I. IVANOVIĆ, J.

JOVIĆ GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU

GIS u saobraćajnom inženjerstvu

IVAN IVANOVIĆ, dis., dr JADRANKA JOVIĆ, Stručni rad
Saobraćajni fakultet, Beograd UDC:338.47/.48:658.1.001.1

U vremenu kada je značaj informacije dobio pravo mestu u hijerarhiji važnosti, neophodno je
uvoñenje specijalizovanih sistema koji će nam omogućiti dostupnost, prikupljanje, čuvanje, obradu i
prezentovanje podataka. Jedan od ovakvih sistema je Geografsko informacioni sistem (GIS). U ovom
radu biće analiziran opseg i nivo primene pojedinih segmenata GIS tehnologije. Rad je fokusiran na
primenu GIS tehnologije u saobraćajnom inženjerstvu. GIS tehnologija je u ovoj oblasti napravila
veliki pomak u pogledu boljeg iskorišćenja saobraćajne infrastrukture i u velikoj meri olakšala
donošenje odluka u izradi projekata. Prikazano je kako se investiranjem u nove tehnologije na
jednostavniji način dolazi do kvalitetnih podataka, na osnovu kojih proizilaze pouzdanije analize.
Rad je koncipiran tako da se kroz prikaz mogućnosti GIS tehnologije u pojedinim oblastima saobra-
ćajnog inženjerstva: planiranju saobraćaja, upravljanju saobraćajem, parkiranju i bezbednosti sao-
braćaja, ukaže na važnost i značaj ove tehnologije u saobraćajnoj struci. Pošto se u današnje vreme
velika pažnja poklanja ekološkom aspektu, odnosno zaštiti životne sredine, jedno poglavlje je
posvećeno mogućnostima primene GIS-a u zaštiti životne sredine od saobraćaja.
Danas kada živimo u eri GPS (Global Positioning System) uredjaja, bilo da su u pitanju mobilni
telefoni, ureñaju za navoñenje ili neki drugi GPS ureñaji, nepravedno bi bilo ne spomenuti integraciju
GPS-a i GIS-a, kao i na način na koji su podeljene uloge u toj saradnji.
Ključne reči: geografski informacioni sistem, saobraćajno inženjerstvo, planiranje saobraćaja,
upravljanje saobraćajem

PRIMENA GEOGRAFSKO INFORMACIONIH Saobraćajni sistem poseduje veliki broj elemeta,

SISTEMA U SAOBRAĆAJU
GIS je relativno mlad alat, koji pored širokog
spektra primene, značajno mesto zauzima i u oblasti
saobraćajnog inženjerstva. GIS svoj razvoj duguje,
pre svega, napretku računarske tehnike i namenskog
softvera. Tehnologija GIS-a obuhvata sve aspekte
globalnog geosistema. Pomoću nje se procesira širok
skup informacija u oblasti prirodnih resursa, sta-
novništva i ljudskih delatnosti.
GIS predstavlja prvenstveno veoma efikasan na-
čin organizovanja informacija. Projektovanje i izrada
informacionih sistema, zasnovanih na GIS-u, su du-
gotrajan i veoma složen kreativni proces u kome po
pravilu treba da sarañuje više različitih subjekata ili
institucija specijalizovanih za prikupljanje, obradu i
eksploataciju odreñenih tipova informacija. Formira-
nje ovakvog sistema je aktivnost u značajnoj meri
istraživačkog karaktera, jer je potrebno sveobuhvatno
proučiti i sagledati informacionim sistemom tretiranu
problematiku, uočiti sve njene relevantne činioce,
njihove meñusobne relacije i formulisati najefikasnije
i najefektnije načine prezentacije i eksploatacije ovih
informacija. [11].
Adresa autora: Ivan Ivanović, Saobraćajni fakultet,
Beograd, Vojvode Stepe 305
Rad primljen: 30. 06. 2009.
koji često nisu u ravnoteži ako nisu pod stalnim nad-
zorom. Za jedan tako složen sistem, kao što je sao-
braćajni sistem, GIS tehnologija omogućava izrade
studija saobraćajnih i transportnih sistema, upravlja-
nje, održavanje, formiranje mreže, pronalaženje naj-
kraćih staza, raspodelu saobraćaja na mreži (modeli
kritične deonice), odreñivanje trasa i redova vožnje,
formiranje prostornih modela interakcije, formiranje
matrica kretanja (tzv. I – C matrice), formiranje mo-
dela, pronalaženje lokacije (mesta), rasporeñivanja
vozila itd [1].
Cilj jednog informacionog sistema o saobraćaju
je optimizacija eksploatacije raspoložive infrastruk-
ture, radi usaglašavanja ponude (kapacitet mreže
saobraćajnica) sa zahtevima. Osim toga, prikupljeni
podaci o saobraćaju koji se koriste u upravljanju sao-
braćajem, projektovanju, planiranju i sl., mogu se ko-
ristiti i za definisanje politike koju treba sprovoditi.
Prikupljanje i čuvanje podataka o saobraćajnoj infra-
strukturi treba da bude takvo da se podaci različitog
porekla (npr. podaci o saobraćajnoj signalizacija, po-
daci o bezbednosti, podaci o protoku saobraćaja itd.),
koji se odnose se na isto mesto (tačku) ili na istu deo-
nicu puta/ulice, mogu dovesti u vezu. Upravljanje ra-
zličitim podacima zavisi od tipa ili cilja željenih in-
formacija, a podaci treba da budu dostupni svim
vrstama potreba. Efikasnost ovakvog informacinog

SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4 1
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ
sistema se meri mogućnostima za zadovoljenje što
većeg broja klijenata, a zatim jednostavnim i razum-
ljivim korišćenjem. Prikupljeni podaci i metod njiho-
vog prikupljanja zavise od šeme i nivoa detaljnosti
(pod)sistema. Podaci se smeštaju u jednu ili više baza
podataka koje moraju biti kompatibilne (usaglašene).
Tehnologija ureñaja za prikupljanje podataka je u sta-
lnom napredovanju tako da je danas moguće priku-
pljati podatke direktno u elektronskoj formi, čime se
povećava tačnost prikupljenih podataka kao i brzina
kojom se podaci unose u bazu podataka. Postojanje
sistema koji omogućavaju praćenja dinamičkih ve-
ličina i njihovo unošenje u bazu u elektronskom obli-
ku u velikoj meri je doprinelo kvalitetu baza po-
dataka.
Slika1 - Informacioni sistemi o saobraćaju [11]
Jedna od najznačajnijih komponenti GIS-a jeste
karta, koja mora da bude istovremeno precizna i de-
taljna, i naravno u digitalnom formatu. Digitalizacija
karata, kao i uopšte prevoñenje baza podataka iz
analognog u digitalni oblik, predstavlja još uvek ote-
žavajuću okolnost u našoj sredini. Što se tiče prezen-
tacije prostora, karta je dobra forma, jer pruža glo-
balan pregled i daje detaljnu grafičku bazu podataka
o posmatranom području, tj. predstavlja informacioni
sistem o prostoru. Detaljnost, odnosno sadržaj infor-
macionog sistema o prostoru, zavisi od upornosti i
potreba kreatora informacionog sistema a granice je
teško definisati. Neki od podataka koji bi se mogli
naći u toj bazi su rastojanja, naziva ulica, namena
površina i objekata, adrese i dr. Za karte koje su bazi-
rane na GIS-u, preporučljivo je korišćenje vektorskog
modela podataka (jedan od dva osnovna modela
podataka koji se koriste u GIS-u) koji omogućava
lakše ažuriranje [11]. Potrebno je da karta posmatra-
nog područja bude georeferencirana (sa realnim koo-
2 SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4
GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU
rdinatama). ''Google earth'' i različiti ''route guide''
programi sa kojima smo gotovo svakodnevno u kon-
taktu, koriste GIS tehnologiju za prezentovanje od-
govora na postavljene upite.
GIS U PLANIRANJU I UPRAVLJANJU
SAOBRAĆAJEM
Nesumnjivo da je strategijsko planiranje saobra-
ćaja, prva asocijacija vezana za primenu GIS-a u ob-
lasti saobraćaja. Danas iskustva na ovom polju imaju
zemlje razvijenog sveta. Kako je strategijsko planira-
nje saobraćaja posao od visokog državnog interesa,
razumljivo je da i informacioni sistemi za podršku
strategijskom planiranju saobraćaja moraju imati dr-
žavni institucionalni karakter. Opšte karakteristike
ovakvih informacionih sistema su sledeće [3]: osla-
njanje na specijalizovane baze podataka ili informa-
cione sisteme u kojima se ovi podaci već nalaze, sis-
tematizacija i agregacija podataka dovoljna za nivo
državnog odlučivanja, zahtevaju se informacije o pro-
stornom rasporedu putnih pravaca izvan državnih
granica, zahtevaju se informacije o mreži alternativ-
nog šinskog, rečnog i avio-saobraćaja i vizuelizacija
korišćenjem tehnologije GIS-a. Strategijske odluke se
ne donose svakodnevno i u trenutku njihovog dono-
šenja na raspolaganju moraju biti podaci iz velikog
broja različitih izvora, od kojih mnogi imaju pro-
storni karakter.
Za razliku od strategijskog planiranja u upravlja-
nju saobraćajem se zahteva mnogo brža reakcija i
raspolaganje sa aktuelnim informacijama, jer saobra-
ćajni sistem zahteva svakodnevno upravljanje. Infor-
macioni sistem neophodan za kvalitetno upravljanje
saobraćajem treba da sadrži baze podataka vezane za
katastar ulične mreže i upravljačkog sistema (struk-
tura mreže, struktura saobraćajnica, režim saobraćaja,
saobraćajna signalizacija, parkiranje, linije i stajališta
JGP-a i dr.) i baze podataka saobraćajnih pokazatelja
(protok, brzine, vremenski gubici, vremena putovanja
i dr.). Korišćenjem GIS-a kao posrednika u predstav-
ljanju ovih podataka u prostoru, odnosno relacijskim
povezivanjem ovih baza podataka sa digitalnom kar-
tom, dobija se jedna kompletna slika o saobraćajnom
sistemu.
Upravljanje saobraćajem danas dobija novu di-
menziju, posebno u sistemima koji su u razvoju, i ko-
ji integrišu masovni prevoz putnika i individualni
saobraćaj. Danas se u oblasti upravljanja saobraćajem
veliki značaj daje pravovremenom obaveštavanju ko-
risnika o ponudi koju daje saobraćajni sistem, a pred-
uslov tome je permanentna informisanost “upravlja-
ča” o situaciji u saobraćajnom sistemu, što u našoj
sredini još uvek nije u potpunosti razvijeno. Od
upravljanja saobraćajem se očekuje da obezbedi mak-
simalno iskorišćenje postojeće infrastrukture uz oslo-
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ
nac na nove tehnologije, i time doprinese kvalitetu
saobraćajnog sistema i eventualno odloži odluke o
početku velikih infrastrukturnih zadataka.
Imajući u vidu veliki broj potencijalnih korisnika,
potrebu svakodnevnog ažuriranja podataka o prome-
nama koje se dešavaju na putnim deonicama, zatim
potrebu donošenja veoma brzih odluka, nameće se
zaključak da se ovakvi problemi moraju rešavati
unutar konkretnog institucionalnog upravljačkog in-
formacionog sistema [3].
Primena GIS-a u planiranju najčešće se ogleda u
uspostavljanju jedinstene baze podataka, pripremi
ulaznih podataka za modeliranje zahteva za kreta-
njem i prikazivanju rezultata modeliranja.
Uspostavljanje jedinstene baze. Planiranje sao-
braćaja zahteva veoma mnogo informacija. Nekada
su se ove informacije sakupljale sa velikog broja
mesta, tako da su mogućnosti grešaka bile velike. Iz
tog razloga javila se potreba za jedinstvenom bazom
podataka za planiranje saobraćaja, pri čemu se došlo
do zaključka da GIS sa svojim mogućnostima po-
vezivanja prostornih atributa sa informacijama veza-
nim za te atribute, čine najbolje rešenje. Kod ovog
treba imati u vidu da su velike prednosti GIS-a mo-
gućnost integracije podataka sa različitih mesta, u
raznim oblicima (fotografije, filmske trake, satelitski
snimci itd.) i u raznim razmerama.
Priprema ulaznih podataka. Pod ulaznim poda-
cima podrazumeva se odreñivanje granica i broja zo-
na, raspodela centroida i konektora i formiranje sao-
braćajne mreže. Saobraćajna mreža je predstavljena u
digitalnom formatu i ona se sastoji od čvorova i
deonica. U opštem slučaju, čvorovi su raskrsnice i
krivine veće od 120°, a deonice su delovi saobra-
ćajnica izmeñu čvorova.
Prilikom odreñivanja granica zona potrebno je
pridržavati se kriterijuma koji se odnose na homo-
genost sadržaja, kontinuitet, poštovanje prirodnih i
veštačkih granica. Pridržavanje svih ovih uslova kod
formiranja zona je veoma teško. GIS može pomoći u
formiranju granica zona, interaktivno ili automatski,
izvoñenjem analiza socioekonomskih podataka i na-
mene površina, na posmatranom području. U slučaju
da ove granice zona nisu dobro postavljene, GIS
omogućava lako rešavanje unutarzonskih granica in-
tegracijom prostornih jedinica kao pri odreñivanju
granica zona. Neki od softvera koji se baziraju na
GIS-u i koji olakšavaju definisanje neophodnih ele-
menata u planiranju saobraćaja su ArcView, Map-
Info, ArcInfo i dr.
Centroidi predstavljaju ''centre aktivnosti'' zone,
odnosno lokaciju u kojoj počinju i završavaju se sva
putovanja jedne zone. Centroid može biti neki grad,
deo grada ili neki objekat, što zavisi od prostorne
skale koja se primenjuje u planiranju saobraćaja [19].
SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4
GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU
U stvarnosti, teško je odrediti lokaciju centroida, na-
ročito ako je zona velika i sadrži više od jednog cen-
tra aktivnosti. Opciono, centroid se može odrediti i
kao geometrijski centar zone. Pri analiziranju lokacija
centroida, mnogi planeri saobraćaja vrše raspodelu
centroida u ArcInfo-u i to ponajviše zbog mogućnosti
prikazivanja mapa u rasterskom modelu podataka.
Rasterski model omogućava efikasnu analizu poda-
taka, zbog mogućnosti analize ''ćelija po ćelija'' i si-
muliranja neprekidne površine.
Konektor povezuje centroid sa transportnom mre-
žom. On se obično tretira kao ''lažna'' deonica, koja
povezuje centroid sa najbližom tačkom transportne
mreže u pravoj liniji. ArcInfo poseduje komande za
identifikaciju najbliže tačke mreže, i eventualno, uko-
liko se ukaže potreba za promenom konektora i nje-
govog izgleda, ili dodavanju još konektora nekom
centroidu. Pravilnim definisanjem ovih elemenata u
planiranju saobraćaja, formira se osnova za proces
modeliranja zahteva za kretanjem, što ukazuje na
važnost upotrebe GIS-a.
Prikazivanje rezultata. Zahvaljujući svojim na-
prednim mogućnostima iz oblasti grafike i povezi-
vanja informacija sa prostornim jedinicama, GIS je
odličan alat za prikazivanje rezultata planiranja. Po-
moću GIS-a nam se pruža mogućnost crtanja veoma
atraktivnih mapa dodajući bilo koju pozadinu rezul-
tatima preko slojevitosti informacija: namena površi-
na, granice zona, snimljenu veličinu saobraćajnog
toka itd.
Slika 2 - Prikaz lejera GIS-a opštine Kragujevac [18]
Osnovna primena GIS-a se dakle ogleda u pome-
nute tri oblasti, meñutim GIS je našao veliku primenu
i u oblasti modeliranja i prognoze transportnih zahte-
va, i kroz korišćenje softvera specijalizovanih za mo-
deliranje (VISUM), olakšao sam proces prognoze, a
istovremeno doprineo kvalitetu dobijenih rezultata.
Integrisanjem GIS-a u posebne softverske pakete koji
se koriste u saobraćajnom inženjerstvu olakšava se
proces donošenja odluka.
3
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU

U Transportnom modelu Beograda koji je zapo- • Da korisnik definiše objekte (interesne tačke)
čet 2003. godine korišćen je softverski paket VISUM. • Analiza prostornih indikatora kao na primer
Pod Transportnim modelom se podrazumeva skup dužine putovanja unutar ograničene teritorije.
relavantnih podataka (numeričkih grafičkih i drugih),
indikatora, parametara i simulacionih modela iskaza-
nih u prostoru i vremenu, na takav način da se mogu:
rekonstruisati osobenosti i ponašanje transportnog si-
stema u prošlosti, utvrditi odreñene zakonomernosti
transportnih zahteva i transportne ponude sa jedne
strane i socio-ekonomskih i prostornih parametara sa
druge strane, iskazati i oceniti postojeće stanje trans-
portnog sistema, proceniti, prognozirati ili projekto-
vati funkcionisanje transportnog sistema ili njegovih
delova u budućnosti i vrednovati pojedina, postojeća
ili scenarijima razvoja definisana, stanja primenom
elemenata Transportnog modela [2].
Spregu GIS-a i VISUMA je moguće opisati kroz,
razmenu podataka izmeñu VISUMA i GIS-om pod-
ržanog softverskog paketa (ArcView, MapInfo, Arc-
Info i dr.) i funkcionalnostima GIS-a koje su integri-
Slika 3 - Prikaz prozora u VISUM-u sa podacima o
sane u VISUM. GIS obezbeñuje kvalitetne mape, ali
entitetu (saobraćajnoj zoni) [2]
prikazivanje saobraćajnih pokazatelja kao što su npr.
veličine koje opisuju deonicu i čvor često nije mo- Mrežni model koji je korišćen u predstavljanju
guće. U početnoj fazi izrade Transportnog modela transportnog sistema sastoji se iz odreñenog broja
Beograda za definisanje saobraćajne mreže korišćena elemenata, koji sadrže relevantne podatke o pove-
je georeferencirana podloga ulične mreže iz GP-a zanosti saobraćajne mreže, o povezanosti izmeñu zo-
2003. god., koja je crtana u AutoCad-u a zatim kon- na i sve neohodne podatke koje sadrži jedan transpor-
vertovana u hgr. ekstenziju koju prihvata VISUM, tni sistem. Neki od tih elemenata su zone, čvorovi,
dok se u kasnijim fazama izrade počelo sa korišće- deonice, skretanja, konektori, stajališta, linije itd.
njem aerofoto snimaka. Svaki od ovih elemenata je prostorno lociran na
VISUM pruža mogućnost realizovanja nekoliko georeferenciranoj karti (slika 3) i sadrži bazu atributa
aktivnosti podržanih GIS-om a to je: koji ga opisuju kao što je prikazano u tabeli 1.
• Da korisnik definiše karakteristike (atribute)

Tabela 1 - Baza podataka koji opisuju saobraćajnu zonu u VISUM-u

Osnovni atributi Korisnički atributi
Atribut Opis Atribut Opis
tip zone (unutargradske,
TYPE Broj domaćinstava broj domaćinstava u zoni
spoljne)
CODE šifra zone Broj stanovnika broj stanonika u zoni
NAME naziv zone Broj stanova broj stanova u zoni
X-Coord;
koordinate Broj zaposlenih u zoni broj zaposlenih u zoni rada
Y-Coord
Broj zaposlenih broj zaposlenih stanovnika u zoni
AddVal1 korisnički atributi
stanovnika zone stanovanja
broj putničkih automobila koji poseduju
AddVal2 korisnički atributi Broj PA
stanovnici zone
AddVal3 korisnički atributi Površina zone površina u hektarima
statistički krugovi od kojih je formirana
Statistički krugovi
zona
Pripadnost distriktu pripadnost opštini
procentualna/apsolutna raspodela
PERC O(PR)
opterećenja iz zone (opciono)
procentualna/apsolutna raspodela
PERC D(PR)
opterećenja u zonu (opciono)

4 SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ
U daljem tekstu će biti reči o primerima i moguć-
nostima primene GIS tehnologije, u zaštiti životne
sredine od saobraćaja, kao i u oblasti parkiranja i
bezbednosti saobraćaja.
GIS U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
OD SAOBRAĆAJA
Drumski saobraćaj doprinosi mnogim proble-
mima u životnoj sredini, jer je zavisan od neobnov-
ljivih fosilnih goriva, naročito nafte. Prouzrokuje
buku i zagañenje vazduha, zemljišta i vode, biološke
i društvene uticaje, kao i uticaje zbog upotrebe zem-
ljišta, koji mogu delovati lokalno na elemente životne
sredine (na primer na zdravlje stanovništva zbog
smoga), regionalno (emisije izduvnih gasova utiču na
kiselost), pa čak i globalno (gasovi koji utiču na zag-
revanje atmosfere i promenu klime). Dalji tekst će
Slika 4 - GIS struktura modeliranja zagañenosti vazduha saobraćajem [14]
U ovim modelima GIS omogućuje vremensko i
prostorno mapiranje, emisije aerozagañenja usled
saobraćaja, nivoa kvaliteta vazduha kao i izloženost
populacije zagañivačima iz vazduha.
Kod problema aerozagañenja, modeli kvaliteta
vazduha koriste se za predviñanje koncentracije jed-
nog ili više jedinjenja u vremenu i prostoru, pove-
zanih sa odgovarajućim promenljivim. Oni čine jednu
od najvažnijih komponenti upravljanja kvalitetom
vazduha u gradovima. Modeliranje daje mogućnost
procene trenutnog i budućeg kvaliteta vazduha, kako
bi bilo moguće donošenje adekvatnih odluka. Prema
tome, modeli kvaliteta vazduha igraju bitnu ulogu u
obezbeñivanju informacija za bolje i efikasnije plani-
ranje i upravljanje kvalitetom vazduha. Efikasan sis-
tem za upravljanje kvalitetom vazduha mora da omo-
gući vlastima informacije o trenutnim i budućim tren-
dovima, koje im omogućavaju da izvrše neophodne
SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4
GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU
obuhvatiti primenu GIS-a u samo jednom segmentu
zaštite životne sredine, koji se odnosi na aerozagañe-
nje.
Motorna vozila identifikovana su kao uzročnici
povećanja nivoa zagañenosti vazduha u gradovima
širom sveta. Pored značajnih emisija CO2 (ugljen
dioksid), velike količine CO (karbon monoksid), HC
(hidrokarbon), NOx (nitrogen oksid) i drugih tok-
sičnih materija emituje se iz motornih vozila u at-
mosferu, uzrokujući ozbiljne probleme životne sre-
dine i zdravlja.
Upotreba GIS-a u ovoj oblasti počela je još kas-
nih 60-ih godina kada su saobraćajni inženjeri ko-
ristili GIS, koji je tada još uvek bio u povoju, za izbor
transportnih ruta sa minimalnim uticajem na životnu
sredinu. Ipak šira upotreba GIS aplikacija u modeli-
ranju kvaliteta vazduha počela je tek ranih 90-ih.
ocene u pogledu stepena zagañenja i vrste strategija
upravljanja.
Postoji nekoliko načina na kojima se zasniva in-
tegracija modela kvaliteta vazduha u GIS. Osnovni
nivo je predstavljen samostalnim softverskim aplika-
cijama za simulaciju modela kvaliteta vazduha
(ISCST3, ISC-PRIME), praćenih ulaznim i izlaznim
podacima. Svi podaci se mogu nezavisno koristiti u
drugim softverskim sistemima (RDBMS, Surfer,
www - prezentacije). Individualni programi formiraju
različite strukture podataka koje zahtevaju prevo-
ñenje podataka u različite formate. Sa druge strane,
razvijen je izvestan broj kompjuterskih programa za
integraciju pojedinačnih funkcija GIS-a, modeliranja
kvaliteta vazduha i grafičkih sistema. Ti programi su
odreñeni za izvoñenje specifičnih proračuna bez
povezivanja sa drugim softverskim aplikacijama. So-
ftverske aplikacije bazirane na GIS-u pretežno se za-
5
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ
snivaju na prostornim bibliotekama (bazama prostor-
nih podataka). Integrisani sistem za visinu emisija
aerozagañenja nudi alternativne načine za korišćenje
modela u zavisnosti od odabranih funkcija GIS-a.
Izvestan broj softverskih aplikacija fokusiran je na
dizajn relacionih baza podataka i njihovu meñusobnu
povezanost sa standardnim sistemima za modeliranje
kvaliteta vazduha.
Slika 5 - Koncentracija NOx na karakterističnim
deonicama prikazana u VISUM-u [17]
Usled mogućnosti upravljanja velikim brojem
prostornih i vremenskih podataka, strukture podataka
kreirane u GIS okruženju, omogućavaju stvaranje
sistema podataka o kvalitetu vazduha koji sintetišu
prostorne i vremenske podatke o kvalitetu vazduha
kao podršku analizama i dinamičkom modelovanju.
Takoñe postoji i sve veći broj digitalnih mapa u GIS
okruženju, koje služe kao podrška procesu odlučiva-
nja (podaci o prekrivenosti zemljišta i klimatskim
promenama, izvori zagañenja vazduha i mreže moni-
toringa, hidrološke karakteristike i karakteristike ze-
mljišta, putna i železnička mreža). Iako je učinjen ve-
liki napredak zahvaljujući mapama sa podacima o
životnoj sredini, u stvaranju nacionalnih, regionalnih
i lokalnih baza podataka, i dalje se može dosta toga
učiniti. Otežavajuću okolnost predstavlja formiranje
baza podataka različitih formata koje se koriste za re-
šavanje konkretnih problema. Isto tako, agencije za
upravljanje kvalitetom vazduha koriste GIS baze po-
dataka za sopstvene potrebe, bez standarda koji mogu
da podrže prostorno-vremenske analize i dinamičko
modelovanje [16]. Neophodne elemente za prostor-
nim modeliranjem kvaliteta vazduha u GIS okruže-
nju, predstavljaju georeferentni koordinatni sistem,
vektorske komponente (tačka, linija i poligon) za opis
objekata na površini (zgrade, mostovi, vegetacija),
podržani rasterskom i TIN podlogom (Triangulated
Irregular Network) i vektorske komponente za prikaz
inputa zagañenosti vazduha (lokalne tačke, linije i
površine izvora zagañenja, prenos zagañenosti vazdu-
ha na veliku daljinu).
6 SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4
GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU
Kao što je rečeno, da bi se uticalo na smanjenje
zagañenja vazduha potrebno je da se ostvari trenutni
uvid u stanje kvaliteta vazduha sa pouzdanom prog-
nozom promena vrednosti posmatranih zagañujućih
materija. U tu svrhu neophodno je koristiti monitor-
ske sisteme za rad u realnom vremenu. Ekološki mo-
nitoring podrazumeva informacioni sistem za praće-
nje, ocenu i prognozu promena stanja životne sredine.
Formiranje monitoring sistema vazdušnih sredina ur-
bano-industrijskih oblasti najčešće nastaje iz potrebe
za prikupljanjem informacija u cilju upravljanja kva-
litetom vazduha. Putem neprekidnog praćenja zaga-
ñenja vazduha u različitim meteorološkim uslovima
dolazi se do procene stanja i preduzimanja odgova-
rajućih mera.
Slika 6 - Mape uličnih kanjona (prikaz se odnosi na
monitoring prisustva nitrogen oksida Nox) [16]
GIS U PARKIRANJU
Sistem parkiranja predstavlja podsistem složenog
transportnog sistema. U cilju omogućavanja praćenja,
kontrole i upravljanja ovim sistemom potrebno je
izraditi kvalitetnu informacionu osnovu koja će sa-
držati sve podatke koji su značajni za funkcionisanje
ovog sistema. Broj podataka koji čine informacionu
osnovu parkiranja je veoma veliki. Pred svaki od tih
podataka se postavljaju odreñeni zahtevi u smislu ko-
mpletnosti i kvaliteta na koji oni moraju adekvatno
da odgovore. Prikupljanje i ažuriranje tih podataka,
kao i njihova obrada zahtevaju vreme, a postoje i raz-
na ograničenja koja ove postupke čine još složenijim.
Pojava GIS tehnologije rešila je mnoge slične proble-
me koji su postojali u drugim oblastima, koje su ve-
zane za upotrebu različitih podataka, pa se javila ide-
ja da bi se GIS tehnologija mogla upotrebiti i pri
formiranju informacione osnove parkiranja.
Pre nego se pristupi izradi baze neophodno je od-
rediti ciljeve izrade informacione osnove parkiranja i
potrebno je unapred znati kako će se informaciona
osnova koristiti i ko će biti njeni korisnici. Ovo je
važno da bi se prezentacija podataka prilagodila
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU

zahtevima koji će pred nju postavljati potencijalni ko-

risnici, jer je njima informaciona osnova i namenjena.
Neki od podataka koji se mogu naći u bazi su:
Podaci vezani za stanje parkiranja: lokacija, tip
(parkiralište ili parking garaža), br. parking mesta,
obeleženost, ugao parkiranja i dr.
Podaci vezani za režim parkiranja: vremensko
ograničenje, postojanje naplate, period naplate, pe-
riod zabrane parkiranja i dr.
Podaci vezani za tarifu: vrsta tarife, visina tarife,
pretplata, popust za odreñene kategorije i dr.
Podaci vezani za vreme parkiranja: srednje traja-
nje parkiranja, obim, akumulacija, obrt i dr.
Podaci vezani za kaznene mere: prekovremeno
parkiranje, neplaćanje, zabranjeno parkiranje, cena Slika 8 - Realan prikaz tražene lokacije [20]
pauk službe i dr.
GIS u bezbednosti saobraćaja
Bitno je da podaci koji se unose u baze podataka
Bezbednost saobraćaja pruža mogućnost primene
budu jasni, precizni, jednoznačni i što je moguće kra-
GIS-a u mnogim segmentima kao što su: informacije
ći. Previše obimni podaci otežavaju izradu baze po-
o meteorološkim uslovima, analiza nezgoda, analiza
dataka, a u primeni njihova prezentacija nije u do-
osvetljenosti saobraćajnica, analiza vidljivosti saobra-
voljnoj meri pregledna što komplikuje njihovo pra-
ćajne signalizacije, prevoz opasnog tereta i dr.
ćenje i analizu.

Slika 7 - GIS Denvera, karakteristike parking mesta

[20]

Kao jedna od prvih primena GIS-a u parkiranju

saobraćaja može se deklarisati primer grada Denvera.
U prvim fazama primena GIS-a se zasnivala na ozna-
čavane i dimenzionisane površine garaža i parking
prostora na karti, da bi se vremenom baza podataka
proširivala karakteristikama nabrojanim u prethod-
nom tekstu. Danas, pored neophodnih i dostupnih po-
dataka za korisnika, uz pomoć GIS-a i odreñenih so-
ftvera kreirane su takve baze, koje u sprezi sa savre-
menom internet tehnologijom, idu do tog nivoa de-
taljnosti da prikazuju 3-D objekte sa realnim prika- Slika 9 - Prikaz prostorne raspodele broja saobraćajnih
zom tražene lokacije (slika 7 i slika 8.) nezgoda na deonici u gradu i na autoputu [10]

SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4 7
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU

Iz pomenutog spektra najveća primena GIS-a je čaka. Ukoliko su ti konflikti učestaliji, veća je mo-
ostvarena na polju analize saobraćajnih nezgoda. gućnost saobraćajne nezgode i na osnovu toga se mo-
Softveri zasnovani na GIS-u koji se koriste u svrhu gu izbeći konflikti, merama regulisanja saobraćaja.
analize transportnih nezgoda za osnovu takoñe imaju
grafičke baze podataka, potrebne za realizaciju infor-
macionog sistema o saobraćajnim nezgodama. Soft-
veri se razvijaju tako, da grafički prezentuju infor-
macije o nezgodama koje se tiču bilo koje tačke na
saobraćajnoj mreži, a u zavisnosti od nivoa detalj-
nosti baza podataka može sadržati i informacije od-
nosno scenarija dogañanja saobraćajne nezgode i is-
torijske podatke i informacije koje se tiču mesta
saobraćajne nezgode (uslovi u kojima se dešavaju
saobraćajne nezgode, i frekfencije dogañanja). Pla-
nerima i projektantima podaci dobijeni iz ovih baza, a
tiču se npr. saobraćajnih nezgoda na pojedinim deo-
nicama, mogu biti od koristi pri izradi projekata.
Ovakav tip formiranja grafičkih informacija je ko-
ristan za saobraćajne planere u identifikaciji poten-
cijalno opasnih deonica puteva i u planiranju razvoja
novih infrastruktura, a saobraćajnim projektantima u
izboru izmeñu različitih projektantskih alternativa
višetračnih puteva. Baze podataka o saoobraćajnim
nezgodama mogu biti od velike pomoći i u planiranju
prevoza opasnih materija.
Kao primer jedne takve baze podataka može se
navesti HSIS (Highway Safety Information System).
HSIS (Highway Safety Information System) je infor-
macioni sistem o bezbednosti na autoputevima ba-
ziran na GIS-u koji koristi osam država USA (Kali-
fornija, Ilinois, Mein, Mičigen, Minesota, Severna
Karolina, Juta i Vašington). Sistem je u početku ra-
ñen u programu ArcView dok je u kasnijim fazama
korišćen ArcInfo program. Ovim sistemom se prikup-
ljaju podaci o saobraćajnim nezgodama, vrši se kla-
sifikacija saobraćajnih nezgoda, identifikuju se opas-
ne lokacije, prikupljaju se podaci o istorijskim izveš-
tajima o nezgodama na različitim lokacijama i dr.
Ova baza podataka je formirana sa ciljem utvrñivanja
kritičnih lokacija i sprovoñenjem odgovarajućih mera
na istim.
Jedan od softvera koje se bavi ovom problema- Slika 10 - Prikaz mesta dogadjanja saobraćajnih nezgo-
tikom koristeći GIS je AIMS (Accident Information da i mogućih konflikata (modul 1 i modul 2) [9]
Menagement System) [9]. AIMS predstavlja softvter
koji se razlikuje u odnosu na druge softvere što pri- GIS/GPS
kazuje saobraćajne nezgode u 3-D proekciji na po-
sebnim GIS mapama, koje podržavaju tu mogućnost. Velike baze podataka su zajednički element kod
Program se sastoji iz nekoliko modula, a dat je prikaz svih ovih predhodno opisanih oblasti. Korišćenje sa-
predstavljanja podataka u dva modula. U prvom mo- vremenih tehnologija u procesu prikupljanja podata-
dulu odreñeni simboli pokazuju mesta saobraćajnih ka, veoma olakšava taj početni korak. U današnje
nezgoda. Ako se na istom mestu dogodi više od jedne vreme kao ''idealno'' sredstvo za unos prostornih po-
saobraćajne nezgode simboli se grupišu jedan na dru- dataka u GIS sisteme pokazao se GPS (Global Posi-
gi i formiraju odreñenu projekciju. Što su saobraćajne tion System).
nezgode učestalije, figura projekcije je veća. U dru- Drumski saobraćaj i sve srodne discipline zas-
gom modulu je dat prikaz mogućih konfliktnih ta- novane na njemu tokom poslednjih desetak godina

8 SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ
doživljavaju radikalnu transformaciju zahvaljujući
prodoru informacione tehnologije u gotovo sve nje-
gove sektore. Brojni tehnološki sistemi se koriste da
bi se potpunije, u informativnom smislu, sagledali i
neposrednije kontrolisali svi relevantni elementi sao-
braćajnog sistema, statički i dinamički, i kako bi se
složenom procesu kretanja, koji je njegova suština,
obezbedila maksimalna efikasnost. Budući da je sao-
braćaj neposredno vezan za prostorne relacije, da je
saobraćajna mreža kao osnova sistema prostorno
razuñena, a smisao kretanja upravo izmeštanje u pro-
storu, globalnoj kontroli sistema su primerene tehno-
logije koje vode računa o njegovim prostornim činio-
cima. GIS tehnologije su već odavno u brojnim pri-
menama vezanim za drumski saobraćaj, dok GPS
(Global Positioning System) poslednjih par godina
čini značajan prodor u ovoj oblasti. GPS u kom-
binaciji sa GIS-om otvara nove mogućnosti potpu-
nijeg i efikasnijeg inženjerskog delovanja. Globalni
sistem pozicioniranja (GPS) je sistem za odreñivanje
pozicije (lokacije) i za navigaciju. Realna svetska is-
kustva su pokazala da su u integraciji GPS sistema i
GIS-a uloge podeljene na sledeći način [6]:
1. GPS za prikupljanje podataka o putevima.
2. GIS kao menadžer baze podataka o transportu.
3. GPS kao pomoć saobraćajnom projektovanju.
Količina informacija, raznovrsnost formi, atrak-
tivnost i ''čitljivost'', kao i odsustvo posebnih tehno-
loških zahteva da bi se do informacije došlo, neki su
od značajnih atributa ove tehnologije koji donekle
objašnjavaju njen rastući angažman u upravljanju sa-
obraćajem i transportom.
ZAKLJUČAK
Prema savremenim iskustvima uvoñenje GIS teh-
nologije u praksu je dugotrajan i složen proces. U po-
jedinim tehničkim granama gde se radi sa velikim
bazama podataka, kao što je to slučaj sa saobraćajem,
GIS tehnologija je danas praktično nezaobilazna. Ve-
liki projekti istraživanja elemenata ili prostornih
sistema odreñene geografske sredine ne mogu se
izvesti na najbolji način, bez pomoći nekog od
geografsko informacionih sistema. To se posebno od-
nosi na prikupljanje velikog broja podataka, njihovo
skladištenje, čuvanje, brzo i tačno selektovanje, obra-
du i prezentovanje na najrazličitije načine.
U ovom radu prikazane su pored odreñenih pri-
mera implementacije, i mogućnosti primene GIS
tehnologije u pojedinim oblastima. Opšti je utisak da
GIS tehnologija u našoj sredini još uvek nije zauzela
mesto koje joj pripada u ovim oblastima. Jedno-
stavno, upoznati smo i sa mogućnostima i sa koris-
SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4
GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU
tima koje GIS tehnologija sa sobom donosi, ali nivo
primene u našoj sredini u ovim oblastima nizak.
Posebno situacija može izgledati ozbiljno ako se zna
da primena GIS-a danas ne podrazumeva velike fi-
nansijske investicije i visoku tehnologiju. Osnovne
barijere kada je u pitanju upotreba GIS-a su organi-
zacija i problemi formiranja razvijenih digitalnih ba-
za topografskih podataka. Pitanje stručnosti kadra za
rukovanje GIS alatom takoñe se može navesti kao
otežavajuća okolnost u implementaciji GIS-a u
saobraćajno inženjerstvo, ali ohrabrujuća je činjenica
da se proučavanje GIS-a, kao predmet sve češće na-
lazi u nastavnim programima. Svakako da ''pro-
mocija'', odnosno upoznavanje populacije sa GIS-om,
može doprineti popularizaciji GIS-a u našoj sredini.
Treba očekivati da se i u našoj stredini kao što je
slučaj za zemljama zapada, formiraju baze digitalnih
prostornih podataka sa pratećim servisima na nacio-
nalnom nivou, koje bi omogućile autonoman razvoj
GIS-a u pojedinačnim oblastima života, ali je trenut-
no nažalost rano govoriti o tome. Svakako da bi pos-
tojanje tih baza podataka bilo nešto što bi u velikoj
meri ubrzalo procese dobijanja potrebnih informacija.
Za sada razvoj GIS-a u separatnim oblastima, opisa-
nim u predhodnom tekstu, predstavlja dobar put ka
napretku u smislu intenzivnije i efikasnije upotrebe
GIS-a.
LITERATURA
[1] S. Dimitrijević: Osnove GIS tehnologije – moguć-
nosti primene u drumskom saobraćaju', Banjaluka,
1999.
[2] J.Jović i ostali, ''Transportni model Beograda'', In-
stitut Saobraćajnog fakulteta, Beograd, 2007.
[3] D. Mihajlović: ''Primena GIS-a u putnom inženjer-
stvu'',Grañevinski fakultet Beograd, 2006.
[4] S. Vukanović: ''Neke mogućnosti primene informa-
cionih tehnologija u saobraćaju'', časopis ''Saobra-
ćaj'', broj 9/88 str.864-870
[5] S. Vukanović, S. Reljić S.: 'GIS tehnologije: stanje
i perspektiva u rešavanju problema saobraćaja i tra-
nsporta, Zbornik radova, Upravljanje saobraćajem –
nove tehnologije, Saobraćajni fakultet, Beograd
1996.
[6] Bo Guo, Allen D. Poling, Mark J. Poppe, 'GIS/GPS
in Transportation, Real World Experience'', 1995.
[7] N. Milosavljević i ostali, Urbanistički normativi za
parkiranje za uslove Beograda, Saobraćajni fakultet
- Institut saobraćajnog fakulteta, Beograd, 2007.
[8] G. Radivojević, G: Geografski informacioni siste-
mi u logistici, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2006.
[9] Accident information menagement system,
www.jmwengineering.com
9
I. IVANOVIĆ, J. JOVIĆ
[10] S.Vukanović i ostali, Studija ustanovljavanja prin-
cipa regulisanja i voñenja saobraćaja na mreži auto-
puteva u Republici Srbiji sa posebnim osvrtom na
deonicu autoputa na području grada Beograda, Ins-
titut saobraćajnog fakulteta, Beograd, 2002.
[11] TES 2000. 4.Savetovanje o tehnikama regulisanja
saobraćaja, Sombor, mart 2000.
[12] Paul A. Longley, Michael F. Goodchild, David J.
Maguire, David W. Rhind, ''Geographic Infor-
mation Systems and Science'', Wiley, 2003.
[13] Geographic information systems for transportation
– principles and aplications, Harvez J. Miler, Shih-
Lung Shaw, Oxford University press, 2001.
[14] GIS applications in air pollution modeling,
www.gisdevelopment.net
10 SAOBRAĆAJ 56 (2009) 4
GIS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU
[15] Urban traffic pollution modelling GIS (Florence),
www.lamma.rete.toscana.it
[16] L. Matejicek, Spatial modelling of air pollution in
urban areas with GIS: a case study on integrated
database development, Institute for Environmental
Studies, Charles University, Prague, 2004.
[17] ðorić V., Modeliranje ekoloških parametara pomo-
ću programskog paketa VISUM na osnovu Trans-
portnog modela Beograda, Tehnika – separat Sao-
braćaj, 5/2007.
[18] www.gis.kragujevac.org.yu
[19] K.Chang: GIS for Transportation: A Look For-
ward, www.Transportation Research Board/reports,
2000.
[20] GAEA Systems Pvt. Ltd., Office of Parking
Management, Denver, U'', www.gaea.in