MALOLETNIKA

DELINKVENCIJA

Deca sada vole luksuz, oni imaju loe vladanje,

prezir prema autoritetu, ona pokazuju
nepotovanje starijih i vole brbljanje vie nego
uenje. Deca se vie ne diu kada stariji ulaze u
prostoriju. Ona protivuree svojim roditeljima,
brbljaju pred drutvom, pohlepno gutaju
poslastice sa stola. Prekrste svoje noge i tiraniu
svoje roditelje.
Sokrat

Pojam maloletnike
delinkvencije

Fenomenoloka, etioloka i krivino-pravna

specifinost malol. delinkvenata

Izraena varijabilnost oblika devijantnog

ponaanja
Opti i specifini faktori MD
Krivina odgovornost
Nadleni organi
Sankcije

Dva shvatanja pojma MD:

ire
Ue

iri pojam MD

Svi oblici devijantnog

ponaanja maloletnika
krenje dr. normi

Od preddelinkventnog
ponaanja do krim.
ponaanja kvalifikovanog
krivinim zakonom
Prestupnitvo maloletnika,
vaspitna zaputenost, dr.
neprilagoenost,
asocijalnost,moralna
posrnulost, huliganstvo

+: ire preventivno
delovanje
-: nedovoljno precizna

devijantna
ponaanja
mladih
odreenog uzrasta kojima se kre
legalne norme drutvene sredine
svaka aktivnost maloletnih lica ili
grupa koja predstavljaju znatnije
krenje
bilo
koje
drutvene
norme
protivdrutveno
ponaanje
mladih i to akko oni oblici
ponaanja
koji
su
zakonima
odreeni kao krivina dela i
prekraji, tako i drugi postupci i
ponaanja koji po svom karakteru
zahtevaju primenu vaspitnih i
drugih socijalnih mera i akcija

Ui pojam MD

Sva ponaanja maloletnih lica koja su, kao i za

punoletna lica, inkriminisana u krivinom
zakonu kao krivina dela iskljuivo pravno
odreenje

Svako krenje krivinih i

drugih/administrativnih normi (skitnja,
prosjaenje, izazivanje nereda na javnim mestima,
kockanje...) predelinkventno ponaanje
MD predelinkventno ponaanje (nije kriminalitet,
slui kao upozorenje za preduzimanje preventivnih
mera)

+: preciznost
-: pravna limitiranost

Problem krivine odgovornosti pitanje

starosne granice

Rimsko pravo (Justinijan): maloletnici do 10,5

godina

Infantes (do 7 godina), infantiae proximus (7 do

9,5/10,5 godina) razlike u prirodi kazne

Uticaj pozitivizma i sociolokih T u

kriminologiji na krivinopravno odreenje
starosne granice/odgovornosti

Preciznije utvrivanje gornje i donje granice

Podizanje

donje granice
FR: Code penale (1810): 16 kao gornja granica
Gornja i donja granica: KZ Austrije (1852), KZ
vedske (1864), KZ Nemake (1871)

Danas: kalendarski uzrast i/ili dostignut

biopsiholoki razvoj i socijalna zrelost

Stepen zrelosti (Jemen, Saudijska Arabija)

Donja starosna granica:
Minimum:

7 godina (Burma, Egipat, Indija, Irak,

Sirija)
U veini evropskih zemalja 14 godina (vajcarska,
Danska, vedska 15 godina; Finska 16 godina)

Gornja starosna granica: 16-18 godina

Da li je kalendarski uzrast dovoljan

kriterijum?

Psihologija adolescencija 12-26 g.

Krivino-pravni odreenje MD u Srbiji

Prvo odreenje MD kod nas:

II pol. 19. v dopuna Kaznitelnog zakona (1847)

Razlikovanje

nedoraslih (do 14 g.), mlaih (14-16. g.)i starijih

maloletnika (14-16 g.)
Odreenje razliitih kazni:

Nedorasli: kanjavaju roditelji, staratelji, uitelji, gazde

Mlai maloletnici: fizika kazna (batinjanje), bez smrtne kazne
Stariji maloletnici: fizika kazna (batinjanje), bez smrtne kazne, zatvorska
kazna

Krivini zakonik Kraljevine Jugoslavije (1929) 21. godina

krivino punoletstvo
Posle II sv. rata 14-18. g.
Do 1959. maloletniku mogle da budu izreene iste kazne kao i
punoletnima (osim smrtne kazne i doivotne robije sa
prinudnim radom) vaspitna mera kao osnovna sankcija
prema maloletniku

Danas Srbija: maloletnik lice koje je u vreme

izvrenja krivinog dela navrilo 14, a nije
navrilo 18 godina

Lica mlaa od 14 godina krivino neodgovorna

14 16 godina mlai maloletnici; vaspitne mere
16-18 godina stariji maloletnici vaspitne mere
+ izuzetno maloletniki zatvor
18-21 godine mlai punoletni
Tri grupe mera:
Mere

upozorenja i usmeravanja
Mere pojaanog nadzora
Zavodske mere

Antropoloke teorije u
objanjenju MD

Lombrozo

Znaaj vaspitanja i obrazovanja u oblikovanju

deteta/oveka loe vaspitanje moe da podstakne
perverzne instinkte
Vaspitanje

bez nasilja nasilje proizvodi greke u

ponaanju/devijantnost i kriminal

Prouavanje malolentih delinkvenata (1871/1872) - 84%

deaka i 60 % devojica iz porodica sa dobrim moralnim
normama
Autohtono

poreklo zloinakog ponaanja koje ni vaspitanje ne

moe da popravi

Garofalo

Morfoloke i fizioloke karakteristike deteta kao faktor

prepoznavanja roenog kriminalca

Bioloke teorije u objanjenju MD

Nervni sistem, endokrini sistem, fizika konstitucija

Hili

Hili i Apler

MD objanjava nedostacima/aberacijama u
hromozomima
MD kao posledica brzog rada leza u periodu puberteta
zbog ega dolazi do poremeaja u emocionalnom
funkcionisanju/uravnoteenosti

Podolski Hemijski osnov prestupnikog

ponaanja

Hipoglikemija (pad eera u krvi) dovodi do nasilnog

ponaanja, poveano luenje hormona paratitaste
lezde i hipofize vode ka imovinskom kriminalu

Psiholoke teorije u objanjenju MD

Glukovi 500 malol. delinkvenata - osobine:

Agresivnost, nizak prag tolerancije, inferiornost,

slab uspeh u uenju, hedonizam, nii nivo
inteligencije, kompleks nie vrednosti,
nedostatak samokontrole, neodgovornost,
egocentrizam, sklonost ka racionalizaciji
Malol. delinkvent kao poseban tip linosti

Objanjenje MD:

Posledica zlostavljanja, zanemarivanja, pretnje

patoloka antiposlunost/destruktivnost
MD kao posledica tekoa u prihvatanju
autoriteta

Psiholoke teorije u
objanjenju MD

Teorija inteligencije

Teorija neprilagoenosti

MD kao ispoljavanje neurotinih potreba, mehanizam

zadovoljenja potreba koje nisu zadovoljene u P

Bihejvioristika teorija

MD kao neuspela socijalizacija

Teorija frustracija

MD kao posledica nieg stepena inteligencije

Veza inteligencije i recidiva

MD kao ponaanje emocionalno nestabilnih ekstravertnih

linosti

Psihoanaliza

MD kao posledica konflikata koji nastaju usled nekontrolisanih

psihikih sila

Socioloke teorije u objanjenju MD

Ketle

vrsta korelacija izmeu MD i svakodnevnih ivotnih

prilika (posebno ek. stanje)

Mertonova T dr. anomije

MD kao posledica pobune mladih iz niih klasa na

Knemogunost participacije u ek. blagostanju

Socioloke teorije u
objanjenju MD

Saderlandova T
diferencijalne asocijacije

asocijacija
delovanje dve suprotne sile na
MD krim. i nekrim. ponaanje
(npr. vrnjaka grupa i roditelji)

Socijalni interakcionizam
i T etiketiranja

Hirijeva T socijalne kontrole

MD se ui kroz procese
komunikacije i socijalizacije
Diferencijalna

Promena poloaja malol.

delinkventa usled
stigmatizacije
Uticaj

na doivljaj sopstvenosti

Zato neki postaju

malol. delinkventi, a
neki ne?
Veze sa DR
afektivne veze
(posebno porodine)
potovanje normi usled
straha od kazne
potovanje sistema V
uee u
konvencionalnim dr.
aktivnostima

Socioloke teorije u
objanjenju MD

Teorija moi

Rodno uslovljene razlike u ulogama i ponaanju

Razlike u obimu MD momaka i devojaka

Savremeni socioloki koncepti:

Koncept razorenog doma

Koncept ekolokih uslova (loi stambeni uslovi,
prenaseljenost,
rasni i dr. sukobi)
Koncept odsustva ogranienja (visoko
individualizovano DR, bez ogranienja u ulogama)

Obim i struktura maloletnike delinkvencije

Globalno:

Porast MD - porast broja krivinih dela maloletnika +

porast udela MD u ukupnom kriminalu

Srbija: kontinuiran i nizak udeo MD u ukupnom

kriminalu

5000
Krivine
prijave protiv maloletnih lica, R. Srbija (2000-2013)
4000
3458

3000
2000

4323

4085
3640
3251

3120

3434
2945

3497

3747

3913

3844

3041

2415

1000
0
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Krivine prijave, odluke suda i primena krivinih

sankcija prema maloletnim licima, Rep. Srbija
(2011-2013)
4500
4000
3500
3000
2500
2000
1500
1000
500
0

4232

3913 3844
3140 2946 3300

2011

2012

2013

2648

2302 2284

Starost maloletnih delinkvenata:

Vea zastupljenost starijih maloletnika

Mlai maloletnici delinkventnost kao kolektivni
akt; sauesnitvo
55.9

60
50

45.1

43.9

55.4
46.1

44.6

40
30
20
10
0

krivine prijave mlai m.

2011

krivine prijave stariji m.

2012

2013

Rodno uslovljene razlike u MD:

Najea kriminalna dela:

Imovinski

kriminal (sitne krae, utaje, prevare, kraa

motornog vozila)
Razbojnitvo (retko!, sauesnitvo)MD devojaka:
znatno manje zastupljena (slino kod punoletnih) - oko
10%

Razlozi: tradicionalne rodne uloge, biopsihike

osobine devojaka
Izraenija sklonost devojaka ka devijantnom
ponaanju (skitanja, beanje od kue, alkohol,
prostitucija)

Tri tipa maloletnih delinkvenata:

MD kao deo organizovanog kriminala

Izvravaju krivino delo po nalogu (starije) osobe

Profesionalni delinkventi
Sluajni delinkventi
Trgovina drogom, orujem; prostitucija,
reketiranje, plaena ubistva

Recidivizam u MD

U porastu
Problem MD kao kolektivan in (pripadanje
kriminalnog grupi)

Struktura maloletnike delinkvencije

prema tipu kriminalnog dela, Rep.
Srbija (2000-2013)
3500
3000
2500
2000
1500
1000
500
0

ivot i telo
dostojanstvo
imovina
ostalo

2011

protiv ivota i tela; 13%

ostalo; 29% polne slobode; 1%

imovina; 57%

2013

protiv ivota i tela; 10%

ostalo; 26%polne slobode; 2%

imovina; 61%

Etiologija maloletnike
delinkvencije

Opta etiologija kriminalnog ponaanja

Makro i mikro faktori,

Unutranji i sredinski faktori
Makro faktori MD

Mikro faktori MD

Ekon. faktori (krize, tranzicija, naglo

bogaenje)

Porodine prilike i odnosi,

porodini kapital

Ratni sukobi

Nasilje nad decom

Politiki faktori (pravila pol. borbe,

kola (neuspeh, nasilje, uenje
mogunost participacije u donoenju modela ponaanja)
odluka, odnos elita veina,...)
Opti kulturni model + mediji

Susedstvo i vrnjake grupe

Pokretljivost

Slobodno vreme

Drutvena reakcija (moralna panika,

poveavanje represije, etiketiranje)

Individualne karakteristike (rod, uzrast,

hiperaktivnost, nedostatak verbalnih
sposobnosti, smanjena samokontrola,
agresivnost, nisko samopotovanje,
sugestibilnost....)

Osobine maloletnog delinkventa

Psihopatske crte linosti

Izraena agresivnost, preteno ekstravertne linosti

Motivacija:

Egocentrinost, samoprecenjivanje, nedostatak oseanja

odgovornosti, emocionalna nestabilnost, nizak stepen
tolerancije na frustracije, nedostatak pozitivnih ivotnih
stavova)

Kriminalno ponaanje kao igra, ree sredstvo podmirenja

potreba
Nedostatak ivotnih ciljeva i planova za budunost

Sugestibilnost, oteana adaptacija, laljivost,

implusivno reagovanje
Kriza maloletstva

Socijalno neprihvatljivo ponaanje

maloletnih delinkvenata
Konzumiranje sredstava koja izazivaju
zavisnost
Neprihvatljivo ponaanje u vaspitno
obrazovnim ustanovama, izostajanje sa nsatve
Beg iz porodinog okruenja, skitnja,
prosjaenje
Nedozvoljeni noni izlasci
Nedozvoljena druenja sa starijim osobama
sklonim kriminalitetu
Huligansko - vandalsko ponaanje (unitavanje
imovine, sudelovanje u navijakim neredima i
sl.)
Vrnjako nasilje

Prevencija MD

Cilj:

Rana detekcija
Dijagnostifikovanje poremeaja
Sistemsko sprovoenje mera pojaanog nadzora
(u porodici, koli) ili u ustanovama za
resocijalizaciju

Prevencija MD:

Primarna (opta edukacija, pre delinkv.

ponaanja)
Sekundarna (usmerena na mlade u rizinom
ponaanju, cilj rana identifikacija mladih kod
kojih je prisutno delinkv. ponaanje)