Vremenska i prostorna

distribucija saobraćajnih
nezgoda

Tehnička škola Smederevo

 Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih nezgoda |2

Tehničar drumskog saobraćaja

Kovin 2013.
Pre nego započnemo priču na ovu temu, moramo definisati
odnosno navesti šta je to saobraćajna nezgoda po definiciji. Postoji ih
više, a mi ćemo uzeti onu najjednostavniju za pamćenje, naime:
‘’Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je
započeta na takvoj površini, u kojoj je učestvovalo makar jedno vozilo u
pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice bivalo povređeno ili je poginulo
ili je pričinjena materijalna šteta.’’
Nakon što smo ovo uradili, sada možemo razraditi temu i navesti neke
veoma bitne stvari za one koji žele proširiti svoje znanje u oblasti
saobraćaja, saobraćajnih nezgoda, veštačenja i tome slično. Dakle, kada
je reč o Vremenskoj i prostornoj distribuciji saobraćajnih nezgoda,
moramo reći da se sve vrste odnosni svi oblici saobraćajnih nezgoda
mogu analizirati u tri faze koje se po analogiji i nazivaju:
1. faza;
2. faza;
3. faza.

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

 Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih nezgoda |3

Prva faza analize

saobraćajnih nezgoda

U prvoj fazi vozila se kreću (zbog toga se ova faza naziva još i dina-
mička faza – dinamika je nauka koja se bavi proučavanjem kretanja) i vo-
zači kontrolišu vozilo i pokušavaju da izbegnu saobraćajnu nezgodu. Ovu
fazu karakterišu tragovi koji se dele u dve grupe:
1. Tragovi vožnje (tragovi guma);
2. Smerovi kretanja pojedinih vozila:
- tragovi kočenja
- tragovi klizanja
- tragovi zanošenja
- tragovi blokiranog točka.
Tragovi iz prve faze su nam bitni prilikom uviđaja saobraćajne nezgode.
Tragovi vožnje su jako bitni kada se analizira saobraćajna nezgoda
sa nepoznatim počiniocem, tj. Kada vozač napusti mesto saobraćajne
nezgode. Vozilo pri kretanju po kolovozu ostavlja tragove koji su manje
ili više vidljivi. Jasnije su vidljivi ako se vozilo kreće po mekšoj podlozi
(npr. sneg, blato, prašina, …).

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

 Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih nezgoda |4

Tragovi kočenja se javljaju pri maksimalnoj sili kočenja i ovaj put je

put koji vozilo pređe od trenutka uočavanja opasnosti do zaustavljanja
vozila. Put kočenja je put koji vozilo pređe od trenutka aktiviranja
uređaja za kočenje do momenta zaustavljanja vozila. Na sledećoj slici se
vidi zbog čega je bitno u vozilo sesti i krenuti zdrav, odmoran, trezan i
naravno bez trunke bilo kakve psihoaktivne supstance u organizmu:
Fotografija preuzeta sa:
www.instruktor-voznje.com.hr

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

 Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih nezgoda |5

Tragovi klizanja nastaju na zaleđenom, prekrivenom snegom ili na

kolovozu prekrivenom slojem ula. Oni se raspoznaju po zakrivljenosti
putanje kretanja vozila.

Tragovi zanošenja vozila nastaju prilikom kretanja kroz krivinu ili

pri naglom manevru pri velikoj brzini.

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

 Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih nezgoda |6

Tragovi blokiranog točka nastaju kod određenog kvara na

motornom vozilu kada zablokira jedan ili više točkova. Trag na kolovozu

je jako zatamnjen.

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

 Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih nezgoda |7

Druga faza analize

saobraćajnih nezgoda

Drugu fazu analize saobraćajnih nezgoda sačinjavaju tragovi:

1. deformacija vozila;
2. tragovi guranja vozila;
3. tragovi grebanja vozila;
4. tragovi vučenja vozila;
5. oštećenja na objektima i predmetima;
6. tragovi povreda na nastradalim licima;
7. tragovi na odeći i obući nastradalih lica.
Ovi tragovi su veoma bitni kada nemamo tragove iz prve faze. Npr.
dešava se da vozač svojim vozilom naleti na pešaka brzinom obično
većom od dozvoljene i pri tome nije kočio, napustio je mesto
saobraćajne nezgode a pri tome nije ostavio neke od navedenih tragova
iz prve faze analize saobraćajnih nezgoda. Analiza se vrši na osnovu
deformacija na vozilu ili povreda lica ili na osnovu utrošene kinetičke

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

 Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih nezgoda |8

energije. Da se podsetimo, kinetička energija je energija koju telo

poseduje usled svog kretanja. Kinetička energija se može definisati kao
rad potreban da se ubrza telo određene mase od stanja mirovanja do
sadašnje brzine tela. Dakle, iz prethodnih rečenica možemo uvideti da
svako vozilo prilikom svog kretanja poseduje određenu količinu
kinetičke energije koju prilikom sudara naglo oslobađa i zbog toga
nijedno vozilo koje se kreće velikom brzinom, pa čak i srednjom
brzinom, ne može se zaustaviti iste sekunde, jer je potrebno određeno
vreme da prođe od pritiska vozača na papuču kočnice do aktiviranja
Sistema za kočenje, pa zatim dok taj isti system zaustavi vozilo, id ok
vozilo stane, tj. zaustavni put koji u mnogome zavisi od mase vozila i
brzine kojom se to vozilo prethodno kretalo.

Treća faza analize

saobraćajnih nezgoda

Uviđaj predstavlja sistem radnji koje se u skladu sa zakonom

sprovode na mestu saobraćajne nezgode. Cilj je na osnovu prikupljenih
informacija, koje mogu biti materijalne i nematerijalne, utvrditi i
analizirati opasnosti pod kojima se desila saobraćajna nezgoda. Obavlja
ga ekipa za uviđaj koja se sastoji od tri člana:
1. vođa ekipe;
2. kriminalistički tehničar;
3. lice koje obezbeđuje mesto nezgode.
Po zakonu, na lice mesta odnosno na uviđaj svake saobraćajne nezgode
moraju izaći sva tri člana, međutim u praksi, kod ‘’lakših’’ saobraćajnih
nezgoda na mesto nezgode izlaze samo kriminalistički tehničar i lice koje
obezbeđuje mesto nezgode. Kod ‘’teških’’ saobraćajnih nezgoda vođa

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

 Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih nezgoda |9

ekipe je istražni sudija koji po potrebi na uviđaj poziva veštake različitih

struka sa polja: saobraćaja, mašinstva, ekonomije, hemije, medicine, itd.
Ekipa za uviđaj mora imati:
 opremu za obezbeđivanje tragova;
 opremu za obeležavanje tragova;
 opremu za obezbeđivanje mesta nezgode i upozoravanje ostalih
učesnika;
 opremu za merenje;
 foto-opremu;
 prvu pomoć;
 ostali pribor i alat (lopata, sekira, pajser, …)

Dokumentacija koja se radi za vreme i posle uviđaja je:

 zapisnik o uviđaju;
 skica mesta nezgode;
 situacioni plan;
 foto dokumentacije;
 ostala dokumenta (mulažiranje, izlivanje, …).

Skica predstavlja slobodoručni grafički prikaz najvažnijih

elemenata lica mesta (izuzetno šabloni, lenjiri, …). Crta se neposredno
na licu mesta, kotira se sve što je mereno, kotira se onako kako je
mereno, tehnički nije korektan crtež, ima shvatljivu legend i
nekompletno zaglavlje i može i na lošijem papiru.
Situacioni plan predstavlja grafički prikaz najvažnijih elemenata
lica mesta crtan u razmeri. Na njemu se nalaze samo najvažnije kote za
analizu nezgode. Kotira se onako kako će se koristiti. Poseduje

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

 V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 10

kompletne – gotove legend i zaglavlje. Crta se posle uviđaja (u

službenim prostorijama). Crta se na osnovu skice i drugih elemenata.
Tehnički je korektan crtež, na kvalitetnom papiru, rađen rapidografima
ili flomasterima.
Zapisnik o uviđaju predstavlja verbalni prikaz najvažnijih
elemenata zatečenog stanja, okolnosti nastanka nezgode, radnji pre, za
vreme i posle uviđaja. Uviđaj se deli na: uvodni, opisni i završni deo.
Sadrži nekoliko važnih celina:
zaglavlje, podaci o nezgodi, podaci o vremenu, podaci o meteorološkim
prilikama, podaci o učesnicima i svedocima, podaci o vozilima, podaci o
tragovima na kolovozu i drugim površinama, podaci o oštećenjima
vozila i objekata, podaci o povredama lica, podaci o radnjama n uviđaju,
podaci o naknadnim radnjama i završni deo.

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac