ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

АЛЕКСИНАЦ

ПРЕДМЕТ

ОПШТА ПСИХОЛОГИЈА СА ПСИХОЛОГИЈОМ ЛИЧНОСТИ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: ЖИВОТ МЛАДИХ У САВРЕМЕНИМ

УСЛОВИМА

др Момчило Симоновић

Алексинац, 2014.
 Садржај

Увод..............................................................................................................3

Младост (адолесценција) – касно детињство...........................................4

Млади и животне вредности – некад и сад...............................................5

Живот младих у савременим условима………………………………….6

Проблеми младих у савременом друштву…………………………….....9

- Млади и
образовање..........................................................................9

- Незапосленост
младих.......................................................................9

- Млади и болести
зависности...........................................................10

- Млади, породица и
вршњаци..........................................................10

Закључак......................................................................................................12

Литература...................................................................................................13

2
 Увод

Појам „млади” описује фазу живота између детињства и одраслог доба.

Младост је посебно животно раздобље у којем се, уз биолошко и психолошко
сазревање, одвија и процес укључивања појединца у друштвену заједницу. Током
тог раздобља, од младих се очекује да развију вештине и способности да би могли
да улоге у свим областима друштвеног деловања. Процес укључивања појединца у
друштво по правилу траје док се не постигне примерен степен социјалне
аутономије, одговорности и самосталности.

Тешко је одредити и дефинисати узрасну границу младости, те се и

формална одређења овог животног раздобља разликују између нпр. институција
Уједињених нација, Европске уније и националних институција. У свету постоје
различите дефиниције узрасних граница младих и сматра се да ниједан други
животни период не провоцира толико дискусија о узрасним границама. Трајање
младости је у ствари социјално, а не биолошки одређено. Школовање је кључни
чинилац који скраћује или продужава младост. Младост јесте краћа код оне групе
младих који се краће школују, док је дужи пут до одрастања младих који се
најдуже школују.

3
 Младост (адолесценција) – касно детињство

Адолесценција (лат. адолесцере значи "постати зрео, сазрети"), почиње са

постизањем полне зрелости у раздобљу пубертета, док се за горњу границу узима
време постизања емоционалне и социјалне зрелости који подразумевају искуство,
спремност и способност да се преузме улога одраслог. Аутори који се баве
периодом адолесценције овај период посматрају као развојно прелазни период из
детињства у зрелост. Оно што је занимљиво, када је о овом развојном периоду реч,
је да је он углавном дефинисан оним што он није: адолесцент није више дете, али
није још ни одрасла особа, незрелост детињства је превазиђена, а изазови и
могућности одраслог доба још нису остварени. Узраст се апроксимативно одређује
у распону од 12 до 20 година када се код младих дешавају значајне телесне и
психичке промене праћене специфичним променама у социјалној сфери живота.
Разликује се пет фаза: предадолесценција, рана, средња („права”), касна
адолесценција и постадолесценција. Свака изазива одређене кризе, међу којима су
најзначајније: нормативна, криза (конфузија) идентитета, криза ауторитета,
аскетизам, хипохондрија и криза сексуалности.
Пред адолесценте се постављају разни развојни задаци и дешавају им се
бројне физиолошке и психичке промене. Јављају се промене на емоционалном и
интелектуалном плану, у потребама и интересовањима, у односу са вршњацима и
родитељима... Велики изазови пред којима се налазе код њих изазивају ерупцију
енергије, различитих емоција, мешавину фрустрација и позитивних изазова. И
онда, као последица, јављају се проблеми, и неретко сукоби са породицом.
Породица са адолесцентом пролази кроз период када улази у нови процес
реорганизације. Адолесценција представља карактеристичан развојни период у
животу сваког појединца, али и његове породице која је, заједно са њим, савладава.
Адолесценти, поред бројних физиолошких промена и другачијег доживљаја
сопственог тела, пролазе и кроз мноштво отворених и скривених фаза идентитета.
Константно осцилирају између између захтева за аутономијом и прекора упућеним
родитељима да нису довољно добро збринути. То је време када адолесценти
почињу да успостављају сопствене независне односе, и родитељима је тешко да
рукују флексибилним границама које дозвољавају адолесцентима да уђу унутра, и
буду зависни онда када не могу сами да се изборе са неким тешкоћама, као и да

4
изађу и експериментишу са стално растућим степеном независности, онда када су
за то спремни. Породица се отвара за низ нових вредности. Такође, с обзиром на то
да адолесценција представља прелаз од дечјег ка одраслом добу, разумљиво је
непредвидљиво понашање адолесцената и честа промена расположења, понашања,
али и правила и принципа којима се руководе.

Млади и животне вредности – некад и сад

Као што се кућа зида од темеља, тако се личност гради током детињства у
примарној породици. Ако су темељи добри, нема тог лошег друштва које може да
пољуља оно добро у човеку. Разне животне ситуације преиспитују успостављен
систем вредности, нарочито током адолесценције, који се затим учвршћује и
представља базу идентитета. Иако се на први поглед системи вредности и живот
младих, у прошлости и садашњости потпуно разликују, базичне потребе су остале
исте (потреба за љубављу, сигурношћу, припадањем, разумевањем), променио се
само начин њиховог испољавања и задовољења.

И данас, као и раније, основни морални принципи се такође уче у породици,

при чему је важније како се родитељи понашају, какав лични пример дају него шта
причају. Наравно, свако време и свака генерација носи одређене специфичности,
али оно што је генерално добро, на чему се заснива хуманост у правом смислу те
речи је универзално и безвремено. Бити правичан, не чинити другом оно што не
желиш да неко чини теби, ако не можеш неком да помогнеш бар му немој
одмагати, нико нема права да суди другом и слично, само су неки од опште
прихваћених постулата понашања. Наравно да ће увек бити оних који их не
поштују и који успостављају егоцентрична правила, али то није ни разлог нити
изговор да се особа баш на њих угледа. Све је питање избора и личне одлуке.

Слично је и у љубави: све чешће се говори о „комбинацијама”, везицама за

једну ноћ, преварама и дуплим везама, што не значи да сличног није било раније,
већ се само сада о свему говори јавно и без цензуре. Некада се разговара толико
отворено да је тешко повући границу између приватног и јавног, па се
сензационализам из јавног преноси у приватни живот. У први план се ставља
задовољење сопствених потреба, хедонизам, а до свега тога се долази помоћу
манипулативности. Као што је почетак прошлог века (време Фројда) било доба
хистерије, тако је крај прошлог и почетак овог време нарцизма. Све се то одразило
на схватање шта (ни)је уобичајно односно нормално. Оно што се раније
дијагностиковало као сексуална перверзија и абнормално сада је само варијетет
људске врсте. Због савременог темпа живота највише трпи породица: све је теже

5
запослити се па се одлаже заснивање породице, а када се посао нађе због
продуженог радног времена деца углавном време проводе у вртићима и школама, а
слободно време испред ТВ-а и компјутера. Све више деце „васпитавају” медији па
се тако формира систем вредности. Децу треба усмеравати на квалитетно
провођење времена, боравак у природи, разговор о свему, учинити им учење
забавним. То је питање приоритета и организације времена.

Живот младих у савременим условима

Живот младих у савременом друштву је неизмерно сложен, па сама

чињеница да је адолесцент анатомски и физиолошки зрео не говори неминовно о
његовој психолошкој зрелости, а посебно не о његовој социјалној зрелости и
економској самосталности. Противуречности савременог тренутка налажу да се
млади што дуже школују, у настојању да тиме себи обезбеде што боље
прилагођавање, и способност за обављање што више послова, па тиме
адолесценција траје све дуже а самосталност се остварује све касније.

Адолесцентима се намеће решавање многих животних задатка и постигнућа

у различитим подручјима. Емоционална стабилност се поступно стиче, обогаћена
емоцијама везаним за љубав и тек пробуђену полност, што је повезано са потребом
за привлачењем пажње супротног пола и понашањима која до тога доводе.
Присутна је несигурност у личности младих, везана за статус и егзистенцију, као и
друге елементе који одликују живот одраслих. Сањарење се често бира као једино
могуће решење када су свесни својих тешкоћа и немогућности да се са њима суоче
и да их реше, или им оно бар представља начин да се ослободе тескобе, напетости
и избегну сукобе. У овом периоду обликују се и морална гледишта и схватања
младих. Некада се у понашању младих не развијају виши морални циљеви, а
њихова хуманизација и социјализација битно су оштећени.

Почиње да се развија и властита индивидуалност, млади се укључују у

различите видове друштвеног живота. Јеедно од основних питања младих јесте:
"Ко сам ја?" Непрестано теже да их третирају као одрасле, настоје да се истичу,
буду запажени и оригинални, а истовремено су посебно осетљиви по питању
угледа и части. У процесу трагања за својим идентитетом, млади се укључују у
друштво. Они имају потребу за удруживањем, па захтеве групе коју препознају као
себи блиску често надређују захтевима родитеља. Понекада то могу бити и групе са
девијантним понашањем, што се обично дешава у мање контролисаним условима.

6
 Настојећи да се што више младих укључи у поједине активности намењене
младима, кроз процес масовног спровођења тих активности, губи се
индивидуалност. У савременим условима, често се не може довољно водиту брига
о појединцу, па се упркос дружењу ствара доживљај усамљености. У вези са тим
може доћи до отуђености. У таквим масовним акцијама, млади све више губе
лични контакт и присну повезаност са родитељима, као и са наставницима, али и са
својим пријатељима. Губи се сврха њихових настојања да се укључе у друштво и
његове токове, иако су за тиме силно жудели. Управо овокав доживљај може
представљати нпр. терен на криминалне облике понашања.

Када говоримо о данашњици, и када упоредимо нека прошла времена, и

савремене услове, најтеже је средњој генерацији која је одрастала у једном, а ради у
другом систему. Раније је било све сигурније, људи су цео радни век проводили у
истој фирми од које су углавном добијали стан, образовање и здравствена заштита
су били бесплатни, ваннаставне активности такође, знао се ред, били су вредновани
учење и лепо понашање, имало се више времена за пријатеље, поступније се
улазило у везе, најважније је било какав је ко као човек.

У односу на прошлост, данас се много тога изменило: владају незапосленост

и несигурност запослења, непотизам, продор виртуелне комуникације, брз темпо
живота, скоро ништа није бесплатно, учи се са мање разумевања, радно време је
дуже, све је мање времена не само за пријатеље већ и за породицу, више је
самохраних родитеља, на заједнички живот се млади теже одлучују и лакше од
њега одустају. Међутим, тако је на површини а у суштини се није много тога
променило: потребе су остале мање-више исте само се променио начин њиховог
задовољења. Доминантне су потребе за љубављу, сигурношћу, разумевањем,
припадањем, само није cool то показати. Све ово утиче на сам квалитет живота
младих.

Нико не може више замислити живот без савремене технологије,

телевизора, компјутера, или мобилног телефона, који су постали део нашег
свакодневног живота. Практично смо постали зависни од и-мејла, инстант порука,
читамо новине и слушамо музику на интернету. Све је више младих који слободно
време проводе уз компјутер и телевизор, а многи од њих ни не мисле на посебно
задовољство једне шетње по парку, прелиставања једне књиге или једноставног
изласка са пријатељима. Компјутер и интернет су позитивне ствари све док су нам
неопходне и када се користе рационално. Интернет може постати изванредна
предност наше свакодневнице, јер нам доноси информације у реалном времену, али
може истовремено постати и замка, јер можемо приступити сајтовима који не

7
представљају сигурне информације или сајтове који могу негативно утицати на
развој деце. Практично, одговор се своди само на питање васпитања.

Моћ и утицај медија, а самим тим и друштвених мрежа данас су толико

велики да су нам се увукли под кожу, а развој нових технологија променио је свет у
коме живимо, наше навике, понашање и комуникацију. Посебна мета, заробљеници
нових начина комуникације и друштвених мрежа, су наравно млади нараштаји..
Друштвене су мреже постале најједноставнији начин за међусобну
комуникацију, а управо та чињеница нас доводи до размишљања о њиховој улози у
животу младих. Сате и сате проводе дописујући се са својим вршњацима,
размењујући идеје, информације, фотографије и статусе, што је довело до појаве
тзв. дигиталне генерације која је још позната и под називима интернетска
генерација, генерације Y. Наведени називи означавају генерације које су одрасле у
свету у коме је увек био присутан интернет. Те генерације технологију користе и
више од осам сати дневно. Многобројна истраживања показала су да су управо
нове технологије и друштвене мреже знатно промениле начин комуницирања међу
младима.

Незадовољство је свакодневно на друштвеним мрежама, већа је стопа

насиља у реалном животу али све је то последица општег незадовољства, мањка
кућног васпитања и поремећеног система вредности. Као да је престао да важи
један систем а није се још увек изградио други, па се у том међувремену створио
простор за лично експериментисање. Истраживања су показала да су се појавили
нови трендови у комуникацији међу младима. Нове интернетске генерације не
шире властити вокабулар, своје осећаје изражавају, не речима, већ помоћу сличица
– тзв. смајлићима. Млади губе свест о границама између стварног и виртуалног
света. Старији нараштаји, иако нису имали приступ интернету, свеједно су знали
где су њихови пријатељи, где ће их наћи и остварити комуникацију с њима – на
игралишттима, а не за рачунаром. Из свега овога може се закључити да су нове
технологије које доминирају у савременим условима, прилично измениле живот
младих, у односу не нека прошла времена.

Како су се млади окренули савременим технологијама, све мање имају

времена да се баве неким здравијим активностима као што је спорт и рекреација.
Данас је све мање младих људи који се баве спортом. Сведоци смо да се данас
млади, нарочито припадници мушке популације, спортом баве углавном само у
кладионицама или на последњим страницама новина. Наравно не смемо заборавити
ни непревазиђени ТВ, као ни рачунарске игрице и сл. Ово је веома погубно, јер је
спорт одличан начин ослобађања негативне енергије, а познато је његово
позитивно дејство по човеково здравље. Према различитим мишљењима, изјавама
и томе слично разлози за мањак спортских активности код младих су заиста

8
многобројни. Многи млади људи изговоре траже у недостатку времена, док са
друге стране многе спорт и не занима много. Мада не бисмо смели заборавити ни
материјални фактор који нажалост често представља младима непремостиву
препреку до жељених спортских активности.

Проблеми младих у савременом друштву

Проблеми младих су толико бројни и запањујући, да, судећи према

статистици, млади спадају у једну од најугроженијих група станоништва у Србији.
Слободно се може рећи да су млади маргинализовани и занемарени. Свакако да
статистички подаци, закључци са скупова или мишљења стручњака имају велику
улогу у томе да се проблеми младих реше, али, са друге стране, глас младих чији се
проблеми решавају – слабо се чује. Мало је истраживања где се млади директно
питају који су њихови проблеми, која они решења предлажу и шта им је уопште
важно. Генерално, младима недостаје разумевања од стране друштва и света
одрасли, нарочито у области стваралаштва и подршке њиховим креативним
идејама (подршке младим бендовима, глумцима и сл.). Неки од проблема са којима
са млади данас сусрећу су:

- Млади и образовање

Као највећи проблем са којим се млади данас суочавају, без обзира на то у

којој се општини школовали, који су разред, какви су им родитељи и које су
националности, јесте проблем образовања. Млади много времена свог живота
проводе у школи, школа јесте најчешћа тема њихових разговора, међутим, она их,
како воле да кажу, „невиђено смара“. Највише се жале на досадно градиво препуно
детаља и чињеница које брзо заборављају јер ни мало од тог знања не примењују у
пракси. Међутим, њима није толико важно шта уче, колико им је важан начин на
који знање наставници преносе и какав однос са њима успостављају. Жале се на
усмереност школе ка кажњавању док награде често изостају, што битно утиче на
њихову мотивацију за учењем. По њиховим речима, не постоји средина – млади
наставници су недовољно припремљени и преблаги према ученицима, док су
старији већ изморени од рада са младима те их често понижавају, демотивишу и
кажњавају. Са друге стране, постоји неформално образовање, које неки од њих
користе да би надоместили недостатке формалног, али су генерално веома слабо
информисани о оваквим могућностима.

9
 - Незапосленост младих

У Србији је незапослена скоро половина младих узраста од 15 до 24 године,

док је укупна стопа незапослености два и по пута мања (незапосленост оних између
15 и 30 година је 40 одсто). Поред тога, број младих у популацији константно се
смањује због ниског наталитета. Последично ниска стопа запослености младих
последица је и дугог школовања, будући да већина младих обично није активна на
тржишту рада током школовања. Обесхрабрује да је више од 20.000 дипломираних
студената без посла. То је последица доминантно теоријских знања која имају
млади, што им смањује шансе за проналазак посла.
Специфичан проблем младих у Србији јесте одрастање у изолацији,
упућеност на сиво тржиште, продужени живот са родитељима, исељавање. Кључна
је реформа образовног система како би се млади оспособили за послове који се
траже на тржишту рада. Индикативно је да чак 80 одсто њих није задовољно
избором који им нуди наш образовни систем.

- Млади и болести зависности

Злоупотреба дроге је особито карактеристична за модерно друштво. Дрога

се више не догађа негде другде и некима другима, она је овде међу нама. Нагло
расте број уживалаца дрога, нарочито међу младима, међу средњошколцима, па и
старијим основцима. Медицински стручњаци тврде да ниједна дрога није
безопасна, напотив, оставља тешке последице и по ментално и по физичко здравље.
Управо због тога неке школе у сарадњи са лекарима и полицијским стручњацима
организују састанке са ученицима, родитељима, наставницима, како би се упознали
са овим проблемом, а циљ је да деца не посегну за дрогом, односно да престану са
њеним узимањем. Потреба дроге је особито карактеристична за модерно друштво.
Лоцирајући превенцију наркоманије у широке оквире промоције и очувања
здравља младих и ослањајући се на бројне истраживачке студије, потребно је да
школски програми обухвате младе пре него што се одређени облици понашања
успоставе. Како ризично понашање не постоји као изоловано, појединачно, већ,
најчешће постоји повезаност између неколико облика, то програме за здраве
стилове живота младих треба започети још из забавишта, и наставити кроз основну
све до средње школе.

- Млади, породица и вршњаци

10
 Први корак у социјализацији и васпитању појединца за свестан избор
здравог понашања је породица. Недостатак потенцијалних односа, негативна
породична атмосфера, младима ствара могућност везивања са (новим) ризичним
групама. Добрим и континуираним васпитањем и квалитетном комуникацијом са
децом у току адолесценције, младима се успешно уграђују самоконтролни
механизми одређивања граница и задовољавајуће социјалне вештине, као као и
правилан психички развој и стабилност личности. На тај начин млади могу да
свесно следе научене границе у ризичним ситуацијама кад други на њих врше
притисак (стратегија одолевања).
За адолесцента вршњаци су извор осећаја припадности, блискости,
разумевања, те непресушни извор информација о свету ван породице. Вршњачка
група је заједница у којој се уче норме понашања и друштвени стандарди. У овом
осетљивом периоду млади постају подложнији утицају од стране својих вршњака.
Важно је имати на уму да тинејџерска пријатељства могу имати и веома позитиван
утицај на децу, па им стога треба помоћи да пронађу и одаберу пријатеље који
имају интересе и ставове сличне онима које ви желите развити код своје деце,
укључујући и добро учење и испуњавање школских обавеза, поштовање према
другима и изегавање дрога, цигарета, алкохола, и тд. Међутим, веома често се
дешава да адолесценти упадну у тзв ,,лоше друштво'', тј. да њихов одабир
пријатеља није добар.
Због тога зузетно је важно да родитељи комуницирају са децом у
адолесцентској доби. Тиме се смањује могућност подложности негативним
утицајима вршњака и лошим навикама. Адолесценти који често и отворено
разговарају са својим родитељима имају много мање шансе да започну
експериментисати са дрогама, цигаретама или алкохолом. Потребно им је
објаснити да ће избећи околности у којима би дошли у искушење да пробају
наркотике или цигарете, једноставним одабиром пријатеља који те навике немају и
чије су животне вредности и начини доказивања у друштву пуно ближи онима које
имате у својој породици. Родитељи имају заправо много више утицаја на одлуке
своје деце него што су тога и сами свесни.

11
 Закључак

Младима је неопходна подршка, јер није реч само о њиховом бољем животу,
већ и о будућности земље. Системска, организована и стална подршка младима
значи квалитетну будућност једне нације, њен даљи економски развој, повећање
наталитета и стварање услова за бољи живот младих. Млади поседују таленат за
развој нових форми деловања, усвајање знања, повећање свесности и промену
става што им омогућава да успешно одговорају на изазове у животној средини и
одрживом развоју.
Основни резултат васпитања и образовања младих треба да буде усмерен ка
остваривању виших стандарда живљења садашњих и будућих генерација. Живот
младих у савременим условима свакако није лак и једноставан, али зато породица,
друштво и средина треба да олакшају период адолесценције сваком појединцу,
како би се он развио у стабилну и испуњену личност.

12
 Литература

1. Милишановић Ј. (2010): Породица и проблеми младих, Партенон, Београд

2. Тодоровић Ј. (2005) : Васпитни стилови родитеља и самопоштовање
адолесцената, Филозофски факултет у Нишу
3. Смиљанић В. (2009): Развојна психологија, Центар за примењену
психологију
4. Службени гласник РС, бр. 55/05, Национална стратегија за младе
5. Хендс М. (1974) : Ваш разговор са дететом, Младинска књига, Љубљана
6. Часопис ,,Реч више'', број 04, (2007): Тема билтена – Потребе и проблеми
младих, Новосадски хуманитарни центар
7. http://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/sistem-vrednosti-nekad-i-sad/
8. http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Rastuca-nejednakost-i-
nezaposlenost-mladih.sr.html
9. http://www.stetoskop.info/Narkomanija-kod-mladih-306-s1-content.htm

13