Јуду.

После три године проповедања, Исуса Христа хапсе јер сматрају његово учење
богохулним. Доводе га пред јеврејски суд, а потом га предају Понтију Пилату.
Исус бива осуђен на смрт као роб разапет на крсту. На тајној вечери, уочи свог распећа,
он говори својим ученицима да ће, трећег дана после своје смрти, васкрснути и
придружити се своме оцу на небесима. У тренутку када је подлегао мукама разапет на
крсту, спустио се мрак, иако је било подне и наступио је земљотрес.

Христово учење су, након Христовог страдања, наставили да шире његови ученици,
апостоли. За само три века хришћанство је постало религија многих држава и народа,
упркос томе што су били изложени разним врстама злочина, укључујући спаљивања,
мучења и прогоне. Проглашење равноправности хришћанства са осталим религијама се
десило 313. године Миланским едиктом, од стране императора Константина Великог.
Док Теодосије I 380. године проглшава хришћанство за религију Римског царства.
(Елијаде, 1996)

Слика 2. Приказ Исуса Христа са следбеницима

9
4.3. Подела

До поделе хришћанске цркве дошло је услед бројних несугласица између Источног и

Западног римског царства, као што су различитост филозофских оријентација и
тумачења теолошких питања.

Велики раскол се десио 1054. године чиме је завршен спор између римског папе и
цариградског патријарха. С једне стране је остала Православна црква која поштује и
чува каноне и одлуке седам васељенских сабора, и која одбацује и не признаје
универзални ауторитет, непогрешивост и примат папе. Док је са друге стране настала
Римокатоличка црква, над којом папа има потпуну јурисдикцију.

Потом се у западном хришћанству у 16. веку јавља снажан верско-политички покрет

реформације Мартина Лутера. Реформација је поделила западно хришћанство на две
основне струје: католицизам и протестантизам. Повод за побуну Мартина Лутера била
је продаја индулгенција, односно опроштање грехова (чак и будућих) верницима за
новац, коју је одобрио папа. Оно што разликује протестантизам од католицизма је
одбацивање свих црквених одлука, неприхватање папе као посредника између Бога и
човека и одбацивање култа светаца, икона и Моштију.

Савремени протестантизам се дели на Лутеранску, Калвинистичку и Англиканску

цркву.

Поред католицизма, православља и протестантизма у свету данас постоји више од 20

хиљада засебних хришћанских цркава, деноминација и секти. (Елијаде, 1996)

10
4.4. Веровање

Мада постоје велике разлике у мишљењима и тумачењима међу хришћанима, добар део
хришћана има заједничке темеље.

Хришћанство се заснива на вери у Исуса Христа, сина Божијег и Месију, за кога су

пророци најавили да ће доћи на Земљу да спаси људе од смрти. За хришћане, Исус је
учитељ, један од три личности Бога, спасилац, који је на крсту дао свој живот за све
људе, како би они могли да се искупе за своје грехе и спасу од смрти. Хришћани верују
да је Исус васкрсао из мртвих, трећи дан по распећу, да се узнео на небеса, и на тај
начин победио смрт. Већина хришћана сматра да ће Исус поново доћи на Земљу, и
судити свим људима који су икада живели.

Света књига хришћана је Библија, која се састоји из Старог и Новог завета.

Према хришћанском схватању, Стари завет је васпитач и припема за долазак Месије у
коме је описан настанак Неба и Земље и људи, прошлост човечанства до Исусовог
рођења. Док је Нови завет испуњење старозаветних пророчанстава и проповед победе
над грехом и смрћу, као и обећање доласка Божијег царства и вечног живота.
Нови Завет је написан углавном на грчком у 1. и 2. веку. Саджи 4 јеванђеља (добра
вест), и то по Матеју, Луки, Марку и Јовану. У јеванђељима је представљен Исусов
живот, његова казивања и дела. Нови завет такође садржи рану црквену историју (Дела
апостолска), двадесет једну посланицу и апокалипсу (Откровење Јованово).

Православни, католички и већина протестантских хришћана верују у Христа као једну

од три личности Бога. Бог је један, у лику Оца, Сина и Светог Духа-Свето Тројство.

Хришћани верују у живот после смрти, који подразумева вечни рај или вечни пакао, с
тим да католици додају и чистилиште.

Већина хришћана признаје седам светих тајни (хришћански обреди): крштење,

миропомазање, причешће, покајање, свештенство, брак и јелеосвећење. Светим тајнама
човек се „освећује“ и припрема за долазеће Царство небеско.

Хришћани су од почетка организовани у јединствене хришћанске заједнице, цркве.

Највећи празници хришћана су Божић (дан Исусовог рођења), Васкрс (дан Исусовог
васкрсења из мртвих), Велики петак (дан Исусовог распећа).. (Елијаде, 1996)

Слика 3. Симбол раног хришћанства, риба

Слика 4. Симбол хришћанства данас, крст

11
5. ИСЛАМ
Ислам је најмлађа монотеистичка религија која потиче од учења Мухамеда у 7. веку,
али и заједница припадника те вере и цивилизација која је из ње произашла.
Реч потиче од четврте форме глагола aslama што значи „покорност“/ „преданост Богу“,
док је муслиман партицип актива са значењем „онај који се покорава“. Бог, Алах, носи
значење „свемогућ“.
Скоро сви муслимани припадају једној од две главне исламске групе: сунитима (80%) и
шиитима (20%). Разлике између ове две групе нису толико велике и тичу се више
обичаја и праксе. Међутим, сунизам је главни, матични правац у исламу.
(Елијаде, 1996)

5.1. Распрострањеност

У свету има преко 1.8 милијарде муслимана, што их чини другом највећом религијом
после хришћанства. У 30-40 земаља света, ислам је већинска религија.
Он је преовлађујућа религија на Средњем Истоку, као и у многим државама Африке и
Азије. Гледано појединачно, највише их живи у Индонезији (око 200 милиона), а затим
у Пакистану (170 милиона), Индији (160 милиона) и Бангладешу (140 милиона).
Док у Европи, у многим земљама ислам је друга религија по заступљености.
Муслиманске заједнице такође постоје у Србији, где живи око 240 хиљада муслимана,
постоји преко 190 џамија као и 2 медресе, у Београду и Новом Пазару. (Елијаде, 1996)

Слик
а 5. Приказ распрострањености муслимана у свету

12
5.2. Историјски развој

Почетак муслиманске ере означава прелазак Мухамеда из Меке у Медину 622. године.

Мухамед је рођен у трговачкој фамилији у Меки око 570. године. Као дете је остао без
оба родитеља, па је бригу о њему преузео стриц. Врло млад је постао путујући трговац.
Његова посланичка мисија почиње око 610. године када је у пустињској пећини, где је
волео да се осамљује и размишља, почео да доживљава халуцинације и визије. Предање
каже да га је једном приликом посетио анђео Гаврило који му је понављао Божје речи
док их Мухамед није запамтио. Ово су почеци ислама.

Неколико година је проповедао своје учење по Меки, али без већег успеха, јер није био
прихваћен од стране богатијих слојева у друштву. Због тога, у лето 622. године долази
до Хиџре, односно преласка Мухамеда и његових присталица из Меке у Медину. У
новој средини је био прихваћенији и имао је више успеха у ширењу свог учења.
Основао је верску заједницу, на чијем челу је био он.

630. године се тријумфално враћа у Меку, која постаје свети град муслимана. Овај
догађај муслимани називају Ел Фетх. Он је уједно ујединио арапска племена и постао
њихов верски и световни поглавар. Створена је јединствена арапска држава која се
током векова, и за време владавине првих неколико халифа, проширила не само на цело
Арабијско полуострво, већ је освојена и Сирија, Месопотамија, Персија и Египат.
Убрзо се ислам проширио од данашњег Марока до граница Кине. (Елијаде, 1996)

13
5.3. Веровање

Ислам се заснива на вери у једног Бога, Алаха, изабраност Мухемеда за последњег и

задњег Божијег посланика, преодређеност људске судбине, награду за добра дела и
казну за лоша, страшни суд и васкрсење мртвих. Следбеници ислама верују да је Бог
послао своју објаву Мухамеду преко анђела Гаврила, као што је слао објаве и осталим
пророцима: Адаму, Ноју, Авраму, Давиду, Соломону, Мојсију и Исусу. Муслимани
верују да је ислам иста она вера коју су вековима проповедали посланици још од
Адама. Будући да су претходне објаве људима измењене или заборављене Бог је
послао Куран како би указао човечанству прави пут.

Ислам се темељи и на веровању у анђеле (мелеке), од којих су многи заједнички са

хришћанством и јудаизмом. По веровању, анђели су верни Богу и извршавају његове
наредбе. Супротност анђелима су зли духови, на челу са Иблисом (Луцифер).

Муслимани верују у 4 писане објаве које су објављене Божјим посланицима: Зебур

Давиду, Теврат (Стари Завет) Мојсију, Инџил (Нови Завет) Исусу и Куран Мухамеду.

Куран за муслимане је реч Божја коју је анђео Гаврило пренео преко пророка
Мухамеда. У неку руку, то је „Најновији завет“, а назива се још и „Последњи завет“
који не оспорава већ наставља хришћанску Библију.
Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божја и природа и судбина људи у
односу са Богом. Куран је подељен у 114 поглавља која се називју сурама и које садрже
различит број стихова. Он је главни извор исламског закона, шеријата. (Елијаде, 1996)

Слика 6. Симбол ислама, полузвезда са месецом

14
5.4. Пракса и дужности

По исламском учењу, човек је религиозно биће. То се испољава укупним животом

верника, а на посебан начин религиозном праксом.

У исламу постоји 5 стубова ислама, а то су:

1) Изјава вере (сведочење): „Нема Бога осим Алаха, а Мухамед је његов пророк“;
2) Молитва 5 пута дневно;
3) Пост у току месеца Рамазана, који траје 30 или 29 дана. Током поста се уздржава
од јела, пића, пушења, полних задовољстава и неприличног говора од зоре до
заласка сунца. Рамазан и рамазански пост се завршавају Бајрамом, великим
муслимански празником;
4) Зекат, односно милостиња (имућни муслимани дужни су да од вишка своје
имовине уделе 2,5% за потребе сиромашних, ученика, болесника и старих);
5) Ходочашће у Меку, бар једном у животу.

Колективном обавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (животна борба), за

опстанак муслимана и њихове вере. Џихад је сваки труд у име Бога тј. на божијем путу
и постоје 4 врсте:
1) Џихад са самим собом ради чињења добрих дела и клоњењу од забрањених;
2) Џихад против сотоне;
3) Џихад против грешника руком и саветом;
4) Џихад оружјем за одбрану вере, части, живота и иметка.

Исламска богомоља, место клањања и заједничке молитве муслимана је џамија. У

џамији нема слика светаца или пророка, нити религијске музике. Уместо сликовних
приказивања, у џамијама се појављује арапска калиграфија, а уместо хришћанске
црквене музике, предавање из Курана, увек на арапском језику. Уз џамију се често
налази и медреса, што је арапска реч за школу. (Елијаде, 1996)

Слика 7. Плава Џамија у Истанбулу

15
6. ЈУДАИЗАМ
Јудаизам је античка монотеистичка аврамска религија, али и филозофија, култура и
начин живота јеврејског народа. Сматра се једном од најстаријих монотеистичких
религија, с обзиром да историја јудаизма обухвата више од 3000. година.
Реч јеврејин (јудејац, хебрејац) односно јеврејство (хебрејство, јудејство) потичу од
глагола avor што значи „прелазити“.
Данас постоје три главне струје јеврејске религије: ортодоксни јудаизам, конзервативни
јудаизам и реформистички јудаизам. Главни извори разлика између ових група су
њихови приступи јеврејском закону као и значају државе Израел. (Елијаде, 1996)

6.1. Распрострањеност

Данас у свету има између 15 и 18 милиона припадника ове религије. По величини,

Јудаизам је десета религија у свету.
Око 5 милиона живи у Израелу (43%), држави Јевреја. Велики део њих живи у
Сједиљеним Америчким Државама (43%), а остатак у свим земљама света, нарочито
Француској и Русији.
Мали број Јевреја данас живи и на простору Србије. Та бројка износи око хиљаду, а
једина синагога, у којој се врши богослужење, је Београдска сингагога.

Међутим, не треба заборавити холокауст, који је извршен над јеврејским народом у

периоду Другог Светског рата. Рачуна се да је у њему убијено између 5 и 6 милиона
Јевреја, односно трећина свих Јевреја коју су пре рата живели у свету. Он је оставио иза
себе трајне последице, које се и данас огледају у бројности овог народа. (Елијаде, 1996)

Слика 8. Приказ распростаљености јевреја у свету

16
6.2. Настанак јудаизма

Дуг историјски развој јудаизма може се пратити од библијских, мојсијевских времена

до данашњих дана. Јеврејски народ се појавио у историји 2000. године пре Христа, и
због тога, њихова миленијумска историја се може поделити у више периода (библијски,
хеленистички, рабински и модерни јудаизам).
Најзначаније је Библијско јеврејство које је садржано у Старом Завету. Овај период се
дели на 4 дела тј. 4 савеза Бога са пророцима: Нојем, Аврамом, Мојсијем и Давидом.

За оснивача јеврејске религије сматра се Мојсије. Једини извор за упознавање њеовог

живота, рада и учења је Библија, односно Стари завет.

Према Библији, Јевреји су стигли у Египат као слободни људи али су претворени у
робове. Мојсије се рађа у време када се његов народ умножио толико да је представљао
претњу египатском фараону. Мојсијева мајка га сакрива након фараонове наредбе да се
убију сви новорођени дечаци. Мојсије остаје жив и усваја га египатска краљевска
породица.

Бог му се први пут указује у виду горућег грма, где му даје заповест да затражи од
фараона ослобођење јеврејског народа. Након Десет пошасти, Мојсије је успео да
изведе јеврејски народ из ропства и постаје њихов верски вођа и законодавац. Хиљаде
њих је напустило Египат око 1260. године пре нове ере следећи свог пророка Мојсија.
Путовање Јевреја у обећану земљу трајало је четрдесет година, након чега су се
населили у Ханану. На том путу, на гори Синају, Мојсије од Бога добија две плоче са
Десет Божијих заповести које постају основ јеврејске религије. Мојсијева највећа
заслуга лежи у ширењу вере у једног Бога, Јахве. (Елијаде, 1996)

17
6.3. Веровање

Јудаизам проповеда веру у једног, бестелесног и само духовног Бога, оца свих људи.
Он представља свеукупност моралних савршенства и од људи захтева љубав и
преданост. Има Бога је Јахве и због светости га није дозвољено изговарати. Јеврејска
религиозност се испољава у послушности према „божанском закону“ који је садржан у
Старом завету односно хебрејској Библији (Танах).

Стари завет је рукопис од 46 књига који је писан на хебрејском и делимично на

арамејском језику. Говори о историји, идејним и друштвеним борбама јеврејског
народа, али је уједно и збирка верских и правних прописа. Дели се на три основне
групе:
1) Закон (Тора, односно Петокњижје – Пет књига Мосјијевих: Књига постојања,
Књига изласка, Левитски закон, Књига бројева и Поновљени закон);
2) Пророци (садржи Прве пророке и Последње пророке);
3) Списи (Псалми, Књига о Јову, Приче Соломонове, Песма над песмама и друге).

Поред Торе, важно место за верски живот Јевреја заузима Талмуд (учење). То је велика
збирска после-библијских тумачења Старог завета, обредних правила, правних
прописа, прича и изрека. Састоји се из два дела, први је Мишна (текст учења) и Гемара
(објашњење учења). (Елијаде, 1996)

Слика 9. Симбол јудаизма, Давидова звезда

18
6.4. Пракса и дужности

Обавезом Јевреја сматрају се молитве, и то: пре спавања, при устајању, током службе у
синагоги (јутарња, поподневна и вечерња), за дане празника и пуног месеца.
Молитва се састоји из слављења Бога, молбе исказивања захвалности и исповедања
вере. Молбе се изражавају у множини и представљају замену за жртве које наводи
Библија.

Место обављања верских активности у јудаизму је синагога (кућа окупљања). Главна

улога синагоге је заједничка молитва, али и место окупљања, место где се одржавају
градски скупови и где се обављају послови.
Немачки реформисти су увели оргуље и музику у верску службу. То, као и прихватање
проповеди и свештеничке одеће, представљали су основне елементе за развој савремене
синагоге.
Јеврејски свештеник, поглавар верске заједнице у јудаизму је рабин (мој учитељ).
Статус рабина се стиче дугогодишњим изучавањем Библије и Талмуда. (Елијаде, 1996)

Слика 10. Приказ синагоге

6.5. Јеврејски календар

Јеврејски календар у облику у којем се користи данас, настао је у 4. веку. Он има 354
дана распоређених у 12 месеци, а сваки почиње младим месецом. 7 од сваких 12
година, има и 13. месец. Тренутно је 5779. година од настанка света.
Неки од важнијих верских празника су: Шабат (свети дан мировања), Рош Хашана
(Нова година), Јом Кипур (дан помирења и покајања), Ташлика, Сукот... (Елијаде, 1996)

19
6.6. Ционизам

Ционизам је политички покрет Јевреја да се Јевреји врате у Земљу Израел (односи се на

земљу која је чинила древне краљевине Израела и Јудеје-Света Земља). Реч цион
представља библијски израз повезан са Јерусалимом.
Јевреји сматрају да је јеврејском народу потребна домовина у којој би они могли бити
попут свих других нација, са сопственом земљом и језиком.

Жудња за повратком се јавља у великом делу јеврејске књижевности током векова, а

почеци модерног ционизма уочавају се крајем 19. века са растом антисемитизма у
Европи. Његовим оснивачем се сматра Теодор Херцл, аустријски јеврејин.
(Елијаде, 1996)

6.7. Антисемитизам

Антисемитизам представља нетрепељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима,

као религијској групи или нацији. Ова појава постоји још од средњег века, а врхунац је
достигла у 20. веку када је у геноциду Хитлерове нацистичке Немачке страдало око 6
милиона Јевреја.

Два су основна разлога за досадашњу историју негативних односа према Јеврејима.

Прво се састоји у означавању Јевреја кривим за различита злодела током историје (они
су издали Христа, они су измислили комунизам..). Друго је производ овог првог, а
састоји се у позивању на масовно истребљење Јевреја. (Љушић, 2015)

Слика 11. Јевреји у логорима нацистичке Немачке

20
7. Религија и савремено друштво

Предвиђа се да ће улога религије у модерном индустријском друштву опасти. Процес

током кога, религија губи утицај у различитим сферама друштвеног живота назива се
секуларизација.

Заговорници ове тезе сматрају да је смањење утицаја религије и црквених организација

на друштвени живот очигледно. То се, према њиховом мишљењу, може установити на
основу све мањег броја верника и све нередовнијег обављања верских активности.
Као други аргумент, наводи се смањење угледа, моћи и богатства верских организација.
Црква је некада била нераздвојива од државе, док данас има све мањи утицај на
политичаре и јавно мњење. Такође, истиче се да је свет данас много мање прожет
религиозношћу. Наводи се да је присутност вере у свакодневном животу и њен утицај
на лични и породични живот људи много мањи него раније. Затим, да људи не
посматрају свет из перспективе религијских истина и да се све мање сукоба води око
верских питања.

Насупрот тези о секуларизацији, постоји мишљење да религија последњих неколико

деценија оживљава. Упркос томе што истраживања и статистике бележе опадање броја
традиционалних верника , расте број оних који верују у „неку вишу силу“. Друго, расте
број припадника различитих нових верских покрета. Треће, теза о секуларизацији
заснива се највише на основу увида у сутиацију у развијеним земљама. Али ако се
посматра ситуација у свету као целини, може се уочити раст интересовања за религију
и јачање утицаја цркве. (Вулетић, 2012)

21
8. ЗАКЉУЧАК
У овом раду трудила сам се да вам приближим монотеистичке религије: хришћанство,
ислам и јудаизам. Бавила сам се њиховим појмом и покушала сам да појасним њихов
настанак, али и да изложим карактеристике које сам сматрала да су битне за њихово
разумевање. Тиме сам желела да укажем на њихову међусобну разноликост.

Управо та разноликост је била најчешћи узрок ратова, што указује колику је улогу
религија играла у људским животима кроз историју. Њен утицај и значај је неоспорив.
У овом раду, покушала сам да одговорим на питање колико религија има утицај и
значај у савременом друштву.

Међутим, тешко је дати коначан одговор који би се односио на стање у читавом свету.
Дошла сам до закључка да је процес опадања значајаности и утицаја религије у
друштву успорен, док је, са друге стране, у појединим деловима света он у порасту.

22
ЛИТЕРАТУРА

 Вулетић Владимир, Социологија за четврти разред гимназије и трећи разред

средњих стручних школа, Клетт, Београд, 2012.

 Гиденс Ентони, Социологија, Београд, 2003.

 Елијаде Мирча, Водич кроз светске религије, Народна књига Алфа, Београд,
1996.

 Љушић Радош, Историја, Фреска, Београд, 2015.

1.

23
Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________

Коментар:

Датум одбране:_____________ Оцена__________ (___)

24