Promene u

adolescenciji
Autori:David Gelic
           Jovan Đaković
           Marko Prgomelja
Adolescencija (David Gelić)
 Adolescencija predstavlja prelazno i najobimnije doba čovekovog razvoja. Adolescent više
nije dete, ali još uvek nije ni odrastao čovek. Ovim prelaznim dobom obuhvaćeno je i bezbroj
problema mlade ličnosti. Adolescencija preko polne zrelosti vodi
ka intelektualnoj, emocionalnoj i socijalnoj zrelosti.
 Period odrastanja često je praćen osećanjem nesigurnosti, povećanom osetljivošću i
razdražljivošću, Buntovničkim stavom prema starijima, čestim promenama raspoloženja,
teškoćama u komunikaciji sa suprotnimpolom, formiranjem vršnjačkih grupa na osnovu
zajedničkih stavova prema modi, muzici, sportu i sl.
 Svako ljudsko biće se, u psihološkom smislu, razvija celog života. Međutim, ipak postoje neki
periodi i faze kada je ovaj razvoj intenzivniji i značajniji jer utiče na stvaranje ili suštinsku
reorganizaciju psihičkog bića, njegovih bazičnih osobina i psihičke strukture. Poslednji takav
značajni period je adolescencija, tokom koje se dotadašnja deca preobražavaju u odrasla bića,
kako po svom telesnom izgledu, tako i po psihološkom i socijalnom funkcionisanju.
 Adolescencija i pubertet se često koriste kao sinonimi, iako to nisu. Pubertet je skup fizičkih i
fizioloških promena vezanih prvenstveno za razvoj reproduktivnih funkcija. Adolescencija je sve
to, ali i period psihološkog i socijalnog sazrevanja, koje prethodi odraslosti. Da bi deca postala
odrasli, zreli i samostalni ljudi neminovno je da prođu kroz niz preobražaja, pre svega na
telesnom, a onda i intrapsihičkom, i konačno socijalnom planu.
Kratak video o adolescenciji
 https://youtu.be/ljC33iY7hGQ
 NE ŽURI - Adolescencija
Adolescencija(Jovan Đaković)
 Adolescencija i pubertet predstavljaju dva procesa. Pubertet je anatomsko – fiziološki tj.biološki događaj,
dok adolescencija predstavlja psiho – socijalni odnosno psihološki fenomen. To je razdoblje života kada
rast dobija novi podsticaj i kada se u organizmu odvijaju velike promene koje transformišu dete u odraslu
osobu. Ovaj proces sazrevanja traje od 5 do 10 godina.
 S obzirom na niz promena do kojih dolazi, u pubertetu se razlikuju tri faze:
 predpubertet – kada dolazi do ubrzanog rasta i pojave sekundarniha polnih karakteristika;
 pubertet u užem smislu – kada dolazi do prve menstruacije kod devojčica i prve ejakulacije kod dečaka;
 postpubertet – kada dolazi do zastoja u fizičkom rastu, ali se nastavlja razvoj polnih organa, te njihova
puna zrelost predstavlja kraj ove faze.
 U početku adolescencija je, u stvari, prvenstveno biološki fenomen. Mnogo pre nego što će
nastupiti sve one promene na emocionalnom i socijalnom planu, karakteristične za
adolescenciju, hormoni počinju da menjaju biološka obeležja deteta. Nastupa pubertet u kome će
se dostići biološka seksualna zrelost i razviti sekundarna seksualna obeležja.
 U adolescenciji se pojavljuju sekundarni seksualni znaci. Dečaci ranije postaju svesni svojih
seksualnih želja, zbog toga su veoma zunjeni, jer njihov seksualni nagon postaje povećan. U
ovom periodu oni su i više povučeniji kad se trebaju obratiti osobama suprotnog pola. Dok je
kod devojčica seksualni nagon prikriven. One od dečaka žele potvrdu da su privlačne i poželjne.
U ovim godinama one, češće nego dečaci, sanjare o budućem mužu, ali te želje nisu povezane sa
seksualnom aktivnošću.
 Važno je da roditelji pravilno reaguju na seksualnost adolescenata, koja je rastrgnuta između
emotivne nezrelosti i fizičke zrelosti. Telo je zbog hormonskih promena ranjivo, što može
negativno da utiče na prihvatanje samog sebe.
Adolescencija (Marko Prgomelja)
 Svi mi imamo i različite poglede na svet, mišljenja, interesovanja ili osećanja sreće, tuge, ljutnje ispoljavamo
drukčije od ostalih. Veoma se razlikujemo i na osnovu vaspitanja koje smo dobili u svojim porodicama, iskustava
koja smo stekli, životnih navika i svega drugog što je uticalo na to da se fizički i psihički različito razvijamo.

 Kao socijalna bića imamo pravo na različitost, ali i obavezu da prihvatimo tuđe stavove, ideje, slobodu mišljenja,
osećanja koja se razlikuju od naših, tj. da budemo tolerantni. To je jedna od osnovnih ljudskih vrednosti u
savremenom društvu.
 Adolescencija je za formiranje ličnosti veoma važna. U ovom periodu adolescent se nalazi pred dilemom da li će
ostvariti sliku o sebi kojom će preoteti ulogu odraslog i probijati se kroz različite faze života, ili će se naći u
teškoćama, jer je zapao u indentitet zabune. On oseća potrebu za nezavišnošću, za formiranjem drugačije slike o
sebi. Najvažniji procesi u ovom periodu su osamostaljivanje, odnosno odvajanje od roditelja.
 Prelaz iz detinjstva u adolescenciju praćen je vrlo značajnim promenama u svim oblastima
socijalnog života mlade osobe. Tvrdnje o bitnom razmimolaženju između adolescenata i njihovih
roditelja, o „jazu među generacijama“ u adolescenciji zadržala se i do današnjeg dana. Mnogi su
uvereni da adolescentu vršnjaci postaju važniji od roditelja i da glavni uticaj u socijalizaciji mlade
osobe vrše vršnjaci. Međutim, ima i drugačijih tvrđenja. U stvari sve je više empirijskih podataka
koji pokazuju da porodični odnosi ostaju i dalje vrlo čvrsti i važni. Vršnjaci, ali i porodica prema
tim studijama imaju različitu, ali jednako važnu funkciju u razvoju adolescenata. Saveti roditelja će
preovladavati u ozbiljnijim oblastima koji se tiču budućnosti, izbora profesionalnog opredeljenja,
važnijim odlukama i situacijama u životu, jer roditelji bolje poznaju svet odraslih.

 Još jedan film o adolescenciji

 https://www.youtube.com/watch?v=sJqOOTqJ4fU
 ADOLESCENCIJA
Hvala na pažnji