Megatrend Univerzitet

Fakultet za Pravo Javnu upravu i Bezbednost, Bulevar Umetnosti 29,

Novi Beograd





VREDNOSTI I VRLINE MLADIH DANAS
(seminarski rad)


Predmet:
Mentor: Prof. Dr.
Student:






Beograd, oktobar 2014
2

SADRAJ


UVOD........................................................................................................................................3

Sistem vrednosti mladih u Srbiji.............................................................................................4
1. Anominost bolest dananjice uSrbiji..............................................................................4
2. Uticaj (pogrene) tranzicije................................................................................................. 4
3. Ksenofobija, nacionalizam, iskljuivost i njihov uticaj.................................................5
4.Konflikti izmeu individualnih i kolektivnih vrednosti....................................................
4.1. Povezanost autoritarnosti i etnocentrizma..........................................................................6
4.3. Vrednosti usmerene na individualne ciljeve........................................................................7
4.3. Vrednosti usmerene na socijalno znaajne ciljeve...............................................................7
5. Klasifikacija vrednosnih orijentacija..................................................................................8
6. Vrednosne orijentacije mladih za privredni razvoj.........................................................10
7. Vrline.16.
ZAKLJUAK..........................................................................................................................18
LITERATURA........................................................................................................................19











3

UVOD

U savremenom potroakom drutvu, profit je pokreta gotovo svih procesa, snalaljivost mera
neije vrednosti, a imid vaniji od kvaliteta linosti. Skupoceni auto, firmirana odea i obua,
novac, lagodan ivot bez rada to se nudi kao uzor, ne samo u sapunicama na televiziji, ve i u
stvarnom ivotu sveta estrade i politike.
Raspad sistema vrednosti, u najekstremnijom vidu, ispoljava se i u sve uestalijem nasilju.
Mladi smatraju da je vano biti obrazovan, ali da nije loe, ni kada moe, kako se popularno
kae, da se snae u ivotu. Iako im je prijateljstvo na prvom mestu, ne bee od materijalnog jer
smatraju da e im novac omoguiti da normalno ive.
Zato su nastavnici, koji zbog loeg materijalnog stanja sve ee trajkuju, sve manje uzor
svojim uenicima, kao i ostale struke koje iziskuju mnogo rada, a ne donose mnogo para.
Zbog svega ovog proizilazi da su im idoli veoma retko naunici, ee sportisti i biznismeni, i
svesni su injenice da je drutvo u kom ive izgubilo sve temeljne sisteme vrednosti. Strunjaci
navode da je takva situacija jo od poetka devedesetih godina, te da je moto, kojim se dananja
deca vode, potroaki sistem i onaj koji ih svrstava u nacionalne i verske obrue.
U ovom radu mi cemo se bazirati na sistemu vrednosti mladih danas u Srbiji, kao jednom
tranzicionom i partitokratskom drutvu, okovanom finansijskim i roakim lobijima, gde su
mladi okrueni poremeenim sistemima vrednosti, i gde je primetno da je njihov kljuni
kriterijum za uspeh novac - a ne znanje veza, a ne zasluga.










4

SISTEM VREDNOSTI MLADIH U SRBIJI


1. Anominost bolest dananjice u Srbiji

U Srbiji postoji duga tradicija istraivanja vrednosti uopste, a posebno vrednosti mladih.
Istraivaki nalazi pruaju osnovu za zakljuivanje o slinostima i razlikama izmedju pripadnika
pojedinih generacija kao i o promenama, odnosno stabilnosti osnovnih vrednosnih uverenja. No,
iako postoji bogata istraivaka gradja, izvodjenje pouzdanih zakljuaka oteano je zbog
raznolikosti i nepreciznosti pojmovnih definicija vrednosti te njihove operacionalizacije u
konkretnim istraivanjima, kao i usled neujednaenosti uzoraka i instrumenata merenja. Ono sto
je zajedniko u svim istraivanjima realizovanim u poslednjih dvadesetak godina, jeste nalaz da
kod mladih postoji tendencija smanjivanja prosocijalne orijentacije i poveanje
utilitarnohedonistike orijentacije, to jest orijentacije na korist i uivanje. Druga tendencija koja
se javlja, vezana je za poveanu anominost konfuziju drustvenih ciljeva, beznadje,
dezorijentaciju; ak 75% mladih u istraivanju izrazilo je anominost, dok je takvih 1979. godine
bilo svega 24% (Pantia, 1988:63). Poznato je da do anomije, tj. pomanjkanja, suspenzije ili
neefikasnosti drustvenih normi, zakona, propisa i vrednosti, dolazi u periodima drustvene i
politike krize, ratova i nemira, kao i u vremenima drustvene tranzicije, kada vise ne vae ranije
norme i tradicionalne vrednosti, a nove jos nisu uspostavljene, sto dovodi do pometnje i
dezorijentacije lanova drustva u traganju za socijalno poeljnim obrascima ponasanja.

Imajui u vidu gore navedene nalaze, nije udno sto po skorasnjim ispitivanjima mnjenja
mladih u Srbiji, polovina mladih ne vidi sopstvenu budunost u domovini. Rezultati istraivanja
Mladi zagubljeni u tranziciji ukazuju na najvanije razloge zbog kojih mladi odluuju da odu iz
zemlje: mala ili nikakva mogunost zaposljavanja, posebno u svojoj struci, male ili nikakve
sanse da se, ako se do posla i dodje, na njemu zaradi za pristojan ivot, male ili nikakve
mogunosti da se dodje do stana da bi se u odgovarajuem dobu moglo samostalno iveti i
zasnovati porodicu, a za visokoobrazovane nemogunost strunog napredovanja.




5

2. Uticaj tranzicije

Autori istraivanja istiu kljuni uticaj drustvene tranzicije na sve vanije omladinske
tranzicije. Celo doba mladosti je tranzitorno, odnosno, skoro svi prelazi u ljudskom ivotu
koncentrisani su na ovo vreme. Medjutim, po istraivaima, problem je u tome sto drustvena
tranzicija remeti omladinske tranzicije, neke i potpuno, pogotovo kada tranzicija ne ide sama,
ve ruku pod ruku sa ratovima tokom devedestih. Kada se zna da aspiracije mladih u pogledu
strunog usavrsavanja, zaposljavanja, profesionalnog napredovanja, pa i ivotnog standarda i
sigurnosti, za veinu ostaju u sferi elja, jasno je zasto se resenja trae u drugoj, a ne u
sopstvenoj zemlji.
Posto se promene u tranziciji ne odraavaju na mlade samo u pogledu karijere i poslovnih
perspektiva, ve su mnogo sveobuhvatnije, u istraivanju Centra za prouavanje alternativa,
traio se i odgovor na pitanje kakva je putanja tranzicije mladih u porodinom domenu u
postsocijalistikom periodu u Srbiji. Odgovori na upit o dominantnom oseanju u odnosu na
vlastiti ivot i ivot svoje porodice, pokazuju pesimistinu sliku: najvei procenat ispitanika
opredeljuje se za odgovor doivljaj oskudice i uskraenosti (27 %), zatim doivljaj straha i
zabrinutosti (25 %), i doivljaj bespomonosti i neizvesnosti (21 %), a samo sest odsto njih
opredelilo se za doivljaj sigurnosti i zadovoljstva. Materijalni status svog domainstva
ispitanici su najese odredjivali kao srednji, potom bolji i oskudevajui. Prema
stambenom statusu, 66 % anketiranih ivi sa roditeljima, u studentskom smestaju sest odsto, a 23
% ima svoj stambeni prostor (nasledjen, iznajmljen, redje kupljen). Re je o bazinim potrebama
i resursima mladih, koji veinom nedostaju: posao, stan, novac. Jasno je da to veliki broj mladih
ljudi stavlja u poloaj produene finansijske i sire materijalne zavisnosti od roditeljske porodice.










6

3. Ksenofobija, nacionalizam, iskljuivost i njihov uticaj

Proteklih petnaestak godina, zahvaljujui politici koja je vodjena, u Srbiji je zavladala
ksenofobija, nacionalizam, iskljuivost. U istraivanju je uoena tendencija da se vlastita grupa
idealizuje i smatra superiornom u odnosu na druge grupe, koje se omalovaavaju; svaki etvrti
ispitanik priznaje da bi, ako bi se on pitao, sproveo diskriminaciju prilikom zaposljavanja, skoro
svaki peti veruje u intelektualnu superiornost vlastite nacije, svaki sedmi se protivi nacionalno
mesovitim brakovima. to se tie odnosa prema veri, nesto vise od polovine mladih deklarisu se
kao religiozni, ali su uoljive kontradiktornosti unutar religiozne svesti; naime, i neki, medju
onima koji nisu religiozni, povremeno ispunjavaju neke oblike religijske prakse, kao sto se i
dobar deo vernika, koji prihvata uenje svoje crkve, ne pridrava onoga sto im religija nalae.
Iako svesni svojih (ne)mogunosti i pogresne politike zbog koje su marginalizovani
mladi se slabo angauju i u praenju i u kreiranju drustvenih i politikih zbivanja. Dnevne novine
ne ita vise od polovine ispitanika, sa veim uesem devojaka. Nedeljne novine i asopise ne
ita dve treine anketiranih, naroito srednjoskolci, sto znai da ova grupa izuzetno retko koristi
stampane medije za svoje informisanje. Mladi najvise koriste elektronske medije, ali daleko vise
zbog zabave nego radi informisanja. Ipak, posto znaajan deo mladih provodi dosta vremena
pored TVa, autori istraivanja istiu da elektronski mediji postaju vaan faktor koji deluje na
formiranje stavova, oekivanja i uspostavljanja odreenog sistema vrednosti. Konano, iako je
tehnoloska pismenost omladine vaan inilac ukupne pismenosti, relativno mali broj njih koristi
kompjuter. Raunar, po rezultatima istraivanja, upotrebljava polovina ispitanika.
Na pitanje o tome sta je po njihovom misljenju najvei problem mladih u Srbiji, najvei
broj ispitanika istie narkomaniju, alkoholizam i kriminal (59%), zatim neadekvatan obrazovni
sistem (17%), los materijalni poloaj (18%), a nemogunost uestvovanja u drustvenom ivotu
istie kao problem samo jedan odsto ispitanika. Na pitanje o tome ko najvise treba da uestvuje u
resavanju problema mladih 46% je odgovorilo da to treba da rade vlada i politike stranke, ali
veliki broj se oslanja i na roditelje (26%).
S druge strane, uoljiva je distanciranost prema politici, koja se najjasnije vidi iz odnosa
prema politikim strankama oko etvrtina ispitanika ih uopste ne podnosi, a vise od treine je
ravnodusno prema njima.
Istraivai procenjuju da se moe verovati iskazima oko 70% ispitanika da nisu imali
nikakve uzore u svom formiranju i socijalizaciji. Odgovori mladih na temu o uzorima, u skladu
su sa ambijentom: veinsko drustveno samoiskljuenje, politika ravnodusnost i cinizam
(gadljivost prema politici i drustvenom angamanu).
U vezi uestalosti odlaska u neku od institucija kulture, rezultati pokazuju da vise od
treine ispitanika izuzetno retko poseuje neku od tih institucija. Omladina najvise preferira
7

zabavu i druenje sa vrsnjacima, u klubovima i diskotekama, a najmanje su zainteresovani za
muzeje, galerije i izlobe; situacija sa pozoristem je nesto povoljnija, a barem jednom meseno
veina ide u bioskop ili na neki sportski dogaaj. injenica na koju ne treba zaboraviti je da je
omladinski standard, kao deo ukupnog drustvenog standarda, veoma nizak, pa mnogi mogu
izdvojiti samo skromne iznose za kulturne potrebe.

4. Konflikti izmeu individualnih i kolektivnih vrednosti

Za mlade, posebno za one uzrasta izmeu 17 i 19 godina, karakteristina je istovremena
prisutnost:

materijalistikohedonistike vrednosne orijentacije,
sklonosti ka izlaganju rizicima,
potreba za drustvenom moi i popularnosti,
otvorenosti za nove ideje i sticanje znanja,
potrebe za kreativnosu
potrebe za postojanjem ivotnih ideala

Ovde je vano imati na umu injenicu da u navedenom istraivanju materijalistika"
orijentacija ne ukazuje toliko na potrebu za ekonomskom i materijalnom sigurnou, koliko na
jednu vrstu materijalistikog hedonizma, odnosno na potrebu za neodlonim i neposrednim
zadovoljavanjem svojih elja i impulsa. Moe se oekivati bi bilo da se materijalistiki
hedonizam, koji implicitno ukazuje na odreenu vrstu socijalnorizinog stila ivota, nalazi u
suprotnosti sa potrebom za intelektualnim postignuem. Meutim, materijalistike i
intelektualne vrednosne orijentacije istovremeno koegzistiraju u vrednosnom sklopu omladine
uzrasta izmeu 17 i 19 godina. Pomenuta intelektualna orijentacija moe se tretirati kao
terminalna vrednost, tj. kao vrednost koja daje konani smisao ili cilj ivota, kao jedan
samoaktualizirajui vrednosni sistem. S druge strane, materijalistika orijentacija moe se
tretirati kao instrumentalna vrednost, tj. vrednost koja slui kao sredstvo za postizanje tog cilja ili
smisla ivota. Namee se zakljuak da je u vrednosnom sistemu srednjokolske omladine, za
intelektualnu samoaktualizaciju potrebno posedovati bogatstvo, mo i slavu. Autori istraivanja
istiu da bi to bio neispravan zakljuak, tj. radi se zapravo o postojanju konflikta izmeu
individualnih i kolektivnih vrednosti.


8

4.1. Povezanost autoritarnosti i etnocentrizma

U istraivanju su takoe potvreni, u ranijim istraivanjima u Srbiji dobijeni, rezultati o
visokoj povezanosti autoritarnosti i etnocentrizma, ime je potvrena teza o postojanju
karakterne strukture koja osobu ini prijemivom na prihvatanje predrasuda i antidemokratske
orijentacije uopte. Takoe, znaajna povezanost etnocentrizma sa autoritarnou i religioznou
potvrena je kao i u brojnim istraivanjima obavljenim pre. Rezultati istraivanja pokazuju da je
vea autoritarnost naena kod:

mladia,
religioznijih,
mladih sa sela,
onih iji su roditelji nieg nivoa obrazovanja,
onih odgajanih u restriktivnoj i konfliktnoj porodinoj atmosferi,
onih iji su roditelji vie podsticali odlunost, odgovornost i poslunost, pri emu
autoritarnost nije znaajno povezana sa uzrastom niti sa sa nivoom obrazovanja.

4.2. Vrednosti usmerene na individualne ciljeve

Istraivanje N. Havelke, realizovanog 1998. godine, na temu vrednosnih orijentacija
adolescenata iji je cilj bio da se odgovori na pitanje: Da li je stepen prihvatanja pojedinih
vrednosnih orijentacija osetljiv na kontekst u kojem se oekuje njihovo ispoljavanje ili
ostvarivanje? Ispitivano je dvanaest vrednosnih orijentacija, koje su podeljene u dve glavne
grupe zavisno od toga da li su prvenstveno usmerene na individualne ili na socijalne ciljeve.

Ispitivane vrednosti, koje karakterise usmerenost na individualne ciljeve su:

sigurnost (egzistencijalna sigurnost) imati stalan i siguran posao, marljivim radom
obezbediti zadovoljenje svojih potreba, baviti se zanimanjem koje osigurava normalan i
pristojan ivot;
zarada (utilitarnost, materijalna korist) imati veliku zaradu, posvetiti se sticanju
velikog imetka, biti jedan od najbogatijih ljudi;
prijatnost (hedonizam) baviti se poslovima u kojima nema velikih napora, odgovornosti
i opasnosti, iveti veselo i bezbrino, voditi ivot ispunjen ugodnostima i zadovoljstvima;
9

samostalnost (lina samostalnost, nezavisnost od drugih) samostalno odluivati o sebi i
svojim aktivnostima, biti samostalan u radu, u voenju svojih poslova, ne zavisiti od
odluka i naina rada drugih;
usavrsavanje (samoaktualizacija) stalno se razvijati i usavrsavati kroz svoj budui
posao, biti osoba koja razvija svoje sposobnosti, talente i ambicije, iskazati se kao
stvaralaka i potpuna linost; i
religioznost (posveenost svojoj veri) biti dobar i odan vernik, postovati pravila i
zahteve svoje vere, uskladiti ivot sa uenjem i obiajima svoje vere, u religiji nai svoj
mir.
Ove vrednosti, klasifikovane kao individualne", mogu se dalje podeliti u dve ue grupe:
vrednosti preteno materijalnog, utilitarnohedonistikog karaktera (sigurnost, zarada i
prijatnost) i vrednosti orijentisane na sopstvenu linost (samorazvoj i samoaktualizacija,
samostalnost, lino usavrsavanje i religioznost).

4.3. Vrednosti usmerene na socijalno znaajne ciljeve
Ispitivane vrednosti koje karakterise usmerenost na socijalno znaajne ciljeve na ciljeve
ije ostvarivanje podrazumeva intenzivnu, neposrednu ili posrednu interakciju sa drugim ljudima
i ostvarivanje znatnog socijalnog uticaja su:

uticajnost (socijalna mo) donositi vane odluke, rukovoditi, upravljati vanim
poslovima i ljudima, biti uticajna i vana linost;
popularnost (socijalni presti, status u javnom ivotu) pojavljivati se u javnosti, u
novinama, na radiju i TV, biti intervjuisan, postati poznat i popularan;
saznavanje (istraivanje) pratiti razvoj nauke, istraivati, otkrivati nova saznanja, biti u
sredistu pronalazastva i inovatorstva;
saradnja (kooperativni duh) raditi sa ljudima koji postuju jedni druge, sloan zajedniki
rad, duh saradnje i zajednistva;
pomaganje (altruizam) pomagati ljudima u nevolji, initi dobro i po cenu velikih
samoodricanja i napora i
pravednost (prometejstvo) stvoriti bolje drustvo, iskoreniti zaostalost, bedu i zlo,
zalagati se za jednaka prava svih, boriti se za pravedne ciljeve i kada nisu lako ostvarivi.

Ovde jednu podgrupu ine vrednosti koje su socijalne utoliko sto se ostvaruju kroz
interakciju sa drugima, ali su psiholoski veoma bliske individualno usmerenim vrednostima
uticajnost, popularnost i saznanje. Drugu grupu ine vrednosti koje su socijalno
instrumentalnog karaktera, jer se prvenstveno ispoljavaju u aktivnostima koje donose dobrobit
ljudima saradnja, pomaganje, pravednost.

10

5. Klasifikacija vrednosnih orijentacija

U prethodnom se istie da se u adolescentskom periodu vrednosti mogu shvatiti kao orijentacije
ka budunosti, kao osnova na kojoj mladi zasnivaju svoja oekivanja od ivota koji je pred
njima, od situacija u kojima e se najverovatnije nai jednoga dana.
Opisi pojedinih vrednosti bili su u istraivanju kontekstualizovani u tri okvira: oekivanja od
budueg zanimanja, atributi slike o sebi u budunosti i naini budueg porodinog ivota. Autor
je zakljuio da je efekat konteksta na stepen prihvatanja pojedinih vrednosti veoma umeren;
uglavnom se ogleda u malim razlikama u stepenu procene znaaja pojedinih vrednosti, sto
rezultuje i manjim razlikama u relativnom poretku vrednosti.
Dve vrednosti koje su, u kontekstu budueg zanimanja i budueg porodinog ivota, ocenjene
kao najznaajnije jesu saradnja i sigurnost, dok je u kontekstu slike o sebi na prvom mestu lino
usavravanje, a na drugom saradnja. U sva tri konteksta poslednja dva mesta zauzimaju
religioznost i medijska popularnost.
Osnovno zapaanje autora je da se dvanaest ispitivanih vrednosnih orijentacija u svakom od tri
konteksta grupisu u etiri faktora, koji zadravaju istu ili slinu unutrasnju strukturu. Glavna
razlika je u redosledu faktora.

U kontekstu zanimanja prvi faktor okuplja vrednosti koje imaju utilitarni karakter
uticajnost, velika zarada i popularnost.
Drugi faktor ine vrednosti koje su prosocijalnog karaktera: pomaganje drugima,
religioznost i borba za opstu pravednost.
Treem faktoru osnovni ton daju orijentacija na lino usavrsavanje i orijentacija na
istraivanje i saznavanje, sto se moe razumeti kao tenja ka samoaktualizaciji. Taj faktor
ukljuuje i izvesnu meru samoaktualizacije na socijalnom planu, kroz borbu za
pravednost i saradnju sa drugima.
etvrti faktor je okupio vrednosti koje povezuje tenja da se izbegnu frustracije, da u
profesionalnom ivotu preovladava hedonistiki ton: prijatnost, egzistencijalna sigurnost,
samostalnost u radu i razvijena saradnja.

Kako vidimo, u ovom istraivanju dobijena su vrednosna oekivanja od budueg zanimanja, koja
su istovremeno i pragmatina (posao treba da prui sigurnost, prijatnost i zaradu) i aktivistika,
kako na linom planu (usavravanje, samostalnost), tako i na socijalnom (saradnja, pomaganje,
pravednost, inovacije).
11

U istraivanju Uroa Mladenovia i Jasne Knebl o vrednosnim orijentacijama i preferencijama
ivotnih stilova adolescenata, realizovanom 2000. godine, mladima uzrasta od 17 do 18 godina
ponueno je da se odrede prema devet vrednosnih orijentacija:

orijentacija ka privatnoj ili drutvenoj svojini,
otvorenost ili zatvorenost prema svetu,
religioznost ili nereligioznost,
egalitarizam ili neegalitarizam,
ravnopravnost ili neravnopravnost polova,
autoritarnost ili neautoritarnost,
konformizam ili nekonformizam,
opti aktivizam ili pasivizam i drutveni aktivizam ili pasivizam;

i prema deset ivotnih stilova:

utilitarni,
saznajni,
religijsko-tradicionalni,
orijentacija na mo,
egoistika orijentacija,
altruistika orijentacija,
porodinosentimentalni ivotni stil,
prometejski aktivizam,
orijentacija na popularnost i
hedonistiki stil ivota.

Ciljevi istraivanja su bili da se utvrdi smer i intenzitet prihvaenosti vrednosnih
orijentacija i njihove latentne strukture popularnosti ivotnih stilova i njihove latentne strukture i
komparacija sa rezultatima prethodnih istraivanja.
Analiza je pokazala da najveu popularnost meu mladima imaju utilitarni i porodini stil
ivota, dakle oni stilovi koji obezbeuju ekonomsku i emotivnu sigurnost. Potom, prema stepenu
popularnosti kod mladih, slede: hedonistiki, saznajni, egoistiki i altruistiki stil ivota. Kako
autori kau, ova veoma neobina kombinacija stilova ivota jednake popularnosti, ukazuje na
podjednaku tendenciju ka zadovoljavanju intelektualnih i opsteljudskih potreba, s jedne strane, a
s druge iskljuivo linih potreba. Najmanje popularni su: ivotni stil koji podrazumeva borbu
za opste, pravednije ciljeve i uslove u drustvu (prometejski aktivizam), stil ivota usmeren na
zauzimanje rukovodeih mesta u drustvu (orijentacija na mo), stil ivota koji bi bio
12

determinisan tenjom ka popularnosti, medijskoj prisutnosti (orijentacija na popularnost) dakle,
stilovi kojima je zajedniko to da podrazumevaju sire drustveno angaovanje. Ubedljivo
najmanje popularan je religijskotradicionalni stil ivota.
Rezultati istraivanja Mladenovia i Knebl pokazali su da nije doslo do bitnih promena u
vrednosnom odreenju mladih niti u preferiranju pojedinih stilova ivota, a u odnosu na
istraivanja ranijih godina. Nesto veu popularnost meu mladima, u meuvremenu, stekao je
hedonistiki stil ivota.
Zakljuujemo da je kod mladih prisutan trend povlaenja u odnosu na siru drustvenu
zajednicu, ali i da opsta drustvena kriza nije dovela do jaanja egalitarizma (vera u drustvenu
jednakost), konformizma i autoritarnosti kod mladih, ve naprotiv, do slabljenja. Procenjuje se
da bi uzrok ovoj pojavi mogla biti generalizovana kritinost kod mladih, koja se razvila kao
posledica produkata drustvene krize i razliitih drustvenih promena.

















13

6. Vrednosne orijentacije mladih za privredni razvoj

U domaem istraivanju o vrednosnim orijentacijama mladih za privredni razvoj (Kordi,
2008:110), na uzorku uenika zavrsnih razreda srednjih skola i studenata, ispitane su tri
komponente stava prema privredi:

zainteresovanost za privredu,
nivo znanja o osnovnim pojmovima o privredi i
namera da se pokrene svoj biznis po zavrsetku skolovanja.

Nalazi pokazuju da je 53% ispitanika veoma ili umereno zainteresovano za privredu, 34% nije
bas jako zainteresovano, a 13% uopste nije zainteresovano. Kako je uzorak u istraivanju bio
vezan za segment mladih starijih od 18 godina, koji su u procesu skolovanja, ona je zakljuila da
je u ovom segmentu mladih u Srbiji, stepen prijemivosti za privredne sadraje dovoljno visok
da bi se moglo raunati na uspeh razliitih, komunikaciono adekvatnih obrazovnih intervencija, u
pravcu razvijanja pro-aktivnog privrednog ponasanja.
Kada je u pitanju nivo znanja o osnovnim pojmovima o privredi, dok je prosean rezultat
amerikih studenata na testu ekonomske pismenosti, izmeren 2005. godine, bio 62, prosean
rezultat nasih ispitanika je bio 61; to znai da su ispitanici, po nivou znanja o osnovnim
pojmovima o privredi, u rangu sa amerikim studentima. Kulturoloski zanimljiv nalaz da
devojke u ovom segmentu mladih, bolje poznaju osnovne ekonomske pojmove od mladia,
autorka je istakla kao vanu informaciju, procenjujui da je visok nivo ekonomske pismenosti
nekih segmenata enske populacije, resurs za drustvene promene u pravcu rodno senzibilisane
privrede.
Blizu treine ispitanika (31%) izjavilo je da je veoma zainteresovano da pokrene svoj biznis po
zavrsetku skolovanja, kao i da esto razmislja o toj opciji (29%). Da to nije losa ideja misli
takoe blizu treine ispitanika (30%), a preostalih 10% nije zainteresovano. Autorka je zakljuila
da segment mladih koji su stariji od 18 godina i nalaze se u procesu skolovanja ima, u odnosu na
siru populaciju, povisenu spremnost za preduzetniko delovanje, sto je znaajan kulturoloski
resurs drustva za privredni razvoj, a na mikronivou znaajna ciljna grupa za implementaciju
preduzetnikih programa.
U okviru ovog istraivanja ispitana je i povezanost poslovnih vrednosnih orijentacija sa stavom
prema privredi. Dobijen je nalaz da je namera da se pokrene biznis po zavrsetku skolovanja,
znaajno povezana sa vrednosnim orijentacijama na nezavisnost, uticajnost i presti. Takoe,
postoji i znaajna povezanost izmeu namere da se pokrene biznis po zavrsetku skolovanja, sa
vrednosnim orijentacijama na materijalnu sigurnost i finansijske stimulacije, sto govori u prilog
14

tome da je u percepciji ispitanih mladih, drustveno-ekonomski status samostalnih preduzetnika
postao dovoljno snaan i stabilan, da bi mogao biti od koristi za realizaciju poslovnih vrednosnih
orijentacija na materijalnu sigurnost i finansijske stimulacije, a u odnosu na druge profesije kao
sto su poslovi u dravnim i drustvenim firmama, kod privatnika ili u poljoprivredi.
Za promisljanje o ekonomskoj socijalizaciji mladih, od koristi je i nalaz o odnosu demografskih
varijabli i tri elementa stava prema privredi (namera da se pokrene sopstveni biznis po zavrsetku
skolovanja, visi nivo znanja o privredi i zainteresovanost za privredu):

Mladii i oni iji su roditelji poljoprivrednici, u veoj su meri zainteresovani za privredu
od ostalih iji su roditelji: zaposleni u dravnim/drutvenim preduzeima, ili su
samostalni preduzetnici, ili rade kod privatnika, ili su nezaposleni, ili imaju neke druge
alternativne izvore prihoda.
Devojke, a zatim oni iji su roditelji poljoprivrednici, potom studenti zavrsnih godina
fakulteta i na kraju, oni koji se angauju u vannastavnim aktivnostima, imaju visi nivo
znanja o osnovnim privrednim pojmovima.
Mladii, oni iji su roditelji samostalni preduzetnici, i studenti prve godine, u veoj meri
od ostalih izraavaju nameru da pokrenu svoj biznis po zavrsetku skolovanja.

Zakljuujemo da je vrlo verovatno da e kod nas, meu mladima starijim od 18 godina, koji se
nalaze u procesu obrazovanja, gore navedene demografske grupe preferirati navedene stavove
prema privredi.
U okviru istraivanja, ispitan je i odnos nekih demografskih osobenosti sa poslovnim
vrednosnim orijentacijama, i dobila sledee rezultate:
orijentacije na uticajnost, presti i nezavisnost, najizraenije su kod studenata na prvoj
godini fakulteta;
orijentacija na samousavrsavanje raste sa poveanjem broja godina provedenih u skoli;
orijentacija na pruanje pomoi drugima, u proseku je izraenija kod uenika zavrsnih
razreda srednje skole nego kod studenata;
za enske ispitanike nesto je karakteristinija orijentacija na samousavrsavanje, a za
muske orijentacija na uticajnost i presti;
orijentacija na nezavisnost u proseku je nesto izraenija kod ispitanika iji su oevi
poljoprivrednici, privatnici i imaju alternativne izvore prihoda, a nesto manje je izraena
kod ispitanika iji su oevi zaposleni u dravnom ili drustvenom preduzeu, kod
privatnika i kod onih iji su oevi (formalno) nezaposleni;
orijentacija na materijalnu sigurnost nesto je manje izraena kod mladih iji su oevi
zaposleni u dravnom ili drustvenom preduzeu i kod onih iji oevi nisu (formalno)
zaposleni;
orijentacija na nezavisnost izraenija je kod mladih ije su majke poljoprivrednice i
privatnice;
15

kod mladih koji su ukljueni u vannastavne aktivnosti, izraenije su orijentacije na
samousavrsavanje, dinaminost i timski rad kao i na pruanje pomoi drugima;
orijentacija na nezavisnost u proseku opada sa poveanjem akademskog postignua,
drugim reima, kod mladih sa visim akademskim postignuem moe se oekivati manje
izraena orijentacija na nezavisnost na radnom mestu.

Moemo zakljuiti da je vaan nalaz da meu mladima, starijima od 18 godina i u procesu
obrazovanja, postoji drugaija, pozitivnija predstava preduzetnistva od one koja je prisutna u
opstoj populaciji. Takoe, odnos stavova mladih prema privredi i njihovih poslovnih vrednosnih
orijentacija, ukazuje na internu koherentnost, doslednost i celovitost vrednosnog sistema
ispitanih mladih, u kontekstu posla. Ovakav sistem je, u odsustvu realnih iskustava, blii
idealnom, logiki oekivanom, nego realnom vrednosnom sistemu, pa se moe oekivati da e
doi do promena poslovnog vrednosnog sistema mladih, onda kada budu usli u svet rada. Ovo
ukazuje na bitnu ulogu kulture radnih organizacija, kao generatora promene poslovnih
vrednosnih orijentacija mladih.
Podsticanje razvoja poslovnih vrednosnih orijentacija usmerenih na nezavisnost, uticajnost i
presti, jedan je od uslova za razvijanje pozitivnih stavova prema privredi i za razvijanje namere
da se pokrene biznis, sto je bitna informacija za vaspitanje, obrazovanje i ekonomsku
socijalizaciju dece i mladih.













16


VRLINE

Svaki ovek po svojoj prirodi tei srei. Aristotel se bavi etikom u svom delu "Nikomanova
etika". Etika ispituje mogunosti da tu sreu postignemo. ovek moe da bude srean samo
ukoliko razvije svoju specifinu prirodu a to je razum i to na dva naina: teorijski i praktino.
Zbog toga postoje dva tipa vrlina:
- Etike vrline
- Dijanoetike vrline (dijanoja = razum)

Etike vrline su praktine, odnose se na ljudsku praksu, delatnost. One su vrline volje. Mi
svojom voljom biramo svoju delatnost, praksu. One se postiu na taj nain to se volja usmerava
ka principu mere (zlatne sredine). To je sredina izmeu preterivanja i zaostajanja za principom
mere.
Npr. hrabrost je vrlina. Kao takva ona se nalazi na sredini izmeu kukaviluka i nepromiljene
smelosti. Ona je mera izmeu ove dve krajnosti. Razum uvek treba da upuuje na princip mere.
Vrlina je dareljivost. Ona je sredina izmeu krtosti i rasipnitva. Ona je mera izmeu ove dve
mudrosti.
Ponos je vrlina izmeu malodunosti i oholosti (prevelikog i premalog poverenja u sebe).
Vrlina je u umerenosti i nalazi se na sredini izmeu dve krajnosti.
Dijanoetike vrline su razumne vrline i one su teorijske. One podrazumevaju mudrost,
razboritost i upuuju na bavljenje naukama. Bavljenje naukama omoguuje sreu naroitog tipa
koje iskuavaju oni ljudi koji se bave prouavanjem uzroka svega to postoji. Prouavanje
uzroka mora da vodi ka prvom uzroku Bogu (uzroku uzroka). Malo bavljenje naukom odbija
od Boga a vie vodi ka Bogu.
Bilo da se radi o etikim ili dijanostikim vrlinama, srea se uvek sastoji u skladu izmeu elja i
mogunosti. Ona stoji na sredini izmeu elja i mogunosti. Bilo da se radi o teorijskim ili
praktinim stvarima. Ukoliko elimo da budemo sreni uvek moramo da vodimo o tome rauna.
Treba odmeravati svoje elje ali i mogunosti. Ali to ne znai odustajanje od visokih ciljeva ve
samo treba biti realan. Treba teiti ostvarenju naih potencijala.
Ono to je izvan nas ne treba da bude izvor nae nesree. Srea je relativna stvar. To znai da se
pojam sree razlikuje od oveka do oveka. ovek u razliitim godinama svog ivota drugaije
17

shvata sreu. Aristotel ne daje definiciju sree. Srea je relativna. Ko je bolestan srea je da bude
zdrav. Za onoga ko je siromaan srea je bogatstvo.
Materijano bogatstvo, drutveni ugled, ulna zadovoljstva ne treba da budu primarni ivotni cilj
ukoliko elimo sreu ali to ne znai da ih treba u potpunosti iskljuiti iz ivota (Aristotel ne
propoveda asketizam kao kod Diogena). Ukoliko sve stvari dolaze kao posledica u vrlini treba ih
prihvatiti. Da bismo bili sreni vrline treba da budu nae navike. Treba ih upranjavati da bismo
bili sreni. One su nuan uslov za sreu.
Smatramo da mladi danas nisu na pravom putom. Svakog od nas krase pojedine vrline, ali ivot
u degenerativnom drutvu i nekim iskrivljenim shvatanjima nas prosto uvlai i tera da
razmiljamo samo o materijalnim zadovoljstvima koja su trenutna i prividna.
Ostaje nam nada da ce neka mladja pokolenja doekati tu materijalnu sigurnost kojoj svi teimo,
te da e moi da se posvete pravim vrednostima i okrenu jedni drugima.
















18



ZAKLJUAK


U dravi u kojoj se u obrazovanje ne ulae dovoljno, i u vremenu u kom je poremeen
sistem vrednosti, mnogi mladi sumnjaju u sigurnu budunost. Za veinu mladih u Srbiji,
obrazovanje odavno nije bezbedna karta za budunost, zbog ega perspektivu poesto ne vide u
sopstvenoj zemlji. Drava ve dugo alje poruke da je najbitnije biti partijski poslunik i da zato
nije udno da veini mladih obrazovanje nije vano.
U razruenom sistemu vrednosti kola je sve manje na ceni, a jedan od uzroka je to se na scenu
vraaju modeli slini onima iz devedesetih godina prolog veka.
U vreme ekonomske krize i sve veeg siromatva vie od polovine mladih je nezaposleno, pa je
na birou rada sve vei broj fakultetski obrazovanih, pa ak i onih sa titulama magistara i doktora
nauka.
Iako je na prvi pogled teko rei da li su bolji nekadanji ili sadanji kriterijumi, jasno je da su se
razlozi za to to se obrazovanje u Srbiji sve manje ceni taloili poslednjih dvadesetak godina.
Kada se sve sagleda pogreno je misliti da su sadanje generacije loe jer je oigledno da se one
ponaaju po modelu koji im drava i drutvo nude.
Mada je novac veoma bitan, ne samo zbog lagodnog ivota, ve i za kolovanje i leenje, stie se
utisak da, ipak, sve vei broj mladih poinje da uvia da su sadanja drutva i upala u krizu zbog
takvog ponaanja, odnosno, da nije sve u materijalnim vrednostima, ve i u prijateljstvu,
solidarnosti i da se na due staze jedino isplati mukotrpni rad.
Ostaje nam da se nadamo da e vreme koje je pred nama, vreme sistemskih drustvenih promena
u Srbiji, doneti i promene u sistemu vrednosti mladih. Stari sistem se, ini se, polako odbacuje,
ali se na njegovom mestu jos uvek ne uspostavlja novi, konzistentan sistem vrednosti. Vrednosni
sistemi mladih pokazuju osobine konfuznosti i unutrasnje nedoslednosti. Nalazi ukazuju na to da
veini mladih rad i dalje nije vredan za razvoj linosti, i da on njima predstavlja instrumentalnu
vrednost u smislu obezbeivanja materijalne egzistencije.


19



LITERATURA


Vidakovi, M., 2008., SOCIOLOGIJA, Novi Sad, Cekom
Kordi Lj., 2008., OSVAJANJE SLOBODE, Novi Sad, Cenzura
Panti, D., 1981., Vrednosne orijentacije mladih u Srbiji, Beograd, IIC SO Srbije
Radio Slobodna Evropa. (05.12.2012) Mladi u Srbiji: Znanje se (ne) isplati
http://www.slobodnaevropa.org/content/mladi u srbiji znanje se ne isplati/ 24578314.html
SISTEM VREDNOSTI MLADIH KAO INTELEKTUALNI KAPITAL DRUTVA
SYSTEM OF MORAL VALUES OF THE YOUTH AS AN INTELLECTUAL
FOUNDATION OF SOCIETY
http://www.famns.edu.rs/skup2/radovi_pdf/vidakovic_vukobrat_novakovic.pdf