НОВОРОЂЕНЧЕ

(neonatus)
НОВОРОЂЕНЧЕ ЈЕ СВАКО
ЖИВОРОЂЕНО ДЕТЕ, ОД РОЂЕЊА ДО
28. ДАНА ЖИВОТА.

НОВОРОЂЕНЧЕ ПРЕМА ТЕРМИНУ РАЂАЊА:

1.PREMATURUS, НЕДОНОШЧЕ: рођено пре термина. Дете је угрожено незрелошћу

органа за ванматерични живот.

2. NEONATUS TEMPORARIUS, ЗРЕЛО НН, дете рођено у термину, од 38. до 42.

гестационе недеље. Органи су зрели за ванметерични живот.

3. NEONATUS POSTTEMPORARIUS, PRENESENO: дете рођено после

термина.Угрожено је стањем постељице, чупице дегенеришу и лоша је размена
материја. Пстељица је мала за тако крупан плод.
НОВОРОЂЕНЧЕ ПРЕМА РАЗВИЈЕНОСТИ, ТЕЛЕСНОЈ МАСИ:

1 .ХИПРЕТРОФИЧНО НН: телесна

маса је већа од нормалне за недеље
гестације.Честе порођајне повреде ако је
веће од 4500гр, сумља на дете
дијабетичне мајке или синдроме.

2. ХИПОТРОФИЧНО новорођенче: маса је

мања од масе која је одговарајућа за недеље
гестације (до сада забележено преживљавање
је са нешто мање од 400гр). Хипотрофија је
знак интраутерине патње плода, болести.
Угрожено је термички и хипогликемијом.

3. ЕУТРОФИЧНО новорођенче: маса је одговарајућа за недеље гестације.

4. ДЕТЕ МАЛЕ ТЕЛЕСНЕ МАСЕ: свако нн које има масу мању од 2500г, без обзира
на зрелост. Неразвијено је поткожно масно ткиво. Дете је угрожено термички, јер је
поткожно масно ткиво термоизолациони омотач. Такође је склоно хипогликемији јер је
ово ткиво резерва масти тј. енергије.

ПРОЦЕНА ЗРЕЛОСТИ НОВОРОЂЕНЧЕТА

Процена зрелости плода је непрецизна, зато се и јавља потреба процене зрелости нн
одмах по рођењу. Недеље гестације плода се процењују:
1. анамнестички – први дан последње менструације.
2. хормонским анализама - HCG.
3. покрети плода – јављају се у четвртом месецу трудноће.
4. ултразвучним прегледом – најпрецизнија метода.
 ПРОЦЕНА ЗРЕЛОСТИ НН –
СИГУРНЕ МЕТОДЕ (ретко се раде):

1.Процена коштане зрелости – снимак

левог колена.
2.ЕЕГ (електроенцефалографија) –
снимак можданих таласа

ЕЕГ – снимак можданих таласа.

ПРОЦЕНА ЗРЕЛОСТИ НН – НЕСИГУРНЕ МЕТОДЕ:

Постоји 20 клиничких знакова зрелости нн:

1. анатомски знаци зрелости (10) – раде се у породилишту одмах по рођењу.

2. неуролошки знаци зрелости (10) – раде се у дечијем боксу, у току првог дана,
најдаље за 48 сати јер се после тог времена изглед и реакције детета мењају.

Анатомски знаци зрелости нн:

Процена зрелости врши се инспекцијом (посматрањем). Посматра се:
1. ПОЛОЖАЈ детета одређен је мишићним тонусом као и интраутериним положајем
плода и начином презентације на рођењу. Када при порођају предњачи потиљак, на
предњачећем делу се налази порођајни надув; глава је приљубљена за грудни кош,
екстремитети су у флексији, потколенице су лако конвексне, те делују криво. Дете има
живу спонтану моторику у великим зглобовима екстремитета, са повременим грубим
дрхтајима зглобова и вилице. Када при порођају предњачи лице, облик главе је
деформисан, надув се налази над лицем, присутна је хиперекстензија, а не флексија.
Ако при порођају предњачи карлица, тело и екстремитети су опружени, потколенице
су праве, лобања је изразито округла, а врат је издужен и танак. Недоношче лежи
опружено, млитаво са опруженим екстремитетима, непокретно.

2. КОЖА недоношчета је црвена, танка, провиде се крвни судови, са едемима (због

незрелости јетре, хипопротеинемије). Кожа зрелог детета је ружичаста. Код
пренесеног детета кожа је наборана, као код дужег боравка у води, са присутним
љуштењем, посебно на скротумима.
3. СИРАСТИ МАЗ (vernix caseosa) је продукт жлезда коже плода. Штити кожу плода од
дејства плодове воде, помаже истискивању плода кроз порођајне канале у току
порођаја а после рођења штити од инфекције. Код недоношчета густо прекрива цело
тело, код зрелог детета има га само у превојима тела, код пренесеног детета га нема.

4. ЛАНУГО МАЉЕ су прве длачице које израстају из фоликула длаке, већ у 3.месецу
гестације. Већином отпадају у 7. – 8. месецу трудноће, и мали део остаје по рођењу.
Меке су, фине, паперјасте и најћешће непигментисане. Оне су густо распоређене, по
целом телу код недоношчета а код зреле бебе само су на слепоочницама и раменима.
Код пренесене бебе их више нема. Отпадају за некелико дана или недеља.
(Замењују их кратке, танке, светле velus длаке тела, једва видљиве. Тек од пубертета под дејством
полних хормона настају јаке, тамније терминалне длаке).

5. НОКТИ су код недоношчета неразвијени, код зреле бебе су развијени до јагодица

прстију, а код пренесене бебе прелазе јагодице.
6. БРАЗДЕ НА ДЛАНОВИМА И ТАБАНИМА недоношче нема, код зреле бебе прекривају
2/3, а код пренесене бебе целе дланове и табане.
7. ФОНТАНЕЛЕ И СУТУРЕ су широко размакнуте код недоношчета. Код зреле бебе
велика фонтанела је промера 2,5 x 2,5цм, мала 1 x 1цм.
8. УШНЕ ШКОЉКЕ су неразвијене код недоношчета, немају хрскавицу нити
карактеристичне савијутке. Код зреле бебе ушна шкољка је формирана.
9. ПРСНЕ БРАДАВИЦЕ су код недоношчета у виду розе тачкица. Код зреле бебе су
развијене: постоји ареола, брадавица, млечна жлезда која се пипа величине кликера
(зрно зрелости).
10. ГЕНИТАЛИЈЕ код недоношчета тестиси нису спуштени у скротуме, код девојчице
велике стидне усне нису развијене па мале стидне усне штрче. Код зрелог нн
гениталије су формиране.

11. ПУПЧАНИК је код недоношчета дебљи и слузавији, код зрелог нн је тањи и мање
слузав.
Неуролошки знаци зрелости нн:
Неуролошки преглед се врши у повољним условима, у активном, будном стању, два
сата после и један сат пре оброка, на пространом столу, у просторији адекватне
температуре. Новорођенче треба да је мирно, голо и да не плаче. Преглед не сме
трајати предуго. Важно је да новорођенче нема знакове повреда или болести.

Проверава се мишићни тонус, положај, рефлекси и мортилитет:

Покрети зрелог нн су стереотипни, наизменична флексија и екстензија, наизменично

лево и десно. Када се положи на трбух, задржава положај флексије, колена су
подвучена под трбух, нн чини покрете пузања (примитивни рефлекс пузања) , тако
може и пасти са стола! Главу лако окреће лево и десно и ослобађа дисајне путеве када
је на трбуху.

Рефлекси: Витални рефлекси сисања, гутања, кашља, кијања су зрели (центри у

продуженој мождини). Због процеса мијелинизације нервних влакана, која није
довршена, постоји низ примитивних рефлекса.
Присутни су у периоду нн и раном периоду одојчета и настају одређеним редоследом
за неколико месеци. Замењују их постурални, антигравитацијски рефлекси којима се
постиже положај тела у простору који се супротставља гравитацији. Патолошки налаз
је одсуство примитивних рефлекса када треба да буду присутни и присуство
примитивних рефлекса када они треба да нестану.

Примитивни рефлекси нн:

• Мороов рефлекс – означава стање тонуса (НС), као и зрелост нн. Изводи се кад је
дете на леђима, наглим, изненадним повлачењем подлоге на којој дете лежи.
Рефлексни одговор је нагла абдукција надлактица на коју се надовезује екстензија
подлактица и шака (као да шири руке у загрљај). Завршетак одговора је нагли плач,
екстензија трупа, ногу и главе. Нестаје након трећег – четвртог месеца.
• Рефлекси сисања и гутања – јавља се већ у десетој недељи гестације интраутериног
развоја и одржава се до четвртог месеца живота.
• Рефлекс главних тачака – када се нежно додирују уснице или углови усана, нн окреће главу, отвара уста и покреће
језик према страни надражаја (користи се при тражењу брадавице дојке).

• Рефлекс хватања прстима – када се нн принесе длан или табан тупим предметом, или нашим прстом, на месту
више ка прстима детета, оно хвата присутни предмет. При покушају извлачења предмета, стезање прстију се
појачава. Слаби у другом, нестаје у трећем и четвртом месецу на шакама, а до краја

• Галантов рефлекс (бочно увијање тела) – повлачење прста дуж кичменог стуба, долази до увијања трупа и карлице
према надраженој страни.

• Магнусов рефлекс – ако нн окрене спонтано главицу на једну страну, опружа му се рука и нога са стране лица, а са
стране потиљка се савијају (положај мачеваоца). Траје до шестог месеца

• Рефлекс аутоматског хода – нн се држи усправно, лако нагнуто напред. При додиривању табана са подлогом,
прави неколико аутоматских покрета као да хода. Ишчезава у првим месецима живота.

• Рефлекс прескакања – дете се држи испод пазуха. Прстима стопала се додирне ивица стола. Нн нагло савија ноге,
потом их опружи као да прескаче препреку.
• Позитивна потпорна реакција – нн се прихвата испод пазуха и поставља у вертикални положај, тако да табанима
додирује подлогу. Настаје екстензија ногу и трупа, уз чврсто подупирање о подлогу неколико секунди оно носи већи
део своје тежине на ногама.

Неуролошкои преглед је обавезан јер показује зрелост, функцију и оштећења

нервног система!

ПРВА ПРОЦЕНА СТАЊА НН

Процена обухвата:
1. АПГАР – СKOР

2. Процена зрелости нн
3. Урођене аномалије
4. Порођајне повреде
5. Антропометријске мере

АПГАР ТЕСТ

Прва оцена у првом минуту указује на

виталност тј. способност преживљавања
новорођенчета ( да ли је продисало и да
ли се успоставио плућни крвоток). У петом
минуту указује на адаптисаност
новорошенчета на ванматеричне услове
живота (да ли су се виталне функције
усталиле).
ТАБЕЛА APGAR SCORE:

ФУНКЦИЈА 0 1 2
нема појединачни грчевити снажан плач,
удисаји, површне дисање ритмично,
ДИСАЊЕ неритмичне више од 40/мин
респирације,мање од
40/мин
не чују се тонови тихи, тонови добро
СРЧАНИ ТОНОВИ cp <100/ мин чујни, ритмични,
cp >100/мин
централна цијаноза периферна цијаноза ружичаста
БОЈА КОЖЕ или бледило

млитаво дете, слаба флексија добра флексија,

опружени екстремитета и живахна спонтана
МИШИЋНИ ТОНУС екстремитети, нема спонтана моторика моторика
спонтане моторике

РЕФЛЕКС НА нема реакције гримасе, мршти се брани се, плаче

КАТЕТЕР

ЗБИРНИ APGAR SCORE:

ОЦЕНА СТАЊЕ ДЕТЕТА ДИСАЊЕ; СРЦЕ КОЖА ОСТАЛЕ

ФУНКЦИЈЕ
добро дисање 2 ружичаста 2 може бити
адаптирано срце 2 или периферна лако снижен
8 – 10 дете не треба цијаноза 1 тонус или
реанимација рефлекс на
катетер 1 или 2
модра дисање 0 или 1 централна тонус и
асфиксија срце 2 цијаноза 0 рефлекс на
4–7 ХИТНА катетер
РЕСПИРАТОРНА снижени 1
РЕАНИМАЦИЈА
бледа дисање 0 или 1 бледило 0 тонус и
0–3 асфиксија срце 0 или 1 рефлекс на
ХИТНА КПР катетер 0
АС у првом минуту је важан због процене о хитној реанимацији нн. У петом минуту
је важан јер показује успех реанимације, угроженост мозга (мозак нoворођенчета
после 5 минута без кисеоника може претрпети оштећења).

ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБЕНОСТИ НН

• ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНИ ТРАКТ : испуњавање ваздухом (аерација) желуца и црева

почиње непосредно по рођењу, а ваздух испуњава дебело црево већ после неколико
сати. Трбух тада постаје округласт, дистендиран (напет, али мек на палпацију). Ако
остаје испод равни грудног коша, то је знак да ваздух није доспео у све партије црева
(урођене аномалије: стеноза дуоденума, дијафрагмална хернија...) .
Абдоминална дистензија, (надутост), на самом рођењу указује на перфорацију
гастроинтестиналног тракта. У периоду новорођенчета постоје велике варијације у
количини гасова у ГИТ-у, што се не среће ни у једном каснијем добу.
Абдоминални мишићи имају склоност ка размицању, па се често виђа пупчана
кила,што спонтанно пролази. Понекад је видљив венски цртеж на зиду трбуха нн, што
нема посебног значаја.
Колонизација ГИТ-а сапрофитним бактеријама почиње 6 сати по рођењу, а већ после
72 сата црева нн имају нормалну бактеријску флору. Сапрофитна флора штити црева
од инфекције, ствара витамин К1, важан за синтезу фактора коагулације у јетри. Због
одсуства сапрофитних бактерија у дебелом цреву прва три дана, беба је склона
крварењу. Сваком нн се зато на рођењу даје надокнада вит. К1 и.м.
Капацитет желуца је мали па су оброци чести. Храна кроз њега брзо пролази.
Смањено је лучење HCl и фермената за варење.
Првих сати нн бљуцка плодову воду. Првих месеци, беба бљуцка после подоја због
незрелог желудачног сфинктера (кардије).
• ЈЕТРА И СЛЕЗИНА – јетра се палпира 1-3цм испод десног ребарног лука, јер се
интраутерино у њој вршила хематопоеза. Њене функције су неразвијене и сазревају у
различитом периоду. Ензим за прераду билирубина нормално функционише већ за 3-4
дана. Поједини ензими почињу да се стварају после 3 месеца или после прве године
живота, а неки после треће.
Слезина се не палпира. У хематопоези почиње да учествује тек после петог месеца, а
имунолошка улога сазрева током прве године. У њој се разарају остареле крвне
ћелије.
• СТОЛИЦА НН – прва столица се зове меконијум и јавља се првог дана . Меконијални
илеус је знак урођених аномалија ГИТ-а, хипотиреозе… и захтева испитивање.
Меконијум је мрко зелене боје, лепљив. Може се јавити одмах по рођењу или након
неколико сати. Мале је количине 20-120г. Садржај: нема хране, чини га прогутана
плодова вода са својим садржајем ( лануго маље, епителне ћелије коже, сирасти маз…
Такође има и епителних ћелија црева као и жучних боја, зато је обојен). Прелазна
столица је 3. - 4. дана и од 5. дана од прелазне настаје карактеристична столица нн.
Ако је нн на природној исхрани: златножута, специфичног киселкастог мириса, мека,
неоформљена. Столица детета на вештачкој исхрани се разликује: чвршћа, браонкаста,
без карактеристичног мириса. Присуство слузи, гноја, крви, промене боје је увек
патолошка појава. Столица глади је у виду жабокречине ретка, зеленкаста.
Ритам пражњења црева индивидуалан. Прандијални проливи су физиолошка појава
код детета на природној исхрани: после сваког подоја јавља се пролив, без тегоба и
без губитка телесне масе. Нн и одојче обично има 2-3 столице дневно, до једну у 4-5
дана. Забрињавајућа је нагла измена ритма пражњења, праћена абдоминалним
тегобама, променом квалитета столице. О опстипацији мислимо ако је тај период дужи
од пет дања, а најчешћи узрок јесу грешке у исхрани. Упорна опстипација, као и појава
пролива, захтева испитивање. Обавезно по рођењу учинити преглед проходности
ануса малим ректалним катетером.

• УРОГЕНИТАЛНИ СИСТЕМ – у интраутерином животу бубрези плода луче минимално

мокраћу. Прво мокрење се јавља у току 24 сата. Ако изостане, постоји сумња на
урођене аномалије уринарних органа. Прва мокраћа је бледа, мале количине (свега
20мл). Крајем прве недеље нн мокри око пола литре мокраће. Бубрези, (гломерулска
филтарција), су неразвијени до годину дана, зато се обраћа пажња на исхрану: не смеју
се претерано уносити соли и протеини (кравље, неадаптирано млеко има три пута
више соли и беланчевина од хуманог и оптерећује бубреге нн).

• ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ – рад жлезда је незрео (осим штитасте и грудне жлезде), али је
код зрелог нн довољно за нормалан развој и функционисање организма. Грудна
жлезда, (тимус), налази се иза грудне кости. Најактивнија је у трећој години, затим јој
функција опада, али сама жлезда расте. У пубертету атрофира и претвара се у масно
ткиво. Утиче на раст детета, као и на развој целуларног имунитета (Т лимфоцита).
Штитаста жлезда је активна још у интраутерином периоду и има важан значај за раст,
сазревање скелета и развој интелигенције. Најчешћа ендокрина болест дечијег узраста
је урођена конгенитална хипотиреоза. Зато се у породилишту ради метаболички
скрининг на хипотиреозу сваком нн (Т3, Т4,ТСХ из крви). Ниво хормона надбубрежне
жлезде (адреналина, алдостерона и кортизола) већ за две недеље достиже ниво
одраслих. То је жлезда која лучи антистрес хормоне. Регулишу ниво глукозе, Na, Cl и
H2О у организму, као и функцију респираторног и кардиоваскуларног система. И
остале жлезде достижу пуну активност при крају неонаталног периода. Једино су
полне жлезде неактивне до пубертета.
• ХЕМАТОПОЕЗНИ СИСТЕМ И КРВ – интраутерину хематопоезу, стварање крвних
ћелија плода, врши коштана срж пљоснатих и дугих костију, јетра и слезина. Број
крвних ћелија у милилитру крви је велики. На рођењу дете има око 6 милиона Ер у мл
крви, Тр око 500.000, Ле око 10.000. До седмог дана се број крвних ћелија смањује: Ер
око 5 милиона, Ле око 8-9.000, Тр око 350.000. Хемоглобин је на рођењу 110%, током
прве недеље порасте на 120%. Фетални хемоглобин није довољно ефикасан у
везивању кисеоника у ванматеричној средини. По рођењу њега замењује адултни
хемоглобин. Леукоцитарна формула се мења из дана у дан. Доминирају лимфоцити.
• ИМУНИ СИСТЕМ – јако је незрео и сазрева током прве године живота. Незрео је
неспецифични имунитет: танка кожа осетљива на повреде и инфекцију, танке
слузокоже са мало секреторних антитела и лимфоцита, мало је лучење слузи, HCl, суза,
незрела је функција ткивних макрофага…Специфични имунитет је неразвијен.
Стварање антитела почиње од 4-6 месеца. У том периоду нн делимично штити пасивни
имунитет (антитела мајке), хумано млеко, а највише наши поступци са дететом током
неге и исхране. Лимфне жлезде, крајници и слезина се развијају током прве године.

• РЕАКЦИЈА НА ХОРМОНЕ МАЈКЕ – полни хормони плаценте прелазе током трудноће

у плод и утичу на његов раст и развој. По рођењу може се појавити реакција полних
органа нн на ове хормоне: оток грудних жлезда, матерично крварење, вагинална
секреција, хидрокела. Јављају се 4,до7. дана по рођењу и нестају за 3-4 недеље. За
време ових појава треба водити рачуна о хигијени детета, због инфекције.
Оток грудних жлезда је појава која се примећује код 10-15% нн оба пола. Могу бити
величине ораха. Оток је обостран, симетричан, тврд и лако болан. Нема црвенила
коже. Из млечне жлезде се може истиснути пар капи секрета који личи на колострум.
Оток се не сме цедити због могућности инфекције, маститиса, који некад захтева и
хируршку инцизију. Код девојчица то може оставити велики естетски проблем у
каснијем животу. Маститис је и ризик за сепсу у неонаталном узрасту.

Вагинално крварење је ретка појава код девојчица (2-3%). Вагинална секреција је

честа појава (70-80%). Јавља се оток слузокоже вагине, грлића материце и оток вулве.
Секрет је бистар, слузав и ишчезава после неколико дана. Водити рачуна о хигијени.
Код мушке деце, истовремено са отоком грудних жлезда, често се примети и и оток
тестиса са стварањем бистре течности у скроталној кеси. Ради се о хидрокели. Може
бити једнострана или обострана, а јавља се најчешће у 2.-3. недеље. Спонтано нестаје.
Комедони (милије) настају због појачане секреције лојних жлезда. То су ситне беле
тачкице испод коже лица, посебно око носа. Спонтано се губе.
• ФИЗИОЛОШКА ФЕБРИЛНОСТ НН – другог-трећег дана живота може настати
краткотрајни пораст телесне температуре, због дехидратације (мали унос млека).
Треба искључити постојање инфекције, прегрејаности и рехидрирати дете. Кожа је
сува, фонтанела увушена. Неопходни су Чешћи подоји.
• ФИЗИОЛОШКИ ПАД ТЕЛЕСНЕ МАСЕ – у првом дану дете губи своју порођајну масу.
Постоји неравнотежа између губитка и уноса. Дете има прву столицу, мокри, бљуцка…
Унос млека је мали: дете слабије сиса јер је исцрпљено, тек се успоставља варење,
мајка тек успоставља лактацију, колострума је мало и ниско је калоричан. Дозвољен је
губитак масе до 10%, идеално до 5%. Идеално је да се маса надокнади за 7 дана.
• НЕРВНИ СИСТЕМ (НС) – нервни систем новорођенчета је анатомски и функционално
незрео, што се огледа у: стању свести, понашању, положају, мишићном тонусу,
рефлексима, моторици, психичким функцијама (говор, интелигенција, емоције,
социјализација…), незрелости контроле дефекације и уринирања. Прате се и виталне
функције које су одраз рада нервног система.

Свест: постоји неправилан ритам смењивања будног стања и сна, на неколико сати
(2-4). Тек после неколико месеци успоставља се прави, циркадијални ритам будности
и спавања. У будном стању, ако је новорођенче мирно и опуштено, преовладава
тотална флексија екстремитета уз труп, покрети су оскудни. Дете може бити и
раздражено, да плаче, са живом спонтаном моториком. Млитавост, хипертонус или
асиметрично држање су патолошки знаци.

АДАПТАЦИЈЕ НН НА ВАНМАТЕРИЧНИ ЖИВОТ

АДАПТАЦИЈА ДИСАЊА

*Први удах настаје 15 – 30 секунди по рођењу. У току порођаја дете трпи због
поремећајне размене гасова. Контракције постељице врше притисак на чупице
постељице па је смањена размена гасова између крви мајке и крви плода.
Пресецањем пупчане врпце беба остаје без размене гасова.
*Пад кисеоника ( хипоксемија ) , а нарочито пораст угљен-диоксида ( хиперкапнија )
представљају СТИМУЛАНС ЗА АКТИВИРАЊЕ РЕСПИРАТОРНОГ ЦЕНТРА у продуженој
мождини. На овај центар стимулативно делују и притисак порођајних канала на грудни
кош детета, утицај хладноће – ови импулси са коже, преко спиналних нерава и
кичмене мождине стижу у респираторни центар.
*Импулси из респираторног центра покрећу инспираторне мишиће грудног коша
(међуребарне и дијафрагму) и дете начини први, напорни инспиријум. Грудни кош се
шири и за собом повлачи плућа, јер су она плеуром слепљена за његове зидове.
Алвеоле задобијају сферни облик.
*Ширењем алвеола ствара се негативни притисак у грудном кошу, који снажно
усисава ваздух у дисајне путеве, све до алвеола.
 *Ваздух на свом путу потискује плодову воду, која се делом избаци а делом ресорбује
преко лимфотока слузокоже дисајних путева. Први експиријум се обавља кроз
полузатворени гркљан и то се чује као први плач. Из плућних алвеола се у експиријуму
не истисне сав ваздух, у њима целог живота остаје „резидуални волумен“.

1.АКТИВИРАЊЕ РЕСПИРАТОРНОГ ЦЕНТРА: Пресрцањем пупчаника О2 пада СО2 расте у

крви нн. То је стимуланс да се први пут активира респираторни центар у продуженој
мождини који покреће дисајне мишиће и (инспиријум и експиријум).
2. ИСТИСКИВАЊЕ ПЛОДОВЕ ВОДЕ: алвеоларне епителне ћелије и бубрези плода су
стварале амнионску течност. 20% течности у алвеолама се истисне притиском на грудни
кош у порођајним каналима мајке. Остатак буде ресорбован из алвеола у капиларе и
лимфне судове зида дисајних путева. Део новорођенче бљуцка.
3. АЕРАЦИЈА АЛВЕОЛА : захваљујући негативним притиску у алвеолама, плућне
алвеоле се трајно морају напунити ваздухом у току првог инспиријума и у њима мора
трајно остати „резидуални волумен“ ваздуха.
4. УСПОСТАВЉАЊЕ ПЛУЋНОГ КРВОТОКА : проток крви кроз плућа мора се повећати
10 пута. Успоставља се размена гасова у алвеолама.
Први удах је за 15 до 30 секунди од пресецања пупчане врпце.

Успостављањем аерације алвеола и плуног крвотока успоставља се доживотна

спољашња размена гасова.

ЗА ПОДСЕЋАЊЕ: („Repetitio mater studiorum est!“) :

Oсновни процеси неопходни за живот организма: јединство респираторног и кардиоваскуларнг система.
Јединство произвођача, биљног света, и човека:

Спољашња размена гасова: Врши се у алвеолама плућа. Инспиријумом се алвеоле пуне новим
ваздухом богатим О2. О2 из шупњине алвеоле прелази у крв капилара који су у зиду алвеоле
(дифузија). Супротно, СО2 из капилара прелази у шупљину алвеоле да се избаци из организма.

Крвотоком О2 (4 плућне вене – лева преткомора – лева комора – аорта) доспева у све делове тела, до
сваке ћелије у прганизму.

Унутрашња размена гасова: вржи се у ткивима организма. О2 из крви капилара прелази у

међућелијску течност ткива и доспева у ћелије, где је потребан за процес гликолизе. У гликолизи
настаје СО2 који је штетан, па излази из ћејије у међућелијску течност. СО2, затим, прелази из ткива
у капиларе.

СО2 из целог тела се допрема у плућни крвоток, (доња и горња шупља вена – десна преткомора – десна
комора – плућна артерија – капилари у зиду алвеола), па СО2 из крви капилара у зиду алвеола прелази у
шупљину алвеоле да се избаци из организма.
Ћелијско дисање (гликолиза): се одвија у свакој ћелији тела. То је обрнут процес од фотосинтезе.
Ћелија гликолизом добија енергију. Дејтвом кисеоника (оксидација), глукоза се разлаже (катаболише)
до СО2, Н2О и ослобађа се енергија.

С6Н12О6 + 6О2 = 6СО2 + 6Н20 + Е

Глукозу живим бићима обезбеђују произвођачи, биљке и неке бактерије, у процесу фотосинтезе:

6О2 + 6СО2 + Е сунца = С6Н12О6 (обрнуто од ћелијког дисања).

Осим што дају енергију живим бићима, произвођачи и чисте ваздух од СО2 јер га троше за фотосинтезу.

Човек је нераскидиво повезан са екосистемом и одговарн је за његову и своју будућност!

Улога сурфактаната у дисању:

СУРФАКТАНТ је фосфолипид који стварају алвеоларне епителне ћелије од 24.
гестационе недеље а има га довољно тек са 37 гестационих недеља (граница зрелости
новорођенчета). Он облаже зидове алвеола и одржава њихов сферни облик, не
дозвољавајући да се слепе у експиријуму. Код недостатка сурфактанта, сваки следећи
инспиријум је грчевит и исцрпљује брзо дисајну мускулатуру, јер је потребан огроман
напор да се алвеоле рашире. Због отказивања дисајне мускулатуре наступа смрт,
уколико се дете не стави на респиратор. Такође, одржавајући стални облик и аерацију
алвеола, сурфактант омогућава и континуирану размену гасова и плућни крвоток
током целог живота.

АДАПТАЦИЈА ЦИРКУЛАЦИЈЕ
Одлике феталног крвотока:

1. НЕПОСТОЈАЊЕ ПЛУЋНОГ КРВОТОКА – Плућа су колабирана, алвеоле и дисајни

путеви испуњени су плодовом водом. Проток крви кроз плућа је 10 пута мањи од
протока по рођењу. Плод живи у воденој средини – окружен амнионском течношћу.
Зато плућа не учествују у спољашњој размени гасова.

2. РАЗМЕНА ГАСОВА НА НИВОУ ПОСТЕЉИЦЕ – На нивоу чупица се дифузијом и

пиноцитозом врши размена О2 и СО2 између крви мајке и крви плода.
3. ПОСТОЈАЊЕ УМБИЛИКАЛНИХ КРВНИХ СУДОВА – Везу између постељице и крвних
судова плода чине крвни судови пупчаника. Умбиликална вена носи крв богату
кисеоником и хранљивим мат.плоду и улива се у вену каву инфериор у близини јетре.
4. МЕШАЊЕ О2 И СО2 – Доња шупља вена носи крв богату СО2. Умбиликална вена се у
њу улива. Ту се мешају две крви. Плод нема у крвним судовима чисту, оксигенисану
крв, већ крв са различитом концентрацијом СО2 и О2. Зато је он у релативној
хипоксији. Има компензаторно 6-7 милиона Ер, да би се у чупицама везала што већа
количина кисеоника. По рођењу, када дете продише и има довољно кисеоника, у току
седам дана се врши хемолиза Ер и смањивање њиховог броја на 4-5 милиона/мл крви.
То је разлог настанка велике количине билирубина (физиолошка жутица нн).
5. ПОСТОЈАЊЕ КОМУНИКАЦИЈА ИЗМЕЂУ ДЕСНОГ И ЛЕВОГ СРЦА – Пошто су плућа
колабирана, нема плућног крвотока, крв не може да пређе из десног срца (коморе),
преко плућног крвотока у лево срце (преткомору). Вена кава инфериор се улива у
десну преткомору.
Између десне и леве преткоморе постоји комуникација, отвор форамен овале. Део
крви из десне преткоморе тече у леву преткомору, затим у леву комору, па аортом
доспева у све партије тела. Мањи део крви доспева у десну комору и кроз стабло
плућне артерије одлази 12% у плућа, а остатак пролази кроз дуктус артериосус и улива
се у аорту. Од две хипогастричне артерије (аа.iliacae communis), одвајају се две
умбилликалне артерије које враћају крв у постељицу (СО2 и штетне материје).
Foramen ovale: Ductus arteriosus:

1. непостојање плућног крвотока.

2. спољашња размена гасова се врши на нивоу постељице.
3. постојање умбиликалних крвних судова (2 артерије које односе Со2 и штетне
материје у постељицу и 1 вена која доноси О2 и хранљ.мат.плоду).
4. мешање О2 и СО2.
5. постојање комуникације између левог и десног срца : форамен овале и дуктус
артериозус.

Адаптација крвотока:
1.ПРЕСЕЦАЊЕМ И ПОДВЕЗИВАЊЕМ ПУПЧАНИКА кида се веза са постељицом.
Умбиликални крвни судови се контрахују, а за три сата се створи тромб. Кроз њих
прорасте везивно ткиво за 2-3 месеца.

2. ПОРЕМЕЋАЈ РАЗМЕНЕ ГАСОВА изазива за 15-30 секунди први удах.

Ширењем алвеола успоставља се и плућни крвоток.

3. ЗАТВАРАЊЕ КОМУНИКАЦИЈА: Чим крв у великој количини доспе у леву преткомору,
залупи се залистак на форамену овале и затвори комуникацију између десног и левог
срца. Дуктус астериосус се затвара спорије. Контрахује се и тромбозира за 2-3 сата )код
недоношчета за 2 недеље), а зарасте за 2-3 месеца. Тако се успоставња велики и мали
крвоток.
Незатварање ове две комуникације су две најчешће уроњене срчане мане деце
(АСД, ДАП).
4. ОДВАЈАЊЕ ДВЕ КРВИ: затварањем комуникација се одваја оксигенисана и
дезоксигенисана крв.
 1. пресецање пупчаника – умбиликалних крвних судова и
прекидање везе са постељицом.
2. успостављање плућног крвотока са првим удахом.
3. затварање форамена овале и дуктуса артериосуса и
успостављање великог и малог крвотока.
4. одвајање 02 и СО2.

ЗА ПОДСЕЋАЊЕ и памћење: Системски (велики) и плућни (мали) крвоток:

ТЕРМОРЕГУЛАЦИЈА

Терморегулација је процес одржавања сталне телесне температуре без обзира на

температуру околине. Неонатус има незрелу терморегулацију данима по рођењу и
зато лако прима температуру околине.
Терморегулациони центар у хипоталамусу регулише два процеса важна за
терморегулацију: стварање топлоте (термогенезу) и одавање топлоте.
Термогенеза је процес стварања топлоте у телу. Топлота настаје у свакој ћелији ,
процесом ћелијског дисања – гликолизом (велики утицај Т3 и Т4).
Глукоза се у присуству кисеоника разграђује до СО2, Н2Ои енергије (топлоте). Овај
процес је појачан у стањима расхлађивања организма, када се енормно троше
кисеоник и глукоза за потребе стварања веће количине топлоте. При овом процесу се
троши глукоза и убрзава дисање и крвоток који допремају О2 и глукозу до ткива и
односе продукте метаболизма из ткива. Врши се и прерасподела крвотока са
периферије (коже, поткожног ткива) у дубину тела, у органе на загревање (кожа
хладна, модра).

Одавање топлоте се дешава када је организам прегрејан, што је велики напор за

крвоток и дисање: врши се прерасподела крвотока ка површини тела на хлађење
(кожа топла, црвена, знојење). Топлота се одале и убрзаним дисањем.

Нормална телесна температура нн, мерена ректално износи 37,0 – 37,5С, а аксиларно
36,0 – 36,9С.

Незрелост терморегулације нн

1. Незрео је терморегулациони центар у хипоталамусу.

2. Незрели су процеси термогенезе и одавања топлоте.
3. Неразвијено је поткожно масно ткиво – термоизолатор.
4. Велика је површина тела у односу на масу новорођенчета

1. Незрео је терморегулациони центар у хипоталамусу, чак и код зрелог нн.

2. Незрела је термогенеза. Дете је тек продисало и не може да задовољи повећане

потребе за кисеоником у термогенези. Нема довољно резерви глукозе у јетри (само за
3 сата гладовања). Тек се успоставља функцију исхране. Мајка првих дана нема
довољно млека.

3. Процес одавања топлоте исцрпљује функције дисања и крвотока, који се тек

успостављају и не могу да одговоре повећаним потребама у прегрејаности.
Зато термогенеза доводи новорођенче, врло брзо, у стање хипоксије (асфиксије) и
хипогликемије. Посебно је тим поремећајима погођен мозак (конвулзије, кома, смрт).
Најбржи развој хипотермије је у порођајној сали, где дете губи 0,3С /мин различитим
механизмима. Топлота се губи: евапорацијом (мокро дете), кондукцијом (хладна
површина испод тела), конвекцијом (температура околног ваздуха који је у додиру са
телом), радијацијом (зрачење топлоте зидова). Зато важи правило за новорођенче:
„Хипотермија убија“.
3. Термоизолациони омотач је недовољно развијен код новорођенчета, он је и
резерва масти (енергије).

4. Због другачијих пропорција (велике главе у односу на тело), новорођенче има већу
телесну површину у односу на масу тела него одрасли. Великом површином је у
додиру са спољашњом средином, а често је и голо и мокро, па лакше прима и губи
топлоту.

Термички посебно угрошене бебе:

Недоношче, по све 4 ставке незрелости термогенезе. Асфикстично, хипотрофично, дете
мале телесне масе. Ова новорођенчад најчешће имају потребу за смештањем у
инкубатор.
ЗАКЉУЧАК: у случају појачаних процеса терморегулације, новорођенче умире због
исцрпљивања функција дисања, крвотока и због хипогликемије.
Начини мерења телесне температуре код новорођенчета:

вввв

(у ухо)

трака топломери
Инфрацрвени, бнезконтактни топломери

Физиолошка жутица

Дефиниција:
Физиолошка жутица ( icterus neonaturum)
је жута пребојеност слузница и коже,
изазвана прекомерном концентрацијом
билирубина у крви. Ниво билирубина који
може дати видљиву жуту пребојеност
коже варира од узраста: код нн је 83,3
микромола/мл крви, за одраслог 33,3.
Боја коже се процењује при природној
светлости или белој, флуоресцентној.

Метаболизам билирубина:
1. СТВАРАЊЕ – настаје хемолизом, распадањем Ер и хемоглобина. Физиолошка
хемолиза, иначе, настаје после 90-120 дана, када Ер остаре и одвија се у слезини где
се разарају све врсте крвних ћелија. Физиолошка је, такође, и хемолиза Ер првих дана
по рођењу када се велики број Ер са којима се дете рађа, (6 милиона/мл),смањује на
нормалну вредност. Настали билирубин је индиректни, некоњуговани.
Он је врло токсичан, посебно за мозак. Оштећује ензиме и ремети метаболизам у
ћелијама тела. Нерастворљив је у води, па се не може ни на који начин излучити из
организма, ако се не преради у растворљив облик.

2. ДЕТОКСИКАЦИЈА (ПРЕРАДА) ИНДИРЕКТНОГ БИЛИРУБИНА У ДИРЕКТНИ - индиректни

билирубин се везује за албумине плазме, (које ствара јетра), и транспортује се до јетре.
У хепатоцитимасе индиректни билирубин везује за глукуронску киселину и постаје
директни, коњуговани. Он је растворљив у води и може се излучити. Ово везивање
врши ензим хепатоцита : глукуронил – трансфераза.

3. ИЗЛУЧИВАЊЕ ДИРЕКТНОГ БИЛИРУБИНА - директни билирубин се излучује на два

начина. Први начин је жучним путевима у танко црево (где настаје стеркобилин,
пигмент који даје боју столици). Други пут је крвотоком се транспортује до бубрега
(где настаје уробилин, пигмент који даје боју мокраћи). Дакле, директни билирубин се
излучује путем столице и мокраће. У крви се одређује:
ИБ (индиректни билирубин) + ДБ (директни билирубин) = УБ (укупни билирубин).

Узроци физиолошке жутице:

1. ХЕМОЛИЗА ЕР: првог дана живота, а и наредних дана, врши се хемолиза Ер.
Интраутерино плод није дисао, имао је мешовиту крв, био је у стању релативне
хипоксије. Зато је конпензаторно имао око 6 милиона Ер/мл у крви. По рођењу дете
дише, има оксигенисану крв, па му није потребна толика количина Ер која оптерећује
циркулацију. Број се у току прве недеље своди на 5 милиона/мл. Настаје нагло велика
количина индиректног билирубина који оптерећује јетру (ензим грукуронил
трансферазу).
2. НЕЗРЕЛОСТ ЕНЗИМА ГРУКУРОНИЛ ТРАНСФЕРАЗЕ: ензим сазрева тек средином прве
недеље, а код прематуруса средином друге недеље живота. Јетра није зрела да
преради толико велики прилив индиректног билирубина.

Критеријуми физиолошке жутице:

1. НИКАДА НЕ НАСТАЈЕ ПРВОГ ДАНА – првог дана по рођењу започиње хемолиза и
потребно је време да порасте ниво индиректног билирубина. Ако би се жутица јавила
првог дана то би значило да се хемолиза дешавала интраутерино, а то не може бити
физиолошки.
2. НЕ ТРАЈЕ ДУЖЕ ОД 7, ЗА НЕДОНОШЧЕ 14 ДАНА – у току прве недеље престаје
хемолиза, сазрева ензим глукуронил трансфераза, па се ниво индиректног билирубина
нормализује. Када би трајале дуже, то би био знак патолошке хемолизе или оштећења
функције ензима глукуронил трансферазе, а не знак пролазне незрелости.

3. ПОВИШЕН ЈЕ ИНДИРЕКТНИ БИЛИРУБИН – физиолошка жутица је индиректна

хипербилирубинемија, јер настаје због хемолизе Ер. Ипак, ИБ не сме прећи ниво
безбедан за мозак, и зато се ниво ИБ редовно прати.

4. НЕ СМЕ БИТИ ПОВИШЕН ДИРЕКТНИ БИЛИРУБИН – директни билирубин не сме бити

већи од 15% вредности укупног билирубина. Ако је повишен директни билирубин,
узрок није хемолиза, већ оштећење јетре (где ДБ настаје и одакле се излучује).

5. ДНЕВНИ ПОРАСТ БИЛИРУБИНА НЕ СМЕ БИТИ ПРЕВЕЛИКИ – дневни скок

индиректног билирубина мора бити у дозвољеним границама (83,3 микромола/л), јер
већи пораст указује на патолошку хемолизу, а и ензим глукуронил трансфераза, који је
још незрео, не би успео да преради толику количину индиректног билирубина.

Врсте патолошке жутице:

1. icterus praecox – превремена, настаје првог дана по рођењу.

2. icterus prolongatus – продужена жутица, траје дуже од 7-14 дана.

3. icterus gravis – повишени нивои билирубина ( индиректног билирубина, директног
билирубина или велики дневни прираст индиректног билирубина).

У сарадњи са Дуњом Амиџић 3/1, (2017/18.)