МАШИНСКО-САОБРАЋАЈНА ШКОЛА

ЧАЧАК

МАТУРСКИ РАД
Предмет: Безбедност саобраћаја
Тема: Фазе саобраћајне незгоде

Ментори: Ученик:
Наталија Ћаловић Анђела Јелић

Чачак, јун 2019. године

 САДРЖАЈ
1. УВОД..................................................................................3
2. ФАЗЕ ДОГАЂАЈА САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ...............................4
2.1 I фаза........................................................................4
2.2 II фаза.......................................................................5
2.3 III фаза......................................................................5
3. ВРСТЕ И ПОДЕЛА ТРАГОВА...................................................7
4. ТРАСОЛИГИЈА-ТРАГОВИ САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ....................7
4.1 Проналажење и идентификовање трагова и предмета....8
4.2 Трагови кретања возила.............................................11
4.3 Трагови вожње..........................................................11
4.4 Трагови кочења.........................................................13
4.5 Трагови заношења.....................................................15
4.6 Трагови клизања, гребања и отпали материјали и
делови са возила.......................................................16
4.7 Трагови на возилима, објектима и предметима.............18
4.8 Трагови на сијалицама, одећи и обући, лицима и
повреде.....................................................................21
5. ЗАКЉУЧАК.........................................................................24
6. ЛИТЕРАТУРА.......................................................................25
7. ПОПИС СЛИКА....................................................................25
1. УВОД
Саобраћајна незгода је свака незгода која се догодила на путу или је
започета на путу, у којој је учествовало најмање једно возило у покрету
и приликом које је дошло до материјалне штете, повређивања или
смртног страдања.

Слика бр. 1

Прва саобраћајна незгода догодила се 1770. године, када је француски

артиљеријски официр, Никола Жозе Кињо, на пробној вожњи парног
возила ударио у зид при брзини од 3 km/h и погинуо.
Прва регистрована саобраћајна незгода са жртвама догодила се
29.07.1834. године, када је експлодирао котао на аутобусу „ Шкотског
предузећа за транспорт са парним колима „ у Пезлију у Енглеској. Том
приликом погинуло је пет путника.
Једна од првих саобраћајних незгода у Црној Гори догодила је 1903.
када се на путу између Ријеке Црнојевића и Подгорице, код Горње
Крњаче, моторно возило за превоз поште сударило са свињом.
Свака саобраћајна незгода је резултат нарушавања незаконитости или
односа у саобраћају, систему који укључује учеснике у саобраћају ,
субјекте који се брину о његовом одвијању, возила, пут, климатске
услове и друге факторе или нарушавања нормалног функционисања
једног од елемената тог система.
2. ФАЗЕ ДОГАЂАЈА САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ

Анализирајући догађања и стања која су се догодила пре незгоде,

односно узроке настајања, стање у току настајања и све оно што следи
после ње, можемо закључити да се саобраћајна незгода састоји од три
међусобно издвојена дела, тј. фазе. У стручној литератури се дели на:
2.1 I фаза
Ова фаза претходи незгоди и то је динамичка фаза јер се дешава у
покрету возила. У њој у релативно правилном одвијању саобраћајајног
тока долази до појаве извесних поремећаја који за последицу имају
саобраћајну незгоду. Она је под контролом возача, односно он је у
могућности да преузме извесне мере које могу бити довољне да се
незгода спречи или само да се умање њене последице.
Њу карактеришу извесни трагови који се могу поделити на две групе.
I група:
 трагови гума или ланаца за снег,
 смерови кретања појединих возила
II група:
 трагови кочења,
 трагови клизања
 трагови блокираног точка,
 трагови заношења возила

Слика бр. 2
2.2 II ФАЗА
Ова фаза је настајање саобраћајне незгоде и делимично је статичка и
динамичка. У највећој мери налази се ван контроле возача.
Другу фазу карактеришу следећи трагови:
 трагови гурања возила,
 трагови гребања возила,
 трагови вучења,
 деформације на возилу,
 трагови на предметима и објектима поред места незгоде,
 трагови повреда на настрадалим лицима,
 трагови на одећи и обући настрадалих лица,
 трагови одбачаја бицикла, бициклисте и сл.

Слика бр. 3

2.3 III ФАЗА

Ова фаза је статичка и представља увиђај саобраћајне незгоде, који
означава радњу која се изводи на месту њеног настајања ради
детаљнијег прикупљања података о њој, на основу којих се
разјашњавају и утврђују околности под којима се догодила.
Под увиђајем подразумевамо излазак на лице места, настајање
саобраћајне незгоде, ради прегледа и прикупљања (снимања) постојећег
затеченог стања. Увиђај саобраћајне незгоде омогућава да се
непосредним прегледом и увидом лица места, утврде све околности и
чињенице везане за растајање саобраћајне незгоде.
Увиђајну екипу сачињавају:
• Истражни судија који руководи увиђајем
• Криминалистички техничар који снима и прави потребну увиђајну
документацију
• Овлашћени радник МУП-а са записничаром који обезбеђује лице
места саобраћане незгоде и води записник
У тежим случајевима саобраћајне незгоде увиђајна екипа мора бити
проширена:
• Јавним тужиоцем који је на основу прикупљених материјалних
доказа, а на предлог судије, подиже оптужницу.
• Вештаком различих струка
Увиђај би требало извршити одмах по настајању саобраћајне незгоде,
јер са протоком времена и необезбеђивањем места саобраћајне незгоде,
може доћи до премештања или уништења одређених предмета, трагова,
и других елемената битних за утвђивање околности под којим је настала
незгода.
3. ВРСТЕ И ПОДЕЛА ТРАГОВА

Основна подела трагова саобраћајних незгода је:

1. трагови на путу и другим површинама, који се деле на:
• трагове кретања возила,
• отпале делове материјала са возила,
• крајњи положај возила, лица, предмета
2. трагови на возилима, објктима, предметима, који се деле на:
• оштећење возила,
• оштећења ообјеката и предмета,
• оштећења и трагове на пнеуматицима,
• трагове на сијалицама,
• тахографски запис
3. трагови на лицима, који се деле на:
• повреде лица,
• трагове на одећи и обући лица
Према величини трагови се деле на:
• макро и
• микро трагове
Према појавности, трагове делимо на :
• типичне
 нетипичне

4. ТРАСОЛОГИЈА-ТРАГОВИ САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ

Трасологија је наука која се бави проучавањем трагова. Саобраћајна

трасологија проучава трагове саобраћајних незгода. Под њима, у
 најопштијем смислу, подразумевамо све последице саобраћајне
незгоде које се могу регистровати-фиксирати.
Трагови се могу проучавати са више аспеката: процес и услови
настанка, карактеристике и обрада трагова на лицу места, анализа и
вештачење појединих трагова и сл.

Слика бр. 4

4.1 ПРОНАЛАЖЕЊЕ И ИДЕНТИФИКОВАЊЕ ТРАГОВА И ПРЕДМЕТА

Трагови и предмети саобраћајних незгода никад не могу да се ставе у
сумњу да су субјективни, па зато имају посебну важност као доказ.
Значај трагова је велики приликом проверавања исказа које дају
сведоци или учесници у незгоди.
Одређени трагови и предмети омогућавају и олакшавају вештачење и
код одређених ситуација повећавају доказну снагу налаза вештака.

Слика бр. 5

Материјални докази се деле на трагове у времену и простору. У првом

случају реч је о подели на:
• трагове и предмете који су настали непосредно пре извршења
радње незгоде, а видно се манифестују на коловозу испред места
незгоде,
• трагови и предмети који су настали у моменту извршења радње
незгоде и манифестују се на месту незгоде,
• трагови и предмети који су настали непосредно после радње
нрзгоде и манифестују се на месту незгоде
С обзиром на ужу локацију, трагови и предмети саобраћајних незгода
могу се манифестовати на путу и путном земљишту, објектима поред
пута, возилима, телима живих бића, одећи и обући људи.

Слика бр. 6

У пракси се често запостављају макротрагови и предмети саобраћајних

незгода због несхватања њиховог значаја, а слично је и са
микротраговима, који су готово потпуно запостављени. Некада се ради о
површном вршењу увиђаја, а некада и о незнању за њихово постојање.
А у пракси је било случајева да су трагови омогућили идентификацију
непознатог починиоца саобраћајне незгоде. Значај трагова је велики и
код проверавања исказа сведока или учесника незгоде. Одређени
трагови и предмети омогућавају и олакшавају вештачење и у неким
ситуацијама повећавају доказну снагу налаза вештака.
Материјални докази деле се на трагове времену и простору. Трагове у
птостору делимо на:
a) трагове возила на коловозу – траг вожње, стругања пнеуматика
возила, заношења, кочења, разбијених стаклених предмета са возила
итд.,
b) трагове живих бића на коловозу – траг ходања, гурања, делова
тела живих бића, костију, крв у виду локви, капи, длаке итд.,
c) повреде живих бића као трагове – кидање удова, прелом костију,
раздеротине ткива, крв на деловима тела, делови возила у ранама итд.,
d) трагове на обући и одећи људи – прашина и боја возила, разбијено
стакло са возила, цепање обуће и одеће итд.,
e) трагове на возилу – удубљење браника, блатобрана, маске,
каросерије возила, скидање боје, оштећење мотора итд.,
f) трагове на објектима на путу и поред пута и на путном земљишту
– окрзнуће возила о километарски стуб, камене и бетонске одбојнике,
пробијање ограде моста, оштећење ограда, знакова, дрвећа поред пута
итд.,
g) остале трагове – стање на брзинометру моторног возила, стање
километраже моторног возила, стање тахографа код возила које га
поседује итд.,
h) предмете саобраћајне незгоде – моторна, запрежна, прикључна,
специјална возила и бицикли итд.

Слика бр. 7
4.2 ТРАГОВИ КРЕТАЊА ВОЗИЛА
Трагови кретања возила су најчешћи и најзначајнији трагови који се
могу наћи на коловозу и другим површинама. Према врсти кретања и
условима у којима су настали, могу бити трагови:
1. вожње
2. кочења
3. заношења
4. клизања
5. гребања

Слика бр. 8

4.3 ТРАГОВИ ВОЖЊЕ (без проклизавања)

Ови трагови настају ако се точкови окрећу без проклизавања, тј. нису
форсирано кочени, нити екстремно убрзавани, и могу бити:
 утиснути и
 отиснути
Слика бр. 9

Утиснути трагови вожње настају при кретању по меким површинама

(земљи, снегу, растопљеном асфалту, прљавштинама уз ивице коловоза
и сл.)
Отиснути трагови вожње настају при кретању мокрог или прљавог
пнеуматика по сувом и чистом коловозу. Ови трагови су врло подложни
уништењу како због метеоролошких прилика, тако и због кретања
других возила, па бих их требало одмах маркирати и обрадити. Некад се
на њима могу уочити недеформисане попречне и подужне шаре
пнеуматика.
Саобраћајно-технички значај трагова вожње састоји се у следећем:
 само постојање трага вожње указује на начин кретања возила
(возило није форсирано кочено, нити је екстремно убрзавано),
 положај трага вожње одређује положај и правац кретања возила,
 положај и изглед трага вожње одређује смер кретања возила
Криминалистичко-технички значај трагова вожње долази до изражаја
при трагању за возилом које је учествовало у саобраћајној незгоди, и то
на основу одређивања:
 ширине пнеуматика,
 размака између точкова,
 међуосовинског размака,
 типа шара на пнеуматику,
 типа пнеуматика итд.
4.4 ТРАГОВИ КОЧЕЊА

Ма колико возачи процес кочења доживљавају као тренутан, он траје по

неколико секунди. Укупно време кочења састоји се од времена:
 реаговања возача,
 одзива кочног система,
 пораста успорења,
 интензивног кочења.
Трагови кочења су најчешћи типични трагови који се налазе на лицу
места. Настају при форсираном кочењу возила, односно када сила
кочења премаши граничну силу приањања пнеуматика и подлоге долази
до проклизавања, односно блокирања пнеуматика. На контакту
пнеуматика са коловозом гума таре о подлогу, загрева се и топи. На
коловозу остају трагови сагореле гуме, а на ободу пнеуматика изражено
је зацрњење и уздужни трагови-обриси. Уколико се у шарама
пнеуматика или коловозу налазе каменчићи, онда ови трагови могу бити
праћени танким траговима гребања. У првој фази, док точак не блокира,
проклизавање је мање, а трагови на подлози и пнеуматику слабије
уочљиви. То су трагови кочења окрећућим точком (настају у фази
пораста успорења). У другој фази, када точак блокира, проклизавање је
потпуно, па остају јаснија зацрњења на тачки додира пнеуматика и
коловоза, односно црни трагови на коловозу. То су трагови кочења
блокираним точком. Траг кочења на савременом коловозу приближно
одговара ширини пнеуматика. При кочењу долази до прерасподеле
тежине возила, тако да се предњи крај возила спушта, а задњи издиже.
Ово изазива повећано оптерећење предњих точкова и деформацију
пнеуматика. Тако се разликују трагови кочења предњих и задњих
пнеуматика. Траг кочења предњег точка путничког возила (или
ненапумпаног пнеуматика), по правилу има изражене спољне ивице, а
средина му је слабије зацрњена или чак неуочљива. Траг кочења
задњих точкова путничког аута (или препумпаних пнеуматика) има
изражену средину, а ивице су слабије истакнуте или чак невидљиве.
Саобраћајно-технички значај трагова кочења огледа се у наредним
ставкама:
 Ако смо на лицу места нашли трагове кочења и утврдили да потичу
од датог возила, то значи да је то возило било форсирано кочено,
 али ако их нисмо нашли, то не значи да возило није било кочено
(АБС).
 На основу положаја трага кочења лако се одређује положај возила
у свим тренуцима после започињања кочења.
 На основу дужине трага кочења саобраћајно-технички вештак
може израчунати брзину возила непосредно пре започињања
кочења и у свим позицијама после тога.
 Правац кретања возила може се одредити и непосредно пре
кочења.
 На основу изгледа и међусобног положаја трагова кочења и других
трагова и предмета, на лицу места може се одредити смер кретања
возила.

Слика бр. 10

Завршетак трагова кочења налази се испод точкова заустављеног

возила. Почетак трагова кочења левог и десног точка исте осовине нису
у истој висини, већ су смакнути. На основу трага кочења вештак може
закључити како је возач реаговао кочењем (нагло, рефлексно,
лежерно), да ли је само прикочио, да ли је систем за кочење исправан.
Обично се ови трагови не маркирају ако су видљиви, али ако пада мрак,
киша и сл., онда би их требало маркирати јер је маркиран траг
једноставније мерити.
Мада постоје различите варијанте АБС-а, може се рећи да је задатак
АБС-а да дозира силе кочења, тако да се одржавају на граници
проклизавања. Чим дође до проклизавања на једном точку, АБС смањује
силе кочења, тако да се точак одблокира, тј. настави окретати. С
обзиром на то да АБС спречава блокирање точкова, проклизавање
пнеуматика своди се на минимум, па се смањује и трење пнеуматика и
коловоза. Зато возила са АБС-ом остављају трагове кочења који нису
лако уочљиви. Они су светлији и испрекидани, а често се и не могу
уочити голим оком. Уколико коловозни застор није равномерног
квалитета, онда ће се трагови боље уочавати на оној страни која
обезбеђује лошије приањање (нпр. уз десну ивицу коловоза има
прљавштине и сл.). Данас се ради на оптимизирању опреме и
методологије за лакше уочавање ових трагова.

4.5 ТРАГОВИ ЗАНОШЕЊА

Трагови заношења настају када велике бочне силе премаше максималну

бочну силу приањања.
До заношења долази:
 пре и приликом скретања (нпр., у кривини или раскрсници),
 у правцу при неједнаком кочењу левим и десним точковима,
 при дејству бочних сила приликом судара, јаког бочног ветра и сл.
У овим ситуацијама бочно трење је велико и при заношењу долази до
топљења гуме. На подлози остају изражено зацрњени трагови. Некад се
могу уочити и обриси-шаре које се пружају укосо. Понекад ови трагови
претходе превртању возила. Они су увек криволинијски и никад се не
преклапају од различитих точкова. Ширина трагова заношења се мења
дуж трагова. Шаре пнеуматика на трагу су деформисане и пружају се
укосо или попречно.

Слика бр. 11

Трагови заношења су значајни по томе што:

 указују на начин кретања возила, на лицу места требало би наћи и
документовати узрок заношења возила (неисправне кочнице,
клизав коловоз, судар и сл.),
 ако је дошло до заношења због судара,
  на основу трагова заношења у кривини, саобраћајно-технички
вештак може одредити приближно најмању брзину возила у
кривини
 на основу трагова заношења у правцу, поуздано се може
посумњати у исправност кочионих уређаја.

Слика бр. 12

4.6 ТРАГОВИ КЛИЗАЊА, ГРЕБАЊА И ОТПАЛИ ДЕЛОВИ И МАТЕРИЈАЛИ СА

ВОЗИЛА

Трагови клизања настају на клизавом коловозу, тј. у ситуацијама када су

силе приањања мале, и то при:
 кочењу,
 убрзавању,
 наглом скретању.
У сваком од ових случајева долази до смањене управљивости возила (а
некад и неконтролисаног кретања возила). Трагови клизања су светлији
од трагова кочења или заношења, јер су због клизавог коловоза силе
трења при контакту подлоге и пнеуматика мале, па је мало загревање и
сагоревање гуме. Често се ови трагови и не могу наћи. Правац пружања
трагова клизања често се мења, а некад се не може одредити поуздано.
Растојање између трагова клизања мења се дуж трагова, па се на основу
тога не може поуздано одредити растојање између точкова. Ови трагови
су често испрекидани, тј. не виде се целом дужином. Често се и
преплићу, па је тешко одредити који је траг од којег точка.
Трагови клизања нам говоре о следећем:
 Само постојање ових трагова одређује начин кретања возила.
 На основу почетка првог трага клизања одређује се положај возила
у тренутку смањивања, тј. губљења управљивости.
Трагови гребања настају када метални делови возила додирују тврду
подлогу-коловоз. До гребања долази при:
 превртању возила,
 пуцању пнеуматика, када наплатак пнеуматика гребе коловоз (овај
траг праћен је вијугавим траговима гуме-масницама, који су
местимично испрекидани због проклизавања гуме по обруччу
точка),
 снажним сударима возила, када се доњи делови возила
деформишу, спуштају и гребу коловоз,
 слабим сударима возила, када металне површине једног возила
гребу чврсте делове другог возила или објекта,
 удару металних делова возила у ограде, ивичњаке, објекте и сл.,

Слика бр. 13

Трагови гребања се лакше распознају од осталих. Они су, по правилу,

утиснути у коловоз, а значајни су јер:
 одређују начин кретања возила
 положај трага гребања одређује место где је возило додирнуло
подлогу,
 ако је гребање последица судара, онда почетак трага одређује
положај возила у тренутку судара,
 ако траг гребања потиче од наплатка точка, онда се поуздано може
одредити да ли је до пуцања пнеуматика дошло пре судара или је
оно последица њега.
Приликом судара често долази до отпадања различитих делова и
материјала са возила (комади мигавца, разбијеног стакла, ретровизори,
делови лајсни, љуспице боје и гита, земља, лед, снег и сл.). Ови делови
и материјали отпадају при:
 судару,
 кретању после судара,
 превртању,
  заустављању возила.
Предмети падају на подлогу по правилима косог или хоризонталног
хица, уз мањи или већи отпор ваздуха. Распознавање ових трагова је
врло просто, а посебно ако је лице места било стручно обрађено, а
возила се нису померала после незгоде. Ови трагови имају вишеструки
значај јер нам говоре о следећем:
 на основу положаја отпалих делова и материјала са возила
саобраћајно-технички вештак може приближно одредити место
судара и сударне брзине,
 код незгода са НН возилом, на основу постојања ових трагова
једноставно се усмерава претрага на терену.

Слика бр. 14

4.7 ТРАГОВИ НА ВОЗИЛИМА, ОБЈЕКТИМА И ПРЕДМЕТИМА

Оштећења возила
Оштећења на возилима су веома важни трагови саобраћајних незгода и
настају скоро код сваке незгоде. То су:
 разне деформације,
 ломљење и отпадање појединих делова возила-гребање појединих
делова возила и отпадање материјала са ових делова,
 брисотине земље и прашине које прате остала оштећења или
настају самостално код одређених типова возила.
Распознавање ових трагова је једноставно, али би на лицу места требало
посветити пажњу паздвајању оштећења насталих раније и оних насталих
у саобраћајној незгоди. Маркирање ових трагова требало би вршити у
свакој ситуацији, јер су подложни померању и уништавању. Кретање
возила и људи, киша, снег, па чак и ветар могу их померити. Такође,
неће се видети на фотографијама ако нису маркирани.
Оштећења возила имају велики криминалистичко-технички значај
трагова оштећења возила зато што:
 на основу детаљне анализе оштећења возила саобраћајно-
технички вештак може приближно одредити изгубљену брзину при
судару,
 вештак такође може одредити механизам оштећивања и међусобни
положај возила непосредно пре судара, механизам отпадања
делова и материјала,
 на основу оштећења возила у судару са пешаком, вештак може
одредити правац, смер и начин кретања пешака.
Фотографисање оштећења је најважнија радња у току обраде свих
трагова, а возило се фотографише са свих страна и под правим углом.
Ако се не врши фотографисање, у записнику мора бити детаљно све
описано. Понекад се возило и изузима да би га стручно лице накнадно
анализирало.
Крајњи положај возила, лица и предмета, оштећење објеката, предмета
и пнеуматика
Посебно важну последицу незгоде представљају крајњи положаји
возила, лица и предмета на лицу места незгоде. Зато ће коректно
фиксирање крајњег положаја помоћи вештаку да поуздано утврди место
судара, сударну брзину, начин кретања возила пре и после судара итд.
Веома често возило у саобрачајној незгоди контактира са објектима на
путу (семафор, саобраћајни знак, потпорни зид, ограде, зид тунела и
сл.) и око пута (електрични и телефонски стуб, зидови зграда, разне
ограде око пута и сл.). Поред тога, у саобраћајним незгодама могу бити
оштећени и разни предмети (који су били на путу и око пута, на возилу,
које су носили пешаци, двоточкаши и сл.). Значај ових оштећења може
бити вишеструк јер:
 на основу анализе заточених оштећења на објектима и предметима
могу се грубо поредити очекивана оштећења на НН возилу,
 некада је анализа ових оштећења пресудна за схватање механизма
настанка саобраћајне незгоде (нпр.,траг гребања на огради ауто-
пута указује на то да је удар у ограду са леве стране возила
претходио судару или слетању са пута),
  оштећење објеката и предмета представљају штету од саобраћајне
незгоде, а разматрање и надокнађивање ове штете често је
предмет судских спорова (зато би на лицу места незгоде требало
наћи парове ових оштећења-оштећење објекта и одговарајуће
оштећење возила),
 разликовање ових трагова је једноставно.
Са аспекта безбедности вожње, пнеуматик представља један од
најважнијих делова возила. Поред кретања, преко пнеуматика се
остварује контакт возила са подлогом.

Слика бр. 15

На пнеуматику се могу наћи врло значајни трагови саобраћајне незгоде:

 трагови кочења, заношења и гребања на газећој површини,
 материјали преко којих је прелазило возило (земља, блато, снег,
крв и др.),
 оштећења пнеуматика (пре или после судара),
 брисотине, зацрњења, трагови гребања и други трагови на бочној
страни пнеуматика и точка у целини.
Криминалистичко-технички значај трагова на пнеуматицима огледа се у
изгледу и дубини шара који могу послужити за елиминацију возила која
нису учествовала у незгоди. У саообраћајно-техничком смислу значај
пнеуматика и трагова на њему је следећи:
  на основу изгледа трагова на пнеуматику једноставно се закључује
да ли је точак био кочен,
 на основу изгледа трагова на пнеуматику једоставно се закључује
да ли је возило било кочено или заношено (код кочења остају
уздужни обриси, а код заношења ови обриси су коси и попречни),
 може се закључити по каквој се подлози кретало возило,
 на основу детаљне анализе карактеристика пнеуматика вештак ће
одредити средње успорење возила у зоку форсираног кочења итд.
У записнику се наводе подаци о пнеуматицима, мери се дубина шаре и
увек маркирају трагови на пнеуматицима.

4.8 ТРАГОВИ НА СИЈАЛИЦАМА, ОДЕЋИ И ОБУЋИ, ЛИЦИМА И ПОВРЕДЕ

Постоје ситуације кад је за анализу неке саобраћајне незгоде неопходно
познавати стање одређених сијалица у тренутку судара. Налет на
заустављено возило чини 5% свих саобраћајних незгода, 7% удар у
задњи део коченог возила, а 17% чеони судари ( Да ли је био укључен
фар возила?). У неким од ових ситуација од утврђивања стања сијалица
зависи да ли ће се незгода моћи поуздано анализирати. Зато у оваквим
случајевима трагови на сијалицама постају најважнији трагови
саобраћајне незгоде. На основу детаљне анализе сијалице, вештак може
да утврди да ли је:
 влакно сијалице било хладно или вруће у тренутку судара,
 до кидања влакна дошло услед судара или је то последица ранијег
прегоревања,
 сијалица била дуже у експлоатацији или је нова.
На основу упоредне анализе повреда лица у возилу и трагова у возилу,
може се вршити поуздана идентификација лица које је управљало
возилом, односно утврдити распоред лица у возилу непосредно пре
судара. Нпр., возачи добијају типичне повредне грудног коша (волан),
повреде шаке настале притискањем педале на волан (прелом палца,
повреда гране шаке и сл.), повреде стопала настале притискањем
педале на команди, повреде настале од сигурносног појаса. Сувозачи
добијају другачије повреде. Повреде лица учесника саобраћајних
незгода имају велики саобраћајно-технички значај јер на основу:
 њих вештак ће одредити механизам судара, а посебно међусобни
положај возила и пешака, бициклсте, мотоциклисте. Нпр.
 поломљена потколеница ће искочити на супротну страну од места
судара,
 њих може се утврдити да ли је лице возило или гурало бицикл,
 њих може се утврдити да ли је пешак стајао или лежао на коловозу
 локације повреда пешака може се одредити да ли је возило било
кочено у тренутку судара, јер се предњи крај коченог возила
спушта, па су повреде потколенице пешака ниже него ако га удари
некочено возило (ово спуштање зависи од облика чеоне стране
возила, величине предњег препуста возила, од квалитета
амортизера и интензитета кочења),
 врсте и положаја повреда лица може се приближно одредити
брзина возила у тренутку судара.

Слика бр. 16

У зависности од механизма догађаја саобраћајне незгоде, настају

одговарајући трагови на одећи и обући лица учесника. Према значају
посебно се истичу: трагови на одећи и обући пешака и двоточкаша и
трагови на одећи и обући возача, сувозача и других путника.
При обарању пешака или двоточкаша могу настати трагови у виду
брисотина, раздеротина, цепања, боје, лака, стакла, масти, крви и сл.
Механизам настанка је исти као и код повреда. При удару возила у
пешака, ђон обуће клизи по подлози, па настају брисотине
праволинијског или лучног облика. При контакту долази до увијања и
чак ломљења потколенице. Ови трагови одређују смер кретања обуће у
односу на подлогу, а уједно и смер кретања пешака у односу на возило.
Код возача настају трагови на обући притискањем педале и битно се
разликују од осталих у ауту. Ови трагови имају велики саобраћајно-
технички значај, јер на основу анализе трагова на:
 одећи пешака или двоточкаша могуће је одредити механизам
незгоде, посебно међусобни положај возила и лица у тренутку
судара,
 ђону пешака могуће је одредити правац и смер кретања пешака у
тренутку судара, при чему се имају у виду одговарајући трагови на
подлози,
 ђону пешака може се одредити да ли је пешак трчао (ако су на оба
ђона нађене брисотине пешак је ходао, а ако их нема ни на једном,
онда је трчао).
 5. ЗАКЉУЧАК

Да би се тачно утврдио узрок настанка саобраћајне незгоде и околности

под којима се она догодила неопходно је правилно анализирати све три
њене фазе. Без квалитетних података са увиђаја није могуће правилно
извршити временско просторну анализу незгоде (вештачење) па је
самим тим јасан значај доброг познавања ове материје за овлашћена
лица која могу дати свој стручни допринос како би се поуздано утврдио
узрок настанка саобраћајне незгоде, правилно спровео правни поступак
и најважније како би се могло деловати да се такве незгоде више не
догоде или да се број таквих незгода што више смањи.
 6. ЛИТЕРАТУРА

1. Кордић Биљана, Милановић Дејан. Безбедност и регулисање

саобраћаја. Завод за уџбенике. Београд. 2015.
2. Вукићевић Радомир. Регулисање и безбедностС саобраћаја. Завод
за уџбенике. Београд. 1988.

7. ПОПИС СЛИКА
Слика бр. 1 Саобраћајна незгода, чеони судар
Слика бр. 2 Трагови саобраћајне незгоде
Слика бр. 3 Саобраћајна незгода, чеони судар
Слика бр. 4 Трагови саобраћајне незгоде
Слика бр. 5 Трагови на коловозу
Слика бр. 6 Трагови на коловозу
Слика бр. 7 Трагови на коловозу
Слика бр. 8 Трагови кретања возила
Слика бр. 9 Трагови вожње
Слика бр. 10 Трагови кочења
Слика бр. 11 Трагови заношења
Слика бр. 12 Трагови заношења
Слика бр. 13 Трагови гребања
Слика бр. 14 Трагови заношења, гребања, пластике, стакла
Слика бр. 15 Трагови на објектима
Слика бр. 16 Трагови обуће
Датум предаје: ___________________________________

Комисија:
Председник ______________________________________
Испитивач _______________________________________
Члан ____________________________________________

Коментар:

Датум одбране:________________ Оцена _____________ (___)