Prim. prof. dr sci. med. Živorad N.

Savić

Е-mail: saviczivorad@yahoo.com
Moб телефон: 066/83-00-254
 PREDMET
Dijagnostički ultrazvuk urogenitalnog trakta
Uterus i ovarijumi: anatomija i UZ
karakteristike oboljenja
ZASTO RADIOLOGIJA UTERUSA I
OVARIJUMA

?
 Mi smo radiolozi

 Kako se najbolje vidi ženska karlica?

 Ko ima taj alat?
 Muka od karlične mase?
 Čemu pripada?
 Šta je to?
 Je li benigno ili maligno?
 A ultrazvuk?

 Prvi modalitet dijagnostike i karakterizacije

Najčešće je morfološka analiza
Pouzdana za identifikaciju promena niskog rizika i promena visokog rizika:

a.solidno-cisticna ili solidna masa veca od 4 cm

b.unutar nje dobro hipervaskularna zona, nepravilnog oblika, bez masnog tkiva,
veca od 28 mm (1)
c.papilarne vegetacije i debeo zid sa septama vecim od 3 mm unutar cisticne
lezije(2)

1.S.A.A. Sohaib, R.H.Reznek, MR imaging in ovarian cancer, Cancer Imaging, vol.7, pp S119-S129, 2007

2.E.Bouic-Pages, H.Perrochia, S.Merigeaud, P.Y. Giacalone, P.Taourel, correlations anatomopathologiques: IRM des tumeurs ovariennes
primitives, Journal de Radiologie, vol.90,no.7-8, pp.787-802,3009
 A ultrazvuk?

 Funkcionalno upotrebom kolor doplera

 Doprinosi postavljanju dijagnoze prikazujuci vaskularnu komponentu

unutar mase

 Y.Y.Jeong, E.K.Outwater, H.K.Kang, From RSNA refresher courses:

imaging evaluation of ovarian masses, Radiographics,vol. 20, no.5,
pp.1445-1470,2000
 Međutim!

 UZ moze biti nekonkluzivan (neodređen):

1. Kada nemože kategorično da kaže da je li je promena benigna ili

maligna
2. Kada nemože da kaže odakle promena polazi

 J.A.Spencer, R.Forstner,T.M.cunha,K.Kinkel, ESUR guidelines for MR

imaging of the sonographically indeterminate adnexal mass; an
algorithmic approach, European radiology, vol.20, no.1,pp.25-35,2010
 Šta onda?

 CT je najčešće upotrebljavano dijagnostičko

sredstvo u preoperativnoj evaluaciji
ovarijalnih masa suspektnih na malignitet
 Ali nosi rizik od zračenja
 Danas
 Kada UZ ne postavi dijagnozu ili kada je dvosmislen, sredstvo za
rešavanje problema je MRI

 MRI (bez rizika od zračenja):

 otkriva leziju,
 karakteriše je,
 procenjuje operabilnost (1),
 daje informacije o sastavu ( krv, mast, proteini, mucin kolagen)
(2)

1.K.Tamai, T.Kouyama, T.Saga, et al, MR features of physiologic and benign

conditions of the ovary, European radiology,vol.16,no.12,pp.2700-
2711,2006
2. J.A.Spencer, R.Forstner,T.M.cunha,K.Kinkel, ESUR guidelines for MR
imaging of the sonographically indeterminate adnexal mass; an
algorithmic approach, European radiology, vol.20, no.1,pp.25-35,2010
 MRI karakterizacija

 IS je različit kod hemoragije, masti,

kolagena, mucina, kod povećanog nivoa
proteina,
 Postkontrastno pojačanje denziteta je različito
u benignim i malignim stanjima
 Danas
 MRI ima pouzdanost od 88% - 93% u razlikovanju
pojedinih tkiva unutar adneksalne mase i na
osnovu toga u razlikovanju njene benigne od
maligne prirode!

 M.Bazot, E.Darai, J.Nassar-Slaba, C.Lafont, I.Thomassin-Naggara, Value

of magnetic resonance imaging fro the diagnosis of ovarian tumors:a
review, Journal of Computer Assisted Tomography, vol.32, no.5,pp.712-
723,2008
 Ali

 Benigne bolesti (mase) mogu simulirati maligne

 Poznavanje kliničkih simptoma i znakova te MRI
izgleda je krucijalno u postavljanju dijagnoze i
planiranju terapije
 Brian C. Allen et al, Practical Approach to MRI of Female
Pelvic Masses, AJR:202,June, 1366-1375, 2014.

 Četiri koraka
1. Odredi odeljak ili organ karlice kome promena
pripada
2. Razmotri oblik promene
3. Analizirati sastav promene
4. Staviti sve ovo u klinički kontekst
 Karcinom ovarijuma
 U svetu 3,6% svih karcinoma žena otpada na
karcinom ovarijuma
 U svetu 4,3% umire od karcinoma ovarijuma
 U Evropi 5. karcinom po učestanosti kod žena
(dojka, kolorektum, pluća, telo materice)
U Evropi 1. karcinom po smrtnosti među ženama
koje boluju od ginekološkog maligniteta
U Evropi 6. karcinom po smrtnosti među ženama
koje boluju od svih malignoma (dojka, kolorektum,
pluća, pankreas, želudac)
 Razlog visoke smrtnosti

 Kasna dijagnoza
 Odmakla faza zbog dugog asimptomatskog
perioda
 Nespecifični znaci u ranom stadijumu
 Najčešće se otkriju slučajno
 A uterus?

Fibroidi uterusa su najčešći tumori žena

Mali maligni potencijal ALI…
… značajan morbiditet (hemoragija, anemija,…)
uključujući sterilitet i ponavljane spontane abortuse.
(G.Flake,2003)
Karcinomi
54870 se otkrije godišnje
10170 umre godišnje (skoro 19%)
Izlečivi ukoliko se rano otkriju (smrtnost onda
manje od 4%) (WHO, 2015.)
 Eto otuda

 Potreba za učenjem ove regije tela

 Za akcentovanjem MRI
 Za multidisciplinarnim pristupom
Anatomija uterusa
Šta čini izveštaj sa CT ili MR pregleda?

 Pravac pružanja uterusa

 Debljina i izgled endometrijuma
 Debljina junkcionalne zone
 Debljina, oblik i izgled miometrijuma
 Ima li mioma
 Arterijska vaskularizacija
 Okolina
 Milerovi kanali
 Dva (desni i levi)
 Jajovodi, uterus,
vagina
 Gornji delovi se ne
spajaju i nastaju
jajovodi
 Srednji delovi se
spajaju i nastaje
uterus
 Donji delovi se
spajaju i nastaje
vagina
 Anomalije

 U slučajevima:
 Kad oba Milerova kanala ostanu odvojena
svojim srednjim i donjim delom (u visini i
materice i vagine)
 Kad su oba kanala priljubljena ali pregrada
između njih ne iščezne u visini materice
 Kad Milerovi kanali ostanu neprolazni u
jednom delu svog puta
 Dvostruka materica i vagina
Uterus duplex cum vagina septa
 Oba Milerova kanala ostaju odvojena celom svojom
dužinom
Dvostruka materica sa jednostavnom
vaginom
Uterus bicornis bicollis
 Oba Milerova kanala ostaju razdvojena do gornjeg
kraja vagine
 Dvostruko materično telo sa
jednostavnim vratom
Uterus bicornis unicollis
 Nespajanje Milerovih kanala do visine gornjeg kraja
materičnog vrata (G)
 Materica u obliku srca
Uterus cordiformis s. arcuatus
 Spajanje Milerovih kanala
izostalo u gornjem delu tela
materice tako da je gornja
strana tela ili dno usečeno
pliće ili dublje duž srednje
linije (najteži polozaj ploda za
porodjaj, kosi)
 Potpuno pregrađena materica
Uterus septus s. bipartitus

 Uterus je spolja normalnog izgleda ali je šupljina

dvostruka jer pregrada između priljubljenih Milerovih
kanala nije iščezla u visini materice
 Nepotpuno pregrađena materica
Uterus subseptus

 Materica je spolja normalnog izgleda ali joj je

šupljina delimično dvostruka usled delimične
resorbcije pregrade između priljubljenih Milerovih
kanala
 Neprolaznost genitalnih puteva
Atresia

 na donjem otvoru vagine (atresia hymenalis)

 na vaginalnom kanalu ( atresia vaginalis)
 na materici (atresia uteri):
 na spoljnjem otvoru uterusa,
 na kanalu vrata uterusa, na gornjem otvoru vrata
uterusa.
 na jajovodu (atresia tube uterinae)
 Položaj uterusa

 Podperitonealni sprat karlice

(retroperitonealni organ)
 Iznad je peritoneum dna karlice
(podignut telom materice) i
vagina. U vaginu se otvara grlićem
(portio vaginalis uteri)
 Ispod je karlična dijafragma
 Ispred je bešika
 Pozadi je rektum
 Pravac pružanja uterusa
 Anteversio (normalno nagnuta u celini napred)
 Anteflexio (normalno je telo materice povijeno put
napred prema vratu, i zaklapa sa njim tup ugao)
 Pri uspravnom položaju tela materica se nalazi u
umerenoj anteverziji i antefleksiji
 Nije pričvršćena u ovom položaju već se pomera
napred ili nazad u zavisnosti od promene zapremine
bešike i rektuma i prilikom promene položaja tela.
 Ako je bolesna materica, sa priraslicama,
infiltracijom okoline, onda je nepokretna.
Anteversio - Anteflexio
Retroversio - Retroflexio
Promena položaja zbog bešike
 Ligamenti materice

 Prednjim ligamentom je vezana za prednji trbušni

zid
 Zadnjim ligamentom za zadnji trbušni zid
 Bočnim ligamentima za bočne zidove karlice
 Peritonealni omotac materice
Perimetrium
 Spreda oblaže samo telo materice do istmusa
 Odozgo oblaže dno materice
 Pozadi oblazž telo i vrat, prelazeci na svod vagine
(gornji kraj vagine)
 Peritoneum prednje i zadnje strane materice
prebacuje se napred i nazad na susedne organe
gradeci dva peritonealna špaga (vesicouterina i
rectouterina/Douglas)
 Peritoneum duž bočnih ivica materice se prebacuje
na tri para fibroznomišićnih materičnih veza gradeći
peritonealne veze ili nabore materice (lig. teres, lig.
latum, lig. rectouterina)
 Špagovi

Vesicouterina
peritoneum prednje strane tela materice se prebacuje na
zadnje gornju stranu mokracne besike.
dno ovog spaga odgovara gornjoj ivici istmusa uterusa.

Rectouterina-Douglas
Peritoneum zadnje strane tela i vrata materice se spušta
na zadnji zid vagine i prebacuje na prednju stranu rektuma
Bočne zidove čine sagitalno upravljeni peritonealni nabori
koji se pružaju od bočne ivice materice do bočnog zida rektuma.
Dno se nalazi na 6 cm iznad čmarnog otvora ( anusa) i
na 1,5 cm ispod gornje granice svoda vagine na njenom zadnjem zidu.
 Parametritis

Zapaljenje veziva u ligamentumu latumu uteri

 Građa zida materice
 Debljina 2 cm u visini tela
 15 mm u vratu

 tri dela:

perimetrijum (spoljašnji sloj, peritonealni omotač),

miometrijum (srednji sloj, mišićni),
endometrijum (unutrašnji sloj, sluznični)
 Miometrijum
 Gradi skoro celu debljinu zida materice
 Glatka mišićna vlakna u tri sloja
 Spoljni sloj uzdužnih vlakana
 Srednji najdeblji sloj ukrštena i kružna vlakna (u njemu
su glavni krvni sudovi zida)
 Unutrasnji tanki sloj uzdužnih vlakana (ima ulogu
muscularis mucosae) u direktnom kontaktu sa
endometrijumom (tela submucosa materice nije
razvijena)
 Endometrijum

 sluzokoža (mukoza) debela 1,5 do 2 mm

 sastavljena od:
 jednoslojnog cilindričnog epitela sa trepljama
 tankog vezivnog sloja (lamina propria mucosae)
 MRI zonalna anatomija - T2

Endometrijum je unutrašnji sloj visokog intenziteta signala

Prelazna zona je traka niskog intenziteta signala ispod endometrijuma
Miometrijum je spoljašnji deo srednjeg intenziteta signala
 Endometrijum tela
 sadrzi "zlezde"
 to su duboki uvrati (kripte) epitela koji prodiru
svojim slepo zatvorenim krajem u miometrijum
 nemaju sekretorne ćelije
 uloga im je u regeneraciji endometrijuma (sluzokože
koja biva izbačena prilikom porođaja ili tokom
kiretaže)
 U obnavljanju ima ulogu dno kripte koje prilikom
odlubljivanja sluzokože ostaje sačuvano u
miometrijumu
 Endometrijum cerviksa

 sluznica cervikalnog kanala je poprečno naborana u

vidu više plika (nabora)
 sadrži žlezde
 one luće alkalnu sluz bogatu glikogenom
 Arterije materice
 Arterija uterina je grana arterije ilijake interne
 Debljina 2 - 3 mm
 Za vreme trudnoće i do 6-7 mm
 Početnim delom silazi niz bočni zid karlične duplje (gradeći
granicu ovarijalne jame)
 Prolazi kroz bazu, dno, ligamentuma latuma horizontalno put
unutra ka materici
 Na 1,5 do 2 cm lateralno od istmusa materice ukršta ureter i
prelazi ispred njega
 Kad dođe do istmusa uterusa šalje nadole svoju najveću bočnu
granu (arterija vaginalis) i skreće nagore priljubljena uz bočnu
ivicu materice sve do njenog gornjeg kraja
 Na ovom ushodnom putu ona ne ide pravo već vijuga što
omogučava u trudnoći nesmetan rast u visinu. Od ushodnog dela
se odvajaju bočne grane za prednji i zadnji zid koje idu sve do
miometrijuma u kome se račvaju i međusobno anastomoziraju sa
granama suprotne strane.
 Na gornjem kraju bočne ivice tela arterija uterina se grana na tri
završne grane ( ramus tubarius, r.ovaricus i r. fundicus)
 Vene materice

 Jakog kalibra
 Prate arterije
 Grade oko arterija materično vaginalni venski splet.
 Iz ovog spleta se izdvajaju, u spoljnjem delu baze
ligamentuma latuma, vene uterine koje su pritoke
vene ilijake interne
 Vene iz gornjeg dela materice su preko pleksusa
ovaricusa pritoke vene ovaricae
 Limfni sudovi
 Glavni limfni put materice se pruža kroz bazu
ligamentuma latuma put spolja i završava se u
limfnim čvorovima na unutrašnjoj strani početnog
dela arterije ilijake eksterne (spoljašnji ilijačni limfni
čvorovi)
 Gornji sporedni limfni put ide kroz gornju ivicu
ligamentuma latuma i uliva se u limfne čvorove s obe
strane donjeg dela trbušne aorte (donji paraaortalni
limfni cvorovi)
 Zadnji sporedni limfni put ide dnom karlice put nazad
do sakralne kosti i penje se njegovom prednjom
stranom do promontorijuma gde se završava u
limfnim čvorovima ispod račve aorte (sakralni limfni
cvorovi)
04 Benigni tumori uterusa Blazic.pdf
 Benigni tumori jajnika
PODELA
 Po patologiji:
 Ne neoplastične
 Neoplastične
 Po strukturi:
 Cistične
 Solidne
 Cistično-solidne
 Po poreklu:
 Epitelne
 Germinativne
 Sex cord
 WHO podela neoplazmi

 Benigne.
 In situ.
 Maligne.
 Neoplazme neodređenog ili nepoznatog ponašanja.
NEOPLASTIČNI BENIGNE MASE
JAJNIKA
 Cistični
 Maturirani cistični teratom (dermoidna cista)
 Cistadenom
 Solidni i solidno-cistični
 Fibrom, tekom, fibrotekom
 Sklerozirajuci stromalni tumori
 Brenerov tumor
 Cistadenofibrom
 Struma
 Dermoidna cista (maturirani cistični
teratom)

 Najcesći tumor ovarijuma (24% - 44% svih ovarijalnih

masa).
 Najčećći oko 30 godine.
 Asimptomatski najčešće.
 Unilateralan 90%.
 Dominantno od ektodermalnog tkiva obloženog uglavnom
pločastim epitelom i kožnim izdancima (nokti, dlake,
žlezde)
NEOPLASTIČNI BENIGNE MASE
JAJNIKA
 Cistični
 Maturirani cistični teratom (dermoidna cista)
 Cistadenom
 Solidni i solidno-cistični
 Fibrom, tekom, fibrotekom
 Sklerozirajuci stromalni tumori
 Brenerov tumor
 Cistadenofibrom
 Struma
 CISTADENOM JAJNIKA

 Cistadenom (Prava cistična epitelna neoplazma

jajnika)
 Serozni cistični adenom (25%).
 Najcešći između 25 i 50 god.
 Bilateralan 12 do 23 %.
 Epitel koji oblaže zidove je ravan ili ima vrlo male i sitne
izdanke.
 CISTADENOM JAJNIKA

 Mucinozni cistadenom (41% )

 Bilateralan 2 do 5 %
 Multilokularna cista (retko unilokularan)
 Veća od seroznog cistadenoma
 Sadrži želatinozni materijal ili tečnost različite viskoznosti
 KOLIZIONI TUMOR
 Pod kolizionim tumorom se podrazumeva postojanje dva
histoloski bliska ali različita tipa tumora unutar jedne mase
i bez ikakvog mešanja njihovih histoloških formi.

 Najčešće su u pitanju teratom i cistadenom ili

cistadenokarcinom

 Moguće su i druge histološke kombinacije (teratom i

granulosa cell tumor, cistadenokarcinoma i sarkom)

 Retki su, a mehanizam nastanka nejasan

 Kada se na imidžingu nađe tumor ovarijuma koji se po

svojim znacima ne može svrstati samo u jedan poznati tip,
posebno ako se radi o teratomu onda se mora misliti na
kolizioni tumor.
 Netumorske benigne cistične lezije
Neneoplastična stanja jajnika u vidu masa - tumora

 Uvećanja jajnika

 Slična masi ili tumoru

 U osnovi nemaju promenu u razvoju ćelija jajnika niti

uvećanje rasta ćelija jajnika

 Nema metaplazije/displazije ćelija jajnika (nema

promena strukture ćelija jajnika)
 Netumorske benigne cistične lezije
Neneoplastična stanja jajnika u vidu mase

 Cistične
 Policistični
ovarijalni sindrom
 Endometriom
 Peritonealna inkluziona cista
 Solidne i solidno/cistične
 Torzijaovarijuma
 Zapaljenske bolesti karlice
 Netumorske benigne cistične lezije
Cistične lezije

 Policisticni ovarijalni sindrom (POS)

 20% premenopauzalnih žena
 Jedan od najčesćih endokrinoloskih poremećaja u žena
 Folikuli u POS su manje veličine od onih u normalnom
ovarijumu (na UZ 2 - 8 mm)
 Smešteni u krug oko centralne hiperehogene strome
 Na UZ se opisuje takozvani Stroma/Area (SA) odnos čiji
je gornji prag normalnosti 0,34 (odnos ukupne površine
strome ovarijuma prema ukupnoj površini jajnika) sa
senzitivnoscu 100%
 M.E.Heilburn, J.Olpin, A.Shaaban, Imiging of benign adnexal masses:characteristic presentations on ultrasound,computed
tomography and magnetic resonance imaging, Clinical Obstetrics and Gynecology, vol.52, no.1, pp.21-39, 2009
 Netumorske benigne cistične lezije
Neneoplastična stanja jajnika u vidu cistične promene

 Policisticni ovarijalni sindrom (POS)

 Netumorske benigne cistične lezije
Neneoplastična stanja jajnika u vidu cistične promene

 Endometriom
 Ekstrauterina implantacija epitela endometrijuma
 UZ:
 Kompleksna cistična masa ovarijuma
 Debeo zid (na dopleru hipovaskularan)
 Unutrašnji homogeni, veoma slabi, ehoi
 Senzitivnost 90,4%
 Netumorske benigne cistične lezije
Neneoplastična stanja jajnika u vidu cistične promene

 Peritonealna inkluziona cista

 Kolekcija tečnosti zbog adhezija između jajnika i
peritoneuma
 Nakon zapaljenja ili hirurgije
 Unilokularna ili multilokularna cistična masa
 Različite veličine (od nekoliko mm do 20 i više cm)
 Netumorske benigne cistične lezije
Neneoplastična stanja jajnika u vidu cistično-solidne promene

• Torzija ovarijuma
Najčešće u prve tri decenije zivota
Zahvata ovarijum i tubu
Češća je ako postoji masa ili cista u ovarijumu
UZ pokazuje uvećanje ovarijuma sa folikulima koji su
lokalizovani periferno
Na Dopleru najčešće nema protoka u uvrnutom ovarijumu
(ipak moze postojati neka vrsta protoka)
 Netumorske benigne cistične lezije
Neneoplastična stanja jajnika u vidu cistično-solidne promene

• Zapaljenske bolesti karlice

• Česte kod žena u reproduktivnom dobu i u toku seksualne
aktivnosti
• Jasni klinički i lab. znaci (bol, groznica, leukocitoza)
• UZ znaci: hidrosalpinks (hipoehogena adneksalna masa
debelog zida sa obilnom vaskularizacijom), slobodna tečnost u
recesusima karlice
• CT ako UZ nalaz nije konkluzivan
 2 x klikni dole i otvori sajt

05 Maligni tu cerviksa.pdf
HVALA NA PAŽNJI