BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA

METODE I ANALIZE
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

2. STATISTIČKE METODE I STATISTIKA SN

Statistički metod je nezaobilazan metod u istraživanjima
bezbednosti saobraćaja i podrazumeva obradu uzoraka.
Saobraćajne nezgode, a posebno konflikti
u saobraćaju su pogodne za primenu statističkog
metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na
zakone velikih brojeva) i numeričkih obeležja kojima se
mogu opisivati (broj nastradalih, broj nezgoda itd.).
Primena statističkog metoda, a posebno tačnost
zaključaka, zavise od načina formiranja uzorka i
njegovog kvaliteta.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Baze podataka o SN na nacionalnom nivou:

• Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUP-a

• Dnevni policijski izveštaji
• Izveštaji iz zdravstvenih ustanova
• Evidencije osiguranja
• Ekspertize saobraćajnih nezgoda
• Rešeni sudski spisi
• AGENCIJA ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
JEDINSTVENA BAZA
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUP-a je baza

podataka o svim evidentiranim saobraćajnim nezgodama
kod kojih je vršen uviđaj. JIS sadrži unapred određene
podatke o mestu nezgode, o putu i vremenu, o vozilima,
o licima i samoj nezgodi tj. ona obeležja SN koja su
evidentirana u SN – upitniku.
13 tipova – vrsta SN: sudar iz suprotnih smerova, bočni
sudar, sudar pri vožnji u istom smeru, sudar pri
uporednoj vožnji, udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo,
udar u objekat na putu, prevrtanje vozila na putu,
sletanje vozila sa puta, sletanje sa kolovoza i udar u
objekat, sudar drumskog i železničkog vozila, ispadanje
iz vozila u pokretu, obaranje ili gaženje pešaka ili stoke.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Uzorci JIS-a su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih

obeležja saobraćajne nezgode koja su se mogla
pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode
(fenomenološka analiza).

Ipak, ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu

okolnosti nastanka nezgode, za preciznu analizu
mesta sudara, brzina učesnika u nezgodi, za
analizu propusta itd (etiološke i druge analize).
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Dnevni policijski izveštaji obuhvataju osnovne

podatke i opis događaja za sve saobraćajne
nezgode koje su prijavljene MUP-u. Tako se
evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene
policiji, bez obzira da li je vršen uviđaj.

Izveštaji iz zdravstvenih ustanova pružaju

kvalitetnije podatke o povredama učesnika u
saobraćajnim nezgodama. Ove evidencije nisu
organizovane, niti uvezane u jedinstveni
informacioni sistem.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Evidencije osiguranja pružaju dobre podatke o

lakšim saobraćajnim nezgodama koje su
raspravljala osiguranja (kada nije vršen uviđaj, niti
pokretan sudski postupak). Ni ove evidencije nisu
standardizovane, niti povezane sa jedinstvenom
bazom podataka.

Ekspertize saobraćajnih nezgoda pružaju

najdetaljnije podatke o saobraćajnoj nezgodi, a
posebno o načinu nastanka opasne situacije,
brzinama, mehanizmu sudara, propustima učesnika
nezgode i mogućnostima izbegavanja.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Rešeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu

podataka na osnovu koje se mogu formirati
specifični uzorci, pogodni za analizu
opšteprihvaćenih (pravosnažnih) stavova o
propustima, o sankcijama, o posledicama i
drugim finijim obeležjima nezgoda.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Baze podataka o SN na međunarodnom nivou

(OECD, EU, CEMT, UN...):

• IRTAD
• CARE
• Specifične međunarodne baze podataka
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Primenom statističkog metoda omogućeno je shvatanje

i analiza pojave, uočavanje veličine problema, analiza
prostorne i vremenske raspodele nezgoda, tipizacija
saobraćajnih nezgoda, analiza propusta koji dovode do
nezgoda, analiza mogućnosti izbegavanja nezgoda itd.
Posebno je značajno da se ovako otkrivaju zakonitosti
nastanka nezgode i omogućava naučno definisanje
mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda.
Ipak velike razlike u standardima, definicijama,
shvatanjima pojedinih elemenata (uzroci ili okolnosti)
čine statistički metod takvim da ne može uvek
zadovoljiti sve potrebe analiza bezbednosti saobraćaja.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

3. METOD ANKETE
Anketa (lat. inlquastia, fr. enqueta) je naučni metod
koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinačnih
slučajeva.

Za ankete se koriste sledeće tehnike:

• upitnik,
• intervju,
• skale procene i
• testovi.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Upitnik je sistem pitanja, koja su prethodno

definisana i verifikovana za konkretno
istraživanje.

Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog tipa

(ispitanici daju slobodan odgovor), zatvorenog
tipa (ispitanici biraju jedan od ponuđenih
odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju
među ponuđenim odgovorima ili daju slobodan
odgovor, ako im ni jedan ponuđeni ne odgovara).
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Intervju predstavlja upitnik u kome se usmeno

postavljaju pitanja i potom usmeno daju
odgovori.

Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima

zada da ocene neku pojavu pri čemu im je
ponuđena skala (npr. od 1 do 5).

Testovi predstavljaju skup pitanja koja imaju za

cilj utvrđivanje nekih karakteristika ili proveru
nivoa znanja o nečemu.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Metod ankete pruža dobre efekte samo ako su realno

definisana očekivanja od ankete, ako su anketari pažljivo
odabrani i obučeni, i ako je anketirana populacija dobro
odabrana.

Ankete omogućavaju otkrivanje subjektivnih uzroka

stradanja u saobraćaju, razloga za učestalost propusta,
stavova o najvažnijim okolnostima stradanja itd.

Ipak, nedostatak ovog metoda je što odgovori ne moraju biti

iskreni, kao i to što anketirani ispitanik ne mora samog
sebe dovoljno poznavati u pogledu teme koja se analizira.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

4. METOD NAUČNOG POSMATRANJA

Naučno posmatranje posebno doprinosi
procenjivanju bezbednosti u slučajevima kada
nema dovoljno drugih informacija. To je metod
prikupljanja činjenica najčešće vezanih za
ponašanje.
Naučno posmatranje mora biti dobro osmišljeno i
unapred isplanirano, sistematski i svrsishodno
sprovedeno. Pre posmatranja značajno je odrediti
vreme, mesto i način posmatranja.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Posmatranje može biti neposredno i posredno,

pojedinačno i masovno, ali je najvažnije da
posmatrač ne utiče na pojavu koja se posmatra.

U bezbednosti saobraćaja se najčešće primenjuju

sledeće vrste proučavanja ponašanja:

Dubinske studije konflikata (In-depth conflict

studies) su naučna posmatranja usmerena na
konflikte u saobraćaju.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Studije interakcije (Interactional studies) su

naučna posmatranja usmerena na odnose između
učesnika u saobraćaju međusobno ili između
učesnika u saobraćaju i vozila, puta i okoline.

Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i

naučnog posmatranja, u vezi posmatranog
događaja (nezgode, konflikta ili druge saobraćajne
situacije), sa ciljem saznanja o stavovima i
događajima koji su prethodili tom događaju.
 BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA
METODE I ANALIZE

Analiza ponašanja (Behavioural analyses) je

veoma značajan metod koji ima cilj da na osnovu
poznavanja ličnosti (znanja i stavova), okruženja i
obeležja saobraćajne situacije otkrije i protumači
različite šablone ponašanja ljudi, kako bi
se projektovale što efikasnije kontramere.