Ontogenetska transformacija

telesnih proporcija
 ONTOGENEZA

Ontogenetsko (individualno) razvie (gr. ontos bie ; genesis

postanak) obuhvata procese preobrazaja oploenog jajeta ili
nekog drugog zaetka, koji potie od roditeljskog organizma, u
novu odraslu jedinku.

Razlikuju se dva osnovna perioda ontogenze: intrauterino

razvie (pre roenja, prenatalno), ekstrauterino (nakon
oplodjenja, postnatalno).
Prenatalni period
Nauka koja se bavi prouavanjem razvia oveka od oploenja
do roenja jedinke naziva se humana embriologija.

Razvie oveka je kontinuiran tj. neprekidan proces koji

zapoinje oploenjem jajne elije spermatozoidom, pri emu
nastaje zigot da bi se zatim izvrio sloen proces transformacije
jednoelijskog zigota u visecelijski organizam.

Vreme potrebno za razvie od oploenja do poroaja je 266

dana 38 nedelja. Medjutim, kako se tano vreme oplodjenja
obicno ne zna, za procenu trajanja trudnoce i oekivanog
termina poroaja koristi se datum poslednje menstruacije.
Prenatalni period se deli na tri stadijuma:

1. Razdoblje zigota ili germinalni period

2. Razdoblje embriona ili embrionalni period

3. Razdoblje fetusa ili fetalni period

 RAZDOBLJE ZIGOTA

Razdoblje zigota predstavlja period od od zaea do priblino

dve nedelje. Jednoelijski zigot se deli i nastaje blastocista. Ima
izgled uplje loptice ispunjene tenou. Blastocista se
implementira) u zid materice izmeu 7 i 9 dana posle oplodnje.
Formiraju se strukture zatite i ishrane: amnion, korion,
jedrena vreica, posteljica i pupana vrpca.

Amnion predstavlja membranu koja okruuje organizam u

razvoju. Amnionska tenost ispunjava amnion i pomae u
ublaavanju udaraca koje uzrokuje kretanje ene, odrava
konstantnu temperaturu. Placenta omoguava detetu dotok
kiseonika i hranjivih materija iz majine krvi. Posteljica je sa
detetom povezana pupanom vrpcom koja se sastoji od jedne
vene i dve arterije. Sve ovo se odvija u vreme kada majka
uglavnom i nije otkrila da je trudna.
 RAZDOBLJE EMBRIONA

Razdoblje embriona, predstavlja period naglih promena jer tada

nastaju sve telesne strukture. Ve u prvoj nedelji ovog perioda
stvaraju se tri sloja elija:

1. ektoderm: temelj mozga i koe,

2. mezoderm: osnova za razvoj miia, skeleta, cirkulacije

unutranjih organa,

3. endoderm: probavni trakt, plua, urinarni trakt i lezde

Prvi pokreti koje embrion napravi su otkucaji srca, miogeni
pokreti koji nastaju u elijama sranog miia. Krv embriona i
majke nisu direktno povezane. Spona je posteljica koja slui kao
filter i prenosi materije u pupanu vrpcu. U 3-4 nedelji embrion
ima oko 6 m a u 5- 8 nedelji 2, 5 cm i oko 4 g. Tada poinje razvoj
ula dodira. Stvaraju se mnogi spoljanji delovi tela (lice, ruke,
noge, runi i noni prsti) i unutranji organi. Embrion poinje da
se pomera, mada je jo uvek slab da bi njegove pokrete osetila i
majka. Na kraju perioda postoji mogunost odreivanja pola
deteta. Embrion ima formirane sve delove tela.
 RAZDOBLJE FETUSA

Trei mesec podrazumeva uslonjavanje nekih funkcija, srce je

mogue uti stetoskopom, pomeranje delova tela, sakupljanje
ake, savijanje nonih prstiju, otvaranje usta, sisanje palca. Lice
sve vie dobija ljudsko oblije. Pojavljuju se nokti i jagodice na
prstima. Majka moe da oseti pokrete fetusa, koa fetusa je
zatiena belom sirastom masom verniksom koja je titi od
moguih oteenja usled dugog izlaganja amnionskoj tenosti.

Verniksu potporu prua lanugo: sitne bele dlaice po telu fetusa.

Brzo poveava svoju veliinu. Krajem ovog tromeseja poinje da
se razvija vid (prema nekim autorima) jer fetus pri izloenosti
jakog svetlosti pokuava rukama da zatiti oi.Reaguje na zvuk.
Do 24. nedelje nastaje veina nervnih elija. Organi su dobro
razvijeni.
Postnatalni period
U postnatalnom periodu, od roenja do duboke starosti i smrti,
ovek prolazi kroz razliite faze razvoja. Anatomska, fizioloka i
psihicka svojstva neprekidno se menjaju. U razliitim periodima
zivota preovlauju odredjene karakteristike koje svakome od tih
perioda daju poseban peat. U cilju lakeg prouavanja
pojedinih razdoblja ovekovocg ivota, pristupilo se klasifikaciji
na odreene, karakteristine uzraste, odnosno periode.
Meutim, kako se izvesne osobe razvijaju bre, a druge sporije,
sa biolokog gledita je znaajno i poznavanje stepena razvoja
odnosno fizioloke starosti. Hronoloka i fizioloka starost se
cesto ne poklapaju. Odreivanje fizioloke starosti, odnosno
razvojne etape u kojoj se jedna osoba nalazi, znatno je tee. Zato
se obicno koriste etiri kriterijuma: Stepen okostavanja skeleta,
vreme izbijanja zuba, biometrijske karakteristike, razvijenost
sekundarnih seksualnih odlika.
U toku samostalnog rasta i razvoja coveka razlikuj se odredjene
faze (periodi).
Ukoliko su kriterijumi podele morfoloke, fizioloke,
endokinoloske i socio-psiholoke karakteristike coveka izdvajaju
se sledece faze (periodi) zivota:

Period novoroeneta
Period odojeta
Period malog deteta
Predkolski period
Mladji kolski uzrast
Srednji kolski uzrast
Stariji kolski uzrast
Period odraslog zrelog doba
Period starosti
 Period novoroeneta i Period odojeta

Period novoroeneta obuhvata dete od roenja do kraja 4.

nedelje ivota. Promene koje se odigravaju u ovom periodu vrlo
su velike i u svojoj sutini nose karakteristiku adaptacije na
uslove vanmaterinog ivota, odnosno ivota u spoljanjoj
sredini..

Novoroene karakterisu, ova osnovna morfoloka svojstva kao

prosene vrednosti: duina tela 50cm, teina tela 3-3,5kg, obim
grudnog koa 34cm.
Njegova koa je ruiasta, napeta i pokrivena nenim belim
dlaicama. Potkono masno tkivo je dosta dobro razvijeno.
Noge dri savijene i privuene trbuhu, ruke savijene u
laktovima, a prsti su skupljeni, usled fizioloke hipertrofije
misia pregibaa nogu i ruku
Period odojeta obuhvata dete od navrsene 4. nedelje do kraja
prve godine ivota. Izmeu deteta i majke jos postoji bliska
bioloka veza putem dojenja, a to je i vazna krakteristika ovog
perioda.

Njega dalje karakterie veoma brz tempo morfolokog,

funkcionalnog i psiholokog razvoja. Porast visine tela odojeta
je vrlo intezivan. Iako jos uvek veliki, prirataj po tromesejima
opada. I porast teine tela je znatan. Metabolizam odojeta je
veoma ziv, sto je usko vezano sa ubrzanim procesom rastenja.
 Period malog deteta i Predkolski period

Period malog deteta obuhvata razdoblje od kraja prve do kraja

3. godine ivota. U pogledu telesnog razvoja ono se krakterie
relativnim usporavanjem porasta visine i teine tela, u odnosu
na prethodni period. S druge strane, psihomotorni razvoj i
razvoj ostalih osnovnih funkcija nastavljaju ubrzano da
napreduju.

Muskulatura je u ovom uzrastu nedovoljno snana I izdrljiva, a

isto tako I funkcije ostalih sistema, te dete nije u stanju da dugo
vremena izdri u jednom polozaju, niti moze da idrzi dugo
kretanje, koje brzo zamara.
Predkolski period obuhvata dete od 4-7. godina ivota. U
njemu je izraen dalji napredak razvoja svih organskih sistema,
tako da raste i opada opta sposobnost.

Godinji prirataj visine tela u poetku ovog perioda obino

postepeno opada, da bi se zatim ujednacio. Slino je i sa
teinom tela. Daljim jaanjem kotano-miinog sistema,
poveava se mogunost poboljanja motorikih sposobnosti, a
sa razvojem nervnog sistema naroito se poboljava
koordinacija.

Ovaj period obuhvata nekoliko godita: mlai i stariji uzrast.

 Mlai, srednji i stariji kolski uzrast

Mlai kolski uzrast ovaj period obuhvata decu od 7-8. do 10-11.

godine. Porast visine tela relativno je usporen, a godinji prirataj
visine su relativno ujednaeni do pred kraj ovog perioda. Iako godinji
prirataj teine tela nije veliki, zbog usporenog porasta visine tela,
deca izgledaju malo punije.

Srednji kolski uzrast je period od 11. do 14-15. godine. I on

obuhvata predpubertetni period i poetak puberteta. Kako
promene koje karakeriu sledei period ne nastupaju
istovremeno kod svih, pa e se neke od njih javiti ve u ovom
vremenskom razdoblju, to jo vie ini nejasnim granice
izmeu ova dva predioda.. U ovom period se poveava I godinji
prirataj teine tela u odgovarajuoj srazmeri. Okotavanje, koje
je jo u toku, nije zavreno, mogue je da doe do razliitih
deformiteta.
Stariji kolski uzrast obuhvata razdoblje od 15. do 18-20.
godine, karakteriu ga dalje razvojne promene, naroito u
okviru zavravanja polnog sazrevanja.

Ovako ogranien period obuhvata vano bioloko razdoblje u

kome nastaju duboki somatski i psihiki preobraaji. Ono
poinje pojavom sekundarnih seksualnih odlika i ubrzanim
razvojem polnih organa, a zavrava se polnom zrelou,
zavretkom rastenja I definitivnim formiranjem organizma, tj.
formiranjem ovekove linosti.

Vreme nastajanja puberteta zavisi od niza unutranjih i

spoljanjih faktora. Kod devojica pubertet nastaje neto ranije (
obino oko 11-12 godine), kod deaka oko (14-15.godine).
 Period odraslog zrelog doba i Period starosti

Period odraslog zrelog doba dosta je teko odrediti granicu

izmeu ovog perioda i prethodnog, kao i prema starosti. Po
zavretku polnog sazrevanja postepeno se zavrava I poslednja
faza rasta u kojoj je porast visine relativno mali I spor, a porast
teine izraeniji jer je u toku zavretak osifikacije I dalji razvoj
miinog, vezivnog tkiva.

Ovaj period prelaza od puberteta do doba zrelosti esto se

naziva periodom adolscencije u uem smislu. Zavretak ove faze
rasta obino je oko 21. godine, te se moe raunati da tada
poinje zrelo doba. Svi funkcionalni sistemi dostigli su svoj
maksimalni razvoj. Rast je zavren, ali se I dalje moe poveavati
telesna teina, bilo uveavanjem miine mase ili koliine
masnog tkiva.
Period starosti po nekim autorima nastupa sa 61. godinom.
Mnogi drugi autori misle da ona pocinje I ranije. Poslednjih
godina se formirala I posebna naucna oblast geronrologija, koja
izuava bioloke procese starenja. Visina tela kod starijih ljudi
postepeno se smanjuje, to je uslovljeno atrofinim promenama
na kotano zglobnom I miinom sistemu. Kimeni stub je
nesto vie pogrbljen zbog promena na prljenovima I hrskavici, a
ovo se znatno odraava I na visinu tela.

Obino opada teina tela, usled astrofobinih procesa I

smanjenja sadraja vode u tkivima. Smanjenje teine je malo I
postepeno. Kotana masa postanje manje kompaktna usled
procesa osteoporoze, ovako promenjene kosti postaju manje
elastine I lake lomljivije. U zglobovima je zastupljena
ogranienost pokreta. Koa se u starosti istanjuje, postaje suvlja,
neborana I manje elastina, zato se lake povreuje I lake
inficira.
Hvala na panji!!!