PLANIRANJE SAOBRAĆAJA – ANALIZA TRANSPORTNIH ZAHTEVA

DOMAĆI RAD

NEZAVISNI POKAZATELJI

Profesor: Student:
dr Miloš Arsić, dipl.inž.
Ivan Ilić, SA 446-19

Novi Sad, april 2023. god.

 STRUKTURA RADA

1. UVOD
2. INFORMACIONA OSNOVA
3. NEZAVISNI POKAZATELJI
4. DEMOGRAFSKI PODACI
5. EKONOMSKI PODACI
6. PODACI O NAMENI POVRŠINA
7. NEZAVISNI POKAZATELJI PLANIRANJA SAOBRAĆAJA
8. POKAZATELJI PERFORMANSI
9. POKAZATELJI KVALITETA USLUGA
10. POKAZATELJI TROŠKOVA
11. PRIMENA NEZAVISNIH POKAZATELJA U PLANIRANJU SAOBRAĆAJA
12. GLAVNE KARAKTERISTIKE
 UVOD

 Planiranje saobraćaja je kompleksan proces koji se odnosi na projektovanje i organizovanje

saobraćajne infrastrukture i usluga koje zadovoljavaju potrebe ljudi i društva. Nezavisni
pokazatelji planiranja saobraćaja su važan alat u proceni kvaliteta i efikasnosti planiranja
saobraćaja, a njihova primena može da pomogne u poboljšanju saobraćajne sigurnosti,
smanjenju zagađenja i gužvi u saobraćaju, kao i u povećanju efikasnosti i efektivnosti
transportnih sistema.
 INFORMACIONA OSNOVA

 Informaciona osnova predstavlja skup podataka koji je potreban za kvalitetnu analizu i ocenu
stanja transportnog sistema. Informacionu osnovu чine tri grupe podataka (Jovanović 1990; Jović
1996): 
 Nezavisni pokazatelji (podaci o socio-ekonomskim karakteri- stikama stanovniшtva i
nameni povrшina), 
 Podaci o saobraćajnom i transportnom sistemu (podaci o sao- braćajnoj infrastrukturi) i 
 Podaci o karakteristikama kretanja. 
 INFORMACIONA OSNOVA

 Do podataka koji čine informacionu osnovu moguće je doći preko stručnih službi čiji je osnovni
domen rada u vezi sa konkretnim podacima, ali i istraživanjem na terenu. Informacije o
karakteristikama transportnog sistema kao i ostali potrebni podaci se ne prate sistematski i
dovoljno detaljno, tako da se u postupku planiranja saobraćaja javlja potreba za organizovanjem
posebnih saobraćajnih istraživanja. Od kvaliteta prikupljenih podataka koji reprezentuju
postojeće stanje zavisiće kvalitet celokupnog saobraćajnog rešenja odnosno procesa razvoja
(planiranja) transportnog sistema. 

 Većina prethodno navedenih podataka mora se nakon prikupljanja dodatno obraditi da bi mogli
da posluže kao informaciona osnova u planiranju saobraćaja. Svi podaci prikupljeni na nivou
različitih prostornih jedinica se u agregatnom pristupu svode na nivo saobraćajnih zona. 
 NEZAVISNI POKAZATELJI

 Prva grupa podataka koju čine informacionu osnovu za potrebe planiranja saobraćaja su tzv.
„nezavisni pokazatelji” i sastoje se od ekonomskih podataka (koju čine demografske i
ekonomske karakteristike područja) i podataka o prostornim i privrednim karakteristikama
(namena površina). Tipični podaci za svaku saobraćajnu zonu su:
 Demografski podaci (broj stanovnika I broj domaćinstava.)
 Ekonosmki podaci (broj zaposlenih, stepen motorizacije, dohodak
po domaćinstvu, dohodak po zaposlenom.)
 Podaci o nameni površina (namena i intenzitet korišćenja
zemljišta, površine radnog prostora, promet u trgovini, obim robnog
rada, i sl.)
 DEMOGRAFSKI PODACI

 Broj stanovnika i domaćinstava se može utvrditi na osnovu popisa stanovnika (izvorni materijali
popisa daju podatke na nivou popisnih krugova) ukoliko se planerska procedura radi dve do tri
godine nakon popisa. Ako to nije slučaj, podaci se moraju ažurirati, najčešće uz pomoć podataka
dobijenih iz komunalnih službi.
 Najpouzdaniji izvor podataka za ažuriranje informacija o broju domaćinstava jesu spiskovi elektro
distribucije ili slične organizacije koja vrši mesečnu naplatu svojih usluga, pa samim tim poseduju
tačne adrese svih domaćinstava. Na osnovu tih spiskova utvrđuje se broj domaćinstava u svakoj
zoni.
 Komunalne službe kao шto je Infostan, poseduju podatke o broju članova svakog domaćinstva,
što može poslužiti za ažuriranje podataka o broju stanovnika iz popisa. 
 EKONOMSKI PODACI

 Broj zaposlenih po mestu, odnosno zoni rada, moguće je utvrditi iz periodičnih statističkih
izveštaja radnih organizacija ili anketom u radnim organizacijama, dok se broj zaposlenih po
mestu stanovanja najčešće utvrđuje u okviru saobraćajnih istraživanja (anketa u domaćinstvu). 
 Broj zaposlenih po mestu rada predstavlja broj onih koji na posao odlaze u određenu zonu, gde im
je locirano radno mesto, dok broj zaposlenih po mestu stanovanja predstavlja broj stanovnika
određene zone koji imaju status zaposlenog lica, bez obzira u kojoj zoni se nalazi njihovo radno
mesto. 
 Broj zaposlenih po zoni rada ne mora biti isti kao i broj radnih mesta te zone, jer se broj radnih
mesta odnosi npr. na broj kancelarijskih stolova ili proizvodnih mašina, dok se broj zaposlenih po
zoni rada odnosi na broj osoba koji tu radnu infrastrukturu koristi. Broj zaposlenih po zoni rada nije
isti kao broj radnih mesta u zonama u kojima postoji rad u više smena. 
 PODACI O NAMENI POVRŠINA

 Informacije o nameni i intenzitetu korišćenja zemljišta se dobijaju iz odgovarajućih republičkih,

urbanističkih ili opštinskih službi (npr. Republički geodetski zavod, Služba za katastar
nepokretnosti na nivou grada, tj. opštine). To su najčešće kartografski i tabelarni prikazi, koji se
pripremaju na nivou saobraćajnih zona, a danas su dostupni i u vidu satelitskih i digitalnih ortofoto
(digitalna topografska podloga) snimaka. 
 Podaci o nameni površina i korišćenja zemljišta odnose se na funkcionalnu podelu po
aktivnostima i na intenzitet korišćenja površina.
 Ovi podaci obuhvataju: 
Broj radnih mesta po zonama rada, 
Intenzitet korišćenja zemljišta (npr. broj stanova, indeks izgrađenosti), 
Površine radnog prostora po delatnostima, 
Površine školskih prostora i 
Površine prostora specijalne namene. 
 Podaci se mogu dobiti iz redovnih statističkih istraživanja ili nezavisnim snimanjem na terenu. 
 Broj nezavisnih pokazatelja koji će se prikupljati zavisiće od mogućnosti da se do podataka dođe,
a s druge strane, od mogućnosti da se ti podaci i iskoriste u narednim koracima planerskog
postupka (npr. formiranje modela zavisnosti između ekonomskih karakteristika i kretanja).
Formiranje modela koji se dalje teško mogu koristiti predstavlja nepotreban posao. 
 NEZAVISNI POKAZATELJI PLANIRANJA SAOBRAĆAJA

 Nezavisni pokazatelji planiranja saobraćaja obuhvataju širok spektar parametara koji se koriste za
procenu kvaliteta saobraćajne infrastrukture i usluga.
 Ovi pokazatelji se mogu podeliti u tri osnovne kategorije:
pokazatelji performansi,
pokazatelji kvaliteta usluge i
pokazatelji troškova
 POKAZATELJI PERFORMANSI

 Pokazatelji performansi se koriste za merenje različitih aspekata performansi transportnog

sistema, kao što su brzina kretanja vozila, prosečno vreme putovanja, gužve, propusna moć i
bezbednost. Ovi pokazatelji se mogu koristiti za identifikaciju problema u transportnom sistemu i
za procenu efikasnosti planiranih rešenja. Na primer, pokazatelj zagušenja može pomoći u
identifikaciji mesta na kojima se javljaju gužve i potencijalnih problema sa kapacitetom.
 POKAZATELJI KVALITETA USLUGA

 Pokazatelji kvaliteta usluge se koriste za merenje kvaliteta transportnih usluga, uključujući

pristupačnost, pouzdanost, udobnost i bezbednost. Ovi pokazatelji se obično koriste za procenu
zadovoljstva korisnika uslugama i identifikaciju problema u kvalitetu usluga. Na primer, pokazatelj
pristupačnosti se koristi za merenje lakoće korišćenja transportnih usluga i identifikaciju problema
sa pristupačnošću.
 POKAZATELJI TROŠKOVA

 Pokazatelji troškova se koriste za merenje troškova transportnih usluga, infrastrukture i

održavanja. Ovi pokazatelji se koriste za procenu ekonomičnosti transportnog sistema i za
identifikaciju mogućnosti za smanjenje troškova. Na primer, pokazatelj troškova putovanja može
pomoći u identifikaciji najjeftinijih načina putovanja i potencijalnih načina za smanjenje troškova
putovanja.
 PRIMENA NEZAVISNIH POKAZATELJA U PLANIRANJU SAOBRAĆAJA

 Primena nezavisnih pokazatelja u planiranju saobraćaja može pomoći da se identifikuju slabosti u

postojećim transportnim sistemima i da se poboljšaju efikasnost, efektivnost i održivost ovih
sistema. Korišćenje pokazatelja performansi može pomoći u identifikaciji problema zagušenja,
nedostatka kapaciteta ili bezbednosnih rizika, dok korišćenje pokazatelja kvaliteta usluge može
pomoći u identifikaciji problema sa pristupačnošću, pouzdanošću ili udobnošću transportnih
usluga. Korišćenje pokazatelja troškova može pomoći u identifikaciji problema sa ekonomičnošću,
efektivnošću i održivošću transportnog sistema.
 GLAVNE KARAKTERISTIKE

 Jedna od glavnih karakteristika nezavisnih pokazatelja je da se mogu primenjivati na različite vrste

saobraćajnih sistema, kao i na različite faze planiranja saobraćajne infrastrukture, od planiranja do
operacija i održavanja. Na primer, isti pokazatelj propusne moći može se primeniti na procenu
kapaciteta raskrsnica, kružnih tokova, auto-puteva i drugih saobraćajnih sistema.
 Druga važna karakteristika nezavisnih pokazatelja je da su nezaisni o vrsti transportnog sredstva
koje se koristi u saobraćaju. Oni se primjenjuju na sve vrste saobraćajnih sredstava, od automobila
i autobusa do bicikala i pešaka.
 Konačno, nezavisni pokazatelji su važni jer pružaju objektivne i precizne informacije o
performansama saobraćajnog sistema. Oni pomažu stručnjacima za saobraćaj da identifikuju
probleme i pruže smernice za poboljšanje. Osim toga, nezavisni pokazatelji mogu se koristiti za
upoređivanje performansi različitih saobraćajnih sistema, regiona ili vremenskih perioda, što
pomaže u proceni učinka promena i poboljšanja u saobraćajnom sistemu.
 Nezavisni pokazatelji planiranja saobraćaja su važan alat u proceni kvaliteta i efikasnosti
transportnih sistema. Njihova primena može pomoći u identifikaciji slabosti u postojećim sistemima i
u poboljšanju njihove efikasnosti, efektivnosti i održivosti. Korišćenje ovih pokazatelja je ključno za
postizanje održivih transportnih sistema koji će zadovoljiti potrebe ljudi i društva.