Uvod u programiranje - IT

ALGORITMI

Persijski matematičar AL-Khowarizmi u udžbeniku matematike (oko 825. godine n.e.) prikazao je
rešenja nekih aritmetičkih problema u obliku uputstava, koja su se sastojala od tačno određenih i jasno
definisanih koraka. Ovakva uputstva kasnije su nazvana algoritmima. Sa razvojem računara algoritmi
postaju samostalno i važno područje računarskih nauka.
Algoritam predstavlja način razmišljanja. Algoritamska šema predstavlja postupak koji se sastoji
pravila ili instrukcija, a koji sigurno dovodi do rešenja nekog problema u konačnom broju koraka. Algoritam
je u opštem slučaju konačni redosled operatora, elementarnih obrada i pravila o njihovoj primeni u cilju
dobijanja rešenja za zadati problem. Izvođenje svakog operatora predstavlja jedan algoritamski korak.
Da bi definicija algoritma bila jasnija, potrebno je dodati još neke uslove koje algoritam treba da
zadovolji. Najvažniji od njih su:
1. Definisanost – svaka operacija ili pravilo mora imati definisano i samo jedno značenje, odnosno
rezultat svake operacije mora biti jasno definisan (nedvosmislen);
2. Konačnost – svaki algoritamski korak mora biti takav da bi ga neko izveo koristeći olovku i papir
(ili računar) za neko konačno vreme. Algoritmi se moraju zaustaviti posle izvršenog konačnog
broja koraka i u konačnom vremenu. Vreme rada računara prilikom izvršetka nekog algoritma
treba da bude razumno kratko;
3. Rezultat – po završetku izvršavanja algoritma treba da se stvori mogućnost da se ustanovi
rezultat njegovog rada, odnosno da li je algoritam doveo do željenog cilja ili nije.
Treba napomenuti da pojam algoritma ne mora biti strogo vezan za primenu računara. Algoritmi se
koriste u svakodnevnom životu za izvršavanje svakojakih aktivnosti (npr. zamena delova, različiti tutorijali,
itd.). Algoritmi se mogu prikazati na više načina:
1. Leksički,
2. U obliku grafičkih šema (dijagram toka programa),
3. Pseudojezik, ...
Algoritamske šeme se najčešće predstavljaju grafički, kao dijagram toka programa (flowchart). Kod
ovakvog prikaza algoritamske šeme, pojedine akcije (koraci) su predstavljene korišćenjem odgovarajućih
grafičkih simbola. Na taj način se osigurava jednostavnost, preglednost, razumljivost i jednoznačnost zapisa
algoritma. Grafički simboli koji se najčešće koriste za crtnje algoritamskih šema, kao i njihovi opisi, dati su u
tabeli 1.
Tabela 1 – Prikaz grafičkih simbola i njihov opis

Simbol Opis

Terminator – svaka algoritamska šema započinje i završava se ovim simbolom

Ulazni blok – unošenje podataka

Izlazni blok – ispis (izdavanje) podataka

Blok obrade – obrada podataka

Blok odluke – označavanje uslova u algoritamskoj šemi

Povezivanje algoritamskih koraka

1
 Uvod u programiranje - IT
Pod strukturom algoritma podrazumeva se redosled izvršavanja pojedinih vrsta algoritamskih koraka
u algoritmu. Na osnovu toga može se zaključiti da postoje tri osnovne algoritamske strukture:
1. Linijska,
2. Razgranata (uslovna),
3. Ciklična.

LINIJSKA STRUKTURA

To je algoritamska struktura koja podrazumeva da se algoritamski koraci izvršavaju jedan za drugim

i to onim redosledom kako su i napisani.
Primer 1: algoritamska šema za vožnju liftom u Primer 2: algoritamska šema za menjanje točka
zgradi. na automobilu.

1. Nacrtati algoritamsku šemu kojom se ispisuje poruka „Zdravo budući programeri!“.

Na početku i na kraju svake algoritamske šeme nalaze se simboli koji označavaju prekide (terminatori):
start (početak) i stop (kraj). Ovo su polazni i završni koraci svake algoritamske šeme i svi ostali koraci
se nalaze između njih.

2
 Uvod u programiranje - IT
2. Nacrtati algoritamsku šemu kojom se vrši prevođenje količine tečnosti iz galona u litre, ako je:
1 galon = 4.54 litra.

3. Nacrtati algoritamsku šemu kojom se vrši preračunavanje američkih dolara u Euro, ako su poznate
dinarske vrednosti ovih valuta.

4. Sa punim rezervoarom kapaciteta V litara automobil je prešao put od S kilometara. Nacrtati

algoritamsku šemu kojom se računa potrošnja automobila u litrima na 100 km.

5. Nacrtati algoritamsku šemu za izračunavanje hipotenuze pravouglog trougla na osnovu zadatih

kateta.

3
 Uvod u programiranje - IT
6. Nacrtati algoritamsku šemu za izračunavanje izraza:

7. Nacrtati algoritamsku šemu za prevođenje temperature iz skale Celzijusa u skalu Farenhajta, ako je
odgovarajuća formula oblika: tF = tC * 1.80 + 32.

8. Za studente koji su zaposleni preko omladinske zadruge izračunati bruto i neto dohodak, ako je
poznat broj radnih sati, cena po satu i procenat odbijanja na osnovu određenog doprinosa. Između
poznatih i nepoznatih veličina postoje sledeći odnosi:
bruto = sati * cena
neto = bruto – bruto * procenat/100

4
 Uvod u programiranje - IT
9. Odrediti prosečnu visinu (u centimetrima) košarkaške ekipe od 5 košarkaša.

10. Dvema celobrojnim promenljivim A i B zameniti vrednosti (npr. za A=10 i B=20, posle zamene biće
A=20 i B=10).

11. Koliko praznih kanistera zapremine K litara je potrebno da se pretoči benzin iz bureta zapremine B
galona? (1 galon = 3,79 litara).

12. Cena grafičke kartice data je u evrima. Odrediti koliko je moguće kupiti grafičkih kartica za D dinara
(1 evro = 123 dinara).

5
 Uvod u programiranje - IT
13. Naći obim, površinu i dužinu dijagonale pravougaonika stranica A i B.

14. Naći poluobim trougla ABO gde je O koordinatni početak (0,0), tačke A i B su date sa koordinatama
A(x1,y1), B(x2,y2).

Zadaci za vežbanje:
1. Naći površinu kružnog prstena poluprečnika R1 i R2 (R1>R2).
2. Naći obim kruga opisanog oko pravouglog trougla kateta A i B.
3. Potrošnja starog bojlera je X dinara. Zamenom starog bojčera ušteđeno je N%. Kolika je potrošnja
novog bojlera (u dinarima)?
4. Na prazan CD standardnog kapaciteta treba narezati datoteku kapaciteta A u MB (A<700). Naći
slobodan prostor na CD-u. Rezultat prikazati u kilobajtima.
5. Naći sumu cifara trocifrenog prirodnog broja.
6. Odštampati prirodni trocifreni broj unatraške (npr. 156 u 651).
7. Koliko rastojanje u metrima će preći metak za S sekundi, ako je njegova prosečna brzina X km/h?
8. Temperatura vode iznosi TC celzijusa. Voda se ohladi za 10 farenhajta. Kolika će biti nova
temperatura u farenhajtima? (TF = TC*1.80 + 32)
9. Na ispit iz programiranja izlazi 100 studenata. Koliko studenata položi ispit nakon dva ispitna roka,
ako u svakom ispitnom roku na ispit izlaze svi studenti koji nisu položili, a prosečna prolaznost na
ispitu (u oba roka) je 60%?
10. Naći prodajnu cenu patika, ako je nabavna cena X dinara, PDV je 20%, dok je marža (zarada) Y%.