Denita ii, dipl.

sociolog
Nail Kajevi, dipl.ekonomista

PREVENCIJA MALOLETNIKE DELINKVENCIJE

POTREBE LOKALNE SAMOUPRAVE I ORGANIZACIJA KOJE PRUAJU USLUGE
SOCIJALNE ZATITE

Izradu ovog istraivakog izvetaja omoguila je Mrea istraivaa socijalnih prilika (Mrea ISP) kroz
projekat Podrka istraivako-analitike prakse u oblasti socijalne zatite I Ministarstvo za rad,
zapoljavanje, boraka I socijalna pitanja. Namera Mree ISP bila je da podstakne istraivae/ice na
korienje postojee istraivake grae I prikupljanje nove grae u oblasti socijalne zatite kako bi se
unapredila socijalno-zatitna praksa I njen doprinos u kreiranju I voenju socijalne politike I sistema
socijalne zatite u lokalnoj zajednici. Analiza je raena u periodu od 01.07. do 31.08.2014.

Prijepolje, oktobar 2014.godine

1
 1. UVOD
2.

Pod prevencijom se podrazumeva zdruena primena medicinskih, psiholokih i socijalnih mera

koje imaju za cilj da uklone tetne posledice po zdravlje oveka, da omogue razvoj fizikih i duhovnih
sposobnosti i da obezbede pravovremenu i odgovarajuu pomo ugroenim osobama u vidu terapije
i rehabilitacije. 1

Mere koje se preduzimaju pre deliktnog ponaanja predstavljaju primarnu prevenciju. Cilj ovih mera
je da se delinkventno ponaanje mladih sprei, odnosno predupredi. Taj cilj se moe postii jedino
ako preventivne mere deluju u pravcu otklanjanja ili svoenja na najmanju moguu meru dejstva
kriminogenih faktora, kako egzogenih, tako i endogenih, s jedne strane i istovremeno jaanja takvih
moralnih i etikih karakteristika mladih, koji e predstavljati svojevrsnu konicu procesu
kriminalizacije. To praktino znai da mere primarne prevencije moraju da deluju na uzroke i uslove
kriminalnog ponaanja mladih, kao optih posebnih i pojedinanih faktora delinkventnog ponaanja
mladih. 2
U terminima rizinih i zatitnih faktora koji poveavaju ili smanjuju razvoj poremeaja u ponaanju
dece i mladih (Gibbs i Bennett, 1990, 11) prevencija se danas moe definisati kao zajedniki proces
(kole i zajednice) planiranja i primene mnogostrukih strategija koje:
smanjuju specifine rizike povezane s problemima ponaanja mladih,
jaaju zatitne faktore koji osiguravaju zdravlje mladih ljudi i njihovu dobrobit.

Prevencija maloletnih delinkvenata predstavlja proces u ijoj realizaciji uestvuju razliite profesije,
institucije i slube, ali profesije socijalnog radnika, pedagoga i psihologa imaju jednu od
najznaajnijih uloga. Iz tih razloga, panju treba prevashodno usmeriti ka kavlitetu i svrsishodnosti
primenjenih metoda strunih radnika , koje za cilj treba da imaju zatitu maloletnika i pomo njemu i
njegovoj porodici u prevladavanju nastalih problema.

3. PREDMET ISTRAIVANJA

Predmet istraivanja je maloletnika delinkvencija u optini Prijepolje.

Maloletnika delinkvencija se odnosi na delinkvenciju koja je izvrena od strane maloletnog lica. Po
naem zakonu to je osoba uzrasta od 14 do napunjenih 18 godina ivota. Dete ili mlada osoba kao

Ivan Vidanovi, Duan Kolar Mentalna higijena 2008 str.30.

1
2
Pregledni rad (nauni) Politika suzbijanjamaloletnike delinkvencijekao determinanta drutvednog razvoja-
Darko Dimovski, Pravni fakultet u Niu i Filip Miri, Pravni fakultet u Niu .
2
uinilac krivinog dela ima poseban tretman u zakonskim propisima veine zemalja zbog
psihosocijalnih karakteristika razvojnog perioda u kom se nalaze. 3

4. ZNAAJ ISTRAIVANJA

Namera ovog istraivanja je usmerena na postavljanje moguih okvira unutar kojih bi se preventivno
moglo na drugaiji nain pristupiti problem prepoznavanja rizika I poremeaja u ponaanju koja je
dostupna proceni u redovnim ivotnim sredinama radi pravovremenog intervenisanja I spreavanja
razvoja poremeaja u ponaanju kod mladih.

Maloletnika delinkvencija je kompleksan problem koji se moe reavati kroz postojanje kvalitetne,
organizovane i usaglaene saradnje strunjaka zaposlenih u slubama i institucijama odgovornim za
vaspitanje, obrazovanje, socijalizaciju i zatitu maloletnika. Ovo istraivanje moe da nas usmeri u
kom pravcu usmeriti preventivni rad - da li je to porodica, kola, vrnjaci ili reenje treba traiti na
viem nivou.
Uvoenjem koncepta spremnosti zajednice dato je teorijsko nauno-zasnovano objanjenje
nekonzistentne uspenosti preventivnih programa koji se primenjuju u razliitim zajednicama. 4

Zbog sve veeg znaaja koji ima prevencija kriminaliteta, posebno dece, UN su 1990.godine donele
Smernice za prevenciju maloletnike delinkvencije poznate kao Rijadske smernice. Rijadske
smernice sadre mere preventivne, sekundarne i tercijarne prevencije. U uvodnom delu Rijadski
smernica se kae:
Rijadske smernice se zasnivaju na pretpostavci da e drave lanice najefikasnije smanjiti broj dece u
sukobu sa zakonom tako to e ojaati i poboljati pomone sisteme i kvalitet ivota ( socijalnu
zatitu i dobrobit) dece od ranog detinjstva i tokom perioda adolescencije. Na primer, vlade bi
trebalo da donesu sveobuhvatne planove prevencije, koje e ukljuiti porodicu, drutvo, vrnjake
kole ( programe obrazovanja), strunu obuku, rad i slino u cilju pozitivnog usmeravanja deijeg
razvoja. Na ovaj nain smanjuju se izgledi da e deca uiniti prestup u vreme kada uu u nezgodne
adolescentne godine. Rijadske smernice su relevantne za sve strunjake u Srbiji koji rade sa decom 5.

Polazna pretpostavka uspene prevencije ogleda se u otklanjanju uzroka koji mogu uticati na pojavu
delinkventnog ponaanja maloletnika. Pored toga to je period adolescencije veoma osetljiv i
znaajan u stvaranju linosti, smatramo maloletniku delinkvenciju pre svega drutveno uslovljenom

3
J. Hrni, T.Damonja Ignjatovi, V.Despotovi Stanarevi , Deca i mladi sa problemima ponaanja 2010.
4
Branislava Popovi iti, Vesna uni Pavlovi, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitacijuUniverzitet u
BeograduKONCEPT SPREMNOSTI ZAJEDNICE ZA PREVENTIVNO DELOVANJE
5
Smernice Ujedinjenih nacija za prevenciju maloletnike delinkvencije Rijadske smernice

3
pojavom, drutvo treba da pokae spremnost u preduzimanju odgovornosti u reavanju i nalaenju
naina koji je usmeren ka smanjenju nepovoljnih drutvenih faktora koji su u veoj ili manjoj meri
odgovorni za ispoljavanje problema. Tu prvenstveno mislimo na poboljanje ekonomskog statusa
maloletnika i njegove porodice, na uspostavljanju adekvatne porodine i partnerske atmosfere, na
minimiziranje negativnih i maksimiziranje pozitivnih potencijala neformalnih vrnjakih grupa. Uzroci
maloletnike delinkvencije mogu biti razliiti: zemlja u tranziciji, ekonomska kriza u zemlji,
nezaposlenost, ivot na marginama drutva, maloletnici odbaeni od vrnjake grupe, loa
socijalizacija maloletnika, uticaj porodice i porodinih odnosa, alkoholizam i sl.

Pojmom maloletnike delinkvencije bavila se i Nacionalna strategija za mlade Republike Srbije iz

2007.godine. U poglavlju Bezbednost mladih navodi se da su mladi najee rtve, ali i poinioci
krivinih dela.
Kriminal je neizostavan pratilac svakog drutva, kroz sve epohe njegovog razvoja. Mladi su meu
najeim poiniocima ali i rtvama krivinih dela. Faktori koji doprinose kriminalitetu meu mladima
jesu, izmeu ostalog, visoka stopa nezaposlenosti, laka dostupnost vatrenog oruja, kao i uruen
sistem vrednosti 6. (Nacionalna strategija za mlade RS).
Preventivni rad iz oblasti socijalne zatite definisan je lanom 9 Pravilnika o organizaciji,
normativima i standardima rada centara za socijalni rad (Sl.glasnik RS, br. 59/2008 i 37/2010).
Uloga i odgovornost organa starateljstva najneposrednije dolaze do izraaja u sluajevima izricanja
vaspitne mere pojaan nadzor organa starateljstva.
U cilju zatite dece i omladine od razliitih drutveno nepovoljnih uticaja bilo bi poeljno da lokalna
samouprava kroz dnevne usluge u zajednici ( dnevni boravak, savetovalite za brak i porodicu)
pokae interesovanje i odgovornosti u zatiti dece i omladine i otklanjanju onih nepovoljnih
drutvenih faktora koji predstavljaju prepreku za njihov razvoj i uspenu socijalizaciju.

3.1 Deca sa problemima u ponaanju u Republici Srbiji

Ukupan broj dece sa problemima u ponaanju je broj dece utvren u odgovarajuoj

korisnikoj grupi dece 15.907 ali, tom broju treba dodati i broj mladih osoba koji su po pravilu,
poinile neko delo (prekrajno ili krivino) u periodu dok su bili ispod 18 godina ali se posledice
proteu i nakon punoletstva.

6
Prema podacima MUP iz novembra 2007. godine u Republici Srbiji registrovano je oko 1.075.000 komada
vatrenog oruja, koje je u posedu oko 700.000 graana. Prema evidenciji ovog ministarstva, od navedenog
broja, u posedu graana starosti od 18 do 30 godina nalazi se 23,328 komada vatrenog oruja iji su vlasnici
17.966 lica. Takoe, prema podacima UNDP za 2005. godinu, u Srbiji pored registrovanog ima jo i oko 900,000
komada neregistrovanog vatrenog oruja. Izvor istraivanje iveti sa nasleem. Dostupno na:
http://www.seesac.org/reports/SerbianSurvey_bcs.pdf
4
Prikupljeni su podaci za ukupan broj dece sa problemima u ponaanju u 2012. godini, prema prirodi
problema u ponaanju (asocijalno ili krivino), o njihovoj starosnoj i rodnoj strukturi. Posebno su
izdvojene uzrasne grupe od 6 do 14 i od 15 do 17 godina.

Struktura dece sa problemima u ponaanju prema prirodi problema ponaanja, uzrastu i rodu u
izvetajnom periodu
Problem u Uzrast i rod
ponaanju 6-14 15-17 Ukupno
m Ukupno m
Asocijalno
1.253 329 1.582 1.382 484 1.866
ponaanje
Deca u
sukobu sa 883 117 1.000 10.231 1.138 11.459
zakonom
Ukupno
2.136 446 2.582 11.703 1.622 13.325
15.907

Kod dece sa problemima u ponaanju, asocijalno ponaanje je, razumljivo, kao poetni poremeaj u
procesu socijalizacije, uestaliji na niem uzrastu dece od 6 do 14 godina (61,3%). Na adolescentnom
uzrastu od 15 do 17 godina, postoji tendencija pada broja dece sa asocijalnim epizodama u
ponaanju (39,7%). U skladu sa tim, na niem uzrastu je vie dece asocijalnog ponaanja (61,3%) a na
starijemuzrastu je vie dece koja su u sukobu sa zakonom (85,9%).

U obe uzrasne grupe dominiraju deaci: na niem uzrastu, od 6-14 godina ima
82,7% deaka a na starijem uzrastu od 15 do 17 godina, ak 87,8% dece su takoe, deaci.
Broj reaktiviranih sluajeva ili fenomen recidivizma kod dece sa
problemima u ponaanju je svakako izuzetno vaan podatak ne samo za strunjake
na poslovima zatite dece sa poremeajem ponaanja ve i za sve aktere u procesu
resocijalizacije dece. 7

Ekonomska kriza i dugotrajna tranzicija utiu na porast devijantnog ponaanja i svih oblika kriminala,
naroito maloletnikog. Perspektiva margine, izolovanost i nemogunost uspostavljanja komunikacije
sa vrnjacima u regionu i Evropi, za posledicu ima prihvatanje vrednosnih obrazaca i modela koje
promoviu kriminalci i optuenici za ratne zloine. Strah, ksenofobija i vrednosna konfuzija
promoviu nasilne oblike ponaanja kao drutveno poeljne i doputene. Sve ee su maloletnici
istovremeno i rtve i poinioci, kako u porodici tako i u irem socijalnom okruenju ali i u koli.
Samoubistvo je drugi najei uzrok smrti mladih u Srbiji, odmah iza saobraajnih nesrea. Podaci
Republikog zavoda za statistiku pokazuju da se godinje ubije izmedju 62 i 132 mladih, uzrasta od 15
24 godine. Dodatno zabrinjava injenica da na jedno poinjeno dolazi 150 -200 pokuaja
samoubistava, od kojih veina nikada ne bude registrovana 8.

7
Sintetizovan izvetaj o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2012.godinu
8
Deca okrutnog boga, 28. novembar 2006, Danas.
5
 5. MALOLETNIKI KRIMINALITET NA TERITORIJI OPTINE PRIJEPOLJE

Stepen maloletnikog kriminaliteta na teritoriji Optine Prijepolje je u porastu u poslednje dve

godine. U toku 2013. godine registrovano je 88 dece i omladine sa poremeajima u ponaanju
(maloletni uinioci krivinih dela i prekraja,kao i deca sa asocijalnim ponaanjem) to je za 20 vie
nego u prethodnoj godini. Zabeleen je, takoe, nagli rast maloletnikog kriminaliteta u ukupnom
kriminalitetu na teritoriji Optine. Alarmantan je podatak da je ukupni broj krivinih dela u
2013.godini, koja su izvrili maloletnici, takoe u porastu i iznosi 29, to je za 15 vie nego u
2012.godini. Nivo agresivnosti maloletnika raste, a stepen tolerancije na frustracije se sniava.

2009 2010 2011 2012 2013

Asocijalno 31 38 19 24 22

ponaanje
Krivino delo 35 11 13 14 29

Prekraj 64 40 34 30 37

Ukupno 130 89 66 68 88

Izvor: Izvetaj Centra za socijalni rad Prijepolje

U optini Prijepolje, po podacima uzetim preko Dev Info baze, ima 1009 mukaraca starosti od 15-18
godina ivota, to znai, u poreenju sa podacima iz predhodne tabele, da 8,72% ima drutveno
neprihvatljiv oblik ponaanja.
Optina Prijepolje nema ni jednu uslugu kad se tie dnevnog boravka, a uslugu za decu i mlade u
sukobu sa zakonom prua Centar za asocijalni rad Prijepolje kroz rad Dnevnog centra i radionice koje
se u njemu odvijaju, a koji je poeo kao projektna aktivnost 2009.godine.to se tie odrivosti ove
usluge, lokalna samouprava na godinjem nivou iz budeta izdvaja deo sredstava namenjen radu
Dnevnog centra .
Kroz rad radionica u okviru Dnevnog centra povean je nivo svesti, kod dece i mladih u sukobu sa
zakonom, o znaaju prihvaljivih oblika ponaanja i razvijenih stilova ivota,a kod roditelja poveana je
svest o znaaju dobrog roditeljstva. Ovakav oblik rada u socijalnoj zatiti gde je grupni rad prioritetan,
predstavlja veoma znaajan oblik socijalnih usluga i spada u red dobre prakse.

6
 5.1. Aktivnosti koje je Policijska uprava u Prijepolju preduzela na temu prevencija
maloletnike delinkvencije u periodu 2010.-2014.godine 9

Istraivanjem smo doli do saznanja da je, u okviru preventivnog delovanja na maloletniku

delinkvenciju Policijska uprava Prijepolje iz svoje nadlenosti, preduzela sledee aktivnosti:
U periodu od 11.10.2012.godine do 29.10.2012.godine u okviru realizacije projekta Alkohol nije
COOL na teritoriji optina Prijepolje, Priboj i Nova Varo u srednjim kolama odrano je 6
edukativnih tribina. Na tim tribinama uenicima zavrnih razreda 7 srednjih kola su sa zdravstvenog,
sociolokog i kriminolokog aspekta predoena tetna dejstva koja nastaju konzumiranjem alkohola.
Aktivno uee na tribinama su uzeli radnici Medicinskog centra, Centra za socijalni rad i PPU
Prijepolje. Takoe u okviru projekta Alkohol nije COOL u periodu od 23. Do 30.10.2012.godine
odrani su sastanci sa vlasnicima ugostiteljskih objekata na podruju Policijske uprave Prijepolje. Kako
bi dali doprinos u pruanju sigurnijeg okruenja za nae mlade, poslata je jasna poruka da je potrebno
da umanje rizine inioce iz kojih proistie njihovo neprimereno ponaanje, izmeu ostalog, laka
dostupnost alkoholnih pia.
Dana 15.04.2013.godine u Brodarevu u Osnovnoj koli Svetozar Markovi u organizaciji Matine
biblioteke Vuk Karadi iz Prijepolja uenicima osmog razreda odrana je tribina na temu Promena
sredine kao faktor rizika u adolescentnom periodu. Cilj tribine je bio da se uenicima osmog razreda
ukae na probleme sa kojima se mogu susresti prilikom promene sredine upisom u srednje kole u
Prijepolju ili nekom drugom gradu koji je vei od sredine iz koje dolaze, kao i da se ukae na posledice
do kojih dolazi ukoliko dou u sukob sa zakonom.
Dana 15.04.2013.godine sa poetkom u 19 asova na Kolovratu u prostorijma O Milosav Stikovi
u organizaciji Matine biblioteke Vuk Karai iz Prijepolja mladima Kolvrata odrana je tribina na
temu Savremeni oblici bolesti zavisnosti. Tribina na istu temu i istog dana odrana je i za decu O sa
Seljanice. Cilj tribine je bio da se mladima ukae na savremene oblike bolesti zavisnosti sa akcentom
na patoloko kockanje i klaenje. Moderator tribine bio je psihijatar MC Prijepolje, koji je mladima
istakao da su razni oblici kockanja i klaenja u Srbiji doiveli ekspanziju u zadnjih 15-tak godina.
U toku meseca decembra 2013.godine zapoeto je sa realizacijom projekta pod nazivom ak prvak
kojom prilikom je uenicima prvog razreda odrano predavanje na temu Upoznajmo policiju . Svrha
projekta je podizanje i unapreenje bezbednosne svesti uenika prvog razreda i omoguavanje
efikasnije edukacije o razliitim aspektima samozatite, kao i upoznavanje sa radom policije i
uspostavljanje poverenja kroz upoznavanje sa poslovima i aktivnostima policije, a sve po principu
edukativnih igrica i ilustracija prilagoenih uzrastu aka prvaka.

9
Informacija o aktivnostima koje je Policijska uprava u Prijepolju preduzela na temu prevencija maloletnike
delinkvencije u period 2010-2014.godine
7
Dana 04.02.2014.godine Agencija za bezbednost saobraaja RS zajedno sa PU Prijepolje na podruju
optine Prijepolje u vremenu od 12,00 13,00 asova sprovela je deo aktivnosti iz preventivne
kampanje Panja sad za veu bezbednost dece u saobraaju.
Sproveden je i projekat rada kolskih policajaca kroz pokrivanje srednjih kola od strane policijskih
slubenika u civilnom odelu i osnovnih kola od strane policijskih slubenika u uniformi. Takoe
uspostavljeno je odravanje mesenih radnih sastanaka odgovornih lica srednjih i osnovnih kola,
rukovodeih radnika PPU Prijepolje radi spreavanja svih oblika nasilja u kolama. Ostvarena je dobra
saradnja sa strunim radnicima kola i to: profesori, psiholozi, pedagozi i dr. Kao isa roditeljima sa
jednim ciljem, vea i bolja bezbednost uenika u koli i prostoru oko nje.
Radi daljeg unapreenja bezbednosti zatite uenika i u skladu sa Okvirnim akcionim planom za
prevenciju nasilja u obrazovno vaspitnim ustanovama koji je donet u januaru 2009.godine,
Ministarstvo unutranjih poslova zajedno sa Ministarstvom prosvete, svake godine realizuje projekat
Bezbedno detinjstvo razvoj bezbednosne kulture mladih sa ciljem da policijski slubenici
predstave uenicima petih razreda osnovnih kola bezbedonosne rizike i pretnje koji ugroavaju
navedenu populaciju, naine njihove prevencije i ostvarivanje bezbedonsne samozatite. Edukacija
uenika realizuje se predstavljanjem sledeih tema:
1. Upoznajmo policiju,
2. Spreimo vrnjako nasilje,
3. U zaaranom krugu droge i alkohola,
4. Bezbedno uee dece u saobraaju.
Tokom svake godine na podruju Policijske uprave u Prijepolju od strane policijskih slubenika
Odseka granine policije, za strance, suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima od 2012.godine
sprovode se aktivnosti u cilju poboljanja odgovora Republike Srbije na probleme trgovine ljudima sa
akcentom na preventivno delovanje i podizanje nivoa drutvene svesti o ovom problemu kao obliku
modernog ropstva, na obavetavanju graana i edukaciji uenika srednjih i osnovnih kola i
problematici trgovine ljudima.

6. CILJ ISTRAIVANJA

Cilj ovog istraivanja je ukazivanje na potrebu razvoja usluga za decu i mlade sa problemima u
ponaanju na lokalnom nivou a u cilju spreavanja maloletnike delinkvencije uopte i recidiva
maloletnike delinkvencije.

8
Specifini ciljevi:

Razvijanje nove usluge na lokalnom nivou koja bi odgovorila potrebama spreavanja

maloletnike delinkvencije
Unapreenje analitiko istraivake prakse

7. OPIS METODA I TEHNIKA ISTRAIVANJA

7.1. Uzorak
Istraivanjem su obuhvaeni kako maloletnici koji su uinili neko krivino delo, tako i oni koji to nisu
uinili, ali su se nali na evidenciji Centra zbog prekrajnog postupka u 2012. I 2013.godini.

Sprovedeno je meu maloletnicima koji su na evidenciji Centra za socijalni rad Prijepolje. Anketom
jeobuhvaeno oko 50 ispitanika. Anketa je uraena u periodu, jul avgust 2014.godine.

7.2 Tehnike istraivanja

Za potrebe ovogistraivanja je koriena raznovrsna sekundarna graa: rezultati dosadanjih
istraivanja I podaci kojima raspolau slube I organizacije, koje pruaju usluge socijalne zatite na
lokalnom nivou kao i:

1. uvid u evidenciju centra za socijalni rad o broju maloletnih delinkvenata,

2. anketa maloletnih delinkvenataputem upitnika
3. uvid u aktivnosti i uloge strunih radnika centra za socijalni rad ( socijalnog radnika, psihologa,
pedagoga, pravnika).
Istraivanje je sprovedeno u Centru za socijalni rad Prijepolje, Republika Srbija, jula i avgusta
2014.godine.

8. ANALITIKO SINTETIKI PRIKAZ REZULTATA ISTRAIVANJA I NJIHOVA

INTERPRETACIJA

Svrha ispitivanja maloletnika je da se, na osnovu njihovih odgovora doe do saznanja koji su uzroci
maloletnike delinkvencije , kao i uloga porodice i porodinih odnosa i prilika koje su od bitnog
znaaja kad se tie maloletnike delinkvencije.

Ispitivanjem je obuhvaeno 50 maloletnih delinkvenata.

Tabela br. 1: Mesto boravka maloletnika

Mesto boravka Broj maloletnika %
Grad 24 48
Selo 11 22
Prigradsko
15 30
naselje
Ukupno 50 100
9
Najvei procenat maloletnika 48% ivi u gradskom naselju, 22% maloletnika ivi u selu, dok je 30%
maloletnika iz prigradskog naselja.

Ono to je evidentno jeste injenica da kriminalitet maloljetnika i omladine u urbanim djelovima je

itekako vei i uestaliji za razliku od njihovih vrnjaka u seoskim provincijama, ali je u odnosu na
istraivanje koje je sprovedeno 2011.godine kada je broj maloletnika sa sela bio 2% sada i te kako
uvean (22%).

Tabela br. 2: Godina roenja maloletnika

Godina roenja Broj maloletnika %
1995 19 38
1996 20 40
1997 4 8
1998 5 10
1999 2 4
Ukupno 50 100

Kad se tie kalendarskog uzrasta maloletnika iz analize vidimo da je najvei procenat 40% njih od 17
godina tj 1996.godite, mada ne zaostaju mnogo ni maloletnici koji su na pragu 18-te godine tj
1995.godite.

Tabela br. 3: Porodini status maloletnika

Porodini
status
Broj maloletnika %
ispitivanih
maloletnika
Oba roditelja 39 78
Jednim
11 22
roditeljem
drugo / /
Ukupno 50 100

Istraivanje sprovedeno u Centru za socijalni rad Prijepolje ukazuje na situaciju da veina maloletnika
ivi sa oba roditelja 78%. Mada su se maloletnici izjasnili da ive s oba roditelja, ovde moramo
naglasiti da prilikom razgovora sa ispitanicima doli smo do saznanja da od ovog broja koji ive s oba
roditelja jedan broj (39), preteno oeva, sezonski je angaovan na poslovima koji su van mesta
prebivalita maloletnika, te se stie utisak da I pored oba roditelja maloletnici u veini sluajeva ive s
jednim roditeljom, to je obino majka, dok je otac fiziki odsutan I ivi u drugom mestu.

Na pitanje koji roditelj nedostaje u nepotpunim porodicama odgovor je da je to otac u 8 sluajeva a u

3 sluaja majka.

10
Tabela br. 4: Broj dece u porodici
Broj dece u
Broj maloletnika %
porodici
Jedno 4 8
Dvoje 16 32
Troje 18 36
Vie 12 24
Ukupno 50 100

Analiza maloletnika kad se tie broja dece u porodici ukazuje da je najvei procenat maloletnih
delinkvenata u porodicama koje imaju troje dece 36%, sa dvoje dece je njih 32% to nije zanemarljiv
broj, dok je najmanji procenat sa jednim i vie od troje dece.

Tabela br. 5: Materijalno stanje porodice

Materijalno
Broj maloletnika %
stanje porodice
Dobro 10 20
Relativno dobro 14 28
Loe 23 46
NSP 3 6
Ukupno 50 100

Istraivanje pokazuje da je broj maloletnika koji ive u loim materijalnim uslovima vei u odnosu na
ostale. Ako uzmemo u obzir i maloletnike koji su se izjasnili da relativno dobro ive, tj osrednje
imamo sliku da je broj znatno vei, jer kod nekih maloletnika postoji tendencija ka precenjivanju
ekonomskog statusa, jer su u neformalnim vrnjakim grupama na nioj ceni oni koji su siromani.

To moe biti jedan od razloga ovog procenta onih koji ive osrednje, a ne loe, ili je to realna slika
dananje porodice, gde se veina bavi nekim dodatnim poslom, vercom i sl. to je karakteristika
porodica nieg obrazovnog i materijalnog statusa. To moe biti jedan od razloga zato maloletnici
materijalne prilike svojih porodica ee procenjuju kao osrednje, nego kao loe.

Tabela br. 6: Alkoholizam u porodici

Prisustvo
alkoholizma u Broj maloletnika %
porodici
Ima 4 8
Nema 46 92
Ukupno 50 100

Iz predhodne tabele se vidi da je procenat maloletnika koji odrastaju u porodici gde je alkoholizam
prisutan 8 %.

11
Teorija i praksa dokazuju da alkoholizam izaziva mnogobrojne neeljene posledice po funkcionisanje
porodice i razvoj dece, poev od negativne identifikacije i neuspene socijalizacije, disfunkcije
porodinih i roditeljskih uloga, sve do osujeenja i nemogunosti zadovoljenja razliitih potreba, kako
emocionalnih, tako i egzistencijalnih. Sve zajedno, nesumnjivo predstavlja pogodujui faktor razvoju
delinkventnog ponaanja.

Sprovedeno istraivanje, takoe je potvrdilo postojanje veze izmeu alkoholizma, svae i agresivnog
ponaanja u porodici.

Tabela br. 7: Konflikti u porodici

Konflikti u
Broj maloletnika %
porodici
esti 8 16
Ponekad 6 12
Ne postoje 36 72
Ukupno 50 100

Istraivanjem je ustanovljeno da je broj maloletnika u kojima ne postoje konflikti veoma visok, to je

pozitivno I on iznosi 72%, ali nije zanemarljiv broj dece koja su prisustvovala I u ijoj porodici postoje
konflikti oni koji su cesti I oni kd kojih se konflikti ponekad javljaju.
Ovo je odraz one injenice koju smo spominjali kod tabele br.3 gde smo govorili da I ako se veliki broj
maloletnika izjasnio da ivi s oba roditelja, a faktiki najvei deo provode I pod nadzorom su samo
majke, jer je otac taj koji zbog loeg materijalnog stanja u porodici odlazi van teritorije u kojoj ima
mesto boravita I radi kako bi poboljao materijalni status.
Uporeujui istraivanje koje je sprovedeno 2011.godine sada je manji broj onih koji ive u
konfliktonoj porodici. 2011.godine bilo ih je 51%, a sada 2013.godine ukupno 28%.
Tabela br. 8: Nasilje u porodici
Prisustvo
nasilja u Broj maloletnika %
porodici
Postoji 4 8
Ne postoji 46 92
Ukupno 50 100

Iz analize moemo zakljuiti tamo gde ima alkoholizma ima i nasilja u porodici, jer isti broj dece se
izjasnio kada se tie prisustva alkohola i prisustva nasilja u porodici.

12
Tabela br. 9: Vrsta kole
Vrsta kole u Broj maloletnika %
koju je ukljuen
Osnovna 5 10
Ekonomska 8 16
Tehnika 20 40
Gimnazija 1 2
Napustio kolu 7 14
Drugo 9 18
Ukupno 50 100
Iz predhodne tabele se jasno vidi da je najvei broj maloletnika iz Tehnike kole njih 40%.
Maloletnici koji su svrstani pod kategoriju drugo su uenici koji pohaaju neku od srednjih kola
van mesta prebivalita tj. Upisani su u drugi grad i dela koja su uinili jesu preteno krae i tue. Oni
su po broju na drugom mestu. Samim tim to se nalaze u drugom gradu na kolovanju oni su i van
nadzora roditelja.

Broj onih koji su kolu napustili njih 14%, a preteno su bili uenici Tehnike kole, tako da je ukupan
% preko 50% iz ove kole.

Kao razlog naputanja koleistiu da im kola nije potrebna.

Tabela br. 10: Uspeh u koli

Uspeh u
dosadanjem Broj maloletnika %
kolovanju
Ponovio razred 4 9
Dovoljan 26 60
Dobar 6 14
Vrlodobar 6 14
Odlian 1 3
Ukupno 43 100
Maloletni prestupnici u veini sluajeva postiu lo uspeh u koli ( 69% ) bilo je dovoljno i ponovilo
razred, 14% bilo je dobro i vrlodobro , a 3% odlian uspeh.

U toku kolske godine imaju po nekoliko nedovoljnih ocena, kao i veliki broj neopravdanih
izostanaka. Sve ovo utie da veliki broj dece i mladih imaju i snienu ocenu iz vladanja. Obino se radi
o beanju sa asova u toku dana, iz razloga to nisu spremni za ispitivanje od strane profesora ili se
radi o kolektivnom beanju sa asa.

Tabela br. 11: Vrsta uinjenog prestupa

Vrsta uinjenog
Broj maloletnika %
prestupa
Kraa 14 28
Oteenje tue
2 4
stvari
Tua 17 34
Laketelesne
6 12
povrede

13
 Drugo 11 22
Ukupno 50 100
Najvei procenat 34% odnosno njih 17 maloletnika okrivljeno je zbog tue, a posle toga dolazi kraa
28% ili njih 14 maloletnika izvilo je neku od kraa. Posle tue, za maloletnike kraa je
najjednostavnija, uzrastu maloletnika najprijemivija vrsta krivinih dela. Krae koje uine maloletnici
po istraivanju su obino u kasnim veernjim satima.
Svoje slobodno vreme deca, po kazivanju njihovih roditelja, sve vie provode gledajui filmove na TV-
u sa tematikom kriminala, zatim igrajui igrice na kompjuteru, koje takoe u sebi sadre kriminogeno
ponaanje. U takvim sluajevima deca se poistoveuju sa junacima iz filmova ili igrica i to pokuavaju
realizovati u svom ivotu, pa sve ee imamo da deca uestvuju i u nekoj od oruanih pljaki.
Tabela br. 12: Nain izvrenja prestupa
Nain izvrenja Broj
%
prestupa maloletnika
Sam 19 38
Sa maloletnikom 30 60
Sa punoletnim licem 1 2
Sa maloletnim I
/ /
pounoletnim licem
Ukupno 50 100
U velikom broju sluajeva, maloletnik izvri neko krivino delo sa drugim maloletnikom, takvih je po
ovom istraivanju 60%, na drugom mestu odnosno njih 38% izvri prekraj ili krivino delo sam.
Adolescenti imaju veliku potrebu za druenjem sa svojom vrnjakom grupom, imaju potrebu da
pripadaju odreenoj grupaciji, a uticaj roditelja u tom uzrastu za njih je nebitan, svi su mu drugi
vaniji i vei prijatelji od roditelja. Predhodna tabela to pokazuje da je broj uinjenih prestupa najvei
kod onih koji su uinili prestup sa drugim maloletnikom ili grupom maloletnika.
Sama injenica za potrebom da pripada odreenoj grupaciji navodi nas na razmiljanje i postojanje
potrebe klubova za decu gde bi se oni na kvalitetan nain druili, meusobno upoznavali, sklapali
prijateljstva jer imaju bliska shvatanja.
Tabela br. 13: Izreena mera
Izreene mere
prema Broj mera %
maloletnicima
PNR 6 11
PNOS 2 4
Ukor 13 22
Posebene
33 59
obaveze
Redovno
pohaanje 1 2
kole
Novana kazna 1 2
Ukupno 56 100
Najvei procenat od 59% je izreena mera posebne obaveze, tj obavezno ukljuivanje maloletnika u
rad Dnevnog centra pri CSR i njegovih aktivnosti.

14
Rad u Dnevnom centru posluio je kao mogunost da se sudovima predoi ovakav nain rada sa
mogunou izricanja Vaspitnih naloga i Posebnih obaveza prema maloletnicima. Prilikom pisanja
izvetaja Sudovima, Centar za socijalni rad je predoavao koji su to aspekti rada sa maloletnikom koji
bi dali puni doprinos njegovoj resocijalizaciji, pa je u skladu sa tim i davao miljenje Sudu za izricanje
mere POSEBNIH OBAVEZA.

Tabela br. 14: Zdravstveno stanje roditelja

Zdravstveno
Broj maloletnika %
stanje roditelja
Dobro 41 82
Nije dobro 9 18
Ne znam / /
Ukupno 50 100

Kako porodine prilike veoma utiu na prisustvo maloletnike delinkvencije, to pored ostalih
navedenih uzroka I zdravstveno stanje roditelja na neki nain moe uticati na postojanje problema. U
naem sluaju ispitanici su se izjasnili da je zdravstveno stanje njihovih roditelja dobro 82%, to je
manje u odnosu na istraivanje sprovedeno 2011.godine ( 98,05% se izjasnilo da je zdravstveno
stanje porodice dobro ).

9. ZAKLJUAK

Kako bi preventivno delovali i reintegrisali maloletnike potrebno je otkloniti najznaajnije uzroke

maloletnikog prestupnitva. Dakle u kojoj meri je poboljan socio-ekonomski status maloletnika i
njegove porodice znaajno e zavisiti i mogunost uspene reintegracije, a samim tim i prevencije.
Pruiti ovu vrstu strune pomoi u uslovima drutvene krize naroito je teak zadatak, ak kada je re
i o privremenim oblicima pomoi ( jednokratna materijalna pomo, pomo u hrani, odei, priboru za
kolu i sl...). Trajnije i dugoronije reavanje ovih problema ( zapoljavanje, reavanje stambenog
pitanja ...) predstavlja jo sloeniji zadatak. Ipak i pored svih objektivnih tekoa ne sme se smetnuti
sa uma da je proces uspene reintegracije i prevencije u najveoj meri vezan za otklanjanje prisutnih
socio-ekonomskih problema. Traganje za alternativnim reenjima predstavlja jedan od zadataka
savremenog drutva.

Kao jedno od moguih reenja u uspenom preventivnom delovanju je postojanje dnevnog boravka ili
kluba za maloletnike sa delinkventnim ponaanjem, gde bi uz prisustvo strunih radnika ( socijalnog
radnika, psihologa, pedagoga, pravnika ) bili ukljueni u radionice kroz koje se realizuju razne
kreativne aktivnosti, kako deca i omladina tako i njihovi roditelji kroz edukativni program pod
nazivom kola za roditelje.

15
 10. PREPORUKE

Postojei zakonski okvir u Srbiji predvia i meru pojaan nadzor uz dnevni boravaku ustanovi za
vaspitanje i obrazovanje maloletnika kao i u posebnu ustanovu za leenje iosposobljavanje. Na alost,
nijedna od ovih mera nije zaivela u praksi. U prvom sluaju nije potpuno jasno ko je nadlean za
realizaciju (centralni ili lokalni organi vlasti), dok ustanove za leenje i osposobljavanje postoje samo
u teoriji. Nedostatak odgovarajue mree usluga moe se prevladati osnivanjem novih tipova
ustanova, koje bi bile specijalizovane za rad sa razliitim ciljnim grupama 10.

Nakon sprovedenog istraivanja i analize uzroka maloletnike delinkvencije naa preporuka bi bila da
bi se maloletnici reintegrisali , vodili jedan kvalitetan ivot potrebno bi bilo da lokalna samouprava
prepozna ovu potrebu i razvije uslugu dnevnog boravka za decu i mlade u sukobu sa zakonom.

Kako bi se ova usluga realizovala potrebno je definisati sledee:

Ko su korisnici Dnevnog boravka,

Koji uzrast maloletnika bi bio pokriven ovom uslugom,
Po ijoj preporuci, odnosno presudi se upuuju na tretman,
Svrha usluge,
Aktivnosti koje e se sprovoditi,
Usluge koje e se pruati,
Nain rada Dnevnog boravka,
Ko ini struni tim,
Radno vreme Dnevnog boravka,
Eventualni problemi i prepreke koje mogu da utiu na rad realizaciju usluge.

Jugovi, uni Pavlovi, Brki | SOCIJALNA ZATITA MALOLETNIH DELINKVENATA...

10

16
 11. LITERATURA
1. Nacionalna strategija za mlade Republike Srbije,
2. Smernice UN za prevenciju maloletnike delinkvencije, Rijadske smernice,
3. Hrni Jasna, Damonja Ignjatovi Tamara, Despotovi Stanarevi Vera (2010) Deca i mladi
sa problemima ponaanja Republiki zavod za socijalnu zatitu Beograd,
4. Izvetaj Centra za socijalni rad Prijepolje za 2013.godinu,
5. Sintetizovani izvetaj o radu centara za socijalni rad u Srbiji za 2012.godinu,
6. Pravilnik o bliim uslovima i standardima za pruanje usluga socijalne zatite,
7. Dr Aleksandar Jugovi, Dr Vesna uni Pavlovi, Dr Miroslav Brki, Socijalna zatita maloletnih
delinkvenata u tranzicijskom drutvu Srbije, FPN | Godinjak 2009 | IV DEO: Socijalna politika
i socijalni rad
8. Elektronski mediji
9. Brki, Miroslav (1998.) Socijalni rad u reintegraciji maloletnih prestupnika magistarska teza
Beograd

17