ЈУ ТЕХНИЧКА ШКОЛА

„МИХАЈЛО ПУПИН“

(ВОЗАЧ МОТОРНИХ ВОЗИЛА)

МАТУРСКИ РАД ИЗ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ

ВОЗАЧКАО ФАКТОР БЕЗБЕДНОСТИ У САОБРАЋАЈУ

МЕНТОР: КАНДИДАТ:
БОРИС ЛАЗАРЕВИЋ АЛЕКСАНДАР ЧОВИЋ
Садржај
Увод.................................................................................................................................................2
Способност човека у односу на захтеве саобраћаја...................................................................5
Активна и пасивна безбедност возача.........................................................................................7
Здравственаселекција...................................................................................................................8
Обука возача моторних возила и возачкииспит.......................................................................10
Узраст............................................................................................................................................11
Пол.................................................................................................................................................12
Структура личности.....................................................................................................................12
Утицајалкохола............................................................................................................................14
Психофизичке особине човека и њихов значај за безбедност саобраћаја..............................17
Интелигенција..............................................................................................................................18
Вид................................................................................................................................................18
Психомоторне способности........................................................................................................21
Закључак.......................................................................................................................................23
Литература....................................................................................................................................24

Увод
А н а л и з и р а ј ућ и р а з л о г е з б о г к о ј и х ч о в е к , к а о уч е с н и к у с а о б р а ћ а ј у, м о
ж е б и т и узрочник саобраћајне незгоде, можемо закључити да на неке од њих не можемо
утицати јер не зависе од воље човека (већ су урођени, дакле, природни, као што су пол, уз
раст,искуство...).Други директно зависе од човека (конзумирање алкохола, дроге
и других опојнихсредстава, замора услед дуготрајне вожње и слично) и на њих
можемо утицати у већојмери. Човек као возач у саобраћају својим чулима
прима информације везане за прилике напуту те, узевши у обзир возило и
саобраћајне прописе, одређује начин кретања возила.Од свих чињеница који утичу на
безбедност саобраћаја, утицај фактора „возач“ је најважнији. Помоћу дијаграма на
слици 1 показани су његови основни елементи.Слика 1. Дијаграм основних елемената
фактора „човек“
Постоје велике разлике у понашању човека у различитим ситуацијама. Те
разлике упонашању зависе од степена образовања, од здравственог стања, старости,
темперамента,морала, осећања, интелигенције… У саобраћају, због својих карактеристика
и значаја нао п ш т е м и и н д и в и д уа л н о м п л а н у и з а х т е в а с а в р е м е н о г ж и в о т а ,
у о д н о с у н а с в е д р у г е области друштвеног живота, учествује готово целокупна
људска популација. Последицаове специфичности јесте веома хетерогена структура
учесника у саобраћају (према полу,старости, категорији учешћа, психофизичким
карактеристикама, способностима).При разматрању понашања човека (возача у друмском
саобраћају, треба поћи од тогада је возач део система који на основу добијених
информација доноси одлуке и регулишеначин кретања возила.
Слика 2.
Начин обраде информација од стране возачаЉудски фактор је један од значајнијих
чинилаца, како безбедности, тако и друмскогс а о б р а ћ а ј а у ц е л и н и . Ч о в е к ј е
в а ж а н ф а к т о р с в и х д р уш т в е н и х п о ј а в а и о н е с е м о г у објаснити ако се не
узму у обзир сва његова својства. Личност је детерминисана
разниму т и ц а ј и м а к о ј и у с л о в љ а в а ј у њ е н о п о н а ш а њ е . П р о у ч а в а њ а
понашања у саобраћају

п о д р а з ум е в а ј у ут в р ђ и в а њ е ф е н о м е н о л о ш к и х к а р а к т е р и с т и к а с т р ук т ур е
личности,п с и х о л о ш к е о р г а н и з а ц и ј е и к а п а ц и т е т а с п о с о б н о с
т и , о с о б и н а л и ч н о с т и , к а о и спољашњих околности које могу да утичу на
човеково понашање у
саобраћају. Човек је најзначајнији али и најкомплекснији фактор безбедности саобраћаја.
Онпасивно не подлеже утицају околине него је његово реаговање на околину
условљенострук-туром личности која се одликује индивидуалним својствима,
психичким, моралним,културним, социјалним и другим особинама.Објаснити
понашање људи у саобраћају, мере утицаја на то понашање и отпорност човека
према овим мерама је сложен процес. Човек је сложено интегрисан мозаик
наслеђа,у р о ђ е н и х о с о б и н а , а н т р о п о л о ш к е с т р у к т у р е , ф и з и ч к и
х к а р а к т е р и с т и к а , у м н и х потенцијала, али и плод друштвених услова у
којима се формирао. Због ове сложености,унутрашње физичке и психичке факторе код
човека је тешко квантификовати. Исто тако јетешко одредити да ли се
карактеристике и понашање човека испољавају и дентично усаобраћају, као и
у другим областима друштвеног живота. Додуше, да би се нашао одговорна ово питање
потребно је обухватити личност човека и утврдити утицај на понашање
усаобраћају, а посебно утицај: структуре личности, динамике личности,
старости, пола,социјално – демографских особина, умора, недовољног знања, исхране,
болести и осталихстања и својстава (алкохол, пушење, искуства, лекова).Заједно са
рационалном организацијом система путне мреже и конструкцијом савре-мених возила
у техничком погледу возач, његова психофизичка ситуација, обука у сао -
б р а ћ а ј у, к а о и о п ш т а и с а о б р а ћ а ј н о –
т е х н и ч к а к ул т ур а , п р е д с т а в љ а ј у н а ј з н а ч а ј н и ј и чиниоци безбедности
саобраћаја. Нису тако ретка мишљења да је неправилно васпитањекорисника путева
одговорно за већину, ако не и за све саобраћајне незгоде на путевима.
Способност човека у односу на захтеве саобраћаја
Учешће човека у друмском саобраћају, посебно као возача моторног возила,
поставља релативно високе захтеве пред њега, тј. пред његове психофизичке
способности. Развитакљ у д с к и х п с и х о ф и з и ч к и х с п о с о б н о с т и ј е о ч и г л е д
н о с п о р и ј и о д р а з в и т к а њ е г о в и х техничких способности. Један од основних
проблема јесте изложеност човека брзинама усаобраћају. Он мора да се суочи са потребом
брзог доношења одлука, како у управља-њусаобраћајем као системом, тако и са
управљањем неком од саобраћајних средстава. С обзиром да је човеков нервни
систем прилагођен срединама у којима се споро кретало није уопште били лако да се
у врло кратком времену интелектуално, физиолошкии морално адаптира на моторно
возило и свеукупни темпо живота.У настојању да се објасне чести људски
пропусти у саобраћају мора се имати у видучињеница да се захтеви савременог
саобраћаја покаткад превазилазе људске могућности.Несавршеност људске природе,
његов крвоток, нервни систем, већ природно нису дорасли разним бројним задацима које
у саобраћају треба брзо решавати. Истина, те захтеве некаданамеће човек сам себи, иако
за то нема увек оправдан разлог.Савремени друмски саобраћај од човека, захтева
да стимулативно обавља неколикофункција. Он између осталог мора:-
п о с м а т р а т и и з в о р е п о д а т а к а , -регистровати
и схватати поруке,- в р ш и т и с е л е к ц и ј у и н ф о р м а ц и ј а , -
вршити предвиђање (у саобраћају),- д о н о с и т и о д л у к е , -
и з в р ш а в а т и р а д њ е . Практично, модел задатка управљања се
з а с н и в а н а п о ј м у: п о д а т а к – с х в а т а њ е – расуђивање – одлука –
акција. Да би удовољио овим захтевима човек мора имати добар

перцептивни систем, способност расуђивања, предвиђања и оце

н е , к а к о б и м о г а о одговарајуће интерпретирати информације и
правилно реаговати.Овакве, веома сложене захтеве није увек лако задовољити
због ограничених психо-физичких способности људи и то:-
о г р а н и ч е н и х м о г у ћ н о с т и п е р ц е п ц и ј е ( уо ч а в а њ а ) , -
ограничених могућности предвиђања,-
стања услед појаве страха,-
ограничених чулних способности,- о г р а н и ч е н о г к в а л и т е т а
п а ж њ е . Кад се због сложености саобраћајних ситуација поставе пред човека
захтеви
којип р е в а з и л а з е њ е г о в е т р е н у т н е п е р ф о р м а н с е , д о л а з и д о н е г а т и
в н и х п о ј а в а , к о ј е с е манифестују као нерационалне и штетне одлуке, или чак и као
саобраћајна незгода.Ако се у одређеном моменту захтеви повећају и превазиђу
моменталне способностидолази до негативне појаве (саобраћајна незгода, лоша
одлука, материјална штета). Нависину захтева утиче:-
брзина кретања (са повећањем брзине се смањује
в р е м е у о ч а в а њ а п о ј а в а , о б р а д е података и доношења одлука)-
сложеност саобраћајне ситуације (број корисника пута или друг
и х п о ј а в а , в е ћ и захтеви на раскрсницама него на правом путу, већи захтеви у насељу
него ван њега)- с т а њ е п у т а ( б о љ и п у т , м а њ и з а х т е в и ) -
стање сигнализације и система комуникација (бољи, потпунији,
 ј а с н и ј и с и с т е м мањи захтеви, померање времена за одлуку чиме се олакшава обрада
података),- о к о л и н а п у т а . В и с и н а з а х т е в а з а в и с и о д ч о в е к а и
с п о љ н и х ус л о в а у к о ј и м а с е о д в и ј а с а о б р а ћ а ј . Учешће у саобраћају везано је
са одређеним ризиком, саобраћајна ситуација ставља своје различите захтеве пред
учеснике у саобраћају непрекидно, ту су и захтеви учесника
премао к о л и н и , с а о б р а ћ а ј у. П с и х о ф и з и ч к а б а р и ј е р а ј е г л а в н и р е г ул а т о р
њ и х о в е уз а ј а м н е д и н а м и ч к е р а в н о т е ж е и р е г ул а т о р п о н а ш а њ а . К о д п р е в
исоких захтева саобраћаја и

неумесних захтева учесника, настају поремећаји у интегритету и понашању који могу

битиа с о ц и ј а л н о г и п с и х о п а т о л о ш к о г к а р а к т е р а . К о д м а њ е т о л е р а н т н и х
љ уд и д о л а з и д о фрустрације који карактеришу напетост и тескоба на
субјективном плану, измењен радвише органа на физиолошком плану,
поремећаји у организацији на плану понашања и поремећени социјални кон-такти и
напетост у односима са околином на социјалном плану.У о д н о с и м а ч о в е к –
човек, човек –
п р и р о д а , т е х н и к а ј е с в о ј е в р с н о с р е д с т в о комуникације. Могућности
науке за усклађивање технике са људском природом нису јошисцрп-љене. Будући да је
створио материјалне услове живота човек је у стању да створи
ис е б е , т ј . д а с е у в е ћ о ј м е р и п р и л а г о д и т и м у с л о в и м а . Т о м е м н о
г о м о г у д о п р и н е т и савремене управљачке методе и средства. Саобраћај је
погодан медиј за унапређење управцу оптималног управљања.

Активна и пасивна безбедност возача

Под активном безбедношћу возача подразумевамо његову психофизичку спосо-
бност,добро познавање правила и технике вожње и довољно искуство, што све заједно
омогућаваш и р о к е м о г у ћ н о с т и п р е д в и ђ а њ а и и з б е г а в а њ а к р и т и ч н и х
с и т у а ц и ј а и п о с т у п а к з а избегавање незгода. Активна безбедност обухвата:-
избор најповољнијег режима кретања зависно од карактеристика и
с т а њ а в о з и л а , путних и климатских услова саобраћаја;- с и г у р н о с т
и сналажење у сложеним
и опасним ситуацијама, што подразумевашироко распоређивање
и б р з о к о н ц е н т р и с а њ е п а ж њ е н а о п а с н е с и т у а ц и ј е у саобраћају;-
поуздано управљање возилом, коришћење одговарајуће сигнализације при
крета-њуи слично;- о т п о р н о с т в о з а ч а н а з а м о р и д о б а р ф и з и ч к и р а з в о ј ; -
в и с о к с т е п е н а ут о м а т и з а ц и ј е п о к р е т а и н а в и к а у п о с т у п ц и м а п р и
у п р а в љ а њ у в о з и - лом;- д о б р у к о о р д и н а ц и ј у к р е т а њ а , б р з у и т а ч н у
р е а к ц и ј у.

Пасивна безбедност возача подразумева способност возача да у критичном тре-

нуткун е п о с р е д н о п р е д с а м с уд а р з а уз м е т а к а в п о л о ж а ј к о ј и ћ е м у
о м о г ућ и т и д а и у п р а в о м моменту у случају потребе напусти возило заједно са
осталим путницима. Другим
речима,п а с и в н а б е з б е д н о с т в о з а ч а п о д р а з у м е в а њ е г о в у с п о с о б н о с
т д а у с л у ч а ј у н а с т а н к а саобраћајне незгоде прође са што мање последица, како
он тако и путници у возилу.

Здравствена селекција
Некада се управљање моторним возилом сматрало лаким послом. Сада, када је
другеп о с л о в е с в е л а к ш е о б а в љ а т и , уп р а в љ а њ е м о т о р н и м в о з и л о м
п о с т а ј е с в е т е ж е и п о р е д великих резултата постигнутих на прилагођавању
возила и пута возачу. Временом се увидело да има возача који по својим
психофизичким способностима због свог психичкогстања, карактерних особина или
разних болести, оштећења и повреда, нису у ситуацији даиспуне захтеве које саобраћај
пред њих поставља, те је тако друштву наметнута потреба дасе од њих обезбеди.У
времену када је било мање моторних возила и мало људи који су се бавили
вожњом,здравственој селекцији није било потребно посвећивати посебну пажњу. Али, у
данашњемв р е м е н у, к а д а с е п р о и з в о д е ј а к а и б р з а м о т о р н а в о з и л а и к а д а
о н а п о с т а ј у д о с т у п н а великом броју грађана, без обзира на саобраћајно васпитање и
образовање, здравствене идруге неопходне услове, потребан је сасвим другачији приступ
здравственој селекцији каомери друштвене интервенције.Код здравствене селекције
поставља се питање до које мере ићи у ширину и повући границу у погледу
психофизичких способности возача. У погледу здравственог стања, пси-холошких
својстава личности и степена психомоторне координације, тешко је
одредитио п т и м а л н у г р а н и ц у к о ј а г а р а н т уј е с п р е т а н и с о ц и ј а л и з о в а н о д
н о с у о в о ј с л о ж е н о ј и одговорној делатности а да то не представља
неприхватљив начин испитивања здравих личности.

За потребе здравствених прегледа возача ангажују се код нас читави тимови

лекарас п е ц и ј а л и с т а , п о р е д л е к а р а о п ш т е п р а к с е , т у с е р е д о
в н о н а л а з е о ф т а л м о л о з и , неуропсихијатри и психолози, који сваки из
свог делокруга врши преглед кандидата завозаче моторних возила, дакле, пре него
што изађе на полагање возачког испита, а само уизузетним случа-јевима и након
положеног возачког испита, после одређеног рока и
ус л у ч а ј у уо ч е н и х н е д о с т а т а к а з д р а в с т в е н е п р и р о д е , п р и ч е м у с е у и з д а
т о м л е к а р с к о м ув е р е њ у к о н с т а т уј у о д р е ђ е н и н е д о с т а ц и и о г р а н и ч е њ а к а
н д и д а т а . А л и , ук о л и к о с е приликом здравственог прегледа не уоче никакви
недостаци здравствене природе, у томслучају поновни преглед се врши тек у поодмаклом
старосном добу.Оваквој нашој пракси може се сасвим оправдано озбиљно замерити из
разлога што коднас углавном се приступа полагању возачког испита од 18 -30
година живота, а у томслучају ради се о најздравијој популацији.Међутим, оваквој
нашој пракси може се озбиљно замерити и из разлога што се здрав-ствено стање мења,
посебно услед разних болести које могу настати, повреда и старости.С тим у вези, било би
неопходно након тога успоставити потребну сарадњу
здравственихо р г а н и з а ц и ј а , и н в а л и д с к и х к о м и с и ј а , п р е д у з е ћ а к о ј а з а п о ш љ
а в а ј у в о з а ч е и о р г а н а ун ут р а ш њ и х п о с л о в а , о в о у ц и љ у о б ух в а т а њ а в е ћ
е г б р о ј а в о з а ч а ч и ј е п с и х о ф и з и ч к е способности не гарантују безбедно
управљање моторним возилима и тако здравственуселекцију вршити и након
положеног возачког испита, што се може сматрати сасвим оправданим.
Обука возача моторних возила и возачки испит
Основну пажњу у систему обуке, као финалном делу припреме потребно је
усмеритипрема возачима моторних возила, с обзиром да они у саобраћају
управљају средствимакоја су највећи извор опасности. Добар део данашњих
тешких проблема у саобраћају,последица су недовољне припреме и неквалитетно
извршене обуке садашњих возача. Засузбијање саобраћајних незгода од велике су
важности садржај и квалитет онога
штос и с т е м о б ук е д а ј е б уд у ћ и м в о з а ч и м а к о ј и с е п р и п р е м а ј у з а с а м о с т а
л н о уп р а в љ а њ е моторним возилима у јавном саобраћају.Ако кроз обуку возач
стекне само информативна знања о саобраћајним прописима,саобраћајним
знаковима и основна знања о функцији возила, он неће бити добар возачнего
само боље обавештен пешак који је стављен за управљач моторног возила, а то
муније довољно за успешно учешће у саобраћају. Поред осталог, кроз обуку будућих
возачатреба развијати навике разумног понашања, смисао одговорности, схватање да
безбедноо д в и ј а њ е с а о б р а ћ а ј а н е з а в и с и с а м о о д в р е м е н с к и х ус л о в а , к в а л
итета и капацитетасаобраћаја, врсте и квалитета возила, него и од пон
а ш а њ а с а м и х уч е с н и к а , њ и х о в е међусобне сарадње и солидарности којој и
он мора допринети, помоћи другом
учесникук а д а ј е у н е в о љ и , о д н о с н о к а д а д о ђ е у н е з а в и д н у с а о б р а
ћ а ј н у с и т у а ц и ј у и с л и ч н о . Коректно и разумно понашање у току обуке
није потребно само због тога што у овомпериоду, због недовољног знања и искуства
возача вреба опасност него ради тога што тооставља трајније последице на његово касније
понашање у саобраћају.Системима и наставним плановима и програмима обуке за
возаче моторних
возилап о т р е б н о ј е о с п о с о б и т и б уд у ћ е в о з а ч е , д а к л е , з а њ е г о в о б е з б е д н
о уч е ш ћ е у ј а в н о м саобраћају а да поред тога возилом управља на такав начин да
може да избегне евентуалнегрешке других учесника у саобраћају а у појединим
случајевима и да предвиди њиховоопасно понаша ње , те да у таквим
ситуацијама буде у могућности да избегне нежељене последице, што подразумева
да се у саобраћају стара како о себи, тако и о другим учесни-цима.

Код возача обуком је потребно развијати навике разумног пона

ш а њ а , с в е с т о оп асности к ој у п редст ављ а моторно возило и његово уч
е ш ћ е у с а о б р а ћ а ј у, с м и с а о социјалне одговорности, самокритичност,
схватање да прописи нису нешто што му јенаметнуто, што га спутава, већ да је
то одраз суштине којом му је гарантовано безбедноучешће у саобраћају. Из тих
разлога, задатак је субјеката у систему обуке да од самог почетка обуке код
будућих возача стварају навике, схватања, вредности, мишљења
и другес о ц и ј а л н е и е т и ч к е к в а л и т е т е , к а о и д а р а з в и ј а ј у р е а к ц и ј у ,
б у д н о с т и з а п а ж а њ е , сналажљивост и спосо-бност за брзо и адекватно реаговање,
пажњу, перцепцију и осталасвојства која му омогућују да удовољи сложеним и
савременим захтевима саобраћаја, асамим тим и његовим безбедним учешћем.
Узраст
Када се посматра популација возача према годинама старости, истичу се две групе којесу
највише заступљене у учесталости незгода: млади возачи до 24 године и особе старијеод
60 година. Код младих возача је изражена њихова социјална неодговорност, не мисле
опоследицама, иако су природно предиспонирани за најбоље возаче. Ову групу
возача
јен а ј в а ж н и ј е н а уч и т и д а п о ш т уј у с а о б р а ћ а ј н е п р о п и с е , д а к л е т р е б а п р е
в е н т и в н о п р о - пагандно деловати. Код возача који су старији од 60 година долази до
промене у психо-физичким карактеристикама због слабије координације покрета, слабије
видне функције,продужења времена реакције, што се испољава посебно на дужим
релацијама. Иако су ониодговорнији и, по правилу, искуснији, ипак су у већој мери они
узрочници саобраћајнихнезгода него возачи старости између 24 и 60 година.
Старосна структура у великој мери утиче на страдање људи у саобраћају. Поједине
године су карактеристичне за расподелу покатегоријама учесника у саобраћају. На
почетку живота, деца имају непосредан контакт сас а о б р а ћ а ј е м и т о к а о п е ш а ц и и
б и ц и к л и с т и , а н е п о с р е д н о к а о п ут н и ц и у п ут н и ч к и м аутомобилима или
другим превозним средствима. Одрастајући, достижу старосну границуза употребу
мотоцикала и моторних возила. У старости се примећује мањи степен
кретањау о д н о с у н а р а н и ј и п е р и о д . У д о б а п у н е ф и з и ч к е
и м е н т а л н е з р е л о с т и ч о в е к најфреквентније користи разна превозна
средства, тако да је то и узрочник да има највишенастрадалих од 22-44 година живота.

Пол
Код младих возача не постоје битне разлике између мушкараца и жена у броју
незгода,а к о с е уз м е у о б з и р њ и х о в а к и л о м е т р а ж а . Ж е н е с е в и ш е п р и д р ж а
в а ј у с а о б р а ћ а ј н и х прописа, дефанзивно возе, са посвећеном опрезношћу и
критичношћу, у саобраћајнимситуацијама имају бољу финоћу покрета руку и
ногу, али се спорије обучавају и тежестичу прва искуства
у вожњи.М уш к а р ц и в о з а ч и уч е с т в уј у у с а о б р а ћ а ј н и м н е з г о д а м а с а т е ж и м
п о с л е д и ц а м а , офанзивно возе, чешће додају гас и коче, возе близу средње линије, али
су бољи у брзиниодго-вора и начину обраде информација преко инструменталних
показивача. Жене иливеома мало или уопште не раде као професионални возачи, што
значи да или не управљајуу о п ш т е и л и у п р а в -
љ а ј у у м н о г о м а њ о ј м е р и н е г о ш т о т о р а д е м у ш к а р ц и : т е ш к и м воз
илима, мање су експо-ниране ризику јер не проводе толико времена у саобраћају,
мањеучествују у саобраћају ноћу и током зиме. Психолошко – анатомска
структура жене јетаква да је више развијена емоционална страна личности,
односно жене су емоционалноосетљивије и емоције се лакше побуђују. Треба
рећи да су жене подложне негативном утицају неких својих психофизичких стања,
као што су трудноћа, менструација, климакс...С друге стране жене као возачи у саобраћају
показују већи осећај одговорности, опрезнијеи дисциплиновање су од мушкараца.

Структура личности
Без обзира на квалитет пута, возила и утицаја других објективних фактора, безбедноодвијање
саобраћаја у највећој мери зависи од човека, његових унутрашњих ресурса и и н д и в и д у а л н е
р е а к ц и ј е н а с и т у а ц и ј е у с а о б р а ћ а ј у . Н а п о н а ш а њ е у т и ч у у н у т р а ш њ и и спољни
фактори. Понашање у саобраћају зависи од конкретне ситуације и процене те ситуације.
Процене ситуације и реаговање на ту ситуацију зависе од структуре личности иу одређеној мери од
претходног искуства.

За учеснике у саобраћају, као и другим областима друштвеног живота, важе одређенаправила, а поштовање
тих правила захтева одређено друштвено понашање. Ово
понашањеу д о б р о ј м е р и з а в и с и о д с т р у к т у р е л и ч н о с т и к о ј а о б у х в а т а : о р г а н и з а ц и ј у
о с о б и н а , темперамент, карактер и карактерне особине, психомоторне и сензорне способност
и,интелигенцију, телесне карактеристике, биолошке и социјалне мотиве, навике,
идеале,емоције и друга лична својства. Ова својства представљају нужне субјективне
компонентеактивности човека.Структура личности изграђује се у току живота као резултат
многих утицаја у процесуинтеракције индивидуалне и њене средине.У саобраћају човек увек
делује као целина. Не може се преци зирати која је особина односно психичка функција има
најзначајнију улогу за понашање у саобраћају. Међутим,зна се да је битна комбинација више особина,
нарочито трајних карактеристика личности(темперамент, карактер, интелигенција) које налазе свој одраз
у понашању човека.Психомоторне способности се огледају у усклађивању визуелних опажања са покре-
тима руку и ногу и у брзини спретности извођења покрета. Особе које нису у стању да складно
врше покрета, не смеју учествовати у саобраћају. Са годинама старости, под ути-цајем алкохола, лекова,
дрога умора, ова способност се смањује. Природне способностисаме за себе нису довољне за
сигурну и безбедну вожњу. Обука се састоји у томе да
сес т е к н у о д р е ђ е н е в е ш т и н е и з н а њ а . В е ш т и н а ј е р е з у л т а т п р а к с е и н е к и х п р и р о д н
и х способности.Интелигенција представља способност сналажења у новонасталим ситуацијама.
Имазначајног утицаја на безбедност саобраћаја, али не значи да човек са високим
степеноми н т е л и г е н ц и ј е м о р а б и т и и д о б а р в о з а ч у к о л и к о м у н и с у р а з в и ј е н е д р у г е
о с о б и н е . Интелиген-ција зависи од наслеђа, мада на њу утиче и животна средина, а током
годинаживота интелигенција се мења.

Утицај алкохола
Према истраживањима код нас и у свету алкохолисаност је један од главних узрочникасаобраћајних
незгода. У великим градовима алкохолисаност учесника у саобраћају је у још већем проценту
узрочник саобраћајних незгода. Најтеже незгоде по броју жртава и попричињеној материјалној штети
проузрокују алкохолисани возачи. Смртност у тим незго-дама је и до седам пута већа него у другим
случајевима.
Слика 3.
Саобраћајна незгода код које је изазивач био под дејством алкохолаУтицај на човека зависи од количине алкохола у организму.
Већ код малих количина од0,02‰ слаби способност вожње. Законом о основима безбедности саобраћаја
предвиђено је да возачи аматери могу учествовати у саобраћају уколико је концентрација алкохола до0,5‰.
Професионални возачи не смеју управљати возилом уколико имају алкохола у крви.Повећана концентрација
алкохола од 0,6 до 1,5‰ даје видљиве знаке лаког пијанства, којиуглавном зависе од индивидуалних
способности, док је преко ове концентрације пијанстволако уочљиво. Концентрација преко 3,5‰ доводи до
бесвесног стања, а концентрација од 5до 8‰ до смрти. Алкохол се врло брзо раствара у организму и брзо
долази у крв преко којесе преноси у друге делове тела и утиче на промену функција битних за вожњу.

Под утицајем алкохола смањује се могућност расуђивања, критичност, опада пажња

ис п о с о б н о с т с а г л е д а в а њ а з б и в а њ а о к о с е б е , п а т а к а в в о з а ч , ч е ш ћ е н е г о д р у г и п р а
в и прекршаје.За разлику од трезних и здравих возача, алкохолисани возачи својим начином
вожњео м е т а ј у б е з б е д н о о д в и ј а -
ње саобраћаја. И најмање количине алкохола угрожавајуб е з б е д н о с т с а о б р а ћ а ј а
. Н а р о ч и т о ј е н о ћ н а в о ж њ а у з а л к о х о л з н а т н о з а м о р н и ј а и потенцијално
опаснија, па су незгоде ноћу чешће због слабе видљивости, заслепљености ивеће поспаности возача.Припити
возачи:1.су некритични, самоуверени, лакомислени2 . п р е ц е њ у ј у с в о ј е
способности3 . п о т ц е њ уј у о п а с н о с т 4 . в о з е п р е б р з о 5 . ул а з е у
„маказе“6.прелазе пуне линије7.непрописно
п р е т и ч у 8 . с е к у к р и в и н е 9 . н е п о ш т у ј у п р а в а п р в е н с т в а 10.желе да се истичу
у вожњи11.касније запажају „стоп светло“12.слабо процењују растојање између возила 13.касније
реагују на светлосне и звучне сигнале14.теже распознају црвену и зелену боју 15.теже распознају
сметње на путу при вожњи ноћу и у сумраку16.често уместо кочнице притисну педалу гаса или
обрнуто.Трезан возач види саобраћајни знак на 140 метара удаљености, док алкохолисан
насвега 118 метара. Због успорености рефлекса и продужења психичке секунде, зауст авнипут
возила којим управља припит возач је знатно дужи, а незгоде су зато чешће.

Возачи, мотоциклисти, бициклисти и сви други учесници у саобраћају морају знати дасе попијени алкохол
из организма споро излучује. Потребно је 6-12 часова, а понекад код јачег пијанства и пуна 24 часа, да би
алкохол потпуно нестао из организма. Обилно пијењеу касним вечерњим часовима представља
велику опасност, јер и после вишечасовног спава-ња у крви може заостати недозвољена
концентрација алкохола. Многи возачи збогтога нису били способни за безбедну вожњу, па им је возачка
дозвола и одузимана.У мамурлуку после пијења сваки учесник у саобраћају осећа главобољу,
отежанозапажа и успорено реагује. Зато мамурни возачи често изазивају незгоде.Сва алкохолна пића су
штетна и угрожавају безбедност саобраћаја. Погрешно је миш-љење да пиво није шкодљиво. Пиво поред
концентрације алкохола од 6% има и благ успав-љујући ефекат. Зато се ни пиво ни остала алкохолна пића
пре и за време вожње не бисмели конзумирати. Воћни сокови најбоље мог у освежити возача,
стимулисати нервнисистем и ојачати отпорност његовог организма.Испитивањима је доказано да алкохол
и у минималним количинама негативно утичена координацију мишићних радњи. После уношења
већих количина алкохолних пића
уо р г а н и з а м д о л а з и д о г р у б љ и х о ш т е ћ е њ а к о ј а с е и с п о љ а в а ј у у п о р е м е ћ е н о м г о в о р
у , поремећеном ходу, немогућности одржавања равнотеже.Доказано је да возачка способност возача
под утицајем алкохола од 0,02‰, опада п р о г р е с и в н о с в е д о 1 , 4 а п о н е к а д и д о 1 , 7 ‰ ,
к а д а с е с м а т р а д а с у в о з а ч и п р а к т и ч н о неспособни за вожњу.

Психофизичке особине човека и њихов значај за безбедност

саобраћаја
Психофизички развој човека је сложен и на њега утичу различити фактори. Све тефакторе
можемо овако груписати: наслеђе, средина у којој се живи и активности којуобављамо у току
свог живота. Човек и његове психофизичке особине спадају у објективнефакторе безбедности саобраћаја и
као такве, психофизичке особине човека су веома важнепо питању безбедности саобраћаја и као
такве, психофизичке особине чов ека су
веомав а ж н е п о п и т а њ у б е з б е д н о с т и с а о б р а ћ а ј а . У њ и х с п а д а ј у у з р а с т , п о л
, искуство,интелигенција, вид, психомоторне способности, умор и биори
т а м . Б а з и р а ћ е м о с е искључиво на интелигенцију, вид и психомоторне способности.
Слика 4.
Фактори који утичу на понашање возача

Интелигенција
И н т е л и г е н ц и ј а п р е д с т а в љ а с п о с о б н о с т с н а л а ж е њ а у н о в о н а с т а л и м с и т у а ц и ј а м а . Ин
телигенција се не сме изједначавати са знањем и образовањем. Она се развија до 16 године
када је максимална и на тој се висини задржава до 40 године када почиње
опадати.А л и т о н е з н а ч и д а с т а р и ј и љ у д и л о ш и ј е р е ш а в а ј у п р о б л е м е , ј е р с л а б љ е њ е
б р з и н е решавања надокнађују искуством. Има значајног утицаја на безбедност саобраћаја, али немора да
значи да човек са високим степеном интелигенције мора бити добар возач уколикому нису развијене
друге особине. Интелигенција зависи од наслеђа, мада на њу утиче и животна средина, а током
година живота интелигенција се мења. Интелигенција спада
ум е н т а л н е с п о с о б н о с т и ч о в е к а . О с о б а с а р а з в и ј е н и м м е н т а л н и м с п о с о б н о с т и м а б о
љ е упознаје своју околину и успешно се прилагођава околностима. Недовољно
ментално развијену особу обележава пасивност свих психичких процеса, а тиме и немогућностприлагођа
вања условима саобра-ћаја. Интелигенција је једна од важнијих менталнихспособности. То је
способност сналажења у новонасталим ситуацијама употребом
новихн е н а у ч е н и х р е а к ц и ј а . И н т е л и г е н т а н в о -
з а ч ћ е б р з о у о ч и т и б и т н е о д н о с е у с л о ж е н о ј саобраћајној ситуацији и предвидети могуће
понашање других учесника у саобраћају, тедонети одговарајућу одлук у. У интелектуално
неразвијене особе ти процеси су спори и пасивни.

Вид
Вид спада у сензорне способности. Око 95 % одлука које возач доноси зависи од чулавида, а притом је врло
важно: прилагођавање ока на светло и таму, оштрина вида,
видноп о љ е , р а з л и к о в а њ е б о ј а , и с п о с о б н о с т с т е р е о с к о п с к о г п р и м е ћ и в а њ а ( а к о м о д а
ц и ј а , прилагођавање).
•
Прилагођавање на светло и таму је важна способност за вожњу. При прелазу из с в е т л а у
таму потребно је 20 секунди, чак и више, а из таме на светлост 2 -5
17

секунди. Поред година старости и психофизичког стања, на ово

прилагођавање у т и ч у д у ж и н а т р а ј а њ а п р е т х о д н о г с т а њ а , ј а ч и н а о с в е т љ е њ а , н а ч и н и
с х р а н е , пушење, о-колина и остало.
•
Оштрина вида је способност возача да уочи мале разлике у облику и величини предмета.
Најоштрији вид је у зони централне осе и око ње, тако да угао није већиод 3° . У видном пољу чији је
угао 10 до 12°, оштрина вида је задовољавајућа, а преко 14° не могу се јасно уочити детаљи. На
оштрину вида у видном пољу, поредгодина старости и психолошког стања, утиче и брзина кретања
возила.Видно поље чине границе у којима човек види не померајући очи, али са различитом оштрином.
Видно поље за оба ока се у централном делу преклапа, па јеу том делу опажање предмета јасније. Код особа
са нормалним видним пољем оноизноси око 180° у хоризонталној равни, а у вертикалној од 60 до 75°
надоле, и 50 до65° нагоре. За возаче је посебно важно велико хоризонтално видно поље. Наширину видног
поља утиче брзина кретања возила.

Разликовање боја или слепило за боје (далтонизам) је поремећа ј који не угрожавабитно

безбедност саобраћаја, али је битно за брзо и тачно опажање саобраћајне сигнализације.

Способност стереоскопског примећивања (акомодација-

п р и л а г о ђ а в а њ е ) ј е способност човека да подједнако оштро уочава предмете на различитим
удаљено-с т и м а . Т у м о г у д а с е п о ј а в е а н о м а л и ј е –
к р а т к о в и д о с т и л и д а л е к о в и д н о с т . Способност акомодације слаби са годинама
, и к о р е к ц и ј а ј е м о г у ћ а н о ш е њ е м наочара.
18

Слика 5.
Видно поље Човек селективно опажа, тј. бира шта ће опазити и на шта ће реаговати. Опажање је удиректној
вези са очекивањем и пажњом. Наиме, човек добро и лако опажа оно што оче-кује и оно што сматра
опасним (велики ризик да ће наступити последице). Оно што не очекује, човек неће приметити или
му треба више времена за примећивање. Човек види пуном оштрином само ако слика падне на
малу површину мрежњаче, а то је само 1-
2 % оног што се налази у видном пољу. Остало покрива периферни вид.Оштрина вида је у вези брзог и лаког
препознавања предмета, слика и слова.Нормално видно поље је ширине око 170 до 190 степени
хоризонтално, 60 степениизнад и 70 степени испод линије вида. Треба имати у виду да се
ширина видног пољасмањује са брзином и биће: 100 степени при брзини 30 км/х, 75 степени
при брзини 50км/х, 40 сте -пени при брзини 100 км/х, а само 30 сте пени при брзини 140 км/х
(„ефекатт у н е л с к о г в и д а “ ) . В и д н о п о љ е с е с у ж а в а и с л а б и п е р и ф е р н и
в и д и п р и м а л и м концентрацијама алкохола у крви.
19

Деца и при мировању имају мањи видни угао, тако да су њихове слике уже, о чему се мораводити рачуна при
њиховој
обуци.В е о м а ј е в а ж н а к о о р д и н а ц и ј а с р е д и ш њ е г и п е р и ф е р н о г в и д а . Ч о в е к п е р и ф е р н
и м видом опажа, а средишњим препознаје. Предмети се прво уочавају периферним видом, аз а т и м с е
у с м е р а в а п о г л е д ( п о п о т р е б и о к р е ћ е г л а в а ) и п р е д м е т п р е п о з н а ј е . И с к у с т в о помаже
да се више и боље користи периферни вид, као и да се претраживање у видном пољу врши
систематичније. Нпр. неискусни возачи често гледају близу возила, поглед имдуже застаје на предметима, а
имају лошу селекцију шта је важно, а шта није.
Психомоторне способности
Психомоторне способности се огледају у усклађивању визуелних опажањ
а с а покретима руку и ногу и у брзини и спретности извођења покрета. Особе
к о ј е н и с у у стању да складно врше покрете, не смеју учествовати у саобраћају. Природне
способностисаме за себе нису довољне за сигурну и безбедну вожњу. Обука се састоји у томе
да
сес т е к н у о д р е ђ е н е в е ш т и н е и з н а њ а . В е ш т и н а ј е р е з у л т а т п р а к с е и н е к и х п р и р о д н
ихспособности. Психомоторне способности су способности које омогућавају успе
ш н о извођење покрета који захтевају брзину, прецизност и усклађен рад разних мишића.
Приу п р а в љ а њ у в о з и л о м в а ж н е п с и х о м о т о р н е с п о с о б н о с т и с у б р з и н а р е а г о в а њ а , б р
з и н а извођења покрета руком те склад покрета и запажања. Брзина реаговања, односно
време реаговања зависи од индивидуалних особина возача, о годинама старости, о јачининадражаја, о
сложености саобраћајне ситуације, о физичкој и психичкој кондицији те стабилности возача, о
концентрацији и умору возача, о брзини вожње, прегледности пута,климатским условима, ради ли се о
десној или левој руци или нози, и тако даље. Време реаговања код одморних возача износи између
0,5 и1,1 секунде. Брзина извођења
покрета руком долази до изражаја при наглој промени смера вожње. Та брзина је сложенав е л и ч и н а , а
састоји се од брзина више покрета када је велики број возила на малом
20

простору. Та координација покрета и опажања долази до изражаја при паркирању

на ускомпростору.Психомоторне способности важне за управљање моторним возилом су:
•
Брзина реакције – време потребно појединцу за избор и одговор на
примећенин а д р а ж а ј . Н а о в о в р е м е у т и ч у и н д и в и д у а л н е с п о с о б н о с т и в о з а ч
а , ф а к т о р и надражаја и услови на путу. Брзина реакције није рефлекс. Рефлекс је непосреданодговор
нашег организма без суделовања наше воље или разума.
•
Спретност извођења покрета
•
Окуломоторне способности –
у с к л а ђ е н о с т в и д н о г п р и м е ћ и в а њ а с и з в о ђ е њ е м покрета.
21

Закључак
Индивидуализам, индивидуалистичка психологија и други ожиљци које савремен начин итемпо живота
оставља на личност савременог човека негативно се одражавају на њихово учешће усаобраћају. Егоизам,
нетрпељивост према другим учесницима у саобраћају присутна је код великогброја корисника пута. Овакве учеснике
нервира свака препрека на путу, сваки учесник који, и акокористи пут правил но и у границама
намене, ремети њихово спокојство. Хтели би да пут само њима припада.Наступиле су велике
промене за свега неколико деценија. Живи се брже и нервозније. Питамо се шта ће бити сутра ? А
то сутра доживеће велики број данашњих учесника који памте ионо јуче, па није без значаја чињеница да
ове велике промене настају у животу једног човека. Акоби се еволуција ових задњих схватања и понашања на путу
кретала у истом смеру и истом брзиномкао задњих година онда би перспектива безбедности људи и имовине у
саобраћају била неизвесна.То би у најмању руку умањило ефекте у погледу безбедности које друштво у овој
области будепостигло другим мерама.Мењање понашања и саобраћајне културе може се остварити, пре свега,
кроз бољу и што ранију припрему учесника у саобраћају. Основни циљ је постизање веће саобраћајне
зрелости, штопдразумева и менталну трансформацију, развијање ,,друмске свести’’
и прилагођавање човекамоторном возилу и саобраћају.Програми за мењање понашања, због отпора овим
променама, морају бити
добро одређени, реални, усмерени на проблеме који се могу идентификовати и на популацију која прихвата
образовну интервенцију. Да би се мењало понашање мора се указати и схватити да је
одређенопонашање у саобраћају опасно. При избору понашања које треба мењати по требно
је водити рачуна о уделу тог понашања настанку саобраћајних незгода, односно значају измењене навике
забезбедност саобраћаја.22