SAOBRAAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Master Akademske Studije

Predmet: Transportna Politika
Tema: Inteligentni Transportni Sistemi

Studenti:
Herceg Josip 14M156,
Nikola Anti

Profesor:
prof. Sneana Peji Tarle

Beograd 2015.

SADRAJ:

UVOD
ITS (Intelligent Transportion System) je automatizovani sistem informisanja i voenja
saobraaja koji se sastoji od hardvera i softvera. Pojam inteligentni transportni sistem
predstavlja sistem mera i tehnologija primenjenih u transportnom sisitemu koji objedinjuje
informatiku i telekomunikacionu tehnologiju. ITS u najirem smislu, predstavljaju primenu
savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija u saobraaju i transportu.
ITS danas predstavljaju mone alate za efikasno reavanje problema u svim vidovima
saobraaja i transporta. Informacije koje obezbeuju telekomunikacioni sistemi i informacione
tehnologije, su od sutinskog znaaja za efikasno funkcionisanje, kontrolu i upravljanje
saobraajno transportnim sistemima.
Sistemom senzora i kamera ITS registruje stanje na piutevima, zatim u centralnoj jedinici
obrauje prikupljene podatke i pretvarajui ih u informacije alje, na prvom mestu vozaima,
osoblju u centrali i ostalim zaintresovanim stranama uz pomo sistema daljinske kontrole.
Inteligentni transportni sistemi, koji se takoe nazivaju i transportna telematika, ukljuuju irok
spektar alata i usluga iz informacionih i komunikacionih tehnologija. Ovi sistemi imaju potencijal
da prue znaajne koristi vezane za efikasnost transportnog procesa, pouzdanost usluge,
upravljanje infrastrukturom, kao i poveanu bezbednost, smanjen negativan uticaj na okolinu i
vredne informacione usluge za korisnike transporta.
Prvi telematski sistemi koji su se pojavili 60-ih godina prolog veka bili su kompljuterizovani
sistemi kontrole signala dizajnirani tako da kontroliu protok saobraaja. Tokom godina su se
razvili sofisticiraniji proizvodi i sistemi. Opseg sistema koji danas postoje je irok, ukljuujui
podrke za komercijalne usluge transporta tereta i javnog prevoza, kao i telematiku u vozilu i
informisanje putnika. Oni se ire na sve vidove transporta ne samo na drumski, ve i elezniki,
vodni i vazduni. Da bismo maksimalno iskoristiti njihov potencijal, vano je da ovi sistemi rade
usklaeno u celoj transportnoj mrei, ne samo na nacionalnom, ve na evropskom nivou. Ovo
se moe postii ako postoji ukoliko postoji slaganje sa evropskom arhitekturom ITS okvira.
Namena ITS infrastrukture izgraene du mree puteva i gradskih ulica, kao i ureaja u
vozilima, je da korienjem trenutnih informacija o saobraaju skrate vreme putovanja i uine ga
ekonomski efikasnijim i bezbednijim.
3

Prednosti koje se ostvaruju uvoenjem ITS-a su:

Smanjenje zaguenja - kanjenja u saobraaju

Poveanje bezbednosti

Poveanje produktivnosti, pouzdanosti i protoka saobraaja

Poveanje zadovoljstva korisnika

Smanjenje trokova - manja potronja goriva, pneumatika i konica

Cilj ovog rada je prikaz moguih unapreenja komercijalnih vozila primenom inteligentnih
transportnih sistema.

1. SAOBRAAJNO KOMUNIKACIONI SISTEMI

Omoguiti automobilima da komuniciraju meusobno i sa okruenjem, otvara fantastine

mogunosti. Razmenom vitalnih informacija, stvara se sigurniji i udobniji doivljaj vonje. Cilj je
stvaranje komunikacije izmeu automobila, bez obzira na vrstu i marku vozila.

Klju

inteligentne vonje, to je u direktnoj povezanosti sa tedljivou i bezbednou, lei u

razmiljanju unapred. Da bi pomogli vozau da planira unapred, vozila su ve sada opremljena
velikim

brojem

senzora,

dizajniranih

da

poboljaju

nivo

bezbednosti,

komfora

efikasnosti. Komunikacija se vri preko beine mree (sline WLAN), a koristi postojee
sisteme, kao to je GPS navigacija. Specifina frekvencija, omoguava automatsko povezivanje
svih vozila u odreenom radijusu, te razmenu informacija o njihovoj poziciji, brzini i pravcu
kretanja. Ugradnja senzora u putnu infrastrukturu, kao to su saobraajni znakovi i semafori,
dodatno iri komunikacijsku mreu. [5]

Slika 1. Komunikacija vozilo-vozilo kao i vozilo-infrastruktura

Na slici 1. prikazana je komunikacija izmeu vozila, kao i komunikacija izmeu vozila i putne
infrastrukture
Primeri primene saobraajne komunikacije:

Optimalna brzina za zeleni talas- Preko odailjaa u semaforu, dobija se informacija o

optimalnoj brzini, koju vozilo treba da odrati da bi uhvatio takozvani zeleni talas, ime
se izbegava nepotrebno ubrzavanje i koenje. Prilikom stajanja na semaforu, voza
dobija informaciju koliko e jo trajati crveno svetlo.

Upozorenje na vozila hitne pomoi Na slici 2. prikazan je sistem upozorenja vozaa na

vozilo hitne pomoi. Sistem upozorava vozaa na prisustvo vozila hitne pomoi, te mu
daje dovoljno vremena da napravi prostor za prolazak tog vozila, bez naglih manevara.
Ovo je posebno korisno nou u sluaju kada vozilo hitne pomoi zbog odravanja javnog
reda i mira, zvune signale koristi povremeno, kao i kada se u vozilu slua glasna
muzika, pa se sirene vozila hitne pomou ne registruju.

Slika 2. Upozorenje na vozilo hitne pomoi

Upozorenje na radove na putu - Sistem upozorava na radove na putu. Graevinske

maine mogu emitovati signal mnogo pre nailaska na podruje radova. Vozai dobijaju

blagovremeno upozorenje na ogranienje brzine, alternativne pravce kretanja itd. Sistem

takoer moe dati i informaciju o preostaloj razdaljini do kraja radova na putu. [5]

Upozorenje na spora vozila - Spora ili pokvarena vozila daju signal upozorenja ostalima.
Primanje te informacije na vreme, smanjuje rizik od neugodnih iznenaenja prilikom
nailaska na pokvareno vozilo, pa tako poboljava sigurnost.

Upozorenje na saobraajnu guvu - Sistem upozorava na zastoj ili guvu, pa smanjuje

mogunost od naleta na zadnji deo vozila koja stoje.

Vremenska prognoza - Sistem upozorava na potencijalnu oluju, jaku kiu, sneg ili led.

Koenje u sluaju nude Na slici 3. prikazan je sistem koji upozorava vozae na

neispravna vozila. Vozila koja se pokvare na putu, stvaraju opasnu situaciju kako za
putnike, tako i za ostale uesnike u saobraaju. V2V sistem je tu da na vreme upozori na
vozilo koje se nepredvieno zaustavlja.

Slika 3. Upozorenje na zaustavljeno (neispravno) vozilo

Upozorenje na nailazak motocikliste - Motociklisti su meu najugroenijim uesnicima u

saobraaju, pa je jedan od elemenata V2V sistema, upozorenje na nailazak motocikliste.

Upozorenje na prolazak kroz crveno svetlo Na slici 4. prikazan je sistem koji

upozorava vozaa na prolazak kroz crveno svetlo. Semafori koji komuniciraju sa
automobilima, omoguavaju upozorenje vozaa u vozilu koje nema nameru da se
zaustavi, pa istovremeno upozorava vozae koji prolaze na zeleno svetlo, da im prilazi
vozilo koje je prolo kroz crveno svetlo.[5]

Slika 4. Upozorenje na prolazak kroz crveno svetlo

2. SISTEMI OBAVETENJA O USLOVIMA U SAOBRAAJU

Poznato je da saobraajna zaguenja imaju uticaj

na vreme putovanja, tako da svako

izbegavanje zaguenja moe dovesti do uteda u vremenu i novcu.

Izvetavanje o uslovima saobaaja na putu kao to su: saobraajna zaguenja, saobraajne
nezgode, radovi na putu itd. su veoma vana. Generalno izvetavanje o uslovima o saobraaju
su deo radio i TV emisija. U mnogim izvetajima se, osim stanja na mrei saobraajnica, nude i
alternativni putevi. Ove informacije prvenstveno pomau onima koji svakodnevno odlaze na
posao , da izbegnu saobraajna zaguenja.
Ovakav nain izvetavanja nije pogodan za vozae . Danas se vozaima, za pruanje
informacija o saobraaju, uglavnom koristi RDS ( Radio Data System ). Na ovaj nain vozai
uglavnom dobijaju informacije o lokalno saobraaju.

2.1.

RDS ( Radio Data System )

Informacije o sabraaju mogu biti obezbeene putem saobraajnih obavetenja od strane radio
emitujuih stanica. Obezbeivanje informacija o saobraajnim uslovima putem radija poboljano
je korienjem Evropskog standarda RDS. Kada radio ureaj u automobilu primi signal od
strane emitera, o informacijama o saobraaju, on moe automatski pojaati zvuk, ili iskljuiti CD
ureaj, kako bi voza bio obaveten o uslovima u saobraaju. Normalno,radio emisije se u
ovom sluaju prekidaju, kako bi vozau bile saoptene relevantne informacije. Meutim, emiteri
ne dozvoljavaju da se programi prekidaju toliko esto, kao to bi nekad bilo potrebno. Takoe,
moe se dogoditi da voza ne bude u voziu u trenutku emitovanja informacija, i moda izabere
put sa saobraajnim zaguenjem pre nego to poruka bude ponovo emitovana.
Ovi problrmi su reeni pomou TMC-a ( Traffic Message Chanell ). Korienjem RDS-TMC
tehnologije, mogu se emitovati informacije o saobraaju koristei postojeu FM mreu. Ova
tehnologija obezbeuje tihi digitalni podkanal, koji moe biti dodat bilo kojoj FM radio stanici.
Informacije o saobraaju se pretvaraju u digitalnu informaciju, i emituju se bez izazivanja bilo
kakvih smetnji audio kanala.
9

Informacije o saobraajnim uslovima se dobijaju na razliite naine, i one se prikupljaju u

primarnoj stanici. Primarni izvor informacija ine informacije dobijene od saobraajne policije ili
od centra hitne pomoi, pri emu oba ova izvora imaju sopstvene kanale za slanje informacija
do primarne stanice. Sekundarni izvori informacija o saobraajnim uslovima, su senzori
smeteni na i oko puta. Ovi senzori slue za dobijanje informacija kaoi to su: broj vozila,
proseno rastojanje izmeu vozila, prosena brzina saobraajnog toka itd. Kada saobraajni tok
odstupi od definisanog stanja, senzori alju signal u primarnu stanicu. Pored ovih izvora,
informacija o saobraaju se mogu dobiti i od: slub za obavljanje radova na putu, parking slubi.
Primarna stanica sakuplja informacije i selektira ih tako to odabira informacije koje e biti
emitovane, na primer u koliko postoji veliki broj informacija bira se najvanija. Nakon toga se
informacije kodiraju i alju do radio emitera koji ih emituju. U normalnim uslovima lokalne
informcije se emituju u oblasti lokalnih radio emitera. U sluaju da se radi o nekoj informaciji
koja je od opteg znaaja, takva informacija se moe emitovati preko vie radio stanica.
Kodirane informacije o sabraaju se putem RDS-TMC mree se emituju do prijemnika u
vozilima. Prijemnik u vozilu sadri demodulator, odnosno ureaj za demoduliranje i dekodiranje
dobijenih informacija, nakon ega se informacije prezentiraju vozau.
Informacije dobijene na ovaj nain nakon dekodiranja se prezentuju vozaima preko grafikog
dipleja, koji mogu biti monohromatski, ili sto je est sluaj u boji. Informacije na displeju se mogu
predstavljati korienjem simbola, znakova i teksta. Informacija se moe prikazati kao: mesto
saobraajnog incidenta, opis samog incidenta, oblast zahvaena incidentom, na ta sve moe
uticati incident itd.
Osim toga to se mora izvriti odgovarajua selekciaj koja e se informacija emitovati, potrebno
je izabrati i nain saoptavanja informacija.
Nain saoptavanja informacija je bitan kako bi se izbegla mogunost odvlaenja panje
vozaa.

10

2.2.

Primena RDS-TMC prijemnika kod navigacionih sistema

Primena navigacionih sistema u komercijalnim vozilima doprinosi boljem i efikasnijem prevozu.

Navigacioni sistemi daju odgovor vozaima o optimalnoj putanji do poznatog ili nepoznatog
odredita.
Navigacioni sistem koji u sebi ima ugraen RDS-TMC prijemnik je Tom Tom model navigacionih
sistema. Ukljuivanjem RDS-TMC prijemnika ureaj e poeti da trai stanice koje emituju takve
signale. Kada pronae takvu stanicu,ureaj o tome obavetava vozaa. Postoji mogunost da
voza sam unese frekvenciju stanice ukoliko mu je poznata. Ukoliko je ureaj u mogunosti da
primi informacije putem RDS-TMC mree, mogu se izbei eventualna zaguenja na mrei. Kada
primi informacije o nekom saobraajnom incidentu, koji se dogodio na putu ispred vozaa ,
ureaj informacije o saobraaju prikazuje vozau na delu ekrana-saobraajni informator.
Obavetenja o saobraaju vozau se daju putem simbola i brojeva. Nakon primljene
informacije,voza moe detaljnije pogledati obavetenja o saobraajnom incidentu jednostavnim
pritiskom na taster. Navigacioni ureaj odmah daje vozau mogunost da izrauna alternativnu
rutu ili voza moe odustati od toga i nastaviti pputovanje ve definsanom rutom. Na slici 12. dat
je spisak simbola za obavetavanje vozaa.

Slika 5. Simboli za obavetavanje vozaa

11

3. NAPREDNI SISTEMI ZA PLANIRANJE I RUTIRANJE TRANSPORTA

3.1.

TMS (Transport Management System)

Transport Management System (TMS) je napredni sistem za dinamiko rutiranje vozila iz flote,
pri emu se kalkulacije obavljaju najee na dnevnom nivou. Na osnovu podataka o klijentima
kojima treba dopremiti robu, koliini i vrsti robe koja se prevozi, kao i podataka o raspoloivom
voznom parku, TMS proraunava optimalni broj potrebnih vozila, raspored robe po vozilima i
rute kretanja pojedinanih vozila. Na taj nain ostvaruju se znaajne utede. Postoji mogunost
integracije sa ostalim logistikim alatkama koje se koriste u magacinu i prodaji.
Neka od najpopularnijih TMS reenja su u svetu:

U Rute moe se povezuje brokere i transportna preduzea, ulgavnom se koristi za

veu flout
Ramp sistem za logistike provajdere koji se pruaju 3PL uslugu
JDA specijalizovan za proizvodnju

Dok se kod nas najvie koristi SkyTrack ( Delta Transportni Sistem, Idea, Core ) i Ortec
( Delhaize, Apatinska pivara )
TMS se sastoji od:

Aplikacije za praenje vozila u realnom vremenu

Aplikacije za automatsko rutiranje vozila
Baze znanja

Sastavni deo TMS-a je praenje vozila u realnom vremenu ( GPS ). Zahvaljujui ureajima za
praenje vozila TMS dobija informacije koje su mu neophodne za bazu znanja koja omoguava
njegov razvoj, bolju optimizaciju transporta i prilagoavanje sistemu. Neprestano vozilo i server
komuniciraju i alju odreen set podataka: brzina, geografska irina i duina, nivo goriva itd.
TMS u bazu znanja upisuje podatke o vremenu ekanja u objektima, brzini kretnanja, rastojanju
i ostle neophodne podatke.

12

Baza znanja se automatski aurira sa prikupljenim rezultatima realizacije i stalno unapreuje

sistem planiranja. Baza znanja sadri prosene brzine, udaljenosti, vremena kretanja, vreme
dostave i slino. Automatski servisi proraunavaju poetne parametre prilikom dodavanja novih
objekata ili premetanja ve postojeih. Vrednosti se permanentno koriguju automatskom
analizom podataka dobijenih iz realizacije. Korienjem baze znanja unapreuju se rezultati
automatske optimizacije.
Svi delovi TMS-a su uzajamno povezani i meusobno zavisni. Svi se moraju istovremeno
razvijati inae rezultati koji se dobiju nee biti reprezentativni.
Proces optimizacije transporta se sastoji od sledeih faza:
-

Prijem porudbenica
Obrada porudbenica
Proces automatskog rutiranja i planiranja plana distribucije
Praenje realizacije u realnom vremenu i punjenje baze znanja
Detaljna analiza uz precizan proraun troka

Automatskim rutiranjem postiemo:

-

Najmanji broj vozila

to manje kilometara
Potovanje svih pravila i ogranienja

13

Slika 6. Nael optimizacije

Sistem sagledava veliki skup pokazatelja za svaki segment porudbenice ( volumen, teina),
roba ( temperaturni reim, kompitabilnost ), mesta dostave ( vreme isporuke, koordinate,
prilaznost vozila ), vozila ( kategorija, rashlada, interni/eksterni ) i jos mnoge druge. Potuji
odreena naela optimizacije ( slika 6), sistem nam prua najefikasnije rute.

Na slici 7, prikazan je izlged TMS apolikacije firme SkyTrack. Moemo uoiti da se ova
aplikacija sastoji od etiri glavna prozora:
-

uti

U utom prozoru se nalaze sve porudbenice koje nisu rasporeene, a potrebno ih

je rasporediti posmatranog datuma. Takoe nakon rutiranja tu mogu ostati
poudbenice koje nisu dodeljene ni jednom vozilu iz nekog razloga.
-

Plavi

U plavom delu su prikazana vozila, njihovi podaci, vremena trajanja ruta kao i prikaz
koje se porudbenice nalaze u kom vozilu pri emu su one rasporeene po
redosledu istovara.
-

Crveni

U crvenom se prikazuju statistikki podaci o turii. Tanije tu moemo odabrati da li

elimo da vidimo koliko je vozlo teinski, zapreminski, paletno iskorieno. Takoe u
tom delu se i nalazi vremenska skala na kojoj su prikazane aktivnosti te rute:
naputanje mgacina, istovari, trajanje istovara, obavezne pauze i vraanje u
magacin.
-Crni
U ovom prozoru je prikazan raspored porudbenica u prostoru kao i putanja kojom
vozilo treba da se kree za odreenu rutu.

14

Slika 7. Izgled TMS aplikacije

Zahvaljujui rutiranju zasnovanom na ovako irokom spektru pokazatelja, dobijamo velike

utede u sistemu. Utede koje se ostvaruju primenom sistema su u proseku 25% trokova
transporta. Pre uvoenja ovakvog naina rutiranja, transportna preduzea koja su dnevno
koristila 51 do 57 vozila, sada koriste 41 do 44, to predstavlja veliku utedu.

15

Slika 8. Benifiti korienja aplikacije za rutiranje

Korienjem TMS aplikacije, dobijamo upozorenja ukoliko doe do naglog smanjenja nivoa
goriva, veeg broja obrtaja motora nego to je dozvoljeno, kada i gde su se otvarala vrata itd...
Sva ta upozorenja dobijamo kako bi iskontrolisali vozae i njihove aktivnosti i na takav nain
smanjili trokove i gubitke.

16

3.2.

Dynafleet sistem

Dynafleet je sistem za planiranje transporta koji omoguava planiranje vozila, rukovanje

porukama i automatsko izvetavanje o statusu vozila i trajanju vonje. Voza je u stalnoj vezi sa
centralom. Saobraajni slubenik u centrali moe usmeravati vozilo na razna mesta radi
obavljanja razliitih zadataka. Voza moe da alje poruke drugim vozaima, centrali ili privatno.
Veza izmeu vozaa i centrale znai da se veina naloga moe prosleivati na jednostavan
nain i na taj nain se postie efektivnije rukovoenje transportom. Komunikacija sa centralom
se obavlja preko GSM mree za mobilne telefone.
Sistem sakuplja informacije od tahografa i upravljake jedinice motora. Dynafleet daje vozau
informacije o vozilu i aktivnostima u vonji. Na taj nain se omoguava bolja organizacija
transporta i praenje trokova eksploatacije vozila, kao i doprinosa vozaa,
odnosno ekonominosti vozaa u vonji. Poglavlje Izgled i funkcija opisuje najosnovnije
funkcije sa kojima svi vozai moraju da budu upoznati. U poglavlju Upravljanje sistemom dat je
pregled sistema i opis naina na koji se sistem puta u rad. Preostala poglavlja daju detaljniji
opis funkcija sistema.

Slika 9. Dynafleet sistem

17

Tehniki opis:

Slika 10. Poloaj Dynafleet sistem u vozilu

Dynafleet ima dve jedinice, Dynafleet Gateway i Dynafleet Driver Tool. Dynafleet Gateway ima
pomono dugme na instrument tabli. Dynafleet Driver Tool ima tastaturu i poseban ekran u boji
kao opciju. Dynafleet jedinica je povezana sa raznim elektronskim upravljakim jedinicama i
tahografom preko elektronske mree vozila. Komunikacija sa centralom se obavlja preko GSM
mree za mobilne telefone. The Dynafleet Driver Tool se nalazi u instrument table ispod radio
aparata. Ekran se nalazi iznad instrument table. Dynafleet Gateway se nalazi u elektrinoj
razvodnoj kutiji. Podaci o vozau se belee kao etiri razliita tipa aktivnosti: vreme vonje,
vreme odmora, radno vreme i vreme ekanja. Dok se vozilo kree, aktivnost se automatski
belei kao vreme vonje. Kada vozilo stoji,
zabeleena aktivnost se odreuje na osnovu vrednosti tahografa za vozaa 1. Informacije se
uzimaju neposredno od tahografa.
18

Svi podaci se prenose u centralu radi dalje obrade i praenja. Podaci o vozilu se prenose do
centrale preko GSM mree. U sluaju slabog signala, informacije se privremeno uvaju u
Dynafleet sistemu. Izvetaji o osnovnim podacima se takoe prenose kada to zahteva
centrala. GPS prijemnik prua sistemu tano vreme i poloaj vozila.
Sistem je razvijen za FH i FM vozila kompanije Volvo, ali se moe instalirati na bilo kom vozilu.
To e, meutim, ograniiti neke od funkcija zato to druga vozila imaju druge vrste tahografa,
drugaije elektronske sisteme itd., u odnosu na vozila za koja je sistem bio razvijen. Dynafleet
jedinica mora da bude povezana na kompatibilni navigacioni ureaj. Ako nalog iz kancelarije
sadri informacije o poloaju, one mogu da se poalju iz jedinice u sistem za navigaciju. To se
ini iz menija gde se nalog prihvata. Ovaj izbor je mogu samo ako je nalog prihvaen. Izbor se
ini pritiskom na "Izaberi" kada se istakne adresa odredita.

19

4. GPS
GPS je skraenica od globalnog pozicionog servisa. Razvijen je od strane ministarstva odbrane
SAD pod imenom NAVSTAR GPS, u poetku se koristio za potrebe amerike vojske a kasnije je
dobio i komercijalnu svrhu. GPS se sastoji od 24 satelita rasporeenih u orbiti Zemlje, koji alju
radio signal na povrinu Zemlje. GPS prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu da odrede
svoju tanu poziciju - nadmorsku visinu, geografsku irinu i geografsku duinu - na bilo kom
mestu na planeti danju i nou, pri svim vremenskim uslovima.
Ameriki GPS je trenutno najzastupljeniji, takoe postoji rusko reenje pod nazivom Glonass, ali
i reenje EU pod nazivom Galileo koji predstavlja najveu konkurenciju amerikom GPS-u.
Prednost Galileo navigacionog sistem se ogleda u mnogo veoj preciznosti tj mogunost greke
je do 1cm kod GPS-a je nekoliko cm, takoe Galileo moe da se koristi u urbanim delovima
tamo gde postoji veliki broj zgrada i davae precizne podatke, dok ameriko reenje na takvim
lokacijama ne daje precizno reenje i zna da pobrljavi. Takoe poto je GPS u vlasnitvu
amerike vojske oni ga mogu iskljuiti u svakom trenutku ( takva situacija se desila 1999 za
vreme bombardovanja SCG ) to nije sluaj is a Galileo navigacionim sistemom.
GPS Prijemnik je ureaj koji proraunava svoju poziciju na osnovu merenja udaljenosti od tri ili
vie GPS satelita. Svaki satelit emituje mikrotalasnu sekvencu radio signala koja je poznata
prijemniku. Dok prijemnik prima taj signal, u stanju je da odredi vreme koje protekne od
emitovanja radio signala sa satelita do prijema na svojoj poziciji. Udaljenost prijemnika od
satelita se proraunava na osnovu tog vremena, budui da radio signal putuje poznatom
brzinom. Signal takoe nosi informaciju o trenutnom poloaju satelita sa kog se emituje. Ako se
zna udaljenost prijemnika od satelita i pozicija satelita, poznato je da se prijemnik nalazi negde
na sferi odreene dimenzije u ijem je centru satelit. Poto su poznate pozicije tri satelita i
udaljenost prijemnika od svakog od njih, postupkom trilateracije se moe odrediti pozicija
prijemnika. Trilateracija se bazira na injenici da se tri sfere seku u najvie dve take (od kojih
jedna obino nema smisla) prikazano na slici 11.
Ovaj princip rada podrazumeva da su asovnici na svim satelitima, kao i na prijemniku potpuno
sinhronizovani, da bi se vremenski razmak izmeu poznate sekvence signala sa satelita i na
prijemniku tano izmerio. Na satelitima se nalaze atomski asovnici, veoma precizni i skupi.
Meutim, prijemnik ima daleko manje precizan asovnik, kristalni oscilator. Nedostatak
preciznosti se reava uvoenjem merenja udaljenosti od jo jednog satelita. Sat na prijemniku
uvodi istu vremensku i prostornu greku kada proraunava udaljenost od sva etiri satelita.
Moe se izraunati za koliko treba korigovati sat da bi se etiri sfere sekle u jednoj istoj taki. Na
taj nain se sat na prijemniku neprekidno koriguje. Jedna od primena GPS-a je veoma precizno
raunanje vremena i sinhronizacija asovnika .

20

Slika 11. Trilateracija

GPS prijemnici sa satelita neprekidno primaju navigacionu poruku koja u sebi sadri informaciju
o njihovoj poziciji.
Prijemnik identifikuje signal sa svakog pojedinog satelita prema njegovoj jedinstvenoj digitalnoj
sekvenci, pa meri razmak izmeu vremena kada je signal emitovan i vremena kada je signal
primljen. To se radi tako to prijemnik interno generie signal sa istom digitalnom sekvencom
kao to je ima signal sa satelita. Zatim polako menja vremensku fazu tog signala sve dok se
interni signal i signal sa satelita ne podudare. U trenutku podudaranja, pomerena vremenska
faza internog signala je jednaka vremenu potrebnom da signal putuje od satelita do prijemnika,
na osnovu ega se moe izraunati udaljenost prijemnika od satelita, s obzirom na poznatu
brzinu kojom radio signal putuje. Ova udaljenost se naziva pseudoudaljenost. Pseudo je zbog
toga to je u ovom raunanju pretpostavljeno da je interni asovnik prijemnika taan, ali on
sadri izvesnu nepreciznost.
GPS prijemnik u svakom trenutku moe da izrauna pseudoudaljenost od etiri satelita.
Moemo da zamislimo etiri sfere od kojih svaka ima centar u po jednom od tih satelita a
poluprenik joj je udaljenost od tog satelita do prijemnika. To su etiri sfere koje se sve seku u
jednoj taki. Poto signali sa svakog satelita putuju istom brzinom, u svakoj od
pseudoudaljenosti je uraunata ista apsolutna greka. Kada bi sfere za poluprenike imale
pseudoudaljenosti umesto stvarnih udaljenosti, one se ne bi sekle u istoj taki, ve bi sve bilo
malo pomereno. Malom korekcijom pseudoudaljenosti za istu vrednost moemo podesiti da se
sfere seku u istoj taki. Kada se izrauna kolika je apsolutna greka u izraunavanju
pseudoudaljenosti, onda se zna i kolika je nepreciznost internog asovnika prijemnika i on se
podeava da tanije pokazuje vreme. Ovo podeavanje se stalno deava u vremenu.
Proraun pozicije na osnovu P-koda je konceptualno slian, pod pretpostvkom da se signal
moe dekodirati. ifrovanje ovog signala je zatitni mehanizam. Ako se signal moe uspeno
deifrovati, onda se moe pretpostaviti da je zaista poslat sa GPS satelita. U poreenju sa P21

kodom koji se koristi u vojne svrhe, C/A kod je veoma osetljiv na ometanja. Poto su digitalne
sekvence GPS signala javno poznate, mogue je namerno ih emitovati generatorima signala.
GPS sistem se sastoji od tri komponente, komponente u vasioni, kontrolne komponente i
korisnike komponente.
Komponentu u vasioni ine GPS sateliti u orbiti Zemlje. Trenutno se u vasioni nalaze 30 satelita
od kojih u svakom trenutku aktivno 24 satelita zbog raznih odravanja. Sateliti se kreu 6
orbitalnih ravni, ravnomerno rasporeenih u odnosu Zemlju. Prenik orbita satelita je etiri puta
vei od prenika Zemlje i svaki satelit jednom obie Zemlju za 12 asova, tako da u odnosu na
Zemljinu povrinu svaki satelit svakog dana obie istu putanju.
Kontrolnu komponentu ine stanice za praenje satelita, kontrolne stanice i zemljine antene.
Stanice za praenje satelita se nalaze na Havajima, Kvajlin ostrvu, Aknezijskom ostrvu, ostrvu
Dijego Garsija i Kolorado Springsu, u Koloradu. Uloga ovih stanica je da prate kretanje satelita i
podatke alju glavnoj kontrolnoj stanici u Kolorado Springsu. Tu se vre prorauni i preko
zemljinih antena koje se nalaze na Kvajlin ostrvu, Aknezijskom ostrvu, i ostrvu Dijego Garsija.
Satelitima se alju aurirani podaci o njihovoj tanoj poziciji i vremenu. Auriranje se vri dva
puta dnevno, ime se vre precizna podeavanja sistema. Novija generacija satelita je u stanju
da meusobno komunicira i sinhronizuje podatke, pa preciznost odreivanja pozicije ne bi bila
bitno naruena, ni kad bi sateliti danima radili nezavisno od kontrolne komponente sa Zemlje.

4.1.

UPOTREBA NAVIGACIONIH SISTEMA

Kao to je ve reeno, GPS je prvobitno razvijen za vojne potrebe, a zatim je preao i u civilnu
upotrebu. Danas se P-kod koristi za vojnu upotrebu od strane vojske SAD za odreivanje
pozicije, navigaciju na zemlji, moru i vazduhu, navigaciju projektila i drugo. Civilna upotreba je
takoe raznovrsna: navigacija na kopnu, moru i vazduhu, geodetska merenja i precizno
odreivanje vremena. Treba imati na umu da GPS kontrolie i razvija vlada SAD i da politika i
vojna zbivanja u budunosti mogu da dovede do neraspoloivosti GPS signala. Vlada SAD
moe da primenjuje funkciju selektivne dotupnosti, tj namerno smanjenje preciznosti GPS
signala, u kom sluaju je bitno da aplikacije kod kojih je preciznost kritina to mogu da
detektuju.
Kod navigacionih aplikacija, GPS se koristi u sastavu navigacionih sistema koji poseduju
podatke o okruenju, kao npr GPS sistem u vozilima koji ima mape gradova i puteva i prati gde
se vozilo nalazi i kojim se putevima kree, ili GPS sistem u vazduhoplovima koji prati da li se
vazduhoplov kree po propisanim vazdunim putevima i standardnim rutama za prilaz i odlet
aviona.
Za primene u geodeziji, GPS je revolucionarna tehnika koja je omoguila da se relativno lako i
jeftino premere oblasti za koje do skoro nisu postojali podaci ili su postojali veoma neprecizni
22

podaci. S druge strane, u nekim geodetskim primenama je GPS jos uvek nedovoljno precizna
tehnika.
Upotreba navigacionih sistema u vozilima je u stalno porastu, bilo da se radi o putnikim ili
komercijalnim vozilima, navigacioni sistemi daju odgovor o najkraem putu izmeu dve take.
Prvi navigacioni ureaji bili su namenjeni prvenstveno putnikim vozilima. Mnogi od njih mogu
se koristiti kako u putnikim tako i u komercijalnim vozilima. Meutim korienjem nekih
navigacionih sistema, u pojedinim veim komercijalnim vozilima (autobusi, kamioni, kamioni sa
prikolicom itd.), za koja postoje odreena ogranienja kretanja na pojedinim delovima putne
mree, mogu izazvati probleme.

Slika 12. Odreivanje najkrae rute GPS sistema

Na slici 12. se moe videti kako standardni GPS odreuje rutu. Odreena ruta je najkraa ruta
izmeu dve take. Meutim, problem koji se pri upotrebi ovih ureaja u komercijalnim vozilima
moe javiti je taj to za ovakva vozila na tako izabranim rutama mogu postojati odreena
ogranienja. Tako se na primer moe desiti da je na delu izabrane rute zabranjen saobraaj za
vozila iznad odreene nosivosti, duine itd.

23

Dakle, postoji mogunost da se upotrebom standardnog GPS ureaja u nekom veem vozilu
takvo vozilo nae na deonici puta na kojoj postoje ogranienja za kretanje takvih vozila, to
moe dovesti do toga da se vozilo mora vratiti unazad, ili bi moglo doi do nastanka tete na
vozilu ili delu puta. Neke od tih situacija su se zavravale katastrofalno sa kamionima koji su
zalutali na poljima, zaglavljeni ispod mostova (slika 13.) ili unitavanjem imovine. Postoje
izvetaji koji ukazuju na to da je teta u tim situacijama bila i preko milion evra.

Slika 13. Posledice primene neadekvatnog GPS sistema

Imajui ovo u vidu, prilikom izbora navigacionog sistema, treba voditi rauna o tome u kojoj vrsti
vozila e se koristiti. Svakako da korienje standardnih navigacionih sistema, u manjim
dostavnim vozilima, moe pomoi vozaima, meutim njihovo korienje u velikim transportnim
sastavima nije preporuljivo. Na tritu postoje navigacioni sistemi namenjeni veim
kategorijama transportnih sastava. Takvi navigacioni sistemi su opremljeni podacima o
odreenim ogranienjima na mrei, i prilikom prorauna optimalne rute, te podatke uzimaju u
obzir.
Iako se prodaja navigacionih sistema vezuje za putnike automobile, ova tehnologija je
podjednako korisna i za komercijalna vozila. Navigacioni sistemi direktno usmeravaju vozaa ka
eljenoj destinaciji, pa primena navigacionih sistema moe biti veoma znaajna u sluajevima
kada se obavlja kuzna isporuka robe ili neke sline prevozne operacije sa zbirnim poiljkama.

24

Primena navigacionih sistema u komercijalnim vozilima doprinosi boljem i efikasnijem prevozu.

Navigacioni sistemi daju odgovor vozaima o optimalnoj putanji do poznatog ili nepoznatog
odredita. Kako je osnovna namena navigacionih sistema odreibanje najkrae putanje izmeu
dve take, korienjem istih u vozilu mogu se ostvariti sledee koristi:

Direktno usmeravanje vozaa na mesto odredita ime se ostvaruju utede u vremenu

za oitavanje karata

Manje vreme putovanja

Manji preeni put

Lake snalaenje vozaa na nepoznatim delovima puta

Smanjenje pritiska na vozae

Smanjenje zagaenja ivotne sredine

Upotrebom navigacionih sistema poboljava se produktivnost i efikasnost transporta. Meutim,

ruta koja je odreena navigacionim sistemom je optimalna u idealnim saobraajnim uslovima.
Kako se saobraaj menja tokom vremena, moe se desiti da izraunata ruta nije idealna u
realnim uslovima obavljanja saobraaja. Tokom obavljanja saobraaja na putu se

mogu

dogoditi neke nepredviene situaciije (zaguenje, privremen prekid saobraaja itd), koje mogu
prouzrokovati poveanje vremena putovanja.
Korienjem sistema informacija o uslovima u saobraaju, mogu se izbei deonice puta na
kojima postoje zastoji ili zaguenja. Sistemi za informaciej o uslovima saobraaja, mogu u
velikoj meri doprineti efikasnijem odvijanju prevoza. Osnovne koristi korienja informacija o
stanju saobraaja su:

Vozai imaju mogunost da utvrde i kaftifikuju zaguenje u saobraaju pred njima kako
bi pronali alternativnu putanju kretanja

Smanjenje kanjenja

Smanjenje vremena putovanja

25

Na tritu danas postoje navigacioni sistemi koji osim funkcije navigacije imaju mogunost
prijema informacija o saobraajnim uslovima. Oni su opremljeni RDS-TMC prijemnikom (ili
imaju mogunost nadogradnje ureaja za navigaciju sa RDS-TMC prijemnikom), ili pak imaju
mogunost dobijanja informacija o saobraaju putem interneta. Veza sa iternetom se ostvaruje
putem GSM/GPRS telekomunikacione beine mree i korienjem mobilnog telefona vozaa.
Neki navigacioni sistemi po dobijanju informacija o saobraajnim uslovima automatski raunaju
alternativnu putanju i predlau je vozau, dok drugi navigacioni sistemi samo pokazuju dobijenu
informaciju o uslovima u saobraaju, pavoza moe zahtevati od navigacionog sistema da
izrauna alternativnu rutu.
Sve navedeo jasno ukazuje na prednosti navigacionih sistema u komercijalnim vozilima.
Njihova upotreba omuguava da se transportni zadaci obave u to kraem vremenskom roku,
kao i uz smanjenje potronje goriva, ime se postie vea produktivnost transportnog
preduzea.
11111
Kontrola vozova Galileo je vien da postaje vaan instrument kontrolnih funkcija bezbenih
inskih vozova, koje su u Evropi standardizovane ERTMS-om (Upravljaki sistemi Evropskog
inskog saobraaja). Zahtev visoke bezbednosti u inskom saobraaju moze biti zadovoljen
hibridizacijom Galileovih prijemnika sa drugim senzorima. Uvoenje satelitske navigacije u
okviru ERTMS-a omoguie pre svega poboljanje performansi za velike destinacije i smanjene
trokove kratkih I regionalnih destinacija. Galileo moe omoguiti visok nivo bezbednosti. Svuda
na svetu, mnoge inske linije nisu obuhvaene kontrolom vozova. Poveanjem
transporta na inama bez komplentne signalizacije raznih znaenja dovodi do poveanja
greaka u transportu. Puna signalizacija takoe nije ekonomina za ove linije putovanja. Galileo
sa komunikacionim uslugama e ponuditi operatorima sistem superpreglednosti koji daje
vozaima lokomotiva i glavnoj stanici poboljana znaenja upravljanja saobraajem. Upravljanje
vozovima i praenje dobara Za sve vidove saobraaja upravljanje vozilima je glavna stvar za
dokazivanje logistike i performansi putovanja i transporta dobara. Praenje teretnog saobraaja,
znajui poziciju dobara, je bitno za tranzitni saobraaj i kupce zbog poverenja tanosti dostave.
Informacije o putnicima
Informacije o dolasku i odlasku vozova, pogotovo ako su u pitanju neka kanjenja, je veoma
vano za stvaranje to bolje usluge. Informacije i o ukrcanim putnicima je veoma bitno. Znajui

26

poziciju voza moe pruiti dodatne usluge putnicima kao to su povezivanje i informacije o
turistima.
Teretni saobraaj je sa 21% 1978.godine spao na samo 8% 1998.godine. Da bi se povratio ovaj
trend, inski saobraaj mora da povea svoju konkurentnost-i Galileo e to omoguiti.
Hitne usluge Veoma vazna stvar bie praenje vozila za hitne i spasilake sluajeve.
Kombinacijom sa informacijam dinamikog saobraaja, kola hitne pomoi sa Galileovim
prijemnikom i komunakacionom vezom omoguie brzi dolazak do mesta nezgode. Saobraaj
lakih teretnih vozila je kontrolisan brzinom dolaznih kola hitne pomoi. Drumski saobraaj je
veliki potencijal za Galileove aplikacije. Do 2010-te godine bie preko 670 miliona automobila,
33 milona autobusa i kamiona i 200 miliona lakih teretnih vozila. Prijemnici satelitske navigacije
su sada obino instalirani u novije automobile kao glavni alat za nove usluge ljudima u pokretu:
elektronsko punjenje, pravovremene informacije o saobraaju, hitni pozivi, upravljanje
marutom, upravljanje vozilima i SISTEM POBOLJANE POMOI U SAOBRAAJU. Galileo
e ponuditi gradskim putnicima poveanu mogunost satelitskih signala, smanjenjem efekta
zamraenja senkama zgrada.
GALILEO e biti krien u svak fazi mrnarike navigacie: keanske, balske, upravljanje pri
dlasku i upravljanje tkm plvidbe brdva u tku svih vremenskih uslva.
Instrana navigacia Velika tanst i mgunst pristupa signalu, kmbinvanim Galile-GPSvim priemnikm, e idealan za navigaciu na tvrenm mru. Za mrnariku navigaciu
regulisanu Internacinalnm mrnarikm rganizacim, Galile e biti glavni vdi
implementiranja pravila Autmatskih indentifikacinih sistema i pveae navigacinu
bezbednst u spreavanju sudara upravljakih sistema pmrskg sabraaa. AIS zavisi d
navigacing satelita. Galile e pveati AIS-vu puzdanst i stga e se prilagditi
bezbednsti brdva i plvnim putevima. Luke peracie Pristupanje brdva i manevrisanje
brdva u lukama su kritine peracie, praktin p lim vremenskim uslvima. Pveana
mgunst satelita mguie eknmsku ravnteu peracia, sa navigacinim satelitima u
klnstima kada e vidljivst neba smanjena. Tana pzicia plvila lkalnih kmpnenti luka i
prensnih kmunikacinih veza e nadahnuti nve i bezbedne autmatske peracie. Galilevi
lkalni elementi e mguiti tanst i mgunst navigacinih servisa u upznavanju lukih
peracinih ptreba. Dravna plvna navigacia Sateliti su mguili preciznu navigaciu unutar
dravnih plvnih puteva, pgtv u kritinim gegrafskim i vremenskim uslvima. v
ukljuue navigaciu du reka i kanala. Galile e pveati mgunst satelitske navigacie i,
27

krz integraciu njihvih servisa, ddavanjem puzdane i bezbedne uptrebe autmatskm

plvnm navigacim i kntrle sabraaa.
Helikpteri
Galilev servis bezbednsti ivta i EGNOS-v signal me biti krien ka vdi i zemljang
pretraivanja i spasilakim helikpterima u lim vremenskim uslvima ka t su smanjena
vidljivst i magla, gde su peracie helikptera ranie bile nemgue. v e znaan mguiti
pristup medicinskim helikpterskim slubama nekim sabraanim nezgdama, ke se est
deavau u lim vremenskim uslvima. Galileva i EGNOS-va tehnlgia e take vditi ka
ve puzdansti helikptera u celini za urgentnu hspitalizaciu.
11111

4.2.

Tom Tom navigacioni sistem

Tom Tom predstavlja kompaktni navigacioni sistem namenjen komercijalnim vozilima. Ovaj
paket sadi ( slika 15. ):

Tom Tom navigacioni ureaj

Dra

USB punja za vozilo

USB kabl

28

Slika 15. Komponente Tom Tom navigacionog paketa

29

Slika 16. ematski prikaz Tom Tom navigacionog sistema

Na slici 15. ematski je prikazan izgle Tom Tom navigacionog sistema. Prilikom postavljanja
ureaja u vozilo, potrebno je voditi rauna da ureaj ne blokira pogled na put, bilo koje ogledalo
u vozilu, air bag, ili bilo koji od ureaja na kontrolnoj tabli vozila. Ureaj mora imati otvoren
pogled ka nebu kako bi prijem GPS signala bio to bolji. Prijem GPS signala moe biti smanjen
ili se moe dogoditi da ureaj ne prima GPS signal prilikom vonje krz tunele, garae itd. Noviji
modeli navigacionih sistema marke Tom Tom imaju mogunost priblinog ocenjivanja pozicije
vozila u trenutcima kada ureaj ne prima GPS signal.
Prilikom prve upotrebe ureaja postoji mogunost da doe do ,,kanjenja od nekoliko minuta u
odreivanju pozicije vozila i prikazivalja date pozicije na mapi. Meutim ovde se radi o rolaznom
nedostatku jer ve prilikom sledee upotrebe ovaj problem nestaje.
Posle postavljanja i ukljuivanja ureaja, nakon to ureaj odredi trenutnu poziciju, na ekranu se
pojavljuje slika osnovnog menija (slika 17.).

30

Slika 17. Izgled ekrana

Tokom vonje navigacione instrukcije voza moe dobijati grafikim putem, glasovnim
navoenjem ili i jednim i drugim nainom zajedno. Na monitoru ureaja tokom vonje mogu biti
prikazane sledee informacije (slika 18.):

Slika 18. Izgled ekrana tokom vonje

31

4.3.

CoPilot Truck

CoPilot Truck je sistem osmiljen za izraunavanje najefikasnije putanje, kao i putanje

specifine za kamione. Iako ovaj sistem predstavlja veliku pomo vozaima na svakodnevnim
putovanjima, pri njegovom korienju treba imati na umu da se neki od podataka sauvanih u
bazi podataka, mogu promeniti s vremena na vreme. Imajui to u vidu, veoma je vano da se
voza ne oslanja samo na podatke koje dobija iz baze, ve da tokom cele vonje ostane
koncetrisan i obraa panju na sve znakove na putu.
Ovaj sistem predstavlja jedan od najnovijih sistema ove vrste prisutnih na tristu. Njegov softver
obogaen je veoma atraktivnim i korisnim alatima kao to su zumiranje, pronalaenje odreene
lokacije, planiranje prevoznog puta i drugi.
CoPilot Truck sistem obuhvata:

CoPilot Truck DVD (slika 19.) na kome se nalazi softver za instalaciju na laptopu kao i
detaljne karte

GPS prijemnik sa USB prikljukom (slika 20.)

GPS prijemnik sa Bluetooth prikljukom (slika 21.)

Slika 19. CoPilot Truck DVD

Slika 20. GPS prijemnik sa USB prikljukom

32

Slika 21. GPS prijemnik sa Bluetooth prikljukom

Da bi CoPilot Truck postao operativan, neophodno je prvo izvriti instalaciju programa, koji se
nalazi na disku, na laptop. Ovaj proces traje nekoliko minuta i praen je upustvima koji
olakavaju instalaciju.
Pre poetka upotrebe mogue je izabrati jezik i govor koji e CoPilot Truck koristiti za ispisivanje
poruka na ekranu kao i za glasovne instrukcije. Takoe, kako bi putovanje bilo to uspenije i
jednostavnije, CoPilot Truck nudi i mogunost odabira jedinice za duinu koja se eli koristiti. U
zavisnosti od toga da li je odabrana jedinica kilometar ili milja, program e sve dalje proraune i
instrukcijeizraavati u odabranoj jedninici.
Ukoliko laptop nema integrisan GPS prijemnik, potrebno je povezati pomou USB-a ili
Bluetooth-a GPS prijemnik sa laptopom. Ovo povezivalje predstavlja prvi uslov za korienje
CoPilot Trucka-a. Prilikom prve upotrebe moe se desiti da je potrebno saekati nekoliko
sekundi kako bi GPS odredio poetnu poziciju. Vreme i datum na laptopu moraju se proveriti
kako bi se dobila to bolja funkcionalnost GPS sistema. Da bi efikasno radio, GPS prijemnik
mora imati otvoren pogled ka nebu, a sam GPS signal nije raspoloiv unutar zgrada, tunela ili
garaa.
Kako CoPilot Truck koristi GPS satelite za proraun tane pozicije, pa nije neophodno unositi
startnu poziciju. Dovoljno je uneti krajlje odredite i CoPilot Truck e odrediti najpovoljniju rutu.
Tokom puta CoPilot Truck daje detaljne instrukcije za skretanje.
Izbor krajnjeg odredita mogue je vriti na vie naina.

33

Za izbor krajnjeg odredita moe se koristiti naziv grada. Izbor grada kao krajnje odredite vri
se ukucavanjem naziva grada. Takoe postoji mogunost izbora grada sa ve postojee i
ponuene liste. Nakon odabira grada,neophodno je odabrati i odgovarajuu adresu.
CoPilot Truck ima mogunost da se za izbor krajnje destinacije koriste geografske koordinate.
Ukoliko se znaju koordinate, odnosno geografska irina i duina, dovoljno ih je uneti u polja koja
su predviena za to. Posle nekoliko trenutaka CoPilot Truck nalazi traenu taku i prikazuje je
na ekranu obeleenu crvenom strelicom, i nakon potvrde, izbor krajnjeg odredita je zavren.
CoPilot Truck nudi brojne standardne tipove rute i opcije koje pomau prilikom planiranja
prevoznog puta. Postoji mogunost izbora praktine ili najkrae rute. Na slici 22. prikazan je
izgled ekrana prilikom izbora rute.

Slika 22. Izgled ekrana

34

Posle izbora destinacije CoPilot Truck odreuje rutu. Postoji mogunost pregleda rute pre
samog polaska (slika 23.).

Slika 23. Pregled rute

CoPilot Truck nudi mogunost uvanja korienih ruta od kojih se svaka moe koristiti i kasnije.
Dovoljno je da se ruta nae u memoriji i obelei, i CoPilot Truck e je oristiti za navigaciju.
Takoe, postoji mogunost uvanja trenutne pozicije koja se kasnije moe koristiti.
to se samog ureaja tie, on nudi velliki broj tehnikih mogunosti. Moe se birati est razliitih
opcija ekrana. Postoji mogunost 2D (slika 24.) ili 3D (slika 25.) prikaza, kao i noni mod (slika
26.) koji omoguava bolju vidljivost u nonim uslovima vonje.

35

Slika 24. 2D prikaz ekrana

Slika 25. 3D prikaz ekrana

Slika 26. Noni mod ekrana

Tokom vonje trenutna pozivija vozila je na dnu ekrana. Postoji mogunost odabira informacija
koje e biti prikazivane tokom vonje. CoPilot Truck vodi vozaa do krajnjeg odredita sa jasnim
upustvima na ekranu i glasovnim instrukcijama. Kada se voza priblii sledeem skretanju,
CoPilot Truck glasovno upozorava vozaa na sledee skretanje.
CoPilot Truck moe prikazati bilo koji saobraajni incident koji utie na isplaniranu rutu. Takoe,
ukoliko je to zatraeno, CoPilot Truck moe da preporui i alternativnu rutu. CoPilot Truck moe
se programirati tako da napravi skretanje sa jednog ili vie puteva, koji su ve definisani, ili da
izrauna potpuno novu putanju. Ukoliko se eli izbei odreeni deo puta, CoPilot Truck i za to
ima reenje. Na ve definisanoj ruti potrebno je oznaiti deo koji se eli izbei. CoPilot Truck

36

izraunava novu rutu u blizini puta koji se eli izbei. Ukoliko se zahteva, CoPilot Truck moe
prikazati i razlike u kilometrima i vremenu putovanja izmeu dve varijante puta.
Saobraajni servis je opcija koju nudi CoPilot Truck, koja obezbeuje informacije o
saobraajnim uslovima. CoPilot Truck prikazuje saobraajne uslove na ruti ili specifinoj lokaciji.
Informacije o saobraaju CoPilot Truck dobija putem internet konekcije koja se ostvaruje
pomou mobilnog telefona. CoPilot Truck automatski prikazuje bilo koji incident u saobraaju
koji utie na rutu. Ukoliko se trao, CoPilot Truck moe automatski da izrauna alternativnu rutu.
Takoe, mogu se dobiti informacije o uslovima u saobraaju na drugim putevima.
Informacije o saobraaju dobijaju se putem interneta. Veza sa internetom se ostvaruje pomou
mobilnog telefona. Kada se CoPilot Truck povee sa internetom,on e automatski proveriti
saobraaj na predvienoj ruti. CoPilot Truck posle preuzimanja informacija o saobraaju sa
interneta, obavetava vozaa o trenutnim uslovima. Ako postoji neki incident na ruti, CoPilot
Truck moe da napravi skretanje sa predviene rute, kako bi se izbeglo saobraajno zaguenje.
4.4 Samoupravljajua vozila
Samoupravljajua vozila predstavljaju vozila koja samostalno obavljaju zadatke tradicionalnih
vozila, sposobna su da se kreu bez ljudske pomoi. Za sada ovakva vozila postoje kao
prototipi, najpoznatije takvo vozilo je firme Google koje slika sve ulice sveta i pravi virtuelnu
mapu (google maps).
Samoupravljajua vozila su svesna svog okruenja zahvaljujui razliitim tehnologijama
radaru, GPS ureajima, senzorima. Ova vozila se kreu tako to preko senzora dolazi
informacija do raunara koji obrauuje podatke i prilagoava putanju kretanja voizila. Okruenje
vozila se prati pomou radara, video kamere i kutije koja je montiran na krovu i emtiuje 64
lasera pomou kojih se pravi 3D prikaz okruenja. Vozila su sposobna da menjaju mape u
zavisnosti od informacija koje dobiju preko senzora, bilo da je to zbog loih vremenskih uslova ili
da se vozilo nalo na delu puta za koji ne postoje mape. Ona bi komunicirala i razmenjivala
informacije meusobno pomou WiFi konekcije slika 27. Vozilo koje je prvo u koloni, slalo bi
podatke ostalim vozilima radi prilagoavanja brzine ili obavetavanja o nekim vanrednim
situacijama. Time bi se postigla vea bezbednost na putevima i smanjio ljudski faktor.

37

Slika 27. Komunikacija vozila

U Mercedesu su najavili robotizovani kamion za 2025 godinu i objasnili da :"Auto-pilot u
kamionu nikad nije umoran, uvek je stoprocentno skoncentrisan, ne moe da se iznervira niti da
bude rastrojen tokom vonje" slika 28. Kada voza poeli da napravi pauzu i da se odmori od
vonje, dovoljno e biti da prepusti komande auto-pilotu i da se udubno zavali u svom seditu.
Ipak, on nee moi u potpunosti da se iskljui iz procesa upravljanja, jer e morati da peruzme
volan u trenucima kada kamion treba da proe kroz raskrsnicu, odnosno prilikom ukljuenja i
iskljuenja sa jednog autoputa na drugi.

Slika 28. Mercedesov robotizovani kamion

38