INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRKO-DISTRIKT

Seminarski rad iz predmeta: Uvidjaji i analiza saobracajnih nezgoda

Mentor:

Kandidat:

___________

Ismet Abdurahmanovic OS 100/11

SARZAJ:

1.Uvod.1
2.0.Sta je vestacenje kad se obavlja i ko ga odredjuje.....................2
3.0.Sadrzaj nalaza i misljenje vestaka..3
4.0. Postupak vetaka u analizi utvrivanja toka i uzroka nezgode.4
5.0. Odreivanje relevantnih brzina u postupku vetaenja saobraajnih nezgoda.5
6.0.Literatura6

UVOD

Veina vetaka izradu nalaza obavlja u skladu sa zahtevom suda koji po pravilu zahteva
izjanjenje vetaka o mestu sudara i poloaju uesnika na njenu u odnosu na elemente puta i FT i
OP. Od vetaka se trai da odredi brzine uesnika nezgode i meusobne odnose izmeu njih na
karakteristinim ozicijama najee kad jedan od njih proizvede opasnu situaciju na koju je drugi
trebao na nju advekatno da reaguje radi izbegavanja sudara. Odgovor na ova pitanja ne moe se
dati bez izrade vremensko-prostorne analize nezgode pa zato ona treba da ima centralno mesto
izvetaju vetaka. O tome kako se formira i ta treba da sadri vremensko-prostorna analiza
nezgode postoje znaajne razlike izmeu vetaka. One potiu prvenstveno zbog razliitih stavova
vetaka o tome i osposobljenosti da je saine obzirom na razlike u strunom osposobljavanju
vetaka za obavljanje vetaenja. Saobraajno tehniko vetaenje nezgoda na putevima ne
izuava se na svim fakultetima a uz to ne sprovodi se sa istim sadrajem. Vetaci su svoj fond
znanja irili razmenom iskustva, radom na vetaenju, ueem na strunim skupovima i
individualnim izuavanjem referentne literature. Oni nemaju osmiljenu redovnu edukaciju o
tome, jer im niko to ne obezbeuje, a sami i ako su pokuali da se strukovno udrue nisu uspeli
da aktiviraju rad. Udruenja na ostvarivanju svojih esnafskih interesa (struno usavravanje,
zatitu prava i kontrolu obaveza, normiranje trokova za rad na vetaenju, beneficije u nabavci
potrebne opreme za obavljanje poslova vetaenja, nabavku i izradu potrebne literature i opreme
dr.). Institucije koje obavljaju vetaenja (fakulteti, Zavodi, agencije, preduzea) stvaraju
povoljnije uslove i mogunosti za struno usavravanje i opremanje svojih vetaka na obavljanju
vetaenja.

Pojedinci su preputeni sami sebi i oni u meusobnoj razmeni ili u saradnji sa institucijama
usavravaju svoj rad na vetaenju. Saobraajni fakultet iz Beograda je ranije ee organizovao
savetovanja na temu vetaenja nezgoda na putevima. Takva savetovanja sada su poeli da
organizuju i drugi van nae zemlje (Crna Gora, BIH, Hrvatska) ali su ona tee dostupna za vei
broj vetaka, posebno pojedinaca, kojih i najvie ima. Postoji potreba da se planira organizacija
ovakvih skupova tako da se periodino na njima detaljnije obrauju aktuelne teme, a ne da se
uopteno i povrno samo istiu problemi bez nalaenja reenja kojim e su uticati na poboljanje
stanja.

1. ta je vetaenje, kad se obavlja i ko ga odreuje

Vetaenje odreuje pismenom naredbom sud, odnosno organ uprave

Pre poetka vetaenja pozvae se vetak da predmet vetaenja briljivo razmotri, da tano
navede sve to opazi i nae i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke
ili vetine. Vetak se posebno upozorava da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo.
Vetaku se mogu davati razjanjenja, a mae mu se dozvoliti i razgledanje spisa. Na zahtev
vetaka mogu se izvoditi novi dokazi, da bi se utvrdile okolnosti koje su vane za vetaenje.
Vetak pregleda predemte vetaenja u prisustvu sudije koji vodi prekrajni postupak i
zapisniara, osim ako su za vetanje potrebna dua ispitivanja ili se ispitivanja vre u
ustanovama odnosno dravnom organu, ili ako to trae obziri morala. Vetak daje svoj nalaz i
miljenje po pravilu pismeno u roku koji mu odredi sudija, odnosno slubeno lice koje vodi
prekrajni postupak.

Izuzetno, vetaku se moe odobriti da da nalaz i miljenje usmeno na zapisnik. Nesaglasnost ili
nejasnoe u nalazu i miljenju vetaka otklonie se njegovim sasluanjem ili ponavljanjem
vetaenja preko istog ili drugog vetaka.

Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove i da da svoj nalaz i miljenje. Ako se
vetak ne odazove i svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da vetai, moe mu se
naloiti da nadoknadi prouzrokovane trokove, a moe se i novano kazniti. Vetak ima pravo na
naknadu trokova i nagrade za rad na vetaenju. Zahtev za nadoknadu tih trokova podnosi
vetak, a sudija koji je odredio vetaenje odluuje o njenoj visini u skladu sa normiranim
trokovima. Vetak je duan da povereno mu vetaenje obavi u odreenom roku, a ima pravo i
na avans nunih trokova za obavljanje naloenog vetaenja.

2. Sadraj nalaza i miljenja vetaka

Vetae se obavlja po nalogu suda. Odluku o tome dali e se u nekom predmetu sprovoditi
vetaenje donosi sud koji odreuje u vetaka kome e poveriti vetaenje. Stranke u predmetu
(tuilac, banilac okrivljenog i punomonik oteenog) mogu predlagati i zvoenje dokaza
vetaenjem i imenovanje vetaka.

7
Pri obavljanju saobracajno-tehnickog vestacenja,vestaku se daje na proucavanje sudski spis koji
sadrzi:
- uviajnu dokumentaciju (zapisnik, skicu, foto-dokumentaciju i dr. ),
- podatke o uesnicima nezgode i nastradalim licima,
- podatke o vozilima i njihovom tehnikom stanju,
- podatke o putu i vremenskim prilikama,
- zapisnike o sasluanju uesnika i oevidaca nezgode,
- ostale materijalne podatke i dokaze o saobraajnoj nezgodi.
Vetak, kao po pravilu, ne dobija uvek sve podatke koji su mu potrebni za vetaenje,
ve potrebne dopunske podatke sam prikuplja ili ih naknadno trai od suda.
Svaka saobraajna nezgoda se moe posmatrati kao jedna realizacija dogaaja
proizila iz dejstva vie razliitih faktora od kojih neki mogu biti i sluajni. Zato
svaki sudar izmeu vozila ili vozila i peaka (svaka saobraajna nezgoda) ima
svoje specifine osobine, karakteristine samo za taj sluaj, koje ga odvajaju od
drugih analognih dogaaja.Dogaaji koji prate sudar vozila i peaka imaju i neke zajednike
karakteristike.To omoguava razradu i primenu jedinstvene metodologije za istraivanje uzroka
nezgode nezavisno od detalja konkretne saobraajne nezgode. U osnovi,
metod se bazira na meusobnoj povezanosti i usklaenosti adekvatnih radnjikoje treba da
preduzimaju uesnici saobraaja kako bi izbegli meusobni sudar.
2.1. Postupak vetaka u analizi utvrivanja toka i uzroka nezgode
Za izradu nalaza i miljenja vetak koristi osnovne podatke iz spisa, a dopunske
sam ili posredstvom suda i drugih organa pribavlja. Primenom odreene metodologije
i grafo-analitikih modela i postupaka vetak odreuje osnovne parametre
za dalju analizu toka i dinamike nezgode koja se moe sprovoditi u vie verzija,
ako se analiza ne zasniva samo na materijalnim elementima, ve i na protivrenim
iskazima uesnika nezgode i svedoka.Vetak prouava, kritiki analizira, vrednuje i bira
relevantne podatke i faktore kojisu mogli biti od uticaja na nastanak saobraajne nezgode:
karakteristike puta iokoline, karakteistike i stanje ispravnosti odreenih ureaja motornih vozila,
postojanjei karakteristike prepreka na putanji vozila, opremu i ureaje za regulisanjesaobraaja,
saobraajnu signalizaciju, psiho-fizike i zdravstvene sposobnosti,stepen obuenosti za bezbedno
uee u saobraaju i druge karakteristike uesnika nezgode.

8
U sledeoj fazi se odreuju sve vrednosti parametara znaajni zarekonstrukciju toka i dinamike
saobraajne nezgode. Neke od ovihparametara odreuje sud navodei ih u naredbi za vetaenje
ili upostupku istrage putem dopune uviaja, rekonstrukcijom ili sasluanjemsvedoka i vetaka
drugih struka i specijalnosti: ostvarljivousporenje u sluajevima koenja motornog vozila, duina
tragovakoenja, dimenzije i karakteristike vozila i puta u zoni mesta nezgode,brzina vozila i
peaka, mesto sudara i meusobni poloajuesnika na njemu i u odnosu na kolovoz, krajnji
poloaj vozila ipeaka, lokacija i postojanje drugih tragova i oteenja kolovoza ivozila, detaljan
opis povrede peaka i putnika iz vozila, vidljivost ipreglednost na putu u vreme nastanka
nezgode, i drugo.Neke od parametara vetak bira samostalno koristei se
prirunicima,udbenicima, propisanim normativima, rezultatima merenja iistraivanjima i
drugim materijalima. Kada na vozilu postoji tahograf,vetak koristi registrovane podatke sa
tahografske trake iliploice za analizu saobraajne nezgode.Na osnovu podataka iz spisa i
prethodno izvedenih potrebnih prorauna,vetak odreuje meusobni poloaj uesnika
nezgode(vozila i peaka ili izmeu dva vozila itd.) u momentu pojave opasnesituacije. Kod
nezgoda sa peacima se na osnovu vremenakoje je bilo potrebno peaku da pree put od mesta
gde se pojaviou momentu nastale opasnosti do me-sta sudara, odreuje rastojanje koje je
automobil preao za to vreme zavisno od nainakretanja (sa ili bez koenja).

Na osnovu utvenog meusobnog poloaja vozila i peaka u momentu

nastale opasnosti, sprovode se analize u cilju ispitivanjamogunosti za izbegavanje
sudarazaustavljanjem vozila. Ako suu pitanju sudari vozila, sprovodi se analiza kojom se
utvruju meusobnipoloaji vozila u trenutku kada je zbog neadekvatnog postupanja jednog od
vozaa stvorena opasnost za sudar i potrebada drugi na nju reaguje koenjem.
Na osnovu utvrenih vremensko-prostornih odnosa vozila u tim situacijama,vre se ispitivanja
mogunosti izbegavanja sudara odstrane vozaa na ijoj je putanji proizvedena
preprekaodnosno opasnost na koju je trebao da reaguje. Isto tako ispitujese i vonja vozaa koji
je proizveo prepreku, da bi se utvrdilo da lije imao tehnike mogunosti da u datoj situaciji
adekvatnim reagovanjemsprei nezgodu ili ublai njene posledice odnosno dali
su postojali bezbedonosni uslovi da zae na putanju drugog vozila.

9
U toku ispitivanja nezgode vetak primenom odreenih grafo-analitikih postupaka
izraunava osnovne parametre da bi na osnovu njih dao odgovore
na sledea pitanja:
a) kojom su se brzinom uesnici nezgode kretali pre nastanka opasne situacije (Vo);
b) da li su vozai u trenutku nastale opasne situacije svoja vozila vozili dozvoljenom
brzinom (ako je bila ograniena) i bezbednom brzinom za situaciju
koja je postojala pre pojave opasnosti; c) da li su uesnici nezgode pre sudara u datoj situaciji
blagovremeno iadekvatno reagovali na stvorenu opasnost kad su je mogli videti; d) da li su
uesnici nezgode imali tehnike mogunosti da blagovremeno
preduzetim koenjem izbegnu meusobni sudar. Kod nezgode sa ueem
vozila i peaka ispituje se mogunost zaustavljanja vozila blagovremenim
dejstvom koenjem, pre stizanja automobila do putanje peaka u kretanju
preko kolovoza. Kod ovih nezgoda se ispituje i mogunost da li bi peak u
uslovima blagovremeno preduzetog koenja imao mogunost da u nastavku
kretanja izae iz opasne zone koju u kretanju stvara automobil. Ovakve provere
treba izvriti za brzinu (V0) i dozvoljenu brzinu (Vd), ako je V0 > Vd .
Ako je sudar nastao pri jednako usporenom kretanju (koenju) automobila
od vetaka se trai odgovor i na sledea pitanja:
e) da li je postojala mogunost za izbegavanje sudara bez koenja sa ili bez
skretanja. U sluajevima nezgoda, kada je opasnost stvorena iznenada, u situacijama
koje voza nije mogao da predvia, sud trai odgovor na pitanje:
f) kojom bi brzinom (uslovno bezbednom brzinom Vub) trebalo da bude voen
automobil da bi u promenjenoj situaciji, tj. pri nastaloj iznenadnoj opasnosti,
voza mogao koenjem da izbegne sudar, zaustavljanjem automobila pre
stizanja do mesta sudara (neki vetaci pogreno ovu brzinu
poistoveuju sa bezbednom za situaciju koja je postojala pre pojave
iznenadne opasnopsti). Ovo istraivanje vetak sprovodi po postupku definisanom na algoritmu
prikazanom.
Na slici 6. posle utvrivanja brzine uesnika nezgode i odreivanja
mesta sudara putem vremensko-prostorne analize saobraajne nezgode.
U vremensko-prostornoj analizi grafo-analitikim postupcima i modelima, utvruju se
karakteristini meusobni poloaji uesnika nezgode u pojedinim karakteristinim fazama
saobracajne nezgode.

10
Ti meusobni poloaji definiu se karakteristinim rastojanjem, vremenom i brzinom uesnika
nezgode. Na osnovu toga, definie se ceo tok i dinamikaodvijanja saobraajne nezgode.
Naosnovu ocene tog toka i postupanja uesnika saobraajne nezgode u njemu, utvruju se uzroci
nezgode.

Kod neadekvatnih postupanja obradjuje se izmenjena vozila tj.verzija koja bi se odvijala pri
adekvatnom postupanju pa se vremensko-prostornomanalizom takve verzije utvruje tok
nezgode da bi se ispitale mogunostinjenog izbegavanja ili uoile razlike u uzroku, toku i
posledicama nezgode.U vremensko-prostornoj analizi obreuje se postupanje uesnika nezgode
pri kome se nezgoda nebi dogodila. Sud najee interesuje odgovor na pitanje
kojom uslovno bezbednom brzinom (Vub) bi voza mogao da izbegne
sudar u datoj saobraajnoj situaciji. Odgovor na ovo pitanje uslovljen je karakteristinim
elementima saobraajne situacije.Ako je opasnost u promenjenoj saobraajnoj situaciji stvorena
iznenada, tj.ako tu promenu voza nije mogao da oekuje i predvia pa nije imao razlogada
vozilo vozi uslovno bezbednom brzinom, (Vub) ve bezbednom brzinom(Vb) za realno tekuu
saobraajnu situaciju na putu, on sudar ne bi mogao da izbegne..

11
Ako bi voza imao razloge da predvia i oekuje pojavu opasnosti (na putugde je znakom
oznaena opasnost "deca na putu", nou pri vonji vozilaoborenim svetlima putevima gde se
moe oekivati kretanje peaka, napeakom prelazu itd.), on bi tada imao potrebu da vozilo vozi
brzinom kojabi bila bezbedna za te uslove saobraaja na putu, da bi izbegao sudar sa peacima
koji se kreu putem ili ga prelaze na signaliziranim mestima (obeleenipeaki prelaz, oznaene
kole).Na osnovu elemenata utvrenih u vremensko-prostornoj analizi, vetak formiramiljenje
zakljuak u kome objanjava uzrok, tok i posledice nezgode, koristei se algoritmima prikazanim
na slikama: 4, 5 i 6 i prateim modelimaodgovarajuih rgafoanalitikih postupaka. Pri formiranju
izvetaja vetak enalaz i miljenje formirati po sadraju definisanom na slici 5. ili
alternativnimsadrajima formiranim prema zahtevu suda.

2.2. Odreivanje relevantnih brzina u postupku vetaenja

saobraajnih nezgoda

U krivinom postupku sud od vetaka trai da izrauna brzinu kad za topostoji mogunost
upotrebom relevantnih materijalnih podataka (tragova,oteenja, povreda i dr.), a kad za to nema
podataka sud e koristi I ocenjivati iskaze ispitivanih lica (svedoka nezgode) koja o tome mogu
da seizjanjavaju,Od vetaka sud trai da odredi brzinu vozila kojom se kretalo u momentu
nastale opasnosti na koju je voza bio duan da reaguje, zaustavljanjemvozila, radi izbegavanja
sudara.Vetak e proraunom odreenu brzinu uporediti sa dozvoljenom da bi se izjasnio o tome
dali je ona bila bila dozvoljena ili nije i dali je bila bezbedna (prilaguena) za situaciju koja je
predhodila nezgodi (sl. 7.) uz uslov da takva situacija nije nastala iznenada i
na bliskom od odstojanju od vozila. Ovo u skladu sa odredbom lana 42 ZOBSa
koji glasi:

12
Voza je duan da brzinu kretanja vozila prilagodi okolnostima,karakteristikama i stanju puta,
vidljivosti, preglednosti, atmosferskimprilikama, stanju vozila i tereta, frekvenciji saobraaja i
drugim uslovima,tako da vozilo moe blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom
koju, pod datim uslovima, moe da predvidi.Ako voza vozi sporo u meri u kojoj ometa
normalan saobraaj, duan je dana prvom odgovarajuem mestu omogui da ga drugo vozilo
bezbedno pretekne, obie ili proe. Kad vetak odredi brzinu on treba da se izjasni i o tome dali
je ona bila dozvoljena ili vea od dozvoljene. Pored toga on treba da se izjasni i o tome dali je ta
brzina bila bezbedna (prilagoena) situaciji na putu koja je nastala iznenada i neposredno pre
nezgode i dali je bila nebezbedna odnosno neprilagoena situaciji koja je postojala pre iznenadne
promene situacije u kojoj se dogodila nezgoda (sl.7. i 7.1.).

Pri ovode vetak treba da razmotri i iksze vozaa o brzini, jerse od njega trai da se o brzini koju
je u vonji izabrao iprilagoavao voza situacijama na putu izjasni. Pri tomevetak uzima u obzir
ne samo ogranienje brzine ve i uticaj drugih faktora na njen izbor u vonji od strane vozaa.

13
Ako je neposredno pre nezgode dolo do iznenadne promene situacije naputu tako to se
iznenada i na bliskom odstojanju pojavila prepreka(opasnost) iju pojavu voza nije mogao da
predvidi tad se odreujepoloaj vozila u odnosu na prepreku (Saos) i na osnovu toga
izraunavabrzina (Vub) sa kojom bi voza mogao vozilo da zaustavi pre dospevanja do
takve prepreke da je tad svoje vozilo vozio ba tom brzinom i naao se naistoj poziciji kad se
prepreka na putu ispred njegovog vozila pojavila (ula unjegovo vidno polje). Za te promenjene
uslove vetak izraunava uslovnobezbednu brzinu koju obrazlae navodom da bi sa njom mogla
nezgodaizbei ako bi voza imao razloge da pre pojave tj. promene uslova na putusvoje vozilo
vozi ba tom ili manjom brzinom od nje. Ovako odreena brzinaiz uslova raspoloivog
odstojanja od preprepreke odgovara raspoloivomzaustavnom putu koji bi voza koristio za
reagovanje koenjem u izbegavanju sudara. Kako sud od vetaka trai izjanjenje o tome dali je
brzina sa kojom je on upravljao svojim vozilom pre ove nezgode bila bezbedna (prilagoena)
situaciji na putu vetak e se izjasniti da je bila bezbedna ako je bila dozvoljena i ako je situacija
bila iznenadna tj. nepredvidiva i neoekivana. Odgovor na ovo pitanje suda vetak nesme da
bazira na izraunavanju uslovno bezbedne brzine.

14
U sluaju kad je voza uestvovao u nezgodi regujui koenjem, a pri tomeje vozio veom
brzinom od dozvoljene, vetak treba da ispita i mogunostizbegavanja nezgode za sluaj da se
tad vozilo kretalo dozvoljenombrzinom i da se zatekao na istom mestu od prepreke kad je na
njenu pojavu blagovremeno i adekvatno reagovao voza. Ako je pak voza
produeno reagovao zbog alhoholisanosti ili je kasnio u regovanju (sl.9 - b)iz drugih razloga tad
se proraun sprovodi da bi se ispitala mogunost za izbegavanje nezgode sa blagovremenim
ragovanjem (Sl.9-a). Ovakva analiza sa odgovarajuim grafoanalitikim prikazom (sl.9 i 10)
obrauje se u vremenko prostornoj anlaizi nezgode, bez koje se ni jedna nezgoda ne
moe pouzdano i argumentovano analizirati i razjasniti (rekonstruisati).

Na sl. 10 prikazan je poloaj peaka na poziciji kad je on stupanjem nakolovoz (Po) ispred
nailazeeg automobila (Ao) proizveo opasnost na kojuje voza bio duan da reaguje. Ako je
ovaklvoj situaciji dolo do sudara vetak analizom treba da ispita reagovanje vozaa na
raspoloivom putu (Saos) tako to e izraunati vreme koje je voza angaovao u reagovanju

na opasnost zaustavljanjem vozila (tars) i to vreme dovesti u vezu sa vremenom koje je peak
mogao da angauje na putu dospevanja do mesta sudara (tpos).

15
Kad su ova vremena podudarna vetak moe da zakljui da je voza blagovremeno reagovao ali
da sudar nije mogao da izbegne. Ako je vreme(tpos) vee od vremena (tars) tad se zakljuuje da
je voza kasnio ureagovanju i ispituje dali bi sa blagovremenim reagovanjem imaomogunost za
izbegavanje sudara. Znai da postoji potreba da se ovakvaanaliza nastavi i za sluaj ako je
vozavozio vozilo nedozvoljenom brzinomtako to bi se u njoj obradio i toka nezgode sa
kretanjem vozila u granicidozvoljene brzine.Za izraunavanje veliina oznaenih na sl. 9 i 10
vetak moe da se sluipostupcima i obrascima navedenim u udzbenicima saobraajnog
fakultetaUviaj i vetaenje saobraajnih nezgoda na putevima Beograd,1999.god. I Tipini
primeri ekspertiza saobraajnih nezgoda na putevima izdanjeSlubenog lista SRJ Beograd,
2007. god.Ne postoji nikakvo opravdanje za stavove nekih vetaka koji se pitaju dali je
takva analiza uvek potrebna i onih koji vre nepotpuno takvu analizu obraujui samo kretanje
jednog uesnika nezgode i nedovodei u vezu to kretanje sa kretanjem i mogunostima za
izbegavanje nezgode odgovarajuim ragovanjem drugog uesnika nezgode. Dobro je to u veini
naredbi za obavljanje vetaenja sudije trae od vetaka da saini i vremenko-prostornu analizu
nezgode. Meutim, nije dobro to to neki smatraju da je dovoljno u njoj samo izraunavanje
zaustavnog puta i vremena zaustavljanja vozila i to veina rezultaten vremensko-prostorne
analize ne prikazuje grafikim putem.
Jo postoji zabluda kod nekih vetaka koji misle da se ovakva analiza pravisamo kao vremenska
ili prostorna pa jo na osnovu nje imaju uverenje dai kad je po jednoj neko kriv, a po drugoj nije,
treba izabrati onu koja jepovoljnija za okrivljenog. Ta zabluda kod nekih jo postoji ali se sve
eerazbija, a autori takvih analiza, su sluajno zalutali u oblast vetaenja.

16

Zakljuak
Vremensko-prostorna naliza mora biti sastavni deo svake analizesaobraajne nezgode koja se
vri u vetaenju. Vetaci treba tu analizu daizvre primenom grafoanalitikih metoda i
postupaka na koje se u ovomradu ukazuje. Pravilno postupaju sudije koji posebno nalau u
naredbi zaobavljanje vetaenja i izradu vremensko prostorne analize, jer su iziskustva sa
vetaenjem uvideli da se njenom obradom obezbeujuodgovori na pitanja koja su znaajna za
sud radi donoenja odluke.
Vetaci treba da pokrenu inicijativu za formiranje Komore vetaka za
saobraajne nezgode da bi obezbedili svoje esnavske interese ali i interese
korisnika njihovih usluga. Pokuaj da se ti ciljevi ostvare putem Udruenja
vetaka pokazali su se neuspenim. Za organizovan i kvalitetan rad vetaka
mora da ispoljava odreeni interes i pravosue kao i drugi dravni organi,
jer se postojee stanje nepovoljno odrsaava na kvalitet, evikasnost I ekonominost sudovanja po
delima ugroavanja javnog saobaaja. U komoru vetaka za saobraajne nezgode bilo bi
obavezno ulanjivanje i licenciranbje vetaka svih struka koji se angauju u tim postupcima:
inenjeri, lekari (sve specijalnosti), krim tehniari, procenitelji tete iz osiguranja, ekonomisti i
dr.3. Vetacima treba omoguiti ee strune sastanke (savetovanja, predavanja i dr.) da bi na
njima razmenjivali iskustvo i unapreivali rad u vetaenju. Organizaciju takvih skupova do
formiranja Komore ili aktiviranja rada Udruenja treba da preuzmu na sebe institucije koje u
ovoj oblasti zapoljavaju vei broj vetaka ili Komisija formirana na ovom savetovanju za

organizovanje sledeih aktivnosti po programu koji bi se oformio na osnovu zakljuaka sa ovog i

ranijih susreta vetaka.4. Primenom jedinstevnih metoda i metodologija u radu na vetaenju
idodatnom edukacijom vetaka obezbedile bi se manje razlike u nalazimavetaka koje sada
postoje i zbog kojih se vetaenja u velikom broju dopunjavaju, obnavljaju i osporavaju to
oteava rad suda i nepovoljno utie na bezbednost u saobraaju. 5. Bez dobro obavljenog uviaja
ne moe se obaviti ni kvalitetnovetaenje. Vetaci retko odbijaju vetaenje zbog nedostataka i
propusta uinjenih pri uviaju, ve na osnovu nepotpunih podataka formiraju I nepouzdan nalaz
koji se kasnije lako osporava i u naknadnim postupcima vre dopune i ispravke zbog kojih se
procios rasprave na sudu odugovlai, a trokovi uveavaju.6. Ne mogu se u analizi nezgode
primeniti savremeni tehnolokipostupci, procedure u obradi nezgode primenom
kompjuterizovanih programa ako se uviaj nezgoda ne obavlja sa primenom savremene opreme.
Korisno bi bilo barem jedanput godinje organizovati zajedniku raspravu na temu uviaja i
vetaenja nezgoda sa ueem: sudija, vetaka, policiskih krim. tehniara i inspektora i tuioca.
Takve javne strune rasprave valjalo bi organizovati na podruju okrunih sudova odnosno
okruga sa angaovanjem i drugih zainteresovanih lica.

17

Literatura

1.Zakon i predlog Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima

2. Vetaenja veeg broja nezgoda uraena od strane vetaka
pojedinca ili Komisija vetaka Institucija
R. Draga, Udbenik i Prirunik Bezbenost saobraaja III i Uviaj i vetaenje saobraajnioh
nezgoda, Saobraajni fakultet, Beograd,1999 i SL. 2007. god.
4. Zakon o krivinom i parninom postupku SRJ i Srbije.
5. Zbornici radova sa Savetovanja vetaka u Aranelovcu, Vrnjakoj Banji i Beogradu.
6. R.Draga, M. orevi, Tipini primeri ekspertiza saobraajnih
nezgoda na putevima Slubeni list SRJ, Beograd 2007.

18