INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRKO

FAKULTET ZA SAOBRAAJNO INENJERSTVO

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Upravljanje ponaanjem vozaa u saobraaju
Tema: Ponaanje uesnika u saobraaju

Profesor:

Student:
Buljubai Emir OS 221/12

Brko, januar 2016

SADRAJ

UVOD........................................................................................................................3
1. UESNICI U SAOBRAAJU...........................................................................4
2. STRUKTURA I RITAM RADNJI U SAOBRAAJU.......................................5
3. SAOBRAAJNI KONFLIKTI...........................................................................7
4. VSTE GREAKA UESNIKA U SAOBRAAJU...........................................8
5. NAIN POBOLJANJA VOZAA.................................................................10
ZAKLJUAK..........................................................................................................13
LITERATURA........................................................................................................14

UVOD

Saobraajna disciplina temelji se na volji pojedinca i meusobnom odnosu svih uesnika u

saobraaju. Vozaka disciplina podrazumijeva da je veina vozaa prihvatila propisana pravila
ponaanja i, to je jo vanije, da su spoznali razliku izmeu dobrog i loeg naina ponaanja,
odnosno da su razumjeli pozitivne ili negativne posljedice takvog ponaanja. Izgradivi takve
stavove i usvojivi takva ponaanja, vozai koriste slobodu u saobraaju, ali samo do razine
drutveno prihvatljivog i discipliniranog ponaanja. Kulturno ponaanje svih uesnika u
saobraaju, zavisi od njihove ope kulture, odgoja, nivoa njihovog znanja o saobraaju,
psihofizikih osobina, nivoa saobraajne kulture, ali i od elje i motiviranosti za ponaanje u
skladu s tim. Kulturno se ponaati u saobraaju znai ponaati se u skladu sa saobraajnim
propisima i pravilima, uz meusobno uvaavanje, obzirnost i tolerantnost spram drugih uesnika,
s posebnom panjom na najugroenije i najmanje zatiene uesnike, a to su: djeca, osobe s
oteenjem vida i sluha, invalidne osobe, starije nepaljive osobe i biciklisti. Saobraajna kultura
moe se posmatrati kao dio ovjekove ope kulture i stjee se i oblikuje u periodu od rane
mladosti do poznih godina. Svi pedagozi i psiholozi saglasni su u tvrdnji da je uputstva o
saobraaju potrebno davati jo u predkolskom uzrastu. Veoma je vano da roditelji budu
disciplinirani uesnici u saobraaju jer djeca znanja najee usvajaju putem imitacije, a roditelji
su prvi uitelji svoje djece.

1. UESNICI U SAOBRAAJU

Prema uvjetima urbanog ivljenja, cijela populacija stanovnitva odreenog podruja ukljuena
je u saobraaj, kao pjeaci ili kao vozai. Zato saobraajna kultura predstavlja odraz ivljenja u
takvoj sredini. Saobraajna kultura stanovnitva odraz je ope kulture, s tim da visok stepen
saobraajne kulture moe podrazumijevati nizak stepen ozlijeenih i poginulih stanovnika.
Nekultura, pa tako i ona saobraajna, osobna je stvar svakog pojedinca, ali zbog pojedinaca u
saobraaju nerijetko stradaju neduni. ovjek svojim ponaanjem najvie utjee na nastanak
saobraajnih nezgoda. Prema nekim istraivanjima, 60-70 posto saobraajnih nezgoda dogodi se
upravo zbog greke ovjeka.

Imajui u vidu dostupne statistike podatke o broju saobraajnih nesrea na podruju Bosne i
Hercegovine, a posebno o broju saobraajnih nesrea s teim ozljedama i poginulima,
upozoravamo da se treba ozbiljnije pozabaviti ovim problemom i to hitnije poduzeti adekvatne
mjere koje bi mogle dovesti do prihvatljivog i kontroliranog sistema sigurnosti u saobraaju.

Da bi saobraajna kultura bila na nivou koji zahtijevaju elementi saobraajne sigurnosti i pravila
saobraaja neophodno je poduzeti niz aktivnosti koje mogu dugorono poboljati stanje u
saobraaju. Prije svega, potrebno je posebnu panju posvetiti educiranju svih uesnika u
saobraaju na svim nivoima kolovanja, a ne samo putem obuke vonje u autokolama.
Edukacija bi trebala doprinijeti poveanju saobraajne kulture, to bi moglo dovesti do
smanjenja stradanja u saobraaju.

Posebnu panju treba posvetiti mladim vozaima i njihovoj edukaciji, jer istraivanja pokazuju
da meu nastradalima najvii procent zauzimaju mladi vozai. Uvoenje novih disciplina i

poboljanje edukacije instruktora vonje putem obaveznih seminara neophodno je kod rjeavanja
ovog problema.

Razvijati svijest ljudi o saobraajnoj kulturi i humanom ponaanju u saobraaju koje se odnosi na
pomo osobama s oteenjem vida i sluha te na pomo invalidnim osobama, djeci i starijim
osobama. Dakle, disciplina je okvir u kojem funkcionira saobraaj. Vozae, pogotovo mlae,
treba poticati na disciplinirane oblike ponaanja. Na discipliniranju treba raditi, poticati razvoj
moralnog prosuivanja, vjebati samokontrolu i samodisciplinu, a tek nakon toga to moemo
traiti i oekivati od drugih uesnika u saobraaju.

2. STRUKTURA I RITAM RADNJI U SAOBRAAJU

U saobraaju imamo dvije vrste ponaanja odnosno pokreta kojima se radnje izvravaju:

a) Nesvjesno (ukljuujui i podsvejsno) ponaanje odnosno pokrete izazvane prirodnim

svojstvima. Najprostiji nevoljni pokreti su refleksni pokreti. Refleksna radnja je reakcija
organizma bez uea volje i svijesti. Veinu refleksnih radnji izaziva spoljna dra. Izmeu
nadraaja i odgovora proe odreeno, kratko, vrijeme. Na primer, kad vozaa iznenadi opasnost
sa desne strane, upravlja vozila pomijera instinktivno prema lijevoj strani (suprotno od strane sa
koje opasnost dolazi) prije nego to je uoio pojavu (dra), shvatio njeno znaenje, procijenio
situaciju, donio odluku i u skladu sa njom preduzeo radnju.

b) Svjesna (kulturna) ponaanja koja su izazvana i regulisana svijeu ili su praena njome. Ona
se izvode svjesno i usmjerena su na postizanje odreenog cilja. Ta se ponaanja nazivaju i drutvenim ponaanjima jer izazivaju ponaanje drugih subjekata. Za saobraaj su svjesna ponaanja
odnosno pokreti (voljni pokreti) najznaajniji. Na nain ponaanja uesnika u saobraaju utiu
brojni subjektivni (koji freteno utiu na unutranje izvore ponaanja) i objektivni faktori (koji su
preteno povod reagovanju) razliite prirode, snage, intenziteta i vremena uticaja. Zavisno od
zahtjeva saobraaja (zadataka) ti faktori odreuju ritam i strukturu radnji koje uesnik u
5

saobraaju preduzima. Drugim rijeima, to ponaanje povezano je sa karakteristikama linosti

(struktura, dinamika i druge osobine linosti), kao i uslovima saobraaja. Treba imati na umu da
na ponaanje utiu promjenljivi faktori kao to su starost, iskustvo, klimatski uslovi i dr. Od vrste
naina ponaanja (ritma i strukture radnji) uesnika u saobraaju u velikoj mjeri zavise: broj i
vrsta saobraajnih nezgoda, vrsta i teina posljedica tih nezgoda, broj i vrsta saobraajnih
konflikata, prekraja, greaka i dr. Zbog toga se nastoje utvrditi uesnici u saobraaju, posebno
vozai motornih vozila, koji se opasno ponaaju, kako bi se u okviru reagovanja drutva stvorila
mogunost da se uzroci takvog ponaanja otklone ili da im se oduzme licenca za opasno
ponaanje. U svakom sluaju analiza ponaanja do koje se moe doi pre svega analizom
saobraajhih nezgoda, greaka i saobraajnih konflikata predstavlja pomo pri planiranju i
preduzimanju mjera. Korektan nain ponaanja prema definisanim standardima (pravilima
saobraaja) obezbeuje zadovoljavajui nivo bezbednosti. Meutim, mogua su i u ivotu
postoje ponaanja koja odstupaju od definisanih standarda u negativnom i pozitivnom smislu.
Negativna odstupanja proizvode greke u ponaanju, saobraajne konflikte ili saobraajne
nezgode (ona ponaanja koja ne ostavljaju izlaznu ansu). Pozitivna odstupanja od standardnog
ponaanja poveavaju bezbjednost boljim jreavanjem saobraajnih situacija. Za bezbjednost
saobraaja, posebno kad su u pitanju vozai motornih vozila, presudan je odnos, ponaanje,
radnje koje se ispoljavaju u vezi sa: a) nainom komuniciranja sa drugim korisnicima puta, b)
nainom ostvari vanja kontakta vozaa sa vozilom, odnosno njegovim komandama, e) nainom
reagovanja na okolinu (okruenje).

a) Pod komuniciranjem meu uesnicima u saobraaju podrazumjevamo sve interakcije izmeu

njih sadrane u konanoj informaciji i nune odgovore na tu informaciju. Zbog toga je bitna
sposobnost komuniciranja na nain koji iskljuuje greku u razumjevanju. Komuniciranjem izmeu uesnika u saobraaju obezbjeuje se: potpunije informisanje, mogunost predvianja
namjera drugih, ispravnije reagovanje, potovanje pravila, potpunija saradnja, vea protonost
saobraaja i izbegavanje opasnosti. Nerazumljivost i nedostatak u komuniciranju je prirodan
predstavnik opasnosti.

R. Risser navodi tri vrste komuniciranja: - prijateljsko komuniciranje (saradnja, pristojno

informisanje); - neutralno komuniciranje (opte informisanje u okviru saobraajnih pravila);
6

- neprijateljsko komuniciranje (zanemarivanje pravila s obzirom na prava i oseaj drugih).

b) Osnovne kontakte, relevantne za bezbednost saobraaja, voza sa vozilom ostvaruje preko:

- ureaja za upravljanje, - papuice gasa, - ureaja za koenje, - spojnice i ruice menjaa (kod
motornih vozila sa klasinim prenosom). Korienje mehanizma za upravljanje je najosetljivija
mjera odgovora vozaa na okolinu i smisla za prostor. Za voenje vozila bitno je i emocionalno
stanje vozaa. Za kontrolu brzine voza koristi papuicu gasa i ureaj za koenje. Papuica gasa
se ee koristi, ona je primarno sredstvo kontrole brzine i pogodniji pokazatelj sposobnosti
vozaa da kontrolie brzinu kretanja. Ureaj za koenje je sekundarno sredstvo kontrole brzine.
Sloeni problem faktora koji utiu na brzinu, posebno onu brzinu koja prelazi kritine granice
sposobnosti ovjeka da uspjeno vodi vozilo po putu pripadaju u domen etiologije.

e) Okolina znaajno moe uticati na visinu zahtjeva koji se pred vozaa postavljaju. Zbog toga
je za ovaj segment uticaja na ponaanje bitna sposobnost uesnika u saobraaju, posebno vozaa,
da bitne pojave i odnose na putu uoi, procjeni i odgovori adekvatnim ponaanjem.

3. SAOBRAAJNI KONFLIKTI

Pod saobraajnim konfliktom podrazumJevamo dogaaj u saobraaju na putu koji je mogao

dovesti do saobraajne nezgode, da jedan od uesnika manevrom izbegavanja (usporenje,
skretanje, ubrzanje i sl.) nije izbegao nezgodu. Poto se radi o dogaaju koji je teko precizno
definisati i kvantificirati, pri korienju saobraajnih konflikata kao indikatora (kriterijuma) za
utvrivanje stepena ugroenosti ili drugih istraivanja potrebno je uvijek konkretno definisati ta
e se podrazumjevati pod saobraajnim konfliktom. U tee saobraajne konflikte ubrajamo one
dogaaje (saobraajne situacije) u kojima dolazi do naglog usporenja ili koenja u nudi, brze i
nepravilne promjene smjera, kada je vrijeme za manevar suvie kratko i sl. U lake saobraajne
konflikte ubrajamo one situacije u kojima dolazi do kontrolisanog koenja ili promjene smjera
radi izbegavanja sukoba, kada postoji dovoljno vremena za prilagoavanje ponaanja. Za analizu
ponaanja na osnovu saobraajnih konflikata relevantne su sledee injenice: - koliko i kojih
saobraajnih konflikata ima; - vrste ponaanja koje do njih dovode; - koliko drugi uesnici u
saobraaju kompenziraju greku vozaa koja bi inae zavrila saobraajnom nezgodom; koliko je
vozaa ukljueno. u nezgodu (bez formalne krivice) koju su mogli izbjei (kompenzirati); - da li
lica koja ee doivljavaju saobraajne konflikte ee izazivaju i saobraajne nezgode
(povezanost saobraajnih konflikata nezgoda).

4. VSTE GREAKA UESNIKA U SAOBRAAJU

Greka uesnika u saobraaju je spoljna manifestacija uzroka. Greka nije uzrok nezgode, kako
se to esto navodi, nego spoljni oblik, izraz na koji se neki uzrok odnosno uzroci manifestuju
odnosno ispoljavaju. Kada postoji uzrok koji je dovoljan da zbog njega nastane saobraajna
nezgoda, onda greka "stoji" izmeu uzroka i nezgode (posljedice ), odnosno ona "povezuje"
uzrok i posljedicu (nezgodu). Uproteno reeno, hronologija je sljedea: prvo treba da postoji
uzrok koji izaziva ili zbog koga nastaje greka, a zbog greke se naruava normalno odvijanje
saobraaja na tom uskom prostoru, nekad toliko da se to zavrava saobraajnom nezgodom. Na
primjer, zbog uticaja alkohola (uzrok) voza nepropisno pretie ili ne prilagodjava brzinu
kretanja (greka) i zbog toga dolazi do nezgode. Iako su neke greke karakteristine za neke
uzroke, vrsta greke ne zavisi samo od uzroka zbog koga nastaje, nego i zbog saobraajne
situacije i drugih okolnosti. Na primjer, ako voza upravlja vozilom pod uticajem alkohola i ako
na svom putu u toku vonje mora da izvri deset preticanja, veliki su izgledi da e napraviti
greku u izvoenju ove radnje (preticanju). Meutim, ako je situacija u saobraaju takva da
voza ne mora izvriti ni jedno preticanje, ali zato mora deset puta ustupiti prvenstvo prolaza ili
preduzimati neku drugu radnju, onda se poveavaju izgledi da napravi drugu vrstu greke iako je
uzrok isti. Svaka greka ne zavrava saobraajnom nezgodom; one imaju razliite reperkusije za
bezbjednost saobraaja. Moglo bi se rei da uglavnom sve greke zavravaju na jedan od
sledeih naina: - saobraajnom nezgodom; - konkretnom opasnou (opasne situacije u kojima
je ugroeno jedno ili vie lica ili imovina); - apstraktnom opasnou (poveanjem rizika ali
sticajem okolnosti niko konkretno nije ugroen), i - povredom zatitnog propisa (protivpravno
ponaanje koje za posljedicu nema konkretnu ili apstraktnu opasnost). Sistem praenja pojava u
ovoj oblasti ne obezbedjuje da se potpuno i precizno utvrdi broj i struktura greaka uesnika u
saobraaju. Donekle se moe utvrditi struktura ili vrste greaka koje prethode odnosno zbog
kojih nastaju saobraajne nezgode, kao i struktura otkrivenih prekraja. Meutim, veoma je
velika "tamna brojka" neregistrovanih greaka. Radi ilustracije navodimo strukturu greaka koje
su prethodile saobraajnim nezgodama sa nastradalim licima u toku 1983. i 1988. godine. Slina
je struktura greaka koje su prethodile ovim nezgodama i u drugim godinama, jer karakteristike
9

pojavnih oblika saobraajnih nezgoda pokazuju samo male promjene iz godine u godinu. Pored
ovih greaka koje su zavrile nezgodom sa nastradalim licima, u toku ove dvije godine
registrovano je preko 210 000 greaka koje su zavrile nezgodom sa materijalnom tetom i preko
8 000 000 greaka koje spadaju u kategoriju prekraja (posljedica preteno konkretna i
apstraktna opasnost). Meutim, iako se i iz ovih podataka vidi da uesnici u saobraaju prave
veliki broj greaka, treba se podsjetiti da je "tamna brojka" ovih greaka veoma velika. Vrsta
greke u dobroj mjeri odreuje vrstu saobraajne nezgode. Na primjer, zbog neustupanja
prvenstva prolaza najee nastaju boni sudari, zbog nepropisnog preticanja eoni sudari itd. .
Sve greke nisu jednako bremenite opasnou ("bogate nezgodama"). Neke greke mnogo ee
zavravaju nezgodom nego druge. To potvruje i podatak da svaka peta ili esta greka
neustupanja prvenstva prolaza ili nepropisnog preticanja zavrava nezgodom, dok je prosejno
viestruko vie greaka nepropisnog parkiranja potrebno da bi nastala nezgoda. Vrsta greke
takodje moe uticati i na estinu saobraajne nezgode.

10

5. NAIN POBOLJANJA VOZAA

Mogu se izdvojiti etiri grupe vozaa za koje postoje odgovarajui ciljevi uticaja na njih:

1. podrati i podsticati najvei procenat vozaa, koji voze bezbjedno, da nastave da se bezbjedno
ponaaju u saobraaju,

2. podrati malu grupu vozaa, koji povremeno i rijetko ine ozbiljne saobraajne prekraje, da
shvate svoju odgovornost, unaprede svoje ponaanje i u budunosti ne ine ozbiljne prekraje,

3. paljivo i struno izdvojiti malu grupu vozaa, koji ine veliki broj prekraja i organizovano
pruiti strunu i drugu pomo u cilju promjene stavova i ponaanja ovih vozaa u saobraaju,

4. struno i paljivo izdvojiti vozae koji ponavljaju najtee saobraajne prekraje, a ne pristaju
na promjene svog stava i ponaanja i ukloniti ih iz saobraaja privremeno ili trajno.

Prema grupama vozaa na koje je potrebno djelovati mogue je definisati ciljeve i naine
djelovanja usmjerene na promjenu stavova vozaa, a to su:

1. a) podsticati vozae koji posjeduju znanje i imaju formirane pravilne stavove o bezbjednom
ponaanju da nastave da se bezbjedno ponaaju u saobraaju i b) formrati i uvrstiti stavove za
bezbjedno ponaanje vozaima ije bezbjedno ponaanje je rezultat represivnih mjera. Za
realizaciju ovih ciljeva neophodno je: - sprovesti i sprovoditi odgovarajue kampanje, - primjena
kaznenih bodova, kao fakor odravanja dobrog vozakog dosijea, - povlasticama za osiguranje
vozila stimulisati bezbjedne vozae.

2. formirati i uvrstiti stavove za bezbjedno ponaanje vozaima koji povremeno i rijetko prave
prekraje i razviti stavove, poboljati znanje i unaprediti stavove za bezbjedno ponaanje u
11

saobraaju. Za realizaciju ovih ciljeva neophodno je: - sistemom kaznenih bodova, paralelno sa
pohaanjem odgovarajuih seminara ili kurseva za vaspitanje i obrazovanje, promjeniti stavove i
ponaanje vozaa u saobraaju, - sprovoditi odgovarajue kampanje, - sistemom osiguranja
podsticati bezbjedno uestvovanje vozaa u saobraaju.

3. djelovati na vozae koji esto prave teke saobraajne prekraje pruanjem strune pomooi u
cilju shvatanja rizika u saobraaju, razvijanja znanja, stavova i promjene ponaanja ka
bezbjednom ueu u saobraaju. Za realizaciju ovih ciljeva neophodno je: - sistemom kaznenih
bodova, koji upravo ima najvie uticaja na ovu grupu vozaa, kroz razliite seminare, razgovore,
oduzimanje vozake dozvole, kurseve, ponavljanje testova i druge aukcije djelovati na
poboljanje vozaa, - sistemom osiguranja urediti visoke premije osiguranja za ovu grupu vozaa
u cilju destimulisanja nebezbjednog ponaanja.

4. uoiti i struno izdvojiti jako malu grupu vozaa koji esto prave teke prekraje i te vozae
koji nemaju namjeru da promjene stavove i ponaanja iskljuiti iz saobraaja.

Da bi program za poboljanje ponaanja vozaa uopte funkcionisao, neophodno je da se ostvare

sledee pretpostavke:

- promjeni smisao vozake dozvole,

- uspostavi odgovarajua organizacije poslova,

- struno planira sistem prinude,

- struno planira i vodi dugotrajna kampanje,

- zakonska podrka postupcima za unapreenje ponaanja vozaa,

- sistem kaznenih bodova,

12

- dobra i aurna baze podataka i

- podrka dravnih organa.

Stvaranjem osnova za uvoenje i sprovoenje programa za poboljanje ponaanja vozaa,

neophodno je definisati najznaajnije mjere i postupke za poboljanje ponaanja vozaa.
Poboljanje ponaanja vozaa predstavlja sistem mjera i aktivnosti koji obezbjeuje da se svaki
voza uklopi u ablon civilizovanog ponaanja na putevima i tako unapredi bezbjednost
saobraaja. Najee se primjenjuju sledee aktivnosti:

- savjetodavna ili upozoravajua pisma,

- lini (pojedinani) razgovori,

- grupni sastanci i razgovori,

- razgovor sa psihologom (psiholoko posmatranje),

- detaljnije ispitivanje stavova i ponaanja vozaa (istraga vozaa),

- upuivanje na detaljan ljekarski pregled (psihofiziko i psiholoko testiranje vozaa),

- kursevi (za korekciju vonje, defanzivne vonje, za prevenciju prekraja i za prevenciju

nezgode),

- ponavljanje nekog dijela (praktian ili teorijski) ili cjelog vozakog ispita,

- upuivanje vozaa na poseban vozaki ispit,

13

- ograniavanje, privremeno oduzimanje i ukidanje vozake dozvole i

- oduzimanje vozila.

Krajnji cilj poboljanja ponaanja vozaa je osiguranje bezbjedne vonje onih koji su ve dobili
vozake dozvole, kao i ostalih osoba, uesnika u saobraaju, na putevima. U tom smislu u
programu poboljanja ponaanja vozaa u saobraaju postavljaju se sledea etiri zadatka: Poboljanje stavova, tehnike i vjetina vozaa koji su, usljed saobraajnih prekraja i/ili
umjeanosti u saobraajne nezgode, prepoznati kao rizini na putevima i jaanje volje ovih
vozaa da izgrade bolju vozaku praksu. - Utvrivanje da li je problem vozaa u vezi sa vonjom
posljedica fizikih i mentalnih smetnji, odreivanje stepena smetnji i naina na koji utiu na
bezbjedno upravljanje vozilom. - Primjena odgovarajuih ogranienja za vozae sa odreenim
psihikim smetnjama koje ih spreavaju da se bezbjedno ponaaju. - Sklanjanje sa puteva
nebezbjednih,

nekompetetnih

fiziki

ili

mentalno

nepoeljnih

vozaa

sistemom

onemoguavanja da im se izdaju vozake dozvole, oduzimanje vozakih privilegija ili

ogranienjem vozakih privilegija.

14

ZAKLJUAK

Najvei broj vozaa potuje saobraajne propise, ponaa se bezbjedno u saobraaju, odnosno
vrlo rijetko ini neke od saobraajnih prekraja. Ovu veinsku grupu vozaa potrebno je podrati
u svom ponaanju i omoguiti im da budu jo bezbjedniji. Odnosno ovu grupu vozaa potrebno
je zatititi od manje grupe vozaa koji esto prave saobraajne prekraje. Manju grupu vozaa
koji esto ine saobraajne prekraje potrebno je izdvojiti i sa njima raditi na mijenjanju
njihovog ponaanja i saobraajne kulture, ka bezbjednijem ponaanju. One vozae koji vrlo esto
prave saobraajne prekraje, a najee najtee saobraajne prekraje potrebno je uoiti i
iskljuiti iz saobraaja kao vozae. Kaznena politika ZoOBS-a, odnosno mogunost izricanja
kaznenih bodova, dobra evidencija, odnosno baza podataka o vozaima i saobraajnim
prekrajima, omoguavaju da se prekrioci saobraajnih prekraja identifikuju, iskljue iz
saobraaja kao vozai i da se na iste djeluje, kako bi se njihovo ponaanje unapredilo, odnosno
postigla vea saobraajna zrelost, to podrazumjeva i mentalnu transformaciju, razvijanje
drumske svijesti i prilagoavanje ovjeka motornom vozilu i saobraaju. Da bi se unapredilo
ponaanaje vozaa, mora se vozaima ukazati, kako bi shvatili da je odreeno ponaanje u
saobraaju opasno (nepoeljno). Ako neko ne zna zato je kanjen on eli izbjei kaznu, a ne
mijenjati ponaanje. Od posebnog javnog i drutvenog interesa je ispravljanje greki, to se moe
postii doobukom, pohaanjem odgovarajuih kurseva (za korekciju vonje, defanzivne vonje,
za prevenciju saobraajnih prekraja, za prevenciju saobraajnih nezgoda i dr.).

15

LITERATURA
1. http://absrs.org/sajt/doc/File/09_%20Vujanic%20M%20Mirovic%20R%20Pesic%20D
%20Bozovic%20M%20_Saobr_%20obrazov.pdf, preuzeto 10.1.2016
2. http://www.fpz.unizg.hr/traffic/index.php/PROMTT/article/viewFile/356/219, preuzeto
10.1.2016
3. http://novovrijeme.ba/disciplinirano-ponasanje-u-saobracaju/, preuzeto 10.1.2016

16