Zbornik radova

REKONSTRUKCIJA SAOBRAĆAJNE NEZGODE

prof. dr Radoslav Dragač, dipl.inž.

master Vuk Đorđević, dipl.inž.

7
 Zbornik radova

Rekonstrukciju nezgode obavlja angažovano stručno lice, komisija stručnjaka i

stručnjaci institucija zavisno od složenosti nezgode i naloga naručioca. U postupku uviđaja
tužilac, kriminalistički stručnjak-inspektor policije i drugo stručno lice pribavljaju podatke o
nastaloj nezgodi. Oni treba bez selekcije da fiksiraju:
opišu, skiciraju i fotografišu zatečeno stanje na licu
mesta. U praksi nekad po izboru verzije o nastanku
nezgode pažnja se koncentriše samo na podatke
kojima se ona potkrepljuje, a to može otežati zadatak
stručnjaka (veštaka) kome se potom poverava
rekonstrukcija (analiza) nezgode na samo osnovu tih
podataka.

Nekad su samo na osnovu elementarnih znanja

iz mehanike automobila angažovana lica u
rekonstrukciji nezgode. Danas se za te poslove
angažuju stručna lica koja pored osnovnog znanja iz
mehanike raspolažu i fondom potrebnog znanja za obavljanje rekonstrukcije saobraćajne
nezgode (sobraćaja, vozila, puteva, saobraćane psihologije, sudske medicine, kriminalistike,
mehanike i dinamike automobila, tehnike vožnje i dr.) pa su rezultati rekonstrukcije bolji.

Cilj rekonstrukcije saobraćajne nezgode je utvrđivanje okolnosti, načina, uzroka, toka i

posledica nastanka nezgode, radi vođenja postupaka za sankcionisanje prestupnika,
obezbedjenja nadoknade štete, planiranja organizacionih, tehničkih, edukativnih i drugih mera
za smanjivanje broja nezgoda i odklanjanje uzroka koji do njih dovode. U rekonstrukciji
nezgode koriste se podaci pribavljenjeni pri njenom uviđaju (SL.1.) pregledom lica mesta i
podaci koji se prikupljaju od učesnika nezgode i svedoka ili naknadno pribavljaju od nadležnih
organizacija, organa i stručnih lica koja se angažuju.

U saobraćajnim nezgodama nastaje materijalna šteta na vozilima i putnim objektima, a

i ugrožavaju se životi i imovina ljudi. Propisane su odgopvarajuće obaveze i postupanja
učesnika nezgode, svedoka, policije, tužilaštva, suda, osiguravajućih organizacija, vlasnika
vozila i angažovanih veštaka ili stručnih lica kod nastanka nezgode i obavljanja uviđaja.

Rekonstrukciju nezgode obavlja angažovano stručno lice, komisija stručnjaka i

stručnjaci institucija zavisno od složenosti nezgode i naloga naručioca. U postupku uviđaja
tužilac, kriminalistički stručnjak-inspektor policije i drugo stručno lice pribavljaju podatke o
nastaloj nezgodi. Oni treba bez selekcije da fiksiraju: opišu, skiciraju i fotografišu zatečeno
stanje na licu mesta. U praksi nekad po izboru verzije o nastanku nezgode pažnja se koncentriše
samo na podatke kojima se ona potkrepljuje, a to može otežati zadatak stručnjaka (veštaka)
kome se potom poverava rekonstrukcija (analiza) nezgode na osnovu tih podataka.

Nekad su samo na osnovu elementarnih znanja iz mehanike automobila angažovana lica

u rekonstrukciji nezgode. Danas se za te poslove angažuju stručna lica koja pored osnovnog
znanja iz mehanike raspolažu i fondom potrebnog znanja za obavljanje rekonstrukcije
saobraćajne nezgode (sobraćaja, vozila, puteva, saobraćane psihologije, sudske medicine,

9
 Zbornik radova

osposobljenosti za to. Istraživači saobraćajnih nezgoda imaju dužnosti i obavezu da putem

određenih aktivnosti sa sposobnostima dobrog istraživača rekonstruišu tok i utvrde izrok
nastale nezgode.

Saobraćajne nezgode se istražuju iz više razloga, u zavisnosti od toga šta je cilj

istraživanja, ko to istraživanje vrši i kolika sredstva u istraživanju može da uloži. Razlozi za
istraživanje nezgoda mogu biti različiti i brojni ali korisnici zainteresovani za rezultate tog
istraživanja mogu se grupisati u sledeće grupe:

1. Svi koji su upleteni u nastaloj nezgodi imaju želju da se upoznaju sa uzrocima i

okolnostima pod kojima se nezgoda dogodila.

2. Javno tužilaštvo sa policijom je zainteresovano za otkrivanje prekršioca i nalaženje

dovoljnih dokaza o nepoštovanju saobraćajnih pravila i propisa da bi pokrenuli sudski
postupak za utvrđivane uzroka nezgode i sankcionisanje prestupnika.

3. Pravni zastupnici i advokati optuženih i oštećenih žele da ustanove i provere

postojanje propusta u delu gde je vozač umešan u saobraćajnu nezgodu da pravilno
zastupaju svoje klijente pri optuženju i sankcionisanju prestupnika i formiranju
zahteva (tužbe) za nadoknadu štete.

4. Nadležni organi i instutucije i drugi traže dopunske informacije o nezgodama da bi na

osnovu njih vršili inovaciju propisa i formirali programe, mere i druge aktivnosti u
odklanjanju uzroka zbog kojih nastaju nezgode i za edukaciju učesnika u saobraćaju.

Detaljnije istraživanje nezgode obavlja se kod nezgoda sa težim posledicama i nezgoda

izavanim grubim nepoštovanjem propisa (nezaustavljanje na znak STOP, prolaz na crveno
svetlo semafora, nepropuštanje pešaka na pešačkim prelazima i sl.) koje se istražuju
veštačenjem u predhodnom-istražnom i sudskom postupku (Sl.rms-rd-I nivo). Potreba za
povećanim ili dubinskim istraživanjem saobraćajnih nezgoda nastaje i u slučajevim kad se one
učestalo i u većem broju događaju na određenom mestu (krivini, raskrsnici i sl.) čineći ga
opasnim mestom „crnom tačkom“ ili opasnom deonicom puta (Sl.rms-rd.II nivo).
Upravljači puteva imaju obavezu da dodatno istražuju slučajeve saobraćajnih nezgoda sa
smrtnim stradanjem lica, da bi se utvrdilo da li je put sa svojim elementima i uticajem faktora
iz okoline uzročno ili posledično povezan sa nastankom nezgode. Dobijeni rezultati bi se
koristili za otklanjanje tih uzroka i sprečavanje pojave opasnih mesta „crnih tačaka“ na
putevima.
Transportne organizacije u sprovođenju mera unutrašnje kontrole posebno istražuju
pojedinačne nezgode sa učešćem svojih vozila da bi utvrdile da li zbog propusta u organizaciji
prevoza, kontroli tehničke ispravnosti vozila, izvršavanja prevoznih zadataka, obezbeđenja i
manipulisanja sa teretom, formiranju posade vozila, izboru transportnog sredsta i nepoštovanja
radnog vremena vozača dolazi do povećanog broja saobraćajnih nezgoda sa učešćem njihovih
vozila.
Dubinsko istraživanje nezugoda organizovano sprovode proizvođači vozila (BMW, Volvo,
Mercedes, Ford, Fijat i dr.) da bi utvrdili da li vozilo savjim konstruktivnim karakteristikama
opremom i određenim uređajima utiče na uzrokovanje nezgoda i da li pri učešću u nezgodsama
obezbeđuje dovoljan nivo pasivne i aktivne bezbednosti. Njihov interes za to istraživanje ogleda
se u stalnom nastojanju da se inovacijama i primenom novih tehnologija proizvode novi modeli
koji će zadovoljavati kupce i ispunjavati propisane ekološke i druge mere zaštite.

11
 Zbornik radova

ovakvih specijalistaje neophoda. Takvo angažovanje može se sastojati samo od savetovanja i

pružanja stručnih konsultacija, a može se sastojati iz rada na izradi skica, merenja,
fotografisanja, utvrđivanja vrste i porekla tragova, utvrđivanja povreda lica, tehničke
ispravnosti vozila, psihovizičke i zdravstvene sposobnosti učesnika nezgode i dr.
U postupcima pred pravosudnim organima stručna lica u svojstvu veštaka angažuju se u
obavljanju veštačenja kao veštaci pojedinci ili Komisije veštaka sastavljaene od stručnjaka
odgovarajućeg profila po zahtevu tužilaštva i uz saglasnost stranaka.
Stručne savetnike angažuju stranke da rekonstrukcijom nezgode provere veštačenje i da
obradom padataka čije je postojanje previđeno ili pogrešno protumačeno utvrde uzroke
nezgode. Posle nezgode i sprovedene tužilačke istrage često i nakon donete sudske odluke
angažovani istraživači u svojstvu stručnih savetnika stranaka izvedenim zaključcima
sprovedenom dubinskom analizom nezgode ukazuju na greške u utvrđivanja uzroka nezgode
pod dejstvom svih uticaja i okolnosti, a ne samo onih koji su obuhvaćeni tužilačkom istragom.

Pogrešno je mišljenje da većinu stvari koje obavljaju stručnjaci u rekonstrukciji nezgoda

mogu uspešno da obavljaju i lica koja se angažuju u tužilačkoj istrazi nezgoda na osnovu
iskustva i znanja stečenog kursnim obučavanjem. Većina znanja koja su potrebna za rad na
rekonstrukciji nezgoda moraju se sticati pohađanjem nastave iz određenih programa,
proučavanjem literature, praktičnim radom i iskustvo u istraživanju saobraćajnih nezgoda.
Istraživač saobraćajne nezgode ne može da izmisli činjenice. Njemu treba pružiti - dati
veći broj dobrih infomacija da bi imao veći fond materijala za rad. Njemu iznad svega trebaju
pažljiva posmatranja i merenja, naročito kratkotrajnih dokaza kao što su zaustavni položaji
vozila.
Strućajni stručnjaci angažovani na uviđaju mogu da pomognu na mnogo načina. Od njih se
očekuje pomoć u sakupljanju činjenica, identifikaciji tragova na kolovozu i vozilima, oštećenja
na vozilu, utvrđivanju stepena alkoholisanosti, izradi fotodokumentacije i situacionog plana
mesta saobraćajne nezgode.

2. Opšti pojmovi i postupci pri rekonstrukciji saobraćajne nezgode

Saobraćajna nezgoda se analizira i rekonstruiše da bi se utvrdili njeni uzroci, tok i
mehanizam odvijanja, na osnovu podataka koji se prikupljaju na uviđaju i u toku sudskog
postupka. Postoji 5 vrsta polaznih podataka potrebnih za rekonstrukciju saobraćajne nezgode.
Smatra se da je potreno najmanje 3 od 5 vrsta podataka da bi se utvrdilo kako se nezgoda
dogodila:

1. smer kojim su se kretali učesnici nezgode neposredno pre nezgode,

2. oštećenja na vozilima i povrede učesnika u nezgodi i na kakve zaključke upućuju ta

oštećenja i povrede,

3. tragovi na putu i na obližnjim objektima (kuća, ulični stubovi, drveća..) i na kakve

zaključke upućuju ti tragovi,

4. krajnji položaji učesnika u nezgodi,

5. određeni naučni principi, a posebno oni koji se primenjuju u:

a) mehanici, koja objašnjava kretanje predmeta i pojave prilikom kretanja,

13
 Zbornik radova

b) saobraćajnoj psihologiji, koja objašnjava reagovanje ljudi i sposobnost opažanja, kao

i vreme koje je čoveku potrebno da nešto opazi i na to reaguje,

Cilj analize (rekonstrukcije) nezgode je da se dođe do zadovoljavajućih zaključaka u

vezi sa faktorima koji su doprineli nastajanju nezgode. To podrazumeva brzinu vozila, mesto
sudara, tj. položaj vozila u karakterističnim pozicijama i postupke koje su vozači preduzimali
da bi izbegli nezgodu. Uvek pri analizi nezgode, treba koristiti dijagram put - vreme, na kom
se prikazuju međusobne pozicije učesnika u karakterističnim fazama (na primer 1, 2, 3, 4...s pre
sudara) - odnosno uraditi vremensko - prostornu analizu nezgode.

Rekonstrukcija nezgode je neophodna onda kada učesnici i očevidci saobrašajne

nezgode ne mogu da daju tačan prikaz onog šta se dogodilo ili kad im se izjave ne podudaraju
međusobno ili u odnosu na očiglednu situaciju. Rekonstrukcija je, takođe, potrebna i onda kada
nema preživelih očevidaca. Što se tiče daljeg postupka rekonstrukcije, ona zavisi od sledećeg:

1. raspoloživih činjenica - skoro uvek se može doći do nekih zaključaka o tome kako je
došlo do nezgode, ali se često pri vršenju uviđaja propušta neka važna činjenica i tada
rekonstrukcija ne može da da odgovor na neka najvažnija pitanja,

2. sposobnosti lica (stručnjaka) koji vrše rekonstrukciju - ukoliko je znanje i iskustvo ovih
lica ograničeno, posebno što se tiče pomenutih naučnih principa, zaključci do kojih one
dolaze biće nepouzdani,

3. zahteva za vršenje rekonstrukcije - rekonstrukcija se vrši da bi se zadovoljili zahtevi suda,

osiguravajućih kompanija i svih onih koje interesuju rezultati rekonstrukcije,

4. koliko se vremena i novaca može utrošiti na rekonstrukciju.

Rekonstrukcija nikada ne može biti apsolutno precizna i tačna, ali je ona obično mnogo
preciznija i detaljnija od izjava očevidaca. Lice koje vrši rekonstrukciju ne sme da preceni
preciznost svoga rada. Rekonstrukcija treba da se obavi primenom odogovarajučih metoda i
postupaka (opšti metod) radi dolaženja do određenih podataka na osnovu kojih bi se, sa
zadovoljavajućom tačnošću, moglo zaključiti kako se neka nezgoda dogodila.

5. 3. Opšti metod u rekonstrukciji - analizi saobraćajne nezgode

Rekonstrukcija saobrašajne nezgode često podseća na slagalicu. Delovi informacija i
razni podaci su delovi slagalice koji se moraju sastaviti tako da odgovaraju jedan drugome.
Često se ti delići (podaci) "izgube" ili ih "krije" neko ko želi da spreči da se sazna šta se zapravo
dogodilo. Isto tako nekad se nude i podaci koji ne pripadaju istoj "slagalici" kad se mogu
pomešati da bi se ona onemogućila ili otežala. Kada se slože svi delovi i kada se izbaci sve ono
zašta ne postoji sigurnost da pripada istom slučaju, može se dobiti slika na osnovu koje će se
utvrditi šta se i kako se dogodilo. Iz tih poznatih činjenica može se utvrditi šta nedostaje i kako
je došlo do nezgode. Toj slici može da nedostaje mnogo delova, nekad i važnih, tako da se ne
može ni pretpostaviti šta sve tome nedostaje. Ovo opet, ukazuje na smer dalje istrage i upućuje
na traženje lica od kog se može nešto više saznati.

14
 Zbornik radova

kojima se potvrđuje unapred predpostavljena verzija nezgode, on može napraviti greške koje
će potom ispravljati dopunom nalaza ili iznuditi obavljnje novog veštačenja sa angažovanjem
drugog stručnjaka - veštaka.

Pogrešno je očekivati da se na osnovu odgovora svedoka na unapred pripremljena

pitanja, može formirati zaključak o tome kako se dogodila nezgoda. Ponekad se, sugestivnim
pitanjima, iznude od svedoka očekivani odgovori sa kojima je islednik: tužilac, sudija ili veštak
zadovoljan, bez obzira da li su oni tačni ili pogrešni.

Vrlo je teško izbeći prihvatanje već gotove, unapred pripremljene verzije, o tome šta se
dogodilo. Do ovakve situacije dolazi se obično onda kada je jedan vozač oštrouman, vešt na
rečima i poučen advokatom, a drugi vozač nije u stanju da ubedljivim iskazom bez pomoći
advokata ukaže na uzroke ili ako je u nezgodi izgubio život, onda ovako pripremljena izjava
može postati nepobijena, ili je čak niko neće ni dovesti u sumnju. U ovakvim slučajevima treba
sliku o nezgodi i situaciju u kojoj se nezgoda dogodila definisati na osnovu izjava očevidaca i
analize materijalnih činjenica pa na taj način proveriti verodostojnost pripremljene izjave.

Brzopleto donošenje zaključaka imamo onda kada se pre istraživanja ili površnim
pregledom, ima na umu šta se dogodilo. Ovo je isto tako opasno kao i prihvatanje pripremljene
izjave. Istraživač ne sme da veruje jednom vozaču više nego drugom zbog ugleda, reputacije
itd. Kada se jednom brzopleto donese zaključak o nezgodi, teško se menja mišljenje. Zato
moraju prvo da se sakupe podaci i da se dobro procene, pa tek onda da se donose zaključci koji
se moraju i obrazložiti.

Nečija izjava može biti samo lično viđenje nezgode i treba je tretirati kao takvu, dok se
ne potvrdi stručnom analizom nezgode. Na sudu je samo stručnjaku dozvoljeno da daje svoje
lično mišljenje koje se temelji na stručnoj analizi nezgode. Ako je veštak prihvatio pripremljenu
izjavu o verziji nezgode po kazivanju zaintersovanog lica i na osnovu nje, brzopleto doneo
zaključke o toku i uzroku nezgode, dalji postupak veštaka biće pogrešan. Na taj način se samo
otežava ili onemogućuje ispravna rekonstrukcija nezgode. Dobar način da se izbegne ova
prepreka je da se formira druga verzija koja uključuje kontradiktorne činjenice i informacije,
pa da se na osnovu toga utvrđuje koja je od tih verzija tačna ili koji su delovi tačni. U izradi
nalaza i mišljenja veštak treba da analizira veziju nezode kojom se potkrepljuje optuženje i
verziju koju navodi odbrana. U nekim slučajevima veštak mora da obradi tri ili više verzija i
da ih proveri, dok ne dođe do prave.

Mnogo je lakše da se na uviđaju utvrde prave činjenice, nego u analizi nazgode da se

ustanove uzroci koji su doveli do nje. Obično se smatra da je svaka opasna situacija pravi uzrok
nezgode, a uopšte se ne misli na to da li bi do nezgode došlo i onda da ove opasnosti nije bilo.
Lako se uzrok nezgode dovodi sa velikom brzinom ako se pri tome gubi iz vida da se i pre
nastanka nezgode vozilo duže kretalo tom brzinom.

5. Akcije koje vozači mogu preduzeti neposredno pre nezgode u pokušaju

njenog izbegavanja
Prostorno-vremenskom analizom može se utvrditi koju akciju je trebao vozač da preduzme da
bi izbegao nezgodu. Najpre treba utvrditi početne položaje vozila, odnosno mesto, pravac, smer

16