УВОД

Сам пријем се разликује од болнице до болнице али у суштини све се своди

на исто. Узимају се одређени подаци, од имена и презима до стручне спреме
труднице и њеног супруга, то је административни део, делује бесмислено
када се трудница испитује док има болове, али је то нешто што заиста не
зависи од особља и то морамо урадити на пријему, то су подаци који су
делом важни за историју порођаја, а другим делом су подаци који се шаљу
матичној служби.

Након „административног“ дела морате да се пресвучете, неке болнице

имају своје спаваћице, неке не, тако да не би било лоше то знати пре одласка
у породилиште. Пресвлачење, враћање сувишних ствари пратиоцима и
наравно преглед. Преглед није болан, али јесте непријатан, трудница пуно
може себи помоћи ако то знаи ако се опусти приликом самог прегледа, ем
што ће јој бити лакше ем што ће преглед краће трајати. Након тога у неким
болницама ће урадити ЦТГ запис или популарно названо, „ЦТГ трака“. Она
бележи срчане откуцаје бебе, што је јако важно јер трудницу лекар и сестра
могу да виде, а бебу могу само да чују и по томе знају колико је њој добро.
Осим што бележи откуцаје бебиног срца, ЦТГ бележи и јачину контракција
(болова). Оставља запис колико се често јављају болови, колико трају и
колике су јачине, а у исто време бележи рад срца бебе. На основу ових
података лекар има увид у јачину, дужину и учесталост болова, а уједно и
како је беби пре почетка бола, за време бола и након престанка бола.

Ово су драгоцене информације које могу одлучивати о начину порођаја или

лековима који се могу дати тад или касније у току порођаја. Док се буде
радио ЦТГ запис трудница ће морати да лежина леђима 10-15 минута, то зна
да буде непријатно у току бола, јер би требало да буде релативно мирна у
току стварања ЦТГ записа, мада и то зависи од самих апарата.
 Пријем породиље у породилиште

1. Пријем труднице у породилиште

У неким другим породилиштима се може десити да на пријему сестра или
лекар дрвеном слушалицом коју наслоне на стомак послушају бебино срце.
Прво ће пипати стомак, то раде да би одредили са које стране стомака се
налазе бебина леђа, јер се са те стране боље чују срчани откуцаји бебе.
Потом ће наслонити ту дрвену слушалицу на стомак и на њу прислонити
своје уво, може се десити да треба да траже бебине откуцаје тј иду тамо где
се боље чују. Кад нађу место на којима се најбоље чују ту ће их слушати
једно време, може се десити да у исто време док слушају бебине откуцаје
срца пипају пулс труднице. То раде да би потврдили да су то бебини, а не
откуцаји труднице (бебино срце ради брже, па се онда оно што се чује и оно
што се пипа разликује у брзини и ритму). Пошто сада чују бебино срце,
треба да процене и јачину и дужину бола код труднице, а у исто време оцене
како је тад беби (као на ЦТГ - у) па ће они слушати бебино срце пре него
што почну болови, слушаће га док трају болови и слушаће га по престанку
бола. Све то зато што морају знати како се беба осећа у току бола и како се
осећа после бола.

Слика 1. Пријем у породилиште

Након тога се узимају обими. То се ради обичним кројачким сантиметрима.

Мери се обим стомака, мери се висина материце и сестра мери колико се
стомак спустио. Ништа од овога не боли и није непријатно. Ако се пак деси
да наиђе бол у том моменту сестра ће сачекати док он прође и онда
наставити са узимањем обима. Обими су нам важни јер се њима процењује
колика би могла бити беба.

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 3

 Пријем породиље у породилиште

Затим следе карличне мере, оне се узимају једним великим шестаром,

пелвиметром. Биће потребно да трудница легне на леђа и благо савије ноге у
коленима, мало је непријатно када се узима последња карлична мера јер ће
сестра замолити трудницу да легне на бок са доњом савијеном ногом у
колену и горњом испруженом и мало ће стиснути пелвиметар. Ово је веома
важна мера, она ће проценити карлицу труднице, тачније да ли има места да
кроз њу беба прође и роди се или места нема. На ову меру лекар и сестра
увек мисле када размишљају о напредовању порођаја или одлучивању како
ће се он завршити.

На пријему ће се измерити притисак, температура, висина, тежина, у неким

породилиштима трудница добија две трачице на које треба да мокри и да их
покаже сестри. Тим трачицама се одређује да ли има у урину шећера и
албумина (протеина) и ако их има, колико их има. Веома су драгоцени ти
подаци јер се узимају у обзир заједно са вредностима притиска, пораста
телесне тежине у току трудноће и постојања отока на потколеницама.

У току пријема све ово док мере, пишу, питају , посматрају, сестре и лекари
се веома интензивно баве проценом стања труднице и бебиног стања.

На пријемном одељењу трудницама по пријему буде постављено пар

питања, на која је пожељно да дају одговор:

 Датум последње менструације / очекивани термин порођаја?

 Да ли има контракције, колико дуго их осећа и на колико се оне
јављају?
 Да ли је дошло до прснућа водењака? Које је боје била плодова вода?

Уколико дежурни лекар утврди да је порођај почео, отвориће историју

порођаја, а трудница ће се пресвући и у пратњи дежурне сестре отићи у
породилиште.

2. Спољни преглед труднице

Тек пошто је завршен општи преглед и пошто је узет материјал за рутинске
анализе, приступа се акушерском прегледу труднице. У акушерски преглед
спадају: узимање карличних мера, инспекција, палпација, перкусија и
аускултација трбуха труднице. Од карличних мера узимају се само
спољашње мере и евентуално, conugata diagonalis. Унутрашње мере се не
могу директно узимати, али се њихове приближне вредности могу добити
индиректно из спољашњих мера или, пак, путем рендгенске пелвиметрије.

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 4

 Пријем породиље у породилиште

2.1. Спољне мере труднице

У спољне мере спадају: distantio bispinalis, distantio bicristalis, distantio

bitrochanterica и conugata externa. Спољне мере се одређују пелвиметром.

 Distantio bispinalis (25-26цм), растојање између spinae illiacae anterior

superior.
 Distantio bicristalis (28цм), растојање између две најудаљеније
симетричне тачке на спољним ивицама cristae illiacae.
 Distantio bitrochanterica (30-32цм), растојање између трохантера
фемура.
 Conugata externa - Боделоков пречник (19-20цм), растојање између
processus spinosus-a L5 и горње ивице симфизе. Он је у ствари
најважнија спољна мера јер се из њега одузимањем 9 цм добија
вредност conugata verae. Док за мерење осталих спољних мера
карлице трудница лежи на леђима са лако савијеним ногама у
куковима и коленима, за мерење Боделоковог пречника трудница
легне на страну са доњом ногом савијеном у куку и колену, а горњом
испруженом преко ње.
 Михаелисов ромбоид - види се у положају у ком се мери conugata
externa. Јасно се оцртавaју све четири тачке Михаелисовог ромбоида.
Његове бочне тачке чине удубљења на крсним костима, која
одговарају spina illiaca posterior superior, доња тачка представља
место споја глутеалних предела, односно спој sacruma и kokcigeuma,
а горња врх prosessus spinosus L5. Важност Михаелисовог ромбоида
је у томе што нас његов облик и правилност већ на први поглед
површно информише о правилности и облику мале карлице
труднице.
Узан уздужно развучен ромбоид указује на попречно сужену, широк
и низак ромбоид на пљоснато сужену, симетричан на косо сужену
карлицу. Понекад се мери и дијагонални пречник (conugata diagonalis
- 12,5 цм). Он представља растојање између промонторијум и доње
ивице симфизе. Одређује се на тај начин што се при унутрашњем
прегледу врхом средњег прста дотакне промонторијум, а кажипрстом
спољне руке означи место где радијални део шаке додирује доњу
ивицу симфизе. Кад се то растојање пренесе на пелвиметар, добија се
conugata diagonalis. Од њега се одузимањем 1,5 до 2 цм израчунава
conugata vera. Осим ових мера, центиметром се мери висина утеруса,
обим трбуха и обим карлице труднице.

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 5

 Пријем породиље у породилиште

 Висина утеруса се мери од горње ивице симфизе до највише тачке

corpusa uterusa. Ово растојање обично износи 35 до 40 цм. Аутори су
вредности ове мере придавали велики значај, јер су и на основу ње
стварали представу о величини плода. Данас ова мера у том смислу
пружа само грубу оријентацију, а за добијање прецизнијих података о
величини плода служе рендгенопелвиметрија и ултразвук.
 Обим трбуха узима се центиметром преко вертекса, односно највише
тачке трбуха. У нормалној трудноћи он износи око 100 цм. Ако обим
трбуха нормално развијене и не претерано ухрањене жене знатно
прелази 100 цм, треба мислити на велики плод, вишеструку трудноћу
или на хидрамнион.
 Обим карлице се мери око струка од леђа труднице преко cristae
illiacae и spinae illiacae anterior superior до горње ивице симфизе. Он
обично износи 90 до 100 цм.
 Инспекција и перкусија трбуха труднице врше се према принципима
који важе и за остале медицинске дисциплине. Међутим, палпација и
аускултација имају посебан значај у акушерству и заслужују
нарочиту пажњу.

Слика 2. Припрема за породилиште

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 6

 Пријем породиље у породилиште

2.2. Aускултација

Углавном се користи за слушање срчаних тонова плода. Срчана радња плода

може да се слуша већ од половине трудноће. Што је трудноћа старија, и
слушање срчаних тонова плода је лакше.

Срчани тонови плода најбоље се слушају дрвеним или металним

стетоскопом Лаенековог типа. Ужи крај стетоскопа прислони се на трбушни
зид мајке, а на шири крај лекар ставља своје уво. Стетоскоп се најпре
постави на одређено место, а затим се пусти да се не би трењем о руке
стварали пропратни шумови који могу да заварају лекара. Стетоскоп се
поставља под правим углом на површину која се аускултује. Истовремено,
ради диференцирања срчаних тонова плода од пулсације крвних судова
мајке, првенствено трбушне аорте, левом руком треба пипати пулс труднице
на уобичајеном месту у пределу артерије радијалис. За слушање срчаних
тонова данас постоје нарочити апарати, кардиографи или
електрокардиотокографи који презентују срчане тонове плода чујним
ефектима и истовремено их записују на траци, на којој се са учесталошћу
срчаних тонова плода региструју и материчне контракције породиље. Иако
данас сва већа породилишта располажу оваквим апаратима, који пружају
велику помоћ акушеру у вођењу порођаја. Слушање срчаних тонова плода
Лаенековом слушалицом преко трбушног зида мајке и даље се примењује.

Било да се слушају обичном слушалицом преко трбушног зида мајке, било

да се тонски презентују лекару или записују на траци
електротококардиографа, срчани тонови плода имају неколико
карактеристика: ритмички су, јасни и одређене учесталости. Њихова
фреквенција је обично од 120 до 140 у минуту. Брадикардија или
тахикардија испод, односно изнад наведене границе, аритмија и тмулост
срчаних тонова указују на то да плод пати. Осим срчаних тонова плода,
преко трбушног зида мајке могу да се чују још и шум пупчаника, шум
крвних судова мајке, посебно материчних артерија, затим, претакање и
крчање црева жене, као и покрети плода.

 Шум пупчаника је знак извесне сметње у протицању крви кроз

судове пупчаника, најчешће услед затезања, увртања или притиска на
пупчану врпцу. Он обавезује лекара на посебну пажњу и обазривост
у току порођаја.
 Шумови крвних судова утеруса без нарочитог су значаја у порођају и
дијагностикују се по томе што су синхрони са пулсом породиље
 Покрети плода чују се повремено као туп краткотрајан звук који
производи удар ситног дела плода о зид утеруса.

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 7

 Пријем породиље у породилиште

3. Унутрашњи преглед труднице и породиље

Унутрашњи преглед захтева од лекара строго поштовање принципа асепсе и
антисепсе. За унутрашњи преглед лекар се припрема као и за велике
оперативне интервенције, мора 10 минута да пере руке млаком водом,
четком и сапуном. После тога, опране руке прелије алкохолом, па на десну
шаку навлачи стерилну рукавицу. Истовремено бабица припрема трудницу
или породиљу на тај начин што јој комадима вате натопљене у благ раствор
неког дезинфекционог средства запере спољне полне органе од спреда
уназад и од унутра према споља. Пацијенткињи која лежи на кревету, са
ногама лако растављеним и савијеним у куковима и коленима, лекар
прилази са десне стране и седа преко пута ње на постељу, прстима леве руке
развлачи велике и мале стидне усне, а кажипрст и средњи прст десне руке
постепено и пажљиво увлачи у вагину. Прсти десне шаке који продиру у
дубину увлаче се по задњем зиду вагине који је мање осетљив од предњег.
Истовремено, да би се олакшало увлачење прстију, њима се потисне задњи
зид интроитуса уназад и тиме отвори вагина онолико, колико је потребно да
се прсти, којима се врши преглед, увуку у њу без тешкоће. За то време десни
лакат лекара ослоњен је на порођајни кревет, чиме се олакшава контрола
покрета прстију који се, ради унутрашњег прегледа, увлаче у лумен вагине.
Кад су прсти увучени у вагину, лекар опипа и опише њену дубину,
пролазност, еластичност зидова и евентуалне неправилности на које може да
наиђе.

После тога, лекар опипава грлић утеруса који је у облику мекане ресице,
дугачке као чланак малог прста, постављене на доњем полу увећаног
утеруса. Грлић је очуван све до почетка порођаја. Кад порођај почне, онда се
грлић у току ширења цервикалног канала, постепено скраћује идући изнутра
ка споља. При томе се издилатирани део грлића изравнава са доњим
сегментом утеруса, на који се наставља. Последње се шири спољно ушће
утеруса. Кад је цервикални канал проширен све до спољног ушћа утеруса,
онда треба запазити какве су ивице спољњог ушћа: танке, еластичне, слабо
растегљиве, меснате, задебљане, чврсте и ригидне. Спољно ушће може бити
потпуно затворено, отворено за врх од прста, за један, два, три или четири
центиметра, за мали, средњи и велики длан или је на крају првог доба
порођаја потпуно дилатирано. атим се проверава да ли постоји водењак или
је отворен.

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 8

 Пријем породиље у породилиште

Водењак се пипа испред предњачећег дела плода као плитак, мање више
испупчен, танак мехурић испуњен плодовом водом. На притисак он се лако
угиба и изнад њега се палпира предњачећи део плода. Ако је водењак
спонтано прснуо или је прекинут, онда се непосредно иза спољног ушћа
утеруса опипава предњачећи део плода, понекад, када има мало плодове
воде, па водењак уско належе на предњачећи део плода, није лако
установити да ли водењак постоји или не. Пошто се утврди стање водењака,
палпирањем се одређује који део плода предњачи, колико је сишао у
порођајни канал и како је ротиран.

 Главица плода пипа се као чврст, округао део плода на коме се

разликују, већ према томе који њен део предњачи, кости лобање као
равне резистентне површине са шавовима и фонтанелама између
њих. Осим тога, код дефлексионих држања главице могу, да се
пипају очни луци, уши плода, уста, нос и брадица зависно од степена
дефлексије.
 Ако предњачи карлица плода, онда се палпирају тртица, међу
тртична бразда, анални отвор и генитални органи плода.
 Ако је плод у попречном или косом положају, онда је мала карлица
мајке празна, а над карличним улазом напипавају се раме или леђа
плода. У таквим случајевима испред рамена може да се спусти, па
чак и да у вагину испадне ручица плода.

Однос предњачећег дела плода и порођајног канала одређујемо према

тачкама улаза мале карлице, средине и излаза карлице. Ако се испред
предњачећег дела при унутрашњем прегледу лако опипавају истакнути
делови граничне линије, односно улаза мале карлице, а то су горња ивица
симфизе, line arcuata и промонторијум то је знак да плод још није ушао у
карлицу мајке. Ако се до тих тачака при прегледу не може да допре, онда је
предњачећи део плода прешао улаз карлице и спустио се према њеној
средини. Средину карлице одређујемо према седалним бодљама (spina
ischiadica) односно интерспиналној линији. Ако је предњачећи дeо у равни
спиналних бодљи, онда кажемо да је у средини карлице, кад пређе
интерспиналну линију, онда кажемо да је према или на излазу мале карлице.
Ротацију предњачеће главице одређујемо према шавовима фонтанела. При
томе установљавамо да ли је sutura sagitalis у попречном, косом или правом
пречнику карлице. Ротацију карлице плода одређујемо према аногениталној
бразди.

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 9

 Пријем породиље у породилиште

Закључак
Ако порођај није у одмаклој фази тј. још је код почетне дилатације
спољашњег ушћа, често, а при крварењу из утеруса обавезно, пре
дигиталног, приступа се и прегледу грлића утеруса помоћу екартера. Иако је
данас, услед коришћења асепсе и антисепсе, опасност од инфекције
приликому нутрашњих прегледа изванредно мала, њих и сада треба вршити
у току порођаја само када су индиковани и тада их не треба избегавати.
Тако, на пример, у случајевима када порођај застане, па је лекару потребна
прецизнија оријентација, треба обавезно извршити један, а по потреби и
више унутрашњих прегледа.

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 10

 Пријем породиље у породилиште

Литература

1. Живановић В., Заштита здравља жене и детета, Типо штампа,

Београд, 2009.
2. Живановић В., Здравствена нега у гинекологији и акушерству,
Београд, 2004.
3. Стојиљковић, Ј., Здравствена нега, II издање, Београд, 2010.

СЕМИНАРСКИ РАД СТРАНА 11