ВРЕДНОСТ

Вредност  означава најопштије веровање о томе шта је (и колико) ваљано,

пожељно, корисно, односно о томе шта је непожељно и недопустиво. Вредност има
субјективни карактер. Међутим, за разлику од става, вредност је општија, тако да се, по
правилу, за једну вредност везује више сродних ставова и шири репертоар понашања.
Већи број повезаних вредности интегришу се у систем вредности, односно у вредносну
оријентацију.
Jedan od najvažnijih vaspitnih ciljeva je naučiti mlade strpljenju i upornosti, odnosno
odlaganju potreba i zadovoljstva. Na tome se zasniva proces učenja, koje je najefikasnije kada se
bazira na unutrašnjoj (intrizičkoj) motivaciji. Međutim, do takvog stanja duha i motivacije se ne
dolazi odjednom.
Mladi predstavljaju buduće nosioce društva, pa tako i budućnost društva zavisi od njihovih
vrednosnih odabira. Oni svoj sistem vrednosti formiraju pod uticajem vrednosnih opredeljenja
društva: porodice, medija, sredine u kojoj se obrazuju ili rade, ali i sredine u kojoj provode
slobodno vreme.
Не може нас ниста променити ако ми немамо жељу да се мењамо. Констатација
проблема није довољна за решавање истог.
Vrednosti pokazuju šta ljudi smatraju dobrim a šta lošim. Svaka vrednost ima sadržaj
i intenzitet. Sadržaj vrednosti pokazuje šta ljudi smatraju dobrim i važnim a intenzitet
koliko to smatraju dobrim i važnim. Kada se vrednosti pojedinca poređaju po važnosti
i povežu dobija se individualni vrednosni sistem. On pokazuje ne samo do kojih
vrednosti pojedinac drži i šta smatra dobrim a šta lošim, već i koje su vrednosti važne
a koje su manje važne kao i kakav je odnos izmedju njih. Kao takav, individualni
vrednosni sistem najbolje pokazuje predispozicije pojedinca da se ponaša na odredjeni
način.

Vrednosti se razvijaju od samog detinjstva i zapravo nastaju vrlo rano u životu

čoveka. Porodica odnosno roditelji imaju najveći uticaj na razvoj vrednosti kod
svakog čoveka. Da li je dobro biti lenj ili vredan, koliko je dobro i važno biti čist i
uredan, pošten ili prijatan sa ljudima su vrednosti koje se stiču u porodici. Najveći deo
vrednosti se stekne posmatranjem roditelja i učenjem po modelu od njih. Naravno,
određeni uticaj na razvoj vrednosti ima i neposredno okruženje: šira porodica,
drugovi, pa i škola, crkva i razne društvene institucije.

Vrednosti su vrlo stabilne i teško se menjaju. Njihova stabilnost rezultat je više

faktora. Pre svega, to što nastaju u najranijem detinjstvu čini ih vrlo otpornim na
promene. Drugo, vremenom se vrednosti potiskuju u podsvest i ljudi često drže do
određenih vrednosti a da nisu sasvim svesni toga ili ne umeju da ih eksplicitno izraze.
Time su njihove promene još teže. Najzad, vrednosti se uče u «crno-belo» maniru:
nešto je ili dobro ili loše, sredine nema

Još jedan pokušaj klasifikovanja vrednosti doveo je do grupisanje svih vrednosti u

šest tipova vrednosti3
 • Teoretske vrednosti. Visoku važnost stavljaju na proces saznavanja istine kroz
racionalno i kritičko mišljenje.
• Ekonomske vrednosti. Naglašavaju praktičnost i korisnost.
• Estetske vrednosti. Visoko rangiraju formu i harmoniju.
• Društvene vrednosti. Naglašavaju ljubav prema ljudima.
• Političke vrednosti. Veliku važnost pridaju sticanju moći i uticaja.
• Religiozne vrednosti. Važnost pridaju razumevanju celine sveta i duhovnog
iskustva.

Individualni vrednosni sistemi ljudi razlikuju se u zavisnosti od toga u kojoj meri u

njima preovlađuju odredjeni tipovi vrednosti. Ukoliko su najznačajnije vrednosti
ekonomske, onda će ponašanje pojedinca biti vođeno potrebom zarade i sticanja
materijalnih dobara a svaka pojedina situacija će biti procenjivana sa aspekta
korisnosti i praktičnosti. Ukoliko, pak, u individualnom vrednosnom sistemu
centralno mesto imaju teoretske vrednosti, osoba će najviše ceniti razvoj, učenje,
autonomiju na poslu.

U jednom istraživanju pripadnici tri različite profesije su različito rangirali ove

vrednosti:
Tabela III.3. Vrednosti različitih društvenih grupa
Sveštenik Komercijalista Naučnik u industriji
1. Religiozne 1. Ekonomske 1. Teoretske
2. Društvene 2. Teoretske 2. Političke
3. Estetske 3. Političke 3. Ekonomske
4. Političke 4. Estetske 4. Estetske
5. Teoretske 5. Društvene 5. Religiozne
6. Ekonomske 6. Religiozne 6. Društvene

Vrste vrednosti
Ima više pokušaja u literaturi da se vrednosti ljudi klasifikuju i razvrstaju u određene
grupe ili kategorije. Najznačajniji takav pokušaj uradio je Milton Rokeach2
. On je
klasifikovao sve vrednosti pojedinaca u dve kategorije: terminalne i instrumentalne
vrednosti. Terminalne vrednosti su ona poželjna stanja koja pojedinac nastoji da
ostvari tokom svoga života. Instrumentalne vrednosti odnose se na preferirane načine
ponašanja pojedinca kojima on ili ona ostvaruju svoje terminalne vrednosti
 Istraživali smo...
  Časopis VOX je sproveo anketu na temu "Vrednosni odabiri mladih" na uzorku od 373
mladih različitog uzrasta na teritoriji Srbije. Na anketu je odgovorio veći procenat devojaka
(64%) nego mladića (36%). Više od polovine ispitanika ima od 20 do 25 godina (njih 54%),
slede oni stariji do 30 godina (24%), a preostalo čine mladi u rasponu od 16 do 19 godina.
Ispitanici su uglavnom studenti (69%), zatim slede srednjoškolci i nezaposleni. Š to se
emotivnog statusa tiče, od ukupnog broja ispitanika najveći broj čine samci, i to 55%, dok je
42% u vezi, a preostali su u braku. Čak 61% ispitanika živi sa roditeljima, 21% sa cimerima, a
ostali sami ili sa partnerom.
Anketa magazina Vox pokazuje da mladi najčešće provode vreme uz internet. Posle
toga, njihov izbor su izlasci, a u manjem procentu čitanje knjiga i neformalno obrazovanje.
Najveći broj ispitanika na internetu provodi 3-6 časova dnevno, a 96% od ukupnog broja ima
profil na Fejsbuku. Po popularnosti slede Tviter i LinkedIn, pa ostale društvene mreže. Š to se
izlazaka tiče, najveći broj anketiranih izlazi u kafiće, zatim parkove, diskoteke i pivnice. Na
pitanje koju muziku slušaju, najveći broj ispitanika se opredeljuje za rok, slede pop i elektronska
muzika, nakon toga folk i "ostalo".
Da mladi nisu ljubitelji galerija i muzeja pokazale su sledeće brojke: 58% je odgovorilo da ove
ustanove posećuje nekoliko puta godišnje, a čak 24% njih da nikad ne odlazi na ova mesta.

Систем вредности младих

Ништа неби било необично да није реч о младим људима. Момцима и девојкама
који се, ето, осећају несрећнима или несамопоузданима зато што нешто немају. А немају –
спортски ауто, одећу с потписом, могућност свакодневних одлазака на ручак и вечеру у
скупе ресторане, дебеле банковне рачуне и слично. Сви они, кажу да су успешни и срећни
само они који то имају. На опаску да се може бити успешан и срећан и без тога, одговор је
био – негативан.
На питање зашто не улазу у своја знања и способности како би били конкурентнији
на тржишту рада и имали могућност зарадити новац који би их довео до тих материјалних
добара, углавном наводе да је то претезак и дуготрајан пут. Они не желе радити како би
имали и били успешни. Казу да око себе виде много оних који једноставно имају и који су
због тога успешни и срећни. Другим речима, не желе чекати и улагати у себе: хоће сад и
хоће све, јер сад су млади, сад се желе проводити и живети богато и успешно. Е сад,
питање је како доћи до тога? Они одговор обично траже у кладионицама, играма на срећу,
наследству, женидби/удаји за богате особе. Рад за њих није опција. Очекују од околине
(родитеља, породице, друштва) да им реши све проблеме.
Многи од њих окривљују своје родитеље што им нису осигурали довољно новца
којим би могли да купе свој успех. Осећају се несрећно ако већ са 18 година немају све
статусне симболе које везују за успех. Све то, указује да у друштву постоји веома
дискутабилан систем вредности који се темељи на инстант-богаћењу, уместо на улагању
труда у постизању трајнијих вредности (интелектуалних, духовних, социјалних, па тек
онда материјалних). Вреднији је онај који има висе (без обзира како је то стекао), а не онај
који зна више. Цена улазнице у „ин“ друштво је новац. Онда је донекле логично да се они,
који сами по себи немају, осећају несрећно и закинуто.
Зато се често питају; Зашто неки имају, а ја немам? Како да до тога дођем брзо и
лако?Једним делом такав систем вредности, дефинису и неке врло агресивне рекламе, јер
се служе различитим порукама и фотографијама које у нама стварају угодност, везујући
свој производ или услугу с осећајима којима сви тежимо, као што су осећај моћи, слободе,
успеха, самопоуздања, атрактивности и чега још не.
С обзиром како ти осећаји довољно моћно утичу на нас да константно тежимо њиховом
остварењу, сваки производ који се везе уз њих такође добија ту снагу и утице на нас.
Тако почињемо изједначавати производ са оним чему тежимо. Например, уколико купимо
добар ауто сматрамо да ћемо постати самопоузданији, атрактивнији, да ће сви видети да
смо успешни, што ће нам све дати одређен осећај моћи.
Проблем је што се развија илузија да ћемо самим тим сто смо купили неки
производ одједном постати пожељни и успешни. Добијамо осећај да се моћ, атрактивност,
срећа и успех могу купити, С друге стране, ту су и богати припадници друштва који
стално изазивају пажњу медија, па смо тако стално окружени њиховим фотграфијама на
којима увек имају нову дизајнерску одећу, врхунски су нашминкани, одморени и чини нам
се да им је једини посао одлазак на пријеме и дружење с популарним особама.
Све то споља изгледа врло примамљиво и некако подразумева да су ти људи срећни само
због тога сто све то имају. Већина оних који им се диве готово никад не „загребу испод
површине“ и упитају се је ли то уистину тако.
Међутим, већина истраживања указује да се истинска срећа, испуњеност и успех
темеље на личном осећају да својим радом остварујемо праве вредности.
Другим речима, да предано радимо оно сто смо изабрали, те да се остварујемо кроз добре
резултате свога рада. То је основа за квалитетан однос према себи самоме, као и према
другоме.
О овако постављеним вредностима мало можемо чути у медијима. Њих недовољно
пропагирају и друствени механизми који би требали осликавати темеље исправних
друштвених вредности (школство, судство, здравство, породица…)
шта моземо лично учинити?
Можемо се ослободити негативних илузија о инстант-успеху и богатству које је синоним
за срећу, првенствено због тога сто нас такве илузије могу учинити трајно несрећним
људима, што верујем да нико свесно не жели.
Требамо стално радити на развијању властитог система позитивних вредности и
живети у складу са њима. Не изједначавати богаство и срећу.
Само тако можемо из реклама извући само најбоље (информацију, промишљање), а не
потпасти под њихов утицај површних вредности које у реалном свету једноставно не
стоје.
Важно је знати да се срећа и успех темеље на преданом раду и конкретним
постигнућима, а не на поседовању аута или других материјалних добара. Ма колико то
неком било тешко прихватити, истина је да су материјална добра последица успеха, а не
његов узрок.
Дијагноза је: поремећен систем вредности, изгубљен осећај за квалитет и нормалност. А,
терапија?

Када кажем да су системи вредности у нашој земљи видно поремећени, не кажем

ништа револуционарно. То сви знамо и свима нам је врло познато. Е, ако сви знамо и сви
смо тога свесни, а ништа не чинимо по том питању то већ представља револуцију. Свесни
смо да ово није оно што ми желимо, да све може бити другачије и боље, али ипак не
мрдамо прстом.
TEST VREDNOSTI PO ROKEACH-U

UPUTSTVO
Molimo vas da vrednosti sa sledeće dve liste rangirate (svaku za sebe) dajući im
rangove od 1 do 10 tako da rang 1 dobije ona vrednost koja je za vas lično najvažnija
a rang 10 vrednost koja je najmanje važna. Dve vrednosti ne mogu imati isti rang.

TERMINALNE VREDNOSTI RANG

Sreća, zadovoljstvo životom _____

Znanje i mudrost (zrelo razumevanje života) _____
Mir i harmonija u svetu _____
Priznanje za postignuće _____
Bogatstvo, ugodan i komforan život _____
Trajno prijateljstvo _____
Priznanje od kolega _____
Spasenje (večni život) _____
Sigurnost, odsustvo pretnji _____
Samopoštovanje _____

INSTRUMENTALNE VREDNOSTI RANG

Odlučnost______
Spremnost da se pomaže drugima _____
Pouzdanost, odgovornost _____
Inteligentan _____
Ambiciozan, vredan, radan _____
Poštuje naredjenja, poslušan _____
Otvorenog duha _____
Nezavistan, samostalan _____
Iskren, pošten, častan _____
Uljudan, kulturan _____