VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU

STUDIJSKI PROGRAM BEZBEDNOST DRUMSKOG

SAOBRAĆAJA

SEMINARSKI RAD

PREDMET: EKSPERTIZA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

TEMA: Obilaženje i preticanje

Profesor: Student:
Dr Dejan Bogićević, dipl.inž. saob. Dragan Radovanović BDs 22/14.

NIŠ, 2015.

1
 SADRŽAJ

1.UVOD…………………………………………………………………3

2.OBILAŽENJE…………………………………………………………4
2.1. PRIMERI OBILAŽENJA………………………………………………..5

3.PRETICANJE…………………………………………………………7
3.1.PUT, VOZILO, ČOVEK I OKOLINA KAO PROBLEM
BEZBEDNOSTI PRETICANjA……………………………………………………...7

3.3.DUŽINA DEONICE ZA PRETICANJE………………………………..10

3.4.SAOBRAĆAJNE NEZGODE PRI PRETICANJU……………………11

3.4.1.Inostranost kao obeležje nezgoda pri preticanju……………….12

3.4.2.Nastradali učesnici nezgoda pri preticanju……………………...12

4.ZAKLJUČAK………………………………………………………..14

5.LITERATURA……………………………………………………….15

2
1.UVOD

Preticanje je jedna od najsloženijih operacija koju vozač obavlja.

Složenost ove operacije se ogleda kako u velikom broju složenih radnji koju
koordinirano obavlja vozač pretičućeg vozila, tako I u velikom broju različitih I
nepoznatih učesnika preticanja. U preticanju učestvuju bar dva vozila
(preticano-vozilo se koje pretiče I pretičuće vozilo koje pretiče), a na dvotračnim
putevima potencijalno ili stvarno I treće vozilo koje dolazi u susret. Ova vozila
predstvaljaju ravnopravne sisteme kojima se upravlja nezavisno. Da bi
preticanje bilo bezbedno, neophodno je da se steknu povoljni uslovi:
 Korigovanje brzine
 Osmatranje I analiziranje kretanja vozila koja ga slede
 Osmatranje I analiziranje kretanja vozila iz suprotnog smera
 Koordinirano I neprekidno procenjivanje brzine I rastojanja
 Obaveštenje ostalih učesnika o svojo nameri
 Analiza I procenjivanje da li su ostali učesnici u saobraćaju shvatili
nameru
 Izmicanje I promena saobraćajne trake.
Potreba za preticanjem postoji kada se istim putem I smerom kreću vozila čije
se brzine bitno razlikuju. Uzrok preticanja je nerešen konflikt brzina vozila.
Naime, potreba za preticanjem se javlja kad brže vozilo sustigne sporije vozilo.
Ovaj konflikt se najbolje rešava fizičkim razdvajanjem saobraćajnih tokova koji
se kreću različitim brzinama, tj. izgradnjom većeg broja saobraćajnih traka za
kretanja vozila u istom smeru.
Obilaženje je radnja u saobraćaju koja podrazumeva – prolaženje
vozilom pored bilo kakvog objekta (čaša, flaša, kontejner, pešak, avion,
kamion, stena, rupa.... ) koji se nalazi u našoj saobraćajnoj traci i
nedozvoljava nam dalje kretanje tom saobraćajnom trakom. Ako se na
sredini kolovoza nalazi pješačko ostrvo, ili obilježen prostor za parkiranje
vozila, ili neka druga površina koja nije namijenjena za saobraćaj vozila,
ili neki objekat, vozila mogu da ih obilaze na putu :

 Sa dvosmernim saobraćajem samo sa desne strane

 Sa jednosmernim saobraćajem sa obe strane.

3
2.OBILAŽENJE

Slika 2.1.Obilaženje

OPŠTI SLUČAJ OBILAŽENJA (SA KONSTANTNOM BRZINOM)

 Put obilaženja

Sob=L 1+ L2+ L 3+ L 4 [ m ]

L 1 – dužina vozila koje vrši obilaženje [ m ]

L 2 - dužina vozila ili nepokretnog objekta koji se obilazi [ m ]
L 3 – bezbedno odstojanje između vozila koje vrši obilaženje i nepokretnog
objekta na početku obilaženja [ m ]
L 4 - bezbedno odstojanje između vozila koje vrši obilaženje I nepokretnog
objekta na kraju obilaženja [ m ]

L 3=L 4=0,5 V 1 [ m ]

V 1-brzina vozila pri obilaženju objekta [ km/h ]

 Vreme obilaženja

S ob
t ob= [s]
V1

Sob - put obilaženja izražen u [ m ]

4
V 1- brzina vozila koje vrši obilaženje [ m/s ]

Za slučaj obilaženja u uslovima kada iz suprotnog smera dolazi drugo vozilo,

tada put za bezbedno obilaženje ne sme biti veći od

Sra V 1
Sob ≤
V 1 +V 3

Sra-bezbedno odstojanje do vozila (3) koje dolazi iz suprotnog smera [ m ]

V 3-brzina vozila koje dolzi u susret [ km/h ]

 Bezbedno odstojanje do vozila (3)

Sra ≥ Sob +V 3 t ob

2.1. PRIMERI OBILAŽENJA

Obilaženje je prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila

ili drugog objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće.

Slika 2.2. Proces obilaženja

Vozači bicikla i mopeda u saobraćaju na putu obilaze druge objekte pod istim
uslovima kao i kad obavljaju preticanje. Kod izvođenja radnje obilaženja, vozila
su zaustavljena ili parkirana, pa je i put potreban za obilaženje kraći.
Obilaženje se obavlja sa leve strane. Izuzetno, ako se na sredini kolovoza
nalazi pešačko ostrvo ili neki prostor za parkiranje vozila, kao i površina koja
nije namenjena za saobraćaj vozila, objekat ili uređaj, vozila moraju da ih
obilaze sa desne strane.

5
 Slika 2.3. Obilaženje ostrva

U saobraćaju na putu sa više saobraćajnih traka u jednom smeru pešačke ili

druge površine i objekti koji se nalaze na sredini kolovoza mogu se obilaziti i sa
leve i sa desne strane.

Slika 2.4.Obilaženje ostrva sa obe strane

Vozilo - (javnog gradskog prevoza putnika) koje se zaustavilo na stajalištu,

da primi putnike, ne  sme se obilaziti preko pune linije, jer se ono nije
zaustavilo usled kvara, već zbog stajališta. Takva vozila se smeju obilaziti samo
na mestima gde je isprekidana linija i uz povećanu opreznost.

6
3.PRETICANJE

Problem preticanja je jednako važan za sve države, ali zbog razvijenosti

država i ekonomskih situacija u pojedinim ovaj problem je sveden na minimum.
Glavni faktori koji utiču na preticanje su ujedno i faktori koji stvaraju najviše
problema prilikom preticanja,a to su:

 put
 vozilo
 čovek
 okolina.

Slika 3.1. Proces preticanja

3.1.PUT, VOZILO, ČOVEK I OKOLINA KAO PROBLEM BEZBEDNOSTI

PRETICANjA

Postoje države sa putnom mrežom gde dominiraju putevi sa više traka u

istom smeru,i tim državama nije gorući problem preticanje,a postoje i one
države kod kojih je putna mreža vrlo loše strukture tj. dominiraju dvotračni
putevi. Preticanje na dvotračnim putevima je mnogo teže i ne bezbednije za
saobraćaj dok je preticanje na putevima sa više traka u jednom smeru drastično
lakše. Elementi puta koji stvaraju najveće probleme pri procesu preticanja su:

 uzdužni nagib kolovoza

 poprečni nagib kolovoza
 širina kolovoza
 preglednost puta
 stanje kolovoznog zastora
7
 Naša zemlja spada u red država sa vrlo lošom strukturom putne mreža.U
dosadašnjem razvoju putne mreže prednost je davana dvotračnim putevima,a
auto putevi i drugi putevi sa više saobraćajnih traka u istom smeru, nisu
intenzivno građeni i retki su. Kvalitet naše putne mreže ne odgovara rastućim
saobraćajnim zahtevima. Dužina putne mreže je nedovoljna, a nisu stvoreni ni
uslovi za razdvajanje saobraćajnih tokova. Istim putevima kreću se vozila čije
se brzine bitno razlikuju. Zato je potreba za preticanjem uvećana. Pošto se ovaj
saobraćaj odvija na dvotračnim putevima , svako preticanje podrazumeva i
konfliktnu situaciju sa vozilom iz suprotnog smera. Time se smanjuju
mogućnosti realizovanja velikih zahteva za preticanjem,a preticanja čine vrlo
složenim i opasnim. Ceneći trenutne tendencije u razvoju naše putne
mreže,veliki su izgledi da njena struktura ostane nepovoljna i u narednom
periodu.

Da bi se zahtev za preticanjem uspešno i bezbedno realizovao,

neophodne su određene tehničke karakteristike vozila:

 dinamičnost
 tehnička ispravnost
 preglednost iz vozila
 upravljivost
 mogućnost bezbednog ubrzavanja i usporavanja.

Danas se u saobraćaju pojavljuju vozila sa dobrim tehničkim karakteristikama

ako je omogućuju da se optimalno koriste uslovi koje pružaju putevi. Konflikti
između različitih karakteristika vozila sve su manji i sve se uspešnije rešavaju.
Nažalost,na našim putevima su veoma zastupljena vozila srednjih ili čak loših
karakteristika. Ukoliko se ovim vozilima vrši preticanje, to može biti vrlo opasno.
Moramo napomenuti i da se ogroman broj saobraćajnih nezgoda dešava zbog
vozno-dinamičkih karakteristika vozila u toku preticanja.

Svi znamo da je,ako se pri preticanju desi nešto neočekivano, uglavnom kriv
čovek. Zato ako dođe do neke nezgode ne smemo snositi krivicu niti na put po
kome se krećemo niti na vozilo u kome se nalazimo.

Glavne karakteristike vozača koje utiču najviše na bezbedno preticanje su:

 vozačko iskustvo iskazano u godinama vozačkog staža

 pol vozača
 starost vozača
 alkoholisanost vozača
 zamor vozača.

8
 U obuci novih vozača preticanje nije na odgovarajući način
zastupljeno.Naime,zbog složenosti procesa preticanja,a posebno u našim
uslovima,veoma se retko u toku obuke uvežbava i preticanje.Često se
zadovoljavamo površnim objašnjenjima kako je preticanje složen proces.U toku
obuke,kandidati nedovoljno uče i malo uvežbavaju bezbedne strategije
preticanja.Pri polaganju vozačkog ispita,veština preticanja se ne testira,jer je
„vrlo složena i nebezbedna“.Tek posle polaganja vozačkog ispita vozači se
susreću sa svim elementima složenosti procesa preticanja.

Bez obzira što se na obuci ne rade neki osnovni elementi preticanja,sam

vozač i posle obuke, prilikom vožnje, odlučuje kada će i kako izvršiti preticanje.
Za kvalitetnu i bezbednu odluku čovek mora da brzo i precizno izvrši nekoliko
složenih operacija,a pre svega procenjivati brzine i rastojanja.Pri tome vozač
koji je započeo preticanje treba da se opredeli da li da završi započeto
preticanje ili da od njega odustane. Proces donošenja ove odluke je dinamički.
Ukoliko vozač sa odlukom kasni,onda se situacija menja i možda više nije
bezbedna.

Pod uticajem okoline možemo svrstati sve uticaje koji se ne mogu

pripisati putu,čoveku,niti vozilu.Kao najvažnije elemente okoline možemo
izdvojiti:

 saobraćajne
 ambijentalne elemente.

Evidentno je da saobraćaj sa svojim karakteristikama vrlo značajno utiče na

bezbednost preticanja. Kao najvažnije elemente saobraćaja koje utiču na
bezbednost preticanja možemo istaći veličinu i strukturu saobraćajnog protoka.
Veličine saobraćajnog protoka u jednom smeru i razlike u brzinama učesnika u
saobraćaju utiče na veličinu potrebe za preticanjem, a veličina protoka iz
suprotnog smera utiče na mogućnost realizacije bezbednog preticanja. Od
strukture saobraćajnog toka zavisi raspodela brzina vozila u toku.Tako struktura
saobraćajnog toka takođe utiče na veličinu potrebe za preticanjem. U
ambijentalne elemente koje smo naveli kao jedan od najvažnijih elemenata
okoline koji utiču na bezbednost preticanja spadaju atmosferske prilike, a to su:

 vedro
 suvo i oblačno
 kiša i sneg
 magla.

9
 Slika 3.2. Preticanje po magli

Podaci o ambijentalnim elementima odnosno atmosferskim prilikama imaju

veliki udeo pri veštačenju saobraćajnih nezgoda u toku preticanja. Istraživanja
su pokazala da se najveći broj saobraćajnih nezgoda dešava kada je magla na
putu.

3.3.DUŽINA DEONICE ZA PRETICANJE

Pri projektovanju puteva, a posebno puteva u planinskim i brdovitim

predelima, preticanje postavlja vrlo oštre zahteve pred projektanata u vezi sa
preglednosti i drugih elemenata puta. Kada je put građevinski
izveden,neophodno je na odgovarajući način regulisati saobraćaj na tom putu.
Poseban elemenat regulisanja saobraćaja je regulisanje preticanja na putu,
odnosno određivanje što kraćih deonica na kojima će preticanje biti zabranjeno i
dovoljno dugih deonica na kojima će se realizovati nagomilani zahtevi za
preticanje. Pri tome je neophodno koristiti što realnije modele procesa
preticanja. Naime, ako zabrane preticanja ne budu realne, vozači ih neće
poštovati ili će ih nerado poštovati. Ovo će posebno dolaziti do izražaja ukoliko
dopustimo da deonice zabrana budu vrlo duge,a na našim putevima postoje
deonice i od po nekoliko desetina kilometara na kojima je zabranjeno preticanje.
Time vozače uveravamo da ne vodimo računa o njihovim interesima, što ima
vrlo loše posledice. Ako preticanje bude zabranjeno i tamo gde vozač dobro
procenjuje da je moguće bezbedno preticati, on će gubiti strpljenje i poverenje u
sistem regulisanja saobraćaja. Posle ovakvih deonica zabrane preticanja,
vozači više nisu strpljivi i skloniji su lošim procenama i nebezbednim
preticanjima.

10
 Slika 3.3.Primer pravilnog i nepravilnog preticanja

3.4.SAOBRAĆAJNE NEZGODE PRI PRETICANJU

Svi smo mi i sami svedoci velikog broja saobraćajnih nezgoda koje se

stalno dešavaju na našim putevima. Naravno, svaka saobraćajna nezgoda ima
''uzrok'', odnosno nešto zbog čega se saobraćajna nezgoda dogodila. Samo
neki od mnogobrojnih uzroka saobraćajne nezgode su:

 brzina
 psiho-fizičko stanje vozača
 mimoilažnje
 skretanje,okretanje i vožnja unazad
 zaustavljanje i parkiranje
 nepropisno kretanje pešaka
 nepropisno stanje puta i opreme
 preticanje
 obilaženje i td.

Ogroman broj saobraćajnih nezgoda se dešava baš pri preticanju vozila. Veliki
je udeo preticanja u ukupnom broju saobraćajnih nezgoda, a posebno od udela
posledica nezgoda pri preticanju u ukupnim posledicama svih saobraćajnih
nezgoda, U ukupnom broju ragistrovanih saobraćajnih nezgoda poslednjih
desetak godina bilo je od 6,5% do 8,5%saobraćajnih nezgoda pri preticanju.
Kada se raščlane saobraćajne nezgode prema posledicama one mogu biti:

 sa materijalnom štetom
 sa nastradalima
 sa poginulima.

Najveći udeo preticanja je kod saobraćajnih nezgoda sa materijalnom štetom

(sve saobraćajne nezgode sa velikom materijalnom štetom), oko 8,5% i kod
saobraćajnih nezgoda sa poginulima 7,0%, Veoma bitna stavka kod
saobraćajnih nezgoda pri preticanju je gde se zapravo dešavaju sve te
11
nezgode, tj.na kakvim mestima i putevima. Najveći broj saobraćajnih nezgoda
se dešava u naseljenim mestima (oko 81%), ali nezgode pri preticanju
(oko73%). Dok su ostale nezgode locirane najčešće na ulicama, nezgode pri
preticanju su češće na prolascima puteva kroz naseljena mesta (35%), ali su
česte i na otvorenim putevima (26%). Udeo preticanju ukupnom briju nezgoda
je najveći na otvorenim magistralnim putevima (14%), a zatim na raskrsnicama
otvorenih puteva (10%) i prolascima puteva kroz naseljena mesta (8,5%).

3.4.1.Inostranost kao obeležje nezgoda pri preticanju

Saobraćaj, posebno bezbednost saobraćaja, ima veoma izraženo

obeležje inostranosti. Zbog geografskog položaja naše zemlje, prisustvo stranih
vozača je izraženo. Nije ista struktura saobraćajne nezgode u kojoj učestvuju
vozači stranci i domaći vozači. Ovo je posebno izraženo kod saobraćajnih
nezgoda pri preticanju. Vozači-stranci imaju znatno veći broj nezgoda na
otvorenim putevima (58%) nego ostali vozači (28%). Najveći broj nezgoda pri
preticanju (sa učešćem stranih vozača),u naseljenim mestima,događa se na
magistralnim i regionalnim putevima kroz naseljena mesta (84%). Na ovim
putevima raste i procenat preticanja u ukupnom broju nezgoda (oko 14%).
Najveći broj nezgoda na otvorenim putevima (sa učešćem stranih vozača)
događa se na magistralnim putevima(82%), gde je najveći udeo preticanja
(22%). ovakvi rezultati se mogu tumačiti strukturom saobraćajnog toka. Naime,
strani vozači i jesu najprisutniji na magistralnim putevima i na tranzitnim
putevima (magistralni i regionalni) kroz naseljena mesta.

3.4.2.Nastradali učesnici nezgoda pri preticanju

Preticanje nije jednako opasno za sve učesnike u saobraćaju. Pitanje se

postavlja, koji su to učesnici koji najviše stradaju u preticanju. U saobraćajnim
nezgodama najčešće ginu vozači (45% do 50%), a zatim putnici (35% do 45%).
Pešaci su treći po ugroženosti sa oko (10% do 15%). Preticanje nije jednako
opasno za ove tri kategorije. Na osnovu nekih analiza uočeno je da,u procesu
preticanja,više sradaju vozači i putnici nego pešaci. Preticanje je najznačajnije
za bezbednost putnika, jer od 10% do 15% svih poginulih putnika gine u
preticanju. Preticanje je nešto manje važno za bezbednost vozača , jer 10% do
12% vozača gine pri preticanju. Među svim poginulim pešacima samo oko 2%
do 4% gine pri preticanju.

12
 Tabela 3.1.Pokazatelji težine svih saobraćajnih nezgoda I težine
saobraćajnih nezgoda (SN) pri preticanju

Broj poginulih na Broj teško Broj lakše

100 SN povređenih na povređenih na
100 SN 100 SN
sve SN 10,7 45,8 78,4
SN pri preticanju 12,7 52,6 88,4
Ostale SN 10,6 45,4 77,7

13
4.ZAKLJUČAK

Preticanje spada u red opasnih radnji u saobraćaju. Za bezbedno preticanje

potrebno je:

 proceniti brzinu kretanja vozila koje se želi preticati

 proceniti stanje kolovoza (vlažan, sneg, led i sl.)
 uočiti da li dolazi vozilo u susret i koliko je odstojanje do njega
 proceniti mogućnost svog vozila (da li motor može da razvije vecu brzinu
u tom trenutku za 20-30km/h).

Obilaženje - "dovoljno odstojanje’’  podrazumeva da vozilo u sto kraćem luku

obidje tu prepreku i završi radnju za kratko vreme, a zavisi od:

 brzine kretanja vozila (manje je odstojanje ako se vozilo kreće manjom

brzinom)
 vidljivosti (noc, magla, dim, kisa i sl.)
 preglednosti (ako je preglednost loša zbog nekog drugog objekta koje se
nalazi u blizini, vozilo ce usporiti, prići manjom brzinom, pažljivo proceniti
situaciju…)
 stanja kolovoza (klizav, blatnjavi sl.).

Kada je vozač prišao na ‘’dovoljno odstojanje’’ do prepreke, pre nego sto

započne radnju mora da zadovolji dva uslova. Prvi uslov je da proceni da li mu
dolaze vozila u susret, koliko su daleko i kojom brzinom se kreću, jer, ako
postoje takva vozila, vozač ne sme započeti radnju. Vozač ne sme započinjati
radnju ako vozila koja mu dolaze u susret moraju zbog njega da usporavaju,
skreću ili, sto je najgore, udare u njega.

14
LITERATURA

Kostić Svetozar, TEHNIKA BEZBEDNOSTI I KONTROLE SAOBRAĆAJA 2009

Novi Sad

http://www.vtsnis.edu.rs/Predmeti/tehnika_bezbednosti_i_kontrole_saobracaja/
3%20Radnje%20u%20Saobracaju.pdf

http://www.scribd.com/doc/139568693/Preticanje-mimoilazenje-i-obilazenje-
motornih-vozila#scribd

15