1

Vina Dekson

OSAMDESET DANA -

Ljubavnica

2
 PROLOG

Dete pored jezera

Dete je spavalo.
Zrak meseine provirio je kroz prozor motelske sobe. Prigueni zvuci talasanja oblinjeg jezera
dopirali su do njih kroz no. Oni su nepomino leali na uskom krevetu. I arhitekta i odabrana
utali su sluajui ujednaen ritam disanja novoroeneta, koje je samo naglaavalo spokoj slivajui
se sa amorom zrikavaca u pozadini.
- Nisam znala da se zrikavci oglaavaju i nou - primetila je.
- To je moda zbog svetlosti na nasipu - rekao je arhitekta. - Ili zbog vrelog talasa.
- Da, stvarno je vrelo. - Nagonski je vlanim akama poravnala arav koji je prekrivao njihova
tela, kao da bi to moglo da ublai zaguujuu vrelinu. - To su moda i cvrci ili zeleni skakavci -
dodala je.
- Ne, sigurno su zrikavci - odvratio je arhitekta. - Oni se oglaavaju na poseban nain.
Prepoznao sam taj zvuk.
Mlada ena je uutala i okrenula se prema njemu preavi mu prstima preko malja na grudima.
Arhitekta je duboko uzdahnuo zbog duboke zahvalnosti koja mu je bujala u grudima. Leali su
jedno kraj drugog irom otvorenih oiju. Bebina nosiljka bila je na podu s njene strane kreveta kako
bi mogla da motri na nju i dohvati je a da ne ustaje.
Okrenuo se prema njoj. Prema svojoj supruzi.
Tek dve nedelje.
Njena kraljevski zlatna kosa rasula se preko jastuka.

***
Prisetio se kratke ceremonije venanja u kancelariji matiara u jednom ivopisnom gradiu. Tamo
su nali utoite posle bekstva s Bala. Tu je na svet dolo i njihovo dete. Bilo je to njihovo sklonite
od oluje, mala zajednica u dalekoj dolini s mnogo jezeraca. To mesto su otkrili sasvim sluajano.
uno su raspravljali da li je dobro tu da se sakriju. Mestace su uglavnom inile kuice lepe
kao s razglednice, prodavnice suvenira i brvnare oko delimino izolovanog malog jezera. Iako je
varoica privlaila turiste, predoseali su da su na pravom mestu. Skrivali su se od svih, u reci
posetilaca koji su se stalno smenjivali. Bio je kraj prolea, a ona je trebalo da se porodi poetkom
leta. Dok su se autobusom vozili prema gradiu, primetili su malu bolnicu u predgrau. Znali su
da ne mogu zauvek beati. Zakljuili su da im tu nee biti nita gore nego negde drugde.
Venanje je bilo skromno. Matiar je nosio crno odelo i tamnu kravatu, a svedoci su bili lokalna
babica koja je pomogla da njihovo dete doe na svet i vlasnik pansiona u kom su odseli po dolasku
u gradi. Nisu poznavali nikog drugog. Sve je bilo gotovo za deset minuta. Jedini ukras bila su
dva buketa crvenih rua koje je arhitekta nekim udom nabavio u poslednjem trenutku. Dete je
mirno lealo u svojoj nosiljci tokom ceremonije dok su oni razmenjivali zavete i kao papagaji
ponavljali rei. Za tili as postali su mu i ena.

3
 Arhitekta je pruio ruku i proao joj prstima kroz dugu kosu. Imao je oseaj da miluje svilu. To
ga je uzbuivalo, a u isto vreme umirivalo. Duboko je udahnuo pokuavajui da se preda trenutku i
da ga to vie produi.
Da su dobili deaka, znao je da bi im se moda i ukazala prilika da se neko vreme zadre u toj
varoici, ili na nekom drugom mestu. Moda bi ak mogli i da se skrase i prekinu bezglavo bekstvo
i neprekidno putovanje. Meutim, ta prilika im je uskraena. Bal nikad ne bi dozvolio da dete
odabrane utekne svojoj sudbini.

***
- Ne moe da spava, jelda? - upitala ga je supruga.
- Ne mogu.
Primakla mu se s lakoom skliznuvi preko udubljenja na sredini kreveta. Taj otisak nenamerno
je napravilo stotine parova to je pre njih lealo u tom krevetu. Privila mu se uz bok. On je spavao
nag, a ona je obino nosila tanku pamunu spavaicu, koja joj je sad bila zadignuta oko struka.
Meu njima su uvek prtale varnice. Uvek je bilo tako. Od prvog dodira njihovih tela jedne
letnje noi pre godinu dana. To se desilo na Balu, gde su oboje radili.
Usne su im se spojile.
Ba kao one sudbonosne noi dok su vatrometi grmeli nebom u daljini dajui signal poetak
bahanalija. itava duga sainjena od plamena i varnica okupala je krajolik i prekrila ga maginim
pokrovom.
Srca su im tukla u istom ritmu.
Onda i sada.
Arhitekta je uzeo svoju enu u naruje, proterujui iz seanja zvuke Bala, na kom su oboje
uestvovali. Setio se kako su oboje uivali u tom prvom zagrljaju, kako im se inilo da traje
beskonano i da je sve oko njih nekim udom iezlo, a oni se obreli usred krhke aure satkane od
tiine i ljubavi. Njihali su se priljubljeni jedno uz drugo, noeni lakim lahorom sopstvenog daha,
mekoom koe i udnjom koja im je oboma plamtela u oima.
I oboje su odmah shvatili da su to oduvek ekali.
Neno je izgovorila njegovo ime, kao da pokuava da ga zatiti, da ga niko ne uje. Arhitekta je
proaptao njeno, produavajui svaki slog, milujui svaki zvuk.
I dalje se grlei kao da im ivot zavisi od toga, pogledali su se traei rei, prave ili pogrene,
svejedno, bilo ta bi mogli da se uhvate.
Ovo nije dobro, rekla je tada, ali ga nije putala. Naa veza. Zna ta e se desiti u zoru, zar
ne?
Znam, priznao je arhitekta. Lino je dizajnirao ceremonijalnu konzolu. Nije imalo smisla
pretvarati se da ne zna.
Tada e biti inicirana.
I tako e za sva vremena biti obelena kap gospodarica Bala.
I pobegli su.
Svesni da e za njima sigurno krenuti potera.
I da e ih goniti na kraj sveta.
- Zagrli me - rekla mu je supruga trgnuvi ga. Vratio se u sadanjost, u zaguljivu sobu, gde ni
otvoreni prozori nisu donosili olakanje od olovnog pokrivaa vreline. Zadrao je prste na
krajevima njene kose, pa joj ih polako spustio na gola ramena. Koa joj je bila vlana.

4
 Njena mala aka klizila je preko njegovih golih lea. Noktima je ostavljala neupadljiv trag na
njegovoj koi, vre ga steui uza se.
Puls mu se ubrzao. Nisu vodili ljubav od roenja deteta. Nisu razgovarali o tome. Jednostavno
se tako desilo. ekali su pravi trenutak.

***
Tog jutra ju je posmatrao dok se tuirala poto je vrata kupatila ostavila odkrinuta. Porcelanska
koa joj je kao dragulj blistala pod bisernim kapima vode. Arhitekta je osetio kako mu se grudi
steu od tog prizora. Preplavio ga je umirujue poznat oseaj udnje za njom. Znao je da ta udnja
nikad nee zgasnuti.
Zauo se priguen zvuk. Beba je podrignula ili tucnula.
Njihova tela su se razdvojila.
- Budi se?
ena je pogledala u nosiljku pored kreveta.
- Ne. Mislim da je jo rano.
Upravo tada, kao da vragolasto reaguje na majinu tvrdnju, beba je irom otvorila tamnosmee
oi i bucmasto lice joj se ozarilo.
Njeni roditelji su se nasmeili.
Beba ih je pogledala nemo, ispitivaki, kao siuni Buda ispunjen beskrajnom mudrou i
iskustvom. Kao da ve sve zna.
- Jesi li gladna? - upitala je majka dete.
- Uvek je gladna - rekao je arhitekta.
Njegova ena se nagnula na stranu i uzela bebu iz nosiljke. Prinela ju je grudima sputajui
bretelu spavaice i otkrivajui nabreklu dojku s nenoruiastom bradavicom. Nepromenjenog
izraza lica, beba je odmah uzela dojku i poela da sisa.
Arhitekta ju je posmatrao obuzet neobinom ljubomorom.
- Jo joj nismo dali ime - kazao je.
Zasad su je iz milote zvali knedlicom, ali jo nisu odabrali ime. Kad god bi se oprezno saglasili
oko nekog, ve sutradan bi ga odbacili kao nezanimljivo, neprikladno, obino, ili sasvim pogreno.
- Neto emo ve smisliti - izjavio je arhitekta dok je opinjeno posmatrao suprugu i
novoroene.
Poto je nahranjena i presvuena, beba je ubrzo ponovo zaspala.
- Sad je namirena za sledea dva-tri sata - rekla mu je ena.
Zraci jutarnjeg sunca probili su se kroz irom otvorene prozore kupajui sobu treperavom
svetlou. Temperatura je ve poela da raste, a jednolian zvuk zrikavaca dostizao je kreendo.
Na dete u nosiljci to kao da nije uticalo. S tankim pramenovima razbaruene crne kose, mirno je
lealo i nije se ak ni znojilo. Disalo je umirujue pravilno.
- Moram malo da izaem na vazduh - kazala je ena briui znoj sa ela.
- Sumnjam da je napolju prijatnije - skrenuo joj je panju arhitekta.
- Moda bismo mogli do jezera? - predloila je enjivo gledajui ka mirnoj vodenoj povrini iza
zida od drvea koji je okruivao motel i kuice oko njega. Na parkingu ispred zgrade nije bilo
nijednog vozila. Oni su danas bili jedini posetioci.
Pogledao je bebinu nosiljku na podu izmeu neraspremljenog kreveta i zida. - ta emo sa
detetom?

5
 - Tek to je jela - odgovorila je ena. - Spavae do podneva, ili bar do jedanaest. Bie dobro -
dodala je. - Ne moramo ostati due od sat vremena. Kratka pauza.
- Vai - preko volje je pristao arhitekta.
Kao da trae dozvolu za privremeno odsustvo, oboje su se nadneli nad nosiljku i poljubili bebu
u elo pre nego to su izali i urno preli dvestotinak metara, koliko ih je delilo od jezera.
- Dovoljno smo blizu da je ujemo ako zaplae. Naa duica ima snana plua - primetila je
odabrana dok su, drei se za ruke, bosonogi ili preko trave u proaranoj hladovini visokih
hrastova. Na kraju su stigli do sasuenog blata na obali jezerceta. Mali, klimavi mol pruao se u
mirnu vodu. Slabani, fini povetarac magino se podigao s povrine plitkog jezera. Pomilovao im je
kou bar malo ublaavajui rastuu vrelinu novog dana.
Neravne drvene letve pod njihovim nogama bile su tople. Zaustavili su se malo ispred ivice
mola. ena se okrenula prema arhitekti, uputivi mu osmeh od kog se on uvek topio. Onda je, skoro
kao na usporenom snimku, spustila bretele i tanka spavaica skliznu joj do stopala. Ispod nije imala
nita. Zraci jutarnjeg sunca milovali su njene duge svetle uvojke ovenavajui ih divnim zlatnim
odsjajem.
Na toj udaljenosti od drvea i polja uporna pesma zrikavaca je utihnula. Mladi par je sada stajao
okruen pomalo sablasnom tiinom koja kao da je sve zaustavila.
Prikovan lepotom svoje ene, koja je stajala blago razmaknutih stopala, sva u iekivanju,
arhitekta je zadrao dah. Paljivo je posmatrao njeno obnaeno telo, neopisive ruiaste bradavice,
obrise grudnog koa ispod bele koe, tamnouti plamen njenog buna, fine obline njenih kukova,
tanane glenjeve i zlatni lani koji je nosila na jednoj nozi otkako je poznaje. Onda je podigao
glavu. Pogledi su im se sreli i njegova dua je zaronila u zelene dubine njene due.
Posmatrajui ga tako opinjenog, ona se nasmeila, zagonetno, uinilo mu se. Njegova Mona
Liza s jezera.
- Doi - rekao je.
Zakoraila je preko drvenog mola odmiui se od ivice.
Poljubio ju je preputajui se njenim blagotvornim mekim usnama. Njeno golo telo se uvijalo
oko njega. Vreme kao da je stalo zbog njih.
Ona se na kraju odvojila od njega. Oi su mu bile sklopljene. Odmakla se jedan korak, kleknula i
svukla mu bele gae, koje je na brzinu bio navukao dok su izlazili iz bungalova. Uhvatila je njegov
ud i spremno ga stavila u usta. Arhitekta je zadrhtao.
Sunce se dizalo na titravom obzorju iza njega, grejui sve jae iz minuta u minut. Njegovi
nemilosrdni zraci kupali su mu gola lea i on je na trenutak osetio vrtoglavicu. Nije znao ta je
vrelije, spora, prodorna jara koja mu je arila ramena, ili grotlo njenih usta. Obavijala je usne i jezik
oko njegovog uda, zadirkivala ga i igrala se njime onako kako je samo ona umela.
Arhitekta je zastenjao. - Ne sad. Ne ovako - pobunio se. - Hou da budem u tebi. - To je bio prvi
put da vode ljubav od roenja deteta i on je eleo da uiva u tome, da taj uitak to due traje i da
njihovo spajanje bude nezaboravno.
ena se odvojila od njega i on je kleknuo ispred nje. Grube drvene letve mola bile su neprijatno
podseanje na stvarnost, to mu nije godilo. Izvio se i dohvatio njenu zbaenu spavaicu. Prostro ju
je preko dasaka mola pa preko nje spustio svoju enu i rairio joj noge.
Ispruila je ruke sa strane i telo se otvorilo kao krst spremajui se za njegov neizbean, ali
eljeni prodor.
Pod prstom je osetio da je vlana. Onda ga je gurnuo izmeu njenih butina i pripremio se da
prodre u nju.
Leprajui kroz kronje drvea iza njih, stigao je nalet vetra. Pojavio se niotkuda i arhitekta je
odjednom zauo krckanje grana i utanje lia pod njegovim udarima. Nagonski je brzo pogledao

6
iza sebe. Uinilo mu se da vidi senku kako tri izmeu dva drveta, a onda je poput duha nestala iz
njegovog vidokruga. Osetio je kako mu se srce stee.
- ta je bilo? - upitala ga je oseajui napetost njegovog tela.
- Ne znam - odgovorio je. - Na trenutak mi se uinilo da je neko meu drveem i da nas
posmatra.
- Opet si paranoian - kazala je. - Uostalom, zar je vano i da nas neko i vidi? U braku smo,
sea se? Osim toga, ovo ne bi bio prvi put da nas neko vidi gole, zar ne?
Jo neko vreme je piljio u drvee, a onda se ponovo okrenuo prema njoj. - Nita. Ne brini.
Nije joj rekao da je jue, kad je iao u naselje po svee mleko i ostale namirnice, sreo par
neznanca. Bili su obueni drugaije od ostalih turista koji obino dolaze u ovaj kraj. Krajikom oka je
opazio da ga ta ena gleda s primesom radoznalosti. Meutim, nije se seao ni nje ni muakrca koji
ju je pratio iz vremena koje je proveo na Balu. Brzo je odbacio pomisao da bi oni mogli biti odani
sledbenici Bala, kojima je dat zadatak da im uu u trag. Meutim, zrno sumnje je nalo put do
njegovog uma i sad je polako klijalo.
- Volim te - rekao je arhitekta.
- Hajde - zaikivala ga je. - ta eka?
Posle tih rei okrenula se prema ivici mola i potrala. Hiljade kapljica rasule su se po
uzburkanoj povrini uspavanih voda jezera kad je skoila i zaronila.
Zvuk njenog smeha odjekivao je uokolo.
Arhitekta je kratko oklevao, a onda krenuo za njom. Tamo gde je uleteo u vodu pojavila se nova
galaksija koncentrinih krugova, koji su divlje pojurili preko ve uzburkane povrine jezera.
Hladna voda ih je okrepila, pa su se brkali i prskali kao razuzdana deca. Uivali su u olakanju
koje je njihovim vrelim telima donosio svaki trenutak proveden u sveoj vodi.
- Uhvati me - doviknula je njegova ena plivajui prema sredini jezera.
Arhitekta nije bio naroito dobar pliva, pa je polako krenuo, ne toliko da bi je uhvatio jer je
znao daje to nemogue, ve kako bi joj se bar pridruio i nastavio s ludorijama. Bio je tek na pola
puta od nje. Podigao je glavu i video da ga eka, stotinak metara dalje. Mahala mu je i kikotala se
kao iparica. I kao mnogo puta svakog dana, njegovo srce se istopilo od miline. Osetio je kako mu
ljubav kola venama i pokuao da umiri dah. Videvi ga da se pribliava, ona je poskola i zaronila.
Na trenutak se sakrila od njega produavajui igru.
Kad je napokon stigao tamo gde je zaronila, jo nije izlazila na povrinu. Shvatio je daje jezero
tu najdublje, mnogo opasnije od plitkih priobalnih delova odakle su krenuli. Saekao je trenutak, ali,
savladan naletom straha, zaronio je. Trebalo mu je mnogo vremena da mu se oi priviknu
na podvodnu polutamu i jedva je uspeo da se savlada i otvori ih.
Vrteo se naokolo traei je sav izbezumljen. Oseao je nepodnoljiv pritisak u pluima dok je
zadravao dah. Mahnito se praakao, ali jezero ga je sve jae stiskalo.
Najzad, ba kad je nameravao da se otisne ka povrini jezera kako bi udahnuo vazduh i ponovo
zaronio da pokua jo jednom, primetio je zamuenu priliku kako pluta na samo nekoliko metara
od njega. Bila je to ona. Njegova ena.
Zarobljena u vremenu. Oi su joj bile irom otvorene i preklinjale su. Zlatna kosa lebdela joj je
oko glave, dok je mahnito mlatarala rukama. Znao je da ga vidi. Pokuao je da je dohvati, ali bol u
grudima je postao tako nepodnoljiv da je imao utisak da e se rasprsnuti.
Pogledao je nanie. Gleanj joj je bio zaglavljen u gustom rastinju na dnu jezera, a ona se
grozniavo borila da se oslobdi. Meutim, videlo se da polako gubi snagu. Svaki novi trzaj kao da je
samo pojaavao stisak biljke oko njene noge.
Kad je stigao do nje, bio je polusvestan i nesposoban da skupi dovoljno snage i volje da je
ispetlja iz vodenih trava u koje se zaglavila.

7
 Pogledao ju je poslednji put i znao je da je razumela.
Obuzet oajanjem, ipak je s olakanjem pomislio da za to to se dogaa nisu krivi zvaninici
Bala. Njegova poslednja misao bila je upuena njihovoj erki, koja je mirno spavala na samo
dvestotinak metara odatle.
Usporen pod teinom vode, s mukom je podigao ruku prema njenom obrazu u poslednjem
gestu nenosti, ali nije uspeo da ga dotakne, ve joj je samo prstima okrznuo levu bradavicu. Onda
je sve oko njega pocrnelo kad je ona otvorila usta i najzad dozvolila prljavoj jezerskoj vodi da
prodre u nju.
Istono od jezera, oblak je preao preko sunca.
U motelu, dete se probudilo i zaplakalo.

8
 1

Progonjeni duhovima

Obreli su se u kovitlacu zvukova, mirisa, pokreta i svetlosti. Imali su utisak da je to rano vee samo
najava jo veih, udnijih i divnijih dogaaja.
Siv se okrenula prema Aureliji.
- Zar ovo nije arobno? - upitala je prijateljicu.
- I vie nego arobno - odgovorila je Aurelija zaueno se osvrui i posmatrajui vaarske
atrakcije, koje su joj svaki as privlaile panju. Bilo je neeg pomalo iaenog u toj veeri. Kao da
ju je vaarska atmosfera opijala.
Ni obian travnjak vie nije izgledao kao ranije. Na sve strane bili su atori, blistavi i kitnjasti.
Aurelija je izbliza videla da su privremene graevine s vaarskim atrakcijama napravljene od
obinog platna i elika te da su crveni, uti i plavi blesci koji su kao desetine fluorescentnih jeziaka
palacali nonim nebom zapravo samo platnene trake. Ipak, izdaleka se inilo da je po celom Hitu
preko noi iznikla gomila raznobojnih, dinovskih peurki. Ona je ak pomalo sumnjala da bi sve to
moglo da nestane pred njenim oima jednako brzo kao to se i pojavilo. Imala je utisak da se vaar
stvorio niotkuda, a ne da je tu planski postavljen. Ueerene jabuke koje su ona i Siv kupile na ulazu
pored biletarnice bile su veliine omanjih bundeva, a eerna vuna koju je probala sa Sivinog tapia
bila je tako laka i paperjasta da je lako mogla da odleti pre nego to je stigla da je prinese ustima.
Lica poluobasjanih maginim osvetljenjem, deca su trala naokolo bez nadzora, kao male vile i
vilenjaci u divljoj zabavi. Aureliji je ak i cvranje kobasica, zujanje vaarskih maina i kokanje
kokica ula otrije i jasnije nego obino. Kad su proli kroz ivicu na kraju vaarita, sve se
odjednom pojaalo, ukljuujui i paperjasti dodir nenog povetarca, koji je milovao Aurelijinu kou
aljui joj prijatne trnce niz kimu.
Aurelija je bila sva ustreptala, ushiena i veoma radoznala. Kao daje bila opijena, iako jo nije
popila ni kap alkohola.
Sa Siv je bilo drugaije. Pre nego to su krenule od kue, ona je uzela oevu srebrnu pljosku i
napunila je meavinom alkoholnih pia iji je glavni sastojak bio din. U vozu kojim su doputovale
do Londona sve vreme je pijuckala.
- Kad odrastem - izjavila je Siv - mislim da bih mogla da pobegnem sa cirkusom.
- Ve si odrasla - odvratila joj je Aurelija. Obe e uskoro proslaviti osamnaesti roenadan, u
razmaku od samo dve nedelje.
- Mislim, kad stvarno odrastem, razume? - pojasnila je Siv dok su prolazile pored tezge s
jeftinim suvenirima i svetleim tapiima. Dok su se udaljavale, stara vlasnica tezge ih je dozivala
nudei im robu, ali devojke nisu obraale panju na nju. Nastavile su prema okrugloj atri s
automobilima za sudaranje. Odatle su dopirali glasni zvuci mehanikog haosa, a smeh je odjekivao
sve do plastinog krova atre.
Grupa tinejdera, jo uvek uzbuena od vonje automobilima, projurila je pored njih urei u
suprotnom smeru. Najmanjem meu njima nije moglo biti vie od trinaest godina. Nosio je kolski
blejzer, elsijev plavi dres, iscepane farmerke i teke radnike cipele s metalnim ojaanjima na vrhu.
On je u prolazu sluajno odgurnuo Siv.
- Pazi malo! - povikala je Siv.

9
 Deak je stao i bezobrazno je pogledao smiljajui neki duhovit ali otar odgovor. Meutim, kad
je video Stiv kako stoji pred njim razmaknutih nogu, spremna za sukob, u uskom ortsu od teksasa
pripijenom uz vrste preplanule butine, prkosno i besno ga gledajui, deak je ostao bez rei.
Iako je bila sitna plavokosa, oiana na kratko, iz Siv je prosto zraila nabusitost. inilo se da
samo eka povod za sukob. Deak je oborio pogled i nastavio svojim putem. Otrao je za drugarima
uplaen.
Devojke je ponovo preplavila vaarska galama. Smeh, povici i priguene melodije prepotopskih
pop pesama meali su se s tupim udarima s tezgi gde su strelci pokuavali da osvoje nagrade i sa
itanjem parafina dok je jedan ongler vatrenim kuglama punio svoje rekvizite gorivom. Aurelija
mu je namignula a on joj je uzvratio irokim osmehom pre nego to se ponovo posvetio
ispunjavanju neba svetleim mlazovima.
- Nema razloga da bude tako nasrtljiva - peckala je Aurelija Siv, iako je odavno bila navikla na
vatrene ispade svoje drugarice. Siv je bila buntovnik, kao da je sama morala da se suprotstavi celom
svetu. Uvek je bila takva, jo od prvih godina koje su zajedno provele u osnovnoj koli. Bunila se
protiv pravila i tako naknaivala to to je bila sitna i naizgled krhka. I zato, iako je Aurelija uvek
bila via od svoje drugarice, sada skoro za glavu, Siv je od samog poetka sebi dodelila ulogu
zatitinice svoje prijateljice. Bila je spremna da se do smrti bori za nju ako bi joj neki nasilnici stali na
put. To se nikad nije desilo jer je Siv brzo stekla ugled prgave cure s kojom se ne treba kaiti.
Aurelija se seala jedne prilike pre malo manje od deset godina kad je pred celim odeljenjem
nepravedno optuena za neki sitni nestaluk. Siuna Siv je ustala i ogoreno
kriknuvi suprotstavila se nastavniku. Sva zajapurena povikala je: - To nije u redu! - Obe su
kanjene zbog toga, ali taj dogaaj je zauvek uvrstio njihovo prijateljstvo.
- Ne smemo dozvoliti ovim neotesanim Londoncima da maltretiraju nas, seoske devojke, zar
ne? - rekla je Siv cerei se.
Aurelija joj je uzvratila osmehom, ali namerno nije odgovorila na njeno pitanje. Nije elela da im
svaa pokvari dobro raspoloenje. Godinama su o ovome sanjale. Taj vaar je bio vrhunac njihovog
raspusta. Razmotrile su najmanje desetak mogunosti za proslavu, pre nego to su odluile da
otputuju U London na jedan dan i da celo vee provedu zabavljajui se na Hampstid Hitu. elele su
da potpuno uivaju u tome. Obeale su Sivinim roditeljima da e se vratiti kui do ponoi, kako ovi
ne bi brinuli. Iako su ve bile dovoljno odrasle da rade ta god poele, odavno ih je pratio glas da su
sklone nestalucima. Zbog toga su Aurelija i Siv brzo shvatile da e im biti mnogo lake ako nekako
umire svoje roditelje ili im bar kau kad e se vratiti.
Druge devojke iz njihovog odeljenja bile su na vaaru tokom boinog raspusta i opisale su ga
hvalospevima, meutim, pre nego to je i sama dola, Aurelija nije mogla da veruje da e se ovaj po
bilo emu razlikovati od svih ostalih koje je povremeno poseivala na junoj obali blie svojoj kui.
Moda je panoramski toak vei, vrteka bra, a vonje ivopisnije. Ipak, nita od toga nije moglo
da objasni njenu nesavladivu elju da poseti vaar na Hitu umesto da vee provede pleui po
raznim klubovima na Vest Endu. U klubove su mogle da uu zahvaljujui ispravama koje je Siv
pozajmila od punoletnih drugarica. Zato je onda u srcu i u dnu stomaka oseala tako. silno
uzbuenje i suspregnuto iekivanje?
Dole su do kioska za prodaju etona za automobile na sudaranje. Usluio ih je mrzovoljan
sedokos mukarac sav u crnom. Siv je kupila etone za tri vonje poto je iskopala nekoliko
kovanica iz depova. Stale su i ekale da dou do kola koja su odabrale. Bila su metalik-crvena, od
blistavog izubijanog metala. Nalazila su se na drugom kraju poligona za vonju i nisu mogle da
dou do njih dok se ne zavri vonja koja je bila u toku.
Aurelija se predala sanjarenju uz zvuke pesme Tejlor Svift "I Knew You Were Trouble, praene
stalnim nasuminim ritmom sudara koji su joj se odvijali pred oima.
- Oni momci zure u nas - ula je Siv kako joj govori. Isprva je imala utisak da glas njene
prijateljice dolazi odnekud iz daljine. Trgnula se iz sanjarenja.
- Koji momci? - upitala je rasejano, potpuno nezainteresovana za panju koju su privukle.

10
 - Oni tamo. Zar ih ne vidi?
Aurelija je pogledala tamo kuda joj je Siv pokazala. Trojica mravih tinejdera u farmerkama i
flanelskim radnikim kouljama u raznima bojama i sumnjive istoe stajali su na suprotnom kraju
autodroma. Posmatrali su ih s neskrivenom poudom.
- Oh - kazala je Aurelija.
Meni se dopada onaj u sredini - objavila je Siv. On je bio najgoljaviji i imao je nemarno dranje.
Njegova dva prijatelja bila su nia i neupadljiva. Obojica drali flae.
- Nisu moj tip - rekla je Aurelija.
- Niko nije tvoj tip - prebacila joj je Siv. - Ti izgleda i nema svoj tip.
Aurelija je znala da je Siv nekoliko puta bila s mukarcima. S meavinom divljenja i zabave
sluala je njene prie o tim uzbudljivim, slatkim mukama. Naravno, i nju su povremeno privlaili
momci, ali nikad oni koje bi joj Siv odabrala. Osim toga, nije se usudila da ode dalje od dranja za
ruke i neobaveznog poljupca u obraz na rastanku, zato to je bila stidljiva i to su se sve njene veze
zavravale loe, mada je esto umela i da se izblamira.
Muzika je stala, a s njom i vrtoglavi kovitlac automobila na sudaranje koji su klizili po elinom
autodromu.
Odvojivi pogled od momaka koji su ih odmeravali, Siv je uhvatila Aureliju za ruku i povela je
prema metalik-crvenim kolima koja su im bila zapala za oko. Smestile su se, a Siv je zauzela mesto
za volanom.
Aurelija je krajikom oka primetila da su dvojica momaka koji su ih malopre gledali krenuli
prema plavim, izulupanim kolima. Trei je ostao na istom mestu i puio. Dok je Siv obema rukama
hvatala jednostavan volan, Aurelija je primetila traak zlobe u oima momka koji ih je posmatrao.
Zvunik je ponovo zagrmeo. Muzika je u poetku bila spora, kao elastina traka koja se rastee,
sve dok nije dostigla pun zamah. Pustili su istu pesmu Tejlor Svift. Njihov auto se upalio i Siv je
nagazila papuicu. Poletele su kao metak.
Siv je gledala oko sebe steui volan i traila potencijalne rtve. Meutim, na podijumu za
vonju je bilo samo pet-est ratrkanih automobila. Pre nego to je uspela da odabere rtvu, osetili
su snaan udar. Izubijana plava kola koja su vozili oni momci zalepila su se za njihova, a napadai
su se na to oduevljeno nasmejali.
- ene vozai! - uzviknuo je jedan od njih s upadljivim birmingemskim naglaskom.
Siv je brzo poterala njihova kola u rikverc i jednim vetim manevrom zaobila kola dvojice
momaka. Pre nego to su uspeli da reaguju, nagazila je papuicu i uz estok udarac pribila plava
kola uz ivicu autodroma. Aurelija je poletela napred na svom seditu. Siv je likujui odjurila, a
momci su krenuli u poteru za njima. Uspevala je da im umakne do kraja vonje, to se desilo mnogo
ranije nego to su oekivale.
Poto se izvukla iz kola, Siv je pruila ruku Aureliji da joj pomogne da izae. - To e ih nauiti
pameti - rekla je ponosno, osvrui se da vidi reakciju dvojice momaka. Oni su ostali u svojim
kolima. Kad je poela nova vonja, odmah su potraili nove rtve ne marei za Sivine pokuaje da
privue njihovu panju. Trei momak, onaj koji ih je posmatrao, u meuvremenu se nekud izgubio,
kao da mu je bilo dosadno da ih gleda.
Siv se namrtila. Izgubila je zanimanje za automobile im su se njene rtve okrenule na drugu
stranu i ne pogledavi je. - Kasnije emo iskoristiti ostale etone - rekla je. - Hajde da vidimo ta jo
ima.
Siv i Aurelija su hodale preko travnjaka. Daleko od bunih automobila na sudaranje, inilo im
se da je hladnije. Aurelija je onjuila vazduh.
- ini mi se da se vreme menja - kazala je.
Za samo nekoliko minuta vetar je duvao u snanim naletima ibajui atore koji su prekrivali
zelenu poljanu. Niske perlica okaene na natkrivenu tezgu itaice tarota zazveckale su u vrtlogu

11
raznobojne plastike. Panoramski toak je cvileo i stenjao kao drevno udovite koje pokuava da se
oslobodi zavrtanja to mu sputavaju eline ruke i da, nalik oktopodu, pojuri preko otvorenog
prostranstva Hita.
Aurelija je s lica sklonila tamnoplave pramenove koji su se izmigoljili iz trake i lelujali na vihoru
poput trske u brzaku. Koliko je duvalo, imala je utisak da je prislonila obraz uz hladno staklo.
Odupirala se elji da se prepusti vetru, da se opusti i dozvoli mu da je ponese i pusti je da padne
pravo na zemlju. Umesto toga, okrenula je lice prema nadolazeem hladnom vazduhu kao da
pokuava da zagrli oluju koja ih je ibala. Nasmejala se.
- Osea li ovo? - povikala je da bi nadglasala huku vetra. - Veeras se u vazduhu osea neto
udno. Kao da je No vetica.
Siv se nasmejala. Vihor je uhvatio taj zvuk i pretvorio ga u zviduk. Poto nije stavljala gel,
vetar joj je raupao i nakostreio kratku kosu. Zbog toga je vie nego inae liila na deaka. Svaka
druga devojka bi se uvredila kad bi je neko zamenio s deakom. Ne i Siv. Ona je volela to je
mukobanjasta.
- Hajde da se negde sklonimo - rekla je Aurelija. - Kia e. - Spustila je ruke i vrsto navukla
resasti crni al preko ramena. Tanka tkanina nije joj pruila naroito dobru zatitu od nepogode.
- Hajde, onda - Siv je uhvatila Aureliju za ruku i po navici je povukla za sobom. Ule su u
najblii ator. Bila je to ogromna, tamnozelena kupola, koja se, uprkos veliini, tako dobro utapala u
svoje okruenje da je malo nedostajalo da samo prou pored nje. Vetar je otvorio platnena vrata, a
ona su se uz pljesak spustila im su njih dve ule u ator, koji ih je bezmalo progutao.
Neprijatan vonj znoja, vlage i bajatih bombona ispunjavao je mranu unutranjost slinu peini,
ostavljajui metalan ukus u Aurelijinim ustima. Imala je oseaj da sisa novi.
- Ima li ovde koga? - proaptala je Aurelija u mrak. Jedna sijalica je zatreperila i upalila se.
Devojke su se trgnule i vrsto se uhvatile za ruke.
- Izvinite - rekao je mladi za pultom. - Tehniki problemi. Sa osvetljenjem, ne s mainama -
urno je dodao. -Hoete li karte?
Zelenu gumenu masku udovita bio je podigao na vrh glave, pa mu je zamrena ria kosa
padala na elo. Elastina traka od maske usekla mu se u bradu ostavljajui upadljiv crven trag.
Aurelija je poelela da mu skine masku. Umesto toga je samo zavukla ruku u torbicu i izvadila
proiveni novanik za sitninu sa zlatnom kopom, koji je za roendan dobila od kume.
- ta nudite? - upitala je. Po unutranjosti atora nikako nisu mogle da odrede ta ih oekuje.
- Voz strave - odgovorio je zvanino mladi kao da najavljuje polazak sledeeg ekspresnog voza
za London.
Posmatrao je vrhove Aurelijinih prstiju dok je odbrojavala sitninu za dve karte. Tog jutra je
namazala nokte jakim tamnoplavim lakom, koji je blistao na njenoj bledoj koi. Sivini nokti su bili
svetlozeleni kao sveza limeta, koju je volela da dodaje dinu kad ga nije pila iz pljoske.
Aurelija je uzela karte. Mladi je malo predugo zadrao listie belog papira pre nego to ih je
pusito. Nokti na njegovoj desnoj ruci bili su izgrickani do mesa. Nokti leve ruke bili su uobiajene
duine i uredni. Aurelija je dobro zapaala detalje na ljudima i ta sitnica ju je zainteresovala.
Zapitala se koji su jo delovi mladievog tela oteeni na ivicama samo s jedne strane.
- Proite kroz onaj ulaz - rekao im je momak pokazujui tanku crnu zavesu iza svojih lea. Ni
na tren nije skidao pogled s Aurelije. Nad ulazom je visio iskeeni plastini kostur. Nekada bele,
kosti su mu sada poutele od starosti. Ispustio je mehaniki jauk kad ga je Siv nestrpljivo
odgurnula na stranu kako bi prole.
- Svia mu se - rekla je Aureliji naglaavajui to jo jednim gutljajem iz pljoske. Pokazala je
glavom prema prodavcu karata iji su se nejasni obrisi i dalje videli kroz tanku zavesu, kao da eli
da potvrdi da govori o njemu, a ne o plastinom kosturu.
Aurelija je slegnula ramenima. Nije da je bila nervozna u prisustvu momaka. Jednostavno joj
pomisao na romantinu vezu nija bila zanimljiva. Pokuala je nekoliko puta, uvek uz Sivin podsticaj

12
i posredovanje, ali uvek se zavravalo tako naopako i udno da nije mogla da poveruje. Na kraju
godine u kolskoj diskoteci njen nesueni deko se sluajno zakljuao u ostavi za metle, to je
otkriveno tek sutradan ujutru kad je domar hteo da oisti hodnike. Prvi momak koji je pokuao da
je poljubi, sapleo se taman kad je krenuo prema njoj. Pao je pravo na lice i polomio nos udarivi o
plonik ispred njene kue.
Siv se alila da na Aurelijinom ramenu sedi neki Kupidonov smrtni neprijatelj i odbija strele
ljubavi. ak i da je to bilo tano, Aurelija nije marila. Nije joj promicalo daje mukarci gledaju ili
pokuavaju da zaponu razgovor. Jednostavno je bila neodluna.
- A i ne izgleda loe - dodala je Siv. - Jeste ri, ali je sladak. Mislim da bi trebalo da razgovara s
njim.
- Razgovarala sam s njim.
Jedan jedini vagon stajao je prazan na vrhu blage padine. Kao da nije bio privren za ine.
Aurelija je ekala da im neko pokae ta treba da rade.
- ta misli, treba li da sednemo u to udo?
- Mislila sam da stvarno razgovara s njim - odvratila je Siv. - Koga je briga za ove vonje,
ionako su glupe. Ima li ovde uopte jo nekog?
Prigueni glasovi i drzak smeh doprli su do njih kroz tanku zavesu koja ih je razdvajala od
prodavca karata.
- Pst - rekla je Siv. - Neko dolazi.
- Vagon nije dovoljno velik za sve vas! - uo se glas riokosog mladia koji je prodavao karte. -
Moraete da saekate da namestim jo jedan.
- Onda pouri - odgovorio mu je neki dubok glas.
- Momci! Oni iz automobila na sudaranje - radosno je proaputala Siv. - Doi.
Sepala je Aureliju za ruku i povukla je u tamu tunela odgurujui gumene paukove koji su
padali s tavanice dok su aktivirale senzore pokreta. Bajate kokice su krkale i drobile se u komadie
pod tekim onovima Sivinih omiljenih blistavoruiastih martinki sa crno-utim pertlama.
Aurelijine lagane baletanke skoro da nisu ostavljale traga.
Vagon iza njih je kliknuo i oiveo uz zujanje.
- Brzo! - povikala je Siv dok su se momci smetali u vagon ne hajui za riokosog prodavca
karata, koji je uporno zahtevao da veu sigurnosne pojaseve. - Hajde da se sakrijemo.
ator kao da se protezao kilometrima na sve strane. Gledan spolja, nije izgledao tako prostrano.
Nale su metalne ine kojima su se kretali vagoni i pojurile prugom traei mesto dovoljno veliko
da se obe zavuku ili neto iza ega bi mogle da sakriju.
- Ovamo - rekla je Siv poto su umalo pale preko dva starija vampira koji su nesigurno sedeli na
steni prekrivenoj lanom krvlju.
unule su kad je vagon pojurio prema njima, bre nego to su oekivale.
Lica dva vampira su se iskrivila kao da ree kad je vagon pokrenuo prekida. Istovremeno je
sevnuo i zrak svetlosti, ba na vreme da osvetli Sivinu oblu zadnjicu kad je iskoila iz zaklona i
svukla orts i hulahopke.
Jedan od momaka iznenaeno je povikao: - Hej! Eno neke devojke! - Ostali momci u vagonu
pokuali su da se okrenu i pogledaju, ali ve je bilo prekasno. Pruga je savila pre nego to su uspeli
da se osvrnu.
Siv se kikotala dok je zakopavala dugme ortsa od teksasa.
- Jesi li zavrila s tim? - upitala je Aurelija prijateljicu izmeu dva naleta smeha.
Siv je odgovorila zakikotavi se: - Ne. - Nadala sam se da e se slupati.

13
 Gurnula je srebrnu pljosku u Aurelijinu aku. - Evo, popij gutljaj da se malo smiri, pa da
nastavimo istraivanje.
Aurelija je otpila gutljaj i namrtila se s gaenjem.
- Fuj - oglasila se. - Zar mi nisi rekla da e sipati jo neto u din?
- Nije bilo dovoljno mesta u flai - odgovorila je Siv. -Nisam htela da traim prostor.
- Ovo mesto je ogromno - zaueno je prokomentarisala Aurelija dok su ile ivicom drugog
hodnika. - Nemam oseaj da sam pod atorom. - Prela je akom preko najblieg zida. Bio je hladan
i vlaan kao kamen u reci. Ponovo ju je uzdrmalo udno uzbuenje. Imala je utisak da je vaar
smeten negde na rubu stvarnosti, kao da je deo sveta, ali ne podlee njegovim uobiajenom
pravilima.
Produile su. Ovog puta Aurelija je ila napred. Zakoraila je u tamu, jednom rukom i dalje
milujui zid, a drugom drei Siv, koja ju je pratila u stopu. Dve devojke su sada bile izgubljene u
tami. Njihovo kretanje du nevidljivih ina ispod atora vie nije aktiviralo senzore pokreta jer je
veina njih bila podeena da reaguje samo na prolazak vagona.
- Daj telefon, da bar malo osvetlimo put.
inilo im se da su u nekom mranom lavirintu. Kroz zidove su ule daleku buku sa vaara, ali
nisu mogle da se orijentiu i nau izlaz. Nije bilo svetla na kraju tunela.
Aurelija je stisnula Sivin dlan. Oseala je da sranost njene prijateljice polako jenjava. Poto se
tama ispred njih pruala unedogled, nije im bilo svejedno.
Pruga je zavibrirala i tutnjava im se pribliavala zajedno s vozom strave koji je jurio kroz
mrane tunele. Kroz metalno lupkanje vagona uo se amor. Iskljuila je telefon.
- Kunem vam se da je svukla pantalone - govorio je jedan od momaka.
- Ima dobro dupe za jednog duha - naglas je razmiljao drugi momak koji je sedeo u vagonu s
njim.
- Ako je pronaemo, moda bi mogla da nam pokae i neto vie od dupeta - odgovorio je prvi
mladi.
Siv se tiho zakikotala.
- ta misli, da li da ih jo jednom poastim? - proaptala je dok su joj se prsti sputali prema
dugmetu ortsa.
- Mislim da to ne zasluuju - odgovorila je Aurelija. -Hajde da ih umesto toga uplaimo. -
Pogledala je naokolo traei prikladan rekvizit s kojim bi mogla da iskoi pred njih. Meutim, pre
nego to je uspela da ga nae, vagon je projurio pored njih i skrenuo u krivini. U polumraku su
razaznale glave momaka i nastavile prugom zaputivi se prema izlazu poto su vagonu dale
nekoliko minuta prednosti kako bi se momci razili dok one izau.
Kada su stigle do zavese od plastinih lobanja i kostiju, Aurelija ju je potpuno ravnoduno
razmakla i izala. Ponovo su bile okruene raznobojnim svetlima i vaarskom grajom.
- To je bilo opasno - kazao je neko na izlazu iz tunela. -Zabrinuo sam se da vam se neto desilo
dok ste bile unutra. - Riokosi prodavac karata sa zelenom gumenom maskom udovita
podignutom preko upave kose stajao je pored atora prekrtenih ruku.
- Nismo uradile nita loe - odgovorila je Siv nepokolebljivo, skoro izazivaki. - Stvarno.
- Obino momci prave nevolje - kazao je riokosi. - Nisam to oekivao od vas dve. - Odmerio je
Siv od glave do pete, a onda osmotrio i Aureliju.
Siv se nasmejala i provukla prste kroz kosu. Aurelija je znala da to uvek nesvesno radi kad s
nekim flertuje.
- A ima li neto protiv devojaka koje prave nevolje? - izazivala ga je. Stajala je prava kao strela,
prkosno podignute glave, raskoraivi vitke noge i isprsivi male grudi k njemu.

14
 Zbunjen Sivinim u isto vreme zavodljivim i nasrtljivim dranjem, momak je pogledao Aureliju.
Poto je primetio ravnodunost u njenom pogledu, brzo je ponovo usmerio panju na Siv.
- Hajde, Siv, idemo - predloila je Aurelija. Saalila se na prodavca karata. Delovao je prilino
ljupko u senci one maske udovita, za razliku od momaka koji su vozili automobile na sudaranje.
Oni su svi bili obini tinejderi puni testosterona. Bili su potpuno dosadni svima osim Siv, koju kao
da su zanimali svi mukarci.
Ali njena prijateljica je odbila da se povue.
- Samo sam mislio da nije trebalo peke da ulazite u tunel. Neto je moglo da krene naopako, a
ja sam uvek deurni krivac. - Uzdahnuo je.
- Ti nisi ef? - upitala je Siv.
- Zar ti izgledam kao vlasnik ovog mesta? - upitao je Rii. - Samo radim ovde. I nije nimalo
zabavno. Izaao sam samo da bih se uverio da ste dobro, a ne da bih se svaao s vama.
Odmakao se jedan korak ekajui da njih dve odu.
Siv je i dalje stajala i gledala ga, ali brzo je shvatila da je njen pokuaj da ga isprovocira propao.
Zato je pribegla drugoj taktici. Aurelija je bez rei stajala pored nje. Mnogo puta je videla svoju
prijateljicu u takvom raspoloenju i znala je da bi svaki pokuaj da je navede da se predomisli bio
uzaludan.
Sivino lice je na kraju smekalo.
- Sluaj - iznenada je rekla - izvinjavamo se, u redu? Samo smo se malo zabavljale. - Oborila je
pogled i prevukla vrhom izme po zemlji. Jarko rumenilo oblilo joj je obraze. Nije liilo na Siv da se
izvinjava. Aurelija nije mogla da poveruje roenim uima.
Momak je podigao pogled i nasmeio se. Lice mu se potpuno preobrazilo i postalo mnogo lepe,
to Siv nije promaklo.
- Dobro - rekao je - sve se dobro zavrilo.
- Moemo li nekako da ti se oduimo? Da te astimo piem, ili tako neto? - nastavila je Siv
nespretno.
- Da. Hvala. Dobar predlog.
Delovao je drugaije od svih momaka koje je Aurelija poznavala. Radoznalo ga je pogledala, ali
njegova panja je sada bila potpuno usmerena na Siv, koja ga je pozvala na pie.
- Moram da se vratim na posao. Ali zavravam za pola sata.
Siv je pogledala Aureliju razvukavi osmeh dok je nemo traila odobrenje svoje prijateljice.
- Moe to se mene tie - kazala je Aurelija. Neko fino pie bi joj dobrodolo da spere ukus
Sivinog dina.
- Sjajno - zakljuio je prodava karata. - Vidite onaj veliki ator tamo, s krovom od crvenog
platna? Tamo je glavni ank. Vidimo se za pola sata, vai?
- Vadi, Rii - kazala je Siv.
- Ja imam ime - pobunio se. - Zovem se...
- Psst - brzo ga je prekinula Siv. - Ne elim da znam. Za mene si Rii. I otarasi se te zelene
maske udovita. Ne ljubim se s mukarcima koji nose maske...
Uhvatila je Aureliju za ruku te su se zaputile prema sredinjem delu vaarita.
Vetar je oslabio.
- Hoe da sad odemo kod gatare? - predloila je Aurelija.
- Nema anse. Nisam znala da veruje u sve te hipijevske gluposti s magijom. Meni se puca iz
puke. Hajdemo na strelite.

15
 Aurelija je pristala, ali je opomenula sebe da drugi put potrai neku proroicu. Sama, ako Siv ne
bude htela da joj pravi drutvo. Odjednom je osetila snaan poriv da sazna ta joj budunost donosi,
iako, ba kao ni Siv, ni nju nije privlaio lani sjaj arlatana.
Siv je dobro gaala i na kraju joj je malo nedostajalo da osvoji ogromnog plianog medveda,
glavnu nagradu. Umesto toga je dobila utonarandastu plastinu patku, koju je sva ponosna
ponela na sastanak s Riim.
Kratko su razmotrile da li da idu. Siv je najpre proverila da li je Aurelija zainteresovana za
prodavca karata.
- Zna, sigurna sam da bi on odabrao tebe kad bi mu se ukazala prilika.
- Nije moj tip.
- Ako tako nastavi, doekae dvadeset petu kao devica - rekla je Siv.
- Ba me briga! - Aurelija je nehajno slegnula ramenima. Nije osuivala Sivino ponaanje iz
nekakvih moralnih razloga. S druge strane, nije oseala ni obavezu da oijuka s nekim samo da bi
oijukala.
Siv je klimnula glavom.
- Pa, meni se on dopada i nisam previe ponosna da ga startujem iako si mu se prvo ti svidela.
Uostalom, ti se svima vie svia. - Samo je navodila injenice, nije joj prigovarala. Aurelija je bila
lepa i mukarci su uvek prvo prilazili njoj, iako bi se uvek ispostavilo da je Siv zainteresovana za
njih.
Ule su u ator sa ankom i poele da se probijaju kroz more baenih plastinih aa. Kad su
prile anku, videle su da muterije u tri reda stoje ispred pokuavajui da dou do jeftinog piva.
Onda su ugledale Rieg, koji se borio da im sauva mesto pored anka. Nosio je iscepane farmerke,
ali otarasio se gumene maske. ak je stigao i da se oelja i malo sredi kosu. Kad je video devojke
kako stiu u zakazano vreme, iroko se nasmeio kao da mu je laknulo to su tu. Izgleda da sve do
tada nije verovao da e se zaista pojaviti.
- Zdravo, Rii.
- Zdravo, stigle ste. - Nasmeio im se zavodljivo. - Mislio sam da biste mogle da se predomislite.
- Mi smo ene od rei - odvratila je Siv.
- Pa, kako se zovete?
- Ona je Visoka, a ja sam Niska. Da li je to dovoljno? Nema potrebe da komplikujemo, je li tako?
- kazala je Siv.
Dug drveni sto prekriven crveno-belim kariranim stolnjakom nalazio se uz suprotni zid atora.
Prile su mu nosei plastine ae. Aureija i Siv su se odluile za jabukovau, a Rii je sebi naruio
limunadu. - Vozim - objasnio je kad je Siv upitno pogledala njegovo bezalkoholno pie.
Poto ga je paljivije osmotrila, Aurelija je zakljuila da prijatno razbarueni prodavac karata u
srednjim dvadesetim godinama. Uprkos razlici u uzrastu, bilo je sasvim jasno da omalena Siv vodi
glavnu re.

***
Sat kasnije, pod izgovorom da bi malo da izae na sve vazduh, Siv je namamila Rieg na
neosvetljeni deo travnjaka u senci visokog hrasta na suprotnom obodu vaarita. Kad su se njih
dvoje udaljili, Aureliji je bilo smrtno dosadno, pa je krenula dalje. Zastala je posle desetak metara
uivajui u nonoj sveini. To je bila divna promena posle zaguljivog i bunog atora.
Pogledala je prema paru ispod drveta i videla da se ve grozniavo ljube. Rii se saginjao kako
bi dosegao Sivine usne. ake su im letele preko odee. Aurelija je i protiv svoje volje opinjeno
posmatrala njihovo strasno milovanje. Pomalo im se udila, a pomalo im i zavidela. Po enjivom

16
pogledu koji joj je Rii ranije uputio znala je da bi mnogo vie voleo da je Aurelija bila spremna da
poe s njim umesto Siv.
Zapitala se ta mu je prolo kroz glavu poto je nakratko zavukao aku u Sivin orts. Ona ju je
odluno odgurnula, ali nije prestajala da ga grli.
Aurelija je oseala da bi trebalo da skrene pogled, ali ve ju je savladala radoznalost. Odraz niza
raznobojnih sijalica koje su osvetljavale vaarite probio se kroz grane drveta, na trenutak
razmaknute pod naletom vetra. Nakratko je mogla jasnije da vidi par pre nego to ga je tama
ponovo prekrila. Na tren joj se uinilo da vidi blesak bele koe. Da li je Siv ponovo svukla orts kao
to je uradila pod atorom sa vozom strave? Ne bi to valjda uradila ovde, javno?
Kad joj s leve strane dopro slabaan zvuk, Aurelija se okrenula da vidi ta je u pitanju. Malo
dalje od nje neko je mokrio pored jedne od dugakih prikolica. Srce joj je poskoilo kad je shvatila.
Onda je prilika otila dalje u suprotnom smeru, ne primetivi ni nju ni Siv ni Rieg.
Ponovo je usmerila panju na svoju prijateljicu. Svetio se opet pomerilo te je mogla jasnije da ih
vidi. Nije bila izloena Sivina zadnjica, ve beli guzovi Rieg. Farmerke su mu bile sputene do
glenjeva. Dupe mu je bilo vrsto i miiavo. Oigledno nije po ceo dan sedeo za pultom na vaaru.
Siv je bila na kolenima ispred njega. Njena mala aka neno je poivala na njegovim butinama, a
glava joj se ravnomerno i neprekidno kretala napred-nazad.
Aureliji je zastao dah.
Ali nije odvajala pogled od njih.
Jedno je bilo sluati Sivine grozne, prljave prie o obliku i ukusu kureva, ali gledati je u akciji
bilo je neto sasvim drugo. Polako i uporno je pomerala usne du njegove palice, a on je stezao
pesnice oigledno se trudei da se obuzda. Aurelija je progutala knedlu.
Oblak koji je zaklanjao polumesec na trenutak se pomerio i par se odjednom naao pod
prirodnim reflektorom. U istom trenutku Rii je okrenuo glavu prema ka Aureliji i pogledi su im se
sreli. Aurelija je pocrvenela kad je videla da je on gleda. Uinilo joj se da joj poruuje kako bi voleo
da je ona na Sivinom mestu. Onda su oblaci ponovo zaklonili mesec i par je opet obavila tama.
Aurelija je pogledala u zemlju. Srce joj je tuklo kao ludo.
Krajikom oka je videla kako Siv ustaje i kree prema njoj. Rii ju je pratio usput zakopavajui
kai.
- Tu si - doviknula je Siv Aureliji.
Rii je proistio grlo smiljajui kako da promeni temu ne bi li odagnao nelagodu.
- Mogu da vas odvedem na jedno mesto - rekao je. - Po pravilu, pristup imaju samo zaposleni.
Ali niko se nee buniti zbog vas dve, posebno poto ste sa mnom.
To je odmah zagolicao Sivinu radoznalost.
- Zar ne bi trebalo da poemo? - upitala je Aurelija. - Sta da kaemo roditeljima?
- Moemo im rei da je dolo do zastoja u saobraaju, ili tako neto. Hajde, samo jo malo -
molila je.
Pristala je i Rii je krenuo. Ria kosa mu se presijavala na meseini. Siv je ila uz njega, a
Aurelija ih je pratila.
Aurelija ih je posmatrala dok su ili ispred nje. Rii je bio prilino visok, posebno pored Siv. Bili
su udan par. Onda je shvatila da i ona i Siv sigurno izgledaju udno drugima.

***
ator u koji ih je Rii odveo bio je mnogo manji od atora s glavnim ankom na vaaritu.
Unutranjost je bila ulepana ukrasnim osvetljenjem koje je neko veoma matovit postavio tako da
podsea na Sunev sistem. Zato je ator izgledao mnogo vii nego to je bio. Kad god bi pogledala

17
navie, Aurelija bi imala utisak da je pod vedrim nebom, negde van Londona, blie njenoj kui na
obali. Tamo nije bilo bletavog gradskog osvetljenja i zvezde su se jasno videle.
U sredini atora nalazio se improvizovani ank od velike drvene buradi. Mirisi koji su dopirali
odatle nisu liili ni na ta to je Aurelija imala priliku da oseti u nekom baru. Onjuila je vazduh i
voda joj je krenula na usta.
- okolada - kazao je Rii s osmehom poto je primetio njenu reakciju. - Topla okolada. Takvu
dosad nisi probala. Pravi je itaica tarota. Kae da je do recepta dola proitavi misli jednoj
muteriji, pa bi, stoga, bilo neasno da drugima otkriva njene tajne. Zato ne znamo ta stavlja u
svoju toplu okoladu. Zarauje brdo love na njoj. Saekajte, doneu vam da probate.
Stao je u red ispred njenog dela anka, a Siv je krenula za njim kako bi mu pomogla da donese
olje. Aurelija je ostala sama u uglu privlaei mnoge radoznale poglede.
utke je stajala i ekala odolevajui iskuenju da ubije vreme igrajui se telefonom. Znala je da
e uskoro imati gomilu proputenih poziva i poruka od Sivinih roditelja i svojih staratelja poto
nee stii kui do ponoi.
Poto je ostala sama, a jedino drutvo su joj bile lane zvezde, Aurelija je utonula u misli svesna
i najsitnijeg nadraaja koji joj je prolazio kroz telo. Kroz grudi joj se irio nov i neobian oseaj. Na
trenutak joj se uinilo da je vreme stalo, a sve oko nje odjednom postalo glasnije, jasnije i ivlje.
Onda joj je kroz amor do svesti doprla pesma koja se ula u pozadini - Missing grupe Everything
but Girl. Zbog te muzike se osetila usamljeno, kao da su rei pesme neto najavljivale.
Njena ula su registrovala nov miris koji se probio kroz aromu umbira i cimeta, glavnih zaina
tople okolade itaice tarota. Okrenula je glavu i usredsredila se, ali nije mogla da odredi odakle
dopire.
Miris je postao jai i ona je odjednom shvatila da pored nje stoji neki mukarac.
Aurelija se trgnula. Nije primetila kad joj je priao. Pod atorom kao da je postalo mranije te
nije mogla da mu razazna crte lica. Znala je samo da je tu, kraj nje. Preplavio ju je snaan oseaj
sigurnosti, oseaj da vie nije sama meu neznancima.
- O, to si ti - kazala je kao da ga oduvek poznaje. Te rei su joj same skliznule s usana.
- Da - odgovorio je mukarac dubokim glasom alei se. - To sam ja.
Celo telo joj reagovalo neobino, kao da su je njegovi dah i rei okruili nevidljivom aurom,
titom satkanim od nenosti i sigurnosti.
Imala je oseaj da je sama s njim. S neznancem od kojeg joj je damaralo telo, mada nije mogla
jasno da mu vidi lice.
Podigao je ruku i provukao joj prste kroz kosu. Na licu je osetila sveinu njegovog dlana. Setila
se kako su na nju umirujue delovali naleti vetra pored atora s vozom strave. Naslonila se na
neznanca i opustila se.
Sagnuo je glavu i poljubio je. Kad je osetila njegove usne, vie ni o emu nije razmiljala, niti je
bilo ta drugo oseala. Nije bilo ni atora ni Siv, ni Rieg, ni zvezda ni vaara. Postojale su samo
njene i njegove usne i nita drugo na svetu nije bilo vano.

18
 2.

Velika oekivanja

U sledeem trenutku je nestao.

Rii i Siv su se vratili i pre nego to je Aurelija uspela da progovori ili ak da ga uhvati za ruku,
mukarac je nestao. Ukus njegovih usana uskoro je zamenila slatka i pomalo opora aroma tople
okolade itaice tarota kad joj je Siv dala olju i tacnu od krhkog belog porcelana iz kakvih bi pila
Alisa u Zemlji uda.
- Mislim da je to ili - rekao je Rii kad je otpio gutljaj.
- Ne, paprika - odluno se usprotivila Siv. - Ja imam maarske krvi, znam - dodala je kako bi
potkrepila svoju tvrdnju.
- Ljubav - sanjalaki je rekla Aurelija. - Ima ukus ljubavi. - Prinela je vrhove prstiju usnama.
- Jesi li pri sebi? - upitala je Siv zurei u nju. - Moda bi trebalo da krenemo kui. - Pogledala je
na sat. - Sranje! Skoro je pono!
Devojke su u takvoj urbi napustile vaarite da nijedna od njih nije stigla da prokomentarie
pritajene promene koje su obe primetile dok su prolazile ispod irokog luka na izlazu. Napolju je
sad bilo malo sveije, svetlost malo priguenija, a miris pomalo jedak, posebno u poreenju s
opojnom aromom kakaoa i zaina koja je ispunjavala ank za zaposlene na vaaru.
Siv je na trenutak zakiljila da bi se orijentisala. Traila je znak koji e ih uputiti prema Severnoj
liniji. Aurelija je tiho opsovala kad je shvatila da je zaboravila rukavice. Obe su se borile s
iznenadnim stezanjem u grudima i grlu, i otealim nogama. Imale su oseaj da razvlae nevidljive
niti kojima su jo uvek bile spojene s jezgrom vaarita, nemone da ih se oslobode i odu.
Potrale su peronom viui: - Ne zatvarajte vrata! - i uspele su da uskoe u poslednji voz za Li
na moru, samo trenutak pre no to je krenuo sa stanice u Ulici Liverpul. Siv se s olakanjem
stropotala na sedite i odmah zaspala. Ostatak putovanja provela je tiho hrui u Auerilijinom
krilu. Aurelija je za to vreme pokuavala da ignorie pijane i grube kasne putnike, koji su mrmljali
izvini, srce, dok su se teturali kroz uski vagon ostavljajui za sobom omote hamburgera i
dopola pojedene krompirie.
Izala je iz voza i tako duboko udahnula miris mora da ju je zapeklo u nozdrvama. Dok je voz
tutnjei odlazio ujutro, Aurelija je imala utisak da joj se ivot neobjanjivo promenio i da nikad vie
nee biti isti.

***
Na iznenaenje devojaka, pokazalo se da su nepotrebno strahovale. Ni Aurelijini staratelji, ni Sivin
otac i maeha nisu bili naroito uznemireni to su se kasno vratile kui.
Aurelijin odnos s kumom i starateljem, Donom Karterom, i njegovom suprugom Lorom uvek
je bio udna meavina ljubavi i uzdranosti. Znala je da je on bio blizak prijatelj njenog oca iz
studentskih dana. Meutim, iznenadila se kad je iz pisma poslatog malo pre smrti njenih roditelja
saznala da je on bio odreen za njenog staratelja. Posle samo nekoliko dana, primerak pisma naen
je meu papirima njenog oca i Dona su pitali eli li da odgaja dete. Aureliju je udilo to to Don
nije poznavao njenu majku, ali je bila zahvalna to su je on i Lora prihvatili kad je ostala siroe.
Uprkos tome, tokom celog detinjstva nikad nije sasvim uspela da na njega i njegovu enu gleda kao

19
na svoje prave roditelje. Nije vredelo ni to to su bilo tako dobri i usvojili je, mada ih nita na to nije
obavezivalo. Objasnili su joj da nisu imali dece te da im je ona stigla kao neoekivan blagoslov. S
druge strane, kad god je bila napeta, nikad nije oseala potrebu da se pobuni protiv njih. Moda
zbog toga to bi oni, kad god bi ih zasula pitanjima o svojim roditeljima, uvek izbegavali odgovore
i ponaali se udno, kao da ele da sakriju neto vano od nje. Otkrili su joj samo da su njeni
roditelji stradali u nesrei, ali odbili su da joj kau neto vie. Aurelija je pretpostavljala da se radilo
o saobraajnoj nesrei, ali udela je da sazna jo neto kako bi koliko-toliko zaokruila tu priu.
- Sad ste, valjda, odrasle - rekao im jednog jutra Sivin tata s primesom tuge u glasu, iako je u
kasnijim prilikama imao razloga da tiho mrmlja alei se na tinejdersku udljivost.
Posle toga, i Aurelija i Siv su dobile preutno odobrenje da izlaze do kasno u no, ili da ak
prespavaju van kue, ali nijedna od njih nije bila orna da to iskoristi.
Sutina je bila u tome da ih je ovaj vaar promenio, malo ali primetno. Siv je postala
usredsreenija, skoro temeljna, mada vie u fizikom smislu nego u intelektualnom. Sve svoje
slobodno vreme i snagu posvetila je uvebavanju trikova. Nastavila je da se via s prodavcem
karata, koji joj se sada zvanino udvarao na staromodan nain, putujui do obale kad god je imao
slobodnog vremena. Ispostavilo se da se zove Hari, ali su devojke nastavile da ga zovu Rii, a on je
Siv i dalje uglavnom zvao Niska. Aurelija je uvek bila samo Aurelija. Nije bila od onih devojaka
kojima pristaju nadimci.
Rii je imao malo iskustva s montaom cirkuskih sprava i Siv ga je ubedila da postavi trapeze
za vebu u garai njenih roditelja. Tu se njihala na vratilima i konopcima poput neke zverke iz
praume. Nezgode su bile neizbene i Rii je dosta vremena proveo viajui joj povrede i alei se
kako e ga njen otac smatrati zlostavljaem ena ako nastavi da je vraa kui u modricama. Ona je
polako sticala snagu i njena nena ramena, iako se nisu previe raskrupnjala, bila su upadljivo
miiavija.
Te vebe su prijale Siv i kanalisale njenu tinjajuu nabusitost, tako da je bezmalo prestala da
praska na ljude. Otrpela je ak i mlade skejtere koji su protutnjali stazom pored zaliva i proli
preblizu njenih i Aurelijinih glenjeva.
Aurelija je takoe bila zaokupljena razmiljanjem o noi provedenoj na Hitu, mada su njene
misli bile potpuno drugaije. Na kraju se uvek vraala na neznanca i njegov poljubac.
U poetku je, jednostavno, beskonano premotavala seanje na njegov poljubac, ali to joj je posle
nekog vremena dosadilo. Zato je poela da zamilja kako bi izgledao dodir njegovih usana na
drugim delovima tela. Na kraju vie nije bila sigurna ta se od toga zaista desilo, a ta je izmislila.
Ponekad joj se inilo da je sve to samo sanjala. U drugim prilikama je mislila da je sigurno bilo i vie
od poljupca, ali da je ona nekim udom zaboravila ostatak. Nekih delova se seala ivo i jasno, ali
nekih pojedinosti nikako nije mogla jasno da se priseti. Dok je razmiljala o tome, inilo joj se da se
stalno vrti ukrug.
Kad god bi ostala sama, Aureliju bi obuzela elja za samozadovoljavanjem. Svoju rutinu je
sprovodila sporo, usredsreeno i oputeno, onako kako je prilazila svemu emu bi se posvetila.
esto bi napunila kadu i po ivici poreala po sto i vie miriljavih svea, jednu pored druge. Onda
bi leala i dodirivala se, sve dok se voda posle nekoliko sati ne bi potpuno ohladila. Retko je
dostizala vrhunac. Vie je volela da uiva u nezadovoljenoj seksualnoj potrebi koja ju je
danima proimala.
Naravno, rekla je Siv za poljubac. Siv je u poeteku pokazala veliko zanimanje. Koliko je njoj
bilo poznato, njena prijateljica se tada prvi put zaljubila. Ali kako je vreme prolazilo, a Aurelija i
dalje bila opinjena tim neznancem, Siv je to dosadilo. Prestala je da je zapitkuje i trai od nje da bar
pokua da se seti kako je izgledao ili ta je nosio.
Jedino ega se Aurelija seala sa sigurnou bio je njegov miris.
- Nar - kazala je drugarici.
- Nar? - podrugljivo je upitala Siv. - Mukarci ne miriu na nar.

20
 Aurelija je skoro svako jutro jela to tamnocrveno voe. Iznenadila se gorinom koju je naknadno
oseala, ali uskoro je poela da uiva u suprotnosti izmeu otrog, drvenastog ukusa nakon poetne
slatkoe svakog zalogaja. Volela je da prelazi jezikom preko semenki nara i da misli na tog
neznanca.
Ipak, poseta vaaru na kraju je postala samo jo jedno seanje. Devojke su se vratile kolskim
obavezama proaranim asovima glume i plesa. Aurelija je radila honorarno u cveari u Old Leju, a
Siv je subotnja jutra provodila za kasom u lokalnom trnom centru prodajui karte za igru i vupi
jastuie. Nedelja je bila rezervisana za troenje onoga to su zaradile i za druenje. Sledeih
nekoliko meseci prolo je prilino mirno. Dolo je vreme ispita, koje su obe uredno poloile, a
za njima i trenutak odluke.
Tokom vikenda nakon poloenih ispita i Siv i Aurelija su uspele dobro da se napiju po
pabovima. Sluajno su naile na prijatelje iz kole i pridruile im se u pijanci. Tom prilikom, zbog
Sivinog neumoljivog insistiranja da konano nae pravog momka, Aurelija se upustila u ozbiljno
flertovanje s jednim veoma zgodnim, mada pomalo praznim momkom s oblinje akademije. U to
vreme, seanje na vaarski poljubac s neznancem ve joj je ilelo iz seanja. Posle malo nespretnog
ugovaranja sastanka, Aurelija je pristala da se nae s njim na parkingu. Meutim, nesreni Kevin se
sapleo dok su ili ka parkingu drei se za ruke. Nezgodno je pao i uganuo gleanj. To je bio kraj
bilo kakvih seksualnih aktivnosti. Aurelija je pomiljala kako je na njen ljubavni ivot baena kletva,
ili da, moda, ima anela uvara. Ipak, brzo je odbacila tu pomisao iako se u poslednje vreme
oseala udno. Naime, imala je utisak da je neko prati, ali kad god bi se osvrnula da proveri, nikog
nije bilo.
A onda je stiglo pismo.
Bilo je u debeloj smeoj koverti, koja je odisala neim inovnikim. Koverta je s tupim udarom
pala na otira ispod proreza za pisma na vratima pored uobiajenih poiljki - kunih rauna, dva-tri
asopisa i nekoliko cirkularnih pisama.
Aurelija je prala zube u kupatilu na prvom spratu. ula je kako Lora prolazi hodnikom i kao
uvek stenje saginjui se da pokupi potu. Njena starateljka je patila od artritisa. Njeni pokreti su u
poslednje vreme veoma esto bili praeni uzdasima i tihim alopojkama zbog reakcije njenog tela
na zahtevnije fizike aktivnosti. Bila je desetak godina starija od svog mua Dona i Aureliju je uvek
udilo to su njih dvoje, naizgled tako razliiti u svemu, uspeli da ostanu zajedno tako dugo. Don
je bio ozbiljan, preduzimljiv ovek. Radio je kao arhitekta na dosadnim projektima poslovnih
zgrada u londonskom Sitiju. Lora je bila umetnica, strunjak za duvanje stakla, od kojeg je pravila
krhke pticolike oblike, potpuno drugaije od hladnih elinih konstrukcija koje je gradio Don.
Upoznali su se pre dvadeset godina u metrou. Lora je nosila jedno od svojih dela na izlobu i
ispustila mu ga je pred noge. Figura od stakla se razletela u paramparad. ake su im se dodirnule
kad je Lora unula da pokupi krhotine, a Don pokuao da joj pomogne. Ostatak je, kao to su
esto govorili, istorija. Iako su bili kao nebo i zemlja, jo uvek su se voleli kao i prve godine nakon
susreta i upoznavanja.
Zaulo se utanje papira, a onda i Lorin glas.
- Aurelija, srce, stiglo ti je pismo.
Isprala je usta i odazvala se starateljki. Pomislila je kako je to verovatno neto potpuno nebitno.
Aurelija nije mogla da se seti kad joj je poslednji put potar doneo pismo. S drugima je obino
komunicirala preko elekronske pote i SMS poruka. Tako se dopisivala sa Siv i ostalim
prijateljicama iz njihovog drutva. Nije se seala kad je poslednji put spustila olovku na papir, osim
kad je povremeno ispisivala roendanske estitke. Pourila je nazad u spavau sobu, navukla
farmerke i strala u prizemlje.
Lora je otila u kuhinja, gde se posvetila spremanju doruka. Blago itanje aparata za kafu
prekidalo je postojano meanje drvene varjae koja je kruila po erpi s ovsenom kaom. Nena
svetlost doprla je kroz velike isturene prozore i osvetlila tegle s marmeladom i krastaviima
poreane na drvenim policama pored ostave. Don, njen staratelj, jo je bio na spratu i itao novine
u krevetu. To mu je bilo omiljeno nedeljno uivanje.

21
 Pota je bila pokupljena s otiraa a pismo adresirano na nju ostavljeno na trpezarijskom stolu.
Stajalo je oslonjeno na veliku vazu s lalama uvezenim iz holandskih staklenika, koje su tek poele
da se rascvetavaju. Njihovi pupoljci su se otvarali iznenaujue brzo unosei daak ranog prolea u
to kasno zimsko jutro.
Aurelija je pogledala kovertu. Na njoj je zaista bilo njeno ime odtampano tradicionalnim
fontom preko obine bele nalepnice.
Umesto da ga otvori odmah, odluila je da ga odnese u svoju sobu i natenane proita. Sela je na
krevet i prekrstila noge. Onda je polako gurnula pincetu u ugao smee koverte i otvorila je.
Pismo je bilo od advokata koji ju je pozivao da to pre doe u neku londonsku advokatsku
kancelariju na sastanak. Aurelija je najpre pomislila da je posredi greka. Zato je ponovo dobro
osmotrila kovertu, pomno proveravajui svoje ime i adresu. Meutim, nije nala nijednu zamerku.
Poto je jo jednom proitala kratku poruku, iznenadila se to se od nje trai da sama poseti
advokata, bez pratnje. Nikakvo objaenje niti povod za ovaj poziv nisu bili navedeni.
Kada je proverila firmu na guglu, zakljuila je da je sasvim regularna. Nala je spisak partnera i
njihovih pomonika, iza ijih su imena stajali itavi nizovi skraenica raznih titula.
Aurelija je nagonski odluila da Dona i Loru ne obavetava o sadrini pisma. Kad ju je
starateljka upitala za pismo, slagala je da je to bilo samo neka dosadna reklamna poruka.

***
- Stvarno nemam blage veze ta bi to moglo da bude - rekla je Siv kad su se tog popodneva nale u
jednom kafiu na obali gde su esto dokoliile. Hari je bio na vaaru u Midlendsu i nije mogao da
dolazi na more da se drui s njima onoliko esto koliko je eleo. - Zato im ne telefonira? -
predloila je Siv. - Pitaj ih zato te zovu.
- Sigurno ne rade subotom - objasnila je Aurelija prijateljici.
- Moda i rade. Pokuaj.
Kao to je i oekivala, niko se nije javio na broj koji je pozvala.
Aurelija se celog vikenda trudila da ne razmilja o udnom pozivu. Otile su da gledaju nov
film s Majklom Fasbenderom u lokalnom bioskopu. Siv se razoarala filmom jer njen omiljeni
glumac tokom celog filma nijednom nije svukao koulju, dok se Aurelija trudila da izbaci iz glave
zagonetno pismo.
im je u ponedeljak u koli stigla pauza za ruak, odjurila je na sportske terene. Znala je da e
tamo imati malo mira. Odatle je pozvala londonsku firmu. Nije mogla da razgovara s advokatom
koji je poslao pismo. Njegova pomonica joj je rekla da je prvi slobodan termin za sastanak utorak
sledee sedmice. Nije mogla da kae Aureliji o emu se radi. Rekla joj je da e o tome biti
blagovremeno obavetena. Aurelija je odmah prihvatila predloeni termin za sastanak iako je znala
da to podrazumeva izostanak iz kole.
Cela radna nedelja i vikend posle nje prolazili su joj sporo dok se borila da zaboravi putovanje u
London. Morala je da se usredsredi na uenje i ispite do kojih je ostalo tek malo vie od mesec dana.
Imala je dobre izglede da se upie na fakultet i ve je dobila potvrdne odgovore od nekoliko
pristojnih univerziteta. Naravno, pod uslovom da dobro proe na testovima. Ipak, nije bila naroito
oduevljena pomilju o nastavku kolovanja. Dok je uvee leala u krevetu pokuavajui da zaspi i
nae utehu u snu, mnogo je razmiljala o tome. Zakljuila je da, za razliku od veine svojih drugova
iz odeljenja, nema nikakve ambicije da izgradi karijeru. Ni prilika da ode od kue i postane
nezavisnija nije joj bila posebno primamljiva.
Kad s gorinom nije prizivala udnjom ispunjena seanja na onaj magini poljubac, na bezbroj
mirisa i boja koje je budio u njoj, utonula bi u sanjarenje o putovanju u Ameriku, zemlju u kojoj je
roena. Nije preterano udela da napusti sigurno porodino gnezdo svojih usvojitelja jer su oboje

22
bili veoma popustljivi i nisu je strogo nadzirali. Meutim, eznula je za sveom snagom novog
sveta. Aurelija je esto imala oseaj da joj Engleska ne prija.
Meutim, njene misli bi uvek odlutale do neznanca s vaara i uzbuenja zbog njegovog
poljupca. Onda bi utonula u jastuke, prinela vrhove prstiju usnama, a onda ih spustila niz telo sve
do klitorisa uzalud pokuavajui da zamisli kako ruka koja joj donosi uitak nije njena. U dubini
due Aurelija nije mogla da se oslobodi oseaja da e ga ponovo sresti. Plaila se da nee moi da je
nae ako se bude odselila predaleko.
- ta da obuem za posetu advokatima? - upitala je Siv preko telefona vee pre zakazanog
sastanka. Sa otvorenog prozora na spratu videla je kako se poslednji zraci zalazeeg sunca rastapaju
na obzorju oblivajui kaldrmisane ulice, drvetom obloene kue i komadi tamnog mora s leve
strane. Noni vazduh je bio otar i okrepljuju.
- Neto elegantno. I jednostavno - predloila joj je prijateljica.
- Moje najbolje farmerke i blejzer? - upitala je Siv.
- Ne. Nikako ne sme da nosi teksas. Moda neku haljinu? Tako bi pokazala da si ozbiljna.
Odabrala je usku suknju boje sleza s visokim strukom koju je pre est meseci nosila na
prisilnom venanju kolske drugarice koja je zatrudnela. Uz suknju je obukla belu svilenu bluzu
kako bi ostavila utisak uzdranosti. Odabrala je udobne, ravne cipele. Siv je pristala da je pokriva u
koli. Tog dana su radili novo gradivo, tako da njeno odsustvo moda nee ni biti primeeno. Ali
znala je da e se oseati neobino poto e ceo dan provesti tako obuena.
Putniki voz za London bio je pun i ona je celo putovanje prestajala drei se za ipke. Oseala
je blagu muninu u iekivanju sastanka s advokatom. Voz je na kraju stao i putnici su izali na
peron. Aurelija je osetila kako je nosi struja ljudskih tela. Bila je poput beznaajne kapljice u monoj
bujici ljudi koji ure na vane poslove i jutarnje sastanke. Poto joj je do sastanka ostalo jo sat
vremena, reila je da od stanice u Ulici Liverpul do Holborna ode peke umesto metroom. Prvo
je stala da kupi kafu od dvojice italijanskih ulinih prodavaa u Ulici Brafild. Njihovi razdragani
povici dok su mamili muterije i narandasti kiobran jedini su razbijali sivilo tog jutra.
Dok je ostavljala Siti za sobom, guva se proreivala poto je jutarnji pic proao. Aurelija je
panju usmerila na svoje okruenje. Posmatrala je kamene zidove starih zgrada, glatke i blede, u
otrom kontrastu s jarkim saksijama sa cveem to su visile s nadstrenica gostionica ukraenih za
turiste.
ekajui da se promene svetla na nizu semafora kod Holborn skvera kako bi krenula prema
Feter Lejnu, Aurelija je zastala drei tamnozeleni kaput priljubljen uz grudi. Posmatrala je
saobraaj i tri crvena autobusa na sprat koja su se kretala branik uz branik. Primetila je slab odraz
pokreta u jednom od prozora autobusa. Brzo se okrenula i uinilo joj se da je opazila priliku kako
brzo nestaje iza ugla velike poslovne zgrade i odlazi u sporednu uliicu kao da pokuava da
pobegne od njenog prodornog pogleda. Srce joj je zaigralo. Ubrzala je korak uputivi se prema
Temzi. Osvrtala se u jednakim razmacima ne bi li bilo ta uoila u sporoj gomili na ulici, ali uzalud.
Stigla je do sedita advokatske kancelarije koje je izgledalo kao velika, mirna oaza u srcu
uurbanog sveta i malo se opustila. Blag povetarac dopirao je s reke i oivljavao grane drvea kad je
ugledala zgradu koju je traila. Recepcionerka, koja je liila na direktorku njene kole, zapisala je
njeno ime u registar i uvela je u ekaonicu.
- Gospodin Irving vas oekuje - rekla joj je jedna starija ena. - Ubrzo e vas primiti. - Prostrana,
dobro provetrena i osvetljena odaja izgledala je kao predsoblje privatne lekarske ordinacije, ali bez
uobiajene kolekcije starih raskupusanih asopisa. Paljivo potkresan bonsai nalazio se na tankoj
staklenoj polici na suprotnom zidu. Aurelija je popravila svoju usku suknju i pokuala da se pribere.
Pogledom je preletala po prostoriji trudei se da upije to vie pojedinosti.
Nije dugo ekala. Ubrzo se pojavio sredovean mukarac u odelu s tankim prugama,
tamnoplavoj koulji, srebrnastoj kravati, crvenim tregerima i crnim cipelama uglanacanim tako da je
mogla da se ogleda u njima. Rukovali su se. Bio je srednje visine, nosio je naoare, a njegova gusta

23
seda kosa do ramena zaeljana unazad bila je u otrom kontrastu sa elom njegovom pojavom i
krajnje neprikladna ako se uzmu u obzir njegova profesija i godine.
- Gvilan Irving - predstavio se vrsto joj steui ruku. Dlan mu je bio neobino hladan.
- Aurelija - odgovorila je. - Aurelija Karter. - Pre nekoliko godina odluila je da uzme prezime
svojih usvojitelja umesto prezimena svojih roditelja. Poto su je odgajili i bili tako divni prema njoj,
elela je da im ukae potovanje i zahvali im.
- Znam - kazao je advokat. Pruio je ruku i pokazao joj da poe za njim.
Njegova kancelarija bila je prekoputa recepcije i mnogo manja nego to je Aurelija oekivala.
Gomile dosijea, hrpe papira i pravnih asopisa sakupljale su prainu na sve strane. Zamolio ju je da
sedne poto je sklonio neke fascikle sa stare kone fotelje s tokiima ispred pretrpanog radnog
stola. Seo je naspram nje i osmehnuo se s neobinom dobronamernom ljubaznou.
Proistio je grlo i pogledao Aureliju. - Naloeno mi je da stupim u kontakt s vama i iznesem
vam jednu ponudu, gospoice Karter - rekao je. - Naalost, moram vas upozoriti da neu moi da
odgovorim ni na jedno pitanje koje ete sigurno poeleti da mi postavite kasnije. Zbog toga vam
se unapred izvinjavam. Tako mi je naloeno.
Aurelija je zbunjeno utala.
- Imate veoma velikodunog dobroinitelja - Rekao je Gvilan Irving sedei potpuno uspravno u
svojoj fotelji.
- Dobroinitelja?
- Mislim da ga to najbolje opisuje - odgovorio je.
- Nisam sigurna na ta mislite - odgovorila je Aurelija.
- Irving, Irving i Irving, firma u kojoj sam stariji partner, angaovana je da osnuje fond na
vae ime, a sredstva u tom fondu nimalo nisu beznaajna ako smem da primetim. Glavnica e vam
biti u potpunosti dostupna na va dvadeset prvi roendan, mada vam odgovarajue sume mogu
biti isplaene i ranije ukoliko ispunite uslove koji se odnose na va nastavak kolovanja.
Aurelija je sedela bez rei i obraivala ove informacije.
Ba kad je nameravala da postavi pitanje, sedokosi advokat je nastavio.
- Ne mogu vam otkriti identitet naeg klijenta jer je zahtevao da ostane anoniman. - ekao je
njen odgovor.
U glavi joj je vrilo kao u konici. Nije mogla da se seti nikog ko bi mogao da smisli tako neto.
Njeni staratelji uvek su vodili rauna o novcu, ali imali su veoma skromnu uteevinu. Istina, nikad
im nieg nije manjkalo. Osim njih, koliko je znala, nije imala nikog drugog.
- Koliko? - htela je da zna.
Suma koju joj je naveo na trenutak ju je ostavila bez rei.
Videvi da Aurelija ne zna ta bi rekla, Gvilam Irving je dodao: - Sama kamata, a postaraemo
se da dobijete to povoljniju kamatnu stopu do vaeg dvadeset prvog roendana, bie dovoljna da
pokrije trokove vaeg studentskog ivota, a, uveravam vas, i mnogo vie od toga.
- Ovo je suludo - pobunila se Aurelija.
- Morate ispuniti dva vana uslova, a moja je dunost da vam ih saoptim. Naravno,
obezbediu vam i pisani primerak predloenog sporazuma pre nego to se rastanemo. Prvi uslov je
da upiete fakultet po svom izboru pre dvadeset prvog roendana. A drugi uslov je... - Zastao je
oklevajui. Aurelija ga je samo gledala. - Ne smete stupiti u brak pre tog datuma.
Aurelija je osetila kako joj se grlo stee. Sve je bilo potpuno besmisleno. Ni na kraj pameti joj nije
bilo da stupi u brak u doglednoj budunosti; U njenom ivotu nije ni bilo mukaraca.
- Ako bilo koji od ovih uslova prekrite, fond osnovan na vae ime bie automatski ukinut. To
moram da vam naglasim.

24
 Glava joj je bila prepuna pitanja, ali ve je znala da nema svrhe postavljati ih, jer joj advokat
nita nee rei.
Irving joj je detaljno objasnio kako fond funkcionie i izneo uslove dogovora za koje se eka
samo njena odluka pa da stvar bude ozvaniena. Na njoj je samo da pristane. Potpisala je gomilu
pravnih dokumenata kao u bunilu, ne trudei se ak ni da ih podrobno proita.
Advokat ju je ispratio iz firme i stisnuo joj ruku.
- estitam, gospoice Karter. Vi ste veoma srena mlada ena.

***
Povetarac s reke je utihnuo i lie drvea pravilno rasporeenog oko sedita advokatske firme sad je
jedva treperilo. Aureliji je itav svet delovao nestvarno.
Vratila se do eleznike stanice istim putem kojim je dola. Oamueno idui krcatim
londonskim ulicama, stigla je u Siti. Na uglu Biopsgejta osetila je da joj se stomak stee od
gladi. Zaustavila se kod jedne od brojnih ulinih tezgi s voem i kupila korpicu jagoda. Ponovo je
osetila neiji pogled, koji kao da joj se probijao kroz potiljak. Naglo se okrenula ponovo
proeta istom onom uznemirujuom, ali neobjanjivom slutnjom da je neko prati ili posmatra.
Meutim, nita nije opazila. Zagrizla je soan crven plod, jo uvek paljivo zagledajui
prolaznike. Ovo je stvaran ivot, a ne nekakav triler. Sigurno je niko ne prati. Uostalom, zato bi je
neko pratio?
Zapakovala je ostatak jagoda i stavila ih u torbicu pa krenula niza stepenice prema eleznikoj
stanici.

***
Njen voz prema obali ve je bio na peronu i dopola popunjen. Aurelija se smestila i poela da
razmilja o svemu to je jutros doivela pokuavajui da shvati okolnosti u kojima se nala. Zaulo
se obavetenje preko staninog razglasa, vrata vagona su se zatvorila i voz je zatutnjao prugom.
Pogledala je kroz prozor i opazila tamnu muku priliku na peronu, koja je polako nestajala u daljini
dok se voz udaljavao.
Aurelija je rasejano skrenula pogled i potraila maramicu u torbici. Vrhovi prstiju su joj i dalje
bili crveni, umrljani od jagoda.
Otkako je dobila pismo, Aurelija je sve vie vremena provodila etajui se du zaliva. Jo nije
bila obavestila staratelje o svom novosteenom bogatstvu. Moda je tako pokuavala da sve ostavi
onako kako jeste, svesna da su promene sada neminovne. Siv joj je esto pravila drutvo i te etnje
su im postale redovne u nedeljna popodneva. etale bi se nasipom do Old Leja, gde bi se zaustavile
da pojedu ribu i krompirie, a onda i sladoled u kornetu. Sedele bi i posmatrale bela jedra kako
se njiu na blagim talasima i dim koji se vio u nebo iz rafinerije nafte u Kenviju na drugoj obali reke.
Razgovarale su o budunosti, ali nikad nisu donosile vrste odluke. Razgovor bi esto skrenuo
na temu Aurelijinog fonda i onoga to bi mogla da uradi s tim novcem. Siv je nasumino davala
predloge izbacujui ih kao ongler.
- Mogla bi da kupi zoo-vrt - kazala je. - I da postane ukrotitelj lavova. A mogla bi da nabavi i
veliku jahtu - dodala je - pa da otplovimo na Madagaskar. Naravno, ja bih bila prvi oficir na tvom
brodu.
Aurelija je zaustavila ruku s krompiriem na pola puta do usta i stisnula usne razmatrajui te
neverovatne predloge. Nijednog trenutka nije bila sasvim sigurna da li je njena prijateljica ozbiljna
ili je samo zavitlava.
- Treba da zna da novac neu dobiti dok ne zavrim fakultet.

25
 - Ali sme deo da potroi na obrazovanje, je li tako?
- Da, advokat je tako rekao. Deo novca je namenjen trokovima mog studiranja, a kad zavrim
fakultet, dobiu i ostatak i s njim u moi da radim ta god poelim.
- E pa, eto. Morae sebi da priuti krajnje udno obrazovanje. ta kae na kolu roka? Ili na
neki svemirski kamp. Moda kolovanje u inostranstvu?
Aurelija je slegnula ramenima. - Moda bih i mogla. Ali volim ovo mesto. Nedostajalo bi mi
more.
Siv je uzdahnula. - Daba tebi sav taj novac - kazala je. - Ba te briga za njega, je li tako?
- Pa, ta bi ti uradila s tim novcem?
- Otila bih u cirkusku kolu. Ima jedna takva u Americi. Ali ak i da imam novca, roditelji mi
ne bi dozvolili da se upiem. Hoe da se bavim neim praktinim. Moja mama misli da treba da
budem bolniarka.
Aurelija je prezrivo mrknula. - Ti bi bila najgora bolniarka na svetu. Rii bi mogao da bude
bolniar. On se time ionako ve bavi, zar ne? - Znaajno je pogledala Sivine dlanove i kolena s
povredama od brojnih padova s improvizovanog trapeza.
Siv je ignorisala to peckanje. - Zato ne poe sa mnom? Uvek si govorila da eli da ode u
Ameriku. Da vidi gde si roena.
Aurelija je utala.
- O, za ime boga! - rekla je Siv dobro prozrevi da su misli njene prijateljice i dalje usmerene na
onog neznanca s vaara. - Nisi ga ak ni videla, a da ne pominjem to to mu nisi uzela broj telefona.
- utnula je jedan kamen u more. Uinila je to estoko da bi naglasila koliko je besna.

***
Na kraju je Rii, ne govorei nita nijednoj od devojaka, saoptio Sivinim roditeljima da bi ona
mogla da se upie u kolu scenskih umetnosti u Berkliju. Iako je bila poetnik na trapezu, roditelji su
je godinama primoravali da pohaa asove baleta i stepovanja. To bi joj pomoglo da smisli
jedinstvenu taku za prijemni ispit i izbori se za kolarinu.
Rii je zaboravio svoju poetnu opinjenost Aurelijom im je Siv otpila prvi gutljaj one tople
okolade, od koje su joj ostali brkovi iznad gornje usne. Tada se bio sagnuo i poljupcem joj uklonio
okoladu. Kad mu je ukus cimeta i ostalih zaina preplavio ula, bio je potpuno pometen.
Preutno se sloio s Aurelijom da to pie ima ukus ljubavi.
Siv je bila prava devojka za Rieg. Privukla ga je njena uroena vitalnost i magija pokreta, zbog
koje se inilo da je napola ljudsko bie, a napola vila. inilo mu se da bi lekari, kada bi pregledali
Siv, sigurno ustanovili da njenim venama tee krv crvenija i vrelija nego kod drugih ljudi. Ali poto
je oseao i njen unutranji nemir, znao je da e je izgubiti upravo zbog onog to oboava kod nje. Siv
je bila previe energina da bi provela ivot u uspavanom gradiu na obali.
Aurelija je bila potpuno drugaija. Pomalo hladna, krhka i usporena. To se videlo u svemu, od
njene svetle puti do smeeplave nijanse njene kose koja joj se sputala niz lea prava kao strela.
Njih dve su zajedno izgledale kao jin i jang.
I tako je poela serija dugih razgovora izmeu Sivinih roditelja i Aurelijinih staratelja. Na kraju
su zakljuili da e Siv, ako je oni ne podre, svejedno otii na svoju ruku, a ako Siv ve ide, onda bi i
Aurelija trebalo da poe s njom.
Mesec dana kasnije avionske karte za devojke bile su kupljene, a njihovi koferi spakovani.
Nameravale su da pauziraju godinu dana. Oekivalo se da Aurelija za to vreme konano odlui ta
eli da studira, a Siv da se prijavi za polaganje prijemnog ispita za kolu scenskih umetnosti. Roditelji
su joj dozvolili da pokua samo jednom. Dogovor je bio da se, ako ne uspe, upie u medicinsku
kolu ili u neku drugu praktinu kolu po svom izboru.

26
 Obema devojkama je obezbeen smetaj u centru San Franciska. Za Siv su organizovani i
dodatni asovi s jednom penzionisanom profesorkom plesa koju je Rii naao preko svojih
vaarskih veza. Ona je nekad predavala u prestinoj koli umetnosti i plesa u Sankt Peterburgu.
Aurelija i Siv e deo stanarine pokriti pomaui u dranju asova drugim uenicima i odravajui
staru vilu na rubu Ouklanda u kojoj je profesorka ivela.
Siv je mrknula. Bili su u garai njenih roditelja. Rii je bio zauzet rezbarenjem figurica od
komada odbaenog drveta, a Siv je visila naglavake kao imi s jednog debelog konopca. U garai
je mirisalo na piljevinu.
- Hoe li poi sa mnom u San Francisko? - upitala ga je. Suza je pokuavala da joj sklizne niz
obraz, ali joj se zbog gravitacije i slana voda vraala u oi. Trepnula je.
Rii je zastao i vre stisnuo mesingom obloenu drku depnog noa u levoj ruci.
- Razgovarali smo o tome - odgovorio je.
- Mogao bi da doe brodom - nije se predavala Siv.
- Videemo - odvratio je i nastavio da oprezno doteruje lice drvene lutke.
Rii se mnogo plaio visine. Nikad nije bio van Engleske i nije imao nikakvu elju da krene
putem kojim je otila veina njegovih prijatelja s vaara. Svi oni su s prodaje karata preli na nastupe
na tulama, ili u dobro plaene timove koji su odravali panoramske tokove i drugu maineriju
balansirajui na kranovima ili visei u vazduhu prikaeni na uad.
Zbog tog straha postao je izuzetno vet s konopcima, ali samo dok vrsto stoji na tlu. Bio je
majstor u vezivanju vorova i dobacivanju smotanih konopaca kolegama koje su radile iznad njega.
- Neki moji prijatelji s vaara idueg vikenda prave zabavu. U Bristolu - nastavio je Rii veto
menjajui temu. - Tamo e biti i nekoliko izvoaa koji su studirali u Americi. Sad su na britanskoj
turneji. Zato i vas dve ne biste dole? A ti bi to mogla da iskoristi i kao oprotajnu zabavu.
Siv je ritmino zanjihala nogama napred-nazad pa se konopac zaljuljao.
- Nisam sigurna da e druenje s cirkusantima prijati Aureliji - odgovorila je Siv. - Samo e jo
vie razmiljati o gospodinu Bezimenom.
Poto vie nije bilo kolskih obaveza koje bi je zaokupile i kako je radila samo subotom ujutro i
jedno popodne tokom nedelje, Aurelija je sve dublje tonula u potitenost. Plaila se da e se njeni
staratelji zabrinuti ako im ispria o svom tajanstvenom dobroinitelju. Zato se dogovorila s
advokatom Gvilamom Irvingom da pozove Loru i Dona i ubedi ih kako je Aurelija nasledila
poveu sumu od jednog veoma dalekog, preminulog roaka, iz porodine grane za koju je Aurelija
znala da nema kontakta s njenim starateljima. Bila je to bezazlena la, a moda ak nije bila ni
daleko od istine. Saznavi to, ushieni par je odmah odvojio povei deo novca za Aurelijino
putovanje i trokove studiranja. Onda su odustali od kredita za trokove Aurelijinog puta u
inostranstvo.
Ljubazni stari advokat je oduevljeno prihvatio da izvede ovu varku, a Aurelija mu je zbog tog
trika postala najdraa klijentkinja. Ne samo da je ceo sluaj bio krajnje primamljiv, a devojka mlada i
lepa, ve je ona predstavljala i osveavajuu promenu u moru samoivih, uobraenih gnjavatora s
kakvim je obino radio kad bi mu bio poveren zadatak raspodele bogatstva naslednicima i drugim
korisnicima.
Aureliji je pak bilo neprijatno to je lagala staratelje. Njeno raspoloenje je i dalje lebdelo
izmeu uzbuenja zbog predstojeeg putovanja u inostranstvo i uznemirujueg oseaja da bi
trebalo da ostane u Engleskoj, kao da ju je poljubac onog neznanca prikovao za tu zemlju.
- Misli li da su oba ova sluaja nekim udom povezana? - upitala je Siv Rieg kad Aurelija nije
mogla da ih uje. Pored Siv, Rii je jedini znao za iznenadnu sreu koja je zadesila Aureliju, kao i za
poljubac.
- Novac je sigurno ostavio neki roak - odgovorio je Rii. - Moda i njeni pravi roditelji. U tom
sluaju bi tip koji ju je poljubio bio njen... Pa, to jednostavno ne bi bilo u redu.

27
 U svakom sluaju - zakljuio je - prijae joj da skrene misli sa svega toga.
Siv se saglasila i Aurelija je pristala da poe s njima na zabavu, iako je bila neobino zlovoljna.
Ve je bio mrak kad su krenule za Bristol. Nijedna od devojaka nije htela da izostane s posla u
subotu i obe su provele dosta vremena spremajui kostime za taj maskenbal.
- Bajke? Kakva je to tema za maskenbal na kom e biti gomila frajera? - pitala je Siv Rieg kad
joj je rekao o kakvoj se zabavi radi.
- Nisu to bilo kakvi frajeri - odgovorio joj je Rii.
Siv se maskirala u jednog od izgubljenih deaka iz Petra Pana. Nosila je iseene smee
hulahopke, a kratku kosu gelom oblikovala u krestu. Aurelija se odlula za Crvenkapu i najvei deo
popodneva je provela uvijajui kosu u lokne.
- Doavola - kazala je mrtei se na ogledalo - vie liim na Zlatokosu. - Vrelina kao da je istakla
plavu nijansu njene inae rikastosmee kose. Ili joj, moda, samo zbog igre svetlosti lokne deluju
svetlije.
- Ja sam onda mogla da budem jedan od tri medveda - prokomentarisala je Siv - ali to uopte ne
bi bilo ovako zabavno. - Otvorila je prozor i ispalila jednu od svojih lanih strela prema
rasklimanom starom automobilu Rieg, koji je dolazio kolskim prilazom po njih, i to iz Londona.
Planirali su vonju do odredita uz razgledanje krajolika, uglavnom du june obale. Tako bi
iskoristili ceo vikend i pretvorili ga u uzbudljivo putovanje.
- Hej, budi oprezna s tim - povikao je. - Dobro znam kakav si strelac.
- Namerno sam te promaila - odvratila je dok se on saginjao da pokupi strelu koja mu je pala
malo ispred kola.
Aurelija je retko putovala kolima. Njeni staratelji su bili zakleti borci za ouvanje ivotne
sredine i zbog toga nisu hteli da kupuju kola. Umesto toga koristili su bicikle ili putovali vozom.
Brzo je zadremala dok je vreva gradskih ulica ostajala za njima. Poela je da mrmlja i trza se dok su
joj se misli mutile. To nisu primetili ni Siv ni Rii jer su oboje uivali u muzici koja je dopirala iz
zvunika.
Trgnula se s lirikom kad ju je Siv prodrmala.
- Tu smo, srce. Jesi li dobro?
- Da, naravno - odgovorila je Aurelija usiljeno se nasmeivi. Oseaj da je neko posmatra postao
je jo jai. Sad joj se inilo da joj je neko prodro i u snove. Bilo je jasno da su dogaaji iz prethodna
dva meseca poeli udno da utiu na njen mozak.
Usne su joj bile suve. Prela je jezikom preko njih i osetila ukus nara.
I setila se poljupca.
U tami.

28
 Francuska 1788.

Nemiri su se brzo irili zemljom. Zbog ogromne nejednakosti francusko drutvo je poelo da se
raspada.
Savet Bala je prvobitno planirao da proslava bude organizovana u malom zamku na sat vonje
od Pariza, iji je vlasnik bio jedan od lanova Saveta. Meutim, uticajni savetnici s kraljevskog
dvora predloili su udaljenije mesto, smatrajui ga pogodnijim jer bi tako izbegli suvinu panju.
Na kraju su se odluili za imanje na jugu zemlje, nizvodno od sruenog avinjonskog mosta. Bila je to
letnja rezidencija nekog dalekog srodnika kraljevske porodice. Stavljena je na potpuno raspolaganje
Savetu. Sve sluge s imanja dobile su nekoliko slobodnih nedelja. Zamenilo ih je osoblje Bala kako bi
ono to e se tu deavati ostalo pod velom tajne.
To imanje je bilo i dovoljno osamljeno i dovoljno imuno. Bilo je oivieno visokim zidovima
zaraslim u puzavice i razno sredozemno bilje. Zahvaljujui tome, dolazak izvoaa, gostiju i
posluge nee biti primeen u oblinjem gradu tokom neophodnih priprema za veliku no.
Nekoliko meseci ranije, Oriola je dovedena u Avinjon i smetena u kuu jednog oboavaoca
Bala, iz koje se kamenom moglo dobaciti do impozantne gromade papske palate. Njena obuka i
doterivanje su se pojaali tokom priprema za no jesenje ravnodnevice. Tada e se, kao deo
godinjeg rituala koji se od pamtiveka odrava na dan kad obdanica i no traju jednako, odrati Bal.
Do dananjeg dana opstala je legenda da ovaj obiaj datira jo iz drevnog Egipta i vremena
Kleopatre, ali niko od onih koji su danas bili ukljueni u tu svetkovinu nije znao pravo poreklo Bala.
Niko nije znao ni da li je nastao kao verski ritual koji su smislili neposluni svetenici u nekom od
brojnih bogomolja rasutih po pustinji, ili kao paganska proslava potpuno drugaije prirode.
Kad se nije pripremala za Bal, Oriola je slobodno vreme provodila vezui ili svirajui embalo. I
za jedno i za drugo imala je brojne uitelje, koji su svi odreda bili pod maskama. Ba kao i tajnovit i
uglavnom utljiv svet to ju je nadgledao svuda u kui dok je ekala sudbonosni dan, koji se brzo
primicao. Svi oni su bili pouzdani sledbenici Bala. Njihove posebne vetine su koriene kad god je
to zahtevala proslava ravnodnevice. Bila je to grupa neznanaca koji su vodili rauna o svakoj njenoj
potrebi, izotravali joj um i jaali telo, usaivali u nju svaki detalj rituala koji je dolazio. Oriolu
je veoma jedilo to niko od tih slugu i uvara nije dozvolio sebi da se zblii s njom. Sve se svodilo na
osnovnu komunikaciju, uputstva, savete i lekcije. Bila je usamljena. Njeno detinjstvo i ivot kojim je
ivela pre nego to je odabrana pretvarali su se u daleke uspomene.
im je stigla tamo, naredili su joj da uvek nosi najfiniju odeu, teke haljine ukraene sloenim
vezom i protkane zlatom, uske korsete, koji su joj brutalno stezali struk prisiljavajui je da lea uvek
dri pravo, ak i u trenucima dokolice. Kosa joj je padala na ramena u gustim zlatnim
uvojcima. Slugama je izjutra trebala itava venost da ih naprave jer su joj svake veeri pred
spavanje kroz kosu provlaili etku po stotinu i vie puta. inilo joj se da je stalno izloena budnom
oku posmatraa, kao da su je spremali da je predstave na dvoru. Nije joj bilo prijatno ni u tesnim
konim izmama do iznad glenjeva, koje je takoe morala stalno da nosi. Bile su elegantne, ali
neudobne. Bilo je dana kad bi, da je sama mogla da odluuje o tome, vie volela da luta naokolo
bosonoga, da svoje visoko, vitko telo oslobodi tesne odee i pusti male grudi da nesputano diu.
Zato niko nije hteo da odgovori na muna pitanja koja joj nisu davala mira i neprestano je
izjedala? Zato su njeni roditelji pristali na tu pogodbu i predali je u ruke slubenika Bala?
Noi su joj bile ispunjene udnim i uznemirujuim snovima kakve nikad ranije nije sanjala.
Imala je utisak da joj u hranu i pie stavljaju neto ime upravljaju njenim mislima i usmeravaju ih
ka novim, ranije nezamislivim temama. Oriola bi se probudila rano, s okovratnikom none koulje
mokrim od znoja, dok su joj kroz glavu jo uvek prolazile jasne slike leda, vatre i saiueg sunca.
Misli su joj se vrtele u grozniavim kovitlacima dok je polako gubila dodir sa stvarnou.

29
 Meutim, retko je imala dovoljno vremena da se posveti razmiljanjima o jezivim slikama od
prethodne noi. Ujutru su joj sluge uvek ulazile u odaje dok se jo borila da povrati dah. Onda su
bez rei prelazili na posao. Menjali su posteljinu, svlaili je, kupali, hranili i odevali. Sada je ve bila
navikla da svakodnevno nosi svilu i zlato, teke haljine s bogatim naborima i fine bele arape koje
su joj dosezale do polovine mlenobelih butina. Posle toga, sluge su je pratile do odaja gde se
odvijala njena obuka. Onda je ponovo morala da se usredsredi na svaku pojedinost rituala, da
otrese pauinu sna i nejasnih seanja na njega.
I tako iz dana u dan.
Sve do ravnodnevice.

***
Oriola je dotad ve bila izgubila oseaj za vreme. Kad se probudila tog jutra, prvo se iznenadila
to je no prola bez ikakih snova. Bila je to prijatna oaza mira. Otvorila je oi, zakiljila na sunevu
svetlost koja se probijala kroz odkrinute prozore i shvatila da je neko ve razmaknuo teko zavese.
Jedna prilika je nakratko zaklonila svetlost i ona zakilji. Bila je to matrona, nadzornica posluge.
Obuena u svoju najbolju odeu.
- Doao je taj dan - kazala je matrona. - Mora nam osvetlati obraz.
Oriola je trepnula.
- Reeno nam je da je markiz organizovao ovogodinju sveanost i obred. To je velika ast za
nas - nastavila je.
Oriola je ula razne glasine o markizu. Nisu sve bile lepe. Mnogi su govorili da je nastran i
izopaen.
- Ustani.
Svukli su prekrivae s kreveta i Oriola je osetila isto milovanje jutarnjeg povetarca koji je
dopirao kroz prozore budei joj ula. Nebo je bilo plavo, bez ijednog oblaka. Stresla se.
Pod budnim okom matrone i maskiranih slugu, nezgrapno se izvukla iz kreveta. Kako se nala
na nogama, ene su je utke okruile i skinule joj spavaicu, a ona je samo podigla ruke kako bi im
olakala posao.
Tako nagu odveli su je u susednu odaju s bakarnom kadom, iz koje se dizala topla miriljava
para. Oprezno je umoila noni prst u vodu i uverila se da je ba kako treba, ni pretopla ni previe
hladna. Onda je spremno zakoraila u kupku. Zamurila je pa zadrhtavi i uzdahnuvi saekala
da joj sluavke poliju ramena okrepljujuom vodom.
Dok su je dva para vetih ruku sapunala i polivala vodom, Oriola je otvorila oi i videla da je
matrona ispitivaki posmatra i procenjuje mo njenog nagog tela i prijatan sklad njenih oblina, crta
lica i svetle puti.
Iza nje se zaulo komeanje. Neko je uao u odaju. Nagonski je poelela da se okrene i vidi ko je
to, ali matrona ju je otro pogledala pravo u oi zabranivi joj da mrdne. Osetila je ruku nekog
neznanca na zadnjici, zatim na ramenima i uskom prorezu izmeu guzova. Kao trgovac koji
procenjuje izloenu robu. To je sigurno muka aka. On se nakaljao s odobravanjem i okrenuo je k
sebi dok su slukinje spirale tanak sloj sapunice s nje. To je bio njen stric, koga su zaduili da se
stara o njoj nakon to je odabrana.
Oriola se zaprepastila. Poelela je da zakloni grudi i meunoje od njegovog pogleda, ali znala
je da joj pravila zabranjuju da prikriva svoju golotinju. Osetila je kako crveni i kako joj se u stomaku
stee vor.
Stric je sada stajao pored matrone. Oboje su je utke i pomno posmatrali. Na njegovim tankim
usnama zatitrao je dvosmislen osmeh. Nosio je svoju najbolju periku i vojnu uniformu s ordenjem
za zasluge steenim u panskom ratu za nezavisnost.

30
 Dok su je slukinje brisale, ukoeno je stajala izloena temeljnom, hladnom procenjivanju.
Zadovoljni onim to su videli, njeni uvar su iznenada izali. Prepustili su je brizi uurbanih
slukinja, koje su joj sada puderisale telo od glave do pete sve dok nije izgledala kao da je od
porcelana. Stopala su joj jo bila u mlakoj vodi u bakarnoj kadi.
Kad ju je neko dodirnuo po ramenu, bilo joj je jasno da treba da izae iz kade i vrati se u
spavau sobu. Tamo joj je naloeno da, i dalje potpuno naga, sedne u fotelju tapaciranu damastom.
Druga grupa slukinja, lica delimino zaklonjenih crnim domino maskama, poela je da joj elja
kosu navie sve dok nije izgledala kao mona eksplozija plavih kovrda koje se poput krune uzdiu
iznad njenog nenog lica. Pomou losiona i krema, kosu su joj podigli u punu nalik konici. Slinu
frizuru imala je Marija Antoaneta kad su je pre dve-tri godine roditelji odveli na dvor, gde je preko
pola sale ugledala kralja.
Slukinje su je celo jutro na smenu doterivale. Na nago telo nanosile su joj slojeve belih,
miriljavih pudera sve dok taj snenobeli prah nije izgledao kao druga koa ili prozirna odea. Dali
su joj da popije sirup od ruine vodice, ali ne i vrstu hranu. Onda su joj naneli ru na bradavice.
Poto su joj pincetama dovele obrve do savrenstva, ene su prele na njeno meunoje. Podiale
su joj bun i uz bolno upkanje oblikovale ga tako da je ostala samo brazda, toliko tanka da je, kad
bi pogledala nanie, videla svoje usmine.
Oriola im se prepustila. Misli su joj dokono lutale dok je pokuavala da ih skrene s predstojee
noi. Trudila se da zanemari peckanje svaki put kad bi je upnuli na tom osetljivom, intimnom delu
tela.
Dali su joj olju aromatinog aja i naredili joj da ga popije.
- Ovo e ti pomoi da zaspi - rekli su. Za tim je zaista eznula posle nekoliko sati kupanja i
priprema. Sad joj je elo telo bilo naminkano, doterano, a svaki nerv natimovan i napet od
iekivanja.
Pie je imalo udan ukus, shvatila je Oriola dok su je paljivo prenosili u krevet. Brzo je utonula
u dubok san.

***
Negde u dubini uma, bila je svesna da su je probudili iz dremea kad je pala no, zatim su je
umotali u meku i toplu tkaninu i dugo vozili koijom. Sve je bilo kao u dalekom snu u kom je
istovremeno uestvovala i posmatrala sa strane.
Odagnala je pospanost iz oiju.
Kamena dvorana bila je ogromna, osvetljena koncentrinim krugovima baklji koje su blistvo
buktale na sve strane bacajui titravu svetlost na spektakl koji se odvijao ispod njih. Bila je opruena
na barunastoj sofi, na jednom od balkona s pogledom na prostranu salu. Dok se san lagano
povlaio, Oriola je osetila otar, probadajui bol u bradavicama, a zatim i u meunoju. Brzo je
smakla providan svileni ogrta sa sebe i zaprepastila se otkrivi da su joj intimni delovi tela
ukraeni tamnonarandastim kameniima. Prepoznala je ilibar. Isprva se uplaila da su joj
probuili kou ne bi li ga privrstili, ali je odahnula, uvidevi da je samo prikaen otrim
tipaljkama koje su je bolno ujedale. Na to je niko nije pripremio.
Dok su joj se ula polako budila, Oriola se zapitala koliko je dugo spavala. Usredsredila se na
bol onako kako su je uili i on se polako pretopio u udan oblik zadovoljstva. Blag talas uitka
prostrujao joj je s vrha grudi i meunoja, nakupivi joj se u dnu stomaka, a onda ponovo krenuo
navie ka usnama, stigavi na kraju do uma nadraujui joj svaki ivac. Uzdrhtala je. Onda je
shvatila da je potpuno naga s razmaknutim ogrtaem. Meutim, odozdo niko nije gledao u nju, a na
balkonu je bila sama. Preklopila je rubove ogrtaa. Poto je bio skoro providan, znala je da nije
trenutak za stidljivost. Bila je svesna da e kasnije neizbeno biti potpuno gola. Tokom nedelja
obuke, pripremila se za to.
Iz dubine kamene dvorane do nje je doprla muzika.

31
 Podigla se, sela uspravno i pogledala nanie dok joj je do uiju dopirao zvuk timovanja
muzikih instrumenata.
Na suprotnom kraju dvorane nalazio se podijum s gudakim kvartetom. Na Oriolino
iznenaenje, sve etvoro muziara bili su potpuno nagi. Primetila je da na sebi imaju samo ravne
istonjake papue, koje su im titile stopala od hladnoe kamenog poda. Onda je shvatila da i sama
nosi takvu obuu. Panju su joj privukli udovi dvojice muziara. Bili su tamniji od njihovih tela i
izazivaki su se njihali meu nogama. Meutim, bili su predaleko da bi mogla jasno da ih
vidi. Oriola se izvila i nagnula preko balkonske ograde da bi bolje videla kad je timovanje prestalo.
Muziari su zauzeli svoja mesta. Violonelistkinja bujne rie kose stezala je teak instrument
izmeu butina.
Zasvirali sua. Melodija joj je u poetku delovala nepoznato. Bila je spora, umirivala joj je ula i
stvarala zavodljivu atmosferu koja je prekrila dvoranu poput plata. Nimalo nije liila na muziku
izvoenu na dvoru ili po salonima koje su poseivali njeni roditelji, a ponekad i nju vodili. Zvuala
je pomalo egipatski.
Odozdo se zaue prigueni spori koraci. Ustala je sa sofe i provirila preko balkona. Desetak
parova plesalo je u dvorani. ene su bile u udnovatim ruiastim suknjama koje su se u naborima
irile od struka nanie nalik na piramide. Mukarci su bili u uskim pantalonama odgovarajue boje.
Od struka navie na sebi nisu imali nita osim tankih traka koje su drale ono to su nosili ispod
pojasa. Oriola je zadrala dah dok je pratila njihove ritualne pokrete. Gledala je kako prave sloene
plesne pokrete, izvodei figure obrednog udvaranja. U jednom trenutku mahnito su se vrteli, lako
se dodirujui vrhovima prstiju, a ve u sledeem su bili razdvojeni i kruili jedni oko drugih kao
grabljivice koje vrebaju plen. Onda su se primakli, dah im se meao dok su se bezmalo
dodirivali usnama, da bi se zatim ponovo razdvojili. Ritam muzike se ubrzao, plesai su ga pratili.
Tek tada se izmaglica sna konano potpuno podigla s Oriolinog uma i ona se setila ta e se
dogoditi.
Pored nje se niotkud pojavio maskirani sluga i dao joj kristalnu au punu vina. Ona ju je
prinela usnama. Vino je bilo teko, zemljanog ukusa, a dok joj se slivalo niz grlo, osetila je njegovu
jainu i opojnost. Kad joj je tenost stigla do stomaka, toplota izunutra pretvorila se u plamen i
tinjajui bol od ukrasnih tipaljki pretakao se u zadovoljstvo. Sluga se udaljio, a Oriolinu panju je
ponovo privukao podijum u velikoj dvorani ispod nje.
Plesai su se kretali usporeno, ali posle svake nove faze plesa inilo se da se povlae prema
zidovima ostavljajui prazninu u sreditu sale.
Jedna ena se probila izmeu plesaa i korak po korak dola do sredita kruga koji su oni
postepeno naputali. Bila je neobino visoka u poreenju sa ostalim, u crnom od glave do pete.
Drsko tanak svileni ogrta lelujao joj je oko tela poput vode iji su talasi blago podrhtavali sa svakim
njenim pokretom. Kad je zauzela mesto u sreditu plesne figure, stala je raskoraenih nogu i podigla
ruke. Istetovirano lice joj je bilo nestvarno lepo i odisalo je spokojstvom i mudrou.
Muziari su prestali da sviraju, ali su ostali na mestu, sada u ulozi gledalaca.
Na suprotnom kraju dvorane otvorila su se vrata koja Oriola dotad nije bila primetila. Njihovo
tamno drvo potpuno se stapalo s kamenim zidom. est slukinja s maskama domina zakoraile su
na podijum u pratnji krupnog mukarca. Oriola je ak i sa te daljine mogla da vidi njegovu raskonu
odeu. Zlatne niti, skupe tkanine i kroj kao saliven, pristajali su njegovom dostojanstvenom dranju.
Preko perike je nosio krunu, a lice mu je bilo zaklonjeno velom. Oriola je na trenutak pomislila da je
to jeres, jer samo kralj sme da nosi krunu. Onda je primetila da uska kruna nije nainjena od zlata ili
nekog drugog dragocenog metala, ve od drveta, siunih belih cvetova i lia, kao paganski ukrasi
za glavu. Njeni delovi bili su veto spleteni u celinu. Iako mu se lice nije videlo, mukarac je zraio
snagom i moi.
Stao je nasred dvorane okrenuvi se prema visokoj eni u crnoj odei.
Oriola je videla kako se otvara niz manjih vrata du zidova kamene dvorane. Nahrupilo je
mnotvo sveta zauzimajui mesto du krunog kamenog zida. I njihova odea je bila kitnjasta i

32
raskona. Naas joj se uinilo da je meu njima prepoznala svoje roditelje, ali panju su joj ubrzo
privukli pokreti ene u crnom.
Ona je spustila ruke mukarcu na ramena kao da ga blagosilja ili pozdravlja.
Na taj znak, est slukinja su ga okruile kao ivi zid i poele da ga opsluuju.
Prvo se jedna propela na prste i sveanim pokretima skinula krunu. Drala ju je iznad njegove
glave dok mu je druga skidala napuderisanu periku. Onda su mu opet stavile krunu. Lice mu je sve
vreme bilo pokriveno velom.
Slukinja mu je potom raskopala okovratnik, a onda i koulju. Druga ju je skinula otkrivi
njegov maljavi torzo. U publici je zavladala tiina.
Jedna slukinja mu je prila spreda i stala izmeu njega i ene u crnom. Spustila se na kolena i
poela da mu otkopava pantalone. Kad je zavrila, skinula ih je jednim teatralnim pokretom i
oslobodila njegov ogroman ud. Orioli je zastao dah. Uinilo joj se da uje priguene uzdahe
meu posmatraima.
Na sebi je imao jo samo uglaane duboke izme, koje su se presijavale pod svetlou baklji.
Oriola je progutala. U gospodaru ceremonije bilo je neeg kraljevskog i ivotinjskog, ak
zverskog. Srce joj je sve bre tuklo.
ena u crnom, gospodarica Bala, pljesnula je rukama i slukinje su se ponizno udaljile.
Prila je mukarcu i Oriola je opazila kako svi zadravaju dah.
Gudalo riokose violonelistkinje tromo je milovalo ice i dubok, melanholian ton ispunio je
dvoranu.
Gospodarica je posegnula za gospodarevim udom koji u njenoj ruci oive, tvrd kao kamen. Pod
njenim prstima postao je jo vei.
Oriola nije mogla da odvoji pogled od tog prizora.
Onda je ena u crnom kleknula i stavila ga u usta.
Orioli se oteo zapanjen uzdah.
Neko ju je kucnuo po ramenu i ona se okrenula, iako je bila opinjena prizorom u dvorani i
oseala da ne sme da propusti ni trenutak rituala.
To je bio markiz. Prepoznala ga je na osnovu malog portreta koji je ukraavao korice jedne od
njegovih knjiga. Matrona joj je nedavno naredila da je proita kako bi nauila neto o ljudskom telu i
njegovim nagonima. Oriola je tom knjigom bila zgroena i, pre svega, duboko uznemirena.
Markiz je bio u jarkoj odei kao Puliinela. Uska odea nije pristajala njegovom punakom telu.
- Sad - proaptao je. - Kucnuo je as.
Oriola je ustala. Pocrvenela dok je pogledom upijao njeno nago telo.
Ponudio joj je ruku da je povede, ali ona je odbila i pola za njim.
Izali su s balkona i krenuli dugim, spiralnim stepenitem od kamena. Du stepenica su tinjale
baklje kao putokazi. Kad su stigli u ovalnu dvoranu, nalik predvorju, markiz ju je ostavio.
- Saekaj ovde.
Oriola je nemo stajala drhtei. Upinjala se da uje violonelo, muzika je zamrla iza debelih
kamenih zidova koji su je razdvajali od dvorane.
Vrata ispred nje najzad se polako otvorie i okupljeni se razmakoe omoguivi joj da vidi enu
u crnom kako klei ispred mukarca i pui mu, revnosno i strastveno.
Neko ju je potapao po leima i Oriola je krenula.
Dok je prelazila prag, neko joj je svukao svileni ogrta te je produila potpuno naga. Na sebi je
imala samo meke papue i nakit koji joj je provokativno ukraavao najintimnije delove tela.

33
 Koliko god elela, nije bila u stanju da gleda nikud osim ispred sebe. Priseala se lekcija
nauenih prethodnih meseci, pria o izvoenju tog rituala i sudbini koja je eka. Zato je nestrpljivo
ali i sa zebnjom iekivala ono to sledi.
- Sad - apnuo je neko iza nje i ta re se prenela na stotine usana koje su kao skaredan hor
ponovile: - Sad.
Stigla je do gospodara i gospodarice. ena se bila povukla i pred Oriolom se ukaza gospodarev
ud, svetlucav od njene pljuvake. Izbliza je bio prelep i zastrauju, taman, nabrekao, moan i
opasan, i pozivao ju je. Ali Oriola je znala da ga te veeri nee osetiti u ustima.
etvorica plesaa iji je ceremonijalni nastup ranije gledala, prili su joj s lea. Gospodarica joj je
nestala iz vidokruga. Pred njom je bio samo gospodar, moan i velianstven.
Plesai su je uhvatili u istom trenutku, dvojica za ramena, a dvojica za listove, i podigli je.
Razmakli su joj noge, a ona se zajapurila kad je shvatila koliko je vlana.
Gospodar je zauzeo poloaj i plesai su je spustili, namestivi je na njegov ud.
Oriola ga je oseala i svakim miiem se napinjala da ga obuhvati. Kao daju je elu ispunio. Bio
je to istovremeno napad i predaja. Sklopila je oi i prepustila se sladostrau koje joj je obuzelo telo.
Plesai su se udaljili, a ona je osetila gospodareve ruke kako joj obuhvataju guzove. Poeo je da
se kree u njoj, ritmino i neumoljivo. Ona je s radou doekivala svaki njegov pokret.
Od alostivih tonova violonela muzika se izvila u kreendo vriteih violina. Kvartet je poleteo
na krilima melodije sve dok se svaki ton nije uskladio s gospodarevim nasrtajima.
Oriola nije znala koliko je trajalo, ali vrisak koji je bujao u njoj na kraju se probio na povrinu.
Ne mogavi vie da obuzda prenadraena, kriknula je.
Bio je to vrisak zadovoljstva.
S gospodarem ju je sada spajao samo njegov ud. Vie je nije pridravao rukama. Umalo se
onesvestila dok ju je orgazam kidao, ali uspela je da se pribere i pogleda ga. U meuvremenu je
skinuo veo te mu je prvi put videla lice. Bilo je lepo, divlje, ali prijatno.
Kad je izvadio ud iz njenog meunoja rekao je: - Gotovo je, Oriola, ti e biti nova gospodarica.
Ali najpre - tetoviranje.
Sledee godine revolucija je protutnjala zemljom i Bal se nekoliko decenija nee vratiti ni u
Francusku ni u ratovima rastrzanu Evropu.

34
 3.

Kap krvi

- Je li ono crkva? - upitala je Aurelija Siv dok su prilazile tekim drvenim vratima. Rii je povukao
ue starinskog zvona da bi objavio njihov dolazak. Glasan smeh i buna muzika uli su se i na ulici,
to je bila udna suprotnost zvonkoj jeci mesinga.
- Ovo je preureena kapela - odgovorio je Rii kad su se vrata otvorila. - Strava, a?
- Dobro doli! Sjajni kostimi! Upravo ono to nam treba - rekao je mukarac koji ih je doekao.
Bio je nii od Rieg, ali tako ivahan i veseo izgledao je krupnije nego to jeste. Krajevi kose bili su
mu ofarbani u blistavoljubiastu, ali to se jedva videlo kroz ipkanu kapicu koja mu je pokrivala
glavu. Nosio je letnju haljinu i nabranu kecelju. Mahao je varjaom kao da dri arobni tapi.
- Ui, ui - pozvao je Aureliju sa irokim osmehom. - Ja sam baka, a ovo je vuk. - Pokazao je
prema mladiu koji je stajao pored njega, odeven u najbezazleniji kostim vuka koji je Aurelija mogla
da zamisli: sme filcani kombinezon s velikim ovalnim belim umetkom na stomaku. Nekoliko
uperaka smee dlake tralo mu je s kapuljae ukraene oklembeenina uima od filca i onjacima.
Vuk se nasmeio Aureliji pokazujui par sekutia mnogo duih od ostalih zuba. To je bilo jo
upadljivije jer mu je kapuljaa skrivala deo lica. Zbog toga je delovao pretee, iako mu je ostatak
kostima bio kao iz crtanog filma.
- Uh! - otelo se Siv. - Koliki su ti zubi!
- To je da bih ti se lepe nasmeio - odgovorio je vuk jo vie se iscerivi.
Aurelija je potisnula drhtavicu. U kapeli je bilo hladno, a ona se obukla da ostavi utisak, a ne da
joj bude prijatno. Nosila je tanku ipkanu bluzu s odgovarajuom suknjom i lagani crveni plat od
pamuka, koji je broem privrstila oko vrata, ali ruke su joj ostajale otkrivene. Zaalila je to nije
posluala Siv i obukla hulahopke ispod suknje. Kad zabava bude u punom jeku, niko nee primetiti
ko je kostimiran, a ko nije, rekla joj je Siv. Ali Aurelija je uvek vodila rauna o detaljima i zato je
krenula golih nogu, navukavi samo bele arapice i bledoruiaste baletanke.
Siv je, s druge strane, bila polugola. Nosila je iscepane smee hulahopke i crni grudnjak ispod
prsluka od teksasa koji je pozajmila od Rieg i, uprkos njegovim protestima, veto ga isekla. Ruke,
listovi i torzo bili su joj goli, ali nije se jeila od hladnoe. Pre je mogla da proe kao minijaturni
Rambo nego kao jedan od izgubljenih deaka, to joj je bila namera.
- ta ima u korpi? - upitao je vuk.
- Cvee - odgovorila je Aurelija podiui poklopac Lorine pletene korpe za izlet kako bi
pokazala rue i lale koje je tog jutra kupila na pijaci.
Vuk je sagnuo glavu i onjuio. - Divno - rekao je.
Cvee se malo zgnjeilo tokom putovanja te je jae mirisalo. Kad je Aurelija otvorila korpu, tako
ju je zapahnuo da joj se uinilo da nosi itavu batu.
- Da li ja to vidim jo jednog izgubljenog deaka? - umeao se neko. Glas je dopirao sa stepenita
iza njih, odakle je jedan mladi visio naglavake drei se nogama za ogradu. Bio je sav u razliitim
nijansama zelene, a na glavi je imao eir sa zvonom na vrhu. Ono je zazvonilo kad se spustio
niz ogradu stepenita i meko doskoio na pod. Bio je bosonog, a prsti na rukama i nogama, kao i
nokti, bili su mu ofarbani u jarku boju limete, kakvu je Siv esto nosila.
- Ja sam Pi-Dej - rekao je potpuno usmerivi panju na Siv.

35
 - Ja sam Niska - odvratila je Siv koristei nadimak kojim ju je Rii esto oslovljavao iz milote.
- Ja idem po pie - prekinuo ih je Rii probivi se pored Petra Pana i Vuka da nae kuhinju. Siv i
drutvo koje se okupilo u hodniku da ih doeka poli su za njim u potragu za ostalim uesnicima
zabave.
Poto vie nije bila u centru panje, Aurelija je mogla da krene u istraivanje. Stavila je korpu na
podlaktica i otvorila vrata sobe, gde su se, kako je ko stigao, ispruili drugi junaci iz bajki koje je
Aurelija sluala i itala u detinjstvu.
Soba je bila ogromna, a tavanica dvostruko via nego u obinoj kui. Tu je bio deo u kom se
pastva nekad okupljala da slua propovedi i predikaonica. Sada je bila puna razbojnih ilima i
polica za knjige, a nalo se mesta i za klavir.
Riokosa sirena sedela je na plavoj barskoj stolici u uglu predikaonice. Ispruene noge bile su
joj utegnute u uzan kostim dijamantskog sjaja, koji je blistao na svetlu. Glavu je oslonila na veliku
zlatnu harfu. Kostim joj je tako dobro stajao da Aurelija nije odmah primetila da je od struka navie
potpuno gola. Grudi su joj bile velike i jedre, ukraene srebrnkastim puderom, te joj je koa liila na
riblju krljut u skladu sa sjajem repom.
Pesma King of the World benda First ejd kit grmela je sa zvunika u nii gde su nekad bile
crkvene orgulje, dajui zabavi veselu folk notu. Tri mladia su usakala nasred sobe. Bili su
lakonogi i tako hitri i gipki da se po njihovim pokretima uopte nije moglo zakljuiti da sva trojica
imaju kopita. To se primeivalo jedino po trupkanju njihovih stopala. Sva trojica su na glavi imali
uvijene rogove, neobino debele i velike u poreenju s finim crtama njihovog lica. Pod
priguenim svetlom vie su liili na satire nego na kostimirane mukarce. Aurelija je prila da ih
bolje osmotri.
Svea je odjednom zatreperila skoro se ugasivi i Aurelija je poskoila kad je zidom pored nje
proletela tamna sena. Onda je shvatila da je to njena sopstvena senka. Nasmejala se i odmahnula
glavom udei se svom strahu. Naravno, plesai su samo kostimirani ljudi, nita drugo. Ovo je
stvarni ivot, a ne bajka. Aureliji je zastao dah kad je shvatila da trojica mukaraca osim rogova,
kopita i repova na sebi nemaju doslovce nita drugo. Iznenadila se koliko su im kite izgledale
obino tako oputene. Bile su samo jo jedan nebitan detalj, u stalnom pokretu s ostatkom njihovih
tela.
Siv i Pi-Dej su se pojavili pored nje drei velike pehare tamnocrvenog pia. Siv je donela jedan
i za Aureliju. Ova ga je uzela i onjuila sumnjiv sadraj. Pie je mirisalo kao cvee u njenoj korpi, ali
ta aroma se razlikovala od bilo ega to je dotad smatrala pitkim.
- To ti je nekakav sirup - rekla je Siv. - Napravljen je od ruinih latica i zvezdastog anisa.
Teatralno je zabacila glavu i otpila veliki gutljaj iz svoje ae, a onda isplazila jezik kao da eli da
pokae da napitak nije otrovan. - Zar ovo nije fantastino?! - upitala je pokazujui nage plesae. -
Podsea na onaj vaar, samo je jo bolje. Kasnije emo izvesti neke trikove - dodala je sputajui
ruku na ramena Pi-Deja i stiskajui ga.
- Gde je Rii? - upitala je Aurelija.
- Otiao je da proveri konopce - odgovorila je Siv.
Aurelija je pogledala prema tavanici i zviznula kroz zube. Debeli konopci izukrtani oko
stubova obrazovali su gustu mreu.
- Mnogo je visoko - primetila je Aurelija zabrinuto se namrtivi.
- Pi-Dej e biti sa mnom, a on je strunjak za to. Ne brini.
- To je tano - rekao je Pi-Dej. - Sigurniji sam u vazduhu nego na tlu.
- Je li to Pi od Piter? - zanimalo je Aureliju.
- Ne - odgovorio je. Od Persefona. Don Persefona. Persi vie lii na ime za prase, pa me svi
zovu Pi-Dej.

36
 - Pi-Dej je iao u cirkusku kolu u San Francisku - objasnila je Siv. -I kae da e mi pomoi da
se pripremim za audiciju.
Aurelija je sumnjiavo pogledala Siv. Ova je sklonila ruku s Pi-Dejevog ramena, ali pokazivala
je sve druge znake ozbiljnog flertovanja. Kresta na njenoj glavu koju je satima doterivala gelom
kako bi bila savrena sad je bila raupana, jer je Siv odsutno provlaila prste kroz kosu. Taj pokret
je uvek odavao da joj se neko dopada.
Siv i Aurelija su satima razmatrale ta da rade s Riim poto on nije nameravao da krene s
njima u inostranstvo. Rekao je da se previe plai letenja, a Siv je njegov strah shvatila kao linu
uvredu. Da je zaista voli, kazala je, smislio bi kako da krene s njom, ak i po cenu da prepliva okean.
Siv je moda samo bila ljuta na njega, a moda je brzina kojom se ohladila od Rieg bila pokazatelj
njene neumoljive pragmatinosti. Siv je bila neposredna, nesputana sentimentalnou. Jednostavno
je prihvatala stvari onako kako su dolazile, ne pitajui se previe ta e ispasti na kraju.
- Nai emo neko mesto za vebanje - rekla je Siv. Onda je uhvatila Pi-Deja za ruku, pa su
zajedno odskakutali preko kamenog poda. Kad su krenuli uza stepenice, Aurelija ih je izgubila iz
vidokruga.
Aurelija je probala pie. Imalo je sladak i drvenast ukus. Otpila je jo malo. to je due muljala
gutljaj po ustima, ukus je postajao sve jai. Pre nego to je shvatila, aa joj je bila prazna i odjednom
je osetila neodoljivu elju da odmah popije jo jedno.
Taman kad je vrsto stisnula au i krenula ka kuhinji da dopuni pehar, muzika je ubrzala i
okupljeni, koji su se do maloas izleavali na jastucima razbacanim po sobi, sada su bili na nogama.
Plesali su s trojicom rogatih mukaraca uz teak ritam bubnjeva, koji je iz asa u as postajao sve
bri sve dok Aurelija nije stekla utisak da se nala u kovitlacu tela.
ak je i sirena, bez onog izraza dosade, ustala kako bi se pridruila ostalima u plesu. Naravno,
poto su joj noge bile sputane ispod uskog kostima s repom, na podijum je izala hodajui na
rukama. Njena vatrenoria kosa izgledala je kao plameni jezik koji je prati preko hladnog, sivog
poda kapele.
Krajikom oka Aurelija je spazila jo jednu priliku kako se kree pod svetlom svea. Jedino on
se nije pridruio ostalima.
Izaao je na svetlost.
- Ovaj kostim nije ba zgodan za ples. U njemu je prevrue - objasnio je vuk. Drao je bokal
crvenog napitka. Aureliji je glas bio promukao kad je progovorila.
- Mogu li? - upitala je.
- Naravno, samo izvoli.
Napunio joj je au do vrha i Aurelija je zabacila glavu i iskapila je. Ponovo ju je savladala
nepodnoljiva e. On joj je ponovo napunio au.
- Ja sam ovo napravio - rekao je. - Po receptu svoje majke. Drago mi je da ti se svia.
- Da - kazala je. - Veoma je ukusno.
Aurelija je liznula usne. Muzika je ponovo usporila, a s njom i plesai. Uzburkani kovitlac
smenilo je lagano, ujednano njihanje uz spor, ali postojan ritam pesme Hoof and Horn, koja je
tako gruvala iz ozvuenja da se inilo da ritam dolazi kroza zidove i navire iz tla prodirui joj u
noge, koje su sada cupkale.
- Izuj se, bolje e osetiti ritam - doviknula joj je jedna devojka u beloj bluzi i suknji boje
zvonia, s nekim izrezbarenim predmetom u ruci. Uhvatila je Aureliju oko struka i zavrtela je tako
da je njen crveni plat zaleprao kao zastava na vetru. Devojka se nasmejala i zavrtela tapom.
I ona je, kao i svi ostali na toj zabavi, bila bosa. Naravno, bio je osnovni red da se izujete kad kao
gosti dolazite u neiju kuu, tako da to moda i nije trebalo da je udi. Ali na svim zabavama na
kojima je Aurelija bila, veina devojaka, posebno onih niih i punijih, nosila je cipele s visokim
potpeticama. Aurelija je bila potpuno svesna svoje visine i nije volela da tri. Trudila se da to

37
izbegne kad god moe te je uglavnom nosila baletanke. Uz tako velik broj bosonogih zvanica,
pri emu je polovina njih bila polugola, Aurelija se oseala kao da nije na zabavi. Pre joj je delovalo
da se nala u umi okruena nimfama i drugim fantastinim biima.
- Ko si ti? - upitala je Aurelija zadihano dok je skidala arape i cipele da bi ih zatim bacila u
jedan ugao.
- Mala pastirica, naravno - odgovorila je devojka i nastavila da se vrti ne pokazujui nikakve
znake vrtoglavice. Ispod bluze nije nosila nita. Dok se kretala, grudi su joj se njihale kao klatna u
ritmu muzike. Bradavice su joj se jasno ocrtavale kroz providnu tkaninu. Bile su bujne,
tamnosmee, iste nijanse kao njena kosa i oi.
Aurelija je spustila oba stopala na kameni pod i rairila prste. Dok je muzika pulsirala kroz nju,
osetila je kako telo poinje da joj se kree potpuno samovoljno. Pridruila se plesaima podigavi
ruke iznad glave. Dozvolila je onom najbliem da je uhvati oko struka i zavrti je tako da joj se
suknja podigla, a plat poleteo, usput zakaivi rog jednog od nagih momaka i pocepavi se.
Aurelija nije marila za to, najvanije je bilo da se muzika ne prekida.
Sledea pesma imala je bri ritam i svi u sobi su se ponovo zavrteli. Svee su zatreperile, a senke
na zidovim se izduile. Aurelija je bila umorna i oamuena. Da je zastala da razmisli o tome,
primetila bi da je potpuno opijena, iako nije bilo ni kapi alkohola u piu od ruinih latica. Bilo joj je
vrue i bila je edna, ali vuk je nekud nestao i odneo bokal sa sobom. Aurelija je pokuala da se
probije kroz masu i nae bar au vode, ali to joj nije polazilo za rukom.
Krenula je na drugu stranu i obrela se pred debelim drvenim vratima. Otvorila ih je i zapahnuo
ju leden noni vazduh, hladei joj kou i mrsei joj kosu. Kovrde su se opustile, kosa joj je ponovo
bila prava kao strela. Vetar je bio jak, ali prijalo joj je to strujanje vazduha. Posle one noi na vaaru i
neznanevog poljupca, primetila je da joj snaan vetar godi, ak i kad ledeni vihor dolazi s mora,
kao to se esto dogaa u Leju.
Sa zadnje verande je sila na travnjak. Dok su joj prsti uranjali u rosu, nakratko je zastala
razmiljajui da li da se vrati po cipele. Pomislivia na masu vrelih, zbijenih tela kroz koju bi morala
da se probija, odustala je. Ionako nije bila sigurna gde je bacila cipele.
Mlad mesec je izgledao poput otrog luka na nebu. No je nudila sijaset mogunosti i prilika.
Ugledala je manju zgradu neto dalje u dvoritu i krenula k njoj. Delovala joj je kao replika
kapele. Jo jedna crkva, ali manja od originala. Aurelija je zakiljila u mrak da vidi hoe li iza
ugledati jo jednu. Bezmalo je oekivala da vidi itav niz crkvica, sve jednu manju od druge, poput
ruskih lutaka. Ali iza kamenih zidova manje crkve bila je samo visoka drvena ograda.
Crkva je bila okruena niskim drveem i bunjem. Meu liem razigranim na vetru Aurelija je
ula komeanje i grebuckanje. Pokuala je da ubedi sebe da su to uobiajeni noni zvuci. Samo vetar
i jeevi. Ali nije mogla da odoli a da se zaas ne osvrne preko ramena kako bi se uverila da je i
dalje sama. Sablasni odrazi i dalje su igrali oko nje, kao na zabavi gde su se senke plesaa kretale
zidovima kao u kineskom pozoritu. Meutim, napolju, u tami, Aureliji je svaki pokret izgledao
zloslutno. Zato je ubrzala korak dok nije stigla do manje zgrade, a onda je otvorila vrata.
Iznenadila se i laknulo joj je kad su se otvorila s lakoom, bez pretee kripe zaralih arki.
Potraila je prekida, ali nije mogla da ga nae. Uzalud je opipavala po mraku. Izbezumila se. Na
kraju je jednostavno sela na hladan kameni pod, naslonivi se na zid. Obavila je kolena rukama
pokuavajui da se smiri i privikne oi na tamu.
Kamen pod njenim nogama bio je hladan. Ulivao joj je oseaj spokoja svojstven svemu
drevnom. Kao da ploe od kojih je napravljen pod tako dugo stoje tu da su srasle sa zemljom i vie
ne mogu da se odvoje od nje. Jednostavno im je tu bilo mesto.
Aurelija se opustila oslonjena na zid. Vreme je usporilo. ula su joj postajala sve otrija to je
due sedela, tiho i nepomino. Neno je prela rukama preko kamena ispod sebe. Prijala joj je
njegova hrapava povrina. Osetila je da povremeno struji topliji vazduh i uivala u toplim talasima
koji su joj milovali kou. Imala je utisak da prostorija die i zagrevaje svakim svojim izdahom. Oni
zvuci napolju izbledeli su i nestali. Nije bilo nieg osim te odaje i nje u njoj, postojanog pulsa srca u

38
njenim grudima i vazduha to joj miluje telo. Bilo joj je neobino toplo. Kao da se vrelina iz tela
plesaa slila u tlo i nastavila daje greje, iako je bila daleko od plesnog podijuma.
Shvatila je da je odea stee. Plat joj je prejako pritegao vrat. Otkopala je bro s dragim
kamenom, ukraen dvema trenjama. avovi bluze usecali su joj se u kou. ipkana suknja joj je u
poreenju s farmerkama, koje obino nosi, delovala lako i fino kad ju je obukla. Sad joj je aila
potkolenice. Aurelija je udela da oseti umirujui dodir kamena na celoj koi. Prinela je prste vratu
i, jedno po jedno, otkopala svu dugmad. Pod jagodicama su joj je delovali kao siuni globusi,
okrugli, glatki i topli. Raskopala je suknju u struku i odvezala je, a onda se izdigla u kukovima i
spustila suknju na pod. Oseala je svaku, i najsitniju neravninu kako joj se tare o zadnjicu.
Noge su joj bile zgrene. Obuzela ju je elja da oseti kameni svakim delom tela. Okrenula se i
polako se spustila na stomak, pritisnuvi grudi uz tvrd kameni pod. Prislonila je obraz i ispruila
ruke, kao da je raspeta.
Glasi u Aurelijinoj glavi je pitao kako bi reagovali oni koji je poznaju kad bi uli ovamo i
ugledali je kako gola lei na podu. Isti taj glasi se iznenadio to nije ni pomislila da bi pocrvenela.
Zaudila se i to nije oklevala dok je svlaila odeu i potpuno se izlagala nonom vazduhu. Ali taj
unutranji glasi se brzo izgubio. Aureliju nije bilo briga. Bilo joj je prijatno dok je tako gola leala
na podu. To ju je podsetilo na duge kupke u kojima je kod kue redovno uivala. Zamislila je kako
pali miriljave svee. Sklopila je oi i zamislila trenje ibice o hrapavu stranicu kutije i iznenadni
blesak dok plamen oivljava. Setila se i koliko je vodila rauna da to jedno palidrvce potraje
dovoljno dugo da njime upali sve miriljave svee.
Dok se priseala uzbuenja koje ju je obuzimalo dok se plamen sputao niz palidrvce, sve blie
vrhovima prstiju, osetila je slian plamen u sopstvenom telu. Ali, umesto da ide nanie, ovaj plamen
se kretao navie. Toplina joj je potekla u stomak i meu dojke. Male bradavice su joj se ukrutile
reagujui na vrelinu, koja joj se irila u ruke i noge, u vrhove prstiju. Nasmeila se. Podigla je desnu
ruku s poda i stisnula desnu dojku. Onda je uhvatila bradavicu palcem i kaiprstom i uvrnula je.
Ispustila je tih uzdah zadovoljstva i skliznula akom nanie. Spustila ju je izmeu grudi, pa preko
meke koe stomaka, sve do jo mekih prevoja meu nogama.
Navlaila je prste i prislonila ih na meunoje, veto kruei jagodicama. Za to vreme u mislima
je putovala. Kao obino, vratila se na vaar, na neznanca i na njegov poljubac. Usne su joj se
rastavile i liznula ih je. Vratila se ista ona izgarajua e koja ju je bila obuzela na plesnom
podijumu. Mekoljila se i pribijala uz kamen, kao da bi kroz kou mogla da upije malo vlage i
nekako okvasi i grlo. Jezik joj je bio suv i svaka kvrica ula ukusa bila je ispucala i sprena. Ali zato
joj je meunoje bilo preplavljeno sokovima. Kao da joj se sva vlanost iz tela slila tamo. Nikad nije
bila tako vlana. Vrela tenost curila joj je preko prstiju i niz butine. Zavukla je prst u svoj otvor, a
onda ga prinela ustima da okusi sopstvenu slast. Opet ukus nara. Kao da ta aroma vlada njome, kao
da je progoni.
Isprva je osetila samo poznatu slatkou soka i gorki drvenasti ukus koji joj naknadno ispuni
usta dok gricka semenke. Ponovo je zavukla dva prsta u sebe, prinela ih usnama i okusila svoj sok.
Isplazila je jezik i oblizala prste sve do korena. Toliko je udela za tim ukusom da se skoro
zagrcnula gurnuvi prste skoro do grkljana. I dalje ju je muila jeziva e. Gurnula je jo jedan prst i
ponovo ih oblizala. Uradila je to ponovo a onda nastavila; usta su joj bila sve suvlja kad god
bi okusila sopstvene sokove.
A onda je odjednom osetila neije usne na svojima i mlaz slatke tenosti. Odgovorila je bez
razmiljanja, poudno gurnuvi jezik u usta tog neznanca, ne bi li utaila uasnu e.
Neznanac se odvojio od nje i spustio je prst na usne.
- Pst - apnuo joj je na uvo. - Dobie jo. - Bio je to glas nekog mukarca.
- To si opet ti - odgovorila je Aurelija.
Njegov glas joj je nadraio svaki ivac. Imala je oseaj da se vratila u detinjstvo kad je Lora
ulazila u njenu sobu i uukavala je kako bi je umirila posle runog sna.
- Da - odgovorio je. - To sam opet ja.

39
 Podigla je ruku da mu pomiluje lice, ali on je uhvatio njene prste i zaustavio je.
- Sloi odeu - proaptao je. - Izguvae se.
Nije bilo prozora, pa ak ni proreza ispod vrata kroz koji bi se provuklo bar malo svetlosti da bi
Aurelija mogla da vidi. Mrkli mrak. No znala je da se nije pomerila daleko i da joj je odea tu negde.
Zato je ispruila ruku i opipavala dok nije osetila mekani pamuka i krutu ipku. Uredno je
sloila odeu i paljivo je spustila sa strane.
- Tako, devojice - neno je rekao.
Znala je daje plat malo dalje, ali nagon ju je naterao da se ne odvaja od neznanca. Pored njega
se oseala spokojno i uukano. Plaila se da razbije tu aroliju, pa je napregla svaki mii u telu
izvijajui se da dohvati ivicu plata. Onda ga je dograbila i privukla k sebi. Pritom se ubola na iglu
broa. Na vrhu prsta pojavila se kap vrele krvi.
- Jao! - zastenjala je.
- Jesi li se povredila?
- Ubola sam prst - kazala je.
Na leima je osetila njegovu miicu, drugu joj je proturio ispod kolena dok ju je uzimao u
naruje. Podigao ju je, a ona je oslonila glavu na njegove grudi. Uzeo je njen krvavi prst, stavio ga
meu usne i sisao. Njegova toplota odagnala je bol.
Neznanac ju je poneo kroz tamu. Odneo ju je u niu na drugom kraju odaje. Kad ju je spustio,
osetila je barun ispod sebe. Prostor je bio skuen, ispunjen raskonim tkaninama i jastucima.
Aurelija je posle tvrdog kamena uivala u mekou. Mekoljila se na nenom barunu kao ivotinjica
koja je nakon dugog boravka u zatvorenom najzad putena na travu.
- Prekinuo sam te - rekao je. - Nastavi, molim te.
Aureliji je trebao trenutak da shvati na ta je mislio, ali kad je dokuila, krotko je posluala. Bilo
joj je potpuno prirodno da se samozadovoljava pred tim neznancem. Matala je upravo o tome
skoro svake veeri otkako su im se usne prvi put spojile.
Klizila je prstima niz svoje telo i zaustavila ih u meunoju, ali ovog puta to nije bilo dovoljno.
ula je njegovo disanje u mraku i oseala toplotu njegovog tela tako blizu da ju je to samo jo
neprijatnije podsetilo da njena ruka nije njegova.
- Pomozi mi - proaptala je.
Prineo je aku njenim usnama i neno joj gurnuo prst u usta. Obujmila ga je pohotno sisala.
Izvukao je prst i krenuo nanie pratei putanju njene ruke. Uhvatio ju je za dojke, stegnuvi prvo
jednu, pa drugu bradavicu. Stezao je jae nego to je to Aurelija uinila i ona je uzdahnula, a onda
zastenjala dok joj se otar bol irio dojkama, pretvarajui se u toplinu.
Milovao joj je stomak, a drugom rukom joj je pokrio breuljak. Aurelija se izvila i pribila uz
njegov otvoreni dlan.
iroko je razmakla noge i promrmljala nadajui se da e to pre ui u nju jer vie nije mogla da
izdri. Pomislila je da e umreti ako ga ne oseti u sebi. Najpre bi joj se pomraio um, a onda bi joj se
telo rasprslo u komadie, nemono pred olujom strasti. Pohota je sada tako divlje besnela u njoj da
joj se inilo kako e se raspriti kao talas koji se razbija o obalu njegovog tela.
Zastenjala je kad joj je vrhovima prstiju ovla okrznuo breuljak ne sputajui se nie. Zarila je
nokte u barinu pod sobom i obema akama zgrabila meku tkaninu. Vukla ju je i stezala ne bi li se
oslobodila napetosti koja je sve vie rasla. Onda ga je uhvatila za glavu i privukla ga uza se
pripijajui usne uz njegove. Dodirnula mu je lice, pa povukla kruti okovratnik njegove koulje kako
bi mogla da mu dohvati ramena. Drhtavim prstima mu je raskopala koulje da bi pod prstima
osetila njegova miiava lea. Kad se naas odvojio od nje, zautali su pamuk i grubo platno dok se
na brzinu oslobaao odee i bacao je u stranu.

40
 - Oh, Aurelija - rekao je. Glas mu je bio ispunjen tugom. Kao da je lebdeo iznad nje trudei se je
ne dodirne telom, no ona je ipak osetila svaku dlaicu na njegovom telu. Poelela je da ga pita kako
zna njeno ime, ali ak i na to je brzo zaboravila dok mu se preputala.
- Jo - molila je. Sad joj je ve bilo teko da uoblii rei. Samo mu je vrsto obavila ruke oko
vrata, podigla glavu, razdvojila usne i ponovo ih pritisla uz njegove, upijajui slatku tenost koja joj
je gasila e.
Ali ni to nije bilo dovoljno. Aurelija je nagonski osetila da nita nee biti dovoljno, da nikad
nita nee moi da je ispuni, osim tela tog mukarca u njoj. Njena udnja za njim bila je silovita i
bezumna. elela je da mu se zavue pod kou i da oseti kako se on zavlai pod njenu, sve dok ne
postanu jedno, da ih nikad nita ne razdvoji.
Podvukla se ispod njega klizei nanie, istraujui njegovo telo dlanovima sve dok ga nije
uhvatila za vrstu zadnjicu, a onda i za ud, tvrd kao kamen. Prvi put je osetila kitu u ruci, njenu
meku i svilenkastu koicu. Zastenjao je dok mu je prelazila akom preko koplja ispitijui svaki
nabor, neno mu steui muda i uivajui u njihovoj toploti i teini dok su joj poivala na dlanu.
Neznanac je sagnuo glavu i poljubio je. Ona se u istom trenutku izvila i povukla ga prema sebi
drei ga za kukove sve dok njegova kita nije skliznula u nju a tela im se spojila. Njihali su se u
neprekinutom ritmu, ali Aureliji ni to nije bilo dovoljno. Vrisnula je od bola kad je prodro dublje, ali
s tim bolom doao je i predivan, omamljuju oseaj da je on u njoj, da je najzad ispunjava. Nije joj
ispunio samo telo, ve i srce i um. Duu.
Kako je mogue da svoje neznanaca, mukarac i ena koji se nikad nisu pogledali u oi, mogu
da budu tako fiziki prisni? Razum joj je govorio da je to suludo. Ali telo je nagonski osealo da su
ona i neznanac dva dele slagalice i da se uklapaju kao da su jue razdvojeni, kao da su potrebni
jedno drugom da bi bili celoviti.
Zavrtelo joj se u glavi kad joj je spustio ake na bokove i s lakoom je okrenuo na stomak.
Prekrio je njeno telo svojim. Bio je mnogo kruoniji od nje. Butine su mu bile miiave i mone, a
ramena iroka. Kad je pritisnuo grudi uz njena lea, povukao je za kosu i oslonio vilicu na njeno
rame, osetila se zarobljeno. Zemlja kao da je prestala da se okree. Nita vie nije postojalo osim tog
trenutka koji je pripadao samo njima dok su im se tela kretala kao jedno.
Obraz mu je bio vlaan. Liznula ga je i osetila so.
- Zato plae? - upitala ga je.
- Jer elim da te gledam. Ali mora ovako - odgovorio je.
- Onda me oseti - kazala mu je Aurelija dok je pod teinom njihovih tela pokuavala da provue
ruku i ponovo ga stavi u sebe.
Neznanac se podigao na kolena i povukao Aureliju za sobom, tako da je sada bila na sve etiri.
U silovitom naletu svom svom teinom se bacio na nju i prodro do korena.
Aurelija je kriknula, zateena, onda ju je obuzelo sladostrae. Njegovi pokreti su zadovoljavali
njenu udnju da mu pripadne, da je ispuni i sjedini se s njim, da postane deo njega. Odupirala se
akama kako bi mogla da se nabija na njega i oseti ga jo dublje u sebi, ali on ju je uhvatio za
zglobove i zarobio joj ruke iza lea. Drugom rukom ju je poduhvatio i posadio na svoju kitu.
Predala se. Znala je da mu je preputena na milost i nemilost, ali i da je sasvim bezbedna s
njim. Nee je pustiti da padne, niti e nastaviti tako silovito da se zariva u nju. Nije mogla da zamisli
bi neki njegov pokret mogao da joj bude neprijatan ili prejak. ak i kad bi je raspolutio, ne bi mogao
da je povredi.
Uhvatio ju je za kosu i obavio jedan pramen oko svog runog zgloba gurajui Aureliju dole na
jastuke. Drugom rukom joj je podigao glavu, tako da joj je telo sada bilo izvijeno kao luk. Onda joj je
jednu aku spustio na vrat i obavio ga prstima. Aurelija se pribila uz njega. Uivala je u svojoj
ranjivosti i potpuno mu se predala. Poelela je da povie: Uzmi me. Radi sa mnom ta hoe, tvoja
sam. Meutim, plaila se da bi naglas izgovorene rei razbile magiju njihovih tela u nemoj,
nagonskoj prisnosti. Zato je utala, zadovoljivi se tihim stenjanjem koje joj je otimalo iz dubine grla.

41
 Kad joj je sklonio aku s grla, imala je utisak da ju je sklonio s njenog srca. Taj dodir na njenom
vratu bio je vie od milovanja. Bio je to gest davanja i uzimanja, sigurnosti i pretnje, pripadanja i
prisvajanja, predaje i dominacije.
Onda mu je ruka skliznula nie i Aurelijinu kratkotrajnu tugu odagnao je nov, neopisivo
prijatan oseaj. Obavio je ruku oko nje i privukao je uza se, pristiskajui jhe na svoje grudi. Stezao joj
je dojke i milovao joj stomak, a onda joj je gurnuo ruku izmeu nogu.
Dok je zavlaio prste u nju, oboje su stenjali, on od predivne vatre njenog meunoja, kojim ga
je stezala, a ona od radosti to ga ponovo osea u sebi. Krenuo je navie dok nije naao klitoris.
Trljao ga je onako kako je ona to radila dok se samozadovoljavala. Savrenim ritmom pomerao je
prste ukrug. Zagrlio je Aureliju tako vrsto da je oseala kako mu srce lupa, sve bre i bre, u ritmu
sa akom u njenim preponama. To je trajalo sve dok ona nije iznenada kriknula i klonula na njega
savladana silinom vrhunca.
Aurelija je sklopila oi i sreno uzdahnula dok ju je neznanac podizao u naruje i privijao uza
se. Neno ju je poljubio u elo i zagladio odbegle pramenove kose koji su joj se zalepili za lice
vlano od njenog znoja i njegovih suza. Osetila je kako se njegovi vrsti miii nakratko gre i
shvatila da neznanac jo nije dosegao vrhunac. Ali njemu to kao da nije smetalo i Aurelija je utonula
u dubok san u njegovom zagrljaju. Uivala je u blagodati mirnih snova bez mranih senki koje su joj
ispunjavale misli otkako su njegove usne prvi put dotakle njene na vaaru.
vrsto ju je grlio sve dok se no nije pretvorila u zoru.
Na prvi znak svitanja neznanac je prislonio usne na njen glatki breuljak; ostavio je trag koji e
je zauvek promeniti, mada e Aurelija to mnogo kasnije shvatiti. Jo jednom ju je poljubio u usta.
A onda je otiao.

***
- Aurelija! Aurelija! - Vikala je Siv. Njena prijateljica je zastenjala, kratko zatreptala, a onda ponovo
zaspala.
Siv je uhvatila Aureliju za rame i protresla je. Snano.
- Aurelija! - ponovo je povikala. - Rii je otiao s vaarskim drugarima. Nee se vraati. A ja ne
elim da visim ovde ceo dan. Za pola sata nam polazi voz.
Aurelija se odjednom trgnula iz sna.
- Zdravo - promrmljala je. Prinela je prste usnama i osetila utvare tuih usana na njima. - Jesi li
tu? - oamueno je upitala Aurelija.
- Naravno da sam ovde, bleso jedna! ta te je spopalo? Hajdemo. Odmah. - Siv ju je ponovo
prodrmala. - I obuci se, zaboga, zaradie upalu plua.
Aurelija je brzo prekrstila ruke preko grudi. Protresla je glavom kao da bi da rastera pauinu
sna i razbistri um.
- Sanjala sam neverovatno udan san - rekla je. Pogledom je kruila po odaji. Bezmalo se nije ni
seala kako je dospela u tu udnu kamenu crkvu, kako je zaspala na tvrdom kamenu.
Pogled joj je pao na belu bluzu i suknju, uredno sloene u jednom uglu. Namrtila se
pokuavajui da se pribere, premotavajui seanja na proteklu no. Meutim, pokuaj da se priseti
svlaenja liio je na pokuaj da uhvati oblak dima. to se vie trudila da, to joj je tee bilo da prizove
dogaaje od protekle. Ustala je i na brzinu se obukla. Zastala je kad je ugledala tamnocrvenu mrlju
na svom plastu, koji je pre toga bio besprekorno ist. Onda je videla da je bro u obliku treanja
raskopan i prst je poeo da joj pulsira.
Da je podigla pogled, moda bi primetila i niu u kojoj je leala s neznancem i belu ruu koju joj
je unutra ostavio. Bele latice bile su u otrom kontrastu s tamnocrvenim i ljubiastim barunom

42
arava i jastuka na kojima su vodili ljubav. Istina, nijednom od njih nije trebala meka tkanina dok
su bili spojeni, jedno drugom u naruju.
Ali Aurelija to nije primetila. Brzo je pokupila stvari i pourila na stanicu sa Siv, ostavivi
hladne kamene zidove i svoje uspomene za sobom.

43
 4.

Novi svet

Blag vetar je strujao iznad zaliva vukui sive oblake svojom nevidljivom putanjom. Bio je to prvi
znak jeseni.
Aurelija je Kaliforniju zamiljala kao mesto veitog sunca. Sad je shvatila koliko se slabo
pripremila za tu prekomorsku pustolovinu. Klima San Franciska zasad je vie liila na evropsku
nego na tropsku. Bila je ljuta na sebe to nije proverila kakve su vremenske prilike na severu
Kalifornije pre nego to su ona i Siv brzopleto odluile da tamo otputuju. ija je to zamisao uopte
bila? Ako je htela kiu i tmurna jutra, onda je lepo mogla da otputuje u London, ili da,
jednostavno, ostane kod kue.
Iako se rodila u Sjedinjenim Dravama, posle smrti njenih roditelja poslali su je kumovima u
Englesku. Sada se prvi put posle toliko godina ponovo obrela u rodnoj zemlji. Siv je ranije bila u
Njujorku i na Floridi, ali nijedna od njih nikad nije putovala na Zapadnu obalu, a ono to su znale
bila je iskrivljena slika, stvorena pod uticajem filmova i televizijskih serija.
Ve nedelju dana su bile u Americi. Bila je no kad su doputovale i grad je odavno utonuo u
mrak. Vonja taksijem do Ouklenda otegla se unedogled. Dok su prelazili preko mosta, i brda
ispred njih i poluostrvo iza njih bili su prekriveni koprenom magle kroz koju su se jedva nazirala
daleka svetla grada. Kad su konano stigle do svog novog doma, prostrane kue sa savreno
podianim travnjakom u prednjem dvoritu, nisu bile raspoloene za razgovor.
Na vratima ih je doekala Edita, starica koja ja vodila malu baletsku kolu smetenu u istoj
zgradi. Bila je visoka i mrava poput skakavca, a po njenom dranju videlo se da se celog ivota
bavila plesom.
Rii im je preko svojih veza pomogao da nadu smetaj. Bio je to oprotajni poklon za Siv. Rekao
im je ne zna koliko starica ima godina, a devojke se nisu usudile da je pitaju. Pretpostavljale su da je
prevalila sedamdesetu. Istini za volju, mogla je biti i starija, ali odlino se drala. Siv i Rii su
obeali jedno drugom da e ostati u kontaktu, iako je Aurelija nasluivala da je zbog njihovog
preseljenja u Ameriku ta veza dola do neizbenog kraja.
Edit je oko sebe vrsto obomotala svilen svetlosme ogrta sa cvetnim arama. Na nogama je
imala jarkocrvene papue. Usne je namazala tankim slojem sjaja, a sedu kosa oiala na pa i
ofarbala u bledoljubiastu, te uredno zadenula iza uiju. Imala je velike une koljke, koje su
izgledale jo vee pod teretom tekih minua s rubinima.
Odvela ih je pravo u njihove sobe belih zidova, oskudno opremljene skromnim nametajem
elegantnih, istih linija. Pokazala im je gde su tu, reo i ostale neophodne sitnice, a onda ih ostavila
da se srue u krevet i odmore od naporonog putovanja.
Sutradan su imale priliku da obiu celu kuu i saznaju kakva e biti njihova zaduenja. Iako je
smetaj plaala sreno dobijenim novcem, Aurelija se dobrovoljno prijavila da jedno popodne
nedeljno pomae u sreivanju papira. Smatrala je da e tako stei malo radnog iskustva. Siv je
morala da radi za svoju sobu i hranu, pa je dobila zadatak da svakog radnog dana po podne dri
asove plesa i pomae u odravanju kue. Dobile su celu nedelju dana da se smeste pre nego to
se usredsrede na svoje obaveze.
Ta prva nedelja je proletela u magnovenju. Aurelija se nije seala skoro niega iz tog kratkog
perioda. Znala je da je sve to samo posledica dugog putovanja, promene vremenske zone i
uznemirenosti koja se esto javlja u novom okruenju. Trebalo je navii se na novu kuu, nov grad,

44
drugu zemlju, drugaije naglaske, udne obiaje, raspored okolnih ulica i oblinjih prodavnica.
Osim toga, bilo joj je neobino to je odvojena od kue. Bila je svesna da je samo fiziki na
tom novom mestu. Misli su joj, a moda i celo bie, uprkos prirodnim zakonima i neumoljivoj
stvarnosti, ostali u Bristolu. I dalje je leala naga na onom hladnom kamenom podu u rano, sivo
primorsko jutro.
Zbunjenost i udna obamrlost koje su je bile obuzele nakon buenja na zabavi u Bristolu
postepeno su iezavale. Kad ju je Siv nala, odjurile su na elezniku stanicu Templ Mids. Rii je
odluio da ostane u gradu poto ga je sledei posao ekao u oblinjem Velsu.
Onda se Aurelija polako priseala. Ti kratki blesci seanja i oseanja isprva nimalo nisu liili na
seanja. Meutim, bili su tako upeatljivi i stvarni da joj se inilo da se vratila u onu kamenu crkvu.
Kao da je ta noi zamrznuta u vremenu pa joj se neki detalji vraaju nasumice i u zlo doba.
Deavalo se da hoda ulicom nosei smee papirne kese pune namirnica, zaokupljena
svakodnevnim obavezama, pa da iznenada oseti neznanev vreli dah na obrazu, njegove na svojim i
njegove prste kako joj trljaju klitoris. U takvim trenucima bezmalo bi je savladali snani talasi
poude. Bili su toliko moni da je morala da zastane, spusti kese na plonik, stane mirno i polako
die sve dok ne proe. Tek onda je mogla da nastavi dalje.
Ipak, ono to se desilo te noi polako se uobliavalo i dobilo jasan redosled, iako i dalje nije
znala ko je taj neznanac, niti ta je sve to znailo. Ovoga puta nije svoj doivljaj podelila sa Siv.
Smatrala ga je previe linim. Uz to, sve je bilo previe ludo i zbunjujue da bi mogla nekom da
objasni, pa makar to bila i njena najbolja prijateljica.
Bilo je trenutaka kada se pitala da li je sila s uma. Ali koliko god se upinjala razborito da
objasni ono to osea, nije mogla porei injenicu da je svaka pomisao na njega praena uzbuenjem
i poverenjem. ta god da se desilo te noi, znala je da je bila bezbedna, ak zatiena, u rukama tog
stranca.
Meutim, imala je toliko obaveza da je sva ta pitanja, razmiljanja i elje morala da ostavi po
strani. Trebalo je pripremiti se za putovanje u Ameriku. Sve je izgledalo kao na ubrzanom snimku:
pakovanje, obaveze koje je trebalo obaviti u poslednjem trenutku, potresni rastanci i na kraju
putovanje taksijem do aerodroma i let za San Francisko. Kao da se sve urotilo da je sprei da
razmilja o onoj noi, o neznancu i gubitku nevinosti. Tako je bilo sve do sada.
Bio je poslednji dan njihove slobode pre nego to Siv pone da radi za stan i hranu. Odluile su
da zaponu ivot u San Francisku kako valja, kao pravi stanovnici tog grada, a ne kao turisti.
Aurelija je pogledala svoj prst. Vie nije bilo nikakvog traga tamo gde se ubola na iglu broa.
Naravno, nije bilo ni spoljanjih znakova utehe koju joj je pruio kad je nakratko zaplakala od bola,
a on joj prislonio svoje usne na ranu.
Meutim, trag je ostao u njoj. Neizbrisiv trag. Neto to e zauvek s ljubavlju uvati u seanju.
Divni neznanac.
Njegov dodir.
Njegovo milovanje.
Nain na koji je vodio ljubav s njom. Kako se njeno neiskusno telo s lakoom stopilo s njegovim.
Praznina koju je osetila onog jutra kad se probudila, bolno svesna njegovog odsustva, pre nego to
se uopte setila da je bio tamo.
Aurelija je ula kako su se ulazna vrata zalupila te je pogledala na sat pored kreveta. Bilo je tek
sedam. Uzdahnula je pomalo nervozna setivi se da Siv mora u grad po obrasce za prijemni ispit
za Cirkusku kolu te da mora da kopira svoje dokumente. Sluala je korake svoje prijateljice kako
istrava na ulicu da bi uhvatila autobus.
Protegnula se. Udovi su joj se lenjo ispravljali dok se odmotavala iz mree sna valjajui se po
istim aravima. Nonim prstima je dodirivala ivicu pokrivaa. Glasno je uzdahnula shvativi da je
ostala sama u kui. Bio je to prvi put od njihovog dolaska u Ameriku da ona i Siv nisu zajedno.

45
Koliko god joj prijalo drutvo njene prijateljice, Aurelija je sad s oduevljenjem doekala priliku da
se dokono izleava i neko vreme provede sama.
A imala je ta da radi. Bila je obeala da e poslati detaljan imejl svojim starateljima u Leju da bi
ih obavestila da je sve kako treba. Meutim, nikako nije mogla da smogne snage ni da izvue ajped
iz kofera, u kom je leao sa veim delom odee koju se jo nije potrudila da okai u ormar u svojoj
sobi. Trebalo je oprati ve i otii do trnog centra po namirnice. Ono to su prvog dana po dolasku
kupile u prodavnici na uglu bilo je pri kraju. Ipak, nita od toga nije bilo neodlono.
Aurelija je zamurila oputajui napete miie. Glas u glavi ju je ubeivao da jednostavno
nastavi da se izleava i lenari, a drugi, glas razuma i odgovornosti, ve je temeljno sastavljao spisak
obaveza.
Uostalom, nije vreme za ustajanje. Zakljuila je da je jo rano.
Nije otvarala oi, iako je svetlost koja se probijala kroz zavese stvarala belu pozadinu na ekranu
njenih onih kapaka i stalno je ometala.
Do nje je u nepravilnim razmacima dopirao cvrkut ptica koje pozdravljaju jutro. To je u njoj
budilo daleke uspomene koje nije mogla jasno da razazna, kao da su joj poruke stizale na posebnoj
Morzeovoj azbuci koju samo njen DNK moe da protumai. Na kraju vie nije mogla da odoli i
polako je pogledala krajiak neba kroz prozor. Bio je nejasne, sivoplave nijanse.
Shvatila je da nee moi ponovo da zaspi.
Tiho je opsovala i odgurnula jorgan u stranu. Sada se, protiv svoje volje, sasvim razbudila i
oseala tupu prazninu u stomaku. Postrance se izvukla iz kreveta i bosa otila u kuhinju. Nosila je
staru majicu koja je reklamirala evropsku turneju rok benda Arkejd fajer i pamune gaice, u emu
je obino spavala. Poto joj je majica bila jedva do struka, Aurelija je zadrhtala. Bilo je hladno iako su
plave mrlje na nebu stvarale lani utisak toplote. Siv je na stolu ostavila teglu putera od kikirikija.
Aurelija ju je dograbila i pourila nazad u topao krevet. Onda je shvatila da nije uzela kaiku.
Doavola, morae da se poslui prstima. Zaronila je pod pokrivae drei staklenu teglu.
Deset minuta kasnije oblizala je prste i spustila polupraznu teglu na stoi pored kreveta, a
onda vratila plastini poklopac na nju. Ponovo je razmiljala da li da ustane i baci se na obaveze ili
da krene u obilazak grada. No bilo je previe rano i poto je imala mnotvo mogunosti, nikako da
se odlui.
Zato se samo okrenula na stomak i zagnjurila lice u mek, topao jastuk, uivajui u utenoj tami
koju joj je pruila tkanina. Ruke su joj i dalje bile otkrivene. Uhvatila je jorgan i povukla ga.
Dvoumila se da li da ruke ostavi nepokrivene ili da i njih zavue ispod pokrivaa. Odluila se za
ovo drugo.
Prsti su joj bili priljubljeni uz bedra dok se nametala u najudobniji poloaj.
Jednim noktom je sluajno zagrebala kou. Zadrhtala je. U misli su joj navrle slike i oseanja kao
da se odjednom otvorila kutija uspomena.
Neznanev dodir.
Kako su se njegovi prsti kretali po njenoj koi, as meki, as vrsti.
Kako ju je uzeo te lude veeri koja joj se utisnula u um kao nerazumljiv hijeroglif.
U njoj se razvio pravi kovitlac oseanja i ona se povukla u svoj unutranji svet. Soba je nestala,
nestali su nejasni zvuci koji su dopirali kroz prozor. Aurelija se na krilima mate prebacila iz
predgraa Ouklanda u mranu odaju u Bristolu. Sa sve veom poudom pokuavala je da oivi
svaki trenutak onoga to se desilo izmeu njih, sve mirise, dodire, prisnost, varnice.
Oblizala je prste. Opet je osetila ukus nara.
Kao da su neni, neuhvatljivi odjeci ukusa tog voa prizvani niotkud snagom njene volje,
silinom njene enje.
Srce joj je poskoilo i prinela je prst meunoju.

46
 I dalje vrsto steui kapke, pokuala je da zamisli da su to njegovi prsti a ne njeni, da je on
ponovo miluje, da kao neustraivi pustolov putuje kroz nepoznate predele, preko bledih dolina
njenog tela, a onda se pribliava vatri i vulkanu njene pohote. Kako se on oseao dok je to radio?
Prst se, malo-pomalo, pribliavao izvoru sladostraa iz kojeg je isijavala vrelina. Na kraju je
stigao do usmina. Oklevanje je samo pojaavalo udnju. Bio je to korak blie podzemnom plamenu
koji ju je odravao u ivotu, pokretao je iznutra i podeavao joj ula.
Izvila se i namerno usporila pokrete. Strpljivo je odlagala neizbeno.
Ali bilo je premalo prostora po kojem je njen prst mogao da se kree, a da ne mora da zastajkuje,
i uskoro, dok je Aurelija odlagala uitak, istraujui mee svog strpljenja, produavajui vreme do
novih granica, dotakla je usmine.
Bila je vlana. Telo je po sopstvenoj volji reagovalo na sloena oseanja koja su se u njoj
vrtloila.
Vlane usmine, koje je ovla dodirnula, bile su meke kao somot i klizave. Aurelija je nakratko
zamislila da je slepa. Pitala se kako bi svet izgledao kad bi mogla da ga doivi samo kroz nervne
zavretke na jagodicama prstiju. Kakav bi bio taj novi kosmos u kome bi se oslanjala samo na ulo
dodira?
Nemiran prst je skliznuo u nju, ba kao njegov onda, i uporedio njene usmine s opojnim
glisandom njenih unutranjih zidova. Odmeravao ju je, mapirao, sada ve potpuno uronjen u njenu
razbuktalu vrelinu, obavijen plamenim pokrovom njene pohote. Dok je neznanac prodirao u nju
tamo gde je sada njen prst, Aurelija nije mogla a da se ne zapita kako je njemu u grotlu te
neizmerne, nezemaljske jare. Poelela je da bude mukarac, makar samo na jedan dan, da bi to
saznala.
Jedva je odolevala iskuenju da gurne jo jedan prst, ali nije volela tako da zadovoljava svoju
pohotu. Izvukla je prst i okrenula se na lea. iroko je rastavila noge i postavila desnu ruku kako
treba. Kaiprstom je pronala ukruen pupoljak klitorisa i zasvirala grubu simfoniju koncentrinog
milovanja, a prste druge ruke gurnula je meu vlane usmine. Skliznuli su glatko i kretali se
ritmino.
Duboko je udahnula. Na platnu njenih sputenih onih kapaka odvijao se zbunjuju film u kom
su se seanja na onu no u Bristolu preplitala sa sanjarijama i nonim morama. Nita nije jasno
razaznavla, niti je bilo koga mogla da prepozna, sve je bilo zamagljeno. Doavola, samo da nije
bilo onako mrano, onda bi se moda seala vie pojedinosti, crta njegovog lica, boje njegovih oiju,
svake linije, bore i mladea na njegovoj koi, a ne samo njegovog glasa, mirisa i pukog fizikog
zadovoljstva, bez obzira na to koliko je bilo divno.
Tektonske ploe njene poude tiho su se pokrenule i lagano joj poremetile unutranju
ravnoteu. udnja i praznina srele su se na putu ka povrini koji je krivudao izmeu njenog
meunoja, srca i mozga. Aurelija se sada do kraja prepustila monom oseaju koji joj je preplavio
telo i um. Topila se u krevetu, tonui u more prihvatanja, spremna za stranu eksploziju koja e joj
razneti celo bie i rasturiti ga na sitne komade. I samo nakratko, doivee stanje blaenog nitavila u
kom se ivot sudara sa smru, pre nego to se rasuti parii njene due ponovo ne sastave kako bi
ponovo mogla da die.
Da, samo jo jedan mikroskopski pokret, ovlaan dodir tog nadrealnog ukruenog nabora krvi i
mesa podno njenog Venerinog brega i bie tamo. Dostii e potpunu prazninu i radost. Aurelija je
zadrala dah, svim ulima pratei napredak monog plimskog talasa koji je joj natapao telo dok je
dostizala vrhunac.
Da.
Lea su joj se izvila kao da ju je neko ubo, a onda se sruila u krevet. Njena tamnoplava kosa
rasula se po jastuku kao prekriva i kao sunce joj okrunila zajapureno, ushieno lice.
Da.

47
 Ponovo je mogla da die. Osetila je kako joj se udovima iri lakoa, kako joj se um razbistrava, a
telo oputa.
Aurelija je uzdahnula.
Nikad nije doivela tako jak orgazam.
Da li je uzrok tome injenica da je vodila ljubav s mukarcem, s tim mukarcem, s neznancem?
Da li je to mo njenog orgazma vinulo u nove visine? Ili je to samo posledica udnje za njim, to ju je
danonono ispunjavala i neprijatno se meala s uspomenama na tu no?
U glavi joj je ponovo zavladala zbrka.
- Previe razmiljam - zakljuila je. Zato jednostavno ne moe da uiva u trenutku?

***
Dok se, itavu venost kako joj se inilo, oputeno izleavala u svom krevetu, Aurelija je uivala u
milini koja ju je preplavila posle orgazma. Istovremeno je s radou prihvatala taj oseaj i opirala
mu se, kad je ostala bez daha pred silinom seksualnog gra. Borila se s bezdanom enje za
bezimenim mukarcem koji je nesvesno doprineo tome da orgazam ovog puta bude mnogo jai, ili
ga je, u najmanju ruku, produio.
Bezuspeno je pokuavala da cenzurie sopstvene misli i vrati se u stvarnost.
Pogledala je u nebo kroz prozor. Videla je da plavetnilo dobija bitku protiv sivila i soba joj je
opet delovala toplije.
Prijalo bi joj da se istuira. Ili e ponovo zaspati i protraiti vei deo dana razvlaei se u
udobnom krevetu.
Protegla je noge i proturila stopalo ispod jorgana. Prsti su je peckali. Osetila je marce i u
jagodicama prstiju na rukama. S lakoom je bosonoga ila prema kupatilu tiho dodirujui drveni
pod kue.
Kad se umila hladnom vodom nagnuta nad napukli porcelanski umivaonik u skromno
opremljenom kupatilu, Aurelija je osetila kako joj um ponovo oivljava iako joj je i dalje svaki
nervni zavretak vibrirao od priliva energije. Odvrnula je slavinu i opipala vodu iz tua. Podesila je
temperaturu jer nije elela ni da se opee ni da se sledi. Zatim se okrenula, skinula majicu preko
glave i pustila je da padne na ploice, a onda je svukla i gaice. Kad je krenula da stane pod tu,
nakratko je ugledala svoje bledo, vitko telo u visokom ogledalu na vratima kupatila.
S blagim osmehom je primetila da su joj tamnoruiaste bradavice jo uvek ukruene i da se
rumenilo od orgazma jo nije povuklo. I dalje joj je pastelnim bojama ukraavalo gornji deo grudi
obeleavajui granicu izmeu vrata i dojki.
Ponovo je krenula da uroni pod vodopad koji se slivao iz tua, pa se opet vratila. Neto joj je
privuklo panju. Pomerila se malo unazad i osmotrila odraz svog bledog i vitkog tela u ogledalu.
Dodir boje. Pogledala je nanie. Zakiljila je jer je para poela da se die ispod tua i da zamagljuje
staklo u skuenom kupatilu.
Modrica? Mrlja?
Neki nejasan oblik na samo pola prsta od njenih usmina.
Aurelija je nagonski prela prstima preko njega, kao da oekuje blag bol. Nije se seala da se
povredila, da je naletela na otru ivicu nametaja, ili neto slino. Nita nije oseala.
Dohvatila je slavinu i zavrnula vodu. Onda je nadlanicom obrisala povrinu ogledala kako bi
bolje osmotrila malu sliku koja joj se pojavila na tako intimnom mestu. Njena zbunjenost se
ispreplela sa strahom.
Fin, crven oblik.
Slika u ogledalu se izotrila.

48
 Bilo je to malo crveno srce.
Zastao joj je dah.
Telo joj je sada bilo na samo dva-tri centimetra od ogledala i paljivo je posmatrala Venerin
breg. Vie nije bilo nikakve sumnje. To je minijaturno srce obavijeno tankim jezicima plamena iste,
jarke nijanse crvene.
Srce u grudima neobuzdano je ubrzalo.
Tetovaa?
Nemogue.
Ponovo je pogledala. Pogled je prikovala za malo srce utisnuto u kou.
Prela je preko tog mesta s dva prsta, nadajui se da je njegova tekstura drugaija od njene koe,
da e se ispostaviti da je tetovaa lana, privremena, da je neka greka. No nije joj delovala
drugaije. Tetovaa je bila neodvojivi deo nje.
Da nije lana? Neka ala koju je Siv ogranizovala dok je ona spavala? Ali Siv sigurno ne bi
uradila tako neto, posebno ne na intimnom mestu?
Nasapunala je prste i ustro protrljala iscrtano srce. Nije vredelo.
Aurelija je stajala tako gola, zaboravivi na sve oko sebe, oamuena.
Na um joj je pao samo neznanac i to da je zaspala pored njega nakon to su vodili ljubav. Da se
nije onesvestila? Sigurno nije. I sigurno bi se probudila. Tetoviranje je bolno i sprave kojima se
izvodi mora da su bune. Nije mogla da prespava ceo postupak. Valjda nije mogla.
Nije moglo da se desi tada. To je nemogue.
Bila je sigurna da plameno srce nije bilo tamo posle Bristola. Setila se kako je zagledala telo
sutradan kad se vratila kui. Osmotrila je svaki detalj kao da pokuava da proveri je li ostala ista
poto je mukarac prodro u nju. Skoro da je imala elju da izgleda drugaije. Zurila je u tamni
prorez izmeu nogu da vidi je li na njenom telu ostalo neko obeleje, neto to e celom svetu rei
da je sada prava ena. Posle toga, kad je dola u Oukland, dok se prethodnih dana tuirala i
rutinski brijala stidne dlaice vodei rauna da se ne posee, nita nije videla. Nije bilo srca. Kako je
sad moglo da se pojavi niotkud?
Aurelija je naas osetila da joj ponestaje daha.
Kako je tetovaa mogla samo da se stvori na njenom telu? Za razliku od Siv, nije imala
predrasuda to se tie gatara, proroka, duhova i anela uvara, i esto je zamiljala da u svetu u
kom ive postoji magija. Ali ne ovakva.
Ponovo je pogledala u Venerin breg i nov detalj na njegovom pejzau.
Crvena boja srca bila je skoro skerletna, ali ta vatrena nijansa bila je u savrenom skladu s
njenim bledim pubisom. Taj spoj je podseao na jagode i lag, vatru i led. Maleno srce koje mnogo
govori bilo joj je savreno oslikano na koi. Ponovo ga je dodirnula. Nije bolelo, skoro kao da ga nije
ni bilo.
Aurelija je uzdahnula. Sve je to bilo udno.
Otrala je nazad u svoju sobu i uukala se ispod jorgana kao da trai utoite. U mislima je
pretresla svaku mogunost koliko god neverovatno delovala. Na kraju je shvatila da se vrti ukrug i
da je to dovodi do ludila. Iscrpljena od razmiljanja o tome, ponovo je zadremala. Odspavala je
nekoliko sati u utenoj mekoi kreveta.
Bilo je skoro podne kad se probudila. Odmah je svukla prekrivae i brzo pogleda crveno srce.
Zamalo se onesvestila. Vie ga nije bilo. Deo koe na kom ga je videla sada je bio savreno ist,
vratila mu se uobiajna porcelanska belina.
Aurelija je znala da nije luda. Srce je bilo tamo. Nije sanjala.
A sad je nestalo.

49
 Izbezumila se. A onda osetila blag miris voa koji je ispunio sobu. Kao lajtmotiv koji priziva
uspomene na mukarca iz Bristola i ukus njegovih usana.
Nekoliko minuta je odolevala porivu, ali miris i ukus nisu slabili. Oseala ih je negde u dubini
svesti vie nego na usnama. Na kraju je spustila aku i naredila prstima daje miluju.
Nakon to je svrila, uma ponovo pomuenog neprirodnom silinom doivljaja, nije mogla da
odoli i ponovo je pogledala donju polovinu svog tela.
Plameno srce se ponovo pojavilo.
Kao reakcija na njenu pohotu.

***
Aurelija je ostatak ranog popodneva provela sklupana u krevetu ekajui da se Siv vrati kui. Iako
je znala koliko sve sumanuto zvui, morala je nekom da kae.
Iz sve snage se naprezala ne bi li ula Sivine poznate korake i zvono koje se razlegne kad se
ulazna vrata otvore ili zatvore, obavetavajui sve stanare o dolascima i odlascima posetilaca.
Povremeno je pogledala na sat pored kreveta. inilo joj se da, to ee proverava koliko je
minuta ili sati prolo otkako je poslednji put pogledala na sat, vreme sporije prolazi. Prolo je ve
nekoliko sati. Siv sigurno vie ne prikuplja obrasce za upis. Moda je odluila da se ukrca na
turistiki brod za Alkatraz. Pominjala je da bi ila.
Aurelija je na svakih nekoliko minuta podizala pokriva i ponovo se zagledala. Tetovaa je u
meuvremenu opet nestala. Odbacujui jednu po jednu stavku, zakljuila je da se tetovaa
pojavljuje nakon orgazama. Ali to nije bilo tako jednostavno. Poto je svrila i primetila da se
tetovaa opet pojavila, pokuala je jo jednom, ali ovog puta je bila previe usredsreena na cilj.
Namerno je iz glave prognala neznanca, ukljuila laptop i pronala najobiniji pornografski klip,
a onda se dodirivala tako da se brzo i uspeno zadovolji, i nita vie od toga.
Tetovaa se nije pojavila.
Pokuala je jo jednom. Ovog puta je svesno probudila sva seanja na tu no. Njegov miris.
Njegov dodir. Hrapav kamen pod prstima kad je akama nehotice prevukla po podu traei
zadovoljenje njihove zajednike strasti i ne marei za fiziku neprijatnost. Dodirivala se onako kako
su njegove ake putovale preko njene koe. U mislima se vratila u onu odaju. Njena fantazija je bila
tako ivopisna da joj je delovala skoro kao stvarnost. Kao da je bio s njom u sobi u
senovitom Ouklandu, ili je tu bio bar njegov duh. Dok joj je jedna aka bila zauzeta traenjem
zadovoljstva pod pokrivaima, drugu je ne razmiljajui podigla poseui za njegovim
obrazima, kosom i bradom, ali tu nije bilo nieg osim vazduha.
Ponovo je svrila razmiljajui samo o njemu i telo su joj potresli tako moni grevi da se krevet
zaljuljao. Aurelija je mirno leala uivajui u naknadim talasima vrhunca, ekajui da je poslednji
naleti uitka promu i utihnu.
Onda se setila tetovae. Zbacila je prekrivae. Ponovo je bila tu, jasnija nego ranije.
Namestila se tako da ne izgleda bestidno i telefonom fotografisala tetovau. Upotrebila je zum
pristojnosti radi, tako da se na snimku videlo samo plamtee srce na delu njene koe koji je mogao
biti bilo gde na telu.
Onda je gledala kako tetovaa bledi. Najpre su, jedan po jedan, nestali plameni jezici koji su se
izvijali kao zraci minijaturnog sunca, a onda je i samo srce poelo postepeno da bledi sve dok nije
sasvim iezlo. Imala je utisak da na ubrzanom snimku gleda cvet kako zatvara latice.
Iako je bila zbunjena i uplaena zbog sumanotosti svega to se dogodilo i onoga to bi to moglo
da znai, Aurelija nije odolela i na trenutak se zadovoljno nasmeila.
Ipak je ostavio trag i na njenom telu, a ne samo u srcu i umu.

50
 Zvono na vratima koje je objavilo Sivin povratak trgnulo je Aureliju iz sanjarenja. Iako je celo
popodne provela pogledajui na sat i ekajui je, sad kad joj se prijateljica vratila, Aurelija je shvatila
da nema pojma kako da zapodene razgovor o onom to joj se dogodilo.
Aurelija je ekala da joj Siv upadne u sobu i zaspe je informacijama o svemu to je doivela toga
dana. Meutim, Siv je samo prola, ak i ne pokucavi na vrata da vidi je li Aurelija u svojoj sobi.
Aurelija je zbacila prekrivae uz nezadovoljno gunanje i krenula za Siv u kuhinju. Zatekla je
drugaricu ispred otvorenog friidera kako pije mleko iz tetrapaka.
- Svi koristimo to mleko, zna - opomenula ju je Aurelija.
Siv je odmakla pakovanje od usana i nadlanicom obrisala brkove od mleka.
- Opa, neko je danas ustao na levu nogu - odvratila je Siv namerno popivi jo jedan dug gutljaj
kao da eli da potvrdi kako uobiajena pravila ponaanja za nju ne vae i da je nije briga ta drugi
misle o tome.
- U stvari - rekla je Aurelija - imam tetovau. - Dojadilo joj je ponaanje svoje prijateljice, koja je
mislila da je jedina buntovnica na svetu.
Siv se zagrcnula i mleko joj je kroz usta i nos prsnulo po podu. Razrogaila je oi.
- Tako ti i treba - dodala je Aurelija likujui dok je Siv i dalje kaljala i borila se da doe do daha.
Aurelija je popustila. Prila je prijateljici i potapala je po leima. - Vode? - upitala ju je.
- Ne, ne, dobro sam. ali se, je li tako? Za tetovau? Dobar tos...
Aurelija nita nije odgovorila.
- Jebote, ne ali se! Kad? Kako? A ja sam mislila da e se iznenaditi kad uje kako sam ja
provela dan.
Aurelija je zinula kao riba, a onda je zatvorila usta nita ne rekavi.
- Duga je to pria. I mislim da bi bilo bolje da sedne pre nego to je uje - konano je rekla. -
Hoe li da odemo na pie?
Tek kad su stigle u bar na uglu ulica Brodvej i Vest grand, shvatile su da nijedna od njih nije
dovoljno stara da bi mogla da pije u Americi. Da su se ranije setile toga, potrudile bi se da se malo
bolje doteraju i naminkaju ne bi li prole kao dvadesetjednogodinjakinje. Meutim, Siv je nosila
svoju uobiajenu odeu, orts preko hulahopki, a Aurelija je navukla farmerke, obula baletanke i
dugu kosu jednostavno vezala u rep. Sad se inilo da imaju manje od devetnaest godina, pa su se,
umesto za bar, odluile za oblinji restoran brze hrane.
- Prokleti istunci - progunala je Siv kad se poletna i, po Aurelijinom miljenju, previe
razdragana konobarica vratila do njihovog stola s dva milkejka i inijom pomfrita prelivenog s
toliko vrelog sira da je krompir izgledao kao vanzemaljsko bie koje bi svakog asa moglo da iskoi
iz tanjira i krene prema njima preko stola.
Siv je oprezno izvukla jedan krompiri ispod lepljivog utog preliva i ubacila ga u usta.
- Nije loe - objavila je. Obema rukama je uzela bocu keapa i istisnula reku sosa od paradajza
preko pomfrita. Aurelija je krompirie najvie volela u papirnom fieku, sa siretom, negde pored
mora. Ignorisala je posudu s hranom i pijuckala. Napitak je bio sve i kremast i, po njenom
miljenju, mnogo ukusniji od piva.
Zavukle su se na istu stranu separea sa seditima obloenim crvenim skajem kako bi mogle tiho
da razgovaraju bez bpjazni da bi neko od gostiju mogao da ih uje.
- Pa, dobro - rekla je Siv. - Pokai mi je.
Aurelija je izvadila svoj telefon i nala fotografiju koju je snimila nekoliko sati ranije.
Siv je zakiljila u ekran. - Lepo - nesigurno je izjavila. -Pa gde je? - upitala je pokazujui
neprepoznatljiv deo koe oko tetovae. - Na sisi? Ili negde gde sada ne moe da mi pokae? -
Vragolasto je namignula prijateljici.

51
 Pitanja su se reala unedogled. Aurelija nije mogla da odgovori na veinu. Nije uspela da
potisne crvenilo dok je objanjavala u kakvim se okolnostima tetovaa pojavljuje.
Siv je to doekala i s radou i s ogorenjem. S jedne strane, bilo joj je milo to je njena najbolja
prijateljica doivela zadovoljstvo s mukarcem; s druge, mnogo se uvredila to o tom sudbinski
vanom dogaaju nije obavetena ranije. No to nije umanjilo njenu radoznalost.
- Znai, pojavljuje se samo kad estoko svri? Ili dok misli na tog tajanstvenog tipa? Ili mora
da bude i jedno i drugo? - raspitivala se Siv. - O, za ime boga! - frknula je kad su se Aurelijini obrazi
zacrveneli kao restoranska sedita od skaja. - Svi to radimo. Samo nisam znala da ti to radi tako
esto. - Siv je izvila obrve i zakikotala se. - Ba ume da me iznenadi, Aurelija. Zato te toliko volim,
izmeu ostalog.
- Nisam sigurna kako to ide - odgovorila je Aurelija. - Otkrila sam to tek danas. Ali kad god
mislim na njega, ograzam je... jai. Zato ne mogu da ti odgovorim sa sigurnou.
- I nisi ga videla? Te noi u kapeli? Ni na tren mu nisi videla lice? Je li ti ostavio neku poruku?
- Bio je mrkli mrak. I uglavnom smo leali.
Siv se ponovo zakikotala. - Sigurna sam da niste samo leali - zadirkivala ju je.
- Hou da kaem da ne znam koliko je visok. Mislim da je vii od mene. I svakako nije debeo.
Ali ne znam koje mu je boje kosa, ili oi, ne znam nita. Znam samo da ima ukus nara. Ali to nije
kao losion posle brijanja ili parfem. To je vie ukus njegove koe i usana... - rekla je zamiljeno sa
sanjalakim pogledom.
- Jasno ti je da to nema ama ba nikakvog smisla - prokomentarisala je Siv. - Da te ne poznajem
tako dobro, pomislila bih da si pukla. Da ti, moda, nije stavio neto u pie?
- Ne - odluno je odgovorila Aurelija. - On nije takav. Sigurna sam.
- Ti ga, zapravo, nimalo ne poznaje.
- Bez obzira na to. Pile smo isto pie. Svi su pili isto. A ak i da si u pravu, to ipak ne objanjava
kako se ova tetovaa pojavljuje i nestaje. Nema droge koja izaziva tako neto.
- Da to nije neko nevidljivo mastilo koje reaguje na temperaturu tvog tela? - nagaala je Siv.
- To ne postoji - odbacila je Aurelija Sivinu pretpostavku.
Nastavile su naglas da razmiljaju, dajui razna objanjenja sve dok nisu iscrple sve razumne
mogunosti. Na kraju su utonule u prijatno utanje, obeleje pravog, neusiljenog prijateljstva.
Krompirii na stolu odavno su se ohladili. Aurelija je pila drugi milkejk, a govorila je uglavnom
Siv.
Aurelija je prekinula utanje. - Izvini - rekla je na kraju. - Nisam te pitala kako je bilo u Cirkuskoj
koli. Jesi li uzela obrasce? Zato si se toliko zadrala? Gde si bila ceo dan?
- Pa - ponosno je objavila Siv - dobila sam posao.
- ta? Kako? Koji posao? Moe li uopte da se zaposli sa svojom vizom?
Siv je glasno otpila jo jedan gutljaj milkejka.
- Plaa se na ruke. Poziram za aktove.
Aurelija se zagrcnula milkejkom i zakaljala se.
Siv je zakiljila. - To ti je karma, prijateljice moja. Zato to si se smejala kad sam se ja zagrcnula.
A moja pria nije toliko zaprepaujua kao tvoja. Sigurna sam da to ne moe porei.
- Nije toliko zaprepaujua? - prosiktala je Aurelija. - Ja nisam elela tetovau. Sama se
pojavila. I ta to znai? Pozira gola? Samo mi reci da ne snima pornie.
Aurelija se setila filmskih klipova koje je gledala ranije toga dana kako bi se uzbudila i kako su
ene na snimku bile potpuno obnaene. Nita nije bilo preputeno mati. Stresla se. Njena
prijateljica sigurno ne bi radila tako neto.

52
 - Ne, ne. Priznajem da sam razmiljala o tome, ali znam daje preopasno pojaviti se na ekranu.
Zbog karijere, roditelja i tome slinog. Pokazau ti oglas.
Zavukla je ruku u dep ortsa i izvadila izguvan pare papira. Bio je to jedan od onih oglasa
to se lepe na stubove s brojevima telefona ispisanim na resama to vise na dnu. Oglas je bio ispisan
rukom, veoma lepim slovima, skoro krasnopisom. U oglasu je pisalo:

******************************************************************
Trae se modeli za aktove. Bilo kakvi. Dobra zarada,
bez sumnjivih radnji. Pozvati Voltera.
******************************************************************

- I ti si pozvala? - upitala je Aurelija.

- Jesam. Ispostavilo se da sam bila nedaleko od ateljea. I onda sam otila tamo i pozirala.
- Otila si u njegovu kuu? Sama? Jesi li ti aava? Mogao je da te ubije, Siv.
- Nisam rekla da je posredi mukarac. A imala sam i dobar oseaj. Sve je dobro prolo - rekla je.
- I zaradila sam.
Ponosno je izvukla tanak sveanj novanica iz depa.
- Radi to zbog novca? Zna da imam dovoljno da platim za sve. A i roditelji e ti poslati jo ako
zakljue da ti treba. Posebno ako saznaju da pozira gola.
- Mrzim da uzimam novac od tebe. I zna da pomo oko asova plesa pokriva samo smetaj i
skoro nita vie. Hou da zaradim za putovanja, zabave i kupovinu. Ne elim da iz meseca u mesec
sastavljam kraj s krajem. Osim toga, poziranje je zabavno.
- Svukla si odeu za njega?
- Da. Ali hoe li da uje ta je najbolje?
Nagnula se ka Aureliji kao da se sprema da joj otkrije tajnu.
- Slep je - tiho je rekla.
- Znai, dodirivao te je? - upitala je Aurelija. - Siv, meni to lii na nametaljku.
- Ne, nije me ni pipnuo. Bilo je kao da gleda u mene, ali me ne vidi. Meutim, nekim udom je
osetio moje telo... Niko me nikada nije tako video. Imala sam utisak da moe da mi ita misli, da
mi vidi duu. Ili tako neto.
Aurelija je mrknula. - A ti brine da li je sa mnom sve u redu?
- Naravno, moram da nastavim. Danas smo tek poeli. Ali platio mi je unapred, to je jednako
udno. Mogla bih jednostavno da nestanem s novcem. Ali, ne znam zato, mislim da on zna da to
neu uraditi.
- Da nas neko slua - kazala je Aurelija - pomislio bi da smo se obrele u nekakvoj bajci. Ili u
neijem snu.
- Oh, umalo da zaboravim. Ima izlobu i pozvao me je da mu poziram tamo. Treba da doe.
Vidi sama o emu se radi i prestani da se ponaa kao moja majka.
Izvadila je jo jedan letak iz depa. Ovaj je bio uraen na sjajnom belom papiru, koji je Siv
paljivo presavila u mali kvadrat. Bio je ispisan istim rukopisom, gustim crnim mastilom. Slova su
bila tako savreno iscrtana da je bilo nemogue odrediti jesu li odtampana ili ispisana.

Izloba: samo uz pozivnicu.

Aurelija je uzela letak i paljivo ga osmotrila. Okrenula ga je, ali poleina je bila prazna. Nije
bilo nikakvog znaka ili adrese, niti bilo kakvog objanjenja o tom dogaaju.

53
- Ovo postaje sve udnije - kazala je.

54
 Venecija 1847.

uo je da u Veneciji ima vie pacova nego ljudi.

Gondola je klizila kanalom Grande pored mosta Skalci dok se sputala no. Poto mu je plat
bio tanak, Anu je hladan vetar iz laguna ledio stare kosti. Za njima su na povrini vode ostajali
talasii satkani u finu mreu koncentrinih krugova, vrtloga i lepravih kapljica kroz koje je klizilo
njihovo plovilo kao i desetine drugih duguljastih amaca to su tiho promicali pored njih.
Formeta je sedeo pored njega umotan u debelo smee ebe i gledao napred. Pogled mu se gubio
negde u daljini. Kanal se uskoro proirio. Proli su pored Trga Svetog Marka i ve su ih mamile
otvorene vode iza muzeja Punta dela Dogana.
Gondolijer obavijen tamom, skrivenog lica, skrenuo je desno, ka ostrvu San oro Maore.

***
An Desklo je doputovao iz eke na obale Jadrana u potrazi za jednim rukopisom. Njegova majka
je za ivota radila kao slukinja grofa Fon Valdtajna u zamku Duks. Na samrtnoj postelji konano
je priznala Anu da je njegov otac, o ijem je identitetu celog ivota nagaao, niko drugi do uveni
Kazanova, koji je radio kao grofov bibliotekar do smrti 1798.
To nije bilo sve. Otkrila mu je i da postoji nekoliko neobjavljenih poglavlja Kazanovinih spornih
memoara. Bilo je dobro poznato da je ostatak knjige, objavljen u Nemakoj 1822, bio estoko
cenzurisan. U knjizi su bile oigledne velike, neobjanjive praznine u Kazanovinoj ivotnoj prii.
An je takoe postao bibliotekar, verovatno nesvesno idui stopama svog oca. Njegova potraga za
delovima Kazanovine prie koji nedostaju bila je podstaknuta bibliofilskom radoznalou, ali
podjednako i eljom da bolje upozna onog za koga je verovao da mu je otac.
Godinama je istraivao u pranjavim arhivima Praga, Pariza i Berlina. To ga je na kraju odvelo
do Venecije, Kazanovinog rodnog grada, gde su se odigrale mnoge njegove avanture.
Na kraju je naao ono to je traio prelistavajui svoje beleke pod mutnom svetlou zajednike
sobe u krmi Tronka u etvrti Kanareo. Anomalija. Period od est meseci tokom 1788. kad se nije
znalo gde je Kazanova bio i ta je radio. Mnogo godina kasnije, doao je do kratkog opisa
zagonetnih dogaaja na velianstvenoj proslavi odranoj u jednom zamku na jugu Francuske, u
blizini Avinjona.
Zato se ta avantura vie nije pominjala na hiljadama strana njegove prie? Uspeo je da nae
nekoliko preivelih Kazanovinih poznanika iz starih vremena i da razgovara s njima, ali oni mu
nisu pomogli da rasvetli tu misteriju. Meutim, saaptavanja koja je uo u javnim kuama, aveti
seanja koje je An uspeo da izvue uz malo podmiivanja, finog brendija ili jednostavnog
ulagivanja, na kraju su ga doveli do Formete. Dananji sastanak bio je vrhunac njegove istrage.
Formetino ime je bilo poslednje na Anovom spisku. An vie nije mogao da se seti ni kad ni kako je
ime starog plesaa dolo do njega.
Kako je mogao da zna da e se ispostaviti da je Formeta gluvonem i da iz njega nee izvui nita
o njegovoj tajni? Prenaglaenim pokretima objanjavao je starcu da bi mogao da napie svoja
pitanja, ali sasueni, sedokosi ovek samo je odmahnuo rukom kao da mu je ispod asti da se
zamara neim takvim.
- Kazanova, vitez od Sengala? Bal? Rukopis? - vikao je An, glasnije nego to je eleo, kao da e
time ostaviti snaniji utisak na sagovornika. Ali stari velikodostojnik je samo stajao pred njim,
gornje usne izvijene u zagonetan osmeh, i otresao trun s ruke. Stajali su jedan naspram drugog u
akustinom predsoblju male palate kod mosta Akademija. Formeta je iveo u toj palati i Ana su
uputili na tu adresu.

55
 Posle pola sata neuspenih pokuaja da dopre do njega, An je odluio da krene. Onda je
Formeta neoekivano pozvao jednog slugu koji mu je doneo ebe. Zatim je krenuo do pontona iza
palate, gde je bila privezana gondola. Dao je znak Anu da se ukrca u amac s njim.
U meuvremenu, lagunu je obavila nona tama. Dok su se pribliavali ostrvu, An je u udu
posmatrao bezbrojnim svetlima na obzorju sainjenom od crkava u kupola. Stotine baklji jarko su
gorele na zidovima, ogradama i prozorima, kao da se sprema slavlje. Osetio je snaan miris cvea,
parfema i raznih zaina dok je gondola oprezno pristajala uz drveni mol.
Livrejisani sluga pruio je ruku kako bi mu pomogao da se iskrca iz amca. An je izaao na
vrsto tlo. Osvrnuo se oekujui da Formeta krene za njim, ali gondola je ve nestajala u crnim
vodama lagune. Starac mu je mahao opratajui se s njim.
- Doavola! - tiho je opsovao An.
Pred njim se u no pruala staza obeleena drhtavom svetlou baklji. Iao je za slugom do
visokih zasvoenih vrata od drveta to vode u zgradu nalik peini, stenjenu izmeu ostrvskog
manastira i Crkve San ordo. Zahvaljujui vetom arhitektonskom triku, vrata nije mogao da vidi
sve dok nije stigao pred njih. Dok im je prilazio, iz zgrade se zaula muzika.
Sveano je preao preko praga i naao se u prostranoj peini u obliku kupole. Svetlost je
doslovce kapala s valovite tavanice poput vatrene zavese, to ga je isprva zaslepilo. Zakiljio je
branei se od napadne svetlosti i polako razaznavao gde se obreo.
Iza zida bele svetlosti ukazao se vatromet boja, nestvarna lepeza bogatih, vriteih, prejakih
nijansi.
Dvorana je bila prepuna svakojakog sveta u najudnijoj odei i kostimima. inilo se da su se
sjatili ljudi iz prolih vremena, u ivopisnoj odei iz svog doba. Teko je bilo rei koji je kostim
neobiniji. Lan, pamuk i svila, skrojeni s panjom i matovitom genijalnou prekrivali su tela i
mukaraca i ena. Bio je to pravi praznik za oi.
An je samo na tren osetio straan stid zbog svoje skromne i jednostavne odee. Meutim, inilo
se da ga okupljeni i ne primeuju. Niko ga nije popreko pogledao to je neprikladno obuen.
Zatien od nonog vazduha, najzad se zgrejao, dok ga je radoznalost sve vie obuzimala.
Neki glas u glavi aputao mu je da to zaelo uveni Bal, onaj o kom je Kazanova navodno nekad
pisao. Gral za kojim je tragao, kako mu se sada inilo, najvei deo ivota.
Iz mnotva se uo razgovor na raznim jezicima. Veinu njih nije razumeo. Ti glasovi su
omamljujue amorili i zujali, te se An jo vie oseao kao tuin u stranoj zemlji.
Sluge u crnim ogrtaima, napuderisanih i bezizraznih lica ispod tesnih kapuljaa, kretale su se
izmeu gostiju delei visoke plave ae pune slatkog vina. Poto je s uitkom popio prvu au, An
je brzo sustigao jednog od slugu koji su nosili pie i posluio se drugom, edno je iskapivi
naduak. Pie je bilo izuzetno. Skliznulo je milujui mu grlo, a onda mu se celim telom razlila
toplota. ula su mu se odmah izotrila. Usredsredio se na egzotinu odeu gostiju i zastao da se
snae u tom novom okruenju.
Gosti su ulazili i izlazili. Kretali su se kroz dvoranu s visokom tavanicom kao vijugava reka koja
trai sopstveni izvor. Boje su se meale i stapale stvarajui nove i nezamislive nijanse koje kao da
klize po namrekanoj povrini tenosti.
An je oseao vrtoglavo blaenstvo.
Okupljeni se razmakoe ispred njega. Pojavila se grupa visokih ena u odorama ukraenim
draguljima. Njihova ramena i raskone obline bili su otkriveni i izloeni pogledima, a koa bela kao
najbelji porcelan. Brzo su prole izmeu dva reda zvanica, a fina tkanina jedne krinoline okrznula
mu je ruku koju je drao uza se. Kao omamljen, An je osetio da mora da krene za njima. One su se
probijale kroz uskomeanu gomilu, a onda kroz ogromna zasvoena vrata prole u drugu, jo veu
odaju. Vrata su se buno zatvorila za njim.
Kad je pogledao preda se, zastao mu je dah. U sreditu sobe nalazio se ogroman bazen s vodom.
Njegovi stakleni zidovi bili su u pravilnim razmacima proarani plavom i skerletnom bojom nalik

56
na potoke lave. Zadivljujua konstrukcija je nadvisivala posetioce koji su kruili oko nje. An je
zakljuio da su je sigurno izgradili staklari svetskog glasa s oblinjeg ostrva Murano.
Na povrini vode u staklenom bazenu titrali su odsjaji prstena baklji. Senke njihovih blistavih
plamenova plesale su ispod povrine. An se svim silama trudio da dokui emu taj bazen pred
njim slui i kako treba da se ponaa. Odjednom je zauo pljusak vode. Onda je ugledao grupu od
est ena kako rone iza debelog stakla. Nagost njihovih bledih tela bila je naglaena providnim
zidovima koji su ih razdvajali od posmatraa.
To je bila grupa ena za kojima je uao u odaju. Spustio je pogled i ugledao haljine koje su
svukle i ostavile ih razbacane po kamenom podu.
- Ova no poinje - objavio je dubok bas nekog mukarca iza njega. Ali An se nije ni osvrnuo
poto nije mogao da odvoji pogled od prizora pred sobom.
- Da ove godine tema nije zodijak? ujem da je prolo vie od sto godina otkako je poslednji put
prireen Bal prireen na tu temu? - dobacila je neka ena upitno.
- Moda su ovo Ribe? - rekao je neko, iji se glas meao sa zvucima u pozadini.
Nage ene rasporedile su se po ogromnom staklenom bazenu. Mlatarale su nogama u mestu
stvarajui male vodene vrtloge. An nije mogao da odvoji pogled od njih. Tela su im bila savrena
kao da su isklesana od skupocenog mermera, a koa kao zategnuto platno. Staklo je uveliavalo
svaki detalj njihove raskone grae. Pitao se kako uspevaju da diu. Mehurii vode su kao biseri
isticali izmeu njihovih usana i u pravilnim razmacima stizali do povrine. Jesu li one sirene? Ili
ribe pretvorene u ene pomou nezamislive magije?
An je oseao kako se odaja iza njega ispunjava i sluao prigueni amor nestrpljivog
iekivanja gomile. ak i da je eleo, sada vie nije mogao da se pomeri odatle. Bio je stenjen
masom tela. Stajao je kao ukopan.
Odajom je zavladao tajac ispunjen strahopotovanjem. Svi glasovi su zamukli i nastala je jeziva
tiina. Stotine ljudi zadravale su dah.
A onda je usledilo velianstveno iznenaenje.
Skrivena vrata su se otvorila nasred dna staklenog bazena i pojavio se vijugav niz golih plivaa.
An je nabrojao ukupno dvanaestoricu mukaraca. Pojavili su se iz nepoznatih, skrivenih dubina.
Brzo su izronili na povrinu i odmah ponovo zaronili. Podelili su se u est parova, od kojih je svaki
najkraim putem krenuo prema jednoj od ena to su lelujale uza zidove bazena, poput leptira
prikovanih za staklene zidove.
Svaki mukarac bio je savreno graen i miiav. Bili su kao izvajani. Iz njih je zraila mo.
Usredsreeno su se pribliavali svom plenu. Njihove mone kite, prave kao koplja, ciljale su pravo
ka rtvenima devicama.
- Ovnovi - neko je proaptao Anu na uvo.
- Strelci.
Anu se zavrtelo u glavi. Da mu nisu neto sipali u ono slatko vino? Obrisao je znoj sa ela i
opinjeno posnvatrao kako se muki parovi obmotavaju oko ena u vodi i prodiru u njih brzim,
uvabanim pokretima. Na kraju je svih osamnaest tela u vodi izvodilo bestidni ples poude. Divlje i
razuzdano su se spajali ne pomerajui s mesta. Da, to je bio balet, ali predivan, nesvakidanji
podvodni balet. Tela su bila spojena i isprepletana, kretala si se s metronomskom preciznou.
U vodi se odvijao spor, ritmian ples uzvrtloenih tela, strast protiv vode.
Grlo mu se osuilo i bolelo ga je.
- Do zore! - odjeknuo je povik kroz odaju. Rei su proletele iznad njih, iznad bazena, iznad Bala.
Iako nije odvajao pogled od velianstvenog prizora u prozranoj vodi, Anu ipak nije promaklo
da su mukarci i ene oko njega poeli da se svlae. Ponosno su otkrivali tela bele, preplanule i
maslinaste koe. Nehajno su odbacivali odeu na pod, bez urbe raskopavali korsete, svlaili
koulje i pantalone, odbacivali cipele.

57
 Neko ga je otpozadi povukao za koulju, neno, ali odluno, kao da eli da mu pomogne.
Utom su se odozgo odmotali raznobojni konopci spustivi se na samo nekoliko centimetara od
uzburkane povrine. Onda se kao niotkud pojavila grupa golih akrobata, koji su poeli da se
sputaju niz konopce. Svaki je nosio tanku cvetnu krunu i zlatan lani oko gleenjeva. Svoj
majstorski spust zavrili su tik iznad povrine vode. U tom trenutku, spojene trojke nalik troglavim
ivotinjama, prekinule su pohotnu igru. Polako su se vinule na povrinu, gde su ih doekale
rairene, snane ruke golih akrobata. Ljubavnike trojke nale su utoite u sigurnom naruju
akrobata, a onda je zapoeo njihov uspon prema tavanici sve dok ih An i ostali gledaoci nisu
izgubili iz vidokruga.
Borei se da doe do daha, An je osetio neije ruke oko struka kako mu otkopavaju koni
kai, neno povlae pamune pantalone do glenjeva. Sad je i on bio nag, ud mu je bio tvrd kao
kamen. Seanja na dane kad se to deavalo bila su daleka uspomena u asketskom ivotu kakvim je
dugo iveo.
Isprva mu se inilo da je stakleni bazen ostao prazan. Meutim, voda iza debelog stakla se
uskomeala kao vir jo uvek gladan tela. I onda je, rastrzan izmeu prizora golotinje koja ga je
okruivala i svog monog koplja, krajikom oka primetio srebrnastu priliku koja je jurila staklenim
bazenom. Kada se nejasna slika izotrila, ugledao je kako usamljena prilika usporava i prestaje da
pliva.
Bila je to ena. Ili je bila najvia na svetu ili ju je stakleni bazen nekim udom uveliao. Ako su
one devojke pre nje bile savrene, onda je ova prevazilazila savrenstvo. Ria griva joj je plutala u
vodi nalik na vatrene talase koji se graciozno kreu noeni podvodnim strujama kroz koje je ena
zavodljivo plivala s natprirodnom elegancijom. Koa poput alabastera kao da joj je bila osvetljena
iznutra a goli udovi su se pruali kao Meduzina kosa.
Oi su joj bile boje najcrnjeg uglja, kao tamni bezdani mudrosti, lepo lice sa zanosnim
jagodicama, usnama i obrvama zrailo joj je. Telo joj je bilo savreno skladno. Male lepe dojke ispod
dugog vrata su uprkos vodenim strujanjima stajale visoko i vrsto. Na ravan stomak nastavljalo se
glatko meunoje, koje je pohotno zjapilo. Njen otvor izgledao je kao seksualno svetilite.
Neija ruka neno je uhvatila Ana za kitu. Bila je meka i nena. enska ruka. Mada on ne bi
mario ni da je bilo drugaije, jer je bio opinjen enom u vodi. Tela su se gomilala oko njega, koa se
trljala o kou, vrelina odgovarala na vrelinu, kao da niko vie nije bio bie za sebe, ve samo
deo ogromnog uskomeanog organizma kojim je tutnjao uragan poude.
- Devica? - proaptao je.
- Ne - odgovorio je glas u njegovoj blizini. - toj e Vodolija - uputili su ga. - Devica dolazi u zoru.
I dalje je pokuavao da dokui smisao tog odgovora kad se zauo glasan pljusak na samom
vrhu dinovske staklene inije. Savreno graen mukarac, monog tela kao da je isklesano od
granita, pojavio se iz vrtloga i zaplivao ka riokosoj sireni.
Talas uzdrhtale snage prostrujao je kroz gledaoce dok su se jo vie zbijali jedni uz druge. Da se
onesvestio, An ne bi ni pao na zemlju. Ostao bi uspravan u masi tela koja su ga sada pritiskala sa
svih strana.
Topla, vlana usta uzela su njegovo koplje i itavo telo mu je zadrhtalo dok su ga tanke usne
obavijale, a jezik kruio preko nadraenog glavia. Ali on i dalje nije mogao da skrene pogled s
prizora koji mu se odvijao pred oima.
- Bik - rekao je neko bez daha.
Prelepa ena sada je bila na sredini bazena. Zabaene glave, kao daje leala je na nevidljivoj
postelji. Rairila je noge. An se zagledao u porcelansku belinu njenog ravnog stomaka i jedinu
nepravilnost na njemu: broj jedan ispisan na koi crnim, debelim slovima, na jednakom rastojanju
od pupka i prave, tamne linije meunoja.
Bik pliva stigao je do ene i s mehanikom preciznou se smetao medu njena rastavljena
bedra. Za to vreme, ona je otvorila usta i siuni mehurii izbili su na povrinu staklenog bazena.

58
 An se rasejano pitao kako diu.
Dva spojena tela estoko su se tucala u novoj baletskoj taki.
Kao u borbi gladijatora, svaki pokret bio je epski i do tanina uveban koncert nasrtaja i
odbrane, napada i predaje, prihvatanja i estoke poude.
ena koja mu je sisala vesto ga je i pohotno draila ustima. Oseao je kako elja u njemu polako,
ali neumoljivo raste, kako mu se telo budi dok se borio da obuzda razbuktala ula.
Vreme se zaustavilo.
Par u vodi, zapeaen u auri eksplozivne strasti, konano se zatresao u zajednikoj ekstazi.
Njihova spojena tela podrhtavala su i trzala se dok su poput strele jurila ka povrini bazena u
potrazi za vazduhom. U istom trenutku An je svrio. Snano je uzdahnuo, a noge su ga od
uzbuenja umalo izdale. Najzad je pogledao nanie da vidi ko ga je na tako velianstven nain
zadovoljio, ali video je samo tamnokosu glavu kako se povlai izmeu isprepletenih nogu i tela.
Hteo je da je pozove da se vrati, ali nije mogao da progovori. Pogledao je naokolo. Raskalani pir je
bio u punom jeku. Nasmeio se.
Kasnije je napustio odaju i krenuo u obilazak zgrade.
Svaki deo je bio zamiljen drugaije. Gazio je travu na proplancima, lutao kroz umu i divio se
umeu i mati organizatora Bala. Izmeu ostalog, zakljuio je da je deo Kazanovinog rukopisa koji
nedostaje, ako je uopte postojao, mogao biti posveen samo opisu nekog Bala. U to vie nimalo nije
sumnjao.
Bio je prisutan kad su Blizanci ritualno zaveli Strelca, koji je te noi bio maskiran u kentaura.
Divio se spektaklu u kom se morska koza koja predstavlja znak Jarca drsko i bestidno rvala s
Vodolijom.
A u spavaim sobama, od kojih je svaka bila posveena nekom periodu iz prolosti, video je
svata, od zidova prekrivenih ilimima iz Hiljadu i jedne noi do grubo isklesanih rekonstrukcija
preistorijske peine i srednjovekovnih postelja za uivanje prekrivenih svilom. Posmatrao je Raka i
bezbroj drugih kako vode ljubav. Na kraju su mu oi i sva ostala ula bili potpuno zasieni.
An je pred svitanje osetio kako mu se seksualna mo ponovo budi, a snaga obnavlja. Krv mu je
opet uzavrela od poude. Odlutao je u deo zgrade gde nije bilo guve i nabasao na uvuena vrata.
Iza njih je bila oskudno nametena soba sa sofom u sredini, na kojem je sedela mlada ena. S
njene leve i desne strana stajale su livrejisane sluge kao da je tite. Nosila je providan ogrnu: kroz
koji su joj se nazirale nene obline. Bila je sitna, ali savreno skladno graena. Koa joj je bila
napuderisana, bela kao sneg. Na tom bledilu izdvajale su se usne i skerletne bradavice koje bi
povremeno sevnule ispod ogrtaa.
Kad je uao u sobu, An je odjednom postao svestan svoje golotinje i uspaljenosti, pa je brzo
pokuao da se pokrije. Ali enin blag osmeh ga je razoruao. Lice joj je zrailo dobrotom i zrelou,
to mu je odmah smirilo uzburkana ula.
Osetio je da treba da joj se obrati, da objasni zato je nag i izvini se zbog svoje nepristojnosti, ali
nije stigao. Grupa balskih zvaninika protutanjala je pored njega i ne primetivi ga i prila eni na
sofi.
- Svanulo je - sveano je objavio jedan od njih.
Ona je ustala.
Anovo srce je usporilo.
Onog blagog osmeha je nestalo, a on nije mogao da odgonetne kako se njena dobrota
preobrazila u elju i pohotu.
Uz dvojicu slugu uza se, krenula je prema pridolicama. Prola je pored Ana ne pogledavi ga
i krenula za zvaninicima.
I on je poao za povorkom.

59
 Dok je zora pucala, gledao je kako mlada ena gubi nevinost s mukarcem u lavljem ogrtau i
kako se njen osmeh u trenu preobraava u poudu i uitak.
An je obiao ceo krug i video sve znakove zodijaka.
A onda je prisustvovao tetoviranju.
Sutradan je otiao iz Venecije i odustao od potrage za delom rukopisa koji nedostaje. Ali do
kraja ivota je pamtio Bal.

60
 5.

udesne akrobate

Da nije bila smetena na prometnom uglu u predgrau, nedaleko od glavne saobraajnice i

okruena stambenim zgradama, radnjama i restoranima, kladile bi se da je zgrada koja se uzdizala
iznad njih zamak.
- Ne izgleda naroito gostoljubivo, zar ne? - primetila je Siv. Posmatrale su udovino visoke
zidove od cigle i jo vie kule na uglovima graevine, koja je bila tako velika da se inilo da zauzima
nekoliko blokova.
- Ne izgleda - saglasila se Aurelija. - Izgleda kao hibrid crkve i tamnice.
- Meni vie lii na tvravu - odvratila je Siv.
Vrzmale su se ispred glavnog ulaza. Nijedna nije bila voljna da prva ue. Dan se primicao kraju
i pod zracima kasnog popodnevnog sunca graevina je delovala jo turobnije, kao da bi joj nono
okruenje bolje pristajalo.
Siv je zatakla palac za gajku. iznad depa ortsa od teksasa i odsutno prelazila prstima preko
presavijenih ivica debele bele pozivnice za izlobu slepog vajara Voltera. Sada su bile pred ulazom
zgrade gde se odrava izloba. Aurelija je pogledala prijateljicu, koja se podboila i namrtila.
Bilo je kasno subotnje popodne i prolo je samo nekoliko dana otkako je Siv poela da pozira
vajaru a Aurelija otkrila svoju tetovau.
Aurelija je, naravno, bila zabrinuta. Zaokupljale su je misli o neznancu i zagonetna tetovaa
koja se pojavljuje i nestaje. Meutim, poto je ve obavila kune obaveze za Editu a ostatak nedelje
uglavnom dokoliila, imala je vie nego dovoljno vremena da primeti promene u Sivinom
ponaanju koje su nastale otkako je upoznala slepog vajara.
Tokom popodneva, dok je drala asove, Siv je traila od Aurelije da budno motri na njen
telefon za sluaj da je Volter pozove. Aurelija je pristala, ali smatrala je da Siv malo preteruje i
donekle ju je ivcirao taj njen zahtev. Zar Volter ne bi mogao jednostavno da ostavi poruku i da mu
se Siv kasnije javi?
Aurelija je primetila i da je Siv potpuno zaokupljena tom tajanstvenom izlobom na koju ju je
Volter pozvao. Debela bela pozivnica, bez navedenog, datuma, mesta, ili bilo kakvog korisnog
uputstva, izvaena je iz Sivinog depa, razmotana i vraena nazad toliko puta da su slova na njoj
sada bila jedva vidljiva.
Siv je predloila svakojake ludorije kako bi izvukli vie informacija iz pozivnice. Aurelija, koja je
znala da su i njene sopstvene misli i ponaanje u poslednje vreme sve samo ne razumni, nerado je
pristala na to. Drale su kartonsku pozivnicu naspram sijalice, iznad plamena svee i pod
meseinom na verandi. Ta zamisao je Siv pala na um kad je gledala novi film Pitera Deksona.
- Pa, ovo znai da nema veze s vilenjacima - sumorno se poalila poto su crna slova i dalje nisu
otkrivala nita osim onog to je pisalo: Izloba: samo uz pozivnicu. Na belini oko slova nije bilo
hijeroglifa, nevidljivog mastila, niti bilo kakvih drugih tragova.
Siv je na kraju popustila pred Aurelijinim upornim gunanjem, pronala onaj oglas na koji se
bila javila Volteru i telefonirala mu.
- O, izvini - rekao je Volter kad se javio na telefon. - Zaboravio sam da ti kaem gde je izloba. -
Siv je poela mahnito da mlatara rukama traei papir i olovku. Aurelija je zlovoljno zabrundala i

61
zakolutala oima dok je beleila vreme odravanja izlobe i adresu koja ni po emu nije delovala
udno.
- Ponaamo se budalasto kao da verujemo u magiju - rekla je Aurelija kad je Siv zavrila
razgovor. - To nije dobro. -Znaajno je gledala u raupanu krestu koju je Siv napravila na glavi
provlaei prste kroz kosu tokom razgovora. Imala je naviku da to radi kad je napeta, kad flertuje,
ili kad se i jedno i drugo deava istovremeno. Poto je Siv sada esto nosila nastavniku uniformu
koja se sastojala od baletskih arapa i arenih majica na bretele, vie nego ranije je podseala na
vilenjaka s nakostreenom kosom.
Siv je spremno klimnula glavom. Mada su se obe zaklele da e ubudue razborito pristupati
neobinim dogaajima, s oklevanjem su zastale kad su se nale ispred ulaza u izlobeni prostor.
Aurelija je s gnuanjem potiskivala injenicu da je obuzima udan oseaj. inilo joj se da e, ako ue
na izlobu, ponovo dospeti u neki nov i udan svet gde se moe desiti neto neobino i
neobjanjivo.
- Ovde bi neka vetica mogla da dri Zlatokosu u zatoenitvu - konano je rekla Aurelija zurei
navie u jednu od etiri kule. inilo se da se kilometrima uzdiu u nebo, kao isprueni prsti
dinovskog dlana spremnog da je zgrabi.
- Ja u biti tvoj vitez na belom konju - odgovorila je Siv. - Hajde. Uhvatila je Aureliju za ruku i
zajedno su zakoraile prema tekim vratima.
Kad su prile, vrata su se beumno otvorila pred njima.
- Hajde, ulazite - rekla je ena koja im je otvorila. Glas joj je bio je izmeu zavodljivog predenja i
besnog reanja.
Sedela je u mranom hodniku, za tekim drvenim stolom odmah iza vrata. Na stolu je bila
gomilica dolara u novanicama i kovanicama, jastue za mastilo, teak peat i presavijen komad
kartona, na kom je istim onim krasnopisom s pozivnice bilo ispisano Loralin. Dugu plavu kosu
vezala je u repie sa strane kao u japanskih uenica. Njena detinjasta frizura odudarala je od pravog,
skoro despotskog dranja i mrzovoljnog pogleda. Tako visoka i ukoena liila je na mladu kraljicu
koja vlada ogranienom teritorijom hodnika.
Prile su stolu. Siv je insistirala da ona plati skromnu cenu ulaznice.
- Nemate torbe? - upitala je Loralin izvivi savreno oblikovanu obrvu i znaajno pogledala
Aurelijinu torbicu i Sivine prazne ruke. Odmerila ih je od glave do pete. - Niste ponele rezervnu
odeu?
- Rekla sam ti da je trebalo da pita za pravila oblaenja - Aurelija je proaptala Siv.
- Slep je, kako bi on znao ta treba da obuemo? - prosiktala je Siv.
- A - rekla je Loralin - Volter vas je pozvao. Je li vam rekao o kakvoj se izlobi radi?
- O umetnikoj, zar ne? - odgovorila je Siv. - Samo mi je dao ovo. - Izvadila je pozivnicu iz depa
i pruila je preko stola.
- Rekla sam mu da ovo nee biti dovoljno... - Uzdahnula je. - Poite sa mnom. Ovo je izloba
erotske umetnosti. Zasniva se uglavnom na performansima. Od svih posetilaca traimo da se obuku
u skladu s tim, atmosfere radi. U drugim okolnostima bih vas jednostavno odbila, ali poto vas je
Volter pozvao, poite sa mnom, nai emo vam neto prikladno.
Ustala je od stola pokazavi se u punoj veliini. Aurelija je primetila da nosi vrsto upertlane
izme do lanaka s potpeticama od petnaest centimetara. Zbog toga su joj ionako duge noge
izgledale jo due. Loralin ak ni u obinoj odei ne bi izgledala obino. Ostatak njene odee bio je u
skladu s frizurom koju je nosila, ali belom bluzom i kratkom plisiranom suknjom nije uspela da
ostavi utisak nevinosti. Ispod njene odee izbijala je takva zadivljujua mo da je u kolskoj
uniformi izgledala kao superheroj koji ima slobodan dan pa neuspeno pokuava da glumi
bezopasnog deka iz kraja.
Aurelija je paljivo posmatrala udnu gumastu teksturu Loralinine odee, koja joj je savreno
prianjala uz kou i blistala na svetlu. Nikad nije videla nita slino.

62
 - Lateks - proaptala je Siv dok su pratile Loralin do garderobe. Ova je odnekud izmeu grudi
izvukla mesingani klju na dugom lancu, drei se poput visokog bankarskog slubenika koji se
sprema da otvori veoma vaan set.
Prostorija je bila prepuna najraznovrsnije odee, uglavnom u nijansama crvene, purpurne i crne.
Veina je, po Aurelijinom miljenju, bila vulgarna, zastraujua, ili i jedno i drugo.
- Jel' to oni oekuju nuklearni rat? - Aurelija je upitala Siv posmatrajui niz gas-maski okaenih
na jednom zidu.
Loralin ih je pogledala i odmahnula glavom. - Ba me zanima odakle li je izvukao vas dve -
promrmljala je za sebe izvlaei pokretan stalak s odeom iza gomile kutija prepunih oskudnih
grudnjaka i kitnjastih gaica.
- Tebi e ovo odgovarati - Loralin se obratila Siv predajui joj teku gomilu odee uvezanu
trakom. - A ovo e pristajati tebi, gospoice - dodala je spremajui se da Aureliji dobaci sveanj crne
tkanine. Zaustavila se shvativi da je materijal previe lak da bi doleteo do cilja, pa je prila Aureliji
i dala joj odeu u ruke.
Aurelija je uzela ljigavi smotuljak i malo ga odmakla od sebe kao da je vreo krompir. Uostalom,
to fali njenoj odei? Dole su samo da gledaju, i to usred bela dana. Pravila oblaenja vae samo u
otmenim restoranima i izvikanim nonim klubovima. Nije se skinula nadajui se da e ubediti Siv
da odu, ili Loralin da ih pusti na izlobu u onome u emu su dole. Meutim, Siv se ve skinula i
sad je oblaila ono to je Loralin odabrala za nju. Kad je zavrila, izvela je savrenu piruetu kako bi
pokazala svoje novo perje.
Siv je neprozirne hulahopke zamenila mreastim arapama, a kratak orts jo kraim, koji joj se
zategao preko zadnjice, vrste i savreno oblikovane zahvaljuji plesu i silnim vebama. Sada je jo
vie dolazila do izraaja, a guzovi su joj bili jedva primetno razmaknuti. Uspela je da se uvue u
vrst ali rastegljiv korset ukraen satenskim i ipkanim trakama. Korset je imao etvrtast izrez i
potpuno joj je spljotio ionako male grudi, tako da su bile kao u deaka, ali je istovremeno bio toliko
dubok da joj je bezmalo otkrivao ruiaste bradavice.
Sve je bilo u svetlosmeoj nijansi i namerno pocepano, nagorelo i posuto lanom prainom kako
bi kostim izgledao starije. Siv je obula svoje ruiaste martinke preko mreastih arapa. Zbog tekih
izama gornji delovi listova i butina izgledali su jo miiavije nego obino.
Aureliji je zastao dah. Osetila je kako u njoj pulsira snano seksualno uzbuenje i to ju je
iznenadilo. Nikad nije osetila tako neto prema drugoj devojci, a posebno ne prema Siv.
Brzo je okrenula glavu i paljivije razgledala sopstveni kostim kako bi skrenula misli sa Siv. Na
prvi pogled joj se uinilo da je haljina koju je dobila potpuno providna. Paljivo ju je uhvatila za
tanke bretele i pomalo sa strepnjom razmotala. Bila je od meke i rastegljive mreaste tkanine sa
arom u obliku dijamanata s prednje strane. Sara je bila precizno postavljena na sredini i pokrivala
najintimnije delove tela.
Aurelija je odahnula. Bila ju je zabrinula sopstvena reakcija na Sivinu blagu golotinju. Poto je
osetila tako snano uzbuenje, plaila se da bi njena tetovaa mogla odjednom da se pojavi pred
posmatraima. Uasavala se pri pomisli da mora da objanjava ta je to ako bi je neko ugledao kroz
providnu haljinu.
- Hajde ve jednom, probaj je - navaljivala je Siv. - Mada, moram priznati da nisam sasvim
sigurna da je to prava haljina za tebe. Previe mi ljati sa svim tim ljokicama.
- Kau daje nekad pripadala jednoj kabaretskoj plesaici iz Londona - objasnila je Loralin. - Ali
veliina ti odgovara.
Aurelija je osetila kako joj se obrazi are pod pogledima dveju ena, ali posluala je. Najbre to
je mogla, raskopala je bluzu, navukla haljinu preko glave, a onda ispod nje svukla farmerke.
Siv ju je kritiki odmerila. - Ne izgleda dobro s grudnjakom - rekla je. - Morae da ga skine. A
mislim da i gaice moraju da lete. Ocrtavae ti se ispod haljine. Za to postoji samo jedno reenje.

63
 Loralin je klimnula glavom. Malopreanji obeenjaki osmejak pretvorio se u irok avolski
kez.
Aurelija se namrtila, ali prihvatila je predlog. Spustila je gaice do gleanja i zbacila ih, a onda
je zavukla ruku iza lea i raskopala grudnjak. Zatim je smakla tanke bretele s ramena i oprezno
izvukla grudnjak ispod haljine.
Bilo joj je neobino bez grudnjaka jer je navikla da ga svakodnevno nosi. U nesputanosti grudi
uivala je samo ponekad, sama u svojoj spavaoj sobi, ili posebno vikendom kad bi se po ceo dan
izleavala i vrzmala po kui u staroj majici benda Arkejd fajer i boksericama.
Fina mreasta tkanina haljine dodirivala joj je gole grudi i njene bradavice su na to reagovale
ukrutivi se.
- Ne mogu da izaem u ovome - prosiktala je Aurelija na Siv. - Pa bezmalo nemam nita na sebi.
- Ne otkriva onoliko koliko misli, stvarno. Pogledaj se.
Okrenula se i skoro zaprepaeno uzdahnula kad je ugledala svoj odraz. ak i pri slabom
elektrinom osvetljenju u garderobi, Aurelija je bila lepa kao slika. Crno je retko nosila jer joj je koa
bila izrazito bleda, pa se plaila da e izgledati vie mrtvo nego otmeno. Meutim, providna
tkanina donekle je prikrivala njenu bledu put, tako da je utisak bio upeatljiv, ali ne preotar, a
blistavi dijamanti su joj isticali zelenoplave oi.
Aurelija je uvek bila visoka za svoje godine i znala je da je ne zadirkuju samo zahvaljujui
Sivinoj nabusitosti. Uvek je bila via i vitkija od ostalih devojaka. Svesna da je drugaija, napustila je
asove plesa koje je Siv nastavila da pohaa. Aurelija se tu uvek oseala kao trapavi din.
Sada je retko razmiljala o svom stasu, ali ako bi je neko pitao, pre bi rekla da je mrava nego da
je vitka. Odavno je prestala da se nada da e joj grudi porasti, a bokovi se zaobliti kad odraste. Za
nju sigurno niko nikad nee rei da je krase bujne obline.
Meutim, zmijolika ara koja joj se sputala niz telo naglasila joj je struk i kukove. Posto je
haljina dosezala skoro do poda i blago se suavala, Aurelija je izgledala via nego obino, iako je
bila u baletankama.
- Evo, probaj i ovo - rekla je Loralin dodajui joj tanku dijademu od svetlog drveta ukraenu
sitnim svilenim cvetovima koji su izgledali kao pravi. Aurelija ju je paljivo stavila na glavu. S
kestenjastom kosom koja joj se sputala preko golih ramena i dijademom ukraenom cvetiima,
izgledala je kao paganska boginja.
Stajala je pred ogledalom i sklopila oi uplaena sopstvenim odrazom. U glavi joj se odjednom
pojavila druga slika. Bila je to vizija nje same, ali drugaije. U njoj je bila u beloj haljini i stajala je
licem okrenuta vetru. Kosa joj je bila rasputena, ali preobraena u zmije boje bakra, koje su joj se
uvijale tik uz lice i siktale na svaki dah vetra to joj je milovao kou. estina guja mogla je da se
meri samo sa okrutnou iji je odraz Aurelija videla u sopstvenim oima.
- Vidi? Samo ako si ba izloena svetlosti, primeuje se da ispod haljine nema nita.
Sivin glas trgao ju je iz sanjarenja. Ponovo je stajala pred sopstvenim odrazom, ali ovog puta
haljina je bila obina haljina, a prava kosa joj je padala kao obino.
- Mnogi e biti oskudnije obueni nego vas dve, verujte mi - dodala je Loralin. Ispruila je ruku
maui parom cipela s visokim, tankim potpeticama Aureliji pred nosom. Du potpetica od
petnaest centimetara protezao se ukras u obliku bronzane zmije. Repovi zmija poinjali su od vrha
potpetica, a njihove razjapljene eljusti bile su u visini glenjeva.
Aurelija je pogledala cipele i zadrhtala.
- Ne, hvala - odluno je odbila. - Ja nosim ravne cipele. Posebno ako treba da peaim, a kladim
se da ovde ima mnogo stepenica.
- Kako hoe - odgovorila je Loralin slegnuvi ramenima. Onda je krenula napred i dala znak
devojkama da pou za njom. Bila je tako stabilna na previsokim potpeticama da se inilo da je u
njima izala iz majine utrobe.

64
 Aurelija je bila opinjena njihanjem Loralininih bokova ispod kratke suknje. Nakratko se
zapitala kakav bi oseaj bio dodirnuti plavokosinu kou i uporediti to s dodirom glatkog, elastinog
materijala njenih samostojeih arapa od lateksa. Zamiljala je kako prelazi rukom izmeu
Loralininih nogu, sve do butina i kratko je miluje. Osetila je kako joj se stidne usne natapaju
sokovima i bila je beskrajno zahvalna na zatitnom pokrivau od ljokica koji e sakriti njenu
tetovau u sluaju da se nenadano pojavi.
Aurelija je protresla glavom. ta ju je, doavola, spopalo?
U poslednje vreme je imala neprijatan oseaj da je poela da se menja. Meutim, njen razum jo
nije uhvatio korak s nagonskim reakcijama njenog tela. Nije uspevala da rastumai ni slike koje su
joj poput svitaca proletale kroz glavu da bi nestale jednako brzo kao to su se pojavile.
Loralin je uhvatila Aurelijin pogled dok su prilazile recepciji i namignula kao da je sve vreme
mogla da joj proita misli. - Uivajte - rekla im je. - Gore ete nai svakojake eksponate, pa se
postarajte da sve dobro razgledate.
- Hajdemo - Aurelija je rekla Siv. - Daj da ve jednom zavrimo s ovim. - Glumila je mrzovolju
jer nije elela da prizna da je osetila kako se u njoj upalila varnica i pokrenula talas uzbuenja koji ju
je preplavio od glave do pete. Svaki put kad ju je neznanac pohodio, nalazila se na nekom
slinom mestu, ispunjena udnim oseajem da je pronala drugaiji svet. Ovde se oseala ista ona
energija kao na vaaru i u kapeli. Delovalo je da e se desiti neto magino i da bi ta magija mogla
doneti jo jednu posetu mukarca koji je u Bristolu ostavio trag na njoj.
Kad je stigla do podnoja dugog stepenita za koje im je Loralin rekla da vodi do izlobenog
prostora, Aurelija se poletno uhvatila za gvozdenu ogradu. Tek kad je stigla na vrh stepenita,
otkrila je gde je dola i zapitala se u ta se to uvalila.
Stigle su u dugaak prolaz, gde su se sa strane nalazila zatvorena drvena vrata i drugi, sporedni
hodnici. Nije bilo ni traga od ljudi, ni bilo kakve naznake kuda bi dalje trebalo da krenu. Istina, uo
see amor i povremeno lupkanje visokih potpetica. Dok se naprezala da odredi odakle dopiru
ti zvuci, panju joj je privukla udna, zvidea buka, ritmino tutnjanje i povremen glasan pucanj.
Bila je to simfonija zvunih vibracija koje su se poput lopti odbijale o zidove hodnika, tako da je bilo
nemogue odrediti odakle tano zvuci dolaze.
Nasumino su odabrale jedan zasvoen prolaz i krenule kroz njega. Senke su puzile svuda oko
njih. Plamenovi baklji na zidovima treperili su i pucketali. Topao vazduh pomalo je mirisao na
parafin i ostavljao je gorak, jedak ukus u Aurelijinim ustima.
- Kao da nismo u Americi, jelda? - primetila je Siv.
- Tako je - saglasila se Aurelija. - Vie mi deluje kao Engleska. - Mesto je liilo na lavirint i
oseala se kao onda kad se sa Siv izgubila pod atrom sa vozom strave. Meutim, sad nije mogla da
se oslobodi sve jae slutnje da bi neznanac mogao da se pojavi ba kao onda na vaaru.
Prole su pored nekoliko soba. Neke su bile otvorene i prazne, a druge zatvorene i vrsto
zabravljene. Aurelija i Siv su skoro izgubile nadu da e nai Voltera, ili nagovetaj izlobe kad su
stigle do jo jednog kamenog stepenita.
- ovek bi oekivao da bar imaju liftove - poalila se Siv.
- Verovatno ih imaju - kazala je Aurelija. - Mora da smo zalutale.
Zakoraila je i zakiljila da vidi ta se krije iza ugla, ali tamo nieg nije bilo. Onda je primetila
pokret u senkama ispred njih i zaula grebanje. Nakrivila je glavu i ponovo zakiljila kroz
polumrak. Uinilo joj se da je videla nekog sa ivotinjom na povocu. To je moda bio Volter sa psom
vodiem. Nema sumnje da je neto etvoronoke ilo uz kamene stepenice iznad njih. Moda je u
pitanju ovek, jer, osim ako se um nije ponovo poigravao njome, bila je sigurna da je ugledala neiju
golu zadnjicu i par dugih, mravih nogu kako nestaju iza zavoja na stepenicama. Nije valjda da
neko vodi oveka na povocu?
- Gore nema niega - doviknula je Aurelija Siv, koja je i dalje tumarala po hodniku iza njih.
Naravno, slagala je, ali nije mogla da smisli kako bi objasnila svoje nepoverenje prema vajaru. Znala

65
je da Siv ne sme osetiti ni najmanju naznaku njene nespremnosti da ga pronau. U tom sluaju bi
svaki buntovniki nerv u njenom telu burno reagovao i dvostruko upornije bi insistirala da nau
izlobu.
- Nema veze - odgovorila joj je Siv. - Doi ovamo, nala sam neto.
Aurelija je krenula pratei Sivin glas niz vijugavi prolaz pored zakljuanih vrata.
Odaja koju je Siv nala bila je mala, ali je izgledala vea jer je svaka ravna povrina nedavno
ofarbana u belo. Jedina svetlost je dopirala kroz mali prozor s reetkama kao na zatvorskoj eliji, ali
bela farba tako je delotvorno odbijala svaki zrak da se inilo da zidovi blistaju.
Aurelija je zaustila da neto kae kad je ugledala prizor u toj sobi, ali Siv je stavila prst na usta
pokazujui joj da nita ne govori.
Jedna ena je visila sa sloenog niza bledoruiastih konopaca koji su na nekoliko mesta bili
privreni za tavanicu. Bila je u poloaju balerine zaustavljene na pola gran etea. Visila je vezana
u struku, s rukama iznad glave, izvijenim leima i iroko razmaknutim nogama. Noga isturena
pozadi bila joj je podignuta vie od one napred, kao da je dosegla najviu taku skoka i sada se
ponovo sputa. Konopac joj je bio obmotan i oko glenjeva i tik iznad kolena, pa spojen s
konopcima koji su visili s tavanice. Na kukovima, unutranjoj strani butina i na zadnjici imala je
pojas koji je nosio vei deo njene teine.
Lice joj je bilo spokojno kao da je pronala smiraj tako uhvaena u letu. Ako nita drugo, inilo
se da je konopac ne sputava, ve produava njenu slobodu u letu. Tako nepomina, izgledala je kao
da joj prija u tim stegama. Nije se ni pomerila, ni oglasila kako bi obznanila da je primetila
dve devojke.
U jednom uglu, na visokoj stolici pored male tezge, sedeo je mukarac. Nije gledao u enu na
konopcima, ali Aurelija je imala utisak da je ipak prouava. Glava mu je bila blago nakrivljena kao
da sliku stvara sluajui, a ne gledajui. Rukama je veto oblikovao figuricu od gline.
Prepoznala je oveka kojim je Siv bila toliko opinjena.
To je sigurno bio Volter.
Aurelija ga je osmotrila. Odea mu je bila neobina: par svetlosmeih pantalona od konoplje i
ljubiasta koulja dugih rukava, bez kragne, oci iste grube tkanine. Moda je, lien ula vida, uivao
u dodiru. To bi moglo da objasni i njegovu odeu i vrstu umetnosti koju je odabrao.
Kad su prile, Aurelija je videla da mu je kosa potpuno seda i oiana skoro na nulu. Zagledala
mu je lice, ali nije bila oduevljena. Zbog etvrtaste vilice i visokih jagodica pomalo je liio na
ivotinju. Taj utisak su pojaavali njegovi pokreti i reakcije na dodir i zvuk, a ne na sliku. iroka
odea nije otkrivala da li je miiav, ali bilo je oigledno da je vitak, dok su prava lea ukazivala na
dobro dranje koje dolazi s redovnim vebanjem.
Aureliji je izgledao jednostavno kao starac. Svakako nije bio ruan, ali razliku u godinama
izmeu njih smatrala je neprihvatljivom. Sigurno je bio u ezdesetim, zakljuila je. etrdeset godina
stariji od Siv. Da li je prema njemu oseala isto to i prema davno odbaenom Riem? Okrenula se i
pogledala Siv.
Siv je stajala razmaknutih nogu, paleva zadenutih za gajke svog ortsa, s rukama u depovima.
Opinjeno je zurila u Voltera. Aurelija je pratila njen pogled. Siv nije gledala u njegovo lice, koje su
mogle da vide samo iz profila. Kao omaijana pratila je kako njegove ruke oblikuju glinu. Aurelija
je prila prijateljici i utinula je za ruku kako bi privukla njenu panju, ali Siv je samo stajala kao
omamljena, potpuno nesvesna svega oko sebe: Aurelije, te odaje, ene koja visi s tavanice. Na
trenutak se inilo da je i Siv slepa poput vajara.
- Siv - apatom ju je pozvala Aurelija. Siv nije reagovala. Aurelija joj je mahnula ispred lica. Siv
je najzad odvojila pogled od vajarevih aka.
- ta je? - tiho je prosiktala Siv.
Vajar se nije okrenuo na njihovo aputanje. Najverovatnije je, pretpostavila je Aurelija, sve
vreme znao da su tu.

66
 - Hajdemo - kazala je. Digla joj se kosa na glavi od Sivine reakcije na vajara. Nikad nije videla
svoju uvek neposrednu i razboritu prijateljicu da se tako ponaa, i bilo joj je nelagodno.
Siv je prebacila teinu s noge na nogu, ali nije pokazala ni najmanju nameru da krenu.
- Ometaemo ga ako ostanemo ovde - dodala je Aurelija. To je imalo eljeni uinak. Siv je jo
jednom enjivo pogledala prema vajaru i teka srce krenula prema vratima.
Aurelija je posmatrala kako Siv hoda. Koraci su joj bili spori i teki kao da je nekim nevidljivim
nitima spojena s Volterom pa joj je teko da ga ostavi. Aurelija je ponovo osetila udno peckanje na
koi. Isti oseaj je imala ponekad dok je gledala trilere i imala elju da vrisne ispred televizora
dok junakinja otvara kripava vrata ili se klimavim stepenicama sputa u podrum.
Zato joj je toliko smetalo Sivino zanimanje za vajara? Aurelija nije videla nijedno od njegovih
zavrenih dela, ali bez obzira na njihovu vrednost, izuzetna je bila sama injenica da stvara vizuelnu
umetnost iako je slep. Osim toga, izgledao je prilino obino i nimalo zastraujue. Sivina reakcija na
njega bila je najudnija u svemu tome. Aurelija nije mogla tano da odredi ta je u pitanju, ali njena
prijateljica se promenila. Kao da je mislila samo na tog mukarca.
A to znai da je ista kao ja, pomislila je Aurelija s gorkim osmehom. To je verovatno samo
prolazna naklonost ili faza u koju je Siv ula opinjena njegovim talentom i sigurno e je proi.
- Opa! - rekla je Siv zastavi ispred nje u hodniku. Aurelija je pourila da je stigne i vidi ta je to
toliko privuklo Sivinu panju. Jedna vrata koja su ranije bila zakljuana sada su bila otvorena.
Pogled kroz njih otkrio je uznemiruju prizor, neto to Aurelija nikad nije videla, i nije mogla da
odvoji pogled. Kao da se sve odvija na usporenom snimku, poput filma koji se odjednom zakoio.
Jedna mlada ena, verovatno njihovih godina, pretpostavila je Aurelija, oslanjala se na zid,
razmaknutih nogu i ruku, nalik na morsku zvezdu. I ona je bila vezana, veoma tankim belim
trakama obmotanim oko runih zglobova i glenjeva. Krhkost poveza kojima je bila sputana sluila
je samo da naglasi krhkost njenih zglobova i tananog stasa. Duga, kao no crna kosa, slobodno joj
padala preko ramena i lica, tako da joj se nije video ak ni profil. Stajala je na vrhovima prstiju
u baletskim patikama boje kajsije. ipkane gaice iste boje bile su joj sputene do pola butina, drsko
joj otkrivajui zadnjicu. Na oba guza jasno su se videli crveni tragovi neijih prstiju.
Iza nje je stajao mukarac podignute ruke. Zastao je na vrhuncu zamaha kao baca u bejzbolu
koji prikuplja snagu za hitac. Onda je, inilo se iz sve snage, spustio dlan na njen guz. Devojka je
ispustila bolan grlen jauk, ali nita nije uinila da se izbavi. Samo se trznula povlaei trake kojima
je bila vezana, ali uspela je da se zadri na vrhovima prstiju. Aurelija je iz sopstvenog, skromnog
baletskog iskustva znala da odravanje tog poloaja pod takvim okolnostima sigurno zahteva
izuzetan oseaj za ravnoteu i snagu volje.
Devojka se ponovo opustila. Mukarac je posle tekog udarca preao na blago milovanje.
Dlanom je beskrajno neno obuhvatio njen guz i gladio ga kao latice najosetljivijeg cveta.
Lice mu je sinulo od zadovoljstva dok mu se ona pribijala uz dlan. Onda je sevnuo pogledom i
njegov nean osmeh odjednom je postao okrutan. Ponovo je podigao aku i silovito je spustio na
drugi guz. Devojka je od bola zapitala kroz zube, ponovo se trgnula napred, a onda jo jednom
opustila pod njegovom akom. Ovog puta prsti su mu nakratko skliznuli izmeu njenih nogu i
preli od vlanih usmina do zadnjice. Ona je na to reagovala zateui trake koje su je sputavale,
kako bi jo razmakla noge, pozivajui ga da ude u nju.
Potpuno neoekivano, Aurelija je osetila kako njeno telo reaguje, ba kao i telo crnokose
balerine. Osetila je poznato toplo strujanje izmeu nogu. S tim je dola i snana elja
za samozadovoljavanjem. Odmah je sklopila oi u pokuaju da odagna taj oseaj i ostane
usredsreena. Meutim, im je zamurila, slike koje su joj dotad bile pred oima iskrsle su joj
u mislima. U tom sanjarenju bila je na mestu plesaice, vezanih ruku i nogu. Iza nje je stajao
neznanac iz Bristola podignute ruke, spreman da je udari. Na tu pomisao je ovlaila.
Njena matarija delovala je jo stvarnije jer, iako je murila, do nje je dopirao ritmian zvuk udaraca
i devojinih jauka. Svaka vijuga njenog mozga govorila joj je da je to potpuno pogreno. Ipak, ali
ipak... bila je tako napaljena.

67
 Aurelija je naglo otvorila oi. Povukla je Siv za ruku.
- Mmm? - promrmljala je Siv.
- Hajde da razgledamo dalje - rekla je Aurelija. Poteno govorei, nije bila sigurna da bi podnela
da vidi jo neto slino. U njoj je besnela borba izmeu napaljenosti, radoznalosti i gaenja. Jo nije
bilo jasno ko e odneti pobedu u tom sukobu. Bila je zbunjena i postiena.
Pitala se da li je ovo uopte zakonito. Morala je da pije frapee jer joj je pivo zabranjeno, ali joj je
zato dozvoljeno da prisustvuje ovakvim dogaajima. Ipak, znala je da se ovaj performans nije
reklamirao. ak i da je neko zainteresovan doao do karata, morao bi da sazna gde da doe i kada.
Zato je sasvim mogue da je re o tajnoj izlobi. Ta pomisao ju je malo ohrabrila. Dopadalo joj se da
bude deo neeg tajnog.
Pogled joj je leteo po prostoriji. Primetila je neprekidan priliv ljudi koji se kreu u istom smeru
poput renih virova to se spajaju da bi zajedno potekli nizvodno.
- Predstava poinje - rekao je vitak mukarac u utirkanoj koulji drugom koji je liio na njega
kao da mu je brat blizanac. Obojica su nosili tamnoplave kravate proarane srcima i razigranim
satirima.
Aurelija i Siv su krenule za dvojicom mukaraca i pratile ih sve dok se ponovo nisu obrele u
hodniku.
- Bogte - rekla je Siv kad su se najzad ostavile iza sebe lavirint vijugavih hodnika koji su se irili
kao vene ogromnog srca. Stigle su u glavnu dvoranu.
Bila je ogromna, s tavanicom u obliku velike kupole. Kroz visoke prozore na zidu od cigala
prodirali su crveni i narandasti zraci zalazeeg sunca. Svi u dvorani bili su obasjani umiruom
svetlou kao da stoje pored logorske vatre koja se gasi. Krovnu kupolu podupirali su mnogobrojni
elini lukovi, a svaki od njih bio je ojaan mreom kraih cevi. Zbog toga je tavanica podseala na
ogromnu paukovu mreu od metala.
Sedam trapeza visilo je s tavanice u jednakim razmacima. Na krajevima trapeza, sa stopalima
na samo nekoliko centimetara od poda, visilo je sedam bledoputih, riokosih ena. Bile su skoro
potpuno nage. Nosile su samo jarkoljubiaste baletske patike sa satenskim trakama izukrtanim du
nogu, sve do kukova. Te satenske trake bile su im obmotane oko pojaseva i provuene izmeu
guzova i stidnih usana. vrsto su stezale ruke trapeza. inilo se da su za trapez vezane i tankim
srebrnim lancima prikaenim na uske narukvice oko njihovih zglobova i za ruke iznad njih. Zbog
toga su podseale na zatvorenike koji vise okovani u elijama. Glave su im bile pokrivene tankim
kapuljaama od svetloljubiaste gaze, oko vrata su im vezali srebrnaste trake. Pognutih glava,
brade su im poivale na grudima. ovek bi pomislio da spavaju da im se miii nisu napeli, a noni
prsti bili upereni nanie kao u savrenom baletskom stavu na prstima, koji je snano naglaavo
vrstinu njihovih zadnjica i jake, kao isklesane noge.
Imale su po est srebrnih prstenova provuenih kroz stidne usne, privrene za trake na
butinama. Zbog toga su bile irom otvorene i njihovo uzbuenje se jasno videlo po mokrim trakama
koje su im prolazile posred stidnica. Iznad klitorsa bio je vrsto vezan vor. Odatle se odvajala jo
jedna dugaka satenska traka, vezana za vee prstenove kojima su im bile ukraene bradavice.
Satenske niti su se pruale preko sobe sve do platforme u njenom sreditu, smetene iznad
ena. Na platformi je stajao mukarac koji je drao krajeve traka.
Volter.
Sad je bio potuno go, ako se izuzme purpurni nakurnjak, koji bi izgledao smeno da Volter nije
odisao dostojanstvom.
- Opet on - proaptala je Siv uzbueno Aureliji na uvo. - Zar ne izgleda boanstveno?
- Ali on je slep - odgovorila je Aurelija, kao da je je zbog njegovog hendikepa ceo taj prizor
izgledao nestvaran, iako ga je ve videla kako pravi figuru po uzoru koji nikako nije mogao da vidi.
- Znam - rekla je Siv s uzdahom.

68
 Posmatrai, razgolieni svako na svoj nain, okruili su neobinu mreu s iekivanjem.
Aurelija je stajala pored Siv negde u prvim redovima i posmatrala ono to se odigravalo pred
njima. Samo ju je pristojnost spreila da zaprepaeno zine i akom pokrije usta. Jesu li te ene
zatoenice? Ili moda marionete? Aurelija nije bila zatucana i nije videla nita loe u golotinji u
umetnosti, niti u golotinji uopte. injenica da su modeli koje je dosad videla bili nagi nije je
preterano zapanjila. Ali bilo je neeg posebnog u tom prizoru ena kojima su glave bile pokrivene, a
najintimniji delovi tela sasvim izloeni pogledima. To je bilo vie od golotinje. Posebno je jezivo bilo
posmatrati ih kako diu, dok im se ljubiasta gaza uvlai u usta, te im svaki udah podsea na
zaleen vrisak. Aurelija je oseala da u tom prizoru ima nasilja. Tu je bilo neeg jo brutalnijeg od
slike mukarca koji udara tamnokosu balerinu po zadnjici, to je jo i mogla da objasni kao javno
izraenu sklonost dva partnera, istina, s razliitim ulogama. Ali bilo je drugaije gledati Voltera
kako stoji iznad tih ena vezanih zglobova i pokrivenih lica. Ipak, znala je da je to samo performans
i videlo se da te ene dobrovoljno u njemu uestvuju. Nije mogla da objasni ta je to u njoj
istovremeno izazvalo tako jaku neprijatnost i takvu opinjenost. Srce joj je ubrzano tuklo, a celim
telom joj pulsiralo potisnuto seksualno uzbuenje.
Zaorila se muzika. U pitanju je bila klasina kompozicija. Aurelija nije sluala tu muziku, osim
kad bi njen staratelj Piter pustio veoma glasno pustio neku od svojih ploa dok je ona na spratu
itala ili usisavala prainu.
- traus - apnula joj je Siv na uvo. - Ples sedam velova. - Siv je bila pankerka u srcu, ali
zahvaljujui asovima baleta, znala je poneto o klasinoj muzici.
Kako je muzika postajala ivlja, oivljavale su i plesaice. Pokretima su savreno usklaeno
pratile muziku, ali ubrzo je postalo jasno da ne vode one taj ples. Volter ih je nadgledao iza svog
linog zida tame i povlaio niti povezane s njihovim pirsinzima ba kao to dirigent vodi orkestar
pokretima ruku. Svako povlaenje trake predstavljalo je novo uputstvo. ene su na to odgovarale
vrtei se, okreui ili irei noge u savrenim pagama u vazduhu, pri emu su jo vie otkrivale
ionako izloene intimne delove i satenske trake koje su ih trljale. Sve se to odigravalo pred oima
gledalaca.
Volter bi povremeno estoko cimnuo traku spojenu s alkom u bradavici, od ega bi plesaica
bolno izvila lea. Posle toga bi brzo olabavio traku na pirsingu i povukao nit iz vora koji nadrauje
klitoris plesaice. Iako su lica ena bila pokrivena, Aureliji se inilo da vidi njihov bol i zadovoljstvo.
Svoje elje i oseanja ene su izraavale telima. To se videlo po napetosti njihovih miia, po
opiranju ili predavanju nitima za koje su bile vezane.
Volter je tokom veeg dela nastupa murio, kao da ita reakcije plesaica samo na osnovu
povlaenja i poputanja traka. Aurelija je znala da je zaista tako i da on ne eli da im nanosi samo
bol.
Siv je utinula Aureliju za ruku.
- Pogledaj - prosiktala je. - Navodi ih da svre.
Aurelija je skrenula pogled s Voltera na ene koje su ga okruivale. Siv je bila u pravu.
Pokretima su i dalje pratile ritam muzike, ali vie nisu izvodile iste korake. Izgledalo je da vajar na
svakom od tih tela svira razliitu melodiju pruajui svakoj enu upravo onaj spoj zadovoljstva i
bola koji je vodi do ivice ekstaze. Onda je doao trenutak da zavrnim nadraajem na stidnice natera
sve plesaice da svre u isto vreme grei se od orgazama. ena koja im je bila najblia tako je
ovlaila da su joj blistave kapljice njenih sokova ostavile trag na bedrima i tamnu mrlju na
purpurnoj traci koja joj je ukraavala nogu.
Nakon to su svrile, sve ene su zauzele poetan poloaj, nepomine kao lutke na navijanje.
Posle toga su ih polako spustili. Kad su im stopala dotakla pod, doekale su ih ruke pomonog
osoblja. Skinuli su lance kojima su plesaice bile vezane za trapeze, ali su im ostavili kapuljae na
glavi. Odveli su ih, verovatno u svlaionicu, ali one su izgledale kao da su transu i ne mogu bez
pomoi da hodaju. Jedan livrejisani sluga izveo je Voltera.

69
 Aurelija je bila i opinjena i uasnuta. Zdrav razum joj je govorio da je ovo bio prikaz istog
ludila. To nije bila umetnost, to je bilo zlostavljanje. Pogledala je ljude oko sebe.
Gledaoci su, skoro bez izuzetka, bili uzbueni ili smoreni. Niko nije izgledao zapanjeno. Posle
aplauza, delom iskrenog, delom upuenog iz pristojnosti, posmatrai su poeli da se razilaze i
askaju.
Siv je utala. Aurelija se pitala kako je taj prizor uticao na njenu prijateljicu. Posle ovoga sigurno
vie nee biti tako oduevljena Volterom.
- Jesi li dobro? - upitala ju je Aurelija.
Siv je slegla ramenima, toboe nehajno, ali odali su je prsti kad ih je brzo provukla kroz ve
raupanu kosu i nervozni pokreti.
- Volela bih da sam bila na njihovom mestu. Na tom trapezu. Zaista bih to volela - priznala je
Siv potiteno.
Zapanjena Sivini priznanjem, Aurelija je naas pokuala da se stavi u kou svoje prijateljice.
Kako bi se ona oseala da je onako visila dok na platformi iznad nje stoji nepoznat mukarac koji
osea najtananije promene njene uspaljenosti i upravlja svakim njenim pokretom kao lutkar?
Sklopila je oi. Ta pomisao bila je kao ulje doliveno na vatru uzbuenja koje je ve tinjalo u njoj
otkako su stigle na izlobu. Oseala se kao da se ta unutranja varnica naglo rasplamsala i
celim Aurelijinim telom poput umskog poara protutnjao je talas uzbuenja. Sranje! Svrie pred
Siv u svojoj providnoj haljini. Svrie pred svim tim ljudima dok joj u glavi i dalje ivo igra slika
Voltera i njegovih lutki. Uspela je da se obuzda. Ne ovde. Ne sada, ne ovako.
- Hajdemo - proaptala je. Vrtelo joj se u glavi i trebalo joj je sveeg vazduha da se povrati i
razmisli o svemu. Nije elela da zna ta se krije iza ostalih zatvorenih vrata. Nije je zanimalo ta je
izvor udnih pucnjeva i tupih udara koji su se uli iz drugih soba du hodnika. No da li se plaila
da e biti zgaena zateenim prizorima, ili je strahovala da bi te slike mogle da je napale?
Vie joj nita nije bilo jasno.
Uhvatila je Siv za ruku i povukla je prema vratima.

70
 6.

Srce koje udara

Nakon toga Aurelija je esto pokuavala da zapodene razgovor o izlobi, Volteru, njegovim
lutkama i sazna ta Siv o svemu tome misli. Meutim, njena prijateljica bi samo slegla ramenima i
promenila temu, ili bi urno otila i zabavila se nekim poslom.
Aurelija je uskoro osetila da se izmeu njih dve podigao zid. Spolja gledano, bile su prijateljice
kao i dosad. Ipak, bilo je nemogue probiti nevidljiv lednik koji je titio Sivina skrivena oseanja
prema vajaru i njeno miljenje o njegovom nastupu.
Prolo je mesec dana.
Aurelija je zakljuila da bi bilo bolje da se upisala na fakultet nego to se odluila za godinu
dana pauze. Siv je sada veoma esto bila van kue, zauzeta tajanstvenim poslovima, koje je,
navodno, obavljala za Editu, ali nikad nije objanjavala o emu se radi. Stalno je imala neke obaveze,
dok je Aurelija gluvarila po Ouklandu. Vei deo dana je provodila u svojoj sobi. Jedino drutvo
pravili su joj prigueni zvuci sa asova baleta: razgovori, uputstva i povremeni smeh koji su
dopirali iz Editine sale u prizemlju ispod njene sobe.
inilo joj se da joj je mozak parkiran na sporednom koloseku i preputen sam sebi. Bio je
besposlen i sklon mislima koje bi ona radije potisnula. Razmiljala je o tajanstvenom fondu i svom
dobroinitelju. Pohodila su je mutna, izmiljena seanja na roditelje satkana na osnovu turih
podataka koje je imala i pet-est izbledelih fotografija. Nije prestajala da misli o onom to se
dogodilo na izlobi. Muile su je gorko-slatke uspomene na mukarca s kojim se tucala u onoj
bristolskoj crkvi, na ukus njegovih usana, mekou njegove koe i njegovo vrsto koplje. Povrh
svega, bila je potitena i zbunjena.
Trebalo bi malo da upozna Ameriku. Sa Siv je ranije razmatrala zamisao da iznajme kola i
odvezu se do Los Anelesa i upoznaju sunaniju stranu Kalifornije. Nameravale su da odu i u
pustinju, da obiu Las Vegas, vide Veliki kanjon, Huverovu branu i mnotvo drugih mesta o kojima
su nekad samo sanjale. Meutim, ohladile su se kad su ustanovile da zbog godina ne mogu da
iznajme kola, iako su obe imale vozake dozvole.
O drugim nainima putovanja nije ni razmiljala. Postala je lenja i ravnoduna. Bila je ogorena
to je Siv uspela sebi da ispuni vreme raznim obavezama i tako brzo se prilagodi novoj sredini.
Nedostajalo joj je njihovo zajedniko utanje i bliskost.
O tome nisu razgovarale, ali to ih je vezivalo sve do odlaska na izlobu.
Noi su bile iscrpljujue, ispunjene zbunjujuim snovima i zbrkanim mislima. Kad bi se
probudila, Aurelija je uvek oseala da joj treba bar pola dana da prebrodi obamrlost, ukoenost
miia i udova, kao i ravnodunost koja joj poput kleta stee um.
Znala je da je eka ceo jedan nov svet, takorei vapi za njom, ali neto ju je zadravalo. Da li je to
bio strah od istine? Strah od utvara?
Preesto je zadizala spavaicu i posmatrala meunoje, bledo prostranstvo preseeno
pukotinom izmeu njenih nogu. Uzalud je traila plamtee srce i, uprkos svemu, nadala se da e se
ponovo pojaviti. Ostalo je nevidljivo prkosei joj i sejui seme zbunjenosti. Kao da nikad nije ni bilo
tu, kao da je ona to umislila. Zadovoljavala bi se vie puta zaredom, gurajui prste duboko u svoj
mekani otvor. Igrala se sobom ne bi li oivela vatru, ali sve je bilo uzalud. Ponekad joj se inilo da
osea ono posebno strujanje, nagovetaj nenog peckanja tano tamo gde se ranije pojavljivalo srce

71
u plamenu. Meutim, kad god bi pogledala to mesto, koa je bila netaknuta, mirna, neobeleena.
Mesto koje je nekad bilo ispunjeno sada je odjekivalo od praznine.
A onda, ba kad ne treba - dok u kuhinji prazni mainu za pranje sudova ili pegla nagomilanu
odeu - u mislima bi se vratila na izlobu. Setila bi se ake koja se estoko sputa na belu zadnjicu i
ruiastog traga od udarca to se iri kao mrlja i poput mirne vode tee pejzaom njene meke koe
kupajui je unutranjim sjajem. Kad bi takve slike zgulile povrinski sloj njenog opaanja, Aurelija
bi osetila dobro poznate marce. Preputala im se u nadi da e oiveti plamtee srce.
Nikad nije razmiljala o lupanju po zadnjici, ni o vezivanju, sve do one sudbonosne veeri pre
mesec dana. Pomisao na blagi bol nije joj bila nimalo privlana. To joj je, na prvi pogled, ak
delovalo smeno. Onda se setila svih drugih neverovatnih prizora: Voltera kako veto upravlja
pokretima ena skrivenih lica. Setila se koliko je bila napeta, radoznala i uznemirena zbog svega to
je videla.
Aurelija je sklopila oi. U seanje je prizvala vrste dodire neznanevih prstiju u tami bristolske
crkve i odlunost s kojom ju je epao za zadnjicu dok se zarivao u nju. Setila se i kako je u jednom
trenutku, dok ih je nosio kovitlac oseanja u kom se guila, uhvatio za zglobove kako bi je zadrao
dok je zaranjao u njenu vrelinu. Ona se tada sa zadovoljstvom prepustila njegovom autoritetu,
njegovoj dominaciji. Da li bi se tako oseala da joj je ruke vezao konopcem? Da joj je vezao i
glenjeve? Da ju je sputao tako da ne moe da se pomeri? Uzdrhtala je.
Da li za tim ezne njena dua? Sigurno ne. Ali to joj je vie potisnutih slika iskrsavalo pred
oima, to je jae oseala tajne vibracije kako joj nadrauju nervne zavretke, kako se podmuklo
zabavljaju njome i igraju tabuima o kojima dotad nije ni razmiljala.
Ponovo je rairila noge, a ruku zavukla pod pokrivae. Iz podruma su kroz pod dopirali tonovi
svite Krcko Orai. Bilo je jutro, vreme za asove za decu, devojice s krezubim osmesima u
ruiastim baletskim suknjicama.
Pre nego to je posegnula za svojim mekanim usminama, zadrala je prst tamo gde se nekad
pojavljivalo plameno srce i opipala svilenkastu glatkou. Odjednom joj je vrelina udarila u srce, a
onda joj se, kao voz van kontrole, sjurila u meunoje. Aurelija je zastenjala. Brzo je izvukla ruku
ispod pokrivaa. Skoila je iz kreveta i pojurila u kupatilo. Sva je gorela. Trebao joj je hladan tu da
se smiri, da utrne. Zbacila je tanku spavaicu sa sebe i pustila vodu. Dok je to radila, krajikom oka
je videla svoj odraz u visokom ogledalu.
Srce se ponovo videlo. Sasvim jasno. Urezano u njeno telo. Njegovi tanki, skoro neprimetni
plamici ivo su pulsirali kao krvni sudovi. to je vie posmatrala nestvarnu tetovau, to je ivlje
zamiljala sebe u kamenoj dvorani, vezanih nogu i ruku, ostavljenu na milost i nemilost bia, batine
i aka, prohtevima mukarca. Njenog mukarca. Neznanca. Ukus nara ispunio joj je usta, sladak i
gorak podjednako.
Ovo nisam ja, pomislila je. skamenjena i izbezumljena. Ali slike u njenom umu odbijale su da se
povuku i dok je srce tuklo kao ludo, prepustila se i svrila. A samo je stajala u kupatilu. Nije se ak
ni dodirivala.

***
Aurelija je sutradan ujutru pokucala na Sivina vrata. Nedostajalo joj je njihovo zajedniko utanje i
bliskost, sve ono o emu nisu razgovarale i to ih je povezivalo sve do one proklete izlobe. Napola
je oekivala da e zatei prijateljicu brbljivu i otvorenu kao obino, ali soba je bila prazna. Videlo se
da noas nije spavala u svom krevetu.
Najpre je reagovala s neodobravanjem i zaviu, a zatim sa zebnjom. I tugom.
Jesu li zaista dotle dole? Je li Siv zaista upoznala nekog mukarca i provela no s njim a da to
nije ni pomenula Aureliji? I da li je to zaista neko nov? Aurelija se setila kako je Siv reagovala na
Voltera. Setila se izraza Sivinog lica dok je posmatrala kako vajar od gline oblikuje telo plesaice i
kako je Siv izrazila elju da bude jedna od njegovih lutaka.

72
 Grizla ju je savest kad se prisetila s koliko je neodobravanja i sumnjiavosti gledala na
prijateljiinu opinjenost vajarom. Tim neodobravanjem Aurelija je samo skrivala zbunjenost koju je
oseala zbog sopstvenih elja. Sada je bila svesna toga, ali vie nije bilo povratka.
Aurelija je pokuala da potisne brige i sumnje. Ipak je to Sivin ivot, rekla je sebi. Nema nikakve
potrebe da je ona nadzire i spreava da ivi punim pluima sve dok time sebi ne nanosi tetu. Na
kraju krajeva, zar to i nije bio glavni razlog njihovog dolaska u Ameriku i San Francisko, o emu
su nekad sanjale?
Dok je obavaljala svakodnevne obaveze u kui i pokrivala prijateljicu, nekoliko puta je pokuala
telefonom da razgovara sa Siv, ali ona joj nije odgovarala na pozive. Poto se Siv nije pojavila ni
sutradan, Aurelija se uunjala u njenu sobu da je pretrese. Sva Sivina odea bila je na svom mestu.
inilo se da nita ne nedostaje, ali u jednoj fioci je nala Sivin punja za telefon, to bi moglo da
objasni zato se nije javljala.
I Edita je prokomentarisala Sivino odsustvo kad je Aurelija dola da plati stanarinu spremno
pokrivi i Sivin deo.
- Ne treba da brine - kazala je koata nastavnica baleta. Iskra u njenim oima bila je praena
ironinim osmehom tankih usana. - Sigurno ima razloga za to to radi... - Klimnula je glavom.
Aurelija je poelela da joj kae kako se Siv verovatno spetljala sa slepim, starijim mukarcem, ali
je predoseala da bi, ako otkrije tu tajnu, izneverila Siv. Prolo je nedelju dana.
Poto od Siv nije bilo ni traga ni glasa, Aurelija se veoma zabrinula. Potraila je Voltera na
guglu, ali na internetu nije bilo ni rei o njemu, niti o bilo kakvom uvenom slepom vajaru. Otila je
tamo gde je odrana izloba. Tu su je na ulazu samo ljubazno obavestili da je prostor bio iznajmljen
za privatnu zabavu i da im nije dozvoljeno da otkriju ime klijenta.
Da, objasnila joj je recepcionerka tankih usana s naoarima, mogu ponovo biti organizovani
slini dogaaji i neki od gostiju i osoblja s prethodne zabave mogu opet da se pojave, ali to niko ne
moe da garantuje, niti joj mogu pokazati raspored privatnih zabava.
Aurelija je strepela od telefonskog poziva Sivine porodice i stresala se na pomisao da bi morala
da ih lae. Ve je razmiljala da se obrati policiji. A onda je, sasvim neoekivano, kao odgovor na
svoje brige, dobila imejl. Bio je od Siv.
Dobro sam. Srena sam. Ne brini za mene. Jednog dana e shvatiti. Volim te.
Sivina porodica nije zvala, pa je Aurelija pretpostavila da se Siv i njima javila.
Iako su joj ove vesti donele izvesno olakanje, malo su je i razbesnele. Siv ju je izneverila. Bila je
neverovatno sebina, smatrala je Aurelija.
Zato nije mogla da doe do njihovog stana u Ouklandu, lino joj objasni o emu se radi i uzme
svoje stvari pre nego to otperja s Volterom, ili s nekim drugim na koga se naloila? To je bilo
prokleto bezobzirno. Pravi prijatelji ne bi smeli tako da se ponaaju.
U meuvremenu, kao izvor dodatne nervoze, stiglo joj je pismo od advokata Gvilama Irvinga.
On se dvosmisleno raspitivao o njoj i podseao je na obaveze prema fondu. Da li je znao da Aurelija
jo nita nije preduzela kako bi se upisala na Berkli, kao to su se dogovorili? Povrh svega, otkako je
Siv zbrisala, svaki pokuaj da, samozadovoljavajui se ili prizivajui uspomenu na neznanca u
zbrkani um, natera srce da se pojavi zavrio se potpunom propau.
Odluila je da preduzme neto povodom toga.

***
Iako je znala da je to suludo, pa ak i opasno, Aurelija je vrsto reila da proveri hoe li se srce
ponovo pojaviti ako bude vodila ljubav s nekim. Imala je utisak da je nevidljiva tetovaa stvorila
rupu u noj, vrtlog koji joj je usisavao sve misli. Oajniki je udela za odgovorima.

73
 Iako je izgledala starije, Aurelija je znala da bi ameriki konobari i barmeni verovatno ipak
traili da im pokae isprave. Zato barovi nisu dolazili u obzir. Kuda otii?
Podstaknuta pismom advokatske firme Irving, Irving i Irving, konano je odluila da poseti
kampus Berklija i sazna kad najranije moe da se prijavi za predavanja koja je isplanirala da pohaa
jo dok je bila kod kue u Engleskoj. Namerno je obukla najkrau suknju, kariranu krpicu koja joj je
dosezala jedva do pola butina i otkrivala duge noge. Uz to je odenula najuu majicu uz vrat i
pozajmila Sivinu crnu konu jaknu, koju je njena prijateljica ostavila u svojoj sobi. Nikako se ne bi
moglo rei da je to bila najskladnija odevna kombinacija, ali glavno je bilo daje otkrivala njeno
visoko, vitko telo, preputajui malo toga mati posmatraa.
Aurelija se nikad nije previe trudila da privue muke poglede. Tako obuena, pucala je od
samopouzdanja. U kancelariji za prijavljivanje uzela je debelu fasciklu punu raznih obrazaca i
prola kroz glavni deo univerzitetskog naselja ne privukavi previe panje. U masi studenata koji
su se vrzmali unaokolo bilo je dosta visokih plavokosa, s tim to su sve te devojke bile sumnjivo
preplanule. Od vetra koji joj je milovao gole noge najeila se. Na kraju je otila u biblioteku. Ono to
je proitala o amerikim kampusima i videla u mnogim filmovima i televizijskim serijama bilo je
tano: konkurencija je bila estoka i njene noge svede puti nisu bile naroito jako oruje.
itaonica s visokom tavanicom bila je sva u drvenim panelima, s dugakim klupama i velikim
isturenim prozorima. Kroz prozore su se videle grane drvea oko zgrade, a neprekidno treperenje
lia isprva je remetilo Aurelijinu panju. Poto je pretraila police, uzela je gomilu knjiga i sela za
jedan sto. Nije nameravala da ui, ve je samo nasumino izabrala neke naslove. To su uglavnom
bili romani o kojima je esto sluala, ali nikad nije imala vremena da ih proita. Nadala se da e se,
poto prelista nekoliko strana, zainteresovati za neku knjigu i provesti dva-tri spokojna sata na
toplom.
Poreala je knjige na visoku gomilu ispred sebe poput zida koji joj je zaklonio pogled na
prozore. Odabrala je jednu i otvorila ju je. Bio je to roman Harukija Murakamija. Nije itala nita od
tog japanskog pisca, ali ono to je ula donekle ju je privuklo. Jedan televizijski komentator opisao je
njegove romane kao opojni koktel uvrnutih ljubavnih pria, maaka i deza. I korice engleskih
izdanja Murakamija izgledale su joj odlino. Ovo je bilo izdanje u tvrdom povezu, ali nije
imalo zatitni omota za korice.
Aurelija je proitala dvadesetak strana kad je osetila udno peckanje u zadnjem delu vrata, kao
da je neko posmatra. Setila se da je poslednji put imala takav oseaj kad je jurila na voz u Londonu.
Spremala se da okrene glavu i osmotri itaonicu i police s knjigama kad je zaula glas s druge strane
stola za itanje. Dopirao je iza zidia od knjiga koji je napravila kako bi sebi obezbedila privatnost.
Nakratko se uznemirila umislivi da je neko posmatra i da opasnost dolazi s dve strane. Nozdrve su
joj se nagonski rairile u pokuaju da prepozna poznati miris. Nar? Ali nije ga osetila. Meutim, bez
ikakvog razloga, usne su joj se osuile. Oblizala ih je.
- Dobra knjiga, a?
Pomerila je svoju gomilu nekoliko centimetara da bi videla ko joj se obraa.
To je bio mladi u srednjim dvadesetim. Imao je svetlosmeu kosu i ike koje su mu padale na
elo. Nosio je tamne naoare debelih okvira i Aurelija nije mogla da ne primeti koliko mu ui tre.
Virile su mu iz gustih zulufa, malo tamnijih od kose, koji su mu se sputali do pola brade. Na nosu i
oko nosa imao je malo pega i veoma izraene jagodice na kojima bi mu pozavidela svaka devojka.
im ga je videla, Aurelija se setila slike koja se u njenoj glavi stvorila kad je prvi put itala
Marka Tvena u sklopu kolske lektire. Mladi je bio slika i prilika starijeg Toma Sojera. Nije mogla
da obuzda osmeh.
- Proitala sam tek dva poglavlja - odgovorila je.
- Opa! Ti si Engleskinja! - uzviknuo je oduevljeno zinuvi i otkrivajui savreno bele zube.
Aurelija se zakikotala. - Zar je to tako oigledno?
On se jo ire nasmeio, a oi su mu zasijale.

74
 - Ta knjiga je sjajna - nastavio je. - Zavidim ti to je ita prvi put.
- Zato? - upitala je Aurelija.
- O, ne elim da ti pokvarim uitak. Mora je proitati do kraja da bi to saznala.
- Pretpostavljam da si u pravu.
- Ja sam Hak - kazao je.
Aurelija nije mogla da se uzdri i prasnula je u smeh.
- Hak Fin? Da ne poznaje Toma Sojera?
- Ne. Zovem se Hak Donson.
Aurelija se predstavila.
Poticao je sa Srednjeg zapada. Ovo mu je bila druga godina na Berkliju, na magistarskim
studijama iz antropologije. Roditelji su mu lekari. Sve obimne knjige koje su stajale na stolu pored
njega bile su udbenici, ali rekao joj je da oboava savremenu knjievnost. ak i sam pie roman,
priznao je. Matao je o tome da jednog dana postane pisac.
- Ba bih volela da proitam to to pie - ljubazno je rekla Aurelija.
- Imam ja jo da radim - oborio je pogled kao da se postideo. - Pa, ta te dovodi ovamo? - upitao
je nespretno menjajui temu.
Pola sata kasnije Hak ju je pozvao da popije kafu s njim. Rekao je da u podrumu biblioteke
postoji pristojna kafeterija. Aurelija je prihvatila poziv.
Kad je ustao s klupe, iznenadila se kad je videla koliko je visok. Imao je preko metar devedeset i
bio je vii od nje za pola glave.
Poela je da je nagriza pomisao da ne zna ni koliko je visok mukarac iz bristolske crkve.
Stomak joj se od toga vezao u vor. Uz bljutavu kafu i podnoljive kolae trudila se da razmilja o
tome kako izgleda Hakovo telo ispod iroke karirane koulje i vreastih farmerki. Delovao je mlade,
to nije probudilo seksualnu elju u njoj. Ali je primetila naznake poude u njegovim oima kad ju
je kriom odmerio nakon to je ustala s klupe u biblioteci, pri emu su njene duge, gole noge bile u
centru panje. ak i sada, dok su sedeli jedno pored drugog u kafeteriji, njegov pogled bi
povremeno skliznuo magnetski privuen njenim golim butinama.
Nekoliko puta je dozvolila da joj se uska suknja podigne i tako mu omoguila da kriom
pogleda u njene bele pamune gaice. Posle toga je ponovo povukla suknju nanie. Za nju je to bila
igra, a on je bio savrena igraka. Stara Aurelija bi bila zgroena kad bi videla kako se ova nova
poigravala njime, kao da vue konce. Nova Aurelija, roena s onom ludom tetovaom, tano je
znala ta radi i uivala je u moi i kontroli. Da li je tako lako upravljati svim mukarcima?
Hak je privremeno spavao na kauu kod prijatelja u blizini Hajta ekajui da se oslobodi mesto
u kui blie univerzitetu, a nije bilo govora da odu u Aurelijinu sobu iznad baletske kole u
prizemlju. Na kraju su se dogovorili da podele trokove motelske sobe.
Mladiev mali japanski automobil bio je prepun izguvane, neoprane odee, koju je odavno
nameravao da odnese u praonicu. Unutra je bilo i omota od slatkia, starih asopisa, novina i
praznih plastinih aa. On je urno oistio suvozako sedite i Aurelija se, onako visoka, smestila u
skuena kola. Onda su krenuli u potragu za motelom kog se on setio. Aurelija se pitala koliko je
puta ve bio tamo s drugim devojkama. Osetila je muninu od mirisa benzina, pa je otvorila prozor.
Dok su se vozili u tiini, razmiljala je kako je dola do ovoga i kako ga je pozvala u motel. Bilo
joj je sasvim jasno da je mladi Amerikanac samo sredstvo za ostvarenje njenog cilja i nije bila
sigurna da joj se dopada to je tako proraunata i sebina.
Navukli su zavese i upalili slabanu lampu koja je sobu obasjala jezivom svetlou. Aurelija se
svukla im su prekinuli prvi poljubac. Hak je samo stajao razrogaenih oiju i gledao je. Skoro da
nije mogao da poveruje koliko mu se posreilo kad je svukla kratku suknju i pokazala mu vitko telo
i beskrajno duge noge na teperavoj narandastoj svetlosti.

75
 - Uh! - otelo mu se. - Jesu li sve Engleskinje tako neposredne?
Aurelija se nasmejala. - Moram u kupatilo. Skini se i vidimo se u krevetu - naredila je i otvorila
tanka vrata koja vode u toalet. Htela je da opere zube i ponadala se da u motelu imaju etkice za
goste. Nita od toga. Vlanim prstima je snano istrljala zube i potraila mentol-bombonu u
torbici. Skinula je donje rublje i osmotrila izoblien odraz svog nagog tela u napuklom ogledalu.
Pogled joj se neumitno spustio nanie u potrazi za skerletnim srcem. Istini za volju, nije oekivala
da e ga ugledati. Ne jo.
Kad se vratila u nezagrejanu sobu blago drhtei videla je da je Hak iskljuio svetio i zavukao se
pod pokrivae. Aurelija ih je podigla i legla pored njega. Telo mu je bilo prijatno toplo. Ve mu se
bio digao i pribio joj se uz bok kad se spustila na lea. Ugledala je sive senke na umrljanoj tavanici
motelske sobe. On se malo pomerio kako bi je poljubio. Promenio je poloaj kao da se stideo to mu
se penis trlja o nju.
Dah mu se oseao na duvan. Aurelija je duboko udahnula. Dosad je samo jedna mukarac imao
slatku aromu voa.
Dok su se ljubili, rairila je noge kako bi se Hak smestio izmeu njih. On se nespretno namestio
i dalje strahujui da premosti rastojanje izmeu njihovih tela. Aurelija je nala njegovu kitu i stegla
je. Bila je tvrda kao kamen, no ujedno iznenaujue meka i barunasta. I vrela.
Ba kao i neznanevo koplje.
Da li je tako kod svih mukaraca? Da li bi bilo tako jednostavno isterati neznanca iz njene glave?
Mozak joj se usijao od nadraaja i misli koje su ih pratile. Poljupci su mu postali dui. Stenjao je dok
su mu njeni prsti klizili niz kitu. Noktima mu je oeala muda. Aurelija se izazovno izvila i Hak se
sruio na nju. Ud mu je sada bio samo na prst od njenog otvora.
- Jebi me. Odmah - proaptala je na mladievo uvo.
- Jesi li sigurna? - upitao je kao da okleva da tako brzo ode do kraja.
Aurelijine usne su se odvojile od njegovih. - Da - zastenjala je.
Ne putajui ga, odluno ga je usmerila ka svom meunoju. Znala je da je veoma vlana.
Upravo kad je hteo da prodre u nju, ona se povukla i odmakla se od njega.
- Ima li kondom? - upitala ga je zadihana, lica zajapurenog od elje i jeda to je tako lako
zaboravila na najosnovniju meru zatite. Usvojitelji i nastavnici su joj trubili o tome dok nisu poeli
da zvue kao pokvarena ploa. Onda se, uz nalet panike, setila da neznanac iz Bristola, koliko je
mogla da zakljui na osnovu ono malo pojedinosti kojih se seala, takoe nije koristio zatitu. Poto
nije ostala trudna, niti je imala bilo kakvih zdravstvenih problema, zakljuila je da je u tom sluaju
dobro prola.
Hak se nagnuo preko svoje strane kreveta i pretraio depove farmerki, koje je uredno sloio na
stolicu. Odatle je izvukao kondom u plaviastom omotu.
Dok ga je otvarao zubima, donji deo njegovog tela mu je bio skriven pokrivaima. Aurelija je
bila ozlojeena to se sve tako odvija. Nita nije bilo kako treba. Nije bilo magije, ni romantike, samo
obino kresanje. Njegova alatka je moda na dodir bila kao neznaneva, ali sve ostalo je bilo
drugaije.
Poto je navukao kondom, Hak joj se ponovo smestio izmeu nogu. Aurelija se nije pomerila ni
milimetar. Dok je ulazio u nju, blago joj se osmehnuo kao da se izvinjava, a onda joj vlanim
usnama neno ljubio uvo.
Posle kratke stanke, poeo je da se pomera u njoj. Aurelija je popustila i poela da uiva u
predivnom oseaju ispunjenosti, iako je ovog puta sve delovalo mnogo drugaije,
nekako mehaniki. Kao da je veza izmeu njenog srca i meunoja tajanstveno prekinuta te oni
neopisivi trnci nisu mogli da joj prostruje ilama i tetivama.
Hak joj je aptao nene rei, ali Aurelija ga nije sluala. Usredsredila se na buenje
zaboravljenih oseaja. Pokuavala je da ih oivi. Meutim, ometao ju je njegov duvanski zadah, znoj

76
na njegovim leima, njegove ike koje su joj padale na elo i jednolini pokreti njegovog tela,
dosadno kretanje napred-nazad.
inilo joj se da traje beskonano.
Hak je sigurno primetio njenu hladnou. - Jesi li dobro? - upitao je.
- U redu je - kazala je Aurelija.
- Sigurna si? - Usporio je.
Pred njenim oima je poput umskog poara protutnjao niz slika.
- Jae - kazala je.
- Kako?
Spustila je ruke sa strane. - Uhvati me za zglobove, moe da bude i grublji ako eli - rekla mu
je dok su je preplavljivala seanja na izlobu.
Uhvatio ju je za zglobove, ali njegovi pokreti nisu bili uverljivi. elela je da je udari po dupetu,
ak da je povredi, ali oklevala je zaprepaena eljama koje su je spopale. Pokuala je da otera
nasrtljiva seanja i zaboravi da se nalazi u prljavoj sobi jeftinog motela.
Pogledala je Haka u oi.
- Ne ide - rekla je Aurelija, odvojila se od njega i pourila da se obue.
- Gde sam pogreio? - upitao je Hak posegnuvi za odeom. Kita mu je ve bila pala.
- Nigde.
- ta ti je znailo ono jae? - molio ju je da mu objasni.
- Nita - odvratila je.
Sada mu je pogled sevao od gneva.
- Jednostavno ne razumem takve devojke - kazao je.
- ta ti znai to takve devojke?
- Devojke koje trae da budu povreene. Nisam tako vaspitan. Mislio sam da...
- ta si mislio? - pitala je Aurelija provlaei glavu kroz uski okovratnik svoje bele majice.
- Mnoge devojke iz San Fanciska i okoline su nastrane. Mislio sam da, poto si Britanka, nee...
- skrenuo je pogled.
- Ja nisam nastrana! - povikala je Aurelija i izjurila iz sobe kiptei od besa.

***
Poto nije bilo taksija na vidiku, na kraju je morala da se vrati peke u svoju sobu iznad baletske
kole. Trebalo joj je vie od sat vremena i celim putem se borila da zaustavi suze. Znala je da se
neto u njoj deava. Nije to bilo samo zbog Sivinog odlaska, niti zbog onog zagonetnog srca. Neto
drugo je bilo u pitanju.
Kad je stigla do ugla svoje ulice, ponovo ju je skolio uznemiruju oseaj da je neko prati. Ali nije
mislila da je to Hak. Znala je da tog mladia vie nikad nee videti. Osvrnula se, ali avenija je bila
pusta. Ugledala je samo jesenje lie kako plee na vetru. Obrisala je suze s obraza. Nije bilo razloga
da uznemirava Editu. Meutim, sada, kad se nala pred kuom, shvatila je da ne bi podnela jo
jedno vee ophrvana usamljenou i brigom za prijateljicu. Skoknula je u svoju sobu, brzo napisala
poruku s kratkim objanjenjem i ostavila je na krevetu.
Nala Siv, napisala je. Biu odsutna. Nema razloga za brigu. Uskoro u se javiti.
Nije bila sigurna da li se zbog toga moe smatrati laovom. Moda je iz sujeverja mislila da bi
ono to napie moglo i da se ostvari.

77
 Poela je da se sputa laka izmaglica i Aurelija je u poslednjem trenutku ponovo utrala u kuu
i presvukla donje rublje, promenila majicu, uzela al sa iviluka pored vrata i vrsto ga obmotala
oko ramena. Pomalo tuna, shvatila je da je to isti onaj al koji je nosila na vaaru. inilo joj se da je
to bilo mnogo davno. I kuda e sad?
Spustila se do restorana brze hrane i kroz prozor zurila u separe u kom su ona i Siv jednom
pojele porciju prenih krompiria i uzbueno nagvadale o poreklu njene tetovae i popodnevu
koje je Siv provela pozirajui naga. Ali znala je da, koliko god gledala kroz izlog restorana, nee
moi da vrati prijateljicu. Morala je da razmisli. Kuda bi Siv otila?
Volter.
Predoseala je da je njena prijateljica otila kod slepog vajara. Ko zna koji put Aurelija je
prebirala po glavi pokuavajui da se seti bilo ega to je Siv rekla a to bi joj pomoglo da je
pronae. Siv je upoznala Voltera istog popodneva kad je ila po obrasce za kolu scenskih
umetnosti i pomenula je da se njegov atelje nalazi u blizini kole. Ali u ovo doba nije mogla da
krene po kraju i redom kuca na vrata.
Zaustavila je taksi u prolazu i naloila vozau da je odveze tamo gde je odrana izloba. To joj
je jedino palo na pamet. Moda e imati sree da na recepciji nae nekog mladia kog e zavesti
golim nogama i izvue iz njega ono to je zanima.
Poto joj je ovo bila ve trea poseta, kamena zgrada joj vie nije delovala ni magino, ni
velianstveno. Aurelijino prvobitno oduevljenje tom graevinom iezlo je zbog slutnje da je
upravo zbog izlobe odrane u njoj Sivi netragom nestala. Bila je u iskuenju da besno utne zid, ali
znala je da od toga ne bi bilo nikakve koristi, a moda bi i povredila nogu. Zato se zadovoljila
divljakim pritiskanjem zvona na ulaznim vratima. Ponovila je to nekoliko puta.
- Zaboga! Zatvoreno je. A ja ak i ne radim ovde - zasiktao je promukao enski glas preko
interfona.
Aurelija je ve bila prestala da se nada da e se neko javiti i bila je toliko iznenaena odgovorom
da joj je trebalo malo vremena da se pribere. Nejasno seanje borilo se da se probije na povrinu.
- Loralin? - upitala je.
- Da? - sumnjiavo je odgovorio glas.
- Molim te, pusti me da uem - preklinjala je Aurelija. - Radila si na onoj izlobi. Dala si nam
kostime... Ja sam Aurelija. Bila sam ovde s prijateljicom, a ona je u meuvremenu nesatala. Moram
smesta da je naem. Mislim daje moda s Volterom, vajarom... - Rei su joj nasumino izletale.
Vrata su se otvorila.
Loralin je stajala iza vrata. U obema rukema je imala po jednu putnu torbu. Vie nije nosila
lateks, umesto frizure u stilu uenice kosu je nehajno vezala u rep, ali Loralin je i bez kostima bila
jednako zanosna. U cipelama s visokim potpeticama bila je via ak i od Aurelije. Noge su joj
delovale jo due nego na izlobi, a zahvaljujui uskim farmerkama, izgledale su jo lepe. Videlo se
da ne nosi grudnjak i Aurelija nije mogla da ne pogleda njene grudi pokrivene samo tankom belom
bluzicom, kroz koju se jasno video par prstenova u njenim bradavicama.
- Ima neki problem? - upitala je Loralin. - Ili si ve zaboravila o emu se radi? Deluje mi
rasejano. - Vragolasto se iskezila od uveta do uveta otkrivi bele zube.
Aurelija je pocrvenela od glave do pete.
- Bila sam na izlobi... - promucala je. - Pozajmila si mi haljinu...
- Da, znam ko si - odvratila je Loralin. - I da zna da si sjajno izgledala u njoj.
Aurelija nije verovala da moe da pocrveni jo vie nego malopre, ali to se, nekim udom, ipak
desilo.
- Mogu da ti je dam ako eli - nastavila je Loralin pogledajui na jednu od putnih torbi koje je
spustila na pod. -Ima sree to si naletela na mene. Dola sam ovamo samo da pokupim kostime i
odnesem ih u nae sedite u Sijedu.

78
 - Pogledala je na svoj desni zglob, iako tamo nije bilo sata.
- Ali morae da bude brza, uskoro imam let. Krenula sam na aerodrom.
- Radi se o mojoj prijateljici Siv - rekla je Aurelija. - Mislim da je moda s Volterom. Zna li kako
bih mogla da ga naem? Ili kako da naem nju?
Loralin je izvila obrvu. inilo se da ju je ta vest vie zabavila nego iznenadila, ili zabrinula.
Aurelija je pretpostavila da je to dobro. Bar je bilo jasno da Loralin ne smatra da je bekstvo s
Volterom razlog za bilo kakvu brigu. To, verovatno, znai da slepi vajar nije psihopata.
- Pobegla je s Volterom, a? - naglas je razmiljala Loralin. - Izgleda da on ba ima dara da ih
uoi.
inilo se da to govori za sebe.
- Da ih uoi? - upitala je Aurelija. - Misli modele?
- Ne ba - odgovorila je Loralin. - Meutim, sad nemam vremena da ti objanjavam. Ne mogu
da te odvedem kod
Voltera. Ali mogu te odvesti nekom ko verovatno zna gde je on. Zato e morati da poe sa
mnom. Odmah.
Loralin je pokupila svoje torbe i urno krenula napolje odgurnuvi Aureliju usput. Mahnula je
da zaustavi taksi u prolazu.
- Hajde ve jednom! - doviknula joj je Loralin dok je otvarala vrata taksija i ubacivala torbe na
sedita.
Aurelija je uskoila na zadnje sedite samo trenutak pre nego to je taksi pojurio. Suknja joj se
zadigla i ona je postieno pokuala da je spusti.
- Nema potrebe da se stidi preda mnom - promrmljala je Loralin. Bila je mnogo neposrednija
od bilo kog mukarca s kojima je Aurelija ikad flertovala. Jedini izuzetak je moda bio neznanac,
mada bi se njihov kratak, ali snaan susret teko mogao nazvati flertovanjem. Tu, zapravo, i nije bilo
mnogo prie. Aurelija se zapitala da li je Loralin tako samouverena na svim poljima i odmah je
osetila poznato pulsiranje.
Nikad ranije nije bila sa enom. Nikad ozbiljno nije ni razmatrala takvu mogunost. Sve dosad.
Aurelija je ostatak vonje provela pometena, rastrzana izmeu brige za Siv, zadovoljstva to je
konano nala neki trag i opinjenosti Loralininim grudima utegnutim u tesnu majicu, kroz koju su
se videle metalne alke u njenim stalno ukruenim bradavicama.
Misli bi joj povremeno odlutale na tetovau, a samim tim i na neznanca, seanja i fantazije koje
on uvek pobuuje u njoj. Nekako je bila sigurna da tajanstveni Volter i Sivin nestanak imaju neke
veze s njim, a on je bio jedini mukarac za kojim je stvarno eznula. No prolo je mnogo vremena
otkako ga je srela. Mogla bi da provede ostatak ivota ekajui mukarca kog nije ak ni videla.
Taksi je preao most vraajui se prema Ouklandu, ali pre nego to je stigao do predgraa,
naglo je skrenuo te su se nali na putu prema ouklandskom aerodromu. Loralin je brzo preuzela
stvari u svoje ruke i kupila kartu za Aureliju. Ova se pobunila insistirajui da plati, ali Loralin je
samo odgurnula ponuenu kreditnu karticu.
U Sijetlu je padala kia i bila je skoro pono kad su stigle. Aurelija se smrzla do kostiju dok su s
parkinga u Takomi preuzimale Loralininu malu hondu sivik. Nije obraala panju ni na ta dok su
se vozile mranim i mokrim putevima. U glavi joj je bilo samo omamljujue njihanje Loralininih
bokova i zadnjice. udila se to ova moe naizgled beskonano da se seta u cipelama s visokim,
tankim potpeticama, ne zastajui ni trenutka i ne alei se na bolove u stopalima.
- Stigle smo - proaptala joj je Loralin na uvo. Aurelija je podigla glavu. Zaspala je na
Loralininom ramenu dok je visoka plavokosa vozila. Loralin je spustila toplu aku na njenu butinu
kako bi je neno probudila. Aurelija je osetila kako joj je srce ubrzalo. - Sad smo ve blizu. Pozvala
sam Tristana i rekla mu da pristavi vodu. On pravi najbolju toplu okoladu. Uskoro e zgrejati te
smrznute kosti.

79
 Loralin i Tristan delili su hotelski apartman, ali nije se inilo da su ljubavnici. Aurelija ih je
posmatrala kako se vrzmaju po maloj kuhinji i oko mini-bara. Ni jedno ni drugo se nisu najbolje
snalazili u kunim poslovima. Loralin jo nije bila izula cipele s visokim potpeticama. Mada je bila u
oputenom izdanju, samo u majici i farmerkama, bilo je jasno da je navikla da je opsluuju, a ne da
opsluuje.
Dok je posmatrala kako Loralin nespretno otvara kesicu eera i prosipa njen sadraj po tepihu,
bila je sve vie ubeena da je Loralin u takvim poslovima neveta. Ona joj se, zapravo, udvarala.
Tristan je bio previe zgodan da bi morao da se dokazuje u kuhinji. Bio je visok, preplanuo i
miiav. Kretao se sporo i oputeno, to je ukazivalo na to da bi se bolje oseao zavaljen na meke
jastuke, okruen slugama koje mu ispunjavaju svaku elju.
- Znai, vas dvoje radite zajedno - upitala je Aurelija. elela je da sazna neto o Siv pre nego to
zaspi, a Tristan u meuvremenu nestane.
- Ne ba - rekao je Tristan dok joj je dodavao majunu tacnu i oljicu za espreso ispunjenu
aromatinom tamnosmeom tenou.
Aurelija je otpila gutljaj. Bila je to vrela i gusta topla okolada s mrvicom nekog zaina. Odmah
je osetila kako se otkravljuje. Prijatan oseaj joj je prostrujao telom sve do vrhova prstiju. - Ali ovo
je... Mislim, ve sam ovo pila - rekla je.
- Svako je ve pio toplu okoladu - dobacila je Loralin pa sela na slobodno mesto pored Aurelije,
preduhitrivi Tristana. - Ali moram priznati da je njegov napitak zaista poseban.
Aurelija je jo jednom dobro odmerila Tristana. Da li bi on mogao biti neznanac? Mukarac za
kojim je tako dugo udela? Sumnjala je u to. Bio je zgodan, ak prelep. Meutim, njegova lepota je
bila uznemirujua. Oseala je kako njeno telo fiziki reaguje na njega, ali neki nejasan glas ju je
upozoravao da u tom mukarcu ima neeg mranog. Uprkos tome, ta tama ju je mamila, kao da je
deo neeg veeg, neeg u emu Tristan uestvuje. Ne, on nije mukarac koji ju je zaveo i kom se
onako spremno predala. Njega bi sigurno prepoznala. Mogla bi ak i iz daljine da oseti prisustvo
mukarca koji je u njoj probudio neverovatno monu strast one noi u Bristolu, a nakon toga i u
njenim bezbrojnim fantazijama.
- Zna li gde je Siv? - odmah ga je upitala.
- Znam gde je Volter - odgovorio je Tristan. - Hou da kaem, znam gde e biti preksutra. A ako
je tvoja prijateljica zaista s njim, kao to ti misli, onda e i ona biti tamo, tako da ti mogu pomoi da
je nae.
- Kako to misli, i ona e biti tamo? Gde to? - progunala je Aurelija. Poela je da je zamara ,sva
ta tajnovitost.
- Na jednoj veoma posebnoj zabavi - kazala je Loralin. - Na Balu. To nam je vrhunac svake
godine.
- To nam je vrhunac svake godine? A ko ste to vi?
- Verovatno bi bilo bolje da se naspava pre nego to ti ispriamo - blago je rekla Loralin.
Tristan je odneo olju, Aurelija mu je tiho zahvalila, ali on je ve bio u kuhinjici, a ona je ostala
na kauu s Loralin. Topla aka koja je u kolima onako neno poivala na njenoj butini sada joj je jae
pritiskala nogu. Zadrhtala je kad su joj Loralinini nokti okrznuli kou uz sam rub gaica.
- Trebalo bi da se istuiram - pospano je kazala Aurelija. Iako joj se inilo da je otad prola
itava venost, setila se da na sebi i dalje ima istu odeu koju je navukla nakon seksa s dvojnikom
Toma Sojera kog je upoznala u univerzitetskoj biblioteci.
- Moemo zajedno - odgovorila je Loralin, a onda je Aurelija osetila somotsku mekou
Loralininih usta na svojim i njen topao, vlaan jezik dok joj se neno zavlaio meu usne.
Loralin ju je podigla na noge i odvela u najbliu spavau sobu. Poslednje to je Aurelija videla
pre nego to su se vrata zalupila za njima bio je Tristan, koji ju netremice gledao. Da li je na
njegovom licu ugledala traak ljutnje? Ili je samo bio razoaran?

80
 7.

Ostrvo doktora Velsa

- To je veoma ekskluzivna zabava - objasnio joj je Tristan - ali verujem da bismo tamo mogli da
naemo tvoju prijateljicu. uo sam da e biti mnogo sveta iz cirkuskih i umetnikih krugova.
Stvarno izuzetan dogaaj. Odrava se samo jednom godinje, uvek na drugom mestu. Na ba
drugaijem mestu. Bio sam na jednom Balu odranom u nekim podzemnim peinama. Polovina
zabavljaa bila je u kostimima imia i inilo se da lete. To su najneverovatnije zabave na svetu.
- Oduevie se - uveravala ju je Loralin dok su pijuckale kafu u zaklonjenom dvoritu njenog
hotela kod Pajk plejs marketa.
To je bila najbolja kafa koju je Aurelija popila otkako je dola u Ameriku. Topla, miriljava,
barunasta. Prosto joj je milovala grlo. Istovremeno joj je otupljivala ula i izotravala ih. Svaki
gutljaj ispijala je najsporije to je mogla kako bi due uivala u ukusu. Shvatila je zato Sijetl
smatraju gradom kafe.
Loralin joj je namignula.
- Je li dobra?
- Boanstvena je.
Tristan ih je prodorno gledao, pa se Aurelija zapitala koliko zna i koliko je blizak s Loralin.
Sudei po njegovom zagonetnom osmehu, znao je sve. Aurelija je pocrvenela. Nimalo se nije stidela
to je spavala s Loralin. To je bilo neverovatno iskustvo. Meutim, nije mogla da porekne da je taj
zgodni mukarac privlai i da se pred njim osea nesigurno jer je mogao da je zamisli kako se
predaje uitku u zagrljaju ene. Njegove tamnozelene oi su je gutale i mogla je da pretpostavi
koliko uiva zamiljajui ih s prepletenim udovima. Duboko je udahnula. ak je i njegovo kretanje
delovalo hipnotiki. Kad god je bila u njegovoj blizini, oseala je kako je privlai kao da su oboje
namagnetisani. Ipak, bilo ga je teko proitati i Aurelija nije znala sme li da mu veruje toliko da bi
se potpuno opustila. Zadovoljie se uivanjem u njegovoj lepoti izdaleka. Bar zasad.
- Na Bal se ulazi samo s pozivnicom - rekao je Tristan. - Ali dozvoljeno mi je da dovedem gosta.
Meutim, mesto mora ostati tajna, tako da e morati da nosi povez preko oiju dok ne stignemo -
nastavio je. - To e trajati samo sat ili dva - dodao je.
- To e biti na nekom ostrvu? - upitala je Aurelija.
- Tako je, na ostrvu - potvrdio je Tristan.
Aurelija je znala da u zalivu Pjudet postoje hiljade ostrva, tako da e to, doslovce, biti odlazak
u mrak. Moe li da veruje Tristanu?
Oboje su je gledali, kao da su sauesnici u nekoj zaveri, a ona neko sa strane.
- Volela bih da poem - rekla je Aurelija.
Sklopili su dogovor za sutra uvee i Tristan je otiao.
Dok je sedela sama s Loralin, Aurelija je izbezumljeno shvatila da nema ta da obue za Bal. U
Sijetl je doputovala samo s rezervnom majicom i donjim rubljem.
- Ne brini - umirila ju je Loralin. inilo se da je raspoloena za zabavu. - Hajdemo u moju sobu.
Svakako u uivati dok te ponovo budem svlaila, a onda moe da proba neto od moje odee.
Odgovarae ti. Iste smo visine, a i grae. Jesi li znala da sam prava arobnica s iglom i koncem?

81
 Ukrcali su se na trajekt. Tristan i jo nekoliko njih zaduenih za organizaciju Bala nosili su sline
tamnoplave mornarske uniforme ivene po meri. Prili su gostima koje su prethodno pokupili u
pristanitu i poeli da im vezuju oi, jednom po jednom. Koristili su meke none maske od svile na
kojima je srebrnim koncem bio izvezen neki Aureliji nepoznat znak.
Loralin nisu vezali oi, to je Aureliju navelo na zakljuak da ona ima pozivnicu za taj
misteriozni dogaaj i da je u dosluhu s Tristanom. Uzela je Aureliju za ruku i povela je pod palubu
dok je sa zapada nailazio otar vetar koji je krivudao izmeu mnogobrojnih ostrva i ostrvaca u
zalivu. Aureliji se hladnoa uvukla u kosti poto je bila samo u tankoj haljini koju je Loralin
prekrojila po njenoj meri. Bile su to raznobojne ifonske trake vezane oko struka i oko vrata. Grudi
su joj bile jedva pokrivene, lea potpuno gola, a spreda je imala izrez koji se sputao sve do pupka.
Kad bi se zavrtela ili kad bi dunuo vetar, nabrana, laka suknja bi se podigla i rairila poput
padobrana, kao da je to i bila namera kreatora. Loralina odea pokazivala je da joj je Tristan
podreen. Nosila je kapetansku uniformu od lateksa pripijenu uz telo, sa zlatnim prugama na
rukavima i plavo-belom kapom na glavi, te je bila nekoliko centimetara via od njega. Aurelija je
jedva sakrila osmeh kad je primetila kako Tristan mrko gleda u kostim koji je Loralin odabrala.
Loralin je uhvatila njen pogled i namignula joj, svesna da je bacila u zasenak Tristanovo perje.
Kao to je obeano, plovidba do ostrva trajala je manje od jednog sata. To je bilo olakanje za
Aureliju. Iako je odrasla pored mora, nikad nije dobro podnosila plovidbu i strepela je da e joj
tokom putovanja pozliti te da e upropastiti haljinu.
Dok je trajekt pristajao, razlegli su se povici na komandnom mostu iznad njih. Odjekivale su
naredbe, a bat koraka se pojaao. Ona i Loralin sedele su u jednom uglu u potpalublju, priljubljene
jedna uz drugu. utale su, iako je Aurelija imala mnotvo pitanja.
Loralin je ustala i ponovo je uhvatila za ruku. Aurelija je krenula za njom. Nenaviknuta na
prinudnu tamu, vodila je rauna da se ne saplete kad je krenula uza stepenice. Kad je izala na
palubu, zbog prepoznatljive sveine uinilo joj se da je no. Osetila je pravi vrtlog sloenih aroma.
Miris mora meao se s opojnom paletom slatkih, ljutih, vonih i mnogih drugih nota koje su se
poigravale njenim ulima. Kao da je elo ostrvo uz koje su pristali negde van vremena i da za
njega ne vae ljudski zakoni. Kao da zrai sopstvenim sjajem i odie sopstvenim mirisom, nimalo
nalik na bilo koje drugo ostrvo.
Aurelija nije imala vremena da potpuno upije svoje novo okruenje. Osetila je kako joj Loralin
puta ruku i ula kako joj neko apue na uvo: - Dobro dola na ostrvo doktora Velsa.
Glas je bio Tristanov.
- Vidimo se kasnije, srce - zaula je zatim. - Moram neto da obavim - kazala je Loralin i otila.
ula je amor svojih saputnika radosnih to stiu i tiho utanje morskih talasa ispod njih. Onda
ju je neko uhvatio za ruku, pretpostavila je da je to Tristan, i poveo je preko palube. Uz njegovu
pomo oprezno se spustila niz most koji vodi prema vrstom tlu.
Najzad je zakoraila na ostrvo. Osetila je kako ljudi prolaze pored nje i zaula hor uzdaha kad
su gosti shvatili da su napokon stigli na odredite.
Tristan je podigao ruku i skinuo joj masku.
Ostrvo je bilo u potpunoj tami. Stajala je na stotinak metara od obale. Nije bilo ni luke, niti bilo
kakve zgrade. Samo plaa. Iza njih su bile stene ibane talasima, a ispred njih zid gustog drvea.
Zadrhtala je.
- ta je ovo? - upitala je Tristana. U glasu joj se oseala blaga uznemirenost. Nije oekivala da e
se nai na pustom ostrvu.
- Ne boj se - odgovorio je. Kroz koprenu mraka koji ih je okruivao, videla je mnoge goste kako
se okupljaju u njenoj blizini, oigledno jednako zbunjeni.
- Upravo zato je odabrano ba ovo ostrvo. Zbog diskrecije. - Povukao je Aureliju za ruku. Nosio
je bele kone rukavice.

82
 Krenula je za njim. Videla je da njeni saputnici prate ostalo osoblje. Nesigurnim korakom,
grupica je prola kroz pojas pod umom i odmah je nagraena prizorom titravih svetala ispred
sebe. Boje su prelivale. Svetlee take u nijansama crvene, zelene i svih duginih boja kao vilinska
svetla ispunjavale su no.
Gosti su se malo ohrabrili i ubrzali korak. U koloni po jedan krenuli su prema osvetljenom
prostoru koji su sad ve mogli jasnije da vide.
Kad su prili blie, videli su umu unutar ume. Du njenog oboda nalazila se grupa prizemnih
kua rasporeenih u nepravilnim razmacima. Bio je to svet skriven u drugom svetu. Proli su pored
prvog niza svetala i temperatura je nekim udom porasla. Noni povetarac magino je oslabio
pod monim talasom stotina svetala to su irila toplotu unutranjom umom.
Isprekidani tonovi muzike dopirali su do njih u umirujuim intervalima iz dalekog srca ume.
Odjekivali su zvuci parnih orgulja, melanholine muzike violina i lelujave, opinjavajue melodije
koje Aurelija jo nije uspevala da prepozna. Gosti oko nje su poeli naprosto da predu od
uzbuenja. Kolona se rasula i svi su krenuli prema svetlima koja su bila toliko jaka da su sakrila
nono nebo. Radosno i razuzdano, gosti su pohrlili ka sreditu proslave.
Aurelija se pitala da li da pouri za njima, da potrai Loralin. Moda je Siv tamo negde? Ali
Tristan ju je i dalje vrsto drao za ruku. Zaustavili su se kad je grupa gostiju protrala pored njih
prostranstvom okupanim blistavim svetlima. Odakle su se svi oni pojavili? Sigurno su na ostrvo
stigli u nekoliko trajekata, a ne samo onim kojim je ona doputovala. Pretpostavila je da su ih
prikupljali du cele obale Oregona.
Njena zebnja polako se topila.
Aurelija je pogledala napred. Egzotino obueni gosti skoro su plesali izmeu drvea. Podigla je
pogled i shvatila da su kronje drvea neobino zelene. Neko je majstorski obojio svaki list, tako da
je drvee blistalo u hiljadama ivih nijansi. Sve je izgledalo kao pozornica postavljena usred
nedoije. Okruenje je istovremeno delovalo i strano i prisno. Bio je to teatar snova u kom se
zelenilo lia spajalo sa solarnim eksplozijama veto rasporeenih svetala koja su itavo sredite
ostrva uronila u oaravajuu lepotu.
- Ovo je... predivno - rekla je Aurelija priguenim glasom. Sama pomisao da govori glasnije
oskrnavila bi prizor pred njenim oima.
- Nego ta - odgovorio je Tristan, a njegove pune usne nakratko su se razvukle u zadovoljan
osmeh. - Bal planiramo ele godine s mnogo panje i razraujemo sve do najsitnije pojedinosti.
Svaki Bal mora biti jedinstven. To je jedino pravilo.
- Ne znam zato - primetila je Aurelija - ali ovo podsea na ekspira. Na San letnje noi.
- O, da, pria se da je pre mnogo godina i Vil posetio Bal - rekao je Tristan kimajui glavom.
- Stvarno?
- Bal se odrava vekovima - objasnio je Tristan. - Ali samo stareine Mree znaju celu priu. Ja
sam tek drugo pokolenje.
Odnekud iz blizine do njih je dopro smeh. Kroz istinu izmeu skupine drvea i visokog bunja
protrala je bosonoga ena za kojom je leprao tanan beo veo. Sledio ju je mukarac nalik na fauna.
Aurelija je trepnula, a par je ve nestao s vidika. uo se samo lelujavi odjek njihovog smeha.
- Moemo se i kasnije ukljuiti u proslavu - rekao je Tristan. - Nema razloga za urbu.
Aurelija je elela sumo da otri u srce ume i iskusi tamonje uitke, da pronae Siv, ako je ona
tu, i da ponovo vidi Loralin. No Tristanov glas je bio strog i odisao uznemirujuom privlanou.
Kad god bi pogledala u njegove zelene oi, osetila bi kako je savladava mnotvo oseanja. Znala je
da ne moe da mu veruje, ali neto ju je snano privlailo njemu. Donekle je znala da bi on mogao
da ispuni prazninu u njoj, ali je i verovala da bi mogao da odgovori na brojna pitanja koja jo od
detinjstva nosi kao teko breme. Uzdrhtala je. Na oi joj je pala laka izmaglica. Zavrtelo joj se u
glavi. Nasluivala je da e saznati odgovore za kojima udi. Imala je udan oseaj da je sve ovo ve
videla, da joj je tu mesto.

83
 Kao da joj ita misli, Tristan je rekao: - Osea to, zar ne?
- ta to? - Aurelija se pravila neveta.
- Roeni smo istog datuma - rekao je Tristan.
- Stvarno? Otkud ti to zna?
- Doi - pozvao ju je pokazujui mali bungalov s njihove leve strane. Misli su joj se uskovitlale.
Doavola, da nema nameru da joj otkrije kako je on njen davno izgubljeni brat blizanac? Da li se
nala u zamrenim zapletima nekog viktorijanskog romana? Aurelija je predoseala da postoji
skrivena sila koja upravlja njenim ivotom, povlai nevidljive konce i vlada njome. A ona je sve bre
gubila kontrolu. Osetila je vrtoglavicu.
- Doi - ponovio je.
Nisu uli u drvenu zgradu ravnog krova s kapcima na prozorima. Tristan je stao kad su doli
do verande i sveano se okrenuo prema njoj. Aurelija je primetila oklevanje u njegovom pogledu. Iz
daljine je dopirao smeli. Proslava se zahuktavala. uli su odjeke nejasnih melodija kako ih mame.
On je samo stajao i gledao je sa udnjom, ali i strepnjom. Aurelija je to jasno osetila. Bio je iste
visine kao ona, irokih ramena i uskih kukova. Zahvaljujui vremenu provedenom na gradskom
bazenu kod kue, znala je da tako izgledaju plivai. Na bazenu je sa Siv i drugim prijateljicama esto
traarila i cerekala se posmatrajui skladno graene momke iz susedne kole. Paradirali su u
kupaim gaama i samouvereno skakali u bazen. Prikazivali su vrsta tela procenjivakim
pogledima iparica nagonski izdvojenih u grupu na drugom kraju plivalita.
Tristan je Aureliju podsetio na njih. Njegovo savreno telo u plavoj uniformi od fine tkanine
odudaralo je od povrnosti i okrutnosti koje su izbijale iz njega.
- Pa, o emu se radi? - upitala ga je Aurelija.
- Zar ne zna?
- Ne, ne znam. ta ste ti i Loralin? Kako zna ko sam ja? Odakle zna kad sam roena?
Ignorisao je njena pitanja.
- Ti si ovde s razlogom. Zar ne osea to? Sueno ti je da bude na ovom Balu.
Aurelija je na trenutak osetila poriv da odjuri odatle. Guio ju je vihor udnih oseanja, zatrpale
su je uspomene kojih dotad nije bila svesna. Do nje je dopro onaj neobjanjiv, slabi miris nara,
zaula je prepoznatljivu pesmu cvraka u daljini, a sve se to smenjivalo kao na vrtoglavo ubrzanom
snimku. I dalje oamuena i izgubljena, osetila je nesigurnost. Na rubu svesti nije bilo nikakvih
zvukova ni pokreta i ona se odjednom okrenula savladana oseajem da ih neko posmatra. Meutim,
no oko njih nije skrivala nikakve senke.
Negde u dubini svesti postojalo je neto, zrno otkrovenja. Plutalo je tamo, nedostupno i nejasno.
Nikako nije mogla da izotri to seanje. Ali znala je da je vano.
I znala je da Tristan, dok je gleda i s okrutnou i s oboavanjem, pokuava snagom svoje volje
da je natera da se seti.
Stvarnost se povukla. Jedno za drugim, nestali su uma, jarka svetla, pa i samo ostrvo. Na kraju
je videla sebe u neprobojnoj auri moi, a ceo svet se vrteo oko nje, zavisio od nje. Videla je sebe u
toj auri. Paljivo je posmatrala kako nepomino stoji odevena u neprozirnu, tanku svilu. Njeni
dugi udovi bili su savreno skladni. Oble male grudi napinjale su tanku, gotovo prozirnu tkaninu.
Zaobljena zadnjica predivno je naruavala harmonine obrise njenog tela.
Aurelija je udahnula kao da udie prvi put posle milion godina. Osetila je kako joj srce na
Venerinom bregu pulsira u postojanom napetom ritmu. Nije bilo potrebe da gleda nanie i zaviruje
pod tanku haljinu koju joj je Loralin prekrojila kako bi potvrdila da je tu. Srce je oivelo. Bilo je ivlje
nego ikad. Pumpalo joj je pohotu kroz ile nadraujui joj svaki deli tela. Uzdrhtala je. Nije mogla
ni da mrdne. Stajala je kao ukopana dok joj se telom irio poar.
Tristan je pruio ruku prema njoj, zavrnuo rukav i pokazao joj unutranju stranu svog runog
zgloba.

84
 Na njegovim nabreklim venama bila je tetovaa srca slinog njenom. Ali boje njegove tetovae
su bledele, nisu bile ni priblino otre i jasne kao ona u njenom meunoju. Njegovo srce je bilo
manje.
Znak raspoznavanja.
- Znam gde je tvoja tetovaa - rekao je i razbio opojnu tiinu koja ih je okruivala.
Kako to moe da zna?
Zakoraio je prema Aureliji.
Obavio ju je blag lahor i haljina joj se podigla sve do struka otkrivajui noge i donji deo
stomaka, kao da ju je neko zadigao rukama. Nije mogla da pogleda naokolo i proveri da li im se jo
neko pridruio na verandi bungalova. Slatkast miris egzotinog voa zaigrao joj je na licu noen
talasima nonog vazduha ispunjenog nabojem. Imala je utisak da se skamenila, ali svoju
bespomonost je doekala s dobrodolicom, bez elje da ita promeni.
Tristan je kleknuo pred nju i sa strahopotovanjem joj povukao gaice.
Nakon to je ugledao njeno istetovirano srce, Aurelija je u njegovim zelenim oima videla da ga
je prepoznao.
Poloio joj je ake na bedra i pribliio lice tako da je osetila kako joj toplota s njegovih usana
zrai prema usminama a skriveni talasi njegovog daha putuju grebenom njenog otvora.
Osetila je kako joj razmie noge. Prineo je usne njenom opojno vlanom prorezu i ona je najzad
osetila prijatnu hrapavost njegovog jezika na svom pupoljku. Istovremeno ju je neno otvorio
prstima. Poeo je da je ispituje, kao pela koja se sputa na cvet u potrazi za polenom, kao istraiva
koji traga za blagom.
Aurelija vie nije mogla da vidi Tristanovu glavu kad je poeo da je lie i igra se njome. Prkosei
svim zakonima gravitacije, haljina joj je lebedela oko struka stvarajui neprobojni oblak izmeu njih.
Ovo je bilo slino, a opet drugaije od onoga kako ju je Loralin vinula u vrtoglave visine
zadovoljstva majstorski jaui na talasima njenog vrhunca. Tristan je bio vet, ali dok je zaranjao u
nju, inio je to sa strahopotovanjem. Kod Loralin toga nije bilo. Ona je bila divlja i zahtevnija. Bila je
predivno sebina. On je bio temeljan, kao da se uzdrava potujui neka njoj nepoznata ogranienja.
Zato toliko razmiljam?, zapitala se Aurelija. Bilo je besmisleno porediti Loralin i Tristana. Ta
dva iskustva bila su sasvim razliita.
Jezikom je plesao po njenim vlanim usminama, veto, lukavo, radoznalo. Milovao ih je,
povremeno zaranjao, traio njen klitoris, nadraivao je, igrao se njenim prevojima i grickao je sve
dok vie nije mogla da napravi razliku izmeu zadovoljstva i bola.
Zamurila je i potpuno se prepustila uivanju ne razmiljajui ni o emu. Tristan je brzo i veto
pripremao njen orgazam. itao je mapu njene poude pratei vatru koja joj je od meunoja krenula
prema srcu, a odatle u dno stomaka i vrhove njenih prstiju da bi se ponovo vratila u srce.
Koliko god uivala u njegovom milovanju, Aurelija je oseala traak kajanja i duboko u dui je
znala da ono to joj radi nije nesebian ljubavni in, ve sloen ritual, samo jo jedna faza njenog
buenja. Osetila je da joj nije sueno da bude njegova, pa ak ni Loralinina, iako se ova prethodne
noi tako veto poigrala njome. Uprkos svakoj logici, verovala je da e doi neko drugi. Sigurno. I to
uskoro. Neko ko e znati svaku notu, svaku melodiju koju ona moe da odsvira i koja moe biti
odsvirana na njoj. Virtuoz. Onaj pravi. Mukarac koji e odgovoriti na sva njena pitanja o Balu, o
tetovai, o udnom putovanju na koje su je naterali poput lutke na koncu.
Dostigla je vrhunac i svrila s dubokim, zadovoljnim uzdahom.
Dok se vraala u stvarnost, telo joj se oputalo i oslobaalo svake napetosti. Elektrini udar
orgazma ve joj je bio protutnjao telom i na trenutak je ostavio bez svesti. Bio je to kratak,
neuhvatljiv trenutak nepostojanja. Sve to je polako prolo i Aurelija se pribrala. Ugledala je
bungalove oko sebe i oblinju umu. ula je radosnu, pijanu viku kroz granje drvea i videla jarki
sjaj kronji od raznobojnog lia. Ponovo je postala svesna da je na ostrvu.

85
 Tristan je i dalje bio na kolenima, pognute glave. Njena haljina se ponovo spustila i prekrila joj
udove. U njoj je i dalje besnela pulsirajua vatra. Znala je da je srce na njenom glatkom breuljku i
dalje jarkocrveno. Nije morala da proverava.
Skamenjenost je popustila i ona je po navici sklonila nekoliko pramenova kose koji su joj pali na
elo i smetali joj.
Zaprepastila se kad je primetila da joj se na telu pojavilo jo jedno sitnije, manje uoljivo srce,
slino tetovai koju je ve imala i onoj koju je imao Tristan. To srce joj se pojavilo s unutranje strane
runog zgloba. Bilo je mirno, nije pulsiralo. Izgledalo je kao prastara tetovaa. Oamuena i
zbunjena, posmatrala je novu sliku koja joj se pojavila na bledoj koi.
- Vodi me na Bal - rekla je Aurelija.
Sto koraka od verande niskog bungalova. Aurelija je izbrojala svaki korak, kao da ivi u bajci te
je neophodno precizno slediti pravila kako arolija ne bi nestala. Stigla je do niza stabala iza kojih je
reka svetlosti plavila srce ume. Izala je ispod vela tame koji je zaklanjao spektakl i pourila k
njemu kao leptiria prema plamenu. A onda je svet oiveo.
Muzika, smeh i miris zaina, tamjana i parfema s divljom opojnou irili su se unaokolo.
Glasovi ena i mukaraca odjekivali su kao zvuni talasi koji tkaju maginu pesmu.
Srce joj je mahnito tuklo. Pogledala je oko sebe i videla da Tristan vie nije s njom. Da li ga je
ostavila za sobom ili je u nekoj prorokoj knjizi bilo zapisano da odatle pustolovinu mora da nastavi
sama?
Velianstvena melodija se razlegla izmeu kronji drvea i spustila se na nju. Kristalni tonovi
violine u punom zamahu istovremeno su joj milovali ula i estoko ih izazivali. Melodija joj je bila
poznata i posle kratke zbunjenosti, ona ju je prepoznala. Vivaldijeva etiri godinja doba.
Meutim, nije mogla da odredi koje godinje doba sviraju. Boanstvena muzika se uzdizala i
padala, klizila i nosila je uskom stazom koja vodi do livade gde je svetlost bila skoro
zaslepljujua. Morala je da protrlja oi pre nego to je ponovo progledala.
Blistava svetla naikana meu granama stotina stabala blistala su kao milion raznobojnih
sunaca. Na sve strane trali su ljudi, a njihovi kostimi bili su sve jedan kitnjastiji i arobniji od
drugog. Lebdeli su noeni talasima zanosne radosti. Tkanine su blistale, lelujale, plivale kroz
vazduh, teke i sveane, lake i nepostojane, pokreti su se stapali jedan s drugim u istoj lepoti. Bilo
je previe pojedinosti da bi mogla da ih rastumai ili obradi u tom maginom trenutku.
Uglavnom su bili obueni kao ljudi, ali neki su bili prerueni u ivotinje. Meutim, prebrzo su
prolazili kroz Aurelijino vidno polje da bi ih bolje osmotrila. Meu njima je bilo faunova, ptica
raskonog perja, pasa (ili vukova, bilo je teko razlikovati ih), konja, ak i lavova i raznih maaka s
maskama i krznenim kostimima. Bilo je i satira i drugih mitolokih bia, ijih imena nije mogla da se
seti. Stazom je ponosno proao bik gordog dranja. Moda to i nije bik, pomislila je Aurelija kad mu
je videla rogove. Visok mukarac u zastraujuoj konoj odei za sobom je vodio grupu nagih ena
sa crnim ogrlicama oko vrata, a svaka je imala broj istetoviran na desnom guzu. Jedan uniformisani
ratnik vukao je kolica s vodenim krevetom na kom su se izleavale dve sirene golih grudi. Za njima
je iao kentaur, pola konj, pola mukarac, irokih plea.
Kako je Aurelija napredovala, uesnici Bala su joj svi, bez izuzetka, pravili mesta. Meutim,
celim putem niko joj se nije ni obratio, a kamoli dodirnuo. Kao da su svi bili deo zamrenog
scenarija s jedinom ulogom da joj olakaju put; kao da je ova pria davno napisana te niko nije bio
spreman, niti sposoban da je promeni sada kada je Aurelija dola na ostrvo kao goa Bala.
Grupa sitnih ena drala se za ruke pleui ukrug. Sve su bile gole. Imale su samo vence od
ljiljana u kosi. U vrtlogu pokreta, Aurelija je primetila sve mogue boje kose. Bilo je plavokosih ena
u svim nijansama, smeokosih, od nijanse tamnog ebonosa do poznate boje toplog blata, i
riokosih, od vatrenocrvene do smirujue kestenjaste.
Kretale su se graciozno, noene radosnim smehom, ne zastajui. Kad im je prila, Aurelija je
videla da je svaka ena ljupka minijatura. Grudi su im bile male s ukruenim bradavicama; udovi

86
tanki, ali savreni, kukovi zaobljeni a zadnjice vrste i visoke. Na njihovim zategnutim telima jasno
se videlo iskustvo koje je davno obeleilo njihovu seksualnost. Kad im je prila blie, Aurelija je
videla da im lica odiu zrelou i bogatim ivotnim iskustvom. Zbog savrenih i skladnih
tela, isprva je pomislila da su mnogo mlae. Upadljiv nedostatak stidnih dlaka nije bio znak njihove
rane mladosti, ve dokaz trajne epilacije.
- Budua gospodarica se vratila - rekao je promukao glas nalik ptijem i krug majunih plesaica
se prekinuo i pustio Aureliju u sredite, otvorivi se kao koljka da je doeka.
Najvia meu njima, via tek koliko za vlas kose od ostalih, krenula je prema Aureliji, kleknula
pred nju i, bezmalo niotkuda, izvukla venac cvea. Pokazala je Aureliji da ga stavi na glavu poput
njih. Venac joj je savreno pristajao. Namestila je kosu i sklonila odbegli pramen s ela. Onda su joj,
neno ali odluno, svukli tananu haljinu i Aurelija je ostala gola, samo sa cvetnim vencem u kosi.
Njen venac je bio tamnocrven za razliku od mirne beline ljiljana na glavi sitnih ena.
Svi su je gledali sa uenjem i divljenjem. Zato su je nazivali buduom gospodaricom?
Aurelija je pogledala nanie i videla da dva srca, jedno na njenom runom zglobu, a drugo u
meunoju, sad blistaju vatrenim sjajem, kao da je obasjavaju svetla s drvea.
Bila je svesna i da joj ono dobro znano uzbuenje kola ilama, ali nije mogla da ga obuzda. No,
tako gola i izloena pogledima nije se oseala ranjivo. Naprotiv. Nimalo joj nije bilo hladno, kao da
tu gde je stajala ne vae prirodni zakoni, kao da no nije svea. Oseala se udno spokojno,
nadmono i radoznalo.
Kada se krug nimfica prekinuo otvarajui novu stazu, Aurelija je krenula napred. Vatrena
svetlost u srcu ume ispred nje delovala je kao magnet. Topao, sladostrastan povetarac lebdeo joj je
preko golog tela poput beskrajnog zagrljaja.
Iznad velike sredinje istine blistale su stotine raznobojnih svetala odailjui zrake na sve
strane poput maginog nonog sunca. Na prostranom travnjaku nalazilo se dvanaestak baldahina i
atora. Zidovi od bele tkanine leprali su poput svilene odee noeni nenim povetarcem. Na
trenutak se osetila kao Alisa u Zemlji uda. Svaki ator ju je mamio, pozivao je da stupi u njega, da
pogleda i proba zabranjena zadovoljstva skrivena u njima.
Pogledaj me.
Pojedi me.
Uivaj u mojim sokovima, mojim plodovima, mojim bedrima.
Uivaj u mom ukusu.
Kao da su joj neki glasovi lebdei nevidljivim putanjama stigli pravo do uma.
Imala je utisak da je pijana, iako je u piu imala malo iskustva. udan oseaj osloboenosti i
vrtoglave oamuenosti pokretao joj je stopala i razgaljivao duu.
Zavirila je u prvi ator. Ugledala je prepletena tela u pokretu. Njihala su se i tresla uz glasne
otkucaje srca. Bio je to pravi pobesneli cunami strasti i uitka, usporeni zemljotres, iji su je
unutranji ritmovi i parovi u grozniavom snoaju dozivali i mamili. Ui joj je ispunjavao vrtoglavi
kovitlac uzdaha i povika koji su nosili sva seanja oveanstva. Ceo svet se pretvorio u razuzdanu
zabavu.
Aurelija je duboko udahnula opinjena prizorom i ispunjena strahopotovanjem. Njome su
strujali nesputano sladostrae i potresi poude. Nekim udom je znala da e, ako ue u taj ator,
postati njegov zarobljenik za sva vremena, kao muva u paukovoj mrei. Ostae zatoena duboko
u ilibarskim dubinama vekovne pohote.
S mukom je odvojila pogled od uzburkane mase koe, usana i polnih organa koji su joj pulsirali
pred oima. Odolela je njihovom seksualnom zovu.
Otila je do sledeeg baldahina, pod kojim su bili stolovi prepuni hrane, voa i pia. Sve to je
izgledalo egzotinije, a verovatno je bilo i ukusnije od hrane koju je primetila na ulazu. Torte su bile
oblikovane kao ogromna Fabereova jaja, najfiniji kavijar bio je posluen u avokadu, a na

87
izmrvljenom ledu bili su rasporeeni slasni komadii mesa i ribe, mesa iz jastogovih kleta i nizovi
istovetnih ostriga i kapica. Zastala je. Neuhvatljive prilike promicale su pored nje kao duhovi.
Prestizale su je u stalnom pokretu du staza ispunjenih smehom dok je ona pokuavala da se
pribere. Nervozno je pogledala preko visokih stolova. Krajikom oka je opazila kentaura s kojim su
joj se ranije ukrstili putevi. Bio je ispruen preko gomile izguvanih svilenih arava. Sada se
jasnije videlo da mu je donja ivotinjska polovina lana. Njegova iroka prsa prekrivala je uma
tamnih kovrdavih malja, a noge snanih butina bile su iroko razmaknute. Usta su mu
bila otvorena, dok mu je meu nogama poskakivala glava tamnokose ene. Ona je obavila usne oko
debele ukruene batine koja mu je trala iz otvora kostima. ena je bila na sve etiri, podignute
zadnjice. Aureliji se uinilo da je prepoznaje. Bilo je neeg poznatog u mekoj krivini eninog dupeta
i u njenom kretanju. Onda je shvatila da je to Siv.
Htela je da pozove svoju prijateljicu, ali bila je omamljena, zanemela pred lepotom tog rituala. U
Sivinim pokretima jasno su se videli glad i potovanje.
Aurelijino srce je kucalo u ritmu fantastine muzike dok je skamenjena posmatrala prijateljicu i
nepoznatog mukarca u oralnom sjedinjenju. Kao voajer je uivala u odmerenom napredovanju
ogromnog koplja, koje je sa svakim gutanjem i oblizivanjem ulazilo dublje u Sivina usta. Talas
dubokog zadovoljstva oivljavao je golu kou njene prijateljice, kretao se ispod njene povrine
proimajui je unutranjim sjajem koji je pratio svaki, i najmanji pokret.
Opinjena, Aurelija nije mogla da se makne. Jedva je primeivala druge parove, trojke i grupe
rasute svuda naokolo. Svi su bili razuzdani i plesali su uz zvuke sopstvenih unutranjih melodija.
Nadirali su, povlaili se, borili, napredovali i uzmicali poput predivnih zveri, izvaljeni u moru
svilenih dueka postavljenih ispod baldahina.
Sladostrasnici su zamenili uloge, a senka zastraujue svetlosti prela je preko golih tela, koja su
skoro promenila boju. Aurelija je tada primetila usamljenog mukarca. Bio je odeven i sedeo
prekrtenih nogu kao jogin u jednom uglu. Prepoznala je Voltera. Drao je komad vlane gline,
gnjeio ga, mesio i oblikovao s aneoskim osmehom na usnama. Njegove tamne, slepe oi letele su s
jednog para razuzdanih pohotnika na drugi, a on je vetim prstima hvatao njihovu sutinu.
Aurelija je shvatila da se sa svakim pokretom njegovim hitrih prstiju pokretao i neki par ispod
baldahina, zauzimao nov poloaj i pruao mu nov ugao i novo otkrovenje. Volter je bio njihov
dirigent. Slepi mukarac upravljao je orkestrom nesputanog uitka, vodio je svako telo i duu pod
baldahinom prema vrhuncu.
I ta sad?, pitala se Aurelija.
Siv se polako odmakla od meunoja kentaura i pogledala oko sebe. Tako je uoila Aureliju
kako stoji i posmatra je kao opinjena.
Nasmeila se, a Aurelijino srce je stalo.
Nikad nije videla tako blaen osmeh na licu svoje prijateljice. Bio je to osmeh dubokog
zadovoljstva, samouverenosti i vrhunske sree. Pogledi su im se sreli. Sivine oi blistale
su zastraujuim sjajem.
Ovde mi je mesto, kao da joj je poruivao sjaj u zenicama njene prijateljice.
Aurelija je uzdahnula s ogromnim olakanjem. Siv je tu. Dobro je. ak je srena. Ali kad je
videla kako se njena prijateljica polako sputa na kentaura, Aurelija je morala da okrene glavu
plaei se da e zaplakati. Znala je da od ovog trenutka Siv pripada Balu i njegovim misterijama te
da se njih dve vie nikad nee vratiti starom ivotu.
Istrala je ispod baldahina i ponovo se nala na otvorenom. Oko nje je bilo tek poneko stablo.
Oseala je travu pod stopalima. Obrela se u lavirintu drvea i lia koje joj je delovalo tako ivo.
Imala je utisak da je jo dublje zalutala.
Dok su svetla koja su dopirala kroz kronje drvea slabila, Aureliji se uinilo da se nalazi usred
vrtloga. Noge su joj klecale dok je lelujala od mesta do mesta kroz zbrku zvukova i golih ljudi koji
su prolazili pored nje povremeno je okrznuvi. Trepnula je i ugledala jo jedan ator. Bio je taman

88
na nonoj pozadini. Obrisi su mu se jedva nazirali na svetlima koja su gasnula. Nije nimalo
sumnjala da je to njeno konano odredite, glavni razlog zbog kojeg je dovedena. Vaar,
poljubac, Gvilam Irving i njegova advokatska kancelarija, nasledstvo, ako je zaista postojalo, i nije
bilo samo bajka smiljena da je namami ovamo, slepi vajar Volter, ona sudbonosna no u bristolskoj
kapeli, Loralin, Tristan, novootkrivena samouverenost koja se budila u njoj, nita od toga nije bilo
sluajno.
Oseala je kako je obuzima nezaustavljiva groznica za kojom je u isto vreme udela i plaila je
se.
Dok je njena strepnja rasla, elo joj se orosilo znojem i ona je podigla ruku da skloni vlani
pramen kose koji se izvukao ispod venca od crvenih cvetova, krune koja je samo naglaavala njenu
bledu put. Zadrhtala je. Nalazila se u nepoznatoj umi, sama, gola, ranjiva i izgubljena.
Kad joj se ruka mlitavo spustila s ela, ugledala je srce na svom runom zglobu. Bilo je skerletno
i gorelo je. Bio je to umiruju plamen, izvor tople, omamljujue prijatnosti. Pogledala je nanie i
videla da joj je jo jedna tetovaa ukrasila telo. Nalazila se skoro na sredini izmeu njenih grudi,
negde iznad pravog srca. Tetovirana srca divlje su tukla u sopstvenom ritmu. Preplavila ju je
vrelina ispunivi magnetno polje u kom je bila uaurena.
Pogledala je ator. Slika slinog vatrenocrvenog srca bila je na ulazu od platna, koje je
podrhtavalo na nonom vetru.
Aurelija je zakoraila napred.
Stupila je u tamu.
Zaustavila se. Nepomino je stala.
Kao magijom, mrana unutranjost atora se obojila plavkastom vetakom svetlou, koja je
polako jaala obasjavajui njeno novo okruenje.
Tu nije bilo isprepletanih tela u pokretu, ni stolova poleglih pod teinom hrane i vina. U
sreditu atora nalazio se samo prazan prostor prekriven mnotvom raskonih arapskih tepiha.
Setila se eherezade i Hiljadu i jedne noi. Probudile su se i nejasne uspomene na prvo seksualno
uzbuenje koje je osetila dok je kao tinejderka itala te egzotine prie i na stid dok je zamiljala
sebe kao devicu predatu nekom mranom i zgodnom sultanu, ili avanturisti.
Neko joj je spustio ruku na rame.
Aurelija se naglo trgnula iz sanjarenja.
Okrenula se.
Jo pre nego to ga je ugledala, osetila je njegov miris, onaj prepoznatljivi miris voa, mousa i
dobrote i odlino je znala ko je to.
Glas mu je bio kao med, dubok i blag.
- Dobro dola na Bal, Aurelija - rekao je.
Stajao je uspravno i nepomino, samo pola glave vii od nje. Lice mu je bilo ovalno sa
etvrtastom vilicom. Imao je pune usne, istaknute jagodice, kovrdavu kosu tople, tamno-
kestenjaste nijanse.
Zadrala je dah kao da bi tako mogla da produi taj trenutak u beskonanost.
Nosio je jednostavnu belu koulju s raskopanim okovratnikom i par uskih, tamnih pantalona
kakve nose akrobate. Nije mogla da se obuzda i zadrala je pogled na njegovim preponama.
Duboko rumenilo oblilo joj je obraze kad se setila kakav je oseaj kad je on u njoj.
- Ti... - promrmljala je.
- Zovem se Andrej - kazao je.
Pogledao ju je u oi.
Aurelija je bila na ivici da se onesvesti dok su je preplavljivali talasi olakanja i radosti.

89
 - Ti - ponovila je ne mogavi da govori razgovetno.
Tek kad joj je sklonio aku s ramena, shvatila je da je naga. Iznenadila se to je on obuen i
osetila se jo ranjivijom.
- Toliko dugo... - pokuala je da kae.
- Ovo se odavno pripremalo - rekao je Andrej.

90
 Nju Orleans 1916.

Tomas je putovao eleznicom sa skitnicama i slinim svetom otkako je pre dve godine doao u
zemlju, neposredno pred izbijanje rata u Evropi. Bilo je opasno skrivati se u teretnim vagonima a da
pritom ne zna kuda se voz zaputio. Postao je strunjak u izbegavanju pohlepnih kontrolora i
ekanju da vozovi uspore na eleznikim voritima, ili tamo gde su sipali vodu za lokomotive.
Navikao je da putuje s oloem i sirotinjom, s tim otpadom uruenog amerikog sna s poetka veka, i
da s njima razmenjuje iskustva. Meutim, za razliku od njih, njega na to lutanje nisu primorali ni
glad ni oajanje.
Od strunjaka kao to su Dosaja Flint i Dek London nauio je kako da se neprimeeno ukrca u
voz i putuje kao slepi putnik. Nauio je i da uvek nosi komad drveta kako bi spreio da se vrata
vagona potpuno zatvore i da ostane zakljuan unutra. Stekao je i neke dobre prijatelje, polomio dva-
tri rebra i nekoliko puta dobio batine od kontrolora i drugih slepih putnika. Ali glavno je bilo da je
prikupljao informacije. Deli po deli, re po re.
Informacije o Balu.
Za tu tajanstvenu manifestaciju prvi put je uo pre pet godina. Bila je to jedna od bezbroj udnih
glasina koje su kruile meu studentima Hajdelberkog univerziteta, na kom je studirao engleski
jezik. Ali onda su neumereno uivanje u alkoholu i raskalaan ivot podstakli fantazije o Balu.
Tomas nikad nije poklanjao previe panje priama koje su se kao umski poari irile studentskim
krugovima. Ljudima trebaju snovi da bi pobegli od stvarnosti, smatrao je Tomas tada. On je bio
krajnje razborit i nije imao vremena za zamajavanje sanjarijama.
Poput svih studenata i profesora, i Tomas je bio redovan posetilac bordela u donjem gradu. Ali
ne iz razloga koje bi njegove kolege najverovatnije oekivale. On nije poseivao kurve jer ih je
smatrao uslunim, veselim i podsticajnim. Razlog nije bio ni to to mu je tokom prve dve godine
studija u Hajdelbergu trebao ventil da se oslobodi napetosti od napornog uenja u preteno
mukom okruenju. Istina, i to mu je prijalo.
Ne. Ono to je Tomas traio bila je diskrecija.
Iako je sada iveo kao mukarac i nije mogao da se seti vremena kad je o sebi razmiljao
drugaije, bez obzira na mehaniku njegovih biolokih funkcija i njegovog tela, koliko god se trudio,
nije mogao da zaboravi da je roen kao ena.
Kao dete je kidao ukrase sa svojih haljina i ignorisao lutke koje je dobijao na poklon od baba i
deda. Zadovoljstvo je nalazio u veranju po drveu, umesto u uenju kako da kuva i veze. Majka nije
znala ta da radi s njim, pa mu je poputala. Otac nije mario za njega jer je bio zaokupljen
napredovanjem u dravnoj slubi. Retko je bio kod kue i na tako neto jednostavno nije obraao
panju. No kad je malo odrastao i oiao guste, duge uvojke smee kose majinim
krojakim makazama i zahtevao da ga zovu Tomas umesto Tereza, dolo je do take pucanja.
Strahujui kako bi njihova mala zajednica mogla da reaguje i na najmanje odstupanje od onoga
to su smatrali prikladnim polnim standardima, njegovi roditelji protestanti poslali su Terezu babi i
dedi. Ljudima su rekli da se ona tamo udala i odselila u inostranstvo. I tako je roen Tomas. Njegov
otac je potegao veze, malo petljao s papirima i podmitio jednog starog prijatelja koji je Tomasa
upisao na Hajdelberki univerzitet kao mukarca.
Drugaije je bilo u veim gradovima, posebno u Berlinu. Tamo je lekar Magnus Hirfeld vodio
kampanju za prava homoseksualaca i transrodnih osoba. Osnovao je i Naunohu-manitarni
komitet, kome se nije imalo ta zameriti, ali Tomas nije eleo da njegovo telo i elje prouava
nekakav dobronamerni naunik. Nije hteo da ga ispituju kao leptira probodenog iodom.
Jednostavno je eleo da ivi kao mukarac, jer je bio mukarac. To bi trebalo da bude jednostavno,
ali dok je odrastao, shvatio je da uopte nije tako. Berlin je moda i dalje bio sredite seksualnog
liberalizma u Evropi, ali jaali su i drugaiji glasovi.

91
 Razboritost je bila obeleje mudrih ljudi, a Tomas je uvek bio mudar. Zato je nauio da se krije.
Sputavao je grudi, nanosio pomalo pozorine minke i eljao se tako da je nekako uspevao da
proe kao veoma lep momak.
Naravno, zbog toga je esto morao da trpi udvaranje svojih kolega i profesora. Univerizitet je
vrveo od homoseksualaca. On je istrajno ignorisao njihove pokuaje da ga odvuku u krevet i isticao
svoju heteroseksualnost posetama bordelima. Tamo je nalazio prostitutke koje su spremno irile
noge pred njegovom velikom drvenom alatkom izraenom u obliku falusa. Kupio ju je na pijaci od
jedne smeurane babe sa sve pojasom kojim je privrivao drvenu kitu uz svoje
bokove. Zahvaljujui tome, mogao je da jebe kao bilo koji drugi mukarac. Smatrao je da je i bolji od
pravih mukaraca, ali u to nije mogao biti siguran. Nije ni imao elju da oseti kako je biti ispunjen
do kraja, onako kako je on punio eljne prostitutke koje su oboavale njegovu svilenkastu kou,
meke usne i kitu koja nikad ne pada.
Meutim, zadovoljstvo koje je nalazio s njima bilo je kratkotrajno. eleo je vie od toga. Traio
je drutvo onih koji slino razmiljaju i slino doivljavaju svoje telo, van konteksta manjinskih
prava, naunih istraivanja, ili seksualnog liberalizma. Tomas je eleo da bude obian u drutvu
neobinih ljudi umesto da bude neobian u drutvu onih obinih.
eleo je da slavi svoju mukost i prigrli svoju razliitost. eleo je da radosno sahrani svet koji je
mogao da ivi samo sa strogim podelama i insistirao na pomnom ispitivanju svakog ko je bio u
nekoj od bezbroj nijansi sive, a ne samo crn ili beo.
Jedne pijane noi u krmi, poalio se Volfgangu, jednom od svojih mlaih profesora, koliko se
neispunjeno osea sa enama. Njegov prijatelj mu je, omamljen alkoholom, proaptao na uvo da bi
moda trebalo da poseti Bal. Tamo ene nisu samo za klasu iznad onih obinih, ve su dozvoljena
svakojaka preterivanja, pa ak i neto na ta zakon ne bi gledao s odobravanjem.
Tomas je verovao da mu je Volfgang sluajno otkrio tajnu i smatrao je to samo pijanim
hvalisanjem. Ipak, zagolicao mu je radoznalost. Meutim, kad je sutradan ujutru pokuao od njega
da izvue jo neki podatak, ovaj se pretvarao da nikad ni re nije rekao o neobinom Balu.
Tokom sledeih meseci, Tomas se raspitivao o tom neobinom dogaaju. Sakupljao je podatke
deli po deli i na kraju sklopio veoma primamljivu sliku. uo je prie o okovanim mladiima u
zlatnim lancima, o enama plemenitog roda koje su se slobodno podavale svima, o onima koje je
bilo nemogue jasno opisati i koji su se maskirali u nimfe i satire, i parili se kao ivotinje. Prialo se i
o nagim plesaicama i seksualnim ritualima koji su ga ostavljali bez daha, uzburkavali mu um i
nadraivali mu ula. ukalo se ak i da je Bal odran u jednom od zamaka ludog kralja Ludviga u
Bavarskoj pre jedva godinu dana. Tomas je uskoro postao opsednut Balom.
Osetivi da ratna plima preti da preplavi kontinent, otac mu je iznenada poslao pismo i uvijeno,
bez sumnje smiljeno da zbuni nepoeljne radoznalce, podstakao ga da otputuje u Sjedinjene
Drave na nekoliko godina. Tomas je posluao, svestan da ne bi mogao da ivi ivotom vojnika.
Dodatno su ga podstakle vesti od jednog hamburkog trgovca brodskom opremom, koji mu je
rekao da se Bal preselio u Novi svet.
Kad je stigao do Batom Rua u Luizijani, odavno je bio potroio vei deo novca. Nije bilo
vozova kojima bi mogao nastaviti putovanje ka jugu, pa je u Nju Orleans stigao peke.
Danima se nije eljao, a odea mu je bila pranjava od putovanja. Do letnje ravnodnevice ostao
je jo jedan dan. Lutajui tako, doao je do sigurnog podatka da se Bal uvek odrava toga dana. Sad
je samo trebalo da otkrije gde.
Od rane zore, kad se sunce pojavilo na obzorju iznad irokog Misisipija, vazduh je bio pun
opojnih, slatkih mirisa magnolije i bugenvilije isprepletenih u nevidljive pletenice. Uskim ulicama
Storivila irile su se arome zaina iz erpi u kojima su se krkali rakovi i iz lonaca kljuale vode u
kojima su, nalik preivelim brodolomnicima, plutali kampi. Kad god bi se u prolazu naao u
kovitlacu ovih arobnih mirisa, Tomas bi osetio glad.
Poto je vruina do podneva postala nepodnoljiva, potraio je zaklon ispod kronji drvea na
Trgu Dekson, odakle se pruao pogled na Misisipi, koji je lenjo tekao samo dvesta metara dalje.

92
 Dok je boravio u Njujorku odmah poto je stigao u Ameriku, upoznao je mornara koji je tvrdio
kako je svojevremeno radio na Balu kao graditelj i akrobata. Omaklo mu se da e dogaaj ove
godine biti odran na reci. Meutim, nije hteo da kae vie ni re kad su usledila dodatna pitanja.
Tomas se nadao da je odabrao pravu reku.
Do uiju mu je doprla zvonka melodija s parnih orgulja. Poput zova sirene dolazila je s obale
reke. Tomas je napustio svoj zaklon ispod kronji i krenuo prema obali.
U plitkoj vodi bio je usidren ogroman parobrod, sav u tokovima s lopaticama, visokim
dimnjacima i kupolama. Tomas nikad nije video udnije plovilo. Na boku je zlatnim slovima bilo
ispisano ime: NACEZ IX. Tomas je itao o slavnim parobrodima s Misisipija, ali ono to je ugledao
prevazilo je sva njegova oekivanja. Ostao je bez daha.
I dalje zadivljeno stojei, zapazio je aktivnost mornara i radnika po irokim daskama koje su
povezivale brod s dokom. Na plovilo su utovarane kutije, svakojake udne naprave, burad i veliki
sanduci s kojekakvim tovarom.
Bilo je lako umeati se meu njih. Tomas je bio majstor preruavanja i odlino je znao da veina
ljudi o drugima sudi na osnovu sopstvenih oekivanja. Cak i kad se nije naroito trudio da sakrije
neke od svojih enskih odlika, ljudi su pretpostavljali da je mukarac samo zato to nosi pantalone.
Otiao je do doka. Pognuo se poput radnika i upro pogled u zemlju, pa uzeo jedan sanduk i
jednostavno uao pravo na brod.
Nakon to se ukrcao, nije bilo teko nai skrovite. Spustio je sanduk, a onda ponovo krenuo
prema vratima glumei da se s ostatkom radnika vraa po nov tovar. U zgodnom trenutku je
skrenuo u stranu, zavukao se iza velike gomile sanduka u jednom tamnom uglu i jednostavno ostao
tamo. Vreme je sporo prolazilo. Senke sanduka uskoro su postale due, a tama gua kad je pala
no. Na kraju je uo prepoznatljiv zvuk motora koji pokree toak s lopaticama i osetio kako
parobrod isplovljava.
Nova grupa radnika zamenila je one koji su bili zadueni da na brod unesu teak teret. Tomas
je oprezno promenio poloaj kako bi podstakao cirkulaciju u zgrenim udovima i ispitao do kakvih
je promena dolo. Ova grupa je po neemu bila drugaija. Nisu se bezvoljno gegali kao veina
fizikih radnika. Njihove uniforme nisu bile tako pranjave i ofucane, naprotiv. Svi su nosili
grimizne pantalone i jakne s blistavim mesinganim dugmetima, a na glavi su imali nehajno
nakrivljene kape. Vie su liili na vratare nekog luksuznog hotela nego na mornare ili brodske
radnike. Vodili su duge, une rasprave o tome gde da smeste razliite predmete i kako da ukrase
brod.
Pripremaju Bal, shvatio je Tomas. Srce mu je divlje tuklo. Glasine su bile istinite. Svi gosti su se
ukrcali i sada su se spremali u svojim kabinama. Osoblje u crvenim uniformama sledeih nekoliko
sati bie veoma zauzeto zavrnim pripremama. Proslava e poeti u pono, a zavrie se u zoru
misterioznom ceremonijom o kojoj se prialo ispotiha sa strahopotovanjem.
Radnici su jo nekoliko sati poslovali u njegovoj blizini i Tomas je bio siguran da e njegovo
skrovite biti otkriveno. Na kraju, kad je postalo jasno da se sprema raspakivanje sanduka iza kojih
se krio, u poslednjem trenutku je uspeo da se zavue iza jedne zavese. Razrogaio je oi kad je
ugledao sadraj poslednjeg sanduka pre nego to ga je osoblje iznelo iz spremita. Kutija je bila
puna najraznovrsnijih falusa. Bili su nainjeni od drveta, slonovae, a jedan je ak izgledao kao da je
od zlata. Bili su izraeni u najudnijim oblicima koje je Tomas dotad video. Neki su liili na
udovita s grebenima na bokovima, a drugi oblikovani kao morske ivotinje i ptice. Jedan je bio u
obliku ljudske ruke sa stisnutom pesnicom i bio je jednake veliine.
Osetio je snanu elju da neku od tih sprava upotrebi na nekom podatnom telu. Sklopio je oi i
predao se seksualnom uzbuenju koje mu je pulsiralo ilama dajui mu neverovatnu snagu.
Zamislio je kako pred njim lei ena iroko razmaknutih nogu i, moda, vezanih za stranice kreveta.
ena vlana od iekivanja preklinje da bude napunjena bilo ime to on odabere da nabije u nju.
Tomas je uivao da gospodari enama. Uivao je u njihovim napaljenim kricima dok su se
preputale uitku. Poto je fiziki i sam bio ena, ali se ponaao kao mukarac, one su bile iskrenije

93
prema njemu. Priznavale su mu kako ude da budu rairene do kraja i tucane estoko i divljaki,
onako kako njihovi muevi, ili muterije, nisu bili spremni ili sposobni da ih kreu svojim batinama
od krvi i mesa, jer, koliko god veliki bili, na kraju bi splasnuli i omlitaveli.
Na osnovu onog to je saznao prilikom istraivanja, Tomas je imao maglovitu predstavu kako
e posetioci zabave biti odeveni, ali to mu je zvualo previe neverovatno da bi bilo istinito. Sad,
kad je kucnuo as, poeli su da ga izdaju ivci. Sa sobom je poneo samo najosnovnije modne detalje.
istu utu kravatu i mesinganu iglu u obliku pauna, koju je ukrao iz fioke jednog studenta. Ali nije
mogao da se uunja na zabavu odeven u svoje pantalone i koulju, pranjave i pohabane od
putovanja. Za tren oka bi u njemu prepoznali uljeza.
Morao je neto da smisli. Kad su svi radnici otili, pregledao je kutije ostavljene u spremitu. Na
kraju je naao rezervne crvene uniforme, a medu njima jednu koja mu je skoro pristajala. To e mu
koliko-toliko posluiti. Meutim, Tomas je bio sit toga da se dri po strani i nije eleo da ovu no
provede kao sluga.
Kucnula je pono. Gosti su sigurno davno napustili kabine i krenuli na sprat gde e biti odran
Bal. Obukao je uniformu, a onda pokupio gomilu iste posteljine. Popeo se na sledei nivo
pretpostavljajui da se na njemu nalaze sobe gostiju. Tu je oprezno obio nekoliko vrata dok nije
prikupio pet-est odevnih predmeta iz raznih soba: par ispeglanih sivih pantalona do glenjeva s
debelim manetnama; sako s dvorednim kopanjem, irokim okovratnikom i lepravim reverima.
Neverovatno, ali uspeo je da nae i par arapa utih kao kanarinac, koje su mu se savreno slagale s
kravatom. Naravno, bilo je opasno krasti tako otvoreno, ali prebogati gosti Bala teko e primetiti da
im neto nedostaje. Osim toga, bili su mali izgledi da e ga neko javno optuiti za krau. Niko nije
ni pomiljao da bi neko provalio u sobu drugog gosta i pojavio se na zabavi u njegovoj odei. Zato je
Tomasov plan bio izvodljiv.
Takvu rasko kakvu je zatekao u kabinama nikada nigde nije video. Preao je rukom preko
tapeta. Svila! Lusteri su izgledali kao vodopadi kristala koji se sputaju s tavanica. Ali znao je da, to
se vie tu zadrava, samo odlae neizbeno. uo je vesele ritmove regtajma koji je neko izvodio na
klaviru. Muzika je bila praena topotom nogu plesaa po drvenom podu na spratu iznad njega.
Paljivo se oeljao na uobiajen nain pa koketno namestio duge, talasaste ike preko oka. Na
sve to je dodao slamnati eir irokog oboda, ukrasivi ga iglom u obliku pauna i mangupski ga
nakrivio. Posle toga je krenuo na najviu palubu u susret zvuku razigranih nogu.
Dvojica slugu u crvenim uniformama sedeli su sa strana debele somotske zavese koja je
zaklanjala ulaz na Bal.
- Dobro vee, gospodine - rekao je jedan od njih. Nije bilo ak ni sumnjiavog pogleda na
njegovu ukradenu garderobu.
- Dobro vee - odgovorio je.
- Moramo vam rei - nastavio je sluga - da nema razloga za uznemirenost. Sve je kako treba.
Sluga je ustao i teatralnim pokretom povukao zavesu na stranu.
Zapljusnuo ga je talas vreline. Plamenovi su sukljali uza zidove prostorije okruujui sve
prisutne na parobrodu estokim, divljim sjajem.
Tomas je zadivljeno uzdahnuo.
A onda je uao.
Veoma kratko je osmotrio gola tela, sama ili u parovima, koja kao da su se grila gorei u
plamenovima. Onda su mu stavili povez preko oiju i poveli ga. Sapleo se i umalo pao, ali neko ga
je zadrao i pomogao mu da se pridigne i nastavi. Na kraju su ga spustili na nisku sofu. Odea do
koje je s mukom doao sada mu je oduzeta. Skinuli su mu sako s ramena, a pantalone spustili do
glenjeva i svukli ih pre nego to je uspeo da izusti ijednu re protesta.
Da li je njegova prevara otkrivena? Ploe li biti baen s parobroda, ili, moda, uhapen? Ali ake
koje su se bavile njime nikako se nisu mogle opisati kao grube.

94
 Tople usne spojile su se s njegovim ustima i neno ih razmakle jezikom, tako mekim i vetim da
je pomislio kako mora biti enski. estoka tenost mu je potekla niz grlo. Skoro se zagrcnuo. Neko
mu je veto zabacio glavu i jo jedan gutljaj tenosti mu ispljunuo u usta. Ta tenost nije mogla da se
poredi ni sa im to je Tomas dotad probao. Ukus je odisao voem i zainima koji su prizivali slike
dalekih egzotinih ostrva. Telo mu je odjednom ispunila snaga. Imao je utisak da je odlino jeo i
upravo se probudio posle dobro prospavane noi.
Na kraju su se sve one ruke koje su se bavile njime povukle i doputeno mu je da otvori oi.
Pogledao je nanie. Bio jc skoro potpuno go. ak je i obian pamuni povez kojim jc svakodnevno
utezao svoje dojke bio uklonjen i zamenjen povezom od najfinije svile. Stidne dlaice su mu bile
ukraene slojem fine narandaste farbe, tako da mu je meunoje izgledalo kao da gori.
- Gde sam ja? - promuklo je upitao. - Ko ste vi?
- Oekivali smo te - odgovorila je jedna od ena koje su se postarale za njega. - Ti si Bik.
- ta? - upitao je Tomas.
ena je kleknula pred njega i otvorila poklopac teke drvene kutije kraj njegovih nogu.
Unutranjost kutije bila je postavljena raskonim tamnoplavim barunom, na kom je stajao pojas
napravljen od najfinije koe koju je Tomas dotad video. Na pojas je bio privren dildo od
slonovae. Podigli su napravu i predali mu je u ruke. Dildo je bio jednako dug i skoro jednako
debeo kao njegova podlaktica. Bio je izrezbaren tako da podsea na glavu bika, prelepu i
zastraujuu u isto vreme. Krasila su je dva prstenasta roga. Tomas je znao daje njihova uloga da
nadrauju ene, moda ak do granice bola. Dildo je bio iznenaujue lak za rukovanje, a trake
privrene oko njegovih butina i struka tako dobro su prianjale kao da je naprava nainjena ba za
njega.
Tomas je ustao i isturio kukove kako bi osetio teinu dilda. ena koja je i dalje kleala pred
njim, nagnula se i poljubila glavi falusa u obliku bika, a onda je otvorila usta i poela da ga sisa.
Dah mu je zastao u grlu.
Ovo nije bilo mogue. Ali deavalo se.
Sasvim jasno je oseao mek jezik kako mu oblizuje glavi. Par ruku uhvatio je njegovu batinu i
drakao je elom duinom ritminim pokretima u stakatu sve dok Tomasa nije obuzela
velianstvena napetost. Proimala ga je od glave do pete i u jednom trenutku mu se uinilo da e
mu se telo raspui.
Kao da je osetila da Tomas gubi kontrolu, ena je pustila dildo iz usta.
- Svoj orgazam mora sauvati za gospodaricu. Ceremonija e poeti u zoru. - Usne su tako
naglo prestale da obrauju njegovu batinu da se osetio kao da je iz svetlosti gurnut u tamu.
Napetost je postepeno je splanjavala i divlji plamen se pretvorio u bolno, ali podnoljivo pulsiranje.
Opet je osetio neije ake. Podigli su ga i odneli na rukama, najpre kroz jedan hodnik, a onda
kroz dvokrilna vrata. Naao se u dvorani koja je, bez sumnje, bila triput vea od prve odaje u koju je
uao. Opet ga je oblila ista ona nestvarna vrelina. Meutim, ovog puta isijavala je iznutra budei
svaku eliju njegovog tela. Na kraju je ak i njegova kosa poelela da zaplee.
Masom je kao talas poeo da se iri muk kad su okupljeni u sali videli kako ga nose na rukama.
Sklanjali su im se s puta, putajui ih da prou. Skoro svi gosti bili su goli. Umesto odee i tkanina,
njihova tela je krasila ista ona blistava narandasto-crvena farba kakvom su njemu obojili
meunoje.
Tomas je pokuao da sve obuhvati pogledom, da shvati gde je. inilo se da su i u toj dvorani
zidovi u plamenu. Nije mogao da dokui kakva je udna pozorina magija ili inenjerska ruka to
omoguila. Na prvi pogled je delovalo da iza zida od debelog stakla oko cele sobe bukti estok
oganj. Posluga, sa srebrnim posluavnicima, nosila je udnu crnu i narandastu odeu koja je
hvatala i odbijala sjaj plamenova i svetlost lustera s tavanice, tako da su izgledali kao ljudske
buktinje.

95
 Kad su ga doneli do sredine velike dvorane, odjeknuo je gong. Spustili su ga na sredinu
platforme nalik bini. Tomas je pogledao nanie u okupljene. Lica su im zraila od uzbuenja,
iekivanja i strahopotovanja kakvo je viao kod svojih roditelja u trenucima religioznog zanosa.
Osmotrio je njihova tela. Blistava farba nije skrivala nita, ve je naglaavala ono to je svaki gost
odluio da istakne na svom telu. Neki su naslikali plamenove na oblim bokovima i dojkama, drugi
obrijali stidne dlake i tu naslikali ognjene jezike. Veina gostiju imala je sloene frizure upletene
dugim trakama narandaste svile, koje su im leprale na glavi kao plamenovi lomae.
Meutim, na Tomasa je najjai utisak ostavila injenica da bez pantalona i suknji nije sa
sigurnou mogao da odredi ko je meu gostima muko, ko ensko, a ko neto izmeu. Da li one
sitne, pupoljcima sline grudi, pripadaju mladoj eni ili mukarcu? Je li ono to viri iz guste ume
stidnih dlaka ogroman klitoris, ili penis? Tomas se pitao da li je sve to uopte vano. Medu
okupljenima se uoavalo mnogo vie slinosti nego razlika.
Masa se ponovo razmakla. Prema sredinjem podijumu, gde je stajao, stizala je jo jedna ljudska
nosiljka. Na njoj je bila ena. Grimizni ogrta tako joj se pripijao uz telo da se inilo kako ak i sama
tkanina eli to vie da joj se pripije uz kou. Kosa joj je bila boje karamele, bogate smee nijanse
kakva krasi Misisipi okupan suncem, i bila je kratka, tako da su joj do izraaja dolazilie isturena
vilica i visoke jagodice. Imala je krupne, bademaste oi, te se inilo da su joj sitna, lepa usta jo
manja. Imala je prenaglaene crte lutke, ali uprkos glatkoj savrenoj koi, kad je prila blie, postalo
je jasno da se ne radi o mladoj eni, iako se nije mogla nazvati ni starom. Verovatno je bila u
srednjim tridesetim, a moda ak i u etrdesetim godinama. Grudi su joj bile velike i teke, a kukovi
iroki i puni. Izgledala je kao oiana Venera. Zraila je takvom lepotom i moi da se Tomas ne bi
iznenadio ni kad bi kao aneo dolebdela do njega kroz dvoranu, umesto to su je posluitelji doneli
na ramenima.
Kad je prila blie, pogledi su im se sreli i vatra koju je malo ranije podstakla ona ena spustivi
svoje usne na njegov falus od slonovae ponovo se rasplamsala. Ali ovog puta to nije bila tek
varnica koja se razgorela. To je bilo estoki oganj koji mu je protutnjao ilama i iz svesti mu izbrisao
sve osim ene koja mu se pribliavala.
Vie nije bilo ni parobroda, ni Bala, ni pozornice, ni Tomasa. Postojalo je samo njeno telo, koje
mu je bilo sve blie. Na kraju su je spustili na falus od slonovae. Njeni kukovi poeli su sami od
sebe da se kreu, a on je zabijao bika u nju jae nego to je ikad tucao neku enu. Ona ga je obgrlila
rukama drei se njegovog tela i njegove alatke kao da je sila koja je pretila da ih razdvoji bila ista
ona koja ih je sada spajala.
Vrhunac je doiveo kao udar groma. Kao da mu se sva ivotna snaga slila u jednu taku, pa mu
se od potiljka spustila u grudi, a onda nanie u prepone i kroz glavu bika od slonovae prela u tu
enu. Gospodarica je vritala dok ju je njegova snaga ispunjavala. Nakratko su bili spojeni kao da
su jedno. Kao da nisu mukarac i ena, kao da nisu ljubavnici, ve dva tela spojena istom
energijom njegovog pranjenja i njenog punjenja.
Onda je bilo gotovo. Tomas se iscrpljen sruio u ruke slugu Bika i sklopio oi dok su ga
odnosili.
Kad se probudio, ponovo je bio u senci drvea na Dekson skveru, a na njemu je opet bila
pohabana putnika odea koju je svukao na parobrodu.
Grudi su ga peckale. Raskopao je koulju i pogledao nanie da proveri je li moda opeen ili
povreen. Onda je ugledao tetovau. Iznad srca bila mu je istetovirana crvena glava bika.
Skoio je na noge i otrao do reke, ali parobroda nije bilo tamo. Nikad ga vie nee nai.

96
 8.

Pria o balu

Kad se Aurelija ponovo probudila, opojni miris ume i Bala ve je bio izbledeo, a slabana svetlost s
mukom se probijala kroz tanku prepreku niza mreastih zavesa na prozoru. Napolju se uo
prigueni koktel zvukova. Trudila se da razbistri misli, izotri sluh i shvati gde se nalazi.
Otvorila je zamuene oi.
Obrela se u nekoj sobi.
U krevetu.
Preko lea joj je bila pruena muka ruka. Topla. vrsta.
Aurelija je okrenula glavu.
Prepoznala je razbaruene kestenjaste kovrde na Andrejevoj glavi. Lice mu je bilo zagnjureno
u meke jastuke. Njegovo disanje je liilo na udaljenu, umirujuu uspavanku.
Poslednje ega se seala bilo je kako se topila pred Andrejevim gladnim, ali odmorenim
nasrtajima dok su vodili ljubav. Meutim, prvo to je shvatila kad se probudila nije bila injenica da
je nekim udom prebaena s ostrva na kom se odravao Bal. Njen glavni utisak nakon buenja bio
je da se prvi put probudila u krevetu u naruju mukarca. I to nije bio bilo koji mukarac, ve
upravo onaj za kojim je udela tako snano da joj se inilo kako e joj srce prepui pod
naletom oseanja koja su joj poput oluje protutnjala telom i umom. Taj nov oseaj je bio tako moan
da nije mogla da ga savlada.
Zadrala je dah. Imala je luaku elju da se utine, da proveri da li je to i dalje samo grozniav
san, propratna pojava posle burne noi, ili stvarnost.
Razum joj je ushieno vritao da nije umislila. Leala je u krevetu pored Andreja. Verovatno u
Sijetlu, mada to nije ni bilo bitno. Doekivala je novo jutro s mukarcem u svom krevetu. O tome je
godinama matala, ali nije ni pomiljala da e se dogoditi ovako. Jedva je poznavala tog mukarca,
ali bilo joj je jasno da to nije sluajnost, seksualni pir, niti beznaajan flert. Predoseala je da je to bilo
sueno, da su svi njeni krivudavi putevi neizbeno vodili ka takvom ishodu.
Aurelija je posmatrala Andreja kako spava. Trudila se da ostane nepomina kako ne bi umanjila
nean pritisak ruke prebaene preko njenih lea. Nije elela da prekine dodir i blage tople struje
izmeu njihovih tela.
Bila je gola. Naas se zapitala da li se ono prvo vatreno srce ponovo pojavilo, iako nije oseala
da se odatle ire bilo kakva strujanja. Sino, u aru strasti, bilo je potpuno drugaije. Plameno srce,
podstaknuto pohotnim zagrljajima, buktalo je estoko. No, da li je to bilo sino? Da li je prola
samo jedna no? Onda se setila slike koju je Tristan nekim udom utisnuo na unutranju stranu
njenog runog zgloba. Malo je okrenula ruku da proveri je li jo tamo, pazei da ne
probudi Andreja. Da, srce je i dalje bilo tu. Bledo kao senka na njenoj zategnutoj koi. Radoznalost
ju je savladala. Malo se pomerila i neno uhvatila Andrejevu ispruenu ruku. Pogledala je zglob
njegove leve ruke i otkrila istu sliku na istom mestu.
Andrej je zastenjao.
Aurelija je zadrhtala. Nije htela da ga probudi. Ne jo. Sada je oajniki elela da ovaj trenutak
traje to due. elela je da zapamti svaki utisak, svaki prolazni oseaj i sauva ih u koveiu
uspomena.

97
 Prijatan, mousan miris provejavao je ispod savreno istih belih arava. Prostorija je izgledala
kao hotelska soba jednostavnih geometrijskih linija i bez suvinih detalja.
Toplota njihovih golih tela stapala se i proimala, a kucanje njihova dva srca odmeravalo je
proticanje tog jutra.
Jo malo mu se primakla, edna njegove toplote i zanosnog dodira. Dotakli su se kukovima i
Aurelija je zatreptala od naleta ushienja kad joj je u glavi eksplodiralo milion uspomena. Setila se
njegovog milovanja u onoj umi, trave pod svojom zadnjicom, ukusa njegovog jezika i raspevane
balade njegovog glasa dok joj je aptao na uvo prodirui u nju. Uspomene su se nizale jedna za
drugom takvom silinom da se nala na rubu blaenog ludila.
U najdubljem delu srca probudila su se oseanja izazvana uspomenama na njihovo spajanje na
Balu i na njihove prethodne susrete, na onaj sasvim kratak na vaaru, a onda onaj malo dui u
bristolskoj kapeli. Sudar tih slika i oseanja rasplamsao je vatru, koja je narastala poput reke koja
probija nasipe. Kad joj je ilama ponovo prostrujala pouda, pomolila se u sebi da se Andrej odmah
probudi i ponovo vodi ljubav s njom.
Okrenula se i pribila zadnjicu uz njega. Andrej je reagovao ne budei se. Okrenuo se i obuhvatio
je s lea. Njegovo dugako, barunasto meko koplje udobno se smestilo izmeu njenih guzova sa
savrenom preciznou. Aurelija se promekoljila od zadovoljstva.
Dok je to radila, osetila je kako mu ud postaje sve tvri, reagujui na njene pokrete i polako iri
udolinu izmeu njenih guzova.
Osetila je kako sokovi cure.
Andrej je zastenjao i spustio aku na njenu dojku. Obuhvatio ju je i prstima lenjo kruio oko
bradavice.
- Da - rekla je.
- Oh, Aurelija - kazao je pospano, nesigurnim i promuklim glasom.
Promekoljio se i ve ukruenim udom joj drakao kou. Kad mu se sasvim digao, kolenom joj
razmaknuo butine i uglavio se u nju. Aureliji je zastalo srce. Iako je bila spremna, njegov ogroman
ud i silovit prodor su je iznenadili. Da li je i ranije bio tako velik dok su ga njeni unutranji zidovi
primali u svoj zagrljaj? Smestio se u nju sa estokom preciznou kao deli slagalice koji se
uglavljuje na svoje mesto.
Zvuci koji su dopirali spolja polako su se izgubili, a s njima je nestalo i sve ostalo. Andrej je bio
u njoj. Karao ju je estoko. Rasturio ju je. I sve je bilo kako treba. Bie jo prilika za postavljanje
pitanja. Otisnula se iz stvarnosti i zaplovila sladostraem noena ritmom njegovih pokreta. On se
sve dublje zarivao u nju, irio je, otvarao, cepao, nabijao na svoje koplje, a ona je sve to radosno
prihvatala.
S lakoom je jahala na talasima pohote kao da je to vebala celog ivota. Aurelija je uskladila
ritam s Andrejevim i poela da lebdi, izgubljena u prostoru i vremenu. Iz svesti je izbrisala sve to
nije podsticalo pohotno ushienje koje joj je preplavljivalo telo. Svaki nervni zavretak borio se da
upije i savlada vatrenu stihiju koja je jurila na sve strane eksplozivnom, neverovatnom brzinom.
Sinapse su joj se otvarale i zatvarale u brzom nizu rasteui svaki trenutak u venost. Iz dubine
due radovala se naletima neopisivog zadovoljstva koje ju je svu obuzimalo.
Telo joj je oivelo kao nikad ranije i nita joj vie nije bilo vano. Niti e vie ikad biti.
Smirenost i vrstina s kojim ju je Andrej uhvatio za ramena, trgnuli su je iz sanjarenja. Povukao
ju je tako da se nala na sve etiri. Izvijala je lea pod njegovim metronomski tanim nasrtajima. Pri
svakom naletu stenjala je kao da gubi dah.
Pruio je desnu ruku i snano je epao za dugu kosu. Obomtao ju je oko ake i povukao
odluno, ali neno, kao dirigent upravlja orkestrom. Svaki njegov pokret, pa i onaj najmanji, stvarao
je nove talase zadovoljstva.

98
 Kako je mogue daje ovako dobro, pitala se Aurelija. Da li je svima tako? Zamislila je sebe kako
lebdi izmeu ivota i smrti, u nepominom oblaku, besmrtna, nedodirljiva, svedena na puke estice
nepomuenog uitka.
Poelela je da vriti, da stenje, nesposobna da obuzda tiinu koja joj pritiska i stee plua. Zelela
je da se izrazi, ma kako. Ali zvuci jednostavno nisu mogli da se probiju na povrinu.
Sklopila je oi. Dopustila je vatri to besni u njoj i saiuoj vrelini to se iri od Andrejevog tela
da je svu obuzmu. Predala se slepo, prizivajui zaborav.
- Dobro dola kui, Aurelija. - Do nje je dopro Andrejev glas kao priguen vazdunim zidom.
Poput povetarca je doleprao do obala njene svesti.

***
Soba se nalazila na poslednjem spratu visokog hotela u Drugoj aveniji s pogledom na park
Voterfront. Kad je Aurelija razmakla zavese, ogromni istureni prozori omoguili su joj velianstven
pogled na zaliv i niz dalekih ostrva rasutih iza trajektnih terminala.
Aurelija je bila zateena kad je kasnije tog jutra izala iz kupatila obavijena parom i osmotrila
svoje nago telo u ogledalu. Uoila je treu tetovau. Usred sveg tog predivnog ludila bila je
nakratko zaboravila na nju.
Znala je da je to ludost. I nije mogla da nae nikakvo razborito objanjenje, ali ne zato to joj je
nedostajalo mate ili oseaja za udesno. Meutim, to je vie nimalo nije brinulo.
Skoro se i ne trudei da se obrie, gurnula je vrata kupatila nogom i gola se vratila u spavau
sobu. Andrej se izleavao na krevetu meu izguvanim aravima, s rukama iza glave. Kovrde su
mu izgledale kao raskona, neuredna kruna, a muevna, etvrtasta brada bila je neobrijana.
Podigao je pogled kad mu je prila.
- Gospode, prelepa si - kazao je neno posmatrajui je.
Aurelija je prvi put shvatila, s trakom zebnje, da Andrej govori bez ikakvog naglaska. Nije bio
Amerikanac, ali nije zvuao ni kao Englez. Po govoru se nije moglo odrediti odakle je. Njegovi glas i
rei bili su uznemirujue bezirazni te nikao nije mogla da odredi odakle je.
Stajala je blago rairenih nogu i, ne marei za svoju golotinju, posmatrala ga dok su joj se u glavi
rojila pitanja. Uostalom, ve je na njoj video sve sto je imalo da se vidi, zar ne?
- Odakle si, Andreje? - upitala je.
- Sa Bala - jednostavno je rekao. - Nije vano gde sam roen. Od detinjstva putujem s Balom.
- Kuda?
- Svuda. Jednom godinje negde zastanemo. Priredimo Bal. Onda idemo dalje.
Aurelija je zastala presabirajui misli.
- Tristan, mukarac koji me je doveo na Bal - konano je rekla, setivi se da bi i Loralin mogla
biti umeana u to - rekao je da mi je sueno da prisustvujem Balu. Natuknuo je da mi je bilo
predodreeno da doem. Neki delovi te prie izgledaju tako udno... nestvarno. Kao u snu. O emu
se, u stvari, radi?
Andrej je preao preko njenog pitanja. Mahnuo je pozivajui je da se vrati u krevet.
- Prehladie se tako. Doi.
Podigao je pokriva da bi joj napravio mesta.
- Zar mi nee odgovoriti? - moleivo je upitala vraajui se pod pokrivae. Nakon to je elu
no i jutro provela uivajui u blaenom neznanju, sad joj je bilo vano da dobije odgovore. Kao da
je nekim udom sve zavisilo od tog tajanstvenog godinjeg dogaaja.
- Duga je to pria - rekao je.

99
 - Nikud ne urim - odgovorila je Aurelija. Shvatila je da ne zna ni koji je dan i da je eka gomila
obaveza. Treba da se javi Editi i svojim starateljima i da napie odgovor firmi Irving, Irving i
Irving. Napravila je proraun u glavi i dola do zakljuka da nije prolo vie od dva-tri dana. Njoj
se inilo da je prola itava venost. Jo malo izgubljenog vremena nee koditi.
Andrej je provukao ruku ispod njenog ramena i privukao je sebi. Dok se uukavala pored
njega, opojni miris strasti kojim je jo odisalo njegovo telo meao se s mirisom sapuna na njenoj
koi.
- Ti si Bal, Aurelija. Ti si gospodarica Bala, oduvek.
Zbunjeno je trepnula.
- Niko ne zna kad je odran prvi Bal - rekao je. - Taj podatak je zakopan duboko u vremenu, ali
uvek je postojala gospodarica, zaduena da nadzire Bal. Tokom vekova bilo je mnogo gospodarica i
mnogih se seamo s ljubavlju... - Pogled mu se zamutio a glas je postao sanjalaki, kao da
kazuje priu koju je ispripovedao ve mnogo puta, ili ju je, moda, uo toliko puta dok je radio za
Bal. Onda je uutao, kao da se vraa u sadanjost, svestan da se ono to e rei Aureliji moda nee
dopasti.
- ta zna o svojim roditeljima, Aurelija?
Grlo joj se osuilo u trenu. To pitanje nikako nije oekivala.
- Veoma malo - odgovorila je. - Bila sam beba kad su poginuli. Reeno mi je da su nastradali u
nesrei. Odgajili su me kumovi. Otac mi je bio arhitekta, ali nikad nisam saznala ime se bavila moja
majka.
Da li zaista eli da sazna vie? Aurelija nije bila sigurna. Prestala je da se raspituje o svojim
pravim roditeljima iz potovanja prema Donu i Lori, koje ja sada smatrala svojom porodicom.
- Bila je plesaica - rekao je Andrej.
- Plesaica? - to je Aureliji je delovalo zabrinjavajue, posebno posle onoga to je videla na Balu.
- Bila je jedna od naih, mesto joj je bilo na Balu... Ali ja je nisam poznavao. Tada sam jo bio
mlad. Poslali su me u Evropu na kolovanje kako bih upotpunio obrazovanje.
- Kakva plesaica? - upitala je Aurelija.
- Nije bila samo plesaica. Trebalo je da postane gospodarica Bala. Za to je bila roena.
Aurelijin um je utrnuo. Zbunilo ju je to to je ula.
Andrej je nastavio. - Tvog oca je upoznala na Balu. On je bio nadaren arhitekta, unajmljen da
ureuje prostor za Bal. Zavoleli su se i ona je ostala trudna. To, naravno, nije nita neobino, ali se
pokazalo kao velika prepreka za Bal. On nije bio iz tog sveta i kad je otkrio ta se od tvoje majke kao
gospodarice Bala oekuje, nije mogao da se pomiri s tim. Ubedio ju je da pobegnu, to su i uinili.
Zvaninici Bala pokuali su da je vrate, ali... bilo je prekasno. Od tada je Bal... kako da se izrazim...
Bal je preputen sam sebi, ostao je bez gospodarice. Tako neto se nikad nije dogodilo. Svi su bili
zateeni. Zato je imenovan zatitnik da se stara o Balu, dok ne budemo mogli da slavimo novu
gospodaricu. Re je o mom stricu, kojeg sam, poto je bio teko bolestan, uskoro zamenio.
- Rekli su mi da su poginuli u nesrei - kazala je Aurelija zabrinuto. Skolile su je crne sumnje da
bi zvaninici Bala mogli biti neposredno odgovorni za to to je ona ostala siroe.
- To i jeste bila nesrea. Veruj mi, mi nismo imali nita s tim - rekao je Andrej kao da joj je
proitao misli. Bili smo slomljeni kad smo saznali. Ali onda smo, prilikom daljeg istraivanja,
ustanovili da su pre nesree dobili dete. Devojicu. Tebe. I tako si ti postala naa nova budua
gospodarica.
- Zato? Zato jednostavno niste mogli da imenujete novu gospodaricu? Zato to moram da
budem ja?
- To ti je u krvi, Aurelija - odgovorio je s uzdahom. - Ne moe pobei svojoj sudbini. To niko ne
moe.

100
 - Ne razumem.
Andrej je utao. ekao je da se tokici u njenoj glavi sami pokrenu i da joj se kockice sloe.
- Nisam sigurna ta sve ovo znai, Andreje.
- Bal je vaniji od svakog od nas - naglasio je. - Bal je lepota. Zakleli smo se da emo uvati
tradiciju i, ma koliko se trudili, ne moemo da odolimo njegovom zovu - uzdahnuo je.
- Znai, ovamo nisam dola sluajno. A Loralin? Tristan? Ona kapela u Bristolu? - Aurelijin um
je grozniavo obraivao Andrejevo priznanje. - Vaar u Hempstedu... Ti si stajao iza svega toga...
- Da - priznao je Andrej. - Trebale su nam godine da te pronaemo. Mrea, organizacija koja
nam pomae da organizujemo Bal i obezbeuje nam mnoge izvoae, godinama je pokuavala da
otkrije gde si. Na kraju su otkrili dokumente za tvoje usvajanje i obavestili nas da si u Engleskoj.
Otiao sam tamo da proverim jesi li zaista ona kojoj smo se nadali. Beskrajno dugo smo obilazili
vaare, cirkuse, proslave i sline dogaaje. Smatrali smo da emo tako najpre da te naemo, da e te
tako neto nagonski privlaiti.
- Odlazak na taj vaar uopte nije bio moja zamisao, ve moje prijateljica Siv, koja je sada i sama
deo Bala - rekla mu je Aurelija pomalo enjivo.
- Predivna sluajnost - blago se nasmeio Andrej. - Zapravo, kad sam vas prvi put video te
veeri, pomislio sam da je Siv budua gospodarica. Po tome kako je hodala, odevala se i smejala...
Aurelija se zamislila. Rasejano provukavi prste kroz kosu, to je esto nesvesno inila, nakratko
je ponovo ugledala crveno srce na svom runom zglobu.
- Znai, progonio si me?
- Nismo hteli da tako ispadne. Zaista.
- A jesi li i ono to se dogodilo u Bristolu uradio po zadatku, je li i to bila tvoja dunost? -
upitala je strahujui od odgovora.
- Ne - odgovorio je Andrej. - Jednostavno se desilo. to sam te ee viao, vie sam te eleo.
Kad sam se naao pored tebe na onom vaaru, neto se dogodilo. Sevnule su varnice. Znam da si i ti
to osetila. Nisam planirao nita od toga. To nije bilo smiljeno. eleo sam da ti budem prvi. Kao da
mi je neki glas govorio da mora biti tako. Kunem ti se da to nije imalo nikakve veze s Balom. Bila si,
u stvari i sad si, tako prokleto lepa. Imao sam utisak da nas sve navodi da budemo zajedno i da to
ne mogu da promenim sve i da hou. Pre svega ovoga bilo je veoma malo zatitnika Bala. Ta
dunost nije jasno odreena. Sve vreme sam morao da se dovijam. Nisam hteo da se zaljubim u
tebe...
Aurelija se zapitala zato je tako utuen ako je zaista voli kao to joj je upravo priznao. Osetila je
kako joj se eludac stee u vor od teke meavine straha i ushienja.
- A ta je s onim fondom? Ko stoji iza toga? Ti? Bal? - raspitivala se dalje. - To nema nikakve
veze s mojim roditeljima?
- Mi stojimo iza toga. Ti si deo nae porodice.
- A Loralin i Tristan?
- Tristan je sledei zatitnik. A Loralin je samo naa saputnica. Samo draga goa na Balu.
Ponekad radi za Bal i za Mreu. Gajimo veliko potovanje prema njoj, ali ona je slobodnjak i voli
samostalno da odluuje o svemu.
Andrej ju je uzeo za ruku i vrelina njegovog tela pohrlila je prema njoj u koncentrinim
krugovima nevidljive toplote.
- Znam da je ovo previe informacija odjednom. Ali nali smo se, a to je jedino vano... -
Oklevao je. - I na tebi je da odlui. Ni ja ni Bal te neemo primoravati ni na ta - dodao je Andrej.
- ta da odluim? - upitala je Aurelija potpuno zbunjena.
- eli li da postane gospodarica Bala. Da preuzme svoju dunost.

101
 Skoro neprimetan talas hladnoe prostrujao je sobom i sva etiri njena srca, tri na koi i etvrto
u grudima, zakucala su u istom ritmu.
- ta ako pristanem?
- Proi e obuku - kazao je Andrej s jedva primetnim trakom tuge.
- Obuku? - upitala je Aurelija apatom. Njeno pitanje je bilo retoriko. Tano je znala ta to
znai. Odmah se setila umetnike izlobe na kojoj je bila sa Siv i eksponata koje je tamo videla, a
posebno balerina pokrivenih glava. One su reagovale na Volterove komande s takvom
automatskom preciznou da je bilo oigledno da ih je tokom performansa kontrolisao do krajnjih
granica, upravljao je svakim, pa i najsitnijim pokretom njihovih miia i udova. One su na njegove
komande odgovarale nagonski kao da se cela predstava zasnivala na telepatskom optenju.
Prole su obuku, shvatila je Aurelija.
Oznake na njenoj koi i dalje su pulsirale, iako nije bila seksualno uzbuena. Imala je utisak da
su oseanja prevladala. Ako razmilja trezveno, moda bi trebalo da bude ljuta na Andreja.
Obmanuo ju je. Istina, moda nenamerno, ali ona je za njega bila samo posao, bar u poetku.
A ipak nije mogla porei da ju je saznanje o njenoj ulozi na Balu uzbudilo. I dok je leala tako
uukana uz njega, glave oslonjene na njegovo rame, udiui miris njegove koe, jedino to je elela
bilo je da je on ponovo uzme, a onda opet i tako unedogled... Bio je u pravu, meu njima su sevale
varnice. Ako ona nije imala snage da mu se odupre, zato bi on mogao? Kakvog smisla ima
suprotstavljati se prirodi?
Sve to joj je Andrej rekao samo je potvrdilo njene sumnje da je ivot provela preputena
hirovima vetrova sudbine. Njeno usvajanje. Vaar. Rii i ona zabava u kapeli u Bristolu. Nasledstvo
koje ju je navelo da ode u inostranstvo. Sivin nestanak.
Tada je Aurelija zakljuila da se nala u poloaju nimalo drugaijem od onog u kom su se obrele
Volterove lutke. inilo joj se da se od tih ena pod kapuljaama, to su se svojevoljno onako
uznemirujue potinile, razlikuje samo po tome to su se one pomirile sa svojom sudbinom.
Zapravo ne. One su bile sauesnici, same su krojile svoju sudbinu. Nisu bile noene nevidljivim
silama koje nisu razumele. Po svemu sudei, trebalo bi da bude ljuta na sve one koji su ukljueni u
ovo. Na Bal i na Mreu. Te udne organizacije su, izgleda, upravljale njenim ivotom od roenja, i
to bez njenog pristanka, bez bilo kakvog objanjenja.
Ali ispod tih povrinskih strahova i zbunjenosti, Aurelija nije nimalo sumnjala u jedno. Svim
srcem je znala da je Bal njen ivot. Kao da je svaki deli njenog tela i due vodio ka ovakvom
ishodu, iako ona toga nije bila svesna.
Stigla je kui. I ne samo to, mesto joj je bilo uz Andreja. Ako odlui da postane gospodarica,
onda e se potpuno posvetiti Balu ba kao Andrej i svuda putovati s njim. Andrej e biti njeno sidro,
mirna luka na kraju sveta.
Imala je samo jedno pitanje.
- Zato? Zato gospodarica mora proi obuku? Ako se ta dunost prenosi s kolena na koleno,
onda mi pripada po roenju. Kao u kraljevskoj lozi.
- Ali ak i kraljevi i kraljice moraju biti dobro obueni i obrazovani pre nego to preuzmu svoju
dunost - strpljivo joj je objasnio Andrej. - Gospodarica Bala je olienje svega za ta se Bal zalae. To
je slavljenje strasti u svim njenim oblicima. I dok to ne shvati, dok zaista ne shvati, ne moe
postati gospodarica. A jedini nain da to postigne jeste da sve to iskusi. Samo posmatranje nije
dovoljno.
Njegove rei su blago dolebdele do nje kao jesenje lie koje pada u potok. Sve je to bilo uasno i
sumanuto, ali ne i besmisleno. No Andrej je govorio s turobnom teinom, bolno utuen. Aurelija je
to oseala po poloaju njegovog ukoenog tela, dok je stajao stisnutih usana i oborenog pogleda.
Nagonski je pokuala da ga umiri dodirom. Pomilovala ga je dlanom po obrazu. On je prislonio
vilicu na njenu aku i opustio se kao da je taj jedan jednostavan pokret bio dovoljan da upije sav
teret njegovih strahova.

102
 Tako malo su proveli zajedno, a jo manji deo tog vremena razgovarali. Nije znala skoro nita o
njemu. I koliko je on stvarno znao o njoj? Dosad su razmenili jedva nekoliko reenica o sebi, svojim
razmiljanjima i snovima. A ipak, nita od toga vie ne bi bilo vano kad bi se dodirnuli. Kao da je
njihova fizika veza bila toliko jaka da je nadjaavala potrebu za bilo im drugim. Kad bi se
dodirnuli, Aurelija je oseala kako duboko razumevanje kola meu njima poput struje. Ti dodiri kao
da su zamenjivali sve neizreene rei i otklanjali potrebu da one budu naglas izgovorene.
I zato je znala ta ga je uznemirilo.
- Ti nee biti taj? Nee me ti obuavati?
- Ne - odgovorio je uhvativi je za ake i priljubivi joj dlan uz svoj obraz. - Neu te ja obuavati.

***
Aurelija je smatrala da odluka o tome hoe li postati gospodarica Bala nije stvar izbora. Ona je to,
jednostavno, bila. I tu nita nije mogla da promeni. Znala je da mora da se pomiri s tim, ma koliko
se to protivilo njenim pogledima na ljubav i romantiku kakve je imala pre Bala.
Uprkos tome, kad je stigla u sedite Mree u Sijetlu, gde e se odvijati njena obuka, nije mogla
da umiri lupanje srca, niti da uspokoji grozniave nerve. To nije bilo nimalo nalik onim poslovinim
leptiriima u stomaku. Vie joj se inilo da joj po stomaku divlja jato vriteih galebova.
Kao zatitnik, Andrej je imao obavezu da izvesti Mreu o tome da e Aurelija preuzeti dunost
gospodarice. Pored toga, trebalo je i da se s njima dogovori o njenoj obui u skladu s obiajima kojih
se valjalo pridravati. Aureliji je objasnio da Mrea nije deo Bala, ve organizacija s kojom Bal
sarauje. Mrea je tiho radila iza kulisa kako bi obezbedila sve to je neophodno za odravanje
takvog dogaaja. Na svakog cirkusanta, gimnastiara, umetnika, dizajnera odee i hedonistu koji je
putovao s Balom dolazio je po jedan upravnik, takoe bez predrasuda, ali s drugaijim
sposobnostima. Oni u seditu Mree bili su zadueni da uprava iza kulisa Bala radi kao sat.
Izmeu ostalog, oni su bili odgovorni za izbor i obuku mnogih plesaa i plesaica, akrobata i
drugih izvoaa. Organizovali su i sline tematske dogaaje, ali potpuno odvojene od Bala. Cela
operacija obavljana je u najstrooj tajnosti, tako da je ak i Andrej znao samo poneto o tome
kako Mrea radi.
Otpratie je do sedita Mree, ali nije mogao da joj kae neto vie o onome to je oekuje kad
tamo stigne. Andrej nije znao kako izgleda obuka gospodarice. Poto je Aurelijina majka pobegla
pre no to su poele pripreme za preuzimanje dunosti, prolo je mnogo godina od poslednje
obuke. Istina, Andrej je sluao kako se to odvijalo u prolosti.
Dok se pripremao za dunost zatitnika Bala, Andrej je morao da se upozna i sa njegovom
istorijom. Meutim, Aureliji je odmah skrenuo panju da se mnogo toga s vremenom promenilo i
unapredilo, u skladu sa promenama seksualnih i kulturnih obiaja. To je znailo da Aurelijina
obuka ne mora da izgleda kao obuka prethodnih gospodarica.
Sedite Mree spolja je izgledalo kao najobinija poslovna zgrada. Iznutra je bilo ba onakvo
kakvim je Aurelija zamiljala sedita neke korporacije. Ni po emu nije podsealo na ono udesno
mesto na kom je odran Bal.
Na ulazu ih je doekala sredovena, tamnokosa ena s velikim okruglim naoarima. Pitala ih je
za imena, a onda brzo ukucala neke brojeve u telefon obavetavajui druge slubenike da su stigli.
Mogla bi proi kao sekretarica bilo koje firme u centru grada da nije nosila preusku suknju. Zbog
toga su joj noge bile toliko sputane da je gotovo milela. Struk joj se tako upadljivo suavao iznad
bokova da je bilo oigledno da je vrsto utegnuta u korset.
Na nogama je imala cipele kakve Aurelija nikad nije videla. Bile su zift-crne i blistale su kao
odsjaj svetla na povrini vode. Nisu imale skoro nikakvu potporu, pa je ena morala da stoji i kree
se na vrhovima prstiju kao balerina. Visoke, tanke potpetice, drale su joj stopalo bezmalo

103
uspravno. Nosila je ploicu na kojoj je pisalo Florens. Aurelija je bila zapanjena to Florens uopte
moe da se kree, a da pritom ne padne na nos, ali ovoj je to polazilo za rukom.
- Je li ovo njena uniforma? - apatom je upitala Andreja dok su ekali da neko doe po njih.
- Ne - odgovorio je. - Moda je sama odabrala da se tako obue. Ili joj je to moda naredio njen
dominantni mukarac. Ali to je, donekle, isto.
- Zato? - upitala je Aurelija. Pretpostavljala je da e tokom obuke i sama imati takvu
sputavajui: opremu. Pa, ako je ve trebalo i to da shvati kako bi postala gospodarica, onda je njena
obuka mogla da pone odmah.
- Postoji svojevrsna sloboda koju sobom donose ogranienja. Ponekad i uzdravanje moe biti
samo nain pranjenja - odgovorio joj je.
Aurelija se zamislila nad njegovim reima, ali to nije potrajalo dugo. Po njih su doli posle samo
dva-tri minuta. Dve ene koje su im poele dobrodolicu bile su kao nebo i zemlja.
Jedna je bila u sivom blejzeru i suknji do polovine listova. Kosa joj je bila podignuta u vrstu
punu. Govorila je i kretala se s prirodnim autoritetom direktorke kole. Aureliji je delovala kao
neko kome bi se u nekim davnim vremenima tiho i s puno potovanja obraali s gospoja.
Druga ena bila je u tamnocrvenoj haljini od baruna, koja se pripijala uz obline kao zmijska
koa i vukla se po podu iza nje dok je ova hodala. Kosa joj je bila crna kao katran i slobodno joj
padala na ramena. Odisala je leernou, to je bila suta suprotnost krutosti njene koleginice. U
levoj ruci drala je saksiju s fino orezanim minijaturnim drvetom. Biljka je bila u cvatu, naikana
belim i crvenim cvetovima, koji su podseali na kapi krvi u snegu. Pruila je desnu ruku Aureliji.
Kad ju je Aurelija prihvatila, iznenadila se jainom eninog stiska i toplotom koja joj je zraila iz
dlana.
- Aurelija, tako nam je drago to smo te upoznale. Ja sam madam Deno - rekla je ena u crvenoj
haljini tako zvonko da je svaka re zvuala kao pesma. - Nas dve emo nadzirati tvoju obuku. -
Glavom je pokazala prema eni u sivoj odei, koja se nije predstavila. Obe su klimnule prema
Andreju, koji je bez rei stajao pored Aurelije. Bilo je jasno da su se ranije upoznali, ili su bar znali
jedni za druge u svom poslovnu svetu.
Poveli su Andreja i Aureliju kroz niz naizgled beskrajnih, jednolinih hodnika, koji su krivudali
zgradom kao elije u konici. Na kraju su stigli do irokih dvokrilinih vrata koja vode u briljivo
ureen vrt.
Travnjak je bio obraen u minimalistikom orijentalnom stilu s nizom uredno podianih
biljaka postavljenih izmeu kamenja i fontana, zbog ega je ceo taj vrt odisao mirom i preciznou.
Okruena blagim uborom vode preko glatkog kamenja i svetlozelenim liem koje se njihalo na
nenom lahoru, Aurelija je duboko udahnula i ramena su joj se sama od sebe opustila.
Andrej joj je stegao aku. Nije joj prijalo poslovno okruenje Mreine zgrade, ali u vrtu je se
oseala iskonsko savrenstvo, kao da je svaki list bio ba tamo gde treba. Tu bi mogla da se osea
kao kod kue.
U sreditu vrta bila je velika jednospratna pagoda. Bila je izdignuta od tla i u nju se ulazilo
preko nekoliko stepenika sa strane. Poto unutra nije bilo nametaja, vie je liila na letnju
pozornicu nego na zaklonjeno mesto za sedenje i uivanje u vrtu.
U sreditu pagode nalazila se okrugla, potpuno zastakljena soba nalik na akvarijum. Proli su
kamenom stazom kroz travu, popeli se u pagodu i stali iza madam Deno i gospoe u sivom, koje su
se zaustavile ispred staklenog zida. Njih dve su poloile dlanove na deo stakla koji se, koliko je
Aurelija mogla da primeti, ni po emu nije izdvajao. Usledilo je tiho utanje dok su se staklene
ploe pomerale u stranu pokretane nevidljivim mehanizmom, i pred njima se ukazao ulaz. ene su
im dale znak i zajedno su preli prag staklene sobe.
- Ovo je projektovao tvoj otac - apnuo je Andrej Aureliji. utke ga je sluala. Pitala se da li bi
bilo bolje da joj je to ostalo nepoznato ako se uzme u obzir sve ono to bi se moglo odigrati na tom
mestu.

104
 Uli su u veoma oskudno nameten apartman sa spavaom sobom. Na sredini sobe stajao je
futon. Pristupalo mu se samo preko etiri mala mosta, koja su delila sobu na etvrti kao igla
kompasa i naglaavala potoi oko cele sobe kao rov oko zamka. S povrine vode dizala se para. U
jednom delu sobe nalazili su se izdignuti bide i klozetska olja, tako veto dizajnirani da se Aureliji
na prvi pogled uinilo da je u pitanju skulptura. Svetlost je dopirala sa svih strana.
- Ovo e biti tvoje odaje - rekla je madam Deno Aureliji.
Aurelija je primetila da nema zavesa. ta god se tu bude deavalo, bie vidljivo svakom ko
odlui da se zadri u vrtu oko pagode ili da pogleda kroz neki od prozora okolnih zgrada. Shvatila
je da nee imati nimalo privatnosti. Bie izloena ak i dok se bude svlaila ili koristila toalet.
- Koliko dugo? - zanimalo je Aureliju.
- Koliko bude trebalo - odgovorila je madam Deno.
ta se to oekivalo od nje i za ta je pripremaju ostalo je zagonetka, ali dok je gospoa u sivom
itala spisak pravila i uputstava, Aurelija je shvatila da, dok god bude boravila u zgradi Mree, nee
moi slobodno da upravlja svojim telom i umom. Umesto toga, pripadae onom ko tog dana
bude odreen da je poduava.
Oi joj nee biti vezane, ali od nje e se oekivati da muri kako bi onaj ko je obuava ostao
anoniman. Pored toga, to to e biti liena vida trebalo je da joj pomogne u izotravanju drugih ula.
Potom bi sve to trebalo da doprinese drugim delovima njene obuke.
Aureliji se smuilo da joj ograniavaju vid, ali pristala je i na taj uslov, kao i na sve ostalo to se
od nje zahtevalo. Jasno joj je stavljeno do znanja da u bilo kom trenutku moe jednostavno da
pritisne malo belo dugme instalirano u okvir ispod njenog kreveta i obavesti nekog od osoblja da
eli da prekine obuku i ode. Ubrzo posle toga neko bi doao po nju i nepovreena bi bila ispraena
do izlaza. Ukoliko bi tokom neke od vebi na obuci poelela da prekine, mogla je da kae dosta,
ili, ako nije u stanju da govori, da triput zastenje. Posle toga bi automatski bila osloboena.
Malo je nedostajalo da od svega odustane kad su joj rekli pod kakvim e uslovima Andreju biti
dozvoljeno da je poseuje. Bal je dosad samo dva-tri puta imao zatitnike. Sticajem udnih okolnosti
osim u nekoliko kratkotrajnih perioda, uvek je imao gospodaricu.
Zbog toga nisu postojali propisi koji su zatitniku zabranjivali da ostvari vezu s gospodaricom
ili buduom gospodaricom. Meutim, lanovi organizacionog odbora zakljuili su da je to
neoekivano i krajnje nedopustivo. to je jo vanije, rukovodstvo Mree je smatralo da bi
Andrejevo prisustvo sutinski izmenilo Aurelijinu obuku.
Moglo bi se desiti da se ona previe vee za njega, zbog ega se ne bi potpuno predavala svojim
uiteljima. To bi usporilo obuku ili bi je sasvim upropastilo. Nisu smeli da rizikuju da izgube jo
jednu gospodaricu. Iako to niko nije naglas izgovorio, svi su bili svesni da Aurelija ima gene
svoje majke i da joj je beanje od sudbine moda u krvi.
Aurelija nikad nije saznala ta je Andrej ponudio Balu kako bi mogao da je via, niti koliko je o
tome pregovarao s njim. Reeno joj je da e on sigurno biti prisutan prilikom odreenih delova
obuke i da e mu biti dozvoljeno da povremeno provede no s njom, ali ne vie od jednom
sedmino.
Meutim, u zamenu za to, morala je da pristane na posete u bilo koje doba noi i, ma ta da se
desi, vrsto da muri od trenutka kad ode na poinak pa sve dok ne svane.
Andrej je stajao pored nje dok joj je madam Deno govorila.
Aurelija se namrtila. - Da li to znai da e Andrej moi da vodi ljubav sa mnom samo ako to
bude doputeno i drugim mukarcima? I ja neu znati ko su oni?
- S drugim ljubavnicima, ne samo s mukarcima - ispravila ju je madam Deno klimajui glavom.
Aurelija je osetila kako se Andrejeva aka poput klopke stee oko njene, ali nije se pobunila
nijednom reju.

105
 Aurelija je znala da nema nikakvog izbora, ali u tom trenutku je vrsto odluila da nikom ne
dozvoli da joj ukrade srce kao to je Andrej ve uinio, ak i ako zagospodare njenim telom. Drugi
ljubavnici nee moi da promene njena oseanja prema Andreju.
Dozvoljeno im je da ostatak popodneva i rano vee provedu zajedno. Oni su to vreme proveli
zagrljeni na futonu ostavivi klizna vrata irom otvorena kako bi divni mirisi iz vrta dopirali do
njih.
Nisu razmenili ni re dok Andrej nije morao da krene. Onda su polako ustali iz kreveta i pored
vrata se ponovo zagrlili onako kako se grle dvoje koji ne mogu da podnesu rastanak.
Neno joj je pomilovao lice, a onda ju je poljubio i obuhvatio joj grlo akama kao da naglaava
da ona pripada iskljuivo njemu bez obzira na to ta Mrea zahteva.
Jednako brzo kao to ju je epao, pustio ju je i otiao.
Aurelija je imala oseaj da je sa sobom odneo njeno srce i ostavio je s tetoviranim slikama na
grudima i onim malo nie.
Te noi oseala je udan pritisak na grlu kao da su njegove ake i dalje bile tu podseajui je da
pripada njemu. Uspavala se uivajui u tom oseaju, a kad se probudila i ustanovila da on nije tu,
zaplakala je.
To je bila poslednja no njenog koliko-toliko normalnog ivota.
Ujutro e poeti obuka.

106
 9.

Igra dveju polovina

Dok se Aurelija budila sledeeg jutra, jedna ruka joj je preletela preko lica i neno joj sklopila oi.
Njena prva reakcija bio je vrisak. Onda se setila gde je. U seditu Mree, sprema se da pone obuku
za novu gospodaricu misterioznog putujueg Bala. Znai da nije sve sanjala.
Ipak je ugrabila trenutak da pogleda oko sebe. I to je bilo dovoljno da se uveri da je mesto u
krevetu pored nje prazno. Andrej je otiao. Snudila se.
- muri dok se bude kupala - proaptao je neki glas, ni muki ni enski.
Pokriva pod kojim je spavala brzo je uklonjen zajedno s pamunom spavaicom koju su joj dali
da prespava u njoj. Paljivo su je spustili u toplu vodu koja je okruivala futon i okupali je.
Aurelija se sada ve navikla da svoje nago telo pokazuje drugima. Zbog toga nije osetila poriv
da se pobuni kad su ake koje su je kupale prele preko svakog centimetra njenog tela, nasapunale
joj grudi i provukle ist pekir kroz udolinu izmeu njenih guzova.
Nakon toga, obukli su joj jednostavnu belu bluzu i skromnu pamunu suknju do kolena. Poto
je odea bila lagana, mogla je nesputano da se kree. Meutim, poto nije imala ni grudnjak ni
gaice, oseala se ranjivo. Iako nije bilo nikakvog nadraaja, bradavice su joj se ukrutile im su se
oeale o laku tkaninu. U meunoju je oseala slatku prijatnost.
Madam Deno se pojavila nakon to su se povukli posluitelji koji su je okupali i obukli. S njom
je dola Florens, recepcionerka. Sada je nosila crno-belu odeu francuske sobarice. Donela je lagan
sto i stolicu i korpu punu vrtlarskog alata.
Florens je poverena poetna faza njene obuke. To joj je objasnila madam Deno dok se druga
ena bavila pripremanjem pribora. Kad god bi se sagnula, blesnule bi joj butine, a kratka, nabrana
suknja bi se podigla i otkrila haltere.
- Moja suradnica i ja emo redovno svraati - objasnila je madam Deno. - Od tebe se oekuje da
nam podnosi izvetaje o svakom zadatku i svom napretku. Prenosie nam svoja razmiljanja i
oseanja. Pitae sve to te zanima. I ne pokuavaj nita da prikrije - dodala je upozoravajui je. -
Znaemo to.
- Ako ve znate kako se oseam, zato bih se onda trudila da vam bilo ta govorim? - odvratila
je Aurelija prilino ozlojeeno.
- Zato to e ti razgovor o tome pomoi da shvati.
Madam Deno ju je ostavila s Florens, koja joj je podrobno objasnila kako da se stara o bonsaiju s
belim i crvenim cvetovima koji je dobila na poklon od svojih uiteljica kad je stigla, kao i o ostalim
biljkama u vrtu.
- Batovanstvo? - upitala je Aurelija s nevericom. - To je moja obuka?
- Nije na meni da odgovaram na pitanja - odvratila je Florens.
Svaka alatka koju je dobila bila je smeno mala, nalik neemu to bi Alisa mogla doneti iz bate
Ludog eirdije u Zemlji uda. Kantica za zalivanje bila je veliine oljice za aj, tako da je Aurelija
neprestano morala da je dopunjava. Makaze za orezivanje nisu bile vee od makazica za nokte,
tako da je potkresivanje ivice bilo veoma sporo i razdraujue.
Prvih nekoliko dana provela je u nerviranju i izluujuoj dosadi. Poelela je da je madam Deno
ili bezimena gospoda u sivom konano posete kao to su obeale, kako bi mogla da im kae ta

107
misli o svemu tome. Meutim, nijedna od njih nije navraala i Aurelija je vreme provodila sama ako
se izuzmu posluga koja ju je svakodnevno kupala i biljke o kojima se starala.
Treeg ili etvrtog dana smirila se. Vreme je sporije teklo. Poela je da se raduje jutarnjem i
veernjem ritualu sa svojim slukinjama samo zbog kontakta s ljudima. Uivala je u batovanstvu
jer to bio jedini posao kojim je smela da se bavi i jedino vreme tokom dana kad je smela da se slui
ulom vida.
Oi su joj vezivali ak i kad su je hranili. Aurelija je u poetku bila ozlojeena, poniena i
uplaena jer su je hranili kao da je dete. Ruke su joj beskorisno visile sa strane, ali nije mogla da se
odupre nagonu i uvek ih je podizala do usta kad bi osetila da joj se kaika neobine hrane pribliava
usnama. Neke ukuse je prepoznala. ime god da su je hranili, razlikovalo se onog to je obino jela.
Dobijala je lake supe s ukusom ruine vodice, sitne suneraste kolae koji su mirisali na azijsku
trenju i topili joj se na jeziku pretvarajui se u gustu tamnu tenost koja se penuala dok joj je
klizila niz grlo.
Svaki obrok je bio spremljen na poseban nain i nakon to je stekla poverenje u nepoznate ruke
koje su je hranile, Aurelija je panju usmerila na promene u svom telu i raspoloenju koje je
izazivalo svako jelo. Od doruaka se oseala ivo kao nikad ranije, a veere su je oputale i
pripremale za san.
im je poela da uiva u hranjenju, sluge su nestale, a pred nju su gurnuli iniju za psa.
Oekivali su da lape iz nje. Odmah je osetila poriv da se pobuni. Koliko njih je posmatra dok
izigrava ivotinju, pitala se Aurelija. Smeju li joj se? Ali posluno je spustila glavu i oprezno
isplazila jezik dok nije okusila paprika, u isto vreme slan i sladak kao sladi. Na kraju se navikla i
na to.
Primetila je da u njenom jelovniku nema nara. Mada je pred spavanje dobijala topla zainjena
pia od kojih je tonula u obamrlost, ipak se nemirno prevrtala pod pokrivaima muena
uspomenama na Andreja. esto ju je budio plamen srca u meunoju. Kad bi se rasanila, ustanovila
bi da je svrila u snu.
Dani i noi su se smenjivali, ali ona nije znala koliko je vremena prolo. Na telu joj se pojavilo
jo tetovaa iako nije imala nikakvih seksualnih kontakata, osim to su joj prsti povremeno
muzicirali na klitorisu. Kad je bila dokona, esto se pitala gde je Siv. Je li jo s Balom? S Volterom?
Putuje li?
Pohodile su je i misli o Tristanu i njegovoj mranoj privlanosti kojoj je htela da se odupre, ali
nije mogla. Dok je sanjarila, seanja na njega borila su se s uspomenama na Andreja.
Jednog jutra, dok je uivala u lepoti belih i crvenih latica, tri bledoruiasta pupoljka pojavila su
joj se s unutranje strane neobeleenog runog zgloba. Sutradan, dok je uivala u panji posluge
koja ju je kupala, osetila je poznat plamtei dodir na listu. Pogledala je i videla da joj se ispod samog
kolena pojavila slika ptice u letu.
Madam Deno i gospoa u sivom jo nisu dolazile da uju njene utiske i ona je poela da
prouava svaku svoju fiziku i psihiku reakciju u izolaciji.
Iako su se sluge briljivo starale da joj uvek bude udobno, ona je esto imala poriv da otvori oi.
Mnogo ee nego da su joj oi bile vezane. Moda zato to je na taj uslov pristala potpuno
svojevoljno. Nije bila liena vida, sama je odluila da ga se lii. Zato je bilo mnogo tee odupreti se
nagonu da gleda nego da je jednostavno pristala da nosi povez. Meutim, s vremenom se navikla
da muri kad joj to naloe. Na kraju je osetila da su joj kapci teki i da ne bi mogla da ih podigne ak
ni kad bi to poelela.
Onda joj je jednog jutra iznenada saopteno da ima slobodan dan i da e ubudue povremeno
moi da izlazi. Dozvolili su joj je da izae na sitnu kiu koja kao da je uvek sipila nad Sijetlom.
Za tu priliku vratili su joj staru odeu. Sve morski vazduh istovremeno ju je okrepljivao i
omamljivao. Sada, kad je ponovo otvorila oi, sve joj je izgledalo sivo i grad na prvi pogled nije
delovao naroito privlano.

108
 Nakon to je ovladala vetinom dobrovoljnog slepila, posle prve slobodne etnje po kii, stigao
je i prvi noni posetilac.
Vreme je sada delovalo besmisleno, ali Aurelija je imala utisak da su prole sedmice otkako je
poslednji put vodila ljubav s Andrejem i telo joj je nagonski reagovalo na dodir vrste ruke koja se
zavukla pod pokrivae i obujmila joj obe dojke, a onda joj uvrnula bradavice. aka je onda krenula
nanie namerno odugovlaei. Kad joj je konano stigla do meunoja, Aurelija je bila natopljena
sopstvenim sokovima. Bez ikakvog podsticaja odmah je iroko razmaknula noge.
Jedan prst je skliznuo u nju i neije visoko telo se pribilo uz njeno. To nije bio Andrej. Ovaj
mukarac je bio vitkiji i bez ijedne malje. Drugaije je mirisao. Oseao se na sve duvanski dim
prikriven mentolom. Batina mu je bila dugaka, tanka i tako nabrekla da je pulsirala. Kad je Aurelija
obavila aku oko nje kako bi mu dodirom umanjila napetost, uinilo joj se da pod prstima osea
kako mu kuca srce.
Bio je spor i nean. Moda je znao da je prvi od mnogih neznanaca koji e posetiti tu sobu u
sklopu njene obuke. Kad su im se tela spojila, uskladili su se tako lako, kao talas koji se vraa u
more, kao da su vodili ljubav mnogo puta pre toga.
On je sve vreme utao. Njegova dela su govorila umesto njega.
Bio je prvi od mnogih mukaraca i ena koji su je jebali izmeu staklenih zidova sobe za obuku
u seditu Mree.
Sledee noi pohodila su je tri ljubavnika jedan za drugim, a no nakon toga u njen krevet je
dola grupa mukaraca. Strgnuli su prekrivae s njenog usnulog tela, zadigli joj spavaicu i tako
brzo uli u nju da joj je prvi prodor delovao kao deo sna. Skoro nagonski je otvorila oi kad je neko
pritisnuo prekida i svetlost joj zapljusnula oi. Ipak je uspela da ih dri zatvorene kako joj je bilo
naloeno. Zbog toga nije bila sigurna koliko je mukaraca u njenom krevetu, trojica, etvorica,
petorica, moda ak i vie. Oseala je samo gomilu ruku, nogu i mukih udova, prste koji su je
milovali, poudno grabili ili vukli za kosu, gurali joj u usta ukruen penis ili joj razmicali bedra
kako bi napravili put sledeem.
Preputanje tolikom broju mukaraca da je koriste kako ele na Aureliju je delovalo izuzetno
oputajue. Posle toliko dana provedenih u kupanju, spavanju, tumaranju ulicama Sijetla ili
potkresivanju bonsaija, mozak joj je zapao u skoro trajno stanje oputenosti, tako da joj nije bilo
nimalo udno to je sada uzima toliko mukaraca.
Nije morala da razmilja ni o emu, ak ni o tome kako bi trebalo da se namesti. Mukarci i ene
koji su joj dolazili u postelju jednostavno su upravljali njome kao da je beivotna lutka koja slui
iskljuivo da njima prui zadovoljstvo.
Osloboena mentalnih okova, Aurelija je ivela kroz svoje nervne zavretke. Svako trljanje tue
koe o njenu, svako vrsto stiskanje njenih bradavica, svako nabijanje kite koja je klizila u nju i
ispunjavala je do kraja, delovali su joj desetostruko monije od bilo ega to je dotad iskusila. Onaj
stari ivot joj je sada delovao daleko. Sada se vreme delilo na ono pre njenog susreta sa Balom i ono
posle njega.
Kad joj je jedan mukarac neno zabacio glavu i pomogao joj da popije gutljaj vode iz ae,
inilo joj se da osea svaku kapljicu koja joj se kao biser sputa niz jezik, a onda klizi niz grlo. Isti
mukarac neno ju je ponovo poloio na krevet, zagnjurio lice u njeno meunoje i poeo da joj sisa
klitoris. Lizao ga je, uvrtao i arao jezikom dovodei je do ludila. Kad je svrila, sve tetovae na telu
odjednom su joj tako snano buknule i oivele da se inilo kako ona i nema drugu svrhu osim da
poslui kao podloga za sloene are iscrtane na koi.
Kad su konano otili, pala je u dubok i zadovoljan san. Dola je sebi tek pred svitanje. Kada se
pribrala, osetila je strah, krivicu i stid.
Svetla u pagodi bletala su poput reflektora, dok je vrt bio u mrklom mraku. Aurelija je znala da
je svako ko se naao u blizini mogao da vidi njena nona orgijanja.

109
 Da li je Andrej gledao? Ako jeste, ta je video? Nezvane slike iskrsavale su joj pred oima.
Zamiljala je da je bila na njegovom mestu i da posmatra sopstveno telo. Lice joj je zrailo od
sladostraa dok su se u njoj smenjivala koplja njenih ljubavnika. Usne su joj se iroko razmakle kad
je svrila glasno vritei. Poletno se podavala tim mukarcima dozvoljavajui im da ine s njom ta
im je volja. Poudno se izvijala pod njima, kao da izvodi ivotinjski ljubavni ples, pomaui im da
to lake prodru u nju.
I telo joj se promenilo. Sada je i na nogama i na rukama imala tanke tetovirane lanie. Niz finih,
belih bisera ukraavao joj je uzan struk. ak i kad bi iz glave mogla da izbrie razuzdane igrarije
kojima se preputala, ne bi mogla da ih izbrie s tela. Izgleda da je Bal na njenoj koi oslikavao
svoje remek-delo.
Konano, kao da je osetila promenu u njenom stavu i brz rast njenog samopouzdanja, pojavila
se jedna od njenih tutorki.
Bila je to gospoa u sivom. Poto nesnosno dugo ni sa kim nije imala prilike da razgovara,
Aurelija je otvorila duu toj bezimenoj eni koja je ukoeno sedela naspram nje, paljivo zapisujui
u utu belenicu svaku njenu re.
- Nikad se ne stidi poude - na kraju joj je rekla tutorka. - Stidi se samo nasilja.
Gospoa u sivom nije dalje obrazlagala tu svoju izjavu, niti je pruila bilo kakvo dodatno
objanjenje ili savet, ali su njene rei umirile Aureliju.
Kad je razmislila o svemu, ustanovila je da noi koje je provela s drugim ljubavnicima nisu
umanjile duboku enju za Andrejem, niti su umanjile udnju za njim. Moda e moi da pripada i
Balu i Andreju. A opet, nije mogla da zaboravi tugu na njegovom licu dok joj je objanjavao da je
nee obuavati on, ve drugi.
Vie od svega elela je da ga zagrli i kae mu da uprkos svemu to je moda video, njeno srce
pripada samo njemu. Jedino to ju je teilo bila je svest o tome da je njegov dolazak u njenu postelju
neminovan, u skladu s dogovorom koji su sklopili s Mreom.
Doao je sledee noi i tucao je kao opsednut.
Aurelija je osetila njegov vreo dah kad su im se usne spojile i odmah ga je prepoznala.
Tetovirano srce na grudima zabolelo ju je im joj je priao, kao da ga je njeno telo prepoznalo po
pokretima, koracima i disanju pre nego to su se i dodirnuli.
- Doao si - kazala je.
- Da - proaptao je. - Doao sam. - Glas mu je bio promukao od tuge i poude, ali nije govorio o
tome kako se osea. Ona je to osetila kad ju je podigao i odneo je do oboda sobe. Tu ju je jebao
prislonjenu uz staklo tako da su svi pripadnici Mree koji su hteli mogli da vide kako Andrej uzima
Aureliju.
Drao ju je tako vrsto da se u njegovom stisku oseala zarobljeno kao u zatvoru u kom bi
zauvek rado ostala. Dok se zarivao u nju svom silinom, belezi na njenom telu blistali su tako jarko
da je imala utisak kako e sagoreti od silne udnje za njim. inilo joj se da e ih oboje progutati
plamen poude i od njih ostati samo pepeo.
Probudila se pre svitanja i videla da je on ve otiao, ba kao i prethodnog puta. Sada je Aurelija
shvatila zato je njena majka pobegla.
Sve to je bilo previe za jednog oveka. U njenom siunom telu bilo je dovoljno poude za
itavu armiju. To e je unititi.
Nije mogla to da izdri. Ali morala je, i izdrae.
Sve to vreme vreme ju je odravala pomisao na Andreja; sama injenica da on postoji bila je
dragocena, on je bio konano odredite njenog putovanja, smisao njene obuke.

***

110
Sunce se tek pomaljalo na obzorju i obasjavalo vrt Mree. Sluge koje je kupaju nee doi najmanje
jo sat vremena. Aurelija je znala da vie nee moi ni da trene. Zato je zbacila prekrivae i potraila
svoje stvari. Kad je nala rezervnu etkicu za zube, spustila se na kolena i poela da riba beli
pod pagode.
U sobi se nije ulo nita osim kupanja vode sa etkice i neumornog struganja ekinja o kamen.
Iako su je kolena zabolela, uivala je u ritmu jednostavnih pokreta dok je prevlaila etkicom
napred-nazad. Ubrzo je postala svesna svakog pojedinanog telesnog nadraaja; istezanja i
skupljanja miia, vode na koi, pripijanja pamune bluze uz grudi.
Pratio ju je udan oseaj da ona stara Aurelija vie ne postoji. Kao da je s poetkom obuke u
Mrei zbacila svoju kou, svoj identitet i postala samo telo od krvi, mesa i kostiju, ponekad
sposobno da misli i osea, ali onako kako mu drugi nalau. Ta pomisao je delovala oslobaajue i
ona napetost koja ju je muila kad se probudila popustila je tokom fizikog rada.
Prvi put je uivala to vie, jednostavno, ne mora da brine ta e da radi. Kad je to shvatila,
procvetala je jo jedna tetovaa. Bubamara crvenih i crnih krila na vrhu prsta.
Te veeri, posle lakog obroka koji se sastojao od neega nalik na sok od paradajza i podsetio
Aureliju na rotiljanje pored mora u topla popodneva, madam Deno joj je ula u sobu i saoptila joj
da je spremna.
Aurelija nije pitala za ta. Nije joj bilo vano.
Sutradan je njeno kupanje trajalo due nego obino. Poto su je oprali i obrisali, u kou su joj
utrljali miriljavo ulje. Kad god bi se pomerila, osetila bi blag miris sopstvenog tela. irila je slatku
aromu leta, meavinu svee isceenog limuna i latica ruiaste rue. Briljivo su je oeljali. Nisu je
obukli i Aurelija je nestrpljivo ekala zveckanje nakita i dodir brijaa na ono malo stidnih dlaka koje
su joj preostale otkako se poslednji put obrijala pred dolazak ovamo, ali nita se nije desilo. Golu i
sklopljenih oiju izveli su je kroz staklena vrata u vrt.
Trava je bila meka i vlana i Aureliji se inilo da osea svaku vlat kako joj miluje tabane.
Nasmeila se dok joj je neni povetarac mrsio kosu i nije zastala da vrati odbegle pramenove koji su
joj pali na oi. Poto nije mogla da vidi, nije bila sigurna koliko je ljudi oko nje, ali verovala je da je
vode u sredite male grupe. Osetila je tihe udahe i izdahe i povremeno ula apate.
Osetila je i slab, ali jasan miris nara.
Taj miris je na nju delovao kao zvono na Pavlovljevog psa. Aureliji je zastao dah. Svaka elija u
njenom telu oivela je od elje. Tetovaa iznad njenog srca zaarila se jo jasnijim sjajem. Celo telo
joj je zadrhtalo, ali neposredno pre nego to ju je prodrmao silovit orgazam, neko je rekao:
- Stani.
Zaustavila se. Aurelija nije znala da li je sama spreila vrhunac, ili je taj glas imao mo da
plamen njenog uzbuenja ugasi kao kota hladne vode. Njena i njegova mo stopile su se u
jedinstvenu silu.
Prepoznala ga je. Bio je to Volter.
- Spusti se na kolena.
Aurelija je posluala. Osetila je vlanu zemlju na nogama. Osetila je nalet hladnog vazduha kad
joj je Volter priao i nadneo se nad nju.
Spustio je topli dlan na njen obraz. Onda ga je odmakao i skoro neosetno strujanje vazduha
prelo joj je preko lica dok je podizao ruku.
Ne razmiljajui, Aurelija se pripremila za ono to dolazi, ali ipak je iznenaeno uzdahnula kad
joj se Volterova aka snano spustila na obraz. Oduprla se elji da trepne i prepustila se pritisku
njegovih prstiju, koji su joj se sada neno utisnuli u kou.
ula je otro siktanje u gomili. Andrej? Gleda li on ovo?
Misli su joj kao mehurii polako izbile na povrinu. Shvatila je da je amar nije boleo. Niti je
osetila nagon da podigne ruku i zatiti se. Verovala je Volteru. Verovala je svima njima.

111
 Tu se oseala bezbedno. Posle tog saznanja jo vie se opustila. Aurelija je potonula u zemlju.
Dozvolila je vlatima trave na kojima je kleala da preuzmu ne samo teinu njenog tela ve i breme
njenih misli, kao i svih preostalih briga koje su je opsedale dok se Volter kretao oko nje.
- Ustani - naloio joj je. Aurelija se podigla na noge skoro pre nego to je on izgovorio te rei,
kao da su ak i njeni udovi bili eljni da udovolje njegovim zahtevima. Potom su joj podigli ruke
iznad glave i vezali ih oko runih zglobova, a potom joj sputali i noge u glenjevima.
Vrhovi neijih prstiju, Aurelija je verovala da su Volterovi, neno su joj preli od glenjeva, uz
listove, preko unutranje strane kolena, sve do meke koe bedara. Telo joj je reagovalo na njegov
dodir te joj se u ustima, kako se pribliavao njenom otvoru, sve vie nakupljala pljuvaka. Nije uao
u nju, iako se Aurelija napinjala i vukla niti kojima je bila sputana oko glenjeva kako bi pokazala
da to eli. Iz asa u as je bivala sve uspaljenija i udela je za blaenim pranjenjem koje sledi nakon
ispunjavanja.
Pranjenje koje je usledilo Aurelija nikad dotad nije iskusila.
Vazduh je ponovo prostrujao kad je Volter podigao ruku. Meutim, ovog puta na nju se nije
obruila njegova ruka ve neto drugo, istovremeno i tvrdo i meko. S tupim udarom joj se spustilo
na zadnjicu, a onda na lea, pa izmeu lopatica. Sa svakim udarcem i uzdahom oseala je kako se
sve vie udaljava od starog ivota, kako svaka veza s njim nestaje s parom osloboenom prilikom
izdisaja. Svaki udarac je bio jai od onog prethodnog. Kad je Volterov bi poslednji put pao
s monim praskom, Aurelija se celim telom izvila i jauknula.
Sve njene misli i uspomene su otplovile i Aurelija nije znala ni za ta drugo osim za ono to joj
se trenutno deava.
Oseala je neverovatnu lakou, kao da joj telo lebdi u vazduhu, potpuno nesputano.
- Da - rekao je Volter s primesom zadovoljstva u glasu. - Sad.
Spustio joj je ake na vrat i nalet vreline i snage grunuo je kroz Aurelijino telo poput eksplozije
koja je poela u stopalima i zaustavila se na vrhovima Volterovih prstiju. Poto nije imala kuda da
izae, nastavila je da joj gori pod koom uz snano pulsiranje i izbijanje novih tetovaa.
Nije bila vezana i odmah se sruila na zemlju. Andrej se istog trena naao kraj nje. Aurelija je i
dalje murila, kao to joj je nareeno, ali prepoznala ga je kao obino, po dodiru, mirisu, nainu na
koji ju je drao u naruju i ljuljao je, upijajui sav njen bol i zbunjenost snagom zagrljaja.
Aurelija nije morala da se ogleda da bi znala ta se dogodilo. Kad je to uinila, nije se iznenadila
ugledavi jo jednu tetovau, ovog puta oko grla.
Oznaka je podseala na debeo gvozden lanac ukraen siunim belim i crvenim laticama poput
onih na njenom bonsaiju. Shvatila je da je upoznala mo bola i taku u kojoj se bol ukrta s uitkom.

***
Spavala je kao beba, a kad se probudila, madam Deno je sedela na svom uobiajenom mestu u
podnoju kreveta, s belenicom i olovkom u rukama, spremna da zabelei Aurelijine misli, kao da
je sve to samo deo nekog naunog istraivanja.
Tog jutra niko nije doao da je okupa, shvatila je Aurelija. Osim ako je nisu okupali dok je
spavala. Podigla je ruku do nozdrva i onjuila. I dalje se blago oseala na miriljavo ulje koje su joj
jue utrljali u kou. To znai da je vie nee opsluivati svakog dana.
- Je li gotovo? - upitala je Aurelija. - Jesam li prola obuku?
- Ne - odgovorila je madam Deno. - Tek si poela.
Aurelija je klimnula glavom. Odavno je svoju sudbinu prepustila Balu. Nije bilo vano ni sta je
sledee, ni koliko e to trajati. Ona je gospodarica i uradie to.
Prinela je ruku vratu. Dodirnula je mesto gde joj je gvozdena ogrlica sa cvetnim vencem
okruivala grlo.

112
 - Znai li to da pripadam Volteru? - upitala je. Otkako se povezala s Balom i njegovim osobljem,
videla je mnogo mukaraca i ena s razliitim ogrlicama, izmeu ostalog i Volterove lutke s one
izlobe. Naravno, ona tada nije znala ta ogrlica predstavlja. Nije znala da jc to znak pripadnosti
koji potinjeni dobrovoljno nosi i da predstavlja ogroman teret odgovornosti za onog ko dominira u
toj vezi.
- Ne - odgovorila je madam Deno - ne pripada Volteru. Niti bilo kome. Ti pripada Balu.
Ogrlica ukazuje na to da si se potpuno predala svom pozivu i prihvatila svoje odgovornosti.
Pokazuje da si prihvatila svoju sudbinu. Sada pripada Balu, Aurelija.
- Moe li ova ogrlica da se skine kao i svaka druga?
- To nije obina ogrlica, naravno. Ona je deo tvoje koe.
- Madam Deno se zaueno osmehnula kao da ju je Aurelija pitala neto besmisleno. - Nikad
nee moi da izbrie Bal iz svog ivota, Aurelija, ali ovo e trajati samo onoliko koliko ti eli.
Ogrlicu niko ne moe da nosi protiv svoje volje. Prizvana je iznutra. Nije ti nametnuta. Da, ako eli,
moe od svega da odustane. Gvozdeni lanac je znak tvoje dobrovoljne predaje, ne tvog
zatoenitva.
Aurelija je klimunla glavom.
- ta sada sledi? - Izleavanje u krevetu joj je bilo udno. Ve se bila navikla na fiziki rad i
izvravanje zadataka. Oseala se nelagodno kad je bila dokona.
- Sad mora nauiti da nareuje.
Naravno, razmiljala je Aurelija. Sad kad nosi ogrlicu kao znak za potinjavanje, sigurno je na
nju doao red da gospodari.
Madam Deno ja zavukla ruku u dep svoje duge haljine i izvadila mesingano zvonce u obliku
glave kineskog zmaja. Jezik zmaja bio je ujedno bat zvona. Proizvodio je najlepi zvuk koji je
Aurelija dotad ula. Podseao je na dobovanje kinih kapi o vodu.
Za samo nekoliko minuta pojavio se mladi oborenog pogleda i odmah pao na kolena. Madam
Deno je dala znak Aureliji da ustane i prie mu. Ona je to uinila s radoznalou.
Bio je go do pojasa. Onako pogurenom jasno su mu se videli snani miii leda i ramena
prekriveni zategnutom, preplanulom koom. Ispod struka je bio umotan u belo platno nalik
lepravoj suknji, poput kratke toge. Bio je bos.
Uprkos podreenom poloaju, u njemu se jasno videla mo koja nije bila isto fizika. Zraio je
snagom u kojoj nije bilo nimalo slabosti. Njegovo ponaanje podsealo je na dranje vojnika koji
klei pred vladarem.
Stojei pred njim, neokupana, bosonoga, i dalje u spavaici, Aurelija se nikad nije oseala tako
siuno i budalasto. Oajniki je elela da mladi ustane.
Pomisao da dominira nad nekim nije joj bila odbojna, iako nije mogla da se zamisli kako nekom
nanosi bol, to se ponekad podrazumevalo. ak i kad se zamiljala u ulozi domine, u mati je svoju
volju uvek nametala nekom slabijem od sebe, bilo fiziki, bilo duhovno.
Videla je sluge i robove na Balu. Niko od njih nije izgledao kao ovaj mladi. Oni su delovali
slabo, kako telesno, tako i duhovno. Ti ljudi su u obinom ivotu bili fabriki radnici, istai, potari,
ili se bavili nekim drugim, slinim poslom koji nije zahtevao samostalnost ve praenje uputstava.
Aurelija bi lako mogla da nareuje nekom od njih, ali nije bila sigurna da bi mogla tako da se
ophodi prema mladiu koji klei pred njom.
Nakaljala se i pogledala madam Deno oekujui da joj ova pokae ta se od nje sada oekuje.
- On eka tvoja nareenja - rekla je madam Deno.
Aurelija je ponovo pogledala u leda oveka na kolenima. Odjednom je osetila nagon da mu
prede prstima preko lea.
- Mogu li da te dodirnem? - upitala je.

113
 - Da, gospodarice - odgovorio je ne podiui pogled. Njegov glas joj je bio poznat. Jedno seanje
se borilo da izbije na povrinu, poput ronioca koji izranja da bi udahnuo. Poznavala ga je odnekud.
Aurelija mu je vrhovima prstiju prela preko koe, kao da bi opipavajui mu miie mogla da
otkrije i njegov identitet. On je zadrhtao od njenog dodira, a ta reakcija pokrenula je talas uzbuenja
u Aureliji. Provukla mu je prste kroz tamnoplavu kosu, a onda preko vilice. Na kraju ga je uhvatila
za bradu i podigla mu glavu kako bi ga pogledala u oi.
Onda se setila. - Persefoni - proaptala je. - Pi-Dej.
- Stojim vam na usluzi, gospodarice - odgovorio je sa irokim osmehom.
Kad ga je poslednji put videla, bio je obuen kao Petar Pan i drao se za ruke sa Siv na zabavi u
bristolskoj kapeli, malo pre nego to je prvi put vodila ljubav s Andrejem. Kad se setila Siv, Aurelija
je osetila krivicu. Nedostajala joj je prijateljica. Kad postane gospodarica Bala, hoe li moi
ponovo da je ima uza se?
- Ti si veza izmeu Mree i vaara? - upitala ga je.
Klimnuo je glavom. Aurelija ga je i dalje drala za vilicu i kad je pomerio glavu, njegova brada
joj je oeala vrhove prstiju. Dlake su tek bile poele da rastu, pa je istovremeno osetila mekou i
bockanje.
- Obrij se - rekla mu je. - Hou da stalno bude obrijan.
Kad je izdala tu prvu, jednostavnu naredbu, srce joj je zakucalo bre. Drhtala je, ali trudila se da
to ne pokae. Izdavanje naredbe bilo je izuzetno uzbudljivo jer je Aureliji delovalo kao neto
zabranjeno, ali iz istog razloga bilo je i veoma zastraujue.
Uzdahnula je s olakanjem poto je on odmah ustao i otiao do kupatila. Kleknuo je i poeo da
se umiva.
Madam Deno joj je prila.
- Morae da mu obezbedi brija - proaptala je Aureliji na uvo. Aurelija je pocrvenela kad je
shvatila svoju greku. Kleknula je i pretraila pregradu veto skrivenu ispod futona u kojoj je drala
line stvari. Unutra je nala nov brija i depno ogledalo. Dala ih je Pi-Deju najautoritativnije to je
mogla.
- Pa - suvo je rekla madam Deno - izgleda da se snalazi.
Aurelija ju je ispratila do vrata.
- Stani - tiho je prosiktala u pokuaju da od Pi-Deja sakrije koliko joj je sve to strano. - ta da
radim s njim?
- To sama treba da shvati. Volter e ti pomoi oko finijih detalja.
Aurelija je imala toliko pitanja, ali madam Deno je ve bila izala. Duga tamnoplava haljina od
baruna lelujala joj je oko glenjeva dok je kao dete skakutala preko kamenom poploane staze od
pagode do kancelarija Mree.
Aurelija je uzdahnula i pokuala da otera brige koje su je opsedale i posveti se zadatku koji je
bio pred njom. Iako joj jc isprva bilo teko da se pomiri s primanjem nareenja od drugih i da zaista
nae mir u potinjavanju, ve su joj nedostajale lakoa i oputenost koje su dolazile s
jednostavnim praenjem uputstava.
Pi-Dej je i dalje kleao na tvrdom kamenom podu i prelazio iletom preko sad ve glatkog lica,
iako su ga kolena sigurno bolela. Uhvatila ga je za runi zglob da bi ga zaustavila.
- Ustani - rekla je.
Pi-Dej je odmah posluao. Dok je ustajao, nonim prstima je zakaio kraj svoje toge i ona mu je
s bokova spala na stopala. Sada je bio potpuno nag pred njom. Sagnuo se da je podigne.
- Ne - otro je kazala Aurelija. - Ostavi to.
On se ponovo uspravio, ali je ovog puta u njegovim pokretima bilo manje sigurnosti. Bilo mu je
nelagodno to je ostao go.

114
 Primetivi crvenilo koje mu je oblilo obraze, Aurelija je nepomino stala, provokativno rairivi
noge, kao to je esto radila Siv u svom najagresivnijem izdanju. Onda ga je polako odmerila od
glave do pete.
Bio je nii, malo vitkiji i mnogo miiaviji od Andreja. Imao je iroka ramena, uzak struk i
snane butine. Sve su to bili rezultati redovnog vebanja.
Pi-Dej nije imao savreno telo manekena kao Tristan, niti Andrejevu impozantu visinu i
masivnost, ali bilo je neeg veoma privlanog i uzbudljivog u tom neskladu. Dok su mu obrazi
postajali sve rumeniji pod njenim ispitivakim pogledom, poeo je da mu se die. Aurelija je pratila
njegovu erekciju. Kita mu je bila glatka i duga. trala mu je pod otrim uglom kao da ima
sopstvenu volju i odbija da se povinuje njegovim eljama.
to je njemu bilo nelagodnije, to mu je kita bila tvra. Aurelija je iskoristila tu zanimljivu
slabost. Naterala ga je da krui po sobi i posmatrala kako mu kita i muda poskakuju sa svakim
korakom.
Meutim, ta igra uskoro joj je dosadila te mu je naredila da stane i okrene se prema zidu dok se
ona kupala. Onda je obukla najraskoniju odeu koju je uspela da nae na pokretnom garderoberu
to se preko noi pojavio nakon to je dobila zadatak da se sama oblai.
Odabrala je tamnocrvenu providnu haljinu do glenjeva, vezanu samo na jednom mestu ispod
grudi, koja se irila otkrivajui njene obline dok je hodala. U toj haljini Aurelija se oseala i kao
kraljica i kao zavodnica. Taj oseaj je brzo nestao kad se okrenula od pokretnog garderobera i videla
Pi-Dejeva lea. Setila se da je privremeno, bar do kraja toga dana, bila zaduena da se stara o
njemu. Moda e to trajati i due. Nije imala pojma ta da radi s njim, pa se vratila onome od ega je
poela.
Tako je Aurelijina spoznaja dominacije poela isto onako kako je poelo upoznavanje s
potinjavanjem. Od bonsaija.
Objasnila mu je kako da se stara o biljci onako kako je Florens objasnila njoj pre mnogo nedelja.
Onda ga je ostavila da se zabavi time i smiljala sledei zadatak.
Laknulo joj je kad je Volter stigao tog popodneva. Pi-Dej je bio zauzet potkresivanjem ivice u
vrtu, a Aurelija se odmarala u svojoj stolici na rasklapanje ispred pagode i nadgledala ga. Onda je
videla kako k njoj kroz vrt ide stariji ovek.
Pratila su ga dvojica pomonika. Jedan od njih ga je vrsto drao za lakat vodei ga, a drugi je u
rukama imao velike kofere. Aurelija je tada prvi put primetila Volterovu nemo i taj prizor ju je
zaprepastio.
- Zdravo, gospodarice - rekao je Aureliji kad joj je priao dovoljno blizu da ga ona uje. Tim
pozdravom je pre pokazao da joj priznaje status nego da joj se potinjava. Iako mu je trebala pomo
da proe kroz vrt, sada se inilo da odlino zna gde se ona nalazi i u kom joj je poloaju telo. Nain
na koji je uspeo da uhvati njen pogled svojim slepim zenicama bio je uznemiruju.
Njegovi pomonici brzo su uli u staklenu sobu i poeli struno i brzo da postavljaju niz
razliitih sprava. Neke od njih Aurelija je videla prvi put, a za neke je bila sigurna da ih je osetila na
svojoj koi. Ali tada je murila i nije bila sasvim sigurna kakve su sprave primenjivali na njoj.
Namestili su sto s mekom podlogom, slian klupi za masiranje, ali s dodatnim niim delom za
kolena. Na jednoj klupi sa strane nalazili su se batina, bievi raznih duina i od razliitih materijala,
kone lisice, svenjevi konopca u boji, tipaljke za bradavice i drugi predmeti za koje nije bila
sasvim sigurna emu slue.
Aurelija je naredila Pi-Deju da se okupa. Gledala je kako mu se topla voda sliva preko udova.
Kapljice su mu curile niz lopatice i ona je osetila elju da mu uzme suner iz ruke i pree njime
preko njegovog tela.
Zaustavila se ne znajui pravila u takvim okolnostima. Moe li da slui i dominira u isto vreme?
Da li je in dominacije nad nekim ujedno i sluenje jer potinjeni veoma esto uivaju u svom
poloaju? Da li je mogue da u isto vreme bude i dominantna i potinjena? Moda nee ni morati da

115
bira, ve e jednostavno igrati ulogu koja joj odgovara? Aurelija nije bila sigurna i to je vie
razmiljala o tome, to je vie bila zbunjena. Odloila je pitanja za sledei razgovor s nekom od svojih
tutorki.
- Ustani - rekla je Aurelija Pi-Deju kad se okupao i obrisao. Trudila se da bude hladna, ali to je
delovalo neprirodno. Zbog oblika klupe mladi je morao da razmakne noge i izdigne zadnjicu, tako
da je Aurelija jasno videla kako mu kita i muda vise izmeu butina kao zrelo voe s drveta.
Volter je na mladievom telu pokazao svoju vetinu poevi od blagog bievanja. Malo kasnije,
preao je na osnovne naine korienja konopca. Aurelija je sa zanimanjem pratila Pi-Dejeve
reakcije na ono to mu se deava i kako se napinje i oputa u zavisnosti od nadraaja. Primeivala je
fine razlike u zvucima koje je isputao. Razaznavala je stenjanje izazvano uivanjem od onog
izazvanog bolom.
To je bio prvi od mnogih asova tehnike obuke s Volterom. Aurelijin um je ve bio uveban da
s lakoom potone u zanos, to se deavalo kad god bi izvravala zadatak u kojem je bila potinjena.
Iznenadila se kad je shvatila da maui biem, udarajui batinom i kapljui vosak po Pi-Dejevom
telu postie isti uinak. Kad se poigravala njime, bila je izuzetno usredsreena, ali je, istovremeno,
zapadala u pravo bunilo uitka. Ostala bi dovoljno pribrana da ga napali, ali da ga ne povredi.
On je nou spavao u podnoju futona kao pas i Aurelija je ustanovila da je neprijatnost koju je
isprva oseala u njegovom drutvu nestala. Zamenio ju je zatitniki poriv i spokojstvo u Pi-
Dejevoj blizini. Mnoge veeri je provela milujui ga po glavi kao to bi milovala ivotinju
sklupanu kraj svojih nogu. Kad god bi na nekoliko sati otila da razbistri misli i uiva u kinim
ulicama Sijetla, po povratku bi ga zatekla tamo gde ga je ostavila.
Kad je iskusila i to zadovoljstvo, vratili su se njeni noni ljubavnici. Ovog puta su je tucali pred
Pi-Dejem, kom je bilo zabranjeno da uestvuje. Bio je primoran da gleda kako razni mukarci i
ene pune sve Aurelijine otvore naizmenino dok je ne bi ostavili da se gri od orgazama, koji su
bili jai kad je znala da je neko gleda. Kao da se njena napaljenost desetostruko pojaavala kad su
njene protivrene elje za dominacijom i potinjavanjem bile zadovoljavane u isto vreme.
Pi-Dej joj je skrenuo panju da joj se na leima pojavio par zmajskih krila. Poinjala su od
kime i irila se preko lopatica kao da su prava.
U pagodi nije bilo ogledala, osim ogledalceta koje je Pi-Dej koristio dok se brijao, tako da je
Aurelija mogla da uoi samo one tetovae koje su joj bile u vidnom polju. Pomislila je da od madam
Deno ili od gospode u sivom zatrai veliko ogledalo kad joj sledei put budu dole u posetu. Ali za
tim nije bilo potrebe. Kao da mogu da joj itaju misli, sutradan ujutru, na korak od futona,
postavljeno je veliko ogledalo.
Ovo je njena obuka, pomislila je dok je posmatrala Pi-Deja kako se brije, to je radio dvaput
dnevno kako bi mu lice uvek bilo glatko za nju. Da li je ovo i dalje obuka? Ili joj se ivot pretvorio u
beskrajan niz snoaja? Dokad e dane provoditi u staklenom zatvoru u japanskom vrtu?

116
 Novi Zeland 1964.

Moana je uvek bila dete mora.

To je bilo jedino to je nasledila od svojih roditelja, koji su u zimu 1947. iz Londona emigrirali na
Novi Zeland. Iako ona u to vreme jo nije bila roena, kasnije su govorili da je Moanina ljubav
prema vodi plod tih est nedelja provedenih na Rangitati. Vei deo plovidbe provela je plutajui
nemirnim vodama u stomaku svoje majke, koja je dobar deo dugog putovanja povraala zbog
morske bolesti i jutarnjih munina. Otac joj je tokom putovanja pijan pao u more i udavio se.
Iskrcali su se u Ouklandu, gde su i ostali. Poto je doputovala tako daleko i usput ostala
udovica, njena majka je odbila da ide dalje. Moana je roena osam meseci kasnije i, mada nije imala
ni kapi maorske krvi, ime je dobila po njihovoj rei za okean. im je dovoljno odrasla, upisali su je
u jedan katoliki internat. Majka ju je poseivala jednom sedmino, ali kad god bi se videle, Moana
je videla samo enu koja ju je napustila, a njena majka je videla samo talase koji su joj odneli mua.
Za Bal je prvi put ula od Iris.
Upoznale su se kao sedmogodinjakinje, na prieu. Nakon to je otvorila usta i progutala
suvu koru koju joj je dao svetenik u odori, Moana je kroz svoj beli veo ugledala Iris kako provlai
prste kroz svetu vodicu pre nego to ju je jedan od akona odvukao odatle. Moana se izdvojila iz
reda postrojenih devojaka koje su ekale da ih vrate meu zidine internata i potrala za devojicom
koja se drznula da dirne neto to nije smela. Uspela je da je uhvati za ruku pre nego to je i samu
Moanu odvukao neko od odraslih. Kad su se dodirnule, sveta vodica se prenela sa Iris na Moanu.
Moana je drala ruku odmaknutu od tela kako ne bi obrisala dragocene kapljice, ali ak ni sveta
vodica nije bila otporna na isparava nje.
Sledee nedelje su se upoznale. Od toga dana Moana se radovala nedeljama. To je njene
staratelje navelo da se ponadaju kako je udna devojica koja dotad nije pokazala ni trunicu
pobonosti konano nala utehu u Bogu.
Moana utehu nije pronala u Bogu, ali pronala ju je u svojoj prijateljici Iris. Uspevale su da
ukradu zajednike trenutke izmeu pevanja psalama ili u mranim niama gde je trebalo da se
ispovedaju.
Kad joj je bilo sedamnaest godina, Moanu su nezvanino usvojili Irisini roditelji nakon to je
njena majka iznenada umrla od sranog udara. Za sobom nije ostavila nikakav novac za kolarinu i
Moana je tako postala deo Irisine porodice.
Pod izgovorom da treba da idu na asove muzike i da prave drutvo starici, Moana i Iris su
vikendom poseivale Irisinu babu Doan u Pihi. Tamo ih je u svom novom plimutu valijant s
hromiranim branicima vozio Irisin otac. Dok god je bilo prijema, s radija su grmeli Rej Kolambas
end invejders. Moana je uvek oseala sveinu na butinama dok je sedela na konim svetlosmeim
seditima, stezala Irisinu ruku i trudila se da zaustavi muninu. Letele su po zadnjem seditu
dok su kola ubrzavala izlazei iz otrih krivina. Put je bio oivien drveem i vodio je prema plai s
peskom crnjim od nonog neba i tako vrelim na suncu da je bilo skoro nemogue bosonog hodati po
njemu.
Irisin otac je provodio popodneva ispijajui pivo s momcima u surferskom klubu, a Moana i Iris
su moljakale Doan da im pria o sebi.
Irisina baba nekad je nastupala u cirkusu u Londonu. Prialo se da ume da guta vatru i izvodi
neverovatne seksualne akrobacije.
Devojke su opinjeno sluale o njenim razvratnim dogodovtinama na zadnjem seditu
luksuznih taksija kad bi tada dvadesetdvogodinja Doan poklekla pred udvaranjem mukaraca
koji su dolazili da je gledaju.

117
 Jednom im je rekla da jo uvek moe da podigne nogu preko glave. Onda je okretno sela na
klavirsku stolicu i pokazala im tu izuzetnu vetinu. Naboranom, mravom rukom uhvatila se za
levi list i prebacila nogu preko desnog ramena kao da su joj se kukovi pomerali lako poput vrata na
arkama.
Najvie su volele da sluaju prie o Balu, udnoj sveanosti koja se odrava samo jednom
godinje na razliitim mestima irom sveta. Doan im je rekla da je i sama nekada uestvovala u
njemu. Unajmila ju je jedna visoka, zgodna ena koja ju je ekala u senkama ispred mjuzikhola
Trokadero na Pikadiliju. Ta ena je imala kosu do glenjeva. Poto je bila jarkoria, kosa joj je na
prvi pogled izgledala kao da gori. ena joj je unapred dala veliku svotu kako bi osigurala
njenu diskreciju i doivotno nastupanje samo jednom godinje. Od te veeri pa nadalje Doan je
putovala s Balom.
Iris je bila sumnjiava, ali Moana je sluala pomno dok je starica opisivala zabavu na parobrodu
u Nju Orleansu, gde su zidovi goreli, a nisu izgarali, i gde je polovina gostiju bila maskirana u
buktinje. Opisala im je drugu proslavu odranu u jednoj vili na Long Ajlendu u Njujorku, koja se od
sumraka do svitanja odvijala u vodi. Gosti su plivali od sobe do sobe maskirani u sirene i tropske
ribe. Opisala im je i zabavu odranu u podzemnoj peini ispod jednog zamrznutog vodopada u
Norvekoj, gde je grupa plesaa od glave do pete bila prekrivena dijamantima. Zbog toga su
izgledali kao svetlucave pahuljice koje se graciozno sputaju s blistave tavanice prekrivene
stalaktitima.
Doan se nije udavala, ali prestala je da uestvuje na Balu nakon to je zatrudnela vodei ljubav
pored ruinog buna s mukarcem kog je upoznala na jednoj batenskoj zabavi. ivot putujue
zabavljaice nije bio pogodan za gajenje deteta. Poto je Irisina majka rasla u njenom stomaku,
Doan je odluila da zapone novi ivot s iseljenicima koji su emigrirali u daleke krajeve. Preselila
se na Novi Zeland, gde je rodila dete, koje e, neoekivano, izrasti u sasvim obinu enu. Jedino po
emu se izdvajala od ostalih bili su geni nasleeni od majke koje je ona prenela na svoju erku, Iris.
Ostala je u kontaktu s mnogima koji su nastavili da putuju i nastupaju na Balu. I tako,
neposredno pre Moaninog osamnaestog roendana, Doan je saznala da e Bal uskoro stii na Novi
Zeland.
- ta misli, jesu li one prie tane? - upitala je Iris Moanu te veeri.
- Od rei do rei - odgovorila je Moana sjajnih oiju od radosti zbog dolaska Bala.
Kad je poziv stigao, bio je na debelom belom kartonu sa zlatotiskom i velikim okruglim
peatom od voska. Doan je zatraila od Moane da otvori pozivnicu alei se kako njeni artritini
prsti nisu dorasli tom poduhvatu, iako su, koliko tog jutra, leteli po dirkama klavira sa spretnou i
brzinom nekog upola mlaeg od nje.
Moana je prevukla noktom preko papira, prelomila peat, podigla kovertu i zagledala je. Bila je
meka i mirisala je na beli slez.
- Rt Reinga - tiho je izustila kad je izvukla pozivnicu i naglas je proitala. Moana je kotrljala te
rei po ustima kao blagoslov. Odavno je elela da poseti tu najseverniju taku Severnog ostrva.
Maori su ga nazivali Te Rerenga Vairua, mesto s kog se due mrtvih sputaju na dno mora. Prialo
se da se s vrha svetionika na kraju rta vidi linija razdvajanja izmeu Tasmanovog mora na zapadu i
Tihog okeana na istoku. Dve silne vode tu su se sudarale u stalnom sukobu. Du puta se prostirala
plaa duga sto pedeset kilometara, beskrajno prostranstvo iji se kraj nije nazirao golim okom.
- A ta e biti tema? - upitala je Doan, a njene svetle oi su zasijale od iekivanja.
- Dan mrtvih - odgovorila je Moana pogledavi pozivnicu. - Zar vam se ne ini da je to pomalo
uvrnuto?
- Nimalo - odgovorila je starica. - A ja to najbolje znam jer sam jednom nogom ve u grobu. -
Odluno je podigla naboranu ruku kako bi spreila devojke da protestuju. - Smrt je samo jo jedan
korak na ivotnom putu.

118
 Te noi Moana i Iris leale su jedna pored druge u krevetu za jednu osobu u Irisinoj sobi. Bile su
u tronoj kui njenih roditelja u Nort oru. U nekom drugom ivotu moda bi bile sestre, ali u ovom
su postale jo prisnije.
Moana je tek pre nekoliko meseci shvatila daje zaljubljena u Iris. To nije bila obina ljubav. Bila
je opsednuta njome i strahom da je moe izgubiti. Poto su obe zavrile kolu i Iris se zaposlila kod
mesnog prodavca automobila, udvarai su bili neizbeni. To su uglavnom bili bogati, stariji
mukarci koji su sebi mogli da priute kola. Moana je povremeno sumnjala da se Iris dopada i
njihovim enama. A kome se ne bi sviala sa tom gustom, neukrotivom, tamnosmeom kosom u
loknama koje su je uokvirivale lice, s oima boje topljene okolade i vitkim glenjevima?
Iris je imala kao lutka okruglo i nevino lice, koje je privlaio ljude kao cvet pele. Moana je sebe
smatrala njenom suprotnou. Nije bila debela, ali bila je jae grae. Njena smea kosa bila je
beivotna i ravna, obrve preguste, a lice etvrtasto i neupadljivih crta. Izbegavala je ogledala jer je
sebe doivljavala kao sasvim obinu devojku. esto je alila to nije roena kao deak jer da jeste,
ne bi morala da brine da li je oeljana, niti da li joj je struk dovoljno vitak.
im je ula za Bal, poelela je da uestvuje i povede Iris sa sobom. Bilo je neeg maginog u
tome kako ga je Doan opisala. Moana je to oseala u kostima ba kao to je stalno udela da bude u
blizini okeana. Kad je otkrila da e Bal biti odran na rtu Reinga, tamo gde se sreu dva mora, znala
je da moraju otii.
Nije mogla nita da uini da i njih pozovu. Bar je tako mislila dok se u Doaninom potanskom
sanduetu nije pojavila jo jedna debela bela koverta. Ova je bila adresirana na Moanu Irving i Iris
Lark. Moana ju je otvorila drhtavim rukama i ustanovila da je starica pisala organizatorima Bala i
preporuila da obema devojkama ponude posao u kuhinji. Nijedna od njih nije bila naroita dobra
kuvarica, ali Doan im je prilikom njihovog sledeeg susreta rekla da to nije naroito bitno.
Sva hrana i pie pripremljeni na Balu nisu liili ni na ta to su njih dve ikad okusile ili e
okusiti. Recepti su bili veoma egzotini i strogo uvana tajna. Njima dvema preostaje obian fiziki
rad: seckanje, ljutenje i meanje. Verovalo se da e svako jelo biti proeto posebnim mirisom onoga
ko ga bude pripremio. Organizatori Bala su zato odabrali svega nekoliko vrhunskih kuvara da
nadziru gotovljenje hrane. Sve drugo kuhinjsko osoblje odabrano je na osnovu vibracije koju e
verovatno preko jela preneti na goste. Traili su linosti osobene prirode, ponete dogaajem i
snanim sladostraem. Starica je organizatorima prenela da Moana i Iris i te kako podobne za Bal,
svaka na svoj nain.
Poto su obezbedile pozivnice, sada im je preostajalo samo da stignu tamo. Doan je odbila da
prisustvuje. Izjavila je da su joj uspomene iz mladosti drae od bilo kakvih mlakih zadovoljstava za
koje bi njeno istroeno telo sada moglo biti sposobno.
Iris je ubedila oca da im pozajmi kola. Imala je malo iskustva na otvorenom drumu, ali nauila
je da vozi zbog posla. U salonu automobila gde je radila povremeno je morala da otvara i zatvara
radnju te sklanja vozila izloena napolju u sigurnost salona.
Nisu imale pojma kakve kostime e zahtevati na Balu. Meutim, na osnovu svega to je ula,
Moana je pretpostavljala da izazovno kratke haljine jarkih boja kakve su ona i Iris obino nosile na
zabave nee biti dovoljne. Kratkom porukom koja je stigla uz zvaninu pozivnicu obavetene su
da e dobiti odgovarajuu odeu za rad u kuhinji. Pisalo je i da treba da obuku neto prikladnije kad
zavre posao jer e posle toga moi da se prikljue zabavi. Od njih se oekuje i da prisustvuju
ceremoniji koja e se odrati u svitanje.

***
Vonja je bila duga i spora. Iris je bila oprezna za volanom i svesna kakav bi pakao nastao kod kue
ako bi otetila oev ljubljeni valijant. Vozilo je bilo toliko prostrano a ona toliko sitna da je jedva
videla iznad volana i svako ko bi dolazio iz suprotnog smera mogao bi da posumnja da kola nekim
udom idu sama.

119
 Na Moanaino insistiranje zaustavile su se zapadno od Kajtaje da se okupaju. Moani nikad nije
bila jasna svrha kupaih kostima. Uvek je elela da oseti pljuskanje slane vode po celom telu,
posebno po onim delovima koje je kupai kostim pokrivao. I zato, im su prele preko dina nalik
onim pustinjskim koje su ih delile od okeana, svukla je bluzu preko glave ne trudei se ni da je
raskopa. Onda je spustila suknju i gaice do glenjeva, iskoraila i utnula ih u stranu. Potrala je
pravo prema talasima nimalo ne marei da li neki sluajni posmatra moe da je vidi golu. Iris je
krenula ubrzo posle nje, mada je ona prvo paljivo sloila svoju haljinu i uredno je prebacila preko
jednog naplavljenog drveta kako se ne bi izguvala i napunila peskom.
Moani je srce htelo da iskoi iz grudi kad je ugledala prijateljicu kako gola prilazi vodi.
Posmatrala je njene male grudi, blago zaobljene kukove i duge, vitke noge kao u barske ptice. Bila je
drugaija od veine potomaka prvih novozelandskih naseljenika, koji su uglavnom bili krupne i
vrste grae, krepki i naviknuti na fiziki rad. Krhkost njene prijateljice u Moani je budila
zatitniki nagon, ali i poudu. Kad je Iris ula u vodu i nala se dovoljno blizu da dodirne Moanu,
ova ju je uhvatila za ruku i privukla je u zagrljaj. Njihova gola tela preplela su se u talasima. Smejale
su se, praakale i ljubile zapljuskivane slanim talasima dok ih hladnoa nije naterala da zaplivaju
nazad prema obali.

***
Kad su stigle do rta, ve je poelo da se smrkava. Nije bilo nijedne zgrade osim svetionika, a one
nisu ni oekivale neko obino mesto za odravanje proslave. Doan im je rekla da e nai Bal kad
stignu tamo. Mesta odravanja Bala uvek su dizajnirana tako da bi nepozvani mogli da prou
pored njih ne primetivi ih. Ali niko kome je sueno da bude deo Bala ne bi mogao da ga promai.
Moana je ula Bal pre nego to ga je videla. Kola je parkirala na travnjaku blizu svetionika. im
je izala iz kola i bosim stopalima dotakla travu, znala je kuda dalje. Zvuk je bio udan kao zov
kitova. Krenule su napred i potraile put niz strm nasip to vodi ka moru, koje se ispred njih
protezalo unedogled.
Moani je zaigralo srce. Bilo je ba kao to je zamiljala. Kao da stoji na kraju sveta. A tamo, na
obodu rta, na mestu za koje se govorilo da mrtvi s njega kreu u zagrobni ivot, letelo je vie od sto
velikih ptica ija su krila ujednaeno lepetala. Ptice su skakale s ivice litice i trenutak kasnije
se ponovo pojavljivale okreui se, vrtei i spajajui se jedna s drugom u letu. Poigravale su se na
jakom vetru koji je duvao preko rta. Onda je Moana shvatila da to nisu ptice i zaprepaeno pokrila
usta. To su bili ljudi u pernatim kostimima.
I mukarci i ene bili su goli. Pokrivala ih je samo svetlucava farba koja je odbijala svetlost
zalazeeg sunca. Svetlost im se prelamala na telima i odbijala u bezbroj zraka, te su blistali tako
jarko daje bilo teko gledati ih.
Mogla je beskrajno dugo da ih posmatra, svesna da se samo ini kako slobodno lete,
neoptereena bilo kakvim konopcima ili napravama koje ih dre u vazduhu. Meutim, znala je da
nju i Iris oekuju u kuhinji, pa je nastavila ka obali i dalje pratei zov kitova.
Najpre joj se uinilo da je plaa pusta. Ali kad su joj se oi privikle na sve gui mrak, Moana je
shvatila da oko nje nije kamenje. To su, zapravo, bili ljudi u pripijenoj srebrno-sivoj odei. Leali su
sklupani na pesku, nepomini kao leevi. Liili su na usnule foke. Kad su mlade ene prile,
dva siva stvorenja su se ispruila i ustala da ih doekaju. To su bile ene. U svakom sluaju, obe su
imale velike grudi i ukruene bradavice, koje su toliko trale da je Moani bilo teko da im tokom
razgovora ne gleda u sise.
- Dobro dole - rekle su ene uglas. Onda su uhvatile Moanu i Iris za ruke i povele ih stotinak
metara dalje niz plau do paravana od guste paprati, za koji se inilo da prekriva ivicu litice.
Meutim, kad su prile, biljke su se razmakle poput zavese, a ispred njih se ukazao tunel s visokim
svodom, irok kao auto-put. Strane tunela bile su osvetljene sveama u nizu lobanja privrenih za
stenu. Moana nije bila sigurna da li su lobanje ljudske ili ivotinjske, prave ili uverljive rukotvorine,

120
ali delovale su vie umirujue nego zloslutno. Imala je utisak da stupa u neki drugi svet dok se
kretala slabo osvetljenom stazom to vodi u razgranatu mreu peina.
Muzika je tako glasno tutnjala kroz kamene zidove da je Moana preavi prstima po vlanoj
steni osetila vibracije kao da se nalazi unutar ogromnog pulsirajueg srca. Dok su ile prema
kuhinji, uspevala je da kroz otvore pored kojih su prolazile samo krajikom oka nazre prilike gostiju
Bala. Ono to je videla bilo je toliko udno da nije bila sigurna da li je to stvarno, ili je samo deo
kakvog sumanutog sna.
Poput ena koje su ih sprovodile i akrobata koji su leteli s litice napolju, gosti Bala nisu bili u
pravoj odei. Tela su im bila ofarbana, tako da se inilo da im je koa skoro providna, kao da su
duhovi, putnici koji su ve bili na onom svetu i vratili se odatle. Bili su bestidno goli. Neki od njih
su bili spojeni u strastvenom zagrljaju, prepletenih ruku i nogu. Te slike je pratila kakofonija
stenjanja i uzdisanja, ponekad nalik na zvuke oveka koji gori od zadovoljstva, ponekad nalik na
onostrane krike natprirodnih bia. Iris je uhvatila Moanu za ruku i privukla je u zagrljaj kratko je
poljubivi u usta. -Ovo je neverovatno - proaptala je. - Tako mi je drago to smo dole.
Uveli su ih u kuhinju i bez objanjenja ih svukli. Onda su im naloili da se okupaju. Pranje ruku
nije bilo dovoljno. Morale su da operu celo telo, to su i uinile. Prostor za tuiranje podseao je na
podzemni vodopad koji izvire iz kamenog zida. Dobile su providne haljine, koje je trebalo da im
poslue kao kecelje, a potom su ih odveli na njihova radna mesta.
Moana je dobila nalog da sastavlja eerne cvetove jarkih boja. Dali su joj je brdo latica u svim
nijansama. Njen zadatak je bio da od njih napravi cvetove. Na kartici s receptom koja je trebalo da
joj poslui kao uputstvo za rad nije bilo objanjenja kako to da izvede. Savetovali su je jedino da se
potrudi da u sebi probudi oseaj udnje kojim e ispuniti svoju poslasticu i sve one koji je budu jeli.
Na klupi ispred nje bila je Iris, koja je golim rukama cedila iseeni mango, jagode i bananu.
Ispod providne haljine videle su se obline njene zadnjice i bokova. Zahvaljujui tome, Moanin
zadatak nije bio teak.
Vreme je prolazilo brzo, kao u snu. Moana vie nije imala predstavu koliko je cvetova napravila.
im bi dovrila jedan buket, pojavile bi se sluge u belim rukavicama, poreale njene rukotvorine na
srebrne posluavnike i odnele ih gladnim gostima. Na kraju su osloboene dunosti. Naloili su im
da se ponovo okupaju i presvuku kako bi se pripremile za ceremoniju. Radile su celu no i bliila se
zora. Pre kupanja dobile su veeru. Bilo je miriljavog elea u obliku kostura s ukusom kokosa,
peciva sa demom, tako lakih da su se drobila u komadie ako bi ih Moana prejako stisnula izmeu
palca i kaiprsta. Jele su i ljubiastu bistru supu, za koju su im rekli da je od argarepe, iako je imala
ukus borovnice. Dobile su po jednu grimiznu cvast novozelandske pohutukave koje je Moana
napravila i po au soka koji je iscedila Iris.
Ta udna veera zadovoljila je prohtev za jelom, ali je probudila drugaiju glad. Osetile su tako
snanu poudu jedna prema drugoj da su jedva izdrale da se vrate pod tu i dohvate se. Moana je
skoro odnela Iris do tueva. Pred nekoliko drugih kuhinjskih radnika zadigla je suknju svoje
prijateljice do struka, kleknula na vlani pod i zagnjurila lice u Irisino meunoje.
Voda koja je pljutala oko njih nije priguila Irisino stenjanje, to je Moanu samo jo vie
uzbudilo. Dok je drala Irisinu haljinu, ruke su poinjale da joj trnu, a kameni pod joj je uljao
kolena, no ona nije marila. Sve je to bledelo u poreenju s uivanjem koje je oseala zadovoljavajui
prijateljicu. Prelazila je jezikom preko Irisinih nabreklih usmina, draila joj pupoljak, svaki otvor i
prevoj kao da je pehar ispunjen nasladim vinom.
Moana je jedva disala jer joj je Iris uplela prste u kosu i vrsto joj pribila glavu uza se. Gurnula je
Moanin nos u svoj otvor i jahala ju je dok je nisu protresli talasi vrhunca. Onda se sruila u njeno
naruje.
Nekoliko njih podiglo je devojke s poda, odnelo ih na stranu i obrisalo. Onda su im vetim
potezima svaki deo tela ofarbali u blistavo srebrnu, tako da su as podseale na zrake meseine, as
na sablasti.
Iris se smejala razdragano kao dete, a Moana se oseala kao da je pijana.

121
 - Blii se zora... ceremonija - aptali su glasovi koji su ih pourivali i njih dve su se prikljuile
reci blistavih tela koja su izala iz podzemnih peina i kroz tunel krenula prema plai i novom
danu.
Pesak pod Moaninim nogama bio je sve i mek. Izgubila je ravnoteu i skoro pala kad se tlo pod
njenim stopalima promenilo. Prole su kroz zastor od paprati i pridruile se okupljenim
oboavaocima koji su stajali pored obale. Svi su bili goli i presijavali se kao krljut riba koje su
nekim udom izale iz mora i nale se na kopnu.
Svi su gledali u istom smeru. Neki su klicali i uzvikivali: - Gospodarica, gospodarica... - Moana
je okrenula glavu i zapanjeno uzdahnula kad je videla da prema njima dolazi nosiljka. Jedna ena je
uspravno sedela na prestolu od kitovih kostiju koji su na ramenima nosila estorica mukaraca. Svi
su bili miiaviji i za glavu vii od bilo kog mukarca kog je Moana dotad videla.
I ena na nosiljci je bila ofarbana, ali ne u boju srebra, ve u belo, i to tako da joj je svaka kost
bila istaknuta. Zato je izgledala kao da je pola aneo, pola ovek. Osim farbe, na sebi je imala krila
od pravog perja, koja su se irila od sredine lea, kao da nisu deo kostima, ve njenog tela.
Masa se odmakla i obrazovala krug, u ije je sredite sputena nosiljka. ena s nosiljke je rairila
ruke i noge kao raspeta. Moana se u jednom trenutku zamalo nasmejala jer ju je taj poloaj podsetio
na popodneva koja je u detinjstvu provela na plai. Leala bi na leima maui rukama i nogama
kako bi na pesku stvorila sliku leteeg bia. Meu okupljenima je zavladala jeziva tiina. ulo se
samo postojano pljuskanje talasa o obalu i njihovo razbijanje o stene.
Iz publike je istupio jedan mukarac. Kosa mu je bila crna kao no, a telo kao izvajano. Batina
mu je trala izmeu nogu, uspravna, ponosna, visoko podignuta, kao igla kompasa koja pokazuje
sever.
Taman kad je sunce poelo da se uzdie iznad mora, mukarac je pao na kolena pred enom.
Ona je ustala, gurnula ga na lea i spustila se na njegov nabrekli ud. Kad su se spojili, zamahala je
krilima, a masa je zaklicala.
Moana je u udu kriknula kad je neto prelo preko eninog tela. Njena koa vie nije bila bleda.
Prekrile su je blistave slike, jarke kao zraci sunca koji su obasjavali more. Na koi su joj se pojavile
spirale, hijeroglifi, krilata stvorenja i ona vezana za zemlju, ribe i reptili. Sve su bile povezane
pulsirajuom lozom koja joj se razgranala preko celog tela.
- Tetoviranje je zavreno - s potovanjem su rekli glasovi oko nje.

122
 10.

Zajednica uitka

Aurelija je rairila svoj ogrta i pogledala se u ogledalu. Upravo je bila naredila Pi-Deju da se udalji
pod izgovorom da joj treba malo mira. - Moram da razmislim - objasnila mu je.
Imala je utisak da se promenila. Telo joj je bilo vitkije, snanije i oblije. Skriveni tokovi narasle
snage kretali su joj se kao struja pod koom. Nije bilo naznaka da su joj kukovi obliji, niti da joj je
struk postao ui nego ranije, ali kontrasti u njenoj gradi bili su nekako otriji.
Ukoliko se ne vara, otkako je stigla u Sijetl, kroz prozore je svakog bogovetnog dana mogla da
vidi kako pada kia. Padala je i prilikom njenih retkih dnevnih etnji od Kapitol Hila ili
Univerzitetskog distrikta do sedita Mree u centru grada. Sada je bila toliko bleda da je liila na
Sneanu iz crtanog filma. Pogled su joj automatski privukli delovi tela gde su se u odgovarajuim
okolnostima redovno pojavljivale tetovae, koje su je istovremeno uzbuivale i zabrinjavale. Jo nije
mogla da razume zato joj se Bal i pouda onako ispisuju po telu.
Zamurila je i poelela da se slike pojave. Um joj se neizbeno usredsredio na Andreja, na seks,
uitak i na krevete i druga mesta gde su nesputano vodili ljubav. Pokuala je da zaboravi svet koji je
okruuje i usredsredi se na prizivanje tog neopisivog oseaja kad joj se um razdvajao od
tela istovremeno ostajui njegov zarobljenik, rob nagona, ivotinjske elje, zverske pohote i
unutranje gladi koja je udela za zadovoljenjem. To je mogla da postigne tako to e je neko
ispuniti, ili tako to e sama nametnuti svoju volju drugima.
Njeno okruenje je izbledelo, a ona je postala samo provodnik za bezbroj nadraaja, prazna
posuda to lebdi prizivajui plamen da joj prie i proguta je.
Imala je utisak da leti svemirom.
Oseala se slobodno.
Lako kao pero.
Ispunjeno.
Otvorila je oi.
Snagom volje je prizvala sve tetovae i obuzela ju je vrelina.
Razmiljala je o brojnim belezima, slikama, znakovima i crteima rasutim po njenom telu.
Tu je bila zbirka plamteih srca, ogrlice i narukvice utisnute duboko ispod povrine, lie
drvea i grane isprepletane kao zmije koje su joj poput zatitne aure okruivale pubis. Niz bokove
su joj bili iscrtani hijeroglifi, magijski znaci i oi. Rei na jezicima koje nije razumela bile su joj
ispisane ispod dojki. Na leima su joj se odmarali zmajevi nalik onim kineskim.
Okrenula se i pogledala na svoja zategnuta lea. Platno njene koe s te strane bilo je prekriveno
liem prepletenim sa cvetovima, koji su svoj ples nastavljali niz njene noge. Oseala se kao
nepotpisano remek-delo.
Dan po dan, no po no, partner za partnerom. Uzimala ih je i podavala im se, gospodarila je i
potinjavala se, doivljavala blaenstvo i patnju, pruala uitak i nanosila moda jo vei bol kad bi
je ponela oluja poude. Sve je to ostavilo traga na njenom telu.
Trepnula je jednom, a onda i drugi put. I kao na znak, kao po komandi, kola od slika koje su joj
ukraavale telo od glave do pete nestao je u trenutku. Aurelija je shvatila da moe da upravlja
novosteenom moi. Bio je to jo jedan korak na njenom putu. Prema emu?

123
 Zbacila je ogrta i otila da se istuira. Znala je da e se u njenom apartmanu uskoro pojaviti
madam Deno ili staloena, bezimena ena kratke sede kose. Nastavie da je ispituju kao obino i
traie od nje da im opie poslednji sladostrasni in do najsitnije pojedinosti. Pomoi e joj da opie
kako su na to reagovali njeno telo i srce. Znala je da nee umeti nita da kae sve dok joj neto ne
klikne, kao obino. Posle toga bi se kao na usporenom snimku ivo setila svakog trenutka. S usana
bi joj potekle rei koje su se pretvarale u krv i meso, a koa se pretvarala u emociju. Na kraju,
priseanje na esto mune trenutke, u kojima je pouda dostizala transcedentni nivo, vie nije
zahtevalo rei. Tada bi zavibrirala iznutra od zvuka sopstvenog glasa i ugledala suv osmeh
priznanja i odobravanja na usnama svoje tutorke.
esto je htela da pita jednu od starijih ena koje su nadzirale njenu obuku da li su odgovori koje
im daje pravi i tani. Htela je da ih pita napreduje li, ali one su se uvek isto smekale. Samo je po
iskri u njihovim oima mogla da nasluti ta misle, posle ega bi klimnule glavom kao drevne mudre
starice i ostavljale je samu do kraja dana da se opusti i pripremi za sledee pohotne susrete i nova
iskuenja.
Aurelija je pitala madam Deno da li bi joj objasnila brojne nove slike koje je uoila, ali ova je to
odbila.
- Kako nastaju ove tetovae? Je li to neko nevidljivo mastilo? - bila je uporna Aurelija.
Starija ena je uzdahnula.
- Ne, Aurelija. To ti je u krvi. Roena si kao budua gospodarica. Takvi su obiaji Bala.
- Ali i kod drugih sam videla na unutranjoj strani runog zgloba tetovau srca nalik mojoj. Kod
Andreja i Tristana, na primer, kao i kod drugih kad bih sluajno otvorila oi tokom obuke. Primetila
sam i da je to jedini beleg na njihovim telima. Nemaju sve one slike kakve se pojavljuju na mom
telu. Zato?
- Jer je tebi sueno da postane gospodarica Bala. Oni su samo sluge Bala. Tako je kako je.
Posle te zagonetne izjave Aurelija je shvatila da joj ni madam Deno ni sedokosa ena nee rei
neto vie o tetovaama ili o Balu uopte. Tako je kako je.
Posle tuiranja sela je za radni sto. Posmatrala je prefinjeno bonsai u glinenoj saksiji. To je bio
poklon koji joj je darovan prvog dana obuke, a onda su je nauili i kako da se stara o njemu. Dobila
je par makazica, kojima je odsecala suvine listove, posebnu kanticu za zalivanje nalik na deju
igraku. Uivala je u tananoj sloenosti grana svog drvceta. Tiha ravnotea u rastu njegovih grana
navie i u stranu bila je sama po sebi vrsta meditacije. Aurelija se iznenadila kad je shvatila da je to
drvo mogla da posmatra veoma dugo, opinjena njegovom lepotom.
Vreme je prolazilo. Aurelija je pogledala kroz prozor. Za promenu kia nije sipila i nebesko
sivilo se pretvaralo u plavetnilo. Nije imala sat i nije znala koje je doba dana, ali bilo joj je jasno da
madam Deno ili druga dobroudna slubenica sede kose danas kasni. to je bilo neobino. Ve
mesecima joj je ivot sveden na rutinu, iako su se noni doivljaji uvek razlikovali. Toliko se bila
navikla na taj ritam da bi joj u predveerje itavo telo ve bridelo od poude radujui se
predstojeem spektaklu strasti koji e joj biti predstavljen. Istina, u dubini due uvek je gajila zrnce
nade da bi se tom prilikom mogao pojaviti Andrej, ili da e prepoznati njegov slatkasti dah, meku,
zategnutu kou ili pohotu s kojom ju je tucao.
Neko joj je pokucao na vrata.
Njene tutorke nikad nisu kucale.
- Napred! - povikala je.
Tristan je otvorio vrata i uao.
Aurelija se razoarala iako ju je zanimalo zato je doao i prijao joj je daak promene u toj rutini
koju je, inilo joj se, sledila itavu venost.
- Dobro jutro, Aurelija.
- Zdravo. Nisam te oekivala.

124
 - Znam - kazao je pohotno lutajui pogledom preko njene golotinje u razmaknutom lepravom
kimonu navuenom posle tuiranja u kom je lekarila oekujui posetu svojih tutorki.
Shvativi da joj je telo skoro potpuno izloeno, Aurelija je pocrvenela i nagonski namakla tanak
pojas ivopisnog svilenog kimona i pokrila se najbolje to je mogla. Istini za volju, Tristan ju je ve
video golu, i to ne samo na Balu na ostrvu ve najverovatnije i mnogo puta posle toga tokom njene
obuke. Ne bi je udilo ni da je uestvovao u njoj. Ako jeste, nije ga prepoznala onako kako je uvek
prepoznavala Andreja.
- Da? - promrmljala je.
- Andrej, zatitnik Bala, trebalo bi da bude ovde umesto mene - rekao je Tristan - ali on e jo
nedelju dana biti van grada, tako da je moja dunost da ti dam uputstva u njegovom odsustvu.
- A ta je s madam Deno i...? - Mnogo ju je ivciralo to druga ena, gospoda u sivom, nikad nije
otkrila svoje ime.
- Gospoa Mori.
- Tako se zove?
Tristan je klimnuo glavom. - Taj deo tvoje obuke je zavren - obavestio ju je. - One ostaju ovde i
odgovorie na tvoj zahtev ako poeli da se posavetuje s njima.
- Meutim - nastavio je - mora da naui jo mnogo toga pre nego to postane gospodarica
Bala. Zato mi je naloeno da ti budem na raspolaganju dok je zatitnik odsutan.
Aurelija se pitala zato Andrej nije na Tristanovom mostu. Kakve to prea posla ima?
Trebalo bi da je on obuava.
Da je dri u naruju.
Da je voli.
Tristan nije mogao da odgovori na sva Aurelijina pitanja.
Jedno od pitanja koje ju je najvie zanimalo bila je sudbina njenih roditelja. Iz kratkih razgovora
koje je bila vodila s Andrejem i s madam Deno, saznala je da je njena majka bila erka prethodne
gospodarice te da joj je sudbina bila da preuzme tu ulogu. Mrea je plaala njeno obrazovanje u
Evropi. Meutim, njena majka, tadanja gospodarica, razbolela se i umrla, pa je Aurelijina majka
morala da se vrati kui. Tokom priprema za Bal, zaljubila se u arhitektu, unajmljenog sa ostalim
obinim ljudima, koji nisu imali nikakve veze s Balom. Imao je zadatak da pomogne u organizaciji
slavlja u blizini Nijagarinih vodopada te da smisli mnotvo sadraja na temu vode. Aurelijina majka
jo nije bila poela obuku. Kad se sudbonosni dan pribliio, pobunila se protiv tradicije i
ubedila arhitektu da pobegne s njom.
ta moe da joj kae o njenom ocu? Veoma malo. Samo ime. Niko ga se vie nije dobro seao.
Kad se u obzir uzme tema Bala, tuna je ironija to je par ubrzo posle Aurelijinog roenja naao
smrt u jezeru. Kao da su se bogovi zatitnici Bala lukavo, ali okrutno osvetili onima koji su ih
izneverili.
Tokom duge istorije Bala, iji je poetak izgubljen negde u magli drevnih vremena, veina
njegovih obiaja je sauvana. Tokom te duge istorije bilo je sluajeva kad Bal nije imao pravu
gospodaricu. Ta dunost se u redovnim okolnostima prenosila s majke na erku. Kad bi neto
iskrslo, Savet Bala je imenovao zatitnika. Kasnije, u novije doba, zatitnika je imenovala Mrea,
koja je osnovana kako bi se bavila logistikom i finansijskom podrkom Bala. Novac je
obezbeivan seksualnim uslugama za kojima je uvek vladala velika potranja u celom svetu. Mrea
je postala prefinjen, ekskluzivan i skup dobavlja seksualnih usluga, kao i osoblja i opreme
za odravanje vrhunskih zabava.
- Koja je uloga zatitnika u odsustvu gospodarice? - upitala je Aurelija i dalje ne shvaajui
kakve su, zapravo, Andrejeve dunosti.
On brine o Balu i...

125
 Tristan nije dovrio reenicu.
- I ta? - insistirala je Aurelija.
- Njegov zadatak je da odredi sledeu gospodaricu.
- Kako?
- Proverava ene da vidi nose li uitak u krvi...
Aurelijin stomak se stegao u vor.
- Misli...
- Da - odgovorio je Tristan s trakom okrutnog osmeha na punim usnama.
Aurelija je uutala.
- Ali tebe nije trebalo proveravati - nastavio je. - im smo ti uli u trag, znali smo da si erka
svoje majke i istinska budua gospodarica.
- Kako se zna da li je neka ena stvorena za gospodaricu? Mislim, u sluaju da se nasledna linija
nekako poremeti, ili prekine? - zanimalo ju je.
- Po plamteem srcu - rekao je Tristan. - Onom na tvom pubisu.
- Ali i ti, kao i mnogi drugi, imate to srce - odvratila je Aurelija. - Sve i da nije na istom mestu,
beleg je isti.
- Mi ga imamo samo na unutranjoj strani runog zgloba. I nije pravi. Moramo da se tetoviramo.
To je prava tetovaa koju dobijamo kad nas prihvate za sluge Bala. Imamo mnogo obiaja. Previe
ako mene pita.
- A moje plamtee srce?
- Tvoje je pravo. Bal tee tvojim venama i taj beleg se pojavljuje sam od sebe kad...
Aurelija se setila kako ju je Tristan polizao ispred onog bungalova u umi na ostrvu u zalivu
Pjudet i kako nije mogla da ugui neodoljivi zov pohote. To je bio dokaz da ona uiva u svojoj
razuzdanosti, da je bie koje dobrovoljno robuje svojim ulima.
Razgovor se prekinuo dok su se u Aurelijinoj glavi rojile svakojake misli.
Na kraju je kazala: - Rekao si da si roen istog dana kao ja ako se dobro seam.
- To sam otkrio nakon to smo te identifikovali. To je znak, zar ne?
- I oduvek si bio s Balom? Roen si da mu slui?
- Moe se tako rei. Uvek sam sumnjao da je Volter moj otac. Kao i ti, majke se ne seam.
- Stvarno?
- Zna da uloga zatitnika Bala prestaje nakon to postane gospodarica. - Izgleda da Tristan
nije hteo podrobnije da objanjava svoje poreklo.
- Zar odluku o tome neu doneti ja? - upitala je Aurelija.
- Ne ba - nastavio je Tristan. - Mada, prema obiajima, gospodarica moe da odabere supruga -
dodao je.
Aurelija se zamislila. Osetila je bol u srcu na pomisao da bi mogla izgubiti Andreja nakon to ga
je najzad pronala. Meutim, svest o tome da ga deli s mnogim enama koje je proveravao
probudila je sumnju iako je znala da je on posmatrao kako nju, u sklopu obuke, uzimaju mnogi
drugi ljubavnici. Ali to nikad nije drano u tajnosti. Andrej je znao da e to biti deo njene nove
uloge. Zato joj nikad nije pomenuo tu drugu stranu svog ivota? Da li se i dalje bavi time?
- Gde je on sad?
- Na putu.
- Zato?
- To samo on zna.

126
 Tristan se ispravio kao da je odjednom doneo neku odluku i pogledao Aureliju pravo u oi.
- Odaberi mene - kazao je.
- Da te odaberem?
- Umesto njega.
- Zato?
- Zato to sam mlai. Imamo vie zajednikog. Smatram da si prelepa. Da si nevieno lepa. Nas
dvoje bismo mogli da upravljamo Balom, da mu damo sjaj i sauvamo ga za budue narataje.
Roeni smo istog dana. Neki bi to nazvali sudbinom, zar ne? Razmisli o tome. Logino je. Sueno
je.
- A ako te ne odaberem?
- Izazvau ga.
- Kako?
Tristan je poeo da objanjava. Aureliji je zastao dah. Kad je zavrio, ona je ostala bez rei. Iako
je delovalo potpuno sumanuto, objanjenje je imalo smisla. U skladu sa udnim pravilima Bala, tako
e saznati da li joj je sueno da ivot provede s Andrejem ili je njena opsednutost njime samo
prolazna zaljubljenost. Promenila se. A u poslednje vreme Andreja skoro nije ni viala. Da li mu je
bilo zabranjeno da je poseuje? Ili je on tako odluio? To nikako nije mogla znati, ali oseala
je gorinu zbog sumnje da ju je napustio. To je bilo kao dosipanje soli na ranu. Jednostavno nije
mogla da se izbori s tom zlokobnom slutnjom.
im je izgovorila sledee rei, pokajala se, ali ve je bila otila predaleko. - Priaj mi o drugim
enama s kojima je Andrej bio.
- Mogu i vie od toga - rekao je Tristan. - Mogu da ti pokaem.
Aurelija je osetila naslaivanje u njegovom glasu, ali nije marila. Bez obzira na njegove niske
pobude, zagolicao je njenu radoznalost i vie nije bilo povratka. Izala je za njim iz pagode. On je
elektronskim kljuem otvorio vrata, a onda su otili do lifta u administrativnom seditu Mree.
Aurelijinom kimom su prostrujali trnci kad je Tristan pritisnuo dugme za podrum. Dotad joj je bio
zabranjen pristup u taj deo zgrade. Poto je mesecima ivela ograena staklenim zidovima pagode
oseala je zebnju zbog silaska pod zemlju.
Aurelija je poskoila od tihog utanja vrata lifta koja su se otvorila kad su konano stigli do
najnieg nivoa zgrade. Tristan se na to osmehnuo.
- Nije valjda da se plai mraka, a, gospodarice? - zadirkivao ju je. Oslovljavao ju je titulom u
aljivom tonu i to je iznerviralo Aureliju. Znala je da jo nije gospodarica i nije imala razloga da ga
optui za nepotovanje. Ipak nije mogla a da se ne nasmei za sebe zamiljajui kako bi mogla da ga
kazni ako bi joj se ukazala prilika. Moda e pristati da ga proglasi za svog saputnika samo ako
pristane da nosi ogrlicu kao njen pas. Zamislila je Tristana kako klei pred njenim nogama.
A moda bi mogla i da ga uzme otpozadi koristei koni pojas i falus od slonovae iju je upotrebu
madam Deno demonstrirala na Pi-Deju tokom Aurelijine obuke za dominu. Od te pomisli se
odmah ovlaila. Istovremeno je osetila i arenje meu plekama dok su se ona dva kineska zmaja
budila.
Hoe li ikad oseati tako neto prema Andreju? To nije mogla ni da zamisli. On nikad nije
pokazao sklonost da bude potinjen. Ta njena strana nikad nije izbijala na povrinu dok je vodila
ljubav s njim. Sasvim je drugo pitanje da li bi ona poelela tako neto. Na to pitanje jo nije imala
odgovor. A moda on ima porive koje ona ne bi mogla da zadovolji, zbog ega bi morao da se
okree drugim ljubavnicama.
Aurelija je bila sigurna jedino u to da ni u ta nije sigurna.
Hodnici kojima ju je Tristan vodio bili su u mrklom mraku. Ni traak dnevne svetlosti nije
dopirao do utrobe sedite Mree. Aurelija nije mogla da razazna ak ni njegova iroka ramena dok
je iao ispred nje. Osetila je da mu je aka hladna kad ju je uhvatio za prste da se ne bi saplela. Sad je

127
bila potpuno izgubljena. Kad bi je ostavio tu, Aurelija nije bila sigurna da bi uspela da se vrati do
lifta, niti da bi bez njegovog kljua uopte mogla da pristupi ostalim spratovima. Ako su
proli pored poarnih stepenica, ona to nije pri metila.
Naravno, znala je da je Tristan svestan svega toga. Izmeu njih je postojala borba za mo o kojoj
su oboje utali, ali upravo tako je nastala iskra privlanosti, koja se nikad nije potpuno rasplamsala,
ali je sve vreme tinjala. Uz primesu odgovarajueg goriva svakog asa hi mogla da se pretvori
u uareno grotlo.
On se zaustavio, ali tako naglo da je ona napravila korak previe i zakucala se u njegova vrsta
lea. Toplota njegovog tela i snaga koja se jasno oseala ispod tanke majice delovali su kao ulje na
ve probuene plamike strasti koju je Aurelija pokuavala da zauzda. Nije elela da mu pokae
kako njegova blizina utie na nju. Znala je da e se to videti ako se ne obuzda. Belezi na njenom telu
e se zaariti i uz najmanji podsticaj, mapa poude ocrtae joj se po svakom izloenom centimetru
koe.
Kad je Tristan upalio svetio, prizor koji je Aurelija ugledala odmah je na njena ula delovao kao
hladan tu.
Nalazili su se u ogromnoj prostoriji, velikoj kao pola fudbalskog igralita. Svuda oko njih bile su
police, osim na zidu naspram njih. Tamo se nalazio glomazan ekran. Kao da su u bioskopu bez
sedita. Police su bile pune uredno sloenih i obeleenih registratora, knjiga i raznih papira koji su
ispunjavali svaki deli velike sobe.
- Film? - iznenaeno je upitala Aurelija kad je Tristan priao jedinom delu arhive koji nije bio
prekriven debelim slojem praine i izvukao nekoliko velikih rolni u crnim kutijama.
- Umetnost koja umire - odgovorio je. - Retro, zna. Mislim da ima neeg posebnog. Digitalni
filmovi nisu isti... - U njegovom glasu nije bilo uobiajene ironije. Naprotiv, oseao se traak
istinskog oduevljenja.
Aurelija je iznenaeno izvila obrve. Nije joj delovao kao umetnika dua.
- ta je sve ovo? - upitala je razgledajui izbledele ute korice knjiga. Bile su tako stare da su
naslovi bili neitljivi. Plaila se da bi se knjiga koju bi uzela s police pretvorila u prah u njenim
rukama.
- Deo istorije Bala. Sve beleke koje smo dosad uspeli da pronaemo.
- Mislila sam da ne postoje nikakve beleke. Andrej je uvek govorio da su poeci Bala
zaboravljeni...
- Andrej nije poklonik arhiva - rekao je Tristan ogoreno. - On smatra da Bal treba da se razvija,
da se modernizuje i prati savremene tokove. Veruje da bi teret obiaja iz prolosti mogao da oslabi
magiju i intuiciju poklonika koji Bal odravaju u ivotu.
- A ti se ne slae s tim?
- Andrej je donekle u pravu. Veliki deo nae istorije je izgubljen, ili nikad nije ni zabeleen. Ono
to imamo samo je deli. - Tristan je rairio ruke pokazujui ogroman materijal koji je ispunjavao
police. - Neke od ovih knjiga sadre samo po jednu reenicu u kojoj se pominje Bal, a ak ne
moemo biti sigurni ni da zaista govore o Balu, a ne o nekom drugom razuzdanom piru.
Glasno je uzdahnuo. - Otkako sam postao Andrejev zamenik, postavio sam sebi zadatak da
istraim stari materijal, sauvam postojee beleke i napravim nove. Potiem iz duge loze
bibliotekara, zna. uka se da sam moda ak potomak Kazanove, koji je zabeleio sve svoje
avanture. To nam je u krvi. Pria se da je imao sina, koji je otkrio mnoge podatke za koje se mislilo
da su izgubljeni.
Aurelija je prikrila iznenaenje. Kazanovin potomak. Kakva nadmenost. Onda joj je sinula jedna
misao i zaboravila je priu o Kazanovi. Povezala je sve takice.
- Snimao si moju obuku.

128
 - Da - priznao je. - Ne celu. Ali vei deo. Hteli smo da otkrijemo kako se pojavljuju tetovae. I
kada. Zanimalo nas je postoji li veza izmeu gospodariinog razvoja i zadataka koji joj se daju
tokom obuke. Ako bismo nekim udom ukrotili tu mo... Neki iz vrhova balske uprave veruju da
gospodarica moe biti stvorena, ukroena. Ne ba stvorena, ali moe biti oblikovana. A ti si tako
lepa, Aurelija. Tako si lepa, ali si ponekad i tako strana dok jebe ili dok te jebu. Nema
pojma kakva si. Ja nisam bio meu tvojim ljubavnicima. Uvek sam se oseao kao muva uhvaena u
tvoju mreu. Bio sam tako omaijan onim to sam video kroz objektiv da nisam mogao da skrenem
pogled ni za toliko da spustim kameru i pridruim vam se. A ti tako estoko plamti da saie
svakog u svojoj blizini. Ponekad mi se inilo da u se pretvoriti u pepeo ako te pogledam. Ali ako
me imenuje za svog kraljevskog supruga, Aurelija, s tobom bih mogao da budem kao Helijus. S
tvojom moi i mojim znanjem mogli bismo da upravljamo Balom kao niko do sada.
Zastao je pre nego to je nastavio. - Ali nisam te doveo ovamo da bih priao o budunosti.
Doveo sam te da ti pokaem prolost. Gledaj.
Projektor je buno oiveo i na zidu ispred njih pojavile su se drhtave slike. Videla je polugolog
Andreja, titanski ogromnog, uvelianog da bi popunio veliki ekran. Pred njim je bila presavijena
prelepa mlada ena tamne kose zadenute za ui. Imala je ik pa frizuru koja je naglaavala njene
pune crvene usne i jagodice na kakvima bi joj i make pozavidele. Kratka suknja od teksasa bila joj
je zadignuta oko struka. Crveni tragovi na mekoj, preplanuloj koi njenih butina oznaavali su
mesto na kom joj se usekao lasti belih pamunih gaica, na brzinu svuenih da bi Andrej mogao da
prodre. Sad se zarivao u nju u nepravilnom, nasuminom ritmu, za koji je Aurelija videla da je plod
strasti. Tu nije bilo rituala, to nije bilo ispunjavanje dunosti. To je bilo tucanje u
svom najogoljenijem izdanju.
Aurelijin pogled je pao na jarkocvreni beleg u obliku dveju treanja istetoviranih tik iznad
enine stidne kosti. Aureliji je srce stalo. Onda je shvatila da je to prava tetovaa. I ne naroito
otmena, pomislila je s primesom ogorenja.
Panju su joj privukli pokreti u pozadini. Svetla. arene zastavice. ator gatare i zavesa od
arenih staklenih perli na ulazu koja lepra na vetru. To se deavalo na vaaru u
Hempsted Hitu. I dalje je bilo svetio, ali na nebu se ve videlo kako se oblaci gomilaju, a inilo
se i da vetar jae duva. Ona i Siv su tada verovatno vozile automobil na sudaranje. To je bilo
nekoliko minuta pre nego to je poela kia i pre nego to su njih dve potraile zaklon pod atrom s
vozom strave. Jedva sat kasnije Andrej je spustio svoje usne na njene i zauvek joj promenio ivot. A
sada, evo ga tu kako se kao ivotinja pari s drugom enom koju je verovatno tek upoznao. Tristan je
rekao da je Andrej imao zadatak da proverava ene, ali ovo nipoto nije izgledalao kao otaljavanje
obaveze. Na Andrejevom licu jasno se videlo da uiva. Je li znao ko je Aurelija, ili je morao da krene
redom, od jedne do druge lepe cure na vaaru?
Aurelija je progutala knedlu, ali nije mogla da skrene pogled, prikovan za njihova tela koja
pljeskaju jedno o drugo. Posmatrala je njihove usne kako isputaju krike zanosa, njegove napete
miiave udove u kontrastu s njenim mekim telom u neobinom spletu suprotnosti spojenih
uzajamnom privlanou.
Tristan je prekinuo taj film, a onda pustio drugi, zatim sledei, i tako redom. Beskrajan niz
Andrejevih slika u ulozi zatitnika kako vodi ljubav s najrazliitijim enama koje je Aurelija mogla
da zamisli. Bilo je mladih, starih, vrstih, mekih, sitnih, krupnih, lepih i obinih. Na kraju je
prestala da obraa panju na crte njihovog lica. Jednostavno je pratila izraze poude i nesputane
elje koja se oslikavala na licima tih ena i na Andrejevom licu. Toliko je puta videla taj isti izraz na
njegovom licu, to posebno izvijanje usana i mrtenje vea kad je dolazio u njen krevet i prodirao u
nju s pomamom opsednutog oveka. Kao da je time eleo da potvrdi svoje vlasnitvo nad njenim
telom, a ona nije mogla da izdri i otvarala je oi krei pravila svojih tutorki. elela je makar
naas da vidi mukarca kog voli dok svrava u nju.
- Dosta - napokon je rekla. - Dovoljno sam videla. - ak se i Aurelija iznenadila hladnoom
sopstvenog glasa.

129
 Tristan je iskljuio projektor, paljivo vratio rolne filma u odgovarajue kutije i uredno ih sloio
na police. Onda je niz beskrajne hodnike otpratio Aureliju do lifta. Nisu razmenili ni re dok nisu
izali napolje. Aurelija je odmah pojurila prema vratima koja vode u vrt. Kad je stigla tamo,
odahnula je s olakanjem to vie nije zakljuana u zatvorenom prostoru. ekala je da je preplavi
spokoj koji se uvek javljao kad bi se nala okruena uredno potkresanom ivicom, nenim
utanjem lia na drveu i blagim uborom vode preko glatkog kamenja.
Bila je skoro potpuno zaboravila na Tristana kad se ovaj konano oglasio.
- Pa - kazao je - hoe li pristati na ono to sam ti predloio? I hoe li odabrati jednog od nas
dvojice?
- Da - odgovorila je Aurelija. - Hou.
Okrenula se i otila prema spavaoj sobi staklenih zidova. Nije se ni osvrnula.
Pi-Dej ju je ekao s toplim napitkom od ruine vodice i meda posluenim u bledoruiastoj
olji za aj, tanjirom iseckanog manga blago zainjenog s nekoliko kapljica limete i ukraenog
jednim od ivopisnih ljubiastih cvetova to su rasli u suprotnom uglu vrta. Pi-Dej je tako
posveeno obavljao dunost njenog sluge i drubenika da je razvio natprirodnu sposobnost da
predoseti njene potrebe, elje i apetite. Kao da je bio vidovit. esto ni sama nije bila svesna za ta
je raspoloena dok joj Pi-Dej to ne bi dao.
Dnas mu, meutim, nije izdala uobiajena nareenja.
- Pi-Deje, molim te dovedi mi madam Deno - rekla mu je.
On je odmah pourio da ispuni njenu zapovest i ubrzo se vratio u drutvu tamnokose ene koja
je nadzirala vei deo njene obuke.
- Zvala si me, Aurelija? To je veoma neuobiajeno - rekla je madam Deno paljivo podeavajui
nabore jo jednog dugog somotskog ogrtaa. Ovaj je bio u istoj nijansi bledoruiaste kao sirup od
ruine vodice koji joj je Pi-Dej pripremio. inilo se da su sve haljine madam Deno istog kroja, ali
Aurelija je bila sigurna da je nikad nije dvaput videla u haljini iste boje. Imala je onoliko razliitih
somotskih ogrtaa koliko je Aurelija imala pari donjeg vea. - Ali moram priznati da je to probudilo
moju radoznalost.
Jedini znak iznenaenja na licu madam Deno, dok je Aurelija ukratko iznosila svoj predlog, bio
je skoro neprimetan traak osmeha na njenim inae bezizraznim usnama.
Zavladala je tiina, koja kao da je trajala itavu venost pre nego to je madam Deno najzad
progovorila.
- To je prastari obiaj - rekla je. - Koliko mi je poznato, nije upranjavan u novije vreme. Ali u
pravu si. Kao budua gospodarica moe da odabere supruga, a ako osea da ne moe da se
odlui, kao to kae, onda ima pravo da zahteva ritual odabira. Kazau Andreju da se vrati, kao
to si zahtevala, i organizovau sve to treba. - Uhvatila je skute svog ogrtaa i krenula napolje, ali
se u poslednjem trenutku okrenula.
- Aurelija - kazala je.
- Da, madam? - odgovorila je Aurelija, vie iz navike nego iz potovanja.
- Jesi li sigurna? Nakon tog rituala, vie nema povratka. Ima pravo da stavi svoju sudbinu na
kocku, ali rezultat tog kockanja bie neopoziv. I kocka e ti odrediti supruga.
- To mi je jasno - Aurelija je klimnula glavom. - vrsto sam reila. To je jedini nain.

***
San joj nije dolazio na oi te noi. Prevrtala se po krevetu traei utehu u mirnim snovima, kojih nije
bilo. Na kraju je probudila Pi-Deja i zatraila da je zadovolji kako bi mogla da se opusti.

130
 - Da, gospodarice - rekao je s oboavanjem. Onda je neno spustio glavu meu Aurelijine noge i
prislonio usne na njeno meunoje. Ona je izvila lea, podigla kukove, uhvatila ga za potiljak i
zabila vrh njegovog prastog nosa dublje u sebe. Tako se trljala o njega sve dok joj orgazam nije
potresao telo i izbrisao joj svaku misao iz glave.
To seksualno pranjenje delovalo je na nju kao droga te je prespavala najvei deo sledeeg dana.
Njene sluge dole su uvee da je pripreme za ceremoniju koja e biti odrana u pono. Smatralo se
vanim da budua gospodarica to pre nain svoj izbor i time utre put za ritual tetoviranja, koji e
biti obavljen na sledeem Balu. Aurelija je bila udubljena u misli dok su joj sluge sunerima brisale
kou, a onda joj oprale i osuile dugu kosu. Posle toga su joj u celo telo utrljale miriljava ulja. Ovog
puta je zatraila tei miris. Neto drvenasto, mousno, neto to podsea na zemlju. Htela je miris
koji e je podseati da je staloena i mona.
Kad je kucnuo as, vezali su joj oi. Aurelija je zatraila da joj stave povez umesto da se oslanja
na snagu volje. Htela je potpuno da se usredsredi na nadraaje i da je pritom nita ne ometa.
Prvi mukarac koji ju je uzeo bio je Tristan. Prepoznala ga je samo po tome to nije bio Andrej.
Bio je zadihan od uzbuenja i jo neeg. Bila je to grozniavost na ivici ludila. Ispoljio je ivotinjsku
strast kad ju je zgrabio za podlaktice. Njegov stisak je bio tako vrst da se oseala kao da je
stee luaka koulja. Leala je na leima, izvaljena na gomilu mekih jastuka. Rairenih nogu je
ekala da stigne jedan od njenih moguih supruga i uzme je. Tristan ju je jednostavno doepao i
prevrnuo na stomak noen strau proisteklom vie iz besa nego iz ljubavi. Zario joj je koplje gotovo
bez ikakvog upozorenja. Osetila je samo kako ju je uhvatio za ramena, a onda se tako brutalno zario
u nju da se Aureliji uinilo da e je rascepiti nadvoje.
Bio je sirov i divalj, ali i u samoj Aureliji je bilo neeg zverskog. Posedovala je strast blisku
Tirstanovom ludilu. Ta strast je tinjala u njoj ekajui samo odobrenje ljubavnika koji prkosi
pravilima da bi se oslobodila. Kad je prkosno vrisnula, vrelina njenih belega se rasplamsala
uobiajenom jainom. S naletom neverovatne snage podigla se na ake i kolena dok ju je Tristanovo
telo i dalje pritiskalo svom teinom. Zbacila ga je sa sebe, gurnula ga na lea i opkoraila ga.
Prikovala mu je rune zglobove za krevet, a onda se spustila na njegovu dugaku, ukruenu kitu.
On je odgovorio jednakom estinom. Rvali su se i prevrtali kao ivotinje preko dueka
pripremljenih za njih. Na kraju su se skotrljali na vlani travljak. Sve tetovae na Aurelijinom telu
su buknule. Gorele su jarko kao zvezde na nebu.
Raspaljena ula su vritala zahtevajui da odabere njega. Da se odlui za opasnost. Da odabere
Tristana. Ubeivala su je da su Andrejeva ljubav i nain na koji ju je uzimao previe krotki i
tradicionalni. Govorila su joj da bi njeno telo i um moda mogli da napreduju ako krenu putem
vatre i nemira.
Istovremeno, stara Aurelija ju je savetovala da bude strpljiva i ostane verna svom ranijem snu.
Jo ima vremena za konanu odluku.
Doao je trenutak da osvei duu na prvobitnom izvoru koji je u njoj probudio svet ispunjen
uitkom.
Zaulo se zvono. Zvuk je bio dubok i teak. Potmulo je odzvanjao istorijom i tradicijom.
Aurelija je znala da to znai da je prvi takmiar obavio svoj deo rituala.
Andrejev dodir bio je sve i umiruju kao blag povetarac po vrelom letnjem danu. Sagnuo se,
zavukao ruke ispod nje i podigao je. Vratio se do dueka i spustio je na njih oprezno kao da je od
najfinijeg porculana. Sagnuo je glavu nadnevi je nad njene lake povrede. Preao je jezikom preko
svake ogrebotine na njenom ramenu i neno spustio usne na svaku od njih. Ona je udisala njegov
miris i sa svakim udisajem oseala kao da upija po jednu kap njegove due. Uzdahnula je
s uivanjem i zaronila prste u njegovu kosu vukui ga da legne pored nje i pribije glavu uz njeno
rame. Bili su savren par, ba kao parovi ptica koji su sletali u vrt Mree.
Tristanova prituba dolebedela joj je do uiju kao kroza san. - Hej! To ne bi smelo tako...
Andrej ga je prekinuo. I on je imao neto da kae.

131
 - Tvoja budunost nije zapisana u prolosti, Aurelija - apnuo joj je na uvo. - Moe da je
odabere. Da sama prokri svoj put. Na put.
- Da - odgovorila je i tada je znala ta e uslediti. Uzela je Andrejeve ake i vrsto ih stegla.
Onda je svu svoju panju, svaku sinapsu i nervni zavretak usredsredila na buenje moi za koju je
znala da je ima. Usmerila ju je prema Andreju stostruko pojaavajui struju koja bi zaiskrila kad god
bi se dotakli. Na kraju je osetila kako se Andrej gri i drhti kao prilikom silovitog orgazma.
Okupljenima su se oteli duboki uzdasi. Masom se proneo amor zaprepaenog saaptavanja.
Andrejeveo telo je klonulo u njenim rukama.
Aurelija je strgnula povez s oiju.
Bilo je tu, na njegovim grudima, jasno pod srebrnim zracima skoro punog meseca.
Tano iznad njegovog srca pulsirala je jasno ocrtana jarkocrvena tetovaa. Savren odraz u
ogledalu srca istetoviranog na Aurelijinim prsima. Ta dva srca sada su kucala u istom ritmu.
Andrej je otvorio oi i pogledao svoje grudi. Onda je pogledao Aureliju, koja je nadneta nad
njega zadivljeno posmatrala beleg na njegovoj koi.
Tristan?
Andrej?
Iako se i dalje lomila izmeu dvojice mukaraca, koji su po svemu bili nebo i zemlja, inilo se da
je odluku donelo njeno srce. Zapravo, njena srca.
- Tvoj sam, Aurelija - neno je proaptao Andrej. I Aurelijina srca i telo rekli su joj da su sve
ene s kojima je ranije bio sada samo senke koje su prole kroz no, a kad zora svane, njih dvoje e
zauvek biti zajedno. Tako je sueno. Tristan, taj mrani, izazovni oblak koji ju je nakratko pomeo,
poeo je da joj se povlai iz uma, a sitni tragovi koje je ostavio na njenom telu postali su beznaajni.
Kada je ustala, zavladala je tiina ispunjena strahopotovanjem.

132
 11.

Naslikana ena

Aureliji je Bal doao u san.

Svakojake slike su je opsedale pet dana i pet noi. Kao da je bila izloena napadu sopstvenog
uma. Telo su joj potresali moni orgazmi dok je spavala i esto se budila drhtei, lepljiva od znoja i
uzbuena kao nikad do tada. Seks je postao sredinja taka ne samo njenog ivota ve itavog
njenog bia i Aurelija je jednostavno vibrirala od poude. Ovladala je moi svojih tetovaa. Samo
jednom usredsreenom milju mogla je da prizove itavu tapiseriju zadovoljstva na svom telu, ili
da izraava raspoloenje, potrebe i elje oivljavajui odgovarajuu sliku na svojoj koi. Ali kad je
bila u svojoj spavaoj sobi, osloboena od svakodnevnih obaveza i sklupana u Andrejevom
snanom zagrljaju, koa joj se pretvarala u pejza na kom su se u blistavim slikama odraavala sva
njena oseanja i misli u tom trenutku.
Ponekad su vodili ljubav i u snu. Aurelijine elje su bile tako usklaene s njenim umom, srcem i
fizikim potrebama da nije uvek bila sigurna koji deo nje pokree njene udove. inilo se da su joj se
um i telo tako sjedinili da su svesne misli i voljni pokreti izgubili svaki smisao. Kad je bila sa
svojim suprugom, nesputana i neoptereena pravilima, oboje su se ponaali kao ivotinje. Zajedno
su bili kao jezgro tornada. Kad su im tela bila spojena, ostatak sveta nije postojao. Dok se on kretao
u njoj, Aurelija se oseala kao da leti i neprestano lebdi na krilima poude. Oseala se kao da je
dola kui i nala mirnu luku na ostrvu njegovog tela. Ona vie nije bila samo saputnik ili pripadnik
Bala u stalnom pokretu. Andrej je bio njeno sidro, a ona njegovo. Jedno drugom su bili itav svet!
I tako, dok je pospana Aurelija treperila u Andrejevom naruju, on ju je vrsto grlio, a belezi na
njenoj koi su buktei oivljavali slike koje su joj se irile preko stomaka, grudi i butina. Andrej je
onda naglas itao obrasce Bala koji su se pojavljivali na njenoj koi, kao da su te tetovae mapa koja
e ih odvesti do skrivenog blaga, ili bar trag koji e im ukazati na temu sledee proslave. Datum je
ve bio odreen i svaki dan koji je prolazio bez odgovora budue gospodarice bio je izgubljen dan.
Dan koji je mogao biti iskorien za neophodne pripreme. Imali su sve manje vremena, na ta je
madam Deno Aureliju redovno podseala.
- Ponovo si sanjala konopac - rekao joj je Andrej kad je svanulo i kad je Aurelija napokon
zatreptala i otvorila oi. Bila se uukala uz njega, glave ugnedene izmeu njegove brade i ramena.
Ruka joj je bila oputeno prebaena preko njegovih grudi, a noge su im bile prepletene. esto su
se budili zagrljeni, prepletenih udova, vrsto spojeni. Kao da su im tokom noi tela traila istu onu
bliskost koju su njihove due ve pronale. Poto je obuka slubeno zavrena, Aureliji su ponudili
mnogo otmeniji apartman u jednom hotelu u centru Sijetla koji je Mrea koristila za smetaj svojih
najekskluzivnijih klijenata, ali Aurelija je to odbila. Navikla se na umirujue okruenje japanskog
vrta, na svetlost koja joj je obasjavala krevet prodirui kroz velike staklene prozore i na prijatno
drutvo Pi-Deja, koji je i dalje povremeno spavao u podnoju njenog kreveta kad je Andrej bio na
poslovnim putovanjima.
Aurelija je trepnula rasterujui poslednje ostatke sna. Potpuno se razbudila. U poslednje vreme
njeni snovi bili su tako ivi i uverljivi da vie nije bila sigurna ta je java, a ta matarija.
- Da - odgovorila je umiljato se pripijajui uz njega i ljubei ga u obraz. Andrej se nije brijao
nekoliko dana te joj je bradom grebao usne. - Ali san nije bio ruan. - Pokuala je da u mislima
ponovo premota none prizore, ali priseanje na slike koje su joj ispunjavale um dok je spavala liilo
je na pokuaje da prstima uhvati dim. to je bre pokuavala da ih uhvati, to su se one bre

133
rasprivale. Jasne pojedinosti su joj izmicale, ali uvek je mogla da se seti kako se u tim trenucima
oseala.
Andrejeve ake na njenom licu bile su tople dok joj je provlaio prste kroz kosu. To je obino
radio kad je bila uznemirena, ili kad joj je trebala uteha.
- Pojavila se nova tetovaa. Drvo. Ovde - rekao je pratei obrise stabla od njenog stomaka do
grudi, preko kojih su se izvijale grane drveta. Aurelija ga je uhvatila za ruku i pritisnula je uz grudi.
Znala je da on pamti poloaj svakog belega na njenom telu kao da su mu te slike utisnute u srce, ba
kao to su utisnute u njenu kou.
Sledee noi sanjala je vodu, kako se davi, ali ipak moe da die.
- Da to nema veze s tvojim roditeljima? - upitao ju je Andrej.
Aurelija je odmahnula glavom. - Ne. Nije izgledalo tako - rekla je. - Ovo nije bila nona mora.
Plivala sam. Bila sam ljudsko bie, ali sposobna da ivim ispod povrine jezera. Kao sirena.
Sledee noi sanjala je kako leti na krilima anela, a no nakon te kako bukti u plamenu, ali ne
sagoreva. Svaki san na njoj je ostavljao odgovarajui beleg. Pete noi nita nije sanjala, ali je izgarala
od elje da vodi ljubav. Kad se probudila, uhvatila je sebe kako opokorauje Andreja. Njegovo
koplje je ve bilo ukrueno odgovarajui na neodlonu potrebu da je zadovolji. Sokovi su joj se
slivali niz bedra pripremajui je za njegov ulazak. Otvorio je oi i smestio se izmeu njenih nogu.
Ona je zastenjala kad ju je vrsto uhvatio za kukove i poeo da je pomera napred-nazad sve dok ona
nije poela da mu trlja klitoris o karlinu kost. Onda se nagnula napred, uhvatila ga za ramena i
poela da se nasauje na njega. Nastavila je tako sve dok se nije umorila i klonula mu na
grudi. Andrej ju je vrsto privio uza se te su ponovo zaspali i dalje spojeni. Nisu se probudili sve
dok se senke koje su prodirale kroz staklene zidove pagode nisu izduile i dok se nisu najeili od
sveine veernjeg vazduha.
- Elementi - rekao joj je Andrej te veeri. - To ti poruuju snovi kojih ne moe da se seti i slike
koje ih prate. Zemlja, voda, vazduh, vatra. A poslednja je energija. Etar. To je pet elemenata. -
Zamiljeno se namrtio. - Mislim da nikad nismo imali proslavu sa svih pet elemenata.
Naravno, imali smo neke od njih. Legenda kae da je na jednom Balu odranom na nekom
parobrodu tema bila pakao. Imali smo i znake zodijaka i vodu... Ali mislim da nikad nismo
imali svih pet elemenata.
- Onda e to biti tema mog Bala. Naeg Bala.
Pozvonila je dozivajui Pi-Deja, koji je onda pozvao madam Deno, a ova se, nakon to joj je
Aurelija saoptila svoju odluku i elje, bacila na posao.
Aurelija se uglavnom starala o umetnikoj strani sveanosti, no kao budua gospodarica imala
je poslednju re u svemu, od teme i mesta odravnja Bala, preko spiska gostiju, sve do vrste aa i
pia i zakuske. Sve je pomalo podsealo na planiranje venanja. Za razliku od veine devojaka s
kojima je odrasla, ako se izuzme buntovna Siv, naravno, ona o neem takvom ranije skoro da nije ni
razmiljala.
Taj zadatak joj se u poetku inio pretekim. Bila je svesna potrebe da se pokae dostojnom
svoje dunosti. Meutim, otkrila je da se doslovce svaka njena zamisao, pa ak i ona najudnija,
najskuplja ili naizgled neostvariva, ipak moe sprovesti u delo zahvaljujui neiscrpnim fondovima
Mree, njenim talentovanim izvoaima i onom mistinom sastojku koji je Aurelija jednostavno
smatrala prirodnom magijom sladostraa. Posle toga jednostavno je uivala u pripremama za Bal i
tom poslu se potpuno posvetila. Hvatala je kratke trenutke sna i jela na brzinu dok se trudila da
svoje grozniave snove pretvori u stvarnost.
Bal e biti odran u Engleskoj, njenoj drugoj otadbini. Aurelija je elela da oseti svoje korene u
Balu. Zato je ta svetkovina morala da se desi ne samo u zemlji u kojoj je odrasla ve i na mestu ija
istorija see duboko u prolost. Aurelija je zamiljala da e ih na tom mestu s osmesima posmatrati
duhovi kraljeva i kraljica dok potovaoci Bala budu plesali drevnim kamenim podovima.

134
 Odabrana je seoska kua na prostranom, izdvojenom imanju severno od Londona u brdima
Ciltern. Vlasnik kue bio je jedan od najstarijih saradnika Bala. Aurelija ju je s Andrejem obila pre
nego to je donela konanu odluku. Ta kua joj je vie liila na raskonu vilu sa kristalnim lusterima,
tepisima od baruna i kitnjasto izrezbarenom ogradom od mahagonija koja je oiviavala stepenite
irine promenade. Konanu odluku je donela poto je primetila iroka staklena dvokrilna vrata koja
su se kao arolijom otvorila kad je prila da osmotri vrt veliine fudbalskog igralita i umu u
sklopu imanja iza njega.
- Savreno - rekla je. Domain i vlasnik imanja, Tomas, bio je visok mukarac u kasnim
pedesetim, grubih i odsenih manira u neskladu s njegovom udnom frizurom i naoarima s
okvirom u leopardovoj ari koje je nosio na vrhu izduenog nosa. On je na to samo klimnuo glavom
i dogovor je sklopljen.
Tokom obilaska imanja, Tomas je sve vreme iao ispred njih kao vodi. Imao je dranje i
odmeren hod plemia. Meutim, mnogo vei utisak je ostavljala njegova pratilja, mlada ena koju je
vodio na lancu vezanom za srebrnu ogrlicu oko vrata. Ona je bila gola i hodala je etvoronoke, ali
je pre podseala na lavicu nego na psa. Sa svakim pokretom njenih oblih bokova duge noge su joj se
pomerale s takvom lakoom da se inilo kako je roena da se kree kao ivotinja, a ne kao ovek. Na
kraju, kad su Aurelija i Andrej zavrili obilazak, ustala je kako bi se oprostila s njima. Aurelija je
smatrala da ta ena nije obina. Oi su joj se presijavale u raznim nijansama zelene poput zmijske
koe, a usne, bez rua i sasvim prirodne, bile su crvene i sone kao jabuka koju je Eva zagrizla
u raju. Aurelija nije mogla da odoli i pogledala je nanie. Tamo, samo pola prsta iznad njenog
potpuno glatkog meunoja, bio je istetoviran bar-kod, a pored njega broj jedan. Kad joj se pogled
sreo s Aurelijinim, osetile su uzajamno razumevanje. Shvatile su da obe poseduju izuzetnu snagu
uprkos njihovim naizgled potpuno razliitim poloajima.
Andrej je pre posete objasnio Aureliji da je ena obeleena brojem jedan ono to Bal naziva
svetom kurvom, stvorena da drugima prua uitak. Provereno je da li bi mogla da bude
gospodarica Bala pre nego to su otkrili Aureliju. Ustanovljeno je da ima neiscrpne sposobnosti za
uitak, ali ona je elela iskljuivo da bude potinjena i da je poseduju. U njoj nije bilo ni traka elje
za dominacijom, u emu se Aurelija sasvim lako snalazila, to je bilo kljuno za ulogu gospodarice
Bala.
Broj jedan je odabrana da postane robinja i na opte iznenaenje lanova Balskog saveta, ona je
za gospodara odabrala Tomasa. Svi su oekivali da e to biti Tristan, ali sveta kurva je odabrala
neobinog Engleza s naoarima. On je sada posedovao klju zlatnog katanca na ogrlici oko njenog
vrata.
Aurelija je podsetila sebe da stavi Broj jedan na spisak gostiju, ali ne samo kao Tomasovu
pratilju.

***
Dani su prolazili u odabiru izvoaa. Aurelija je dobar deo tih obaveza prebacila na druge, ali
insistirala je da lino odabere balerine koje e nastupiti u taki posveenoj vodi. Odluila je da bude
izvedena scena iz Labudovog jezera u kojoj e dve glavne balerine iskusiti ponovno raanje kroz
utapanje. Zamisao je moda bila uvrnuta, ali Aurelija je time elela da obelei smrt svojih roditelja i
da na prijatan nain stavi taku na taj dogaaj.
Za ulogu Odete Aurelija je odabrala ukrajinsku plesaicu po imenu Ljuba, koja se tako
graciozno izdigla iz vode da se inilo da je deo nje, kao da joj je telo nainjeno od izmaglice to lebdi
nad morem posle oluje. Iako pre nastupa nije znala da je tema Bala voda, Ljuba je na audiciju dola
s nastupom praenim Debisijevim Morem. Aurelija se nije iznenadila kad je saznala da su Ljubu,
lepoticu natprirodne gracioznosti, skauti Mree ve ranije uoili. Proverili su da li je podobna za
ulogu gospodarice pre nego to su uli u trag Aureliji. S njom je plesao Andrej. Posle toga je podneo
izvetaj da se radi o izuzetno lepoj i darovitoj eni, ali da ona nije sledea gospodarica Bala. Njeno

135
srce je ve pripadalo nekom mukarcu, zbog ega nikad ne bi mogla potpuno da se preda tom
pozivu.
Za razliku od nje, pomislila je Aurelija. Ali vie nije oseala nikakvo kajanje ni griu savesti
zbog toga. Znala je da poseduje retku vetinu potpunog preputanja, predavanja svoje due i uma
potrebama tela. Uprkos vezi s Andrejem, bila je svesna da bar jedne noi u godini moe slobodno
da pliva na talasima poude, potpuno neoptereena bilo kakvom vezanou za njega koju je obino
oseala. Ona je, jednostavno, takva.
Poela je da razmilja o ceremoniji svog krunisanja. To je jedino za ta se e postarati drugi.
Tradicija je nalagala da bude uzeta u sveanom ritualu pred potovaocima Bala, ali nee znati ko e
joj biti partner sve dok ne pone ceremonija.
Meutim, kao budua gospodarica, ve je bila odluila da raskine s tradicijom i znala je da e
tokom svoje vladavine uneti velike promene u Bal. To nije bila samo njena elja ve i dunost.
Nedelje napornih priprema prole su kao u magnovenju, a onda je stigao i sudbonosni dan.

***
No je bila vedra, a nebo posuto zvezdama koje su sijale poput bestelesnih anela pristiglih da
blagoslove njihovu svetkovinu. Taj prizor je ohrabrio Aureliju i pomogao joj da se smiri dok je
poslednji put obilazila kuu kako bi se uverila da je sve kako treba i ba onako kako je zamiljala,
pre nego to uniformisane sluge ponu da pozdravljaju goste koji e stii svakog asa.
Uhvatila je Andreja za ruku te su zajedno izali na travnjak pretvoren u tropski raj ispunjen
snanim mirisom plumerije i sav blistav pod svetlou stotina plamenova koji su lebdeli u vazduhu
poput svitaca bez krila. Nema sumnje da su ih u vazduhu odravali nevidljivi mehanizmi koje su
veto smislili unajmljeni iskusni inenjeri.
U vrtu su podignuta etiri atora, tako da je prostor bio podeljen na etiri jednaka dela. Peti
ator se nalazio u sredini. Prvi ator je bio prikaz Aurelijinih prvih koraka na stazi Bala. Ljudi su
visili s konopaca ba kao na umetnikoj izlobi koju je posetila sa Siv. U atoru je bilo i drvea, skoro
u prirodnoj veliini, ali potkresanog s istom precizniu s kojom je ona na kraju nauila da se stara o
svom bonsaiju. Volter je bio zaduen da pomogne oko tehnikih detalja i on je svoj posao obavio
majstorski. Kad su uli u prvi ator, Aurelija se nasmeila. Traila je od Voltera da prenese onaj
oseaj spokojstva i staloenosti koji ju je uvek obuzimao kad je bila vezana i on je uspeo u tome. Sa
grana drvea ljudi su visili na konopcima kao zrelo voe. U sreditu atora bilo je drvo koje nije
raslo iz zemlje, ve je sloenim nizom uadi bilo prikaeno za krov. Za njegov koren bili su vezani
mukarac i ena u zagrljaju. Od njih je polazio konopac spajajui sve izvoae i sva stabla poput
ogromne paukove mree. Za Aureliju to je istovremeno bio simbol sigurnosti i preputanja,
konopac zategnut izmeu zajednitva i samoe, kao ilet tanka ivica koja je delila ograniavanje i
slobodu. Iznad njih je treperio znak na kom je pisalo: Zemlja. Ono to nas sputava istovremeno nas
oslobaa.
- Uskoro e poeti - rekao je Andrej podseajui je da svakog trenutka moe biti pozvana kako
bi dala znak za poetak proslave. Nije morala da ulazi u ostale atore i uveri se da e sve izgledati
ba onako kako je zamislila. Znala je da se dvanaest plesaa nalaze ispod povrine vetakog jezera i
ekaju da stigne Ljuba i povede ih kroz ples ivota i smrti ispod natpisa: Voda. Ono to nas utapa
istovremeno nas odrava u ivotu. Nije sumnjala da e pedesetak nagih tela lebdeti na krilima
heruvima ispod natpisa: Vazduh. Ono to nas obara pomae nam i da se dignemo. I bila je
sigurna da e jedna zamraena prostorija uskoro zablistati od plamteih tela ispod poruke: Vatra:
Ono to moe da nas opee donosi nam i svetlost. Poslednji ator bio je posveen samim
posetiocima Bala. On e biti prazan dok no ne dostigne vrhunac, a gosti e sami sazdati sopstvenu
magiju i tako stvoriti peti element. Etar.
Bal nije bio samo proslava seksualnosti, ve i ljuduskosti, njene dvojnosti i nesavrenosti koja
donosi i radost i slobodu onima koji dozvole sebi da oseaju, ive i iskuse uitak.

136
 Aurelija se oprostila s Andrejem ispod grana okaenog drveta. U tom trenutku, bez obzira na to
ta e joj doneti Bal i njene obaveze prema njemu, poelela je jedino da zauvek stoji tako u
Andrejevom vrstom zagrljaju u umi mirnih tela i nenih udisaja i izdisaja koje je bilo nemogue
razlikovati od uma blagog njihanja grana.
Snano ju je privio uza se i spustio svoje usne na njene. -Kad se ponovo budemo videli, bie
gospodarica Bala - proaptao je. - Ali moja gospodarica si od samog poetka, od naeg prvog
poljupca. To nita nee promeniti.
- Niko i nita - potvrdila je Aurelija.
Znajui da je kucnuo as, ponovo ga je poljubila u usta, a onda se okrenula i otila. Vratila se
madam Deno i njenoj armiji slugu koje e je odvesti na kupanje, oblaenje i pripremanje za
ceremoniju. Za to vreme goste e napokon pustiti pod atore, da neto popiju i zabave se dok ne
doe vreme da je proglase gospodaricom, i to onom pravom. Tada e se njena sudbina zauvek
spojiti sa sudbinom Bala.
Sati su prolazili. Aurelija je s lakoom, kao to je inila u poslednje vreme, pronala unutranji
mir i prepustila se doterivanju. Dugu kosu su joj oprali i osuili. Prelivala joj se niz ramena kao
vodopad smeeplavih uvojaka. Koa joj je bila nauljena i samo delimino pokrivena ogrtaem koji
su joj odabrali. Ogrta je bio tanak i proziran poput pauine. Ustala je od stola za oblaenje.
Slukinje su je ispratile kroz hodnike vile, sve do stepenita prekrivenog somotom, a odatle u
sredite vrta. Znala je da je tamo ekaju gosti Bala i izvoai.

***
Neko je dao znak i Aurelija je osetila kako je hvataju za glenjeve, struk i ramena. U jednom
jedinom brzom pokretu, naporno uvebavanom mesecima, podigli su je i drali metar iznad
okupljenih. U glavi su joj se jo kovitlale misli o svemu to se desilo te noi. Bila je omamljena
snanim, upornim ritmom industrijskog roka koji je i dalje gruvao iz velikih zvunika na obodima
vrta. Duboki tonovi basova odjekivali su poput grozniavog lupanja srca, neumoljivo se
ponavljajui. Aurelija je na trenutak osetila snanu uznemirenost. Kao da joj je dua napustila telo,
kao da naga ena koju su nosili visoko iznad ustalasane mase plesaa i oboavalaca nije ona, kao da
nema veze s njom. Nakratko je bila i posmatra sopstvenog krunisanja, kao da joj se dua odvojila
od tela nad kojim vie nije vladala.
Sve je stalo.
Muzika je utihnula i usledila je promena ritma. Pomamna, grozniava huka industrijskog roka
povukla se da bi je zamenila mona, iva i titrava melodija na elektrinoj violini.
Zvuk violine i dalje je bio praen nezaustavljivim mainskim ritmom koji je diktirao
metronomsku brzinu i usmeravao je. Aurelija je pretpostavila da gudalo dri prelepa riokosa
violinistkinja koju je primetila ranije te veeri. Zamislila je kako njena raskona vatrena griva
poskakuje i leti pratei svaku notu. Melodija joj je zvuala poznato, ak kao klasina muzika, ali
ubrzana. Zvuk je bio divalj poput voza koji tutnji kroz no, opojan i omamljuju.
ake koje su je drale prilagodile su stisak. Dve su joj poduprle lopatice, jo dve se postarale da
se ne savije u struku, a jo jedan par ruku joj je obuhvatio zadnjicu izdiui joj karlicu i gurajui je
napred. Sledei par nepoznatih ruku iz mase uhvatio ju je ispod kolena pomaui joj da savlada
gravitaciju, a poslednji par ruku vrsto ju je uhvatio za glenjeve i iroko joj razmaknuo noge neno
ih gurajui. Usmine su joj sada bile neumoljivo rairene i otvorene. Njeni blistavi, nabrekli nabori
pulsirali su od neizrecive udnje, a izloene unutranje zidove milovao je skoro neosetan lahor
dopirui od komeanja mase ispod nje. Ljudi su se kretali atorom uzburkavajui vlaan vazduh,
koji joj se podizao do meunoja aljui joj talase nadraaja i skrivenih elja kroz telo.
Jedna aka ispod nje se pomerila. Onda jo jedna.
Sada je putovala preko mora oboavalaca kao na leteem ilimu. Svaki dodir je bio samo
trenutan dok je napredovala aku po aku. Jezdila je preko mase napredujui kao krhka barka na

137
uzburkanom moru. Aurelija nije pruala otpor. Pokuala je da se opusti, da olabavi miie kako im
ne bi bila teka. elela je da bude laka kao pero svima onima koji su joj zajedniki pomagali da
napreduje bez imalo napora. Potpuno se prepustila trenutku, svesna da e kraj tog putovanja
biti nezaboravan.
Aurelija je isprva mislila da e je nositi kroz vazduh dok ne napravi krug kroz celu publiku. Svi
e je posmatrati kako krui iznad njih dok im se ne zavrti u glavi, a onda e je spustiti u sredite
bezline gomile.
Ali ba kad je osetila kako se masa pod njom njie i kako joj telo bezmalo lebdi bez pomoi
njihovih ruku, ustanovila je da je i dalje oko dva metra iznad zemlje i da je nose napred ka
nepoznatom odreditu.
Nona tama se povlaila s neba, mesec se gubio pod pokrovom oblaka, ali nju je i dalje grejala
vrelina pohranjena u njenom telu. Zalihe strasti i nesputane poude kolale su joj ilama, pulsirale joj
pod koom i obavijale joj celo bie oblakom prijatne toplote.
Ostali okupljeni, oni koji je vie nisu nosili, krenuli su za njom. Aurelija je znala da je svako od
prisutnih u nekom trenutku uestvovao u njenom putovanju kroz vazduh.
Muzika se izgubila u daljini dok su je nosili dalje u srce umirue noi. Svi oboavaoci su je
sledili, kao hodoasnici.
Nosai su usporili.
Iako su bili veoma paljivi, miii vrata su joj se napeli te je morala da okrene glavu na stranu.
Tada je ugledala grupu uesnika Bala najbliu nosaima. Prepoznala je Siv u leernom izdanju, kao
obino. Nosila je bledoruiast orts od teksasa i usku crnu majicu. Izdvajala se u gomili
satenskih ogrtaa, ifona i obojene golotinje drugih gostiju. Hodala je drei se za ruke s Volterom i
Tristanom. Blaeno se osmehivala. Tu su bile i madam Deno i gospoa Mori. I Gvilam Irving, Broj
jedan i Ljuba, prelepa ukrajinska plesaica, Florens i mnogi drugi ija imena nije znala, ali ih je
viala tokom ovog svog putovanja. Neki su nedostajali: Loralin, Rii, Edita. Pokuala je da se seti
imena svih odsutnih i prisutnih, ali um joj je bio u stanju grozniavog iekivanja.
Gomila se razmakla i ukazala se staza kroz travu. Pajivo su je spustili na zemlju. Trava je pod
njenim bosim nogama bila poput mekog ilima. Nosai su se povukli, a ona je polako uspostavljala
ravnoteu dok je stupala na vrsto tlo. Utom, poput vojne pratnje, sa strane su joj prile Siv i
Broj jedan. Stale su joj uz bokove i uhvatile je za ruke. U masi oko nje zavladala je tiina.
Potom su je povele napred.
Na kraju kratke etnje kroz vrt ekala ju je postelja od belih cvetova posutih po zlatnim
aravima. Sve je podsealo na oltar postavljen unutar izdignutog rama od belog drveta na krhkoj
platformi koja je lagano zakripala kad je Aurelija oprezno i nesigurno zakoraila na nju.
Legla je na lea pomalo se plaei da bi cvetna prostirka mogla biti gruba i neprijatna, ali bila je
meka kao pamuk.
- Rairi noge - proaptala je madam Deno pre nego to se udaljila.
Aurelija je posluala.
Sklopila je oi.
vrstina mukih toplih i snanih nogu oeala joj je bedra dok joj se nepoznati mukarac
smetao izmeu nogu.
Izgubila se u potmuloj tiini koja je vladala vrtom gde je leala iroko razmaknutih nogu, sva
podatna. Buna muzika, zvon glasova, sve to je otplovilo u neki drugi svet, kao da se cela dua Bala
izmestila iz vremena i prostora.
Osetila je vrst mesnati vrh kurca kako joj se neno pribija uz otvor, trlja je i natapa se njenim
sokovima. Kad joj je mukarac neno pomilovao dojku, Aurelija je uzdrhtala.
Otkad je predstavljena gomili znala je da e je tucati kao nikada do sada.
Taj trenutak je doao.

138
 Vrh njegovog koplja polako je prodro u nju, nezaustavljiv, nabrekao od snage i pohote. Onda se
malo povukao, skoro oklevajui pred mranom dubinom njenog meunoja.
Onda je krenuo napred, prodirui do kraja. Celu ju je ispunio u jednom munjevitom naletu i
smestio se u nju. Bio je kao stvoren za nju.
Aurelija nije otvarala oi.
To je bio Andrej.
Onaj s kojim je odluila da kri obiaje.
Prepoznala je nain na koju ju je ispunio. Njeni miii prepoznavali su svaki nabor i svaku ilu
njegovog uda, njegov glavi i nain na koji je pulsirao poput srca u daljini. Na dobro poznat nain se
pripila uz njega, stegla ga nogama kao kletima. Nakon sloene obuke, nauila je da, i spolja i
iznutra, razlikuje razne mukarce i ene. Prepoznavala je svoje ljubavnike s natprirodnom
preciznou.
Srce joj je poskoilo.
Obavio ju je njegov poznati miris. Kad je Andrej prodro u nju ritmino se pomerajui, iz skupa
se razleglo potmulo brujanje nalik priguenom horu, poput molitve. Poeo je polako, a onda, kako
je snaga nadolazila, jebao ju je u sve brim naletima. Svaki novi prodor raspirivao joj je poudu i
kovitlac oseanja.
Iako nije prvi put vodila ljubav pred drugima, Aurelija je znala da nikad nije imala toliku
publiku. Bila je svesna da je posmatra najmanje dvestotinak ljudi. Ali vie nije marila za to. Ve
odavno nije znala za stid, sramotu i griu savesti. Zbog okolnosti u kojima se nala, bila je samo jo
vie uzbuena. Nije ni sanjala da je tako neto mogue.
Otvorila je oi.
Andrej ju je netremice gledao. I on je bio nag, ali imao je raskonu masku od paunovog perja,
zbog koje je izgledao kao kralj ili svetenik.
Zemljotres je ve poeo. Imala je utisak da joj srce plee ivahan, grozniav tango u grudima.
Svaki nov nalet Andrejeve batine vinuo ju je do novog, vieg stupnja vrtoglavog zanosa. Dah joj se
ubrzao, brujanje gomile se pojaalo do zagluujue buke i u glavi joj se zamutilo.
Aurelija je znala da joj se Andrej smei ispod maske.
Uzvratila mu je osmehom.
estoko ju je tucao uz muziku glasova okupljenih posmatraa sve dok joj se um i telo nisu
stopili u jedno ustremljeni ka boanskom uitku.
Andrej se onda naglo odmakao, kao gromom udaren, i u poslednjem naletu zario joj je kitu jae
nego ikad, dosegavi njene naizgled nove i nesluene dubine. Osetila je plamen njegovog vrhunca
kako se poput talasa valja kroz nju, kupa je uasnom toplinom i pri je. Ta vatra joj se brzinom
svetlosti proirila kroz celo telo.
Aurelija je urliknula od zadovoljstva.
Andrej je uzdahnuo.
Gomila se utiala.
Pogledala je svog ljubavnika i videla ga kako se bori da doe do daha i baca masku na pod
otkrivajui raskone tamnokestenjaste kovrde okupane zracima jutarnjeg sunca.
Osetila je kako joj se niz obraz sliva suza, ali nije mogla da je zaustavi.
Pruio je ruku da je podigne. Najpre je mislila kako je silina orgazma koji je upravo doivela
iscedila poslednju kap snage iz nje, ali kad joj je dodirnuo ruku, Aurelija se uspravila iznenaujue
lako. Ustala je i pustila Andrejevu ruku.
Oseala se... preporoeno.
Snano.

139
 Nepobedivo.
U prvim redovima gomile ugledala je Siv, koja ju je posmatrala sa strahopotovanjem. Kao i svi
ostali uesnici Bala.
Aurelija se ispravila i stala odlunije, blago razmakavi noge da uspostavi ravnoteu.
- Zora je - rekao je Andrej.
Aurelija je osetila kako joj neobina energija kola golim, izloenim telom. Ali istovremeno je bila
neverovatno spokojna. Pogledala je nanie i zanemela. Izmeu svih prethodnih tetovaa, rei,
belega i slika, razvijala se mrea nalik brljanu. Granala joj se polako preko tela, nalik na jedva
vidljive vene ispod blede koe, odnosno ispod preostalih neoslikanih delia. Grane su izgledale kao
ive dok su se irile u svim pravcima. Na kraju su se sve tetovae spojile, centimetar po centimetar,
grana po grana, list po list, re po re, reenica po reenica.
Bio je to vrhunac za Aureliju.
Tetoviranje je konano prestalo. Sada joj je celo telo bilo oslikano. Od ogrlice na vratu do tankih
lania od zelenih listia na glenjevima.
Zora je svanula.
Njeno nago, oslikano telo ocrtavalo se naspram izlazeeg sunca u vrtu Bala. Bio je to prizor
vanredne lepote. U oima zadivljene publike, Aurelija je izgledala kao da gori.
Bal je konano dobio novu gospodaricu.

140
 Epilog

Samarkand, 21. vek

Nekoliko godina kasnije, nakon to su snegovi okopnili i pozdravili prolenu toplotu koja je
ogrejala zemlju i more, Bal je stigao u nov grad.
Bio je to grad proslavljen u mitologiji i legendama, smeten iza pustinja i stepa Centralne Azije.
Balu je trebalo mnogo meseci da stigne do odredita. Njegova flota neupadljivih automobila,
kamiona, prikolica i drugih prevoznih sredstava grmela je auto-putevima nalik savremenom
karavanu. Okupili su se ubrzo posle Boia u jednoj prometnoj luci na Kineskom moru, maskirani u
putujui cirkus. Andrej je bio zaduen za logistiku te sloene operacije. Uivao je u tom poslu poto
je dunost zatitnika Bala postala donekle izlina nakon to je Aurelija preuzela dunost
gospodarice.
Sad je Aurelija birala odredita i godinje teme, iako su, zapravo, njih dvoje mnogo veali o
tome, tako da je to vie bila stvar dogovora. Poto bi se njih dvoje usaglasili, Mrea im je pruala
pouzdanu administrativnu i finansijsku podrku za operaciju. U njihovom seditu u Sijetlu
pozadinom operacije upravljale su gospoa Mori i madam Deno, dve iskusne i mudre ene u koje
je Aurelija imala beskrajno poverenje. Obe su na Aurelijin zatev pristale da se vrate u sedite, a
pomagala im je sposobna Florens.
Iako je bilo tekoa na zabaenom i opasnom mestu gde je odran, prethodni Bal je, po optem
miljenju, bio izuzetan.
Amazonska prauma je udesetostruila matu organizatora i uesnika, a taj Bal se smatrao
jednom od najveih sveanosti odranih u novijoj istoriji. Zbog toga je sledea
proslava predstavljala jo vei izazov.
Kao dete Aurelija je pomalo bila knjiki moljac, a sad je mogla da pusti mati na volju i prizove
u seanje sve knjige na kojima je izgradila predstavu o svetu. U Samarkandu je uvek bilo neeg
maginog. Sam naziv i poloaj tog mesta prizivali su slike iz Hiljadu i jedne noi. Aurelija je
vrsto reila da ovaj Bal prevazie onaj prethodni.
Tema Bala e biti Alisa u Zemlji uda. Aurelija je smatrala da to otvara mnotvo predivnih
mogunosti, matovitih scenarija i prilika za prikazivanje lepote. Mesecima ju je usred noi budila
razuzdana mata dok su joj kroz glavu jurile uzbudljive slike. Tako je, korak po korak, gradila
predstavu o proslavi kakvu eli da organizuje i vodi.
Ve mesecima su njeni sledbenici, hodoasnici uitka, posetioci dvora ljubavi, druina
oboavatelja Bala, putovali prema Samarkandu. im je vest objavljena, krenuli su kopnenim,
vodenim i vazdunim putevima. Neki su bili bogati, neki siromani, jedni su izgledali obino, kao
raunovoe, slubenici i fabriki radnici, drugi krajnje neobino. Meutim, neupueni posmatra u
njima ipak ne bi pronaao nita previe upadljivo.
S njima su stizali plesai, akrobate, ak i klovnovi, ljudi od gume, svakojaki udaci, krojaice,
krotitelji ivotinja i ljudi, majstori s biem, lepi i prokleti, sveti izvoai, isporuioci hrane, sobarice,
pastuvi, graditelji kaveza, majstori rasvete, timovi za vodu, slikari i vajari, tuta i tma onih koji su
iveli za poudu, ljubav i uivanje. Bila je to zaista arolika druina.
U Samarkand su doli u potrazi za lepotom i velianstvenim uitkom koji e dostii kad svane
zora.

141
 Andrej i Aurelija su prethodne godine bili u izvianju i odabrali mesto za odravanje Bala na
svega nekoliko kilometara od samog grada. Bilo je dovoljno izolovano da ne privlai radoznalce.
Posle toga su poele izgradnja i pripreme za odravanje proslave.
Probe su nadzirali Siv i Tristan, koji su uspeno saraivali iako su oboje bili vatrene prirode.
Volter se povukao nakon poslednjeg Bala u Britaniji i sada je negovao svoj vrt na junoj obali
Engleske. Aurelija je ba odatle krenula u nov ivot te nikako nije mogla da zamisli da se tamo vrati.
Meutim, nasmeila se zamislivi Voltera kako vaja svoje cvetove i stvara bunove sloenih oblika
kreui se izmeu njih voen samo ulima mirisa i dodira.
Sad je sve bilo spremno i do Bala je preostalo samo jo nekoliko dana. Pogledala je Andreja u oi
i u njima, kao uvek u to doba godine, opazila setu. Gledao ju je kao nemoan deai. Bila je to jedna
od veoma retkih prilika u kojima je ispoljavao svoju nenu stranu, tako drugaiju od
njegovog muevnog, skoro vladarskog dranja. Imao je snanu bradu, gustu tamnokestenjastu
kosu, iroka plivaka ramena i miie napete poput struna.
- Nema razloga za tugu - rekla je Aurelija.
- Znam - kazao je Andrej i nakratko skrenuo pogled. Videlo se kako ga ponovo razdiru sumnja
u njenu ljubav i svest da e je na Balu drugi dodirivati, tucati, uzimati, oboavati. Onako kako
nalau obiaji. I tek kad se okona ta no vrtoglave razuzdanosti i uivanja, ona e se ponovo nai u
njegovom naruju, obeleena mirisima mnotva ljudi, mukaraca i ena, znanih i neznanih. itavo
telo bie joj proeto njima. Mir e nai tek u njegovom zagrljaju. Zajedno su odluili da odbace
mnoge obiaje Bala, ali ne i ovaj.
- Tako mora...
Posmatrajui ga kako tuguje, Aurelija je shvatila zato su njeni roditelji pobegli od Bala. Nisu
mogli da se pomire s milju da e svoja tela morati da dele i s drugima.
Ali znala je i da je Andrej ne bi voleo tako silno da nije gospodarica Bala. To ih je spajalao. To ih
je odravalao zajedno. Tradicija, vekovno naslee ljudskog uitka.
Ona je roena za to.
- Tako mora...
Ceo njen ivot vodio je ka tome.
Ka toj jednoj noi.
Noi vrhunskog zadovoljstva.
Noi koja slavi ivot.
Noi koja slavi pohotu.
Osmeh je ozario Andrejevo lice.
- Veeras izgleda prelepo. Ti si dua ovog Bala, draga moja gospodarice.
Kad su se mrani oblaci razili iz Aurelijine due, preplavio ju je talas nenosti prema njemu,
prema njenom suprugu i partneru. U dobru i zlu.
I dok se svaka nevidljiva tetovaa oslikana na njenom telu budila i pulsirala pripremajui se da
kasnije bude izloena, Aurelija je osetila jo jedan plamiak kako joj zagreva donji trbuh. Pogledala
je Andreja u oi i rekla mu neto to je znala ve nekoliko dana. ekala je pravi trenutak, ali znala je
da to mora biti pre Bala.
- Trudna sam. Nosim nae dete - rekla je Aurelija.
Andrejevo lice je sinulo.
Gledala ga je kako se topi od miline. U uglu njegovog oka zaiskrila je suza, a onda se graciozno
skotrljala niz obraz.
- O... Aurelija...
- Dobiemo devojicu. Znam to. Sve mi ukazuje na to.

142
 - Volim te - rekao je.
- I elim da je nazovem Alisa - rekla je Aurelija dok ju je Andrej grlio.
- Sledea gospodarica Bala - proaptao je privijajui je uza se, pokuavajui zauvek da sauva taj
trenutak kao otisak u ilibaru.
- Verovatno - rekla je Aurelija. - Tu odluku e morati sama da donese.
Rano jutarnje sunce se pomaljalo kroz zavese na prozoru prikolice. Napolju, atori su bili rasuti
po pustinjskom pesku poput raznobojnih cvetova.
Aurelija e noas biti u sreditu panje. Telo e joj goreti dok svaka magina slika bude blistala
punim sjajem. Njena svetlost bie blagoslov za poetak gozbe i tada e izgovoriti svete rei: Neka
Bal pone.

143