СРЕДЊА ТЕХНИЧКА ШКОЛА „ВОЖД КАРАЂОРЂЕ“

16230 Лебане, Цара Душана 78

Матурски рад из Регулисања саобраћаја

ЧОВЕК КАО ФАКТОР БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Ученик: Ментор:
Јован Николић Милош Прашчевић

Јун, 2019 године

1
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

САДРЖАЈ

1.УВОД.................................................................................................................................................. 3

2. ЧОВЕК КАО ФАКТОР БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА.........................................................5

2.1. Пол..........................................................................................................................................6

2.2. Старост учесника у саобраћају....................................................................................... 7

2.3. Способности.........................................................................................................................8

2.4. Ставови................................................................................................................................. 9

2.5. Искуство................................................................................................................................ 9

2.6. Понашање.......................................................................................................................... 10

2.7. Умор..................................................................................................................................... 10

2.8. Вожња под утицајем алкохола......................................................................................11

3. ПЦИХОФИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ ЧОВЕКА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ............................................. 12

3.1. Интелигенција................................................................................................................... 12

3.2. Вид....................................................................................................................................... 13

3.3. Психомоторне способности........................................................................................... 14

4. ПОЛИЦИЈСКИ ПОСЛОВИ У БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА.......................................... 16

5.ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................... 17

2
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

1.УВОД

Данас када се налазимо на највећем степену развоја и цивилизације нисмо

сигурни да ли смо одмакли од периода праисторије када су насилне смрти у питању.
Томе у великој мери доприноси саобраћај јер се најчешће насилна смрт у
цивилизованом свету данас догађа у саобраћајним незгодама.
Апсурдно је да у саобраћају као легалној делатности више страдају људи
него у свим илегалним делатностима заједно.
Задњих година у свету у саобраћајним незгодама погине близу 500 000
људи, а између 10 и 15 милиона лица претрпи повреде.
Последице саобраћајних незгода постале су огроман здравствени,социјални и
економски проблем савременог света.
Поставља се питање ко је основни кривац за толики број незгода:
Човеку се приписује велики проценат саобраћајних незгода од око 65%, остали
фактори који утичу на настанак саобраћајне незгоде су:

- 30% као резултат заједничког утицаја субјективних и објективних фактора

- 5% незгода настаје због објективних фактора

Међутим овако велики проценат се приписује човеку због тога што друштво део
своје кривице пребацује на учеснике у саобраћају ,на тај начин што део својих обавеза
пребацује на појединце кроз захтев да понашање прилагоде у оним условима који
нису оптимални и посвећени пажњом и брижљивошћу компензирају објективне
недостатке.
Човек је важан фактор свих друштвених појава и оне се не могу објаснити ако
се не узму у обзир сва његова својства.
Изучавањем понашања у саобраћају подразумева утврђивање карактеристика
структуре личности психолошке организације ,капацитета способности, особина
личности,као и спољних фактора који могу да утичу на човеково понашање у
саобраћају.
Објаснити понашање човека у саобраћају,мере утицаје на то понашање и
отпорност човека према овим мерама је сложен посао. Човек је сложено интегрисани

3
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

мозаик наслеђа,урођених обележја,антрополошке структуре физичких карактеристика

умних потенцијала,али и плод друштвених услова у којима се формирао.

Поред тога што је сваки човек "свет за себе", динамика његовог психичког
живота је тешко доступна.
Због ове сложености унутрашње физичке и психичке факторе код човека је
тешко квантифицирати.
Анализирајући разлоге због којих човек,као учесник у саобраћају,може бити
узрочник саобраћајне незгоде,можемо закључити да на неке од њих не можемо
утицати јер не зависе од воље човека(већ су урођени,дакле,природни,као што су
пол,узраст,искуство...).

Други директно зависе од човека (конзумирање алкохола,дроге и других опојних

средстава, замора услед дуготрајне вожње и слично) и на њих можемо утицати у већој
мери.
Човек као возач у саобраћају својим чулима прима информације везане за
прилике на путу те,узевши у обзир возило и саобраћајне прописе,одређују начин
кретања.
Од свих чињеница који утичу на безбедност саобраћаја ,утицај фактора "возач
је најважнији".

Слика1. Фактори који утичу на безбедност саобраћаја

4
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

2. ЧОВЕК КАО ФАКТОР БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Много је елемената човека који на различите начине утичу на активну и пасивну

безбедност саобраћаја.
Међу овим елементима посебно се истичу способности, знања, ставови и
понашање човека. Утицај човека на безбедност саобраћаја није довољно истражена.
Ипак досадашња истраживања су омогућила да се неки утицаји прецизније
објасне,па чак и измере.
Неки од најважнијих елемената човека и њихов утицај на активну и пасивну
безбедност саобраћаја су:

- пол
- старост
- способности
- ставови
- искуство
- понашање
- умор
- вожња под утицајем алкохола
- остали елементи (стандард,образовање,социо-демографска обележја,
утицаји дрога и лекова, болест, исхрана, пушење).

5
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

Слика 2: Графикон учесника у саобраћају са билансом

2.1. Пол

Мушкарци и жене се разликују по многим обележјима,што утиче и на разлику у

њиховом ризику учешћа у саобраћајним незгодама. На основу анализе око 125
хиљада саобраћајних незгода у Србији, закључено је да жене имају мањи ризик
учешћа у незгодама.

Наиме,жене чине 3,3 % погинулих, око 5,6 % тешко и 6,7 % лако повређених
возача учесника у саобраћајним незгодама. Жене су мање изложене саобраћају.
Према истраживањима из 2002. године међу возачима је било око 22 % жена (10 до
15% на отвореним путевима и 30 до 40 % у насељима). Ипак,чак и када се има у виду
смањена изложеност, можемо закључити да жене имају мањи ризик учешћа у
незгодама, а посебно мање учествују у најтежим незгодам,тј.ретко гину.

Жене у просеку, боље схватају опасности и мање су склоне ризицима. Жене

чине мање саобраћајних прекршаја, а посебно ређе прекорачују брзину ,пролазе на
црвено, возе агресивно и возе под утицајем алкохола.

6
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

Слика 3: Проценат учешћа мушког и женског пола у саобраћају

2.2. Старост учесника у саобраћају

Различите старосне групе имају различита знања ,ставове ,способности,

понашања ,различиту изложеност саобраћају итд. Ризик учешћа у саобраћајним
незгодама ( број незгода на милион пређених километара ) у зависности од старости
возача има облик слова " У ". Наиме,млади ( до 25 година ) и старији ( преко 65
година ) имају повећан ризик. Ова зависност је слична код мушкараца и жена али
постоје и две разлике. Млади мушкарци имају знатно већи ризик него младе жене,
како у апсолутним вредностима, тако и у односу на возаче средње старости.
7
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

Код старијих возача је обрнуто: старије жене имају већи ризик у односу на
старије мушкарце. Ризик учешћа у саобраћајним незгодама код младих возача је 3-4
пута већа него код осталих. Ризик незгода и смртоносних повреда расте и код
старијих возача, тако да за возаче преко 80 година он је око 5 пута већи него за возче
од 40 до 49 година.

2.3. Способности

Способност је, извршна могућност да се непосредно изведу телесне и менталне

активности (операције) са ваљаним исходом. Разликују се опште (говор, ходање,
опажање итд.). Способности могу бити природне (урођене) или стечене.

За безбедност саобраћаја су најзначајније сензорне, психомоторне и

менталне способности.

У сензорне способности спадају способности које су у вези са чулима вида,

слуха, мириса и додира. Преко 90% најзначајнијих информација за учешће у
саобраћају прима се чулом вида. Посебно су важни оштрина вида, видно
поље,периферни вид, адаптација, динамички вид итд.
Човек селективно опажа. тј. бира шта ће опазити и на шта ће реаговати.
Опажање је у директној вези са очекивањем и пажњом. Наиме, човек добро и лако
опажа оно што очекује и оно што сматра опасним ( велики ризик да ће наступити
последице ). Оно што не очекује, човек неће приметити или му треба више
више времена за примећивање.

Психомоторне способности се огледају у усклађивању визуелних опажања са

покретима руку и ногу и у брзини спретности извођења покрета. Особе које нису у
стању да складно врше покрета, не смеју учествовати у саобраћају. Са годинама
старости, под утицајем алкохола, лекова, дрога умора, ова способност се смањује.
Природне способности саме за себе нису довољне за сигурну и безбедну вожњу.

Интелигенција спада у менталне способности човека. Особа са развијеним

менталним способностима боље упознаје своју околину и успешно се прилагођава
околностима. Недовољно ментално развијену особу обележава пасивност свих
психичких процеса, а тиме и немогућност прилагођавања условима саобраћаја.
Интелигенција је једна од важнијих менталних способности. То је способност
сналажења у новонасталим ситуацијама употребом нових ненаучених реакција.
Интелигентан возач ће брзо уочити битне односе у сложеној саобраћајној ситуацији и
предвидети могуће понашање других учесника у саобраћају, те донети одговарајућу
одлуку. У интелектуално неразвијене особе ти процеси су спори и пасивни.

8
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

2.4. Ставови

Ставови више него знања утичу на безбедност саобраћаја. У том смислу су

бројна залагања за изградњу и укорењивање исправних ставова о безбедности
саобраћаја. Посебно су значајни ставови о величини ризика у саобраћају, о
могућности управљања безбедношћу саобраћаја, о личној и друштвеној одговорности
за безбедност саобраћаја, о значају поштовања прописа о опасностима
појединих радњи у саобраћају итд.

Ставови се изграђују и укорењују од рођења. Пресудну улогу у томе има

породица, добри узори и најранија искуства. Међутим веома је важно системски и
континуирано утицати на изградњу позитивних ставова: у вртићима и предшколским
установама, у току основне и средње школе (настава из више наставних дисциплина и
ваннаставне активности), радио и ТВ емисијама, кампањама у безбедности
саобраћаја итд.
Значајно је да ово деловање што раније почне, да буде континуирано и
прилагођено узрасту, менталитету, врсти и нивоу образовања и сл. У процесу
изградње позитивних ставова о безбедности саобраћаја најтеже је елиминисати
негативне утицаје, тј. спречити изградњу негативних ставова о саобраћају и
безбедности саобраћаја.

2.5. Искуство

Укупно животно, а посебно искуство у саобраћају значајно утичу на ризик

саобраћајне незгоде. Ово је присутно код свих категорија учесника у саобраћају, али
је највише изражено код возача и пешака. Возачко искуство ( возачки стаж ) се може
изражавати на различите начине: бројем пређених километара, бројем сати вожње,
бројем година интензивне вожње, обимом и врстом вожње у различитим условима итд.

Међутим, најједноставније је прикупљати податке о укупном ( номиналном )

возачком стажу, тј. о периоду од полагаља возачког испита. Овај номинални возачки
стаж се састоји од мртвог и стварног возачког стажа.

Мртви возачки стаж је период поседовања возачке дозволе у коме возач не

вози или врло мало вози.
Стварни возачки стаж је период у коме возач активно и интензивно вози.

Према истраживањима возачки стаж одлучујући доприноси безбедности

возача.

9
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

2.6. Понашање

Понашање учесника у саобраћају, а посебно поштовање прописа најбитније утичу на

безбедност саобраћаја. Посебно су опасна следећа понашања у саобраћају:

- значајно прекорачење ограничење брзине

- непоштовање светлосних сигнала (пролазак на црвено светло)
- непоштовање првенства пролаза
- недржање безбедног одстојања између возила
- некоришћење заштитне опреме
- прелазак коловоза ван пешачког прелаза
- некоришћење система заштите

2.7. Умор

Умор изазива слабљење физиолошких и психолошких функција човека.

Раздражљивост, тромост, безвољност, смањена концентрација и успореност ( у
опажању, схватању, одлучивању, реаговању ) су рани знаци умора који већ утичу на
ризик настанка саобраћајне незгоде. Поспаност, оптичке илузије, падање главе, сан и
" губљење филма" су касни и веома опасни знаци умора.
Ово је посебно истраживано код возача. Управљање возилом је веома напоран
посао који захтева сталну пажњу и концентрацију, са обиљем стресних ситуација.
Умор доводи до чешћих грешака у вожњи, слаби опажање и процене, омета
прецизне и координиране покрете, продужава време реаговања итд.
Посебно је опасно нагомилавање умора. Мада се возачи после дуже вожње
прилагођавају на умор, кратке паузе, не елиминишу последице умора, што ствара
веома опасне ситуације, а да возачи нису свесни опасности.

Слика 4: АБС -спровођење кампање “Вози одморан”

10
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

2.8. Вожња под утицајем алкохола

Присуством алкохола код учесника у саобраћају погоршавају се

физиолошке способности: слаби оштрина вида, продужава се време реакције,
слаби координација и прецизност покрета итд. С друге стране под дејством алкохола
слаби пажња, повећава се самоувереност, слаби критичност, и расте склоност ка
ризицима.

Утицај алкохола зависи од концетрације у крви (мозгу). Већ код 0,2 промила
смањује се способност да се ноћу процени растојање. Са 0,3 промила слаби процена
растојања и дању. Код 0,5 промила знатније слабе разумне кочнице, повећава се
спремност за ризик, успоравају се реакције, опада концентрација и слаби пажња.
Већ код 1,0 промила ниједан возач није у стању да удовољи захтевима
саобраћаја и влада својим возилом.
Возачи са преко 1,5 промила алкохола у крви имају од 20 до 60 пута већи ризик
да учествују у незгоди него возачи до 0,5 промила. Међу незгодама са пијаним
возачима има 3,5 пута више незгодама са настрадалим, него међу осталим незгодама.
Пијани возачи имају 40 пута већи ризик незгоде са повређеним и око 160
пута већи ризик са погинулим. Алкохол повећава ризик саобраћајне незгоде
више него било који познати фактор ризика.

Слика 5: Спровођење кампање о забрани употребе алкохола за воланом

11
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

3. ПЦИХОФИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ ЧОВЕКА И ЊИХОВ

ЗНАЧАЈ

Психофизички развој човека је сложен и на њега утичу различити фактори. Све

те факторе можемо овако груписати: наслеђе, средина у којој се живи и активности
коју обављамо у току свог живота. Човек и његове психофизичке особине спадају у
објективне факторе безбедности саобраћаја и као такве, психофизичке особине
човека су веома важне по питању безбедности саобраћаја.

У њих спадају, интелигенција, вид, психомоторне способности.

Слика 6: Значај психофизичких особина

3.1. Интелигенција

Интелигенција представља способност сналажења у новонасталим

ситуацијама. Интелигенција се не сме изједначавати са знањем и образовањем. Она
се развија до 16-те године када је максимална и на тој се висини задржава до 40-те
године када почиње опадати. Али то не значи да старији људи лошије решавају
проблеме, јер слабљење брзине решавања надокнађују искуством. Има значајног
12
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

утицаја на безбедност саобраћаја, али не мора да значи да човек са високим

степеном интелигенције мора бити добар возач уколико му нису развијене друге
особине.

Интелигенција зависи од наслеђа, мада на њу утиче и животна средина, а

током године живота интелигенција се мења. Интелигенција спада у менталне
способности човека. Особа са развијеним менталним способностима боље упознаје
своју околин и успешно се прилагођава околностима. Недовољно ментално развијену
особу обележава пасивност свих психичких процеса, а тиме и немогућност
прилагођавања условима саобраћаја.

Интелигенција је једна од важнијих менталних способности. То је

способностс налажења у новонасталим ситуацијама,употребом нових не научених
реакција.Интелигентан возач ће брзо уочити битне односе у сложеној саобраћајној
ситуацији и предвидети могуће понашање других учесника у саобраћају, те донети
одговарајућу одлуку. У интелектуално неразвијене особе ти процеси су спори и
пасивни.

Слика 7: Интелигенција

3.2. Вид

Вид спада у сензорне способности. Око 95% одлука коју возач доноси
зависи од чула вида, а притом је врло важно: прилагођавање ока на светло и таму,
оштрина вида, видно поље, разликовање боја и способност стереоскопског
примећивања ( окомодација, прилагођавање ).

 Прилагођавање на светло и таму је важна способност за вожњу. При

прелазу из светла у таму потребно је 20 секунди, чак и више, а из таме на

13
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

светлост 2-5 секунди. Поред године старости и психофизичког стања, на ово

прилагођавање утичу дужина трајања претходног стања, јачина осветљења, начин
исхране, пушење и околина.
 Оштрина вида је способност возача да уочи мале разлике у облику и
величини предмета. Најоштрији вид је у зони централне осе и око ње, тако да угао
није већи од 3 степена. У видном пољу чији је угао 10 до 12 степени, оштрина вида
је задовољавајућа,а преко 14 степени не могу се јасно уочити детаљи. На оштрину
вида у видном пољу, поред година старости и психолошког стања, утиче и брзина
кретања возила.
 Разликовање боја или слепило за боје ( далтонизам ) је поремећај који
не угрожава битно безбедност саобраћаја, али је битно за брзо и тачно опажање
саобраћајне сигнализације.
 Способност стереоскопског примећивања ( акомодација-
прилагођавање ) је способност човека да подједнако оштро уочава предмете на
различитим удаљеностима. Ту могу да се појаве аномалије-кратковидост или
далековидост. Способност акомодације слаби са годинама и корекција је могућа
ношењем наочара.

Човек селективно опажа, тј. бира шта ће опазити и на шта ће реаговати.

Опажање је у директној вези са очекивањем и пажњом. Наиме, .човек добро и
лако опажа оно што очекује и оно што сматра опасним ( велики ризик да ће наступити
последице ). Оно што неочекује, човек неће приметити или му треба више времена
за примећивање. Човек види пуном оштрином само ако слика падне на малу
површину мрежњаче, а то је само 1-2 % оног што се налази у видном пољу.
Остало покрива периферни вид. Оштрина вида је у вези брзог и лаког
препознавања предмета, слика и слова.

Слика 7: Видно поље

3.3. Психомоторне способности

Психомоторне способности се огледају у усклађиваљу визуелних опажања

са покретима руку и ногу и у брзини и спретности извођења покрета. Особе које нису у
стању да складно врше покрете, не смеју учествовати у саобраћају.
Природне способности саме за себе нису довољне за сигурну и безбедну
вожњу.
Обука се састоји у томе да се стекну одређене вештине и знања. Вештина је
резултат праксе и неких природних способности.
Психомоторне способности су способности које омогућавају успешно
извођење покрета који захтевају брзину, прецизност и усклађен рад разних

14
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

мишића.При управљању возилом важне психомоторне способности су: брзина

реаговања, брзина извођења покрета руком те склад покрета и запажања.

Брзина реаговања, односно време реаговања зависи од индивидуалних

особина возача, о годинама старости, о јачини надражаја, о сложености саобраћајне
ситуације, о физичкој и психичкој кондицији те стабилности возача, о концентрацији и
умору возача, о брзини вожње, прегледности пута, климатским условима, ради ли се о
десној или левој руци или нози, итд.

Време реаговања код одморних возача износи између 0,5 и 1,1

секунд.Брзина извођења покрета руком долази до изражаја при наглој промени смера
вожње. Та брзина је сложена величина, а састоји се од брзине више покрета када је
велики број возила на малом простору. Та координација покрета и опажања долазидо
изражаја при паркирању на уском простору.

Психомоторне способности важне за управљање моторним возилом су.

Брзина реакције - време потребно појединцу за избор и одговор на
прмећени надражај. На ово време утичу индивидуалне способности возача, фактори
надражаја и услови на путу. Брзина реакције није рефлекс. Рефлекс је непосредан
одговор нашег организма без суделовања наше воље или разума.

Спретност извођења покрета

Окуломоторне способности-усклађеност видног примећивања с извођењем

покрета

15
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

4. ПОЛИЦИЈСКИ ПОСЛОВИ У БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Полицијска служба спроводи заштиту безбедности, у основи применом

права. С тог становишта, старање полиције о безбедности друмског саобраћаја у
оквиру које је саобраћајно право и безбедност као саставни део тог права. Да би
промена права била сврсисходна, у организацији полицијског апарата обликују
специјалности обављања расноврсних послова. Послови безбедности друмског
саобраћаја полиције протежу се знатно шире од примене права јер укључују знања
бројних дисциплина природних и друштвених наука.

Саобраћајно право регулише активност у друштву. Полицијској служби

припада извесна одговорност за ефикасност и ефекте безбедности заштите,
одговорност чији се економски еквивалент показује делом, губицима на основу
квантификације последица саобраћајних незгода. Други послови безбедбности
друмског саобраћаја "придодати" су полицији и могу се сматрати компензацијом
несавршености извесних односа у организацији саобраћаја.

У ужем делокругу организације полицијске службе организациони облици

рада на пословима безбедности друмског саобраћаја не могу, ипак битно да се
разликују од организације других послова безбедности заштите.
Друштвена заједница полази од облика полицијске службе, када јој поверава да
интервенише инструментаријумом који је њој својствен, послови се, при том,
брижљиво специфицирају, како би одржали бит заштите безбедности својства
саобраћајне активности.

Зато пручавање полицијских послова у безбедности друмског саобраћаја

треба да обухвати две подједнако важне компоненте:
 шта карактерише наступ организованог апарата
 у чему је стручност обављања повереног посла.

Организовани наступ одликује се: садржајем, који проистиче из

проучених веза и динамике безбедносних појава, методом и тактиком који применом
законских овлашћења чине ефикасном.

16
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

5.ЗАКЉУЧАК

Индивидуализам, индивидуалистичка психологија и други ожиљци које

савремен начин и темпо жувота оставља на личност савременог човека негативно се
одражавају на њихово учешће у саобраћају. Егоизам, нетрпељивост према другим
учесницима у саобраћају присутна је код великог броја корисника пута. Овакве
учеснике нервира свака препрека на путу, сваки учесник који, и ако користи пут
правилно и у границама намене, ремети њихово спокојство. Хтели би да пут само
њима припада. Наступиле су велике промене за свега неколико деценија. Живи се
брже и нервозније. Питамо се шта ће бити сутра ? А то сутра доживеће велики број
данашњих учесника који памте и оно јуче, па није без значаја чињеница да ове велике
промене настају у животу једног човека. Ако би се еволуција ових задњих схватања и
понашања на путу кретала у истом смеру и истом брзином као задњих година онда би
перспектива безбедности људи и имовине у саобраћају била неизвесна. То би у
најмању руку умањило ефекте у погледу безбедности које друштво у овој области
буде постигло другим мерама. Мењање понашања и саобраћајне културе може се
остварити, пре свега, кроз бољу и што ранију припрему учесника у саобраћају.
Основни циљ је постизање веће саобраћајне зрелости, што пдразумева и менталну
трансформацију, развијање ,,друмске свести’’ и прилагођавање човека моторном
возилу и саобраћају. Програми за мењање понашања, због отпора овим променама,
морају бити добро одређени, реални, усмерени на проблеме који се могу
идентификовати и на популацију која прихвата образовну интервенцију. Да би се
мењало понашање мора се указати и схватити да је одређено понашање у саобраћају
опасно. При избору понашања које треба мењати потребно је водити рачуна о уделу
тог понашања настанку саобраћајних незгода, односно значају измењене навике за
безбедност саобраћаја.

17
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

ЛИТЕРАТУРА

1. Крсто П. Липовац „Безбедност саобраћаја“, Београд,2008.година

2. Крсто Липовац, Драган Јовановић, Милан Вујанић “Основе безбедности
саобраћаја”,Криминалистичко - полицијска академија, Београд 2014.година

Коришћени извори података

3. www.abs.rs - “Агенција за безбедност саобраћаја”

4. https://sr.wikipedia.org

18
Човек као фактор безбедности саобраћаја Николић Јован, IV2

Датум предаје: ______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена______________ (_____)

Кандидат:

Комисија:

________________________

Председник____________________________

Испитивач____________________________

Члан____________________________

19