UZDANICA

DRUGI DEO SERIJALA LEGENDA

Mari Lu
Prevela
Jasmina Markovi Karovi

Naslov originala
Marie Lu (Xiwei Lu)
PRODIGY

Primu Galjanosi, zato to je moje svetlo

LAS VEGAS, NEVADA

REPUBLIKA AMERIKA
POPULACIJA: 7.427.431

4. JAN. I932 SATI.

STANDARDNO OKEANSKO VREME.
TRIDESET PET DANA NRKON METIJASOVE SMRTI.
Dan se trgne is sna. Obrve su mu prekrivene kapljicama znoja, a obrazi
vlani od suza. Teko die.
Nagnem se nad njega i sklonim mu vlani pramen kose s lica. Ogrebotina
na mom ramenu ve se pretvorila u krastu, ali od tog pokreta me ponovo
zaboli. Dan ustane, umorno protrlja oi i preleti pogledom preko lelujavog
vagona, kao da neto trai. Prvo pogleda gomilu gajbica u jednom od mranih
okova, pa u krparu prostrtu po tlu, i na kraju u zaveljaj s hranom i vodom
koji nas deli. Potreban mu je koji trenutak da doe k sebi, da se seti da smo
u vozu koji je krenuo u Vegas. Nakon nekoliko sekundi se opusti i nasloni na
zid.
Neno ga potapem po ruci. Jesi li dobro?" Nikako da prestanem da
postavljam isto pitanje.
Slegne ramenima. Aha", promrmlja. Komar."
Od bega iz dvorane Batala i Los Anelesa prolo je devet dana. Dan jo
nijednom nije sklopio oi a da nije imao komare. Kad smo pobegli, uspeli
smo da izdvojimo nekoliko sati da se odmorimo u dvoritu eleznikog
otpada, ali Dan se probudio vritei. Imali smo sree to ga nisu uli ni
vojnici ni ulina patrola. Nakon toga, prelo mi je u naviku da im utone u
san ponem da ga milujem po kosi, da mu ljubim obraze, elo i kapke. I dalje
se budi u suzama, grcajui, mahnitim pogledom traei sve ono to je
izgubio. Ali makar je prestao da vriti.
Ponekad, kad je ovako tih, pitam se da li je uopte pri sebi. Pomisao na
to me plai. Ne mogu sebi da priutim da ga izgubim. Ubeujem sebe da su
razlozi za to praktine prirode: da smo doli do trenutka u kome su anse da
preivimo jedno bez drugog male, da njegove vetine nadopunjuju moje.
Osim toga... ja vie nemam koga da titim. I ja sam prolila reku suza, iako im

ne dam da poteku dok on ne zaspi. Sino sam plakala za Olijem. Blesavo je

to plaem za kuetom nakon to nam je Republika pobila roditelje, ali ne
mogu da se suzdrim. Poklonio mi ga je Metijas, belu lopticu s ogromnim
apama i dugim uima i toplim smeim oima, najslae i najtrapavije bie
koje sam u ivotu videla. Oli je bio moje srce, a ja ga nisam povela sa
sobom.
ta si sanjao?", upitam apatom.
Nita vredno pomena." Dan se okrene, te sluajno oee ranjenu nogu o
pod. Telo mu se ukruti od bola, a ruke mu se napnu pod majicom, pokazujui
definisane miie steene na ulici. Muno uzdahne. Kako me je samo
priljubio uza zid u onoj uliici, kakvu sam samo glad osetila u njegovom
poljupcu. Sklanjam pogled s njegovih usana i postieno otresam seanje na
taj trenutak.
Klimne glavom ka vratima vagona. Gde smo sada? Trebalo bi da smo
blizu, zar ne?"
Ustanem, srena to mi je skrenuo misli, i pridrim se za drhtavi zid da
bih mogla da virnem kroz minijaturni prozor vagona. Pejza se nije mnogo
promenio - beskonani nizovi stambenih zgrada i fabrika, dimnjaci i krivudavi
putevi, koji se sumorno utapaju u posiveli purpur popodnevne kie. I dalje
smo u sirotinjskim sektorima. Izgledaju istovetno onima u Los Anelesu. U
daljini vidim ogroman nasip koji moje vidno polje ne moe ni da zahvati do
kraja.
ekam da zasvetli megabord da bih proitala mala slova u dnu ekrana.
Grad Bolder, Nevada", kaem. Sad smo ba blizu. Voz e ovde verovatno
da se zaustavi na neko vreme, ali kad krene, ne treba mu vie od trideset pet
minuta da stigne u Vegas."
Dan klimne glavom. Nagne se, odvee vreu s hranom i potrai neto za
jelo. Dobro je. to pre stignemo, pre emo nai Patriote."
Deluje odsutno. Ponekad mi ispria kakvi ga komari mue - sanja da je
pao na Ispitu ili da je negde izgubio Tes ili da bei od patrole za kugu. Ima
none more u kojima je najtraeniji kriminalac Republike. A ponekad, kad se
ponaa ovako i kad nee da oda svoje snove, uverena sam da sanja svoju
porodicu - Donovu smrt, ili smrt svoje majke. Moda je i bolje da mi ne
pria o njima. Dovoljno me more vlastiti snovi, nisam sigurna da imam
hrabrosti da podnesem i njegove.

Ba si se zainatio da nae Patriote, jelda?", pitam ga dok izvlai bajat

utipak iz ranca. Nije ovo prvi put da dovodim u pitanje njegovu upornost da
se dokopa Vegasa, te gledam da se paljivo dotaknem te teme. Nipoto ne
elim da Dan pomisli kako mi Tes nije vana, ili da se plaim da se sastanem
s ozloglaenom grupom pobunjenika Republike. Tes je s njima otila
dobrovoljno. Moda time to pokuavamo da je vratimo rizikujemo njen
ivot?"
Dan ne odgovara. Prepolovi utipak i ponudi mi pare. Uzmi malo.
Dugo nisi jela."
Utivo odmahnem rukom. Ne, hvala", odgovorim. Ne volim utipke."
U trenutku poelim da progutam sopstvene rei. Dan spusti pogled i vrati
drugu polovinu utipka u ranac s hranom, a onda tiho pone da jede. Nisam
mogla nita gluplje da izgovorim. Ne volim utipke. Gotovo da mogu da
ujem ta sad misli.
Sirota mala bogataica, i njen istanan ukus. Moe sebi da priuti da joj
se neto od hrane ne svia. Neujno samu sebe prekorim, a onda samoj sebi
naredim da sledei put bolje razmislim pre nego to otvorim usta.
Nakon nekoliko zalogaja, Dan konano odgovara: Neu tek tako da je
ostavim s njima, a da ne budem siguran da joj je dobro."
Naravno da nee. Dan nikad ne bi ostavio na cedilu nekog do koga mu je
stalo, pogotovo ne siroe s kojim je odrastao na ulici. A razumem i
potencijalnu vrednost susreta s Patriotama - ipak su nam ti pobunjenici
pomogli da pobegnemo iz Los Anelesa. Mnogo ih je i dobro su
organizovani. Moda imaju informacije o tome ta e Republika da uradi s
Danovim mlaim bratom, Idenom. Moda nam pomognu i oko ove njegove
zagnojene rane na nozi - otkad ga je onog sudbonosnog jutra komandirka
Dejmson upucala u nogu i uhapsila, rana mu se naizmenino poboljava i
pogorava. A sada je samo masa otvorenog, raskrvavljenog mesa. Treba mu
lekar.
Ipak, postoji jedan problem.
Patriote nam nee pomoi ako im nekako ne platimo", kaem. ta
moemo da im damo?" Potkrepljujem to posezanjem za dep i vaenjem
bednog svenja novca. etiri hiljade banknota. To je sve to sam imala kod
sebe kad smo krenuli u beg. Ne mogu da verujem koliko mi nedostaje luksuz
preanjeg ivota. Moja porodica je imala milione banknota, kojima ja vie

nikada neu imati pristup.

Dan smae utipak i vrsto stisnutih usana stane da porazmisli o mojim
reima. Aha, znam", kae, prolazei rukom kroz svoju zamrenu plavu kosu.
ta onda predlae da uradimo? Kome drugom moemo da se obratimo?"
Bespomono odmahnem glavom. Dan je potpuno u pravu - iako ba ne
gorim od elje da se vidim s Patriotama, izbor nam je prilino ogranien.
Onda kad su nam Patriote pomogle da pobegnemo iz dvorane Batala, dok je
Dan jo bio u nesvesti a ja ranjena u rame, pitala sam Patriote da nam
dopuste da krenemo s njima u Vegas. Ponadala sam se da e nastaviti da nam
pomau.
Odbili su.
Platila si nam da spasimo Dana od pogubljenja. Nisi nas platila da
vuemo vae ranjene guzice do Vegasa", rekla mi je Kaede. Pobogu, pa
vojnici Republike su vam praktino za petama. Nismo ti mi menza za
beskunike. Ne pada mi na pamet da rizikujem sopstveni ivot ako nema
love."
Sve do tog trenutka verovala sam da je Patriotama stalo do nas. Ali
Kaedine rei su me vratile u stvarnost. Pomogli su nam jer sam joj dala
200.000 republikih banknota, koje sam dobila kao nagradu za hvatanje
Dana. Pa ak i tad sam morala dodatno da je ubeujem da bi poslala svoje
saboree Patriote da nam pomognu.
Da dopuste Danu da vidi Tes. Da zalee njegovu ranjenu nogu. Da nam
daju informacije o lokaciji Danovog brata. Za svaku od tih stavki e
oekivati mito. Da sam samo stigla da uzmem jo novca pre nego to smo
pobegli.
Za nas koji nikoga ne poznajemo, nema goreg grada od Vegasa", kaem
mu dok paljivo trljam svoje ranjeno rame. A Patriote moda nee hteti ni da
nas sasluaju. elim samo da dobro porazmislimo o svim opcijama."
Dun, znam da nisi navikla da o Patriotama razmilja kao o
saveznicima", odgovara Dan. Nauena si da ih mrzi. Ali oni nam jesu
potencijalni saveznici. Vie verujem njima nego Republici. A ti?"
Ne znam da li je nameravao da zvui uvredljivo. Ali nije shvatio poentu:
Patriote verovatno nee hteti da nam pomognu, te emo se obreti sami u
vojnom gradu. On misli da oklevam jer ne verujem Patriotama. Da sam,
duboko u sebi, i dalje Dun Iparis, dika i uzdanica Republike... da sam i

dalje odana ovoj zemlji. Pa, da li je to istina? Sada sam kriminalac, i nikada
vie neu moi da se vratim udobnosti svog starog ivota. Ta pomisao
izaziva muninu, neku prazninu u stomaku, kao da mi nedostaje da budem
miljenica Republike. Moda mi i nedostaje.
Ako vie nisam miljenica Republike, ta sam onda?
U redu. Pokuaemo da pronaemo Patriote", kaem. Oito nema anse
da ga privolim na bilo ta drugo.
Klimne glavom. Hvala", proapue. Na njegovom lepom licu pojavi se
nagovetaj smeka, ija me toplina neodoljivo privlai, ali ipak ne pokua da
me zagrli. Ne posegne za mojom rukom. Ne pribije se uz mene da ramenom
dodirne moje, ne pomiluje me po kosi, ne apne mi utene rei u uvo i ne
nasloni glavu na moju. Nisam ni bila svesna koliko udim za tim malim
gestovima. A u ovom trenutku, kao da smo veoma daleko jedno od drugoga.
Moda je mene video u svom komaru.
Zaujemo ga im kroimo na glavni bulevar Las Vegasa. Proglas.
Prvo i prvo, ako postoji mesto na kome nikako ne smemo da budemo,
onda je to glavni bulevar. Megabordi (po est spojenih u jedan blok) uz obe
su strane najprometnije ulice u gradu, a njihovim ekranima beskrajno prelaze
najvanije vesti. Zaslepljujui snopovi reflektora manino lete po zidovima.
Ove zgrade su barem dvostruko vee od onih u Los Anelesu. Centar grada
je ispunjen neboderima i ogromnim piramidalnim platformama za sletanje
(ima ih ukupno osam, kvadratne osnove i stranica nalik jednakostraninim
trouglovima), s ijih vrhova blete jaka svetla. Pustinjski vazduh smrdi na
dim i gotovo bolno je suv; ovde nema uragana koji utoljavaju e, nema
obale, nema jezera. Trupe se kreu uz i niz ulice (u duguljastim
pravougaonim formacijama, tipino za Vegas), obuene u crne uniforme na
trafte, sainjene od vojnika koje odlaze ili se vraaju s prve linije fronta. U
daljini, posle ove glavne ulice s neboderima, protee se niz borbenih aviona,
uredno naredanih glavnim uzletitem vojnog aerodroma. Iznad nas, nebom
klize vojne letelice.
Ovo je grad vojske, svet boraca.
Kad Dan i ja kroimo na glavni bulevar i krenemo ka drugom kraju ulice,
sunce je ve poelo da zalazi. Dok pokuavamo da se utopimo u guvu, Dan
se svom teinom oslanja na moje rame, plitko diui, lica izoblienog od

bola. Dajem sve od sebe da mu budem valjan oslonac, a da ne privuem

panju, ali toliko je teak da ne mogu da hodam pravo, delujem kao da sam
popila koju. Kako nam ide?", mumla mi u uvo, vrelim usnama mi dodiruje
kou. Ne znam jel' on to u nekom bunilu od bolova, ili je do moje odee, ali
ne mogu da kaem da mi ne prija ovo veeranje otvoreno flertovanje. Fina
promena u odnosu na onu neprijatnu vonju vozom. Obazriv je, i ne die
glavu, oi su mu skrivene pod dugim trepavicama a pogled uprt u stranu
suprotnu od vojnika koji uurbano prolaze trotoarom. Uznemireno se
mekolji u vojnoj jakni i pantalonama. Crna vojnika kapa prikriva mu svetlu
plavu kosu i pokriva dobar deo lica.
Dovoljno dobro", odgovorim. Ne zaboravi, pijan si. Srean. Treba da
pokae udnju za svojom pratiljom. Malo vie se smekaj."
Dan irom izvije usne u izvetaen osmeh. armantan kao i uvek. Daj
bre, srce. Mislio sam da mi ba dobro ide. Nema lepe pratilje u ovom bloku
od ove koja mi je u zagrljaju - ko ne bi udeo za tobom? Evo, gledaj kako
udim." I zatrepe.
Izgleda toliko blesavo da ne mogu da se ne nasmejem. Jo jedan
prolaznik pogleda u mene. Mnogo bolje." Kad ugnezdi lice u moj vrat,
stresem se. Nastavi sa glumom. Usredsredi se. Zlatne drangulije oko moga
struka i lanaka zvekeu dok hodamo. Kako ti je noga?"
Dan se malo odmakne od mene. Bila je dobro dok je nisi pomenula",
proapue, a onda se saplete o pukotinu na trotoaru i ustukne. Stegnem ga
vre. Izdrau do sledeeg odmorita."
Ne zaboravi, ako mora da se zaustavi, postavi dva prsta na obrvu."
Aha, aha. Ako budem u problemu, skrenuu ti panju."
Pored nas prolaze jo dvojica vojnika, takoe s pratiljama, nasmejanim
devojkama sa svetlucavim senkama za oi i elegantno iscrtanim tetovaama
po licu, tela oskudno prekrivenih kostimima igraica s lanim crvenim
perjem. Jedan od vojnika skrene pogled ka meni, nasmeje se i razrogai svoje
zacakljene oi.
Iz kog si ti kluba, lepotice?" pita zapliui jezikom. Ne seam se da
sam te ranije video." Prui ruku ka mom razgolienom struku, gladan moje
koe. Pre nego to uspe da me dotakne, Dan brzo izvue ruku i grubo ga
odgurne.
Ne pipaj je." Dan se nakezi i namigne vojniku, i dalje onako oputen, ali

upozorenje koje izbija iz njegovog pogleda i glasa uine da vojnik odstupi.

Zabezeknuto trepne ka nama, promumla neto sebi u bradu, i otetura se ka
svojim prijateljima.
Pokuavam da oponaam kikotanje drugih pratilja, i zamahnem kosom.
Sledei put ga slobodno napadni", sikui progovorim Danu u uvo, ak ga i
poljubim u obraz, kao da je najbolja muterija koju sam ikad imala. Samo
nam jo fali tua."
ta?" Slegne ramenima i nastavi bolno da koraa. Bila bi to prilino
jadna tua. Jedva stoji na nogama."
Odmahnem glavom i odluim da ne insistiram na ironiji te reenice.
Trea grupa vojnika koja proe pored nas glasna je i oamuena od
alkohola. (Sedam kadeta i dva porunika, sa zlatnim trakama oko ruku na
kojima su simboli Dakote, to znai da su nedavno doli sa severa i nisu
stigli da zamene trake, te uzmu one s novododeljenim bataljonima.) U
zagrljaju su im pratilje iz Belao klubova - ljatee devojke s grimiznim
ogrlicama i tetoviranim slovom B na rukama. Ova grupa vojnika je verovatno
stacionirana u kasarnama iznad klubova.
Ponovo proveravam svoj kostim. Ukrala sam ga iz garderobe San Palasa.
Spolja gledano, izgledam kao i sve ostale pratilje. Oko struka i lanaka vise
mi zlatni lanci i privesci. U grimiznu kosu upletenu u kiku (poprskanu
sprejom) zadenuti su mi perje i zlatne trake. Tamna senka na oima
prekrivena je ljokicama. Jagodice i kapak prekriva mi mona tetovaa
feniksa. Crvena svila je skrojena tako da su mi ruke i struk goli, a iz izama
izviruje tamna ipka.
Ipak, postoji na mom kostimu neto to druge devojke nemaju.
Lanac s trinaest privezaka u obliku malih svetlucavih ogledala. Delom su
skrivena meu ostalim ukrasima oko mog lanka, a iz daljine izgledaju kao i
ostali ukrasi. Lako ih je zanemariti. Ali svako malo, kad ih uline lampe
osvetle, pretvore se u niz briljantnih cakleih svetala. Trinaest, nezvanini
broj Patriota. Ovo je na signal za njih. Verovatno sve vreme nadgledaju
glavni bulevar u Vegasu, te sam sigurna da e primetiti i ovaj niz dreeeg
svetla na meni. A kad ga primete, prepoznae u nama onaj isti par kome su
pomogli u Los Anelesu.
Megabordi uz ivicu ulice na trenutak izgube signal. Zakletva treba da
pone svakog trenutka. Za razliku od Los Anelesa, u Vegasu se dravna

zakletva izvodi pet puta dnevno - svi megabordi prekidaju reklame ili vesti, i
zamenjuju ih ogromnom slikom Elektora Prima, nakon ega se iz zvunika
zauju sledee rei: Zaklinjem se na odanost zastavi mone Republike
Amerike, Elektoru Primu, naim slavnim dravama, jedinstvu protiv
Kolonija, pobedi koja je pred nama!
Donedavno sam i ja te rei ponavljala svakog jutra i popodneva, s istim
entuzijazmom kao i ostali, odluna da sauvam istonu obalu od Kolonija i
njihovog preuzimanja nae dragocene zemlje na zapadnoj obali. To je bilo pre
neto to sam saznala za ulogu Republike u smrti moje porodice. Sad nisam
ni sigurna ta mislim. Treba li Kolonijama dopustiti da pobede?
Megabordi poinju da emituju vesti. Nedeljni pregled. Dan i ja gledamo
naslove kako preleu ekranima:
REPUBLIKA IZVOJEVALA POBEDU U BICI ZA AMARILJO U
ISTONOM TEKSASU I PREUZELA KONTROLU NAD KILOMETRIMA
ZEMLJE KOJA JE PRIPADALA KOLONIJAMA
POVUENO UPOZORENJE ZA POPLAVE U SAKRAMENTU
ELEKTOR POSETIO TRUPE NA SEVERNOJ LINIJI FRONTA DA IM
PODIGNE MORAL
Veina vesti je prilino nezanimljiva - uobiajene informacije o stanju na
ratitu, novosti o vremenu i zakonima, obavetenja o karantinu u Vegasu.
A onda me Dan tapne po ramenu i pokae na jedan od ekrana.
KARANTIN U LOS ANELESU PROIREN i NA SEKTORE
SMARAGO I OPAL
Draguljski sektori?", proapue Dan. Zurim i dalje u ekran, iako je vest
prola. Zar tamo ne ive lovatori?"
Ne znam kako da mu odgovorim na to, jer i sama pokuavam da svarim
informaciju. Sektori Smaragd i Opal... Da nije u pitanju greka? Ili se moda
kuga u Los Anelesu toliko proirila da su poeli da je pominju i na
megabordima u Vegasu? Nikad, ali nikad nisam ula da se karantin proiruje

i na sektore u kojima ivi via klasa. Sektor Smaragd granii se s Rubinom da li to znai da e i sektor u kome sam ja ivela biti u karantinu? emu
onda one vakcinacije? Zar nije trebalo one da spree ovakve pojave? Na
pamet mi pada jedan od unosa iz Metijasovog dnevnika. Jednog dana, pisalo
je, proirie se virus koji niko nee biti u stanju da zaustavi. Seam se ta je
sve Metijas otkrio, seam se podzemnih fabrika, zaraznih bolesti...
sistematske kuge. Sva se stresem. Uspee Los Andeles da je suzbije, kaem
sebi. Uminue ta kuga, uvek umine.
Vesti i dalje idu. Nailazi jedna poznata, koja se bavi Danovim
pogubljenjem. Putaju video zapis iz dvorita u kome je streljaki odred
ispraznio metke u Danovog brata Dona umesto u Dana, nakon ega se on
potrbuke sruio na tlo. Dan obara pogled.
Tu je i jedna nova vest. Kae:
NESTALA
55 BR: 2001963034
........................
DUN IPARIS
AGENT PRTROLE GRADA LOS AELESA
GODINE/POL: 15, ENSKI
VISINA: 155Cm
KOSA: SMEA
OI: SMEE
POSLEDNI PUT VIENA U BLIZINI DVORANE BATALA,
U LOS ANELESU U KALIFORNIJI
NAGRADA IZNOSI 350.000 BANKNOTA
UKOLIKO JE PRIMETITE, ISTOG TRENUTKA SE
JAVITE LOKALNOM ZVANINIKU
Eto ta Republika eli da njeni graani misle. Da sam nestala, da se
nadaju da e me vratiti kui, na bezbedno. A ne kau da bi im verovatno vie
odgovaralo da sam mrtva. Pomogla sam ozloglaenom kriminalcu da izbegne
pogubljenje, nala se pri ruci ustanicima Patriotama tokom nametene pobune
u vojnim odajama i tako okrenula lea Republici.
Ali oni te informacije ne ele da iznesu u javnost, te me tiho love. U

izvetaju o nestalom licu stoji moja slika iz vojne legitimacije - frontalni

portret, bez osmeha, samo trunka sjaja za usne, tamna kosa vezana u konjski
rep, a zlatni simbol Republike bleti mi s crne uniforme. Zahvalna sam to mi
sad polovinu lica prekriva ova tetovaa feniksa.
Kad zvunici ponovo zapucketaju i ponu sa zakletvom, mi smo na pola
glavnog bulevara. Zaustavljamo se. Dan se zatetura i samo to ne padne, ali
uspevam da odreagujem dovoljno brzo da ga zadrim. Prolaznici podiu
pogled ka megabordima (osim aice vojnika poredanih na raskrsnicama, iji
je zadatak da se postaraju da svi uestvuju u izgovaranju zakletve]. Ekrani
zatrepere. Malopreanje slike nestanu u tami, i pojavljuju se portreti
Elektora Prima u visokoj rezoluciji.
Zaklinjem se na odanost Ima neeg gotovo utenog u jednoglasnom ponavljanju tih reenica s
prolaznicima, makar dok se ponovo ne setim ta se sve promenilo. Vraam se
u mislima na ono vee kad sam uhvatila Dana, kad su Elektor i njegov sin
doli da mi lino estitaju to sam uspela da jednog tako ozloglaenog
kriminalca stavim iza reetaka. Seam se i kako je Elektor izgledao uivo.
Portreti na megabordima prikazuju te iste zelene oi, snanu vilicu,
kovrdavu tamnu kosu... ali na njima nema one hladnoe u njegovom
pogledu, kao ni boleljive boje njegove koe. Na portretima izgleda kao
figura oca, sa zdravoruiastim obrazima. Ja ga se ne seam takvog.
- zastavi mone Republike Amerike Prenos se najednom zaustavi. Na ulicama zavlada tiina, a potom i amor
zbunjenih apata. Namrtim se. Neobino. Nikad nisam ula da se zakletva
prekinula, ba nikad. A sistem megaborda je povezan na struju, tako da
prekid na jednom od ekrana ne bi trebalo da utie na druge.
Dan podigne pogled na ugaene ekrane, a ja se usredsredim na vojnike
postavljene po raskrsnicama. Neka okantna vest?", pita. Brine me njegovo
isprekidano disanje. Izdri jo malo. Ne smemo sad da stanemo.
Odmahnem glavom. Ne. Pogledaj trupe." Jedva primetno klimnem
glavom ka njima. Promenili su stav. Puke im vie nisu preko ramena - sad
su na gotovs. Spremaju se za reakciju rulje."
Dan usporeno odmahne glavom. Uznemirujue je bled. Neto se desilo."
Elektorov portret nestaje s megaborda, i menja ga nov niz fotografija. Na
njima je ovek koji je pljunuti Elektor - samo mnogo mlai, jedva u

dvadesetim, s istim zelenim oima i tamnom, talasastom kosom. Na trenutak

se setim trunke uzbuenja koju sam osetila kad sam ga upoznala na balu
prireenom u moju ast. Ovo je Anden Stavropulos, sin Elektora Prima.
Dan je u pravu. Desilo se neto veliko.
Elektor Republike je umro.
Novi, razdragani glas preuzima re. Pre nego to nastavimo sa
zakletvom, nalaemo svim vojnicima i civilima da zamene portrete Elektora u
svojim domovima. Novi portreti vas ekaju u vaim lokalnim policijskim
stanicama. Inspekcija koja e se postarati da sve tee glatko krenue u
obilazak za dve nedelje."
Glas najavljuje i navodne rezultate izbora koji su odrani irom zemlje.
Samo se Elektorova smrt nigde ne pominje. Niti stupanje njegovog sina na
vlast.
Republika je nesmetano postavila novog Elektora, kao da su Anden i
njegov otac ista osoba. Misli mi se roje glavom - pokuavam da se setim ta
smo u koli uili o izboru novog Elektora. Elektor je taj koji bira svog
naslednika, a predsedniki izbori to samo potvruju. Ne iznenauje me to to
je Anden sledei na redu - ali na Elektor je bio decenijama na vlasti, mnogo
pre nego to sam se ja rodila. A sada ga nema. itav na svet promenio se u
roku od nekoliko sekundi.
Dan i ja, ali i ostali prolaznici, najednom shvatamo ta nam je initi: kao
po naredbi, svi se poklonimo portretima na megabordu i nastavimo da
recitujemo tekst zakletve koji se ponovo pojavi na ekranima. Elektoru
Primu, naim slavnim dravama, jedinstvu protiv Kolonija, pobedi koja je
pred nama!" Ponavljamo te rei iznova i iznova, sve vreme koliko su na
ekranu, jer se niko ne usuuje da prestane. Bacam pogled na vojnike
postavljene na raskrsnici. vrsto dre svoje puke. Konano, ini mi se
nakon nekoliko sati, rei nestaju s ekrana i pojavljuju se redovni prikazi
vesti. Svi nastave svojim putem, kao da se nita nije dogodilo.
A onda se Dan spotakne. Ovog puta osetim kako zadrhti, i neto me
stegne u grudima. Ne naputaj me", proapuem. Na sopstveno iznenaenje,
gotovo da izgovorim: Ne naputaj me, Metijase. Pokuam da ga podignem,
ali mi isklizne iz ruku.
Izvini", promumla. Lice mu se cakli od znoja, a oi su mu vrsto
zatvorene od bolova. Podigne dva prsta i prisloni ih na obrve. Stani. Ne moe

dalje.
Osvrnem se oko sebe mahnito osmatrajui. Previe je vojnika oko nas eka nas dugaak put. Ne, mora", otro izgovorim. Ne naputaj me.
Moe ti to."
Ali nema vajde. Pre nego to uspem da ga uhvatim, doeka se rukama na
zemlju, a potom se srui.

Elektor Primo je mrtav.

Kakav antiklimaks predstave, zar ne? ovek bi rekao da e po objavi
Elektorove smrti uslediti neki prigodni posmrtni mar, panika na ulicama,
narodna alost, mariranje vojnika koji pucaju u nebo za poslednji pozdrav.
Ogromna oprotajna gozba, zastave na pola koplja, bela platna pokaena po
zgradama. Neto u tom fazonu. Ali ja nisam dovoljno star, te nisam imao
prilike da vidim kako izgleda smrt jednog Elektora. Osim unapreenja
eljenog naslednika pokojnog Elektora i lairanih predsednikih izbora, pojma
nemam ta dalje sledi.
Pretpostavljam da e Republika da se dri kao da se nita nije desilo i
samo se prealtuje na novog Elektora. Sad se seam da sam neto o tome
itao u jednom od svojih udbenika. Kada doe vreme za novog Elektora
Prima, zemlja mora da podstakne ljude da razmiljaju pozitivno. alost sa
sobom donosi samo slabost i haos. Jedino reenje je nastaviti napred. Aha.
Eto koliko se vlada plai da pokae svoju nesigurnost.
Ali ja nemam mnogo vremena da razmiljam o tome.
Tek to zavrimo sa zakletvom, osetim otar bol u nozi. Pre nego to
uspem da se zadrim, presamitim se i stropotam pravo na zdravo koleno.
Nekoliko vojnika okrene glavu ka nama. Nasmejem se najglasnije to mogu,
pretvarajui se da su mi oi zasuzile jer se ludo zabavljam. Dun mi se
pridrui u glumatanju, ali na licu joj vidim koliko je uplaena. Ajde",
panino proapue. Jednom tananom rukom me obgrli oko struka, a drugu
prui ka meni. Prolaznici nas tek tada primete. Mora da ustane. Ajde."
Iz petnih ila se trudim da zadrim osmeh na licu. Usredsredi se na Dun.
Pokuam da ustanem - ali ponovo padnem. Prokletstvo. Previe me boli.
Pred oima mi sevne bela svetlost. Dii, kaem sebi. Ne sme da se
onesvesti posred bulevara u Vegasu.
Jel sve u redu, vojnie?"
Mladi kaplar smeih oiju prekrtenih ruku stoji ispred nas. Vidim da mu
se uri, ali oito nije toliko hitno, im je stao da proveri jel sve u redu.
Upitno podigne obrvu ka meni. Jesi li dobro? Bled si kao krpa, mali."
Bei. Osetim potrebu da dreknem na Dun. Bei odavde - jo ima

vremena. Ali ona me spasi prie. Oprostite mu, gospodine", kae. Nikad
nisam videla gosta u Belau koji moe toliko da popije iz cuga." Saaljivo
odmahne glavom, a potom i rukom. Da sam na vaem mestu, ja bih se
odmakla", nastavlja. Mislim da e da povrati." Zapanjen sam - ponovo - s
kakvom lakoom ona glumi. Kao onda kad me je prevarila na ulicama Lejka.
Kaplar joj se namrti u nedoumici, a onda se ponovo okrene ka meni.
Pogled mu privue moja ranjena noga. Pa iako je skrivena debelim
pantalonama, on je netremice gleda. Mislim da tvoja pratilja ne zna o emu
pria. Meni izgleda kao da bi ti dobro dola bolnica." Podigne ruku i mahne
ambulantnim kolima koja tog trenutka prolaze pored nas.
Odmahnem glavom. Ne, gospodine, hvala vam", uspevam da izgovorim
uz slabaan smeak. Ova lepojka je samo preterala s vicevima. Samo da ja
doem do daha - a onda da odspavam malo. Mi smo..."
Ali on ne obraa panju na moje rei. Tiho opsujem. Ako odemo u
bolnicu, uzee nam otiske, i tano e znati ko smo - dvoje najtraenijih
begunaca u Republici. Ne usuujem se da pogledam u Dun, iako znam da i
ona pokuava da pronae nain da se izvue.
A onda je neko prstima une po glavi, neko iza kaplara.
Devojka koju oboje prepoznajemo, iako je nikada ranije nismo videli u
glanc novoj uniformi Republike. Oko vrata joj vise pilotske naoare. Obie
kaplara i stane ispred mene, blago se osmehnuvi. Hej!", kae. Ba se
pitam jesi li to ti - tetura se ulicom k neki luak!"
Kaplar gleda kako me devojka podie na noge i tape po ramenu. Trgnem
se, ali joj se nakezim kao da je oduvek poznajem. Nedostajala si mi",
kaem.
Kaplar joj se nestrpljivo obrati. Poznaje ga?"
Devojka zamahne svojom crnom kosom do ramena i uputi mu
najizazovniji osmeh koji sam ikada video. Da li ga poznajem, gospodine?
Proveli smo prvu godinu u istoj eskadrili." Namigne mi. Izgleda da je
nastavio da vrlja po klubovima."
Kaplar nezainteresovano cokne i zakoluta oima. Vazduna jedinica,
deco, a? Gledaj da prestane da pravi scene. Na ivici sam da pozovem tvog
komandira." A onda se seti gde je to urio i odjuri.
Izdahnem. Da li smo mogli biti blie ivici od ovoga?
Nakon to on ode, devojka mi se pobedniki osmehne. Iako je u uniformi,

vidim da joj je ruka u gipsu. Kasarna mi je u blizini", kae. Zvui kao da

nije ba srena to nas vidi. ta kae da se odmori malo tamo? Moe da
povede i ovu malu sa sobom." Pokae glavom na Dun.
Kaede. Ni trunku se nije promenila od onog popodneva kad sam je
upoznao, kad sam mislio da je obina ankerka s tetovaom vinove loze. Kad
nisam ni znao da je Patriota.
Pratimo te", odgovorim.
Kaede i Dun mi pomau da se dokopam sledeeg bloka. Zaustavimo se
kraj ukrasno izdeljanih venecijanskih vrata, koja vode u kaskadno izgraene
kasarne, nakon ega nas Kaede provue pored smorenog straara i kroz
glavno predvorje zgrade. Tavanica je toliko visoka da mi se zavrti u glavi, te
krajikom oka snimim zastavu Republike i Elektorove portrete kako vise
izmeu kamenih stubova koji ivice zidove. Straari su ve u urbi da zamene
stare portrete novim. Kaede nas predvodi i ne prestaje da aska. Njena crna
kosa je sada jo kraa, ravna i u liniji brade, a kapci namazani teget senkom.
Tek sada primeujem da smo manjevie iste visine. Svuda oko nas vrvi od
vojnika, i sve ekam kad e neki da me prepozna s plakata i alarmira ostale.
A onda da prozru i Dun. Ili da shvate da Kaede nije pravi vojnik. Opkolie
nas, a onda neemo imati nikakve anse.
Ali niko nas nita ne pita, pa ak i to to epam pomae da se uklopim u
okolinu; vidim nekoliko vojnika s rukama i nogama u gipsu. Kaede nas vodi
ka liftovima - nikad se nisam vozio liftom, jer nisam nikad bio u zgradi koja
je stvarno prikljuena na elektrinu mreu. Izlazimo na osmom spratu. Ovde
nema toliko vojnika. Zapravo, prolazimo kroz potpuno prazan hodnik.
Kaede konano skida masku razdragane prijateljice. Izgledate kao dva
raspala pacova", promumla i neno pokuca na vrata. Ta noga te i dalje zeza,
a? Prilino ste tvrdoglavi kad ste ak dovde doli da nas pronaete." Sike
ka Dun. Te tvoje svetlee drangulije na haljini su me umalo oslepele."
Dun i ja se pogledamo. Tano znam ta joj je na pameti. Kako, za ime
sveta, jedna od naveih kriminalnih grupa ivi u jednoj od najveih kasarni
u Vegasu?
Neto iza vrata klikne. Kaede ih irom otvori i proe kroz njih ispruenih
ruku. Dobro doli u na skromni dom", izgovara gestikulirajui rukama.
Makar na nekoliko dana. Nije ravo, a?"
Ne znam ta sam oekivao. Grupu tinejdera, moda, ili neku

niskobudetnu operaciju.
Umesto toga, ulazimo u sobu u kojoj nas eka samo dvoje ljudi.
Iznenaeno gledam oko sebe. Nikad nisam bio u republikoj kasarni, ali ova
mora da je namenjena oficirima - nema anse da ovako izgleda smetaj za
obine vojnike. Pre svega, ovo nije duguljasta soba s nizom kreveta na sprat.
Ovo bi mogao da bude luksuzni stan za jednog ili dva zvaninika. Svetla
padaju i s tavanice i iz lampi. Pod je prekriven mermernim ploicama srebrne
i be boje, zidovi su u razliitim nijansama bele i boje vina, a ispod dvoseda i
stolova vire tamnocrveni tepisi. Na jedan od zidova okaen je mali monitor,
koji neujno prikazuje iste one vesti koje se mogu videti na megabordima.
Jedva ujno zviznem. I nije ravo." Osmehnem se, ali taj osmeh iezne
im pogledam u Dun. Njeno lice prekriveno tetovaom feniksa odie
napetou. Iako joj je pogled neutralan, definitivno nije ni srena ni
impresionirana kao ja. Pa, zato bi i bila? Kladim se da je i njen stan izgledao
ovako. Pogledom sistematino prelazi po sobi, verovatno primeujui stvari
koje ja nikada ne bih. Otra i proraunata, kao i svaki vojnik Republike.
Jednu ruku je spremno postavila na struk, za koji joj je zadenut par noeva.
Trenutak kasnije, panju mi privue devojka koja stoji iza dvoseda u
sredini. Zakuca pogled za moj i zakilji, kao da eli da bude sigurna da
stvarno mene vidi. Otvori usta zapanjeno, i male ruiaste usne iskrive joj se
u obliku slova 0. Kosa joj je sada prekratka da bi mogla da isplete kiku dosee do polovine vrata. ekaj sekund. Srce mi preskoi. Zbog te kose je i
nisam prepoznao.
Tes.
Ovde si!", vikne. Pre nego to uspem da odgovorim. Tes se zaleti i zagrli
me oko vrata. Zateturam se unazad, jedva odravi ravnoteu. To si stvarno
ti. Ne mogu da verujem, ovde si! Dobro si!"
Ne mogu razborito da razmiljam. Na trenutak i bol u nozi nestaje. Sve
to mogu da uinim jeste da je vrsto zagrlim oko struka, zagnjurim glavu u
njeno rame i zatvorim oi. Nestaje teine s mojih plea i postajem slabaan,
ali oseam olakanje. Duboko uzdahnem i uivam u njenoj toplini i
slatkaskom mirisu njene kose. Gledao sam je bukvalno svakog dana od svoje
dvanaeste godine - ali nakon nekoliko nedelja koliko smo bili razdvojeni,
primeujem da vie nije ona desetogodinja klinka koju sam upoznao u
jednoj od uliica. Deluje drugaije. Starije. Neto mi zatreperi u grudima.

Drago mi je to te vidim, rodo", proapuem. Dobro izgleda."

Zagrli me jo jae. Primeujem da uopte ne die; trudi se da ne zaplae.
Kaede nas prekida. Dosta je bilo", kae. Nije ovo sapunica."
Razdvojimo se, nasmeivi se nespretno jedno drugom, a Tes obrie oi
dlanovima. Dun i ona se nelagodno osmehnu jedna drugoj. Potom se okrene
i otri do mukarca koji je sve vreme strpljivo eka.
Kaede otvori usta da neto kae, ali mukarac s rukavicama na rukama je
zaustavi. To me prilino iznenadi. Sudei po tome kako voli svima da efuje,
rekao bih da je Kaede predvodnik ove grupe. Ne mogu da je zamislim kako
prima nareenja od nekoga. Ali kad ovek ustane da nam se obrati, ona se
baci na kau i nabere usne. Nepoznati mukarac je visok, verovatno u ranim
etrdesetima, s jakim ramenima. Koa mu je svetlosmea, a kovrdava kosa
mu je vezana u kratak trav rep. Lice mu prekrivaju naoare s tankim crnim
okvirom.
Dakle, ti si taj momak o kome sam toliko sluao", kae. Drago mi je
to smo se upoznali, Dane."
Voleo bih da nisam ovako povijen od bolova. Takoe. Hvala vam to ste
nas primili."
Izvinjavam se to vas nismo poveli u Vegas", kae pokajnikim tonom,
nametajui naoare. Zvui hladno, ali ne volim da rizikujem svoje
pobunjenike ako ne moram." Skrene pogled ka Dun. Pretpostavljam da si ti
ta uzdanica Republike."
Dun otmeno nakrene glavu.
Moram priznati da je taj tvoj kostim pratilje prilino ubedljiv. Hajde na
brzinu da testiramo tvoj identitet. Molim te zatvori oi."
Dun okleva koji trenutak, a onda ga poslua.
Mukarac mahne rukom ka prednjem delu sobe. Pogodi sad metu na
zidu jednim od noeva."
Trepnem, a onda pogledam po zidovima. Metu? Nisam ni primetio da na
jednom od zidova u blizini vrata visi tabla s tri kruga. Ali Dun nita ne
promie. Vadi no zadenut za struk, okree se i zatvorenih oiju zabacuje no
ka meti.
No se zarije duboko u tablu, tek nekoliko centimetara od sredita.
Mukarac pone da tape. ak i Kaede klimne s odobravanjem, nakon
ega zakoluta oima. O, za boga miloga", ujem je kako mrmlja. Dun se

okrene ka nama, ekajui reakciju nepoznatog mukarca. Ja sam potpuno

zabezeknut. Nikad u ivotu nisam video da neko tako rukuje noem. Pa iako
sam je mnogo puta video u akciji, ovo je prvi put da je vidim kako barata
orujem. Najednom osetim neko uzbuenje i stresem se, setivi se nekih
trenutaka koje moram ostaviti zakopane duboko u sebi ako mislim da
nastavim dalje i da ostanem usredsreen.
Drago mi je to smo se upoznali, gice Iparis", kae on, sklopivi ruke
iza lea. A sada mi recite. Otkud vi ovde?"
Dun klimne glavom ka meni, te preuzmem re. Potrebna nam je vaa
pomo", kaem. Molim vas. Doao sam po Tes, ali pokuavam da naem i
svog brata, Idena. Ne znam ni za ta ga Republika koristi, niti zato ga dre.
Pretpostavljamo da ste vi jedini ljudi, osim vojske, koji bi mogli da se
domognu te informacije. Uz to, ini mi se da u morati da operiem ovu
nogu." Ponovo osetim agoniju bola, i duboko udahnem. Mukarac spusti
pogled ka mojoj nozi; zabrinuto se namrti.
Dugaka je to lista", kae. Sedi. Deluje kao da ne moe da stoji na
nogama." Strpljivo eka da se pokrenem, ali kad vidi da se ne mrdam,
nakalje se. Pa, poto ste se vi predstavili - red je da i ja uinim isto. Moje
ime je Rejzor, i ja sam trenutno voa Patriota. Vodim ih ve nekoliko godina,
due nego to si ti pravio probleme na ulicama Lejka. Sada eli nau pomo,
Dane, ali ja se dobro seam da si odbio da nam se pridrui. Nekoliko puta."
Okrene se ka zatamnjenim prozorima koji gledaju na piramidalna uzletita
uz ivice bulevara. Pogled iz ove sobe je sjajan. Letelice klize po nebu u svim
pravcima, blete, i kao delii slagalice naleu jedna preko druge na vrhove
piramide. S vremena na vreme pojave se formacije borbenih aviona, u obliku
crnih orlova, sleu i uzleu s uzletita. Nema kraja akciji. Pogledom
preleem preko zgrada; najlake je navoditi ih na piramidalna uzletita, s tim
bonim udubljenjima i brazdama nalik stepenicama.
Rejzor eka da mu odgovorim. Nije mi ba odgovaralo vae brojno
stanje", pokuavam da se opravdam.
A sad ti oito odgovara", odvrati on. Iako su mu rei prekorne, ton mu je
saoseajan, te sklapa dlanove i pribija vrhove prstiju na usne. Zato to smo
ti potrebni. Zar ne?"
Pa, ne mogu da kaem da nije tako. ao mi je", kaem. Ostali smo bez
opcija. Ali verujte mi na re, razumeu ako nas odbijete. Samo nemojte da

nas predate Republici, molim vas." Nateram sebe da se osmehnem.

On se nasmeje na moj sarkazam. Usredsredim pogled na zaobljenu
izboinu na njegovom nosu, pitajui se da ga nije nekada slomio. Isprva sam
bio u iskuenju da vas pustim da etate ulicama Vegasa dok vas ne uhvate",
nastavlja. Glas mu je otmen, kulturan i odie harizmom. Biu potpuno
iskren. Dane, tvoje vetine mi vie nisu vredne kao nekada. U poslednjih
nekoliko godina sam regrutovao dosta Trkaa - a sada mi, uz duno
potovanje, nije prioritet da popunim tim. Tvoja prijateljica ve zna", zastane
i klimne glavom ka Dun, da Patriote nisu socijalna sluba. Potrebna ti je
velika pomo od nas. ta moe da nam da zauzvrat? Pretpostavljam da
nema mnogo novca kod sebe."
Dun me znaajno pogleda. Iako me je u vozu ve upozorila na ovo, ne
mogu sada da odustanem. Ako nas Patriote odbiju, onda smo stvarno na
cedilu. Nemamo mnogo novca", priznajem. Ne bih da govorim u Dunino
ime, ali ako postoji bilo ta to mogu da uradim u zamenu za vau pomo,
samo recite."
Rejzor prekrsti ruke i ode do anka, izgraviranog granitnog pulta
ugraenog u zid, na kome su poredane desetine staklenih flaa svih oblika i
veliina. On bez urbe sipa sebi pie; a mi ostali ekamo. Kad zavri s
pripremom, uzima au u ruku i vraa se kod nas. Postoji neto to moe
da nam ponudi", zapone. Sreom, stigao si na prilino zanimljivo vee."
Ispije gutljaj pia i sedne na kau. Kao to si verovatno ve uo na ulici,
danas je umro bivi Elektor Primo - neto to se ve due vreme eka u
elitnim krugovima Republike. Sve u svemu, njegov sin, Anden, postao je novi
Elektor Republike. On je praktino deak, koji uz to i nije miljenik Senatora
svoga oca." Nagne se napred, paljivo izgovarajui i birajui svaku re.
Retki su trenuci u kojima je Republika slaba kao to je to sada. Nema
boljeg trenutka od ovog da se potpali iskra revolucije. Tvoje fizike osobine
za nas jesu potrone, ali postoje dve stvari koje moe da nam prui, a koje
nemaju ostali Trkai. Prvo: svoju slavu, status narodnog ampiona. Drugo",
pokae piem ka Dun, tvoju krasnu prijateljicu."
Na to se sav ukoim, ali Rejzorove oi su nene kao med, i ja s
nestrpljenjem oekujem da iznese ostatak predloga.
Rado u vas primiti pod svoje okrilje, i dobro u voditi rauna o vama.
Dane, moemo da ti obezbedimo odlinog doktora i da platimo operaciju

posle koje e ti noga biti kao nova. Ne znam gde se nalazi tvoj brat, ali
moemo da ti pomognemo da ga nae, a moemo i oboma da vam
pomognemo da pobegnete u Kolonije, ako je to ono to elite. Zauzvrat,
potrebna nam je vaa pomo na novom projektu. Bez dodatnih pitanja. U tom
sluaju ete, pre nego to vam otkrijem detalje, oboje morati da se zakunete
na odanost Patriotama. To su moji uslovi. ta kaete?"
Dun skrene pogled s Rejzora i pogleda u mene. A onda visoko podigne
bradu. Ja pristajem. Zaklinjem se na odanost Patriotama."
Glas joj jedva primetno zadrhti, kao da joj je jasno da je zaista okrenula
lea Republici. Teko gutam. Nisam oekivao da e tako brzo da pristane mislio sam da e trebati vie ubeivanja da se ona prikljui grupi koju je do
pre samo nekoliko nedelja prezirala. Njen pristanak me ozbiljno pogodi. Ako
je Dun pristala da pristupi Patriotama, to znai da je shvatila da nam nema
druge. A to ini zbog mene. Konano i ja progovorim. Pristajem."
Rejzor se nasmei, ustane s dvoseda i podigne pie da nam nazdravi.
Potom ga spusti na stoi i prie nam da se rukuje. Sada je zvanino.
Pomoi ete nam da ubijemo novog Elektora Prima."

Ne verujem Rejzoru.
Ne verujem mu jer ne razumem kako moe sebi da priuti da se skriva u
ovako lepim odajama. I to oficirskim, ni manje ni vie, u Vegasu. Svaki od
ovih tepiha vredi najmanje 29.000 banknota, jer su napravljeni od nekog
skupog sintetikog krzna. Deset elektrinih sijalica samo u jednoj sobi - sve
do jedne popaljene. Uniforma mu je besprekorna i nova. Za pojas mu je
zadenut ak i runo izraen pitolj. Nerajui elik, verovatno lagan,
izrezbarene drke. I moj brat je imao takve pitolje. Od osamnaest hiljada
banknota pa navie za primerak. Pritom, Rejzorov pitolj je verovatno skinut
s trake. Nema anse da Republika moe da ga pronae po otisku ili lokaciji.
Odakle Patriotama novca i vetine da skinu takav jedan pitolj s trake?
to me dovodi do dve teorije:
Prva - Rejzor mora biti neki komandir u Republici, oficir dvostruki agent.
Kako bi inae mogao da odsedne u ovakvoj kasarni a da ga ne primete?
Druga - Patriote finansira neko s dubokim depom. Kolonije? Moe biti.
Uprkos mojim sumnjama i pretpostavkama, bolje od ove Rejzorove
ponude neemo dobiti. Nemamo novca da platimo pomo na crnom tritu, a
bez pomoi ne postoji ansa ni da pronaemo Idena ni da se dokopamo
Kolonija. Osim toga, nisam sigurna ni da bismo mogli da odbijemo Rejzorovu
ponudu. Nije da nam je pripretio, ali sumnjam da bi nas tek tako pustio da se
vratimo na ulicu.
Krajikom oka vidim Dana kako eka moju reakciju na Rejzorovu izjavu.
Nekoliko je znakova koji ukazuju da je na izmaku snage, od bledila njegovih
usana do jasnog bolnog izraza na njegovom licu. U ovom trenutku sam
sigurna da njegov ivot zavisi od pogodbe koju napravimo s Rejzorom.
Da ubijemo novog Elektora", ponovim. Dogovoreno." Moje reci zvue
strano i daleko. Na pamet mi padne trenutak u kome sam upoznala Andena i
njegovog pokojnog oca na balu u ast hvatanja Dana. Na pomisao da bih
mogla ubiti Andena zaboli me stomak. On je sada Elektor Republike. Nakon
svega to se izdeavalo s mojom porodicom, trebalo bi da budem srena to
mi se prua prilika da ga ubijem. Ali nisam, i to me zbunjuje.

Ako Rejzor i primeuje moje oklevanje, ne pokazuje to. Umesto toga,

odobravajue klimne glavom. Poslau hitan zahtev za doktora. Verovatno
nee uspeti da stignu pre ponoi - tada se menja smena. To je najbre to
moemo pod ovim okolnostima. U meuvremenu, hajde da vas izvuemo iz
tih kostima i da obuete neto komotnije." Skrene pogled ka Kaede. Ona sedi
zavaljena u dvosedu, napetih ramena i namrekanih obrva, odsutno vaui
pramen sopstvene kose. Pokai im gde su tuevi i daj im iste uniforme.
Nakon toga emo sesti da veeramo, i da proemo kroz na plan." irom
rairi ruke. Dobro doli meu Patriote, mladi moji prijatelji. Drago nam je
to ste sada deo nas."
Tek tako, i zvanino postajemo deo Patriota. Moda to i nije tako loe moda i nije trebalo da se prepirem s Danom oko toga. Kaede nam pokae da
krenemo za njom u hodnik koji vodi u prostrano kupatilo, sa sve mermernim
ploicama i porcelanskim lavaboima, ogledalom i oljom, s kadom i tukabinom od stakla. Ne mogu da se ne divim tom prizor. Ovo je raskonije
ak i od mog stana u sektoru Rubin.
Nemojte da davite celo vee", kae. Idite na smenu - ili se opustite i
istuirajte zajedno, ako ete tako biti bri. Samo se vratite u roku od pola
sata." Kaede mi se iroko nasmei (iako joj osmeh ne dopre do oiju), a onda
odobravajui podigne palac ka Danu, naslonjenom na moje rame. Okrene se i
nestane niz hodnik pre nego to uopte zaustim da joj odgovorim. Mislim da
mi nije oprostila to sam joj slomila ruku.
Dan se skljoka im Kaede zae za oak. Moe li da mi pomogne da
sednem?" proapue.
Sputam dasku na olji i neno mu pomaem da sedne. On prui zdravu
nogu, a vilica mu se napne kad pokua da ispravi i onu ranjenu. Zastenje.
Moram da priznam", mumla, da sam imao i boljih dana."
Makar je Tes na sigurnom", odgovorim.
To mu donekle ublai bol u oima. Jeste", potvrdi, duboko uzdahnuvi.
Makar je Tes na sigurnom." Osetim neoekivanu griu savesti. Tesino lice je
izgledalo tako slatko, tako istinski dobro. A ja sam ta koja ih je razdvojila.
Jesam li i ja dobra? Zaista ne znam.
Pomaem Danu da skine jaknu i kapu. Njegova duga kosa prospe mi se
po rukama. Daj da pogledam tu nogu." Kleknem i izvadim no zadenut za
pojas. Zaseem mu pantalone do sredine butina. Miii na nogama su mu

vretenasti i napeti, te mi ruke zadrhte kad ovla prou po njima. Paljivo

razgrnem materijal da bih mogla da bacim pogled na njegovu zavijenu ranu.
Oboje se zapanjimo. Na zavoju je ogromna tamna mrlja, vlana od krvi, a
rana pod njom je oteena i curi. Nadam se da e doktor da pouri" kaem.
Jesi li siguran da moe sam da se istuira?"
Dan skrene pogled i pocrveni. Naravno da mogu."
Upitno podignem obrvu. Ne moe ni da stoji."
Dobro." Okleva, a onda opet pocrveni. Jeste mi potrebna pomo."
Progutam. Dobro. Onda e u kadu. Ajde da zavrimo to to treba."
Punim kadu toplom vodom. Potom vadim no i neno zasecam zavoje na
Danovoj rani natopljene krvlju. Sedimo u tiini, ne gledamo jedno drugo u
oi. Sama rana je u uasnom stanju, masa izrovanog mesa veliine pesnice, u
koju ak ni Dan ne srne da pogleda.
Ne mora ovo da radi", promumla, pokuavajui da istegne ramena i
opusti se.
Kako da ne." Osorno se osmehnem. Nego u da te ekam ispred
kupatila i da ti priteknem u pomo tek kad se oklizne i onesvesti."
Ne", odgovara on. Mislim, ne mora da se pridrui Patriotama."
Osmeh mi zamre. Pa nije da imamo izbora, zar ne? Rejzor eli i tebe i
mene, u suprotnom nee hteti da nam pomogne."
Dan mi na trenutak dodirne ruku, prekinuvi me usred odvezivanja pertli.
ta misli o tom njihovom planu?"
O ubistvu novog Elektora?" Spustim glavu i usredsredim se na
raspertlavanje, a onda mu rairim izme da moe da ih izuje. Nisam dovoljno
porazmislila o tome, pa gledam da izbegnem odgovor. Pa, ta ti misli?
Hou da kaem, ti se svojski trudi da izbegne povreivanje ljudi. Ovo mora
da je veliki ok za tebe."
Dan samo slegne ramenima, i ja se zabezeknem. Za sve postoji vreme i
mesto." Glas mu je hladan, grublji nego inae. Nikad nisam imao razlog da
ubijem vojnika Republike. Mislim, mrzim ja njih, ali nisu oni uzrok. Oni
samo sluaju svoje nadreene. Ali ve Elektor? Ne znam. Reiti se
glavnokomandujue osobe ovog prokletog sistema mi se ini kao mala cena
za poetak revolucije. Zar ne?"
Ne mogu da ne osetim divljenje prema Danovom stavu. To to govori
savreno ima smisla. Ipak, pitam se da li bi isto ovo rekao i pre nekoliko

nedelja, pre nego to se s njegovom porodicom desilo to to se desilo. Ne

usuujem se da pomenem da sam imala prilike da upoznam Andena na
sveanom balu. Teko je nakaniti se da ubije nekoga koja si upoznao - i ko
te je oarao - uivo. Pa, kao to rekoh. Nemamo izbora."
Dan nabere usne. Zna da mu ne govorim ono to zaista mislim. Mora da
ti je teko da okrene lea Elektoru", kae. Ne pomera ruke od tela.
Glava mi je i dalje oborena, i skidam mu izme.
Dok sklanjam njegove izme u stranu, Dan skida jaknu i poinje da
otkopava prsluk. Podsea me na ono kad sam ga upoznala na ulicama
Lejka. Kada ga je skidao svake veeri da bi Tes mogla da ga koristi kao
jastuk. Nikad ga nisam videla s manje odee. Sada otkopava koulju, i
otkriva ostatak vrata i deli grudi. Oko vrata mu visi lani s priveskom,
etvrt dolara iz Sjedinjenih Amerikih Drava, s obe strane prekriven glatkim
metalom. U mranoj tiini vagona mi je priao o tome kako ga je njegov otac
doneso s ratita. Kad otkopa i poslednje dugme, zastane i zatvori oi. Lice
mu odaje bol, i meni navru suze u oi. Najtraeniji kriminalac Republike
samo je obian deak, koji, najednom ranjiv, sedi ispred mene i pokazuje mi
koliko je slab.
Ispravim se i posegnem za njegovom majicom. Rukama dotaknem
njegova ramena. Trudim se da diem ujednaeno, da razmiljam jasno i
proraunato. Ali kako mu pomognem da skine majicu i pogled mi padne na
njegove gole ruke i grudi, osetim kako moja razboritost poputa. Ispod odee,
Dan je sav zategnut i vretenast, a koa mu je iznenaujue nena, ne
raunajui poneki oiljak (ima jedno etiri izbledela na grudima i struku, i jo
jedan koji dijagonalno ide od kljune kosti pa sve do kuka, kao i zaraslu
krastu na ruci). Ne skida pogled s mene. Teko je opisati Dana nekome ko ga
nikada nije video - egzotian je, jedinstven i izaziva bujicu emocija. Blizu mi
je, dovoljno blizu da mogu da vidim onu minijaturnu nesavrenost u okeanu
njegovog levog oka. Osetim vrelinu u obrazima, ali ne elim da se okrenem.
Zajedno smo u ovome, jel' tako?", proapue. Ti i ja? eli da bude
ovde, jelda?"
ujem krivicu u njegovom glasu. Da", odgovorim. Odabrala sam ovo."
Dan me privije uz sebe, tako blizu da nam se nosevi dodiruju. Volim te."
Srce mi preskoi od uzbuenja zbog elje u njegovom glasu - ali u isto
vreme reaguje i tehniki deo mog mozga. Verovatnoa za to je mala, ruga se.

Pre mesec dana nije znao ni da postoji. Te se izlanem, Ne, ne voli me. Ne
jo."
Dan se namrti, kao da sam ga povredila. Ostajem pri tome" izgovori,
usana gotovo priljubljenih uz moje.
Bespomona sam pred bolom u njegovom glasu. Ali ipak. To su samo
rei jednog deka koga je poneo trenutak. Teram se da mu uzvratim izjavu,
ali rei kao da su mi se zaledile na jeziku. Kako moe biti tako siguran? Ja
svakako ne razumem sva ta nova oseanja koja se raaju u meni - jesam li
ovde zato to ga volim, ili zato to mu dugujem?
Dan ne eka da mu odgovorim. Rukom me obuhvati oko struka i privije
sebi, postavivi me da mu sednem u krilo, na zdravu nogu. Zadrhtim. A onda
priljubi usne uz moje, i ja ih otvorim. Drugom rukom mi dotakne lice i vrat;
prsti su mu i grubi i neni. Polako pomera usne i ljubi mi uglove usana,
potom i obraz, i liniju brade. Grudi su mi pribijene uz njegove, a butinama
ovla dodirujem nenu ivicu njegovog struka. Zatvaram oi. Misli su mi
mutne i daleke, prikrivene blistavom izmaglicom topline. Podzemne struje u
vidu praktinih detalja pokuavaju da izrone na povrinu.
Kaede je izala pre osam minuta", hvatam dah izmeu njegovih
poljubaca. Oekuju da budemo gotovi za dvadeset dva minuta."
Dan zaroni prste u moju kosu i neno mi povue glavu unazad, da mi
otkrije vrat. Neka ekaju", mrmlja. Oseam njegove usne kako neno klize
po mom vratu, svaki mu je poljubac sve grublji od prethodnog, sve
nestrpljiviji, sve bri, sve gladniji. Vraa usne na moje, i oseam kako
samokontrole nestaje, kako je smenjuje neto nagonsko i divlje. Volim te,
pokuava da me ubedi usnama. Toliko sam slaba da sam na ivici da se
sruim na pod. Poljubila sam nekoliko deaka u prolosti... ali posle Dana
mi se ini da se nikad ranije nisam poljubila. Kao da se svet istopio u neto
nevano.
Najednom se zaustavi i neno zastenje od bola. Vidim kako snano
zatvara oi, i drhtavo udie. Srce hoe da mi iskoi. Toplina meu nama
umine, i sve se vraa na mesto dok se priseam, usporeno i sa zloslutnim
oseajem, gde se nalazimo i ta nas sve eka. Zaboravila sam da voda i dalje
tee - kada je gotovo puna. Pruim ruku i zavrnem vodu. Ploice pod mojim
kolenima su kao led. Telom mi prolaze trnci.
Spreman?", pitam, pokuavajui da se saberem. Dan bez rei klimne

glavom. Trenutak je proao, a svetlucanje u njegovim oima je ugaslo.

Sipam u vodu neto tenog gela za kupanje i ljapnem nekoliko puta da
se napravi pena. Potom uzmem nekoliko pekira koji vise u kupatilu i
obavijem ih oko njegovog struka. A sad onaj neprijatan deo. Uspeva da se
izmigolji iz pantalona pod pekirom, i ja mu pomaem da ih skine. Pekir
pokriva sve to treba da bude pokriveno, ali ja ipak skreem pogled.
Pomaem mu da stane na noge - sada na sebi ima samo pekir i lani s
priveskom - i nakon poetne muke uspevamo da mu zdravu nogu ubacimo u
kadu, da bih mogla neno da ga spustim u vodu. Pazim da mu povreena
noga ostane u vazduhu, na suvom. Dan stegne vilicu da ne bi jauknuo od
bola. Kad potpuno utone u vodu, vidim da su mu obrazi vlani od suza.
Potrebno mi je petnaest minuta da ga izribam i da mu operem kosu. Kad
zavrimo, pomognem mu da ustane i zatvorenih oiju saekam da uzme suv
pekir i obavije ga oko struka. Od pomisli da bih ga videla golog ako
otvorim oi, krv mi pojuri venama. Kako Ii uopte izgleda go deak? Nervira
me koliko je moje crvenilo oigledno. Ali ubrzo nestaje; narednih nekoliko
minuta se borimo da ga izvuemo iz kade. Kad konano zavrimo, i kad se
domogne olje, odlazim do vrata. Nisam ni primetila da ih je neko ve
odkrinuo i ostavio nam dve vojnike uniforme. Uniforme peakog
bataljona, s dugmadima Nevade. Bie neobino ponovo nositi uniformu
Republike. Ali uzmem ih.
Dan mi se slabano osmehne. Hvala. Lepo je biti ist."
Od bola mu izgleda naviru najgora seanja u proteklih nekoliko nedelja,
te mu se sada emocije jasno vide na licu. Osmesi su mu bleda senka onih
nekadanjih. Kao da je vei deo njegove sree umro one veeri kad je
izgubio Dona, da mu je toga ostala samo u tragovima - neto malo to je
ostavio za Idena i Tes. Potajno se nadam da ju je ostavio malo i za mene.
Okreni se i obuci se", kaem. I saekaj me ispred kupatila. Brzo u."
U dnevnoj sobi se pojavljujemo sa sedam minuta zakanjenja. ekaju nas
Rejzor i Kaede. Tes sedi sama na ivici dvoseda, kolena podignutih do brade,
oprezno nas posmatrajui. Trenutak kasnije osetim miris peenog pileta i
krompira. Pogled mi pobegne ka trpezarijskom stolu na kome su uredno
postavljena etiri tanjira puna hrane, koji nas prosto zovu. Trudim se da ne
reagujem na miris, ali zakri mi stomak.

Odlino", izgovara Rejzor, smeei se. Pogled mu neto due ostane na

meni. Dobro ste se sredili." A onda se okrene ka Danu i odmahne glavom.
Organizovali smo da nam donesu hranu, ali poto tebe za nekoliko sati eka
operacija, stomak mora da ti ostane prazan. ao mi je - pretpostavljam da si
gladan. Dun, molim te, poslui se."
I Danov pogled je fiksiran na hranu. Ba lepo", promumla.
Dok se Dan nameta na dvosedu i pokuava da pronae udoban poloaj,
ja se pridruujem ostalima. Kad uzmem tanjir i krenem ka njemu, Tes me
preduhitri i sedne na ivicu dvoseda, tako da joj lea dodiruju njegove
bokove. Dok Rejzor, Kaede i ja jedemo za stolom u tiini, povremeno bacim
pogled na dvosed. Dan i Tes priaju i smeju se, oputeni onako kako to samo
mogu biti ljudi koji se godinama poznaju. Gledam da se usredsredim na
hranu, mada mi vrelina od onog dogaaja u kupatilu i dalje gori na usnama.
Nakon to sam izbrojala pet minuta u sebi, Rejzor konano uzme gutljaj
svog pia i zavali se u stolicu. Paljivo ga posmatram, i dalje se pitajui
zato je jedan od voa Patriota - stareina grupe koju sam ja oduvek
povezivala s divljatvom - ovako kulturan. Gice Iparis", zausti. ta zna o
naem novom Elektoru?"
Odmahnem glavom. Ne mnogo, bojim se." Kaede, koja sedi do mene,
frkne i nastavi da kopa po svom tanjiru.
Ali imala si prilike da ga upozna", kae, otkrivajui tako ono to sam
nameravala da sakrijem od Dana. Te noi, na balu, kad se slavilo hvatanje
Dana? Poljubio ti je ruku. Zar ne?" Dan prekine razgovor s Tes. Stresem se.
Rejzor kao da ne primeuje moju nelagodu. Anden Stavropulos je
zanimljiv mladi", kae. Pokojni Elektor ga je voleo do neba. Sada kada je
Anden Elektor, Senatorima nije prijatno. Ljudi su besni, i nije ih briga to je
Anden drugaiji od svog prethodnika. Kakve god govore Anden odrao da bi
ih zadovoljio, oni e u njemu uvek videti bogatog oveka koji ne ume da
zalei njihovu patnju. Gnevni su na njega zato to je odobrio Danovo
pogubljenje, to ga je uopte uhvatio, to nikad ni re nije rekao protiv
politike svog oca, to je ponudio nagradu za hvatanje Dun... lista je
podugaka. Pokojni Elektor je gvozdenom rukom rukovodio vojskom. A ljudi
u Andenu ne vide nita vie do mladog kralja koji je dobio ansu da
napreduje i postane jo jedna verzija svoga oca. To su slabosti koje mi
elimo da iskoristimo, to me dovodi do plana koji nam se trenutno mota po

glavi."
Izgleda da vi dosta toga znate o mladom Elektoru. Kao i o tome ta se
sve deavalo na tom sveanom balu", odgovorim. Vie ne mogu da drim tu
sumnju u sebi. Pretpostavljam da je to sluaj jer ste i vi te noi bili gost. to
znai da ste verovatno oficir Republike - ali nemate dovoljno visok in da
biste mogli na audijenciju kod Elektora." Prouavam bogate somotske tepihe
i granitne pulteve. Ovo i jesu vae oficirske odaje, zar ne?"
ini se da je Rejzora malo pogodila kritika na raun ina (to, kao i
obino, uopte nisam mislila uvredljivo), ali brzo se pribere i prikrije to
smehom. Vidim da s tobom nee biti tajni. Specijalna devojka. Pa, moja
zvanina titula je Komandir Endru De Soto, i ja rukovodim trima
prestonikim patrolama. Nadimak su mi dale Patriote. Organizujem veinu
njihovih misija neto vie od decenije."
Dan i Tes nas paljivo sluaju. Vi ste zvaninik Republike", nesigurno
ponavlja Dan, pogleda prikovanog za Rejzorov. Komandir iz prestonice. Hm.
A zato pomaete patriotama?"
Rejzor klimne glavom, nasloni laktove na sto i sklopi ake. Moda je
najbolje da ponem tako to u vam otkriti nekoliko detalja o naem nainu
delovanja. Patriote su osnovane pre tridesetak godina - poeli su kao
rasputena ekipa pobunjenika. U poslednjih petnaest godina se okupljaju u
pokuaju da se organizuju oko tog zajednikog cilja."
Pria se da je Rejzorov dolazak sve promenio", dodaje Kaede. Sve
vreme su menjali voe, a najvei problem bilo je finansiranje. Rejzorove veze
s Kolonijama poele su da donose za misije novac koga ranije nije bilo."
Kad malo bolje razmislim, Metijas u poslednjih nekoliko godina i jeste
bio prilino zauzet s patriotskim napadima na Los Andeles.
Rejzor klimne glavom na Kaedine rei. Borimo se za ujedinjenje
Kolonija i Republike, borimo se da povratimo staru slavu Sjedinjenih
Drava." Oi mu zacakle od odlunosti. I spremni smo na sve da doemo do
tog cilja."
Stare Sjedinjene Drave, pomislim, a Rejzor nastavlja priu. Dan mi je
tokom bega iz Los Anelesa pomenuo Sjedinjene Drave, mada sam jo bila
skeptina. Sve do sada. Kako funkcionie vaa organizacija?", pitam.
Motrimo kad se pojave ljudi s talentima i vetinama koji su nam
potrebni, nakon ega pokuavamo da ih regrutujemo", odgovara Rejzor. To

nam uglavnom ide od ruke, iako je za neke potrebno vie vremena nego
obino." Zastane i podigne au u pravcu Dana. Mene u Patriotama smatraju
voom - ima nas samo nekoliko, radimo iznutra i osmiljavamo pobunjenike
misije. Kaede je Pilot." Kaede mahne i nastavi da prodire hranu. Ona nam
se pridruila nakon to su je izbacili s Pilotske akademije u Kolonijama.
Danov hirurg je Doktor, a mlada Tes je Doktor staista. Postoje jo i Borci,
Trkai, Skauti, Hakeri, Pratnje, i tako to. Tebe bih stavio meu Borce, Dun,
iako poseduje vetine koje spadaju u vie kategorija. Dan je, naravno,
najbolji Trka koga sam ikada video." Rejzor se jedva primetno osmehne i
uzme i poslednji gutljaj iz ae. Vas dvoje tehniki spadate u potpuno novu
kategoriju. Poznati ste. Takvi nam i jeste najkorisniji, i to je razlog to vas
nisam vratio na ulicu."
Ba ste ljubazni", kae Dan. Koji je plan?"
Rejzor pokae na mene. Malopre sam te pitao ta sve zna o Elektoru.
Danas sam uo nekoliko glasina. Kau da si na balu ostavila prilian utisak
na Andena. Neko ga je uo kad je pitao mogu li da te prebace u prestoniku
patrolu. ak se pria da je planirao da te ukljui u obuku za novog senatskog
Princepsa."
Novog Princepsa?" Instinktivno odmahnem glavom, zapanjena. To mora
da je obina glasina. Ni deset godina obuke ne bi moglo za to da me spremi."
Rejzor se na to samo nasmeje.
ta je Princeps?" zauje se Dan. Zvui nervozno. Ima nas ovde koji
nismo tako dobro upoznati s hijerarhijom u Republici."
Voa Senata", oputeno odgovara Rejzor, ne okreui se ka njemu.
Elektorova senka. Njegov, ili njen, partner u komandovanju - a ponekad i
vie od toga. Na kraju obino tako i ispadne, nakon neophodnog decenijskog
treninga. Pa i Andenova majka je bila Princeps."
Instinktivno skrenem pogled ka Danu. Vilica mu je stegnuta i nepomian
je, ime odaje koliko mu ne prija da slua o tome ta Elektor misli o meni i o
tome kako me eli za svog budueg partnera. Nakaljem se. Te glasine su
preterane", ponovim, jer ni meni, kao ni Danu, nije prijatno. ak i da jesu
istinite, ja bih i dalje bila samo jedan od nekoliko Princepsa na obuci, a
garantujem vam da bi ostali regruti bili iskusni Senatori. Bilo kako bilo, na
koji nain mislite da iskoristite tu informaciju? Da ne mislite moda da
u...?"

Kaede me prekine i prasne u smeh. Pocrvenela si, Iparis", kae. Jel to

tebi prija to se svia Andenu?"
Ne!, prasnem, odve prebrzo. Sad ve oseam vrelinu u licu, iako sam
sigurna da je to zato to me Kaede nervira.
Ne budi tako prokleto arogantna", kae ona. Anden je zgodan momak
koji poseduje veliku mo i ima mnogo opcija. U redu je to se osea
polaskanom. Sigurna sam da te Dan razume."
Rejzor se namrti s neodobravanjem i potedi me odgovora. Kaede.
Molim te." Ona se kobajagi naduri i vrati se jelu. Bacim pogled na dvosed.
Dan zuri u tavanicu. Nakon kratke pauze, Rejzor nastavi. ak ni sada,
Anden ne moe biti siguran da je sve to si uradila protiv Republike bilo s
namerom. to se njega tie, moda su te poveli kao taoca kad je Dan
pobegao. Ili te naterali da mu se pridrui. Toliko je nesiguran da je insistirao
da te proglase nestalom, a ne izdajicom. elim da kaem sledee: Anden je
zainteresovan za tebe, to znai da moe da utie na njega."
Znai vi hoete da se ja vratim u Republiku?", pitam. Rei kao da mi
odzvanjaju po sobi. Krajikom oka vidim Tes kako se nezadovoljno mekolji
na dvosedu. Usne joj se trnu, kao da neto eli da kae.
Rejzor klimne glavom. Upravo tako. Isprva sam hteo da iskoristim
pijune iz moje patrole da mu se priblie - ali sada imam bolju alternativu.
Tebe. Ti e Elektoru da kae da Patriote pokuavaju da ga ubiju - ali plan
koji e mu izneti bie samo mamac. Napaemo ih dok budu zauzeti lanim
planom. Na cilj nije samo da ubijemo Andena ve da itavu zemlju
okrenemo protiv njega, tako da osudimo njegov reim na propast ak i ako
nam plan propadne. Eto ta vas dvoje moete da uinite za nas. Uglavnom,
uli smo da e Elektor u narednih nekoliko nedelja posetiti ratite, ide po
najnovije vesti i izvetaje od svojih pukovnika. Sutra oko podne na ratite
kree vazduna letelica RL Dinastija, i na njoj e biti cela moja eskadrila.
Pridruie mi se i Dan, Kaede i Tes. Mi emo organizovati pravo ubistvo, a ti
e biti ta koja e Andena da utera u mreu." Rejzor prekrta ruke i
pogledom prelazi po naim licima, ekajui reakcije.
Dan se konano pribere i prekine ga. To e biti prilino velika opasnost
za Dun", zausti, i pokua da se ispravi. Kako uopte moete da budete
sigurni da e je vojska predati Elektoru? Kako znate da je nee podvrgnuti
muenju da bi iz nje izvukli informacije?"

Veruj mi, znam kako u to da izbegnem", odgovara Rejzor. Nisam

zaboravio ni na tvog brata... Ako Dun uspe se zblii s Elektorom, i sama
moe da sazna gde se nalazi Iden."
Danu se zacakle oi, a Tes ga stisne za rame.
to se tebe tie, Dane, nikad nisam video da narod nekoga tako
podrava. Jesi li znao da je bojenje pramena u crveno preko noi postala
moda?" Rejzor se nasmeje i odmahne rukom ka njemu. To je mo. Tvoj
uticaj je ovog trenutka veliki koliko i Elektorov. Moda i vei. Ukoliko
uspemo da pronaemo nain da iskoristimo tvoju slavu da potpirimo ljude, i
to pre atentata, Kongres nee imati snage da sprei revoluciju."
A ta planirate da uradite s tom revolucijom?", pita Dan.
Rejzor se nagne i lice mu poprimi odluan izraz, ak ispunjen nadom. Da
li eli da zna zato sam se prikljuio Patriotama? Iz istih razloga ih kojih si
i ti radio protiv Republike. Patriote znaju da si patio - svi smo videli rtve
koje si podneo za svoju porodicu, bol koji ti je Republika nanela. Dun",
kae Rejzor, klimnuvi glavom ka meni. Stresem se; ne elim da me podsea
na ono to se dogodilo Metijasu. I tvoju patnju sam video. Nacija koju si
nekada volela unitila ti je elu porodicu. Ne zna se broja Patriotama kojima
se isto desilo."
Na pomen njegove porodice, Dan ponovo podigne pogled ka tavanici.
Oi su mu i dalje suve, ali kad Tes posegne rukom da uhvati njegovu, vrsto
je stegne.
Svet izvan Republike nije savren, ali u njemu postoje i slobode i
mogunosti, i na jedini posao je da pustimo da to isto svetio da zasvetli i u
Republici. Naa zemlja je na ivici - sad joj je samo potrebna ruka koja e je
gurnuti." Delimino se podigne iz stolice i pokae na sebe. Mi moemo da
budemo ta ruka. Revolucija moe da srui Republiku, a onda zajedno s
Kolonijama moemo da je preuzmemo i napravimo od nje neto
velianstveno. Da ponovo napravimo Sjedinjene Drave. Ljudi e iveti
slobodno. Dane, tvoj mlai brat e odrasti na boljem mestu. Za to vredi rizikovati ivot. Za to vredi i umreti. Zar ne?"
Vidim da Rejzorove reci u Danu uspevaju neto da izazovu, da mu je
neto zasijalo u pogledu, neto iji me intenzitet zaprepauje. Neto za ta
vredi umreti", ponavlja Dan.
1 ja bi trebalo da budem uzbuena. Ali nekako, ipak, osetim muninu na

pomisao da Republika moe da se srui. Da li su mi isprali mozak, ili je to

rezultat viegodinje indoktrinacije Republike, ne znam. Ali ne mogu da se
otresem tog oseaja, iako me uz njega preplavljuju i stid i nezadovoljstvo
sobom.
Sve to mi je blisko nestaje.

Doktorka se, uz tihi amor, pojavljuje neto posle ponoi. Priprema me za

operaciju. Rejzor dovlai sto iz dnevne sobe do jedne od manjih spavaih,
iji su okovi prepuni raznoraznih zaliha - hrane, eksera, spajalica, balona s
vodom, nema ta nema. Zajedno s Kaede postavlja sloj debele plastike pod
sto. S nekoliko kaieva me vezuje za sto. Paljivo priprema svoje metalne
instrumente. Noge su mi gole i krvare. Dun je sve vreme kraj mene,
posmatra Doktorku, kao da je njeno nadgledanje dovoljna garancija da e sve
protei bez greke. Nestrpljivo ekam. Svaki trenutak koji prolazi vodi me ka
pronalaenju Idena. Kad god pomislim na Rejzorove rei, stresem se. Nemam
pojma - moda je odavno trebalo da se prikljuim Patriotama.
Tes se mota po sobi i asistira Doktorki, navlai joj rukavice posle pranja
ruku, dodaje joj instrumente i paljivo posmatra proces. Uspeva da izbegne
Dun. Tesin izraz lica odaje koliko je nervozna, ali ne progovara. Na
razgovor za veerom na dvosedu tekao je prilino prijatno - ali neto se meu
nama promenilo. Ne mogu tano da provalim ta. Mogao bih da se zakunem
da se primila na mene. Ali to je jedna tako blesava pomisao, te je brzo
otresem. Tes, koja mi je praktino kao sestra, malo siroe iz sektora Nima?
Samo to vie nije malo siroe. Na licu joj se vidi koliko je odrasla:
nema vie dejih obraia, jagodice su joj izraene, a oi vie nisu onako
ogromne kao to se seam da su bile. Pitam se kako nikada ranije nisam
primetio te promene. Postale su uoljive tek nakon nekoliko nedelja
razdvojenosti. Vala, stvarno sam prava bukva.
Dii", ujem Dun kraj sebe. Duboko udie, kao da eli da mi pokae
kako.
Prestajem da lupam glavu oko Tes i shvatam da sam prestao da diem.
Zna li koliko e da traje?" pitam Dun. Primeti koliko sam napet i neno
me potape po ruci, te osetim nalet grie savesti. Da nije mene, bila bi na
putu ka Kolonijama.
Nekoliko sati." Dun zauti i saeka da Rejzor zavri posao s
Doktorkom. Rejzor joj rukovanjem preda novac. Tes pomae Doktorki da

stavi masku, a onda mi palcem pokae da je sve u redu. Dun se okrene ka

meni.
Zato mi nikad nisi rekla da si upoznala Elektora?" proapuem.
Oduvek si priala o njemu kao da je potpuni stranac."
Zato to i jeste potpuni stranac", odgovara Dun. Zauti na tren, kao da
eli da bude sigurna u ono to pria. Nisam imala razloga da ga pomenem niti ga poznajem, niti gajim neka oseanja prema njemu."
Misli mi se vraaju na onaj poljubac u kupatilu. A onda se setim
Elektorovog portreta i zamislim stariju Dun kako stoji kraj njega, budua
Princeps Senata. Ruku pod ruku s najbogatijim ovekom Republike. A ja, ta
sam? Obian ulini prevarant s dve banknote u depu koji misli da e biti
dostojan ove devojke nakon to smo nekoliko nedelja proveli zajedno? Osim
toga, zar sam ve zaboravio da je Dun pripadala elitnoj porodici - da se
druila s ljudima kao to je mladi Elektor na otmenim zabavama i banketima
dok sam ja jo rovario po kontejnerima u Lejku u potrazi za hranom? I ovo je
prvi put da je zamislim s nekim iz vie klase? Najednom pomislim koliko
sam glup to sam joj rekao da je volim, k da je uopte mogue da mi ona
uzvrati ljubav, pa nije ona obina devojka s ulice. Ona meni nije rekla isto
to, u svakom sluaju.
Zato me je uopte briga? To ne bi trebalo ovoliko da boli. Zar ne? Zar
nemam vanijih briga na pameti?
Doktorka mi prilazi. Dun mi stee ruku; ne bih da je pustim. Jeste da
potie iz nekog drugog sveta, ali odrekla ga se zbog mene. Ponekad to
uzimam zdravo za gotovo, te se pitam odakle mi obraza da sumnjam u nju,
kad je spremna da rizikuje sopstveni ivot da bi meni pomogla. Mogla je i da
me ostavi za sobom. Ali nije. Sama sam ovo odabrala, rekla je.
Hvala ti", kaem joj. To je sve to mogu.
Dun me dobro pogleda, a onda mi neno poljubi usne. Bie gotovo oas
posla, a onda e moi da se penje uz zgrade i preskae zidove onako brzo
kao nekada." Zastane na trenutak, a onda ustane i klimne glavom ka Doktorki
i Tes. I ode.
Zatvorim oi i, dok doktorka prilazi, drhtavo udahnem. Iz ovog ugla
uopte ne vidim Tes. Pa dobro, kako god da bude, nee biti gore od
prostrelne rane. Jelda?
Doktorka mi stavlja vlanu krpu preko usta. Utonem u dugaak mraan

tunel.
Iskrice. Seanja s nekog dalekog mesta.
Sedim sa Donom za naim malim stolom u dnevnoj sobi, obojicu nas
osvetljavaju nemirni plamenovi tri svee. Meni je devet. Njemu etrnaest.
Sto je naisto klimav - jedna od nogu je satrulila, te jednom meseno
pokuavamo da joj produimo ivot obavijajui je dodatnim slojem kartona.
Ispred Dona stoji otvorena knjiga. Sedi nad njom, obrva usredsreeno
namrekanih. Proita jo jedan red, zamuca na dve rei, a onda strpljivo
pree na sledei.
Deluje prilino umorno", kaem mu. Trebalo bi da ode u krevet.
Mama e se naljutiti ako provali da si budan."
Samo jo ovu stranu", mrmlja Don, gotovo me ne sluajui. Osim ako
se tebi ne spava."
Najednom se ispravim. Ja nisam umoran", insistiram.
Obojica se nagnemo nad knjigu, i Don pone glasno da srie. U
Denveru", usporeno ita, nakon... izgradnje... severnog Zida, Elektor Primo
je... zvanino... zvanino..."
Proglasio", pomaem mu.
Proglasio... zloinom..." Don zastane na nekoliko trenutaka, a onda
odmahne glavom i uzdahne.
Protiv", dodam.
Don se namrti. Jesi li siguran? Ne zvui mi kao prava re. Dobro
onda. Protiv. Protiv drave svaki ulazak u..." Don zastane, zavali se u
stolicu i protrlja oi. U pravu si, Dani", proapue. Moda je vreme da
legnem."
ta je bilo?"
Slova mi se mute pred oima." Don uzdahne i tapne prstom po papiru.
Zavrtelo mi se u glavi."
Ajde. Samo jo ovu reenicu da zavrimo." Pokaem na red gde je stao,
i pronaem re kod koje je zapeo. Prestonicu", kaem. Zloin protiv drave
svaki ulazak u prestonicu bez prethodnog odobrenja vojske."
Don se jedva vidljivo nasmei kad uje kako bez pauze itam reenicu.
Dobro e ti proi na Ispitu", kae kad zavrim. I ti i Iden. Ako ja uspem
da se provuem, onda e vama biti laa. Bistar si ti momak, mali."

Na njegovu pohvalu slegnem ramenima. Nisam ba toliko uzbuen zbog

srednje kole."
Trebalo bi da bude. Makar ima prilike da je pohaa. Bude li
dovoljno dobar, moda te Republika poalje na koled i regrutuje za vojsku.
To ti valjda deluje uzbudljivo, zar ne?"
Najednom zaujem lupanje na vratima. Skoim. Don me gurne iza sebe.
Ko je?" vikne. Lupanje postaje sve jae, te uhvatim sebe kako prekrivam
ui da bih blokirao buku. Mama ulee u dnevnu sobu, s usnulim Idenom u
rukama, i pita ta se deava. Don zakorai da otvori vrata - ali pre nego to
uspe, neko ga pretekne i u kuu ue naoruana ulina patrola. Ispred njih
stoji devojica s dugakim tamnim repom, i zlatnim sjajem u crnim oima.
Zove se Dun.
Uhapeni ste", kae, zbog ubistva naeg velianstvenog Elektora."
Podigne pitolj i puca u Dona. A potom u mamu. Ja vritim iz petnih
ila, toliko glasno da mi popucaju glasne ice. Padne mi mrak na oi.
Osetim probadanje. Sad mi je deset godina. Ponovo sam u laboratoriji
Centralne bolnice Los Anelesa, zakljuan s ko zna koliko drugih, i svi smo
vezani za pokretne krevete na kojima leimo, zaslepljeni flourescentnim
svetlom. Iznad sebe vidim doktore ija su lica prekrivena maskama. kiljim.
Zato me dre budnim? Svetla su tako jaka - oseam... moj um polako pluta
po izmaglici.
U rukama im vidim skalpele. Razmenjuju nerazgovetno neke rei. A onda
osetim neto hladno i metalno na kolenu, nakon ega izvijem lea i pokuam
da vrisnem. Ali nita se ne uje. elim da im kaem da prestanu da mi seku
koleno, ali onda osetim kako mi neto proburazi glavu i misli mi se razete od
bola. Vidno polje mi se oboji zaslepljujue belo.
Zatim otvorim oi i vidim da se nalazim u zadimljenom podrumu u kome
je prijatno toplo. Nekim ludim udom sam iv. Od bola u kolenu mi se plae,
ali znam da moram da ostanem tih. Oko sebe vidim tamne obrise, veina je
poloena na zemlju i nepomina, a odrasli koji su u mantilima etaju oko nas
i proveravaju svakog ponaosob. Tiho ekam, leei tako jedva zatvorenih
oiju, sve dok i poslednji ne napusti prostoriju. Potom se podignem na noge i
otcepim nogavicu da bih mogao da je veem oko raskrvarenog kolena.
Tumaram tamom i prepipavam zidove, sve dok ne pronaem vrata koja vode
napolje, nakon ega se odvuem ka naputenoj uliici. Dokopam se svetla, i

ponovo naletim na Dun, sabranu i nimalo uplaenu, prua mi ruku da mi

pomogne.
Ajde", apne i obuhvati me oko struka. Privijem je k sebi. Zajedno smo
u ovome, jel tako? Ti i ja?" Odlazimo do glavne ulice i ostavljamo bolniku
laboratoriju za sobom.
Ali ljudi na ulici imaju iste one vrlo svetle plave kovrde kao Iden, i svi
imaju po jedan skarletni pramen natopljen krvlju. Sva vrata koja proemo
imaju veliko prekrieno slovo X ispisano sprejom. To znai da svi koji ovde
ive imaju kugu. Mutiranu kugu. Danima tumaramo ulicama, a vazduh je gust
kao sirup. Traim majinu kuu. Iz daljine me zovu svetlucavi gradovi
Kolonije, obeavaju bolji svet i bolji ivot. Morau da odvedem Dona,
mamu i Idena tamo, da se konano oslobodimo iz kandi Republike.
Stiemo do majinih vrata, ali kad ih otvorim, dnevna soba je prazna.
Nema majke. A ni Dona. Ubili su ga vojnici, najednom se setim. Skrenem
pogled, ali vidim da ni Dun nije tu, sm sam na ulazu. Ostao je samo Iden...
lei u krevetu. Kad mu priem blizu, otvori oi i prui mi ruku.
Ali oi mu vie nisu plave. Crne su, jer mu duica oka krvari.
Polako, veoma polako, izranjam iz tame. Vrat mi pulsira kao kad se
oporavljam od glavobolje. Znam da je sve ono bio san, ali ne mogu da se
otresem tog uasnog oseaja da me iza vrata eka neto strano. Glava mi je
na jastuku. Iz ruke mi viri cevica koja se nastavlja do poda. Sve mi je
mutno. Borim se da izotrim vid, ali ne vidim nita sem ivice kreveta i tepiha
i devojke koja je naslonila glavu na krevet. Makar mislim da je devojka. Na
trenutak mi se uini da je Iden, da su ga Patriote nekako spasle i dovele
ovamo.
Obris se pomeri. Prepoznam je, Tes.
Hej", promrmljam. Zapliem jezikom. ta ima? Gde je Dun?"
Tes me uhvati za ruku i ustane, izbegavajui odgovor. Budan si", kae.
Ti si... kako se osea?"
Usporeno." Pokuam da joj dodirnem lice. I dalje nisam siguran da je
stvarna.
Tes se okrene da se uveri da smo sami. Podigne prst na usne. Ne brini",
tiho izgovara. Nee se dugo tako oseati. Doktorka je zadovoljna. Uskoro
e biti kao nov, pa moemo da krenemo na ratite da ubijemo Elektora."

Nije mi pravo to re kao to je ubiti izgovara s takvom lakoom. Ubrzo

potom shvatim da me noga vie ne boli - ni najmanje. Pokuam da se
podignem da je vidim, i Tes mi postavi jastuke iza lea da mogu da sednem.
Spustim pogled na nogu, gotovo uplaen.
Tes sedne pored mene i odvije bele zavoje koji prekrivaju mesto gde je
nekad bila rana. Pod gazom su sada ravne ploice od elika, mehaniko
koleno koje je zamenilo ono staro, i metalni slojevi koji mi prekrivaju butinu.
Zabezeknuto gledam. Delovi metala koji se ukrtaju s mesom na butini i listu
savreno su oblikovani, i samo na ivicama se primeuju male otekline i
crvenilo. Zamuti mi se vid.
Tes nestrpljivo svira prstima po mom ebetu, i grize svoju zaobljenu
gornju usnu. Pa? Kakav je oseaj?"
Pa... nikakav. Uopte ne boli." Oprezno preem prstom preko hladnog
metala, u pokuaju da se naviknem na strana tela privrena za svoju nogu.
Ovo je sve sama uradila? Kad u ponovo moi da hodam? Jel' stvarno tako
brzo zaraslo?"
Tes ponosno cokne. Ja sam joj pomogla. Narednih dvanaest sati ti nema
mrdanja. Mora da pusti da melem za zaceljivanje uradi svoje." Tes se
iroko osmehne i u oima joj blesne poznata iskra. Ovo je standardna
operacija za ranjene vojnike. Strava je, jelda? Nakon ovoga e je koristiti
kao da je tvoja, ako ne i bolje. Ta doktorka je prilino poznata na ratitu, ali
radi i za crno trite, to je iva srea. Pokazala mi je i kako da namestim
Kaedinu polomljenu ruku, da bi bre zarasla."
Pitam se koliko li su novca Patriote potroile na ovu operaciju. 1 ranije
sam viao vojnike s metalnim delovima, od elinih ploica na nadlaktici do
itavih nogu. Nema anse da je jeftino, a koliko mi se ini, koristila je i vojne
meleme. Ve vidim koliko e mi noga biti mona kad se oporavim - i koliko
bre u da se kreem. Koliko bre u pronai Idena.
Aha", kaem. Nevieno." Izvijem vrat da pogledam ka vratima, ali mi
se zavrti u glavi. Osetim pulsiranje u glavi, a iz susedne sobe ujem amor.
ta rade ostali?"
Tes pogleda preko ramena, a onda ponovo u mene. Priaju o prvoj fazi
plana. Ja nemam udela u njoj, pa ne prisustvujem." Pomogne mi da ponovo
legnem. Usledi neprijatna tiina. I dalje ne mogu da se naviknem na to koliko
se promenila. Primeti mene kako joj se divim, okleva, a onda se udnjikavo

osmehne.
Kad se sve ovo zavri", zaustim, elim da poe sa mnom u Kolonije,
vai?" Osmehne se, a onda mi jednom rukom nervozno namesti ebad. Ako
sve bude teklo po planu, i Republika zaista padne, ne elim da se naemo
usred ovog haosa. Iden, Dun, ti i ja. Kapira, rodo?"
Njen entuzijazam brzo usahne. Okleva. Ne znam, Dane", kae,
pogledavi ponovo ka vratima.
Zato? Jel se to plai Patriota, ili tako neto?"
Ne... do sada su bili dobri prema meni."
Zato onda ne eli s nama?" tiho je upitam. Ponovo ponem da oseam
slabost, borim se da ne utonem u izmaglicu. Jo u Lejku smo se dogovarali
da emo zajedno pobei u Kolonije ako nam se ukae prilika. Otac mi je
rekao da su Kolonije pune..."
Sloboda i mogunosti. Znam." Odmahne glavom. Nego..."
Nego ta?"
Ruka joj sklizne u moju. Seam je se kad je bila dete, kad sam je prvi put
video da pretura po kontejnerima u sektoru Nima. Jel ovo stvarno ta ista
devojka? Ruke joj nisu male kao nekad, iako i dalje taman staju u moje.
Podigne pogled ka meni. Dane... brinem se za tebe."
Trepnem. Kako to misli? Zbog operacije?"
Tes nestrpljivo odmahne glavom. Ne. Brinem za tebe zbog Dun."
Duboko uzdahnem i ekam da nastavi, uplaen od reci koje slede.
Glas joj postane udan, ne prepoznajem ga. Pa... ako Dun krene s
nama... mislim, znam koliko si vezan za nju, ali ona je do pre nekoliko
nedelja bila vojnik Republike. Zar ne primeuje onaj izraz lica koji joj
povremeno izbije na povrinu? Kao da joj Republika nedostaje, kao da eli
da se vrati, ili tako neto? ta ako pokua da sabotira na plan, ili se okrene
protiv tebe na putu ka Kolonijama? Patriote ve preduzimaju mere
predostronosti..."
Stani." I sam sam iznenaen koliko sam glasan i iznerviran. Nikada
ranije nisam podigao glas na Tes, i istog trenutka zaalim. Svaka njena re
odie ljubomorom, pa ak i nain na koji prosike Dunino ime, kao da ne
moe da doeka da ga ispljune. Jasno mi je da se sve izdeavalo za samo
nekoliko nedelja. Naravno da e prolaziti kroz trenutke nesigurnosti. Zar ne?
Ipak, ona vie nije lojalna Republici, a opasnost nam preti ak i ako ne krene

s nama. Za ime sveta, pa ona me je izbavila iz Dvorane Batala. Sigurni smo s

njom."
Tes nabere usne. Pa, kako se onda osea zbog ovoga to oni planiraju s
njom? I ta s njenom vezom s Elektorom?"
Kakvom vezom?" Slabano odmahnem rukom, trudei se da delujem kao
da mi nije vano. To je sve deo igre. Ona ga i ne poznaje."
Tes slegne ramenima. Uskoro e ga upoznati", proapue. Kad mu
prie dovoljno blizu da ga izmanipulie." Ponovo obori pogled. Krenuu ja s
tobom, Dane. Nema kuda s tobom ne bih krenula. Samo sam elela da ti
skrenem panju na... nju. U sluaju da nisi razmiljao na taj nain."
Sve e biti u redu", uspevam da izustim. Veruj mi."
Napetost konano prolazi. Tesino lice smeka i ponovo postane slatko, a
moja nervoza nestaje kao da je nikad nije bi bilo. Uvek si pazila na mene",
izgovaram s osmehom. Hvala ti, roo."
Tes se iroko osmehne. Mora neko i to, jelda?" Pokae rukom na moje
zavrnute rukave. Nego, drago mi je to ti uniforma pristaje. Dok je bila
sloena delovala je preveliko, ali ispade kako treba." Bez ikakvog
upozorenja, nagne se nad mene i brzo me poljubi u obraz. Nakon toga, skoi
kao oparena. Lice joj je crveno kao bulka. 1 ranije me je ljubila u obraz, kad
je bila mala, ali ovo je prvi put da sam u tom poljupcu osetio neto vie.
Pokuavam da provalim kako je, za manje od mesec dana. Tes ostavila
detinjstvo za sobom i postala devojka. Nakaljem se da prikrijem nelagodu.
Ovo je sad jedan sasvim drugaiji odnos.
Tes ustane i skloni ruku. Umesto u mene, pogleda ka vratima. Izvini,
trebalo bi da se odmara. Posetiu te kasnije. Probaj da odspava."
Tek tada shvatam da je ona bila ta koja nam je ostavila uniforme ispred
kupatila. Mora da je videla kako ljubim Dun. Pokuavam da rasteram ovu
maglu iz glave, da joj neto kaem pre nego to ode, ali ve je izala na vrata
i nestala niz hodnik.

0545 SATI.
VENECIJA.
PRVI DAN U PRIRIOTSKOJ SLUBI.
Namerno nisam htela da prisustvujem operaciji; Tes je, naravno, ostala da
bi pomogla Doktorki. Prizor nesvesnog Dana polegnutog na stolu, bledog i
bezizraznog lica, glave pod devedeset stepeni zabaene ka stolu previe bi
me podsetio na onu no kad sam stajala nad Metijasovim nepominim telom
u uliici iza bolnice. Radije ne bih da Patriote uoe moje slabosti. Te se
drim po strani i sedim sama na jednom od dvoseda u dnevnoj sobi.
Odvojila sam se i da bih mogla dobro da razmislim o planu koji je Rejzor
napravio za mene:
Vojnici Republike e da me uhapse.
Pronai u nain da me Elektor primi nasamo, a onda u da steknem
njegovo poverenje.
Ispriau mu za lani atentat koji se planira i tako stei uslove za
pomilovanje svih zloina koje sam poinila protiv Republike.
Nakon toga u ga namamiti za pravi atentant.
To je moja uloga. Jedna je stvar razmiljati o tome; odraditi to kako treba
je sasvim druga. Prouavam sopstvene ruke i pitam se da li sam spremna da
ih uprljam krvlju, da li sam spremna da nekome oduzmem ivot. ta mi je
ono bee Metijas stalno govorio? Malo je onih koji ubijaju iz pravih
razloga, Dun." Ali onda se setim onoga to mi je Dan rekao u kupatilu.
Resiti se glavnokomandujue osobe ovog prokletog sistema ini mi se kao
mala cena za poetak revolucije. Zar ne?"
Republika mi je uzela Metijasa. Pomiljam na Ispit, na lai o smrti mojih
roditelja. Na vetaki izazvanu kugu. Iz ove luksuzne kaskadne zgrade u
daljini vidim kako vegaski Stadion za ispite bleti iza nebodera. Malo je onih
koji ubijaju iz pravog razloga, ali ako uopte postoji pravi razlog, onda to
mora biti ovaj. Zar ne?

Ruke mi jedva primetno podrhtavaju. Umirim ih.

Ovde je sada tiho. Rejzor je ponovo otiao (izaao je u 0332 u punoj
uniformi), a Kaede se zanesvestila na drugom kraju dvoseda. ak i iglu da
ispustim na ovaj mermerni pod, zvuk bi mi zaparao ui. Nakon nekog
vremena, pogled mi pada na mali ekran na zidu. Gledam najnovije vesti, iako
je zvuk priguen. Upozorenja na poplave, upozorenja na oluje. Raspored
sletanja i uzletanja letelica. Pobede nad Kolonijama na ratitu. Ponekad se
pitam da li Republika izmilja te pobede, da li oni taj rat gube ili dobijaju.
Naslovi se smenjuju. Pojavljuje se ak i upozorenje da e svaki civil koji
bude imao crveni pramen u kosi biti na mestu uhapen.
Vesti se naglo prekidaju. Od snimka koji usledi sva se ukoim: novi
Elektor dri svoj prvi javni govor.
Oklevajui pogledam u Kaede. Izgleda kao da je u dubokom snu.
Ustanem, paljivo odem do monitora i pojaam zvuk.
Jedva se uje, ali i to mi je dovoljno. Gledam kako Anden (bolje reeno,
Elektor Primo) graciozno stupa na podijum. Klima glavom ka uobiajenoj
gomili novinara ispred sebe. Izgleda ba onako kako ga i pamtim, mlaa
verzija svoga oca, s diskretnim naoarima i kraljevskfudignute brade,
besprekorno obuen u crnu uniformu sa zlatnim vezom i dvorednim
kopanjem.
Dolo je vreme za velike promene. Naa odlunost je testirana do
krajnjih granica, a rat s naim neprijateljem dostigao je svoj vrhunac", kae.
Ne govori kao da mu je otac umro, ve kao da je oduvek Elektor Primo.
Izvojevali smo pobedu u tri bitke i preuzeli komandu nad tri grada na jugu
Kolonija. Pobeda nam je nadohvat ruke, te se blii trenutak u kome e se
Republika prostirati ak do Atlantskog okeana. To je sasvim izvesno naa
sudbina."
Nastavlja tako da uverava ljude u snagu nae vojske i obeava da e
kasnije najaviti promene koje bi eleo da uvede - ko zna ta je tu istina.
Ponovo mu prouavam lice. Nije da mu glas ne zvui kao oev, ali ipak me
privlai iskrenost koju u njemu oseam. Ima dvadeset godina. Moda zaista
veruje u to to govori, a moda je samo dobar u prikrivanju sopstvenih
sumnji. Pitam se kako li se osea povodom smrti svoga oca i kako uspeva da
se, na ovakvim konferencijama za novinare, sabere dovoljno da bi odigrao
svoju ulogu. Nema sumnje da Kongres udi za manipulacijom tako mladim

Elektorom, da vodi igru iz senke u kojoj e on biti samo pion. Sudei po

onome to tvrdi Rejzor, nema dana u kome se ne vodi bitka za to. Ukoliko
odbije da slua Senat, onda je i Anden isto onoliko gladan moi koliko i
njegov otac.
Koje su tano razlike izmeu Andena i njegovog oca? Kako Anden vidi
Republiku - kad smo ve kod toga, kako je ja vidim?
Ponovo utiam zvuk i odem. Nemoj previe da se optereuje time ko je
Anden. Ne smem o njemu da razmiljam kao o pravoj osobi - osobi koju
moram da ubijem.
Konano, kad se po sobi prospu prvi zraci sunca, Tes ulazi s vestima da
je Dan budan i svestan. U dobrom je stanju" kae, okrenuta ka Kaede. Sad
ve sedi uspravno, a za nekoliko sati moi e i da hoda." A onda ugleda
mene i osmeh joj iezne. Khm. Ako eli, moe da ga vidi."
Kaede otvori jedno oko, slegne ramenima i ponovo utone u san. Uputim
Tes najprijateljskiji mogui osmeh, a onda duboko udahnem i krenem u
spavau sobu.
Dan je naslonjen na jastuk i do grudi pokriven debelim ebetom. Mora da
je umoran, ali ipak uspe da namigne kad me vidi, te mi srce preskoi. Kosa
mu je rasuta po ramenima, izgleda kao neki bletei oreol. U krilu mu vidim
nekoliko savijenih spajalica (koje je uzeo iz kutije u oku - to znai da je
ve ustajao). Izgleda da pokuava neto da napravi od njih. Kad vidim da nije
u bolovima, odahnem s olakanjem. Hej", kaem. Drago mi je to si iv."
I meni je drago to sam iv", odgovara. Dok prilazim i sedam na njegov
krevet, ne skida oi sa mene. Jesam li neto propustio?"
Aha. Propustio si Kaedino hrkanje. Za nekoga ko toliko kri zakon, ima
prilino vrst san."
Dan se nasmeje. Divim se njegovom pozitivnom duhu, nisam imala
prilike to da vidim u poslednjih nekoliko nedelja. Pogled mi odluta na deo
ebeta koji prekriva njegovu zaleenu nogu. Kako je?"
Dan skloni ebe. Na mestu gde mu je bila rana sada su ploice glatkog
metala (elik i titanijum). Doktorka mu je koleno zamenila vetakim, te mu
je sad dobra treina noge od metala. Podsea me na vojnike koji su se vratili
s ratita, s onim njihovim vetakim akama i rukama i nogama, s metalom na
mestima na kojima je nekad bila koa. Doktorka mora da je dobro upoznata s
ratnim povredama. Oito su Rejzorove oficirske veze doprinele da se na

Danu iskoriste i vojne zalihe melema. Otvorim dlan i on stavi ruku u moju.
Kakav je oseaj?"
Dan u neverici odmahne glavom. Nikakav. Skroz je lagano i bezbolno."
Obeenjaki se nakezi. Sad e, draga, da vidi koliko visoko stvarno mogu
da se popnem. Vie nema ni onog zaleenog kolena koje me je sputavalo, ta
kae? Kakav divan poklon za roendan."
Roendan? Nisam znala. Srean roendan sa zakanjenjem", izgovorim s
osmehom. Pogled mi padne na spajalice u njegovom krilu. ta to radi?"
O." Dan uzima jednu od drangulija koje je napravio, onu koja izgleda
kao metalni krug. Ubijam vreme." Podigne krug ka svetlosti i uhvati me za
ruku. Stavi mi ga u dlan. Poklon za tebe."
Paljivo ga pogledam. Napravio ga je od etiri razvijene spajalice,
spiralno zapletene i povezane tako da obrazuju krug. Jednostavno i isto.
ak i umetniki. U tim metalnim zavojima vide se ljubav i briljivost, kao i u
finim zavijucima koje je oblikovao prstima sve dok se nisu savili onako kako
je eleo. Ovo je on napravio za mene. Lagano mi sklizne na prst. Predivno je.
Postiena sam, polaskana toliko da ne mogu da progovorim. Ne seam se
kad mi je poslednji put neko neto napravio.
Dan kao da je razoaran mojom reakcijom, ali to dobro prikriva
bezbrinim smehom. Znam da vi lovatori imate neke fensi tradicije, ali u
siromanim sektorima veridbe i gestovi ljubavi nekako ovako izgledaju."
Veridbe? Srce mi poskoi u grudima. Ne mogu da se ne osmehnem. S
prstenjem od spajalica?"
O, ne. Pitala sam to iz istinske radoznalosti, ali nisam imala pojma da
koliko e sarkastino da zazvui dok ga nisam izgovorila.
Dan jedva primetno pocrveni; najednom se naljutim na sebe to sam opet
bupnula glupost. S neim runo izraenim", ispravi me iste sekunde. Oborio
je pogled, oito posramljen, i ja se osetim uasno. Izvini to izgleda tako
glupo", tiho izgovori. Voleo bih da sam mogao da ti napravim neto lepe."
Ne, ne", prekinem ga, u pokuaju da se ispravim. Stvarno mi se svia."
Prelazim prstima preko malog prstena, ne skidajui pogled s njega da ne bih
morala da pogledam Dana. On pretpostavlja da mislim kako ovo nije
dovoljno dobro? Reci neto, Dun. Bilo ta. Glavom mi se roje informacije.
Negravirano galvanizovano elino oienje. Ovo je dobar materijal, zna.
Otporniji nego legirani elik, a ipak savitljiv, pritom ne ra. On je.."

Kad vidim kako poraeno zuri u mene, uutim. Svia mi se", ponovim.
Kakav debilan odgovor, Dun. Kako si poela, moe i amarinu da mu
zavali. A onda se jo vie izgubim, jer se setim kako sam ga jednom
opauila pitoljem posred lica. Koja romantika.
Nema na emu", kae, i vrati ostatak spajalica u depove.
Usledi duga pauza. Nisam sigurna ta je eleo da uje, ali znam da to
nisu bile fizike karakteristike metala od koga su napravljene spajalice.
Najednom nesigurna u sebe, pribliim mu se i prislonim glavu na njegove
grudi. On neoekivano udahne, kao da sam ga iznenadila, a onda neno
prebaci ruku preko mene. Eto, to je ve bolje. Sklopim oi. Rukom mi
prolazi kroz kosu, i ja se sva najeim, dopustivi sebi da se prepustim
sanjarenju - zamiljam kako mi prelazi prstom preko brade, kako sputa lice
ka mom.
Nagne se tik nad moje uvo. ta misli o planu?"
Slegnem ramenima i odagnam sopstveno razoaranje. Koliko sam glupa
to razmiljam o ljubljenju u ovakvom trenutku. Jel' ti neko rekao ta tano
treba da radi?"
Ne. Ali verujem da e biti neke zvanine objave da se narod obavesti da
sam iva. To bi trebalo da napravi neki mete, zar ne? Da potpali narod?"
Dan se hladno nasmeje, ali oito je da ga to ne zabavlja. ta god je potrebno
da me odvede Idenu."
Pa, jeste", kaem.
Podigne me ka sebi, tako da ga gledam pravo u oi. Ne znam da li e
nam dozvoliti da komuniciramo", kae. Utia se toliko da ga jedva ujem.
Plan zvui dobro, ali ako neto poe po zlu..."
Ne sumnjam da e me dobro paziti", prekinem ga. Rejzor je republiki
zvaninik. Pronai e on nain da me izvue ako se sve raspadne. to se tie
komunikacije..." Zagrizem usnu i porazmislim. Smisliu ve neto."
Dan mi dotakne bradu i priblii me toliko da nam se nosevi dodinu. Ako
neto krene po zlu, ako promeni miljenje, ako ti bude potrebna pomo,
poalji mi signal, uje li?"
Stresem se od njegovih rei. U redu", odgovorim apatom.
Dan jedva primetno klimne glaovm, a onda se povue i nasloni na
jastuke. Ponovo ponem da diem. Jesi li spremna?" pita. Oseam da to
pitanje krije neto dublje, ali on ga namerno postavlja ovako. Jesi li spremna

da ubije Elektora?
Usiljeno se osmehnem. Ko zapeta puka."
Dugo vremena ostanemo u tom poloaju, sve dok svetlost koja pada kroz
prozore ne postane beliasta i dok se kroz zvunike gradom ne prolomi
zakletva. Tada zaujem otvaranje ulaznih vrata, a potom i Rejzorov glas.
Prie vratima, virne i ja se ispravim i sednem.
Kako ti je noga?" pita Dana. Lica mu je spokojno, kao i obino, a pogled
iza naoara bezizrazan.
Dan klimne glavom. Dobro."
Odlino." Rejzor se saoseajno osmehne. Nadam se da ti je ovo bilo
dovoljno vremena s njim, gice Iparis. Kreemo za sat."
Mislio sam da je Doktorka rekla da treba da odleim..." zausti Dan.
ao mi je", prekine ga Rejzor i okrene se. eka nas avion. Do tada jo
odmaraj nogu."

Pre nego to krenemo, Patriote me preruavaju.

Najpre mi Kaede skrati kosu do ramena, a onda mi je oboji u crveno. I to
nekim sprejom, koji se po potrebi uklanja posebnim skidaem. Rejzor mi
stavlja smea soiva, koja potpuno prikrivaju moje plave oi. Ja sam jedini
koji primeuje da su vetaka; i dalje vidim onu tamnopurpurnu takicu u
duici. Soiva su luksuz za sebe - lovatori ih koriste da promene boju oiju iz zabave. Da sam mogao da ih nabavim, dobro bi mi dola na ulici. Kaede
mi lepi lani oiljak na obraz, i na kraju prua uniformu prve godine Pilotske
akadamije; potpuno je crna, s crvenim traftama na nogavicama.
Na kraju mi daje i dve minijaturne bubice i mikrofon u boji koe - prvu
diskretno stavljam u uvo, a drugu u unutranjost obraza.
Rejzor je obuen u svoju republiku uniformu. Kaede nosi besprekornu
pilotsku uniformu - crni kombinezon sa srebrnim krilima na rukavima, uparen
s belim kondor rukavicama i pilotske naoare. Nije ona pilot u Patriotama
sluajno - Rejzor kae da nikad nije video nekoga ko tako izvodi SPLIT S.
Kaede e bez problema proi kao borbeni pilot.
Tes je ve otila, pre dva sata ju je odveo pilot za koga Rejzor kae da je
Patriota. Premlada je da bi mogla da proe kao vojnik, te je jedini nain da se
provercuje na RL Dinastija da obue obinu braon majicu i pantalone, nalik
radnicima koji odravaju avione.
A tu je i Dun.
Nepomino posmatra moju transformaciju s dvoseda. Prilino je utljiva
nakon onog razgovora na mom krevetu. Dun je jedina meu nama koja se ne
preruava - nije naminkana, oi su joj i dalje tamne i prodorne, kosa i dalje
podignuta u taj sjajni konjski rep. Na sebi ima obinu kadetsku uniformu
koju nam je Rejzor sino dao. Zapravo se nimalo ne razlikuje od one
fotografije na vojnoj legitimaciji. Ona nema ni mikrofon ni bubice, i to iz
oiglednih razloga. Dok Kaede radi na mom preruavanju, nekoliko puta
pokuam da joj uhvatim pogled.
Gotovo sat vremena kasnije, Rejzorovim dipom jezdimo vegaskim

bulevarom. Prolazimo pored nekoliko prvih piramida - uzletite Aleksandrija,

Luksor, Kairo, Sfinga. Sve nazvane po nekoj prastaroj civilizaciji koja je
postojala pre Republike, tako su me makar uili u koli, dok mi je Republika
jo dozvoljavala da se kolujem. Danju izgledaju drugaije, s pogaenim
reflektorima i neosvetljenih ivica, kao neke ogromne crne grobnice koje
izranjaju iz pustinje. Vojnici ulaze i izlaze, kao u mravinjak. Lepo je videti
ovoliko aktivnosti - bie nam lake da se utopimo u okolinu. Ponovo
prelazim pogledom preko naih uniformi. Utirkane i originalne. Ne mogu da
se naviknem na njih, iako smo Dun i ja praktino nedeljama bili prerueni u
vojnike. Okovratnik me stee, a rukavi su previe kruti. Ne znam kako Dun
uspeva ovo da nosi. Da li joj se makar dopada kako mi stoji? Ipak mi ramena
izgledaju ira.
Prestani da razvlai tu uniformu", proapue Dun kad vidi kako
rasteem gornji deo. Upropastie liniju po kojoj je skrojena."
To je jedino to je izgovorila u poslednjih sat vremena. I ti si nervozna
koliko i ja", odgovorim.
Dun okleva, a onda ponovo okrene glavu. Vilica joj je stegnuta, kao da
se suzdrava da mi odgovori. Samo sam htela da pomognem", promrmlja.
Nakon nekog vremena, posegnem da joj stegnem ruku. Uzvrati mi.
Konano stiemo do Faraona, uzletita na kome nas eka RL Dinastija.
Rejzor nas potera napolje i postavi u stroj. Samo Dun ne staje na mesto, ve
odlazi do Rejzora i okree se ka ulici. Diskretno je posmatram.
Trenutak kasnije, iz gomile istupi vojnik i klimne glavom ka Rejzoru,
potom ka Dun, koja ispravi ramena, stane iza njega i nestane u ulinoj guvi.
Tek tako mi nestane iz vidnog polja. Izdahnem i, naglo lien njenog prisustva,
osetim se prazno.
Neu je videti dok se sve ovo ne zavri. Ako uopte proe kako treba.
Nemoj tako da razmilja. Nego ta nego e da proe kako treba.
Zajedno s rekom vojnika ulazimo u Faraon. Unutranjost je ogromna;
tavanica je do samog vrha piramide, na kome se nalazi uzletite RL Dinastija,
u koji se ukrcavaju minijaturne figure od kojih me deli lavirint rampi i staza.
Uz stranice piramide naredani su ulazi u kasarne. Po zidovima prolaze
beskrajni nizovi digitalnog teksta, koji daju informacije o poletanjima i
uzletanjima. Uz ivice piramide dijagonalno klize liftovi.
Rejzor nas ostavlja same. Jednog trena je na elu, a ve drugog naglo

skree u guvu i utapa se u more uniformi. Kaede bez oklevanja nastavlja

dalje, ali uspori dovoljno da bismo mogli da je pratimo. Usne joj se miu
jedva vidljivo, ali u bubici u mom uvetu zvui kristalno jasno.
Rejzor e se na Dinastiju ukrcati s ostalim oficirima, ali mi ne moemo s
njima da nas ne bi legitimisali. Zato je najbolja opcija da se uunjamo..."
Podignem pogled ka uzletitu, ka njegovim bonim udubljenjima i
okovima. Seam se kad sam provalio u prizemljenu letelicu i napunio dve
vree ukradenom hranom. Ili ono kad sam potopio omanju letelicu u jezero
Los Anelesa tako to sam joj nakvasio motore. U oba sluaja sam s
lakoom proao neopaeno. Otvori za smee", promumlam u mikrofon.
Kaede me pogleda s odobravanjem. Pravi si Trka."
Probijamo se kroz guvu sve dok ne stignemo do terminala za liftove u
jednom od okova piramide. Tu se utopimo u grupicu koja eka lift. Kaede
iskljui mikrofon da bi mogla da aska sa mnom, a ja se trudim da budem
paljiv i da ne gledam vojnike u oi. Veina je mlaa nego to sam mogao da
zamislim, tu su mojih godina, a nekolicina ve ima trajne povrede - metalne
udove nalik mojima, nedostaje im uvo ili su im ruke prekrivene opekotinama.
Ponovo prouavam Dinastiju, ovoga puta dovoljno dugo da zapamtim sve
otvore za smee. Ako planiramo da se uunjamo u letelicu, bolje bi nam bilo
da pourimo.
Konano dolazi lift. Od vonje po dijagonalnoj strani piramide pripadne
mi muka, ali brzo stiemo i proputamo ostale. Mi izlazimo poslednji. Dok se
ljudi razilaze po hodniku koji vodi ka ulaznim rampama letelice, Kaede se
okrene ka meni.
Nas eka jo jedan sprat", kae, pokazujui glavom ka jednom uem
stepenitu na kraju hodnika, koje vodi ka sreditu tavanice piramide. utke
prouavam okolinu. U pravu je. Ove stepenice vode pravo na tavanicu
(verovatno sve do krova), ija je povrina potpuno prekrivena lavirintom
metalnih skela i ukrtenih greda. Pozadina parkirane letelice baca senku
preko tavanice i prekriva mesto na kome se nalazimo. Ukoliko uspemo da
skoimo sa sredine ovih stepenica i zakaimo se za metalne grede, moemo
neprimetno, u senci, da priemo letelici i popnemo se uz zamraenu stranu
trupa. Uz to, u blizini letelice, otvori za ventilaciju su prilino buni. Uz buku
i amor s uzletita, trebalo bi da proemo neopaeno.
Nadam se da e ova moja nova noga izdrati. Dvaput nagazim da je

proverim. Ne boli, ali oseam jedva primetan pritisak na mestu gde se

spajaju meso i metal, kao da jo nisu u potpunosti srasli. Ipak, ne mogu da
prestanem da se smeim. Ovo e biti zabavno, jelda?", kaem. Moe se rei
da sam ponovo u elementu, makar na trenutak, kao da sam na vrhuncu svoje
snage.
Penjemo se mranim stepenicama, a potom svako ponaosob skae na
skele i penje se na grede. Prvo ide Kaede. Malo se mui s tom zavijenom
rukom, ali nakon poetnog migoljenja uspeva vrsto da se uhvati. A onda je
red na mene. Lagano se zakaim za gredu i zanjiem ka zamraenom delu
tavanice. Noga se za sada dobro dri. Kaede me pogleda s odobravanjem.
Oseam se k bog", izgovorim apatom.
Vidim."
Kreemo u tiini. Privezak mi nekoliko puta ispadne iz majice, te moram
ponovo da ga uguram nazad. S vremena na vreme spustim pogled ka letelici;
uzletite je prepuno kadeta svih rangova, a sada kad je veina prethodne
posade Dinastije izala iz njega, poeli su da se formiraju dugi redovi
putnika. Gledam ih kako prolaze pregled, kako ih legitimiu i potom prolaze
kroz detektor. Daleko ispod nas, kraj vrata za lift poinju da se okupljaju
novi kadeti.
Naglo se zaustavim.
ta je sad?" brecne se Kaede.
Podignem prst. Fiksiram pogled ka zemlji, sleen prizorom poznate figure
koja se probija kroz guvu.
Tomas.
Taj bilmez nas prati jo od Los Anelesa. Zastaje i nasumino ispituje
vojnike oko sebe. Tu je sa psom, toliko belim da s ove visine izgleda kao
reflektor. Protrljam oi da se uverim da ne haluciniram. Da, jo je tu.
Nastavlja da se probija kroz guvu, s jednom rukom na pitolju za pojasom, a
drugom obavijenom oko povoca tog ogromnog ovara. Za njim ide mala
kolona vojnika. Na trenutak sav utrnem, i sve to vidim jeste Tomas koji
podie pitolj ka mojoj majci, Tomas koji me na mrtvo ime mlati u sobi za
isleivanje u Dvorani Batala. Zacrveni mi se pred oima.
Kaede vidi da mi neto odvlai panju, i pogleda dole u prizemlje. Njen
glas me vrati u realnost. Doao je po Dun", proapue. Nastavi dalje."
Istog trena nastavim da puzim dalje, iako mi celo telo podrhtava. Po

Dun?", upitam apatom. Osetim kako me obuzima bes. Ba njega, od svih

ljudi na svetu, namestite da pronae Dun?"
Postoji dobar razlog za to."
A koji to?"
Kaede nestrpljivo uzdahne. Tomas je nee povrediti."
Saberi se, saberi se, saberi se. Teram sebe da nastavim dalje. Nemam
drugog izbora do da joj poverujem. Pogled ispred sebe. Nastavi dalje. Ruke
mi se tresu i borim se da ih umirim, da potisnem mrnju koju oseam. Ne
mogu da podnesem pomisao da je Tomas uopte pipne. Ako sad budem o
tome razmiljao, neu uspeti da se usredsredim ni na ta drugo.
Daj. Saberi se.
Ispod nas, Tomasova patrola nastavlja da se probija kroz gomilu.
Postepeno se pribliavaju liftu.
Stiemo do trupa. Odavde mogu da vidim red vojnika koji ekaju da
prou rampu. A onda zaujem i prvi lave ovara. Tomas i njegovi vojnici su
se okupili ispred jednog od liftova. Istog onog kojim smo mi doli. Pas
neumorno laje, njuke uperene u vrata lifta, i mae repom. Pogled ispred
sebe. Nastavi dalje.
Ponovo spustim pogled. Tomas dri ruku na uvetu, verovatno zbog
bubice. Stoji koji trenutak tako, kao da s tekoom razumeva ono to mu se
govori. Potom iznenadno vikne na svoje ljude i oni ponu da se udaljavaju od
lifta.
Ponovo se utope u gomilu.
Mora da su pronali Dun.
Nastavimo dalje kroz senku tavanice, sve dok ne stignemo do
zamraenog trupa letelice. Udaljena je dobra etiri metra od nas, a uz bok su
joj prislonjene metalne lestve koje vode unutra. Kaede prebaci ravnoteu na
drugu nogu i okrene se ka meni. Ti skoi prvi", kae. Bolji si."
Vreme je za pokret. Kaede se povue da bih ja mogao da uhvatim dobar
ugao. Namestim se i pripremim, u nadi da e mi noga izdrati, a onda skoim.
Uz priguen zvuk tresnem o lestve i stisnem zube da ne bih jauknuo. Kroz
ranjenu nogu me prostreli bol. Saekam nekoliko sekundi da proe i ponem
da se penjem. S ove strane vie ne vidim patrolu, to znai - bar se nadam da ni oni nas ne vide. Ili, jo bolje, da su otili. Iza sebe ujem Kaede kako
skae i udara o lestve metar i neto ispod mene.

Konano stiem do otvora za smee. Zaletim se - rukama se uhvatim za

otvor i zaljuljam u tamu. Opet me presee bol, ali noga mi pulsira od ove
novosteene energije, ponovo jaka posle dugo vremena. Obriem ruke i
ustanem. Prvo to primetim je hladan vazduh. Verovatno hlade unutranjost
letelice da bi je spremili za poletanje.
Nekoliko trenutaka kasnije, ulee i Kaede. Zatetura se i protrlja gips na
svojoj i dalje povreenoj ruci, a onda me gurne. Nemoj vie tako da staje
usred penjanja", sike. Samo teraj dalje. Ne moemo sebi da priutimo da
se ponaa nepredvidivo."
Onda mi nemojte davati razlog da se ponaam nepredvidivo", odvratim.
Zato mi niste rekli da Tomas dolazi po Dun?"
Znam za tvoje iskustvo s njim", odgovara Kaede. Zakilji u mrak, a onda
pokae ka otvoru i pone da se penje. Rejzor je mislio da nije pametno da
brine unapred."
Spremim se da joj odgovorim, ali ona mi uputi upozoravajui pogled. Uz
teak napor progutam bes. Podseam sebe zato sam ovde. Ovo je zbog
Idena. Ako Rejzor misli da je Dun najsigurnija pod Tomasovim nadzorom,
onda neka mu bude. Ali ta e da rade s njom kad je se doepaju? ta ako
neto krene po zlu i Kongres ili sud urade neto to Rejzor nije planirao?
Kako moe da bude siguran da e sve ii kao podmazano?
Kaede i ja se penjemo uz otvor i stiemo do donjih nivoa Dinastije. Do
poletanja ostajemo skriveni pod stepenitem prazne prostorije iza zadnjih
motora, a onda zaujemo pitanje ventila i pod nogama osetimo pritisak koji
najavljuje uzletanje letelice. ujem i kako poputaju ogromne kablove s
bokova i gromki aplauz posade koja pozdravlja jo jedno uspeno uzletanje.
Nakon pola sata, kad mi bes konano umine, sklonimo se sa stepenita.
Ovuda", promumla Kaede kad stignemo do malecne soba iz koje vode dva
puta - jedan ka motorima, a drugi ka donjim spratovima letelice. Ponekad
poalju iznenadnu inspekciju na glavni ulaz uzletita. Sigurnije nam je da
odemo do prostorije s motorima." Zastane, prisloni aku na uvo i namrti se.
ta je?"
Izgleda da je Rejzor stigao", odgovori.
Noga mi je osetljiva, ini mi se da pomalo hramljem dok hodam.
Popnemo se uz stepenice koje vode ka prostoriji s motorima, sudarivi se
usput s nekoliko vojnika, i zaustavimo se na mestu obeleenom sa 6" tik po

zavretku stepenica. Neko vreme lutamo hodnikom i stajemo pred uzanim

vratima. Na znaku kraj njih pie PUT KA PROSTORIJAMA S MOTORIMA
A, B, C, D.
Ispred vrata stoji straar. Podigne pogled, osmotri nas i ispravi se. ta
vas dvoje hoete?", promumla.
Oputeno salutiramo. Poslali su nas da se naemo s nekim" slae
Kaede. S nekim ko radi u prostoriji s motorima."
Jelte? S kim?" S neodobravanjem kiljne ka njoj. Ti si pilot, jelda?
Treba da se vrati na gornji sprat. Dola je inspekcija."
Kaede zausti da se pobuni, ali ja je prekinem i napravim tupavu facu. To
je jedino ega se setim, a da mu sigurno nee biti sumnjivo. Vidi ovo, kao
vojnik vojniku", promrmljam, gledajui Kaede krajikom oka. Mi, hm...
traimo skriveno mesto da... zna. Mislili smo da bismo mogli do prostorije s
motorima." Pomirljivo mu namignem. Nedeljama pokuavam da joj izvuem
poljubac. Spreila me operacija kolena." Uutim i iskarikiram da hramljem
gore nego inae.
On se nasmei i neoekivano se zasmeje, kao da je zadovoljan to
uestvuje u neemu tako nevaljalom. Aha, tako znai", kae, sa saaljenjem
pogledavi u moju nogu. Slatka ti je mala." Ja mu se pridruim i prasnem u
smeh, a Kaede kobajagi zakoluta oima.
Kao to si rekao", kae Kaede straaru dok otkljuava vrata. Kasnim na
inspekciju. Biemo brzi - popeemo se gore za nekoliko minuta."
Sreno, krelci jedni", dovikne kad uemo. Lenjo mu salutiramo.
Taman sam spremila dobru priu", proapue Kaede. Ali ajde, dobro si
se setio. Jesi li to sam smislio?" Osorno se osmehne i osmotri me od glave
do pete. teta to mi je zapao tako ruan partner."
Kobajagi podignem ruke u svoju odbranu. teta to je meni zapao takav
laov."
Hodamo cilindrinim hodnikom okupanim priguenim crvenim svetlom.
ak i ovde se nalaze ekrani koji vrte najnovije vesti i informacije o
letelicama. Prikazuju listu aktivnih aviona i kuda su se uputili, kao i datume i
raspored poletanja. Ovog trenutka u vazduhu ih je tano dvanaest. Prolazei
pored ekrana, bacam pogled na RL Dinastija.
Republika letelica DINASTIJA \ Poletanje: 0851 po okeanskom

standardnom vremenu, 1.13 s uzletita Faraon, Las Vegas, NV | Sletanje:

1704 po graninom standardnom vremenu, 1.13 na uzletite Blekvel Dok,
Lamar, KO
Lamar. Uputili smo se na ratite na severu. Korak blie Idenu, podseam
sebe. Dun e biti dobro. Ubrzo e se i ova misija zavriti.
Prva prostorija u koju uemo je ogromna - prepuna kotlova i ventila kraj
kojih rade desetine radnika. Neki proveravaju temperaturu, a neki u pei
ubacuju neto nalik belom uglju. Svi su obueni u odeu koju je i Tes
navukla pre nego to se u Veneciji odvojila od nas. Pourimo kroz kotlove i
stiemo do sledeih vrata. Jo jedno stepenite. A onda se konano
dokopamo donjeg sprata.
Letelica je ogromna. I ranije sam bio u unutranjosti letelice, razume se.
Kad mi je bilo trinaest godina, uunjao sam se na uzletite RL Pacifika i
ukrao gorivo iz tri F-170 borbena aviona, a onda ga prodao na crnom tritu
po dobroj ceni. Ali nikad nisam bio u nekoj ovako velikoj. Kaede nas vodi
kroz vrata, pa na metalnu peanu stazu s koje se vide spratovi iznad nas.
Vojnici su na sve strane. Hodamo u korak s njima, trudei se da nam lica
ostanu bezizrazna. Ovde, na najniem spratu, nekoliko formacija ponavlja
vojnu vebu. Uz koridore su vrata, izmeu kojih su tanki ekrani na kojima
prikazuju vesti. Iznad svakog ekrana visi portret novog Elektora Prima.
Prilino su brzi, a?
Rejzorova kancelarija je jedna od est koje se nalaze na etvrtom spratu,
s ugraviranim srebrnim simbolom Republike. Kaede dvaput kucne. Kad uje
Rejzorov glas kako nas doziva da uemo, uleti unutra i paljivo zatvori vrata.
Pratim je. izme nam lupaju po drvenom podu. Neto u prostoriji jedva
primetno mirie na jasmin, i dok gledam izrezbarene okrugle zidne lampe i
Elektorov portret na zidu, primeujem koliko je hladno. Rejzor stoji kraj stola
s rukama iza lea, sav otmen u toj zvaninoj komandirskoj uniformi, i pria
sa slino obuenom enom.
Potreban mi je koji trenutak da shvatim da je u pitanju komandirka
Dejmson.
Kaede i ja stanemo kao sleeni. Nakon okantnog prizora Tomasa,
pretpostavio sam da je komandirka Dejmson, ako je uopte u Vegasu,
verovatno negde na uzletitu i nadgleda uspeh svog kapetana. Nisam ni

pomislio da moe biti na brodu. Zato ona ide na ratite?

Rejzor klimne glavom ka nama i oboje mu otpozdravimo. Voljno", kae i
ponovo se okrene ka komandirki Dejmson. I Kaede je napeta. Moje ulino
esto ulo se probudi. Ako je Kaede nervozna, to znai da Patriote nisu
planirale da komandirka Dejmson bude na ovom letu. Pogled mi odleti ka
bravi na vratima; zamiljam sebe kako se okreem, otvaram vrata i preko
ograde balkona skaem na donji sprat. Plan letelice mi se pojavi u glavi kao
trodimenzionalna mapa. Moram da se spremim za beg ako me prepozna.
Moram da imam isplaniranu rutu.
Posavetovali su me da dobro otvorim oi", kae komandirka Dejmson
Rejzoru. On deluje potpuno nezainteresovano - ramena su mu oputena, ak
se i smei. I ti bi trebalo da uini isto, De Soto. Ako primeti neto
neobino, javi mi. Biu spremna."
Naravno." Rejzor klimne glavom s potovanjem, iako simboli na
njegovoj uniformi ukazuju na to da ima vii in. elim ti sve najbolje, i tebi i
Los Anelesu."
Oputeno salutiraju jedno drugome. Komandirka Dejmson krene ka
vratima. Teram sebe da ostanem miran, iako svaki moj mii vriti da beim.
Komandirka Dejmson prolazi, i ja neujno stojim dok prelee pogledom
preko mene. Krajikom oka vidim otre linije njenog lica i tanku crvenu
crticu njenih usana. Iza lica joj se krije ledeno nitavilo - potpuno odsustvo
emocija od kojeg mi strah i mrnja uzburkaju krv. A onda primetim da joj je
ruka u zavoju. Jo joj nije zarasla rana od onda kad sam je do kosti zagrizao
u Dvorani Batala.
Zna ko sam, pomislim. Niz lea mi klizne graka znoja. Mora da zna.
ak i ovako povrno gledajui, mora me prepoznati, uprkos ovoj tamnoj
skraenoj kosi i lanom oiljku i braon soivima. ekam da pritisne alarm.
izme su mi zalepljene za tlo, ali spremne za beg. Ranjena noga mi pulsira.
Ali proe i taj deli sekunde, i komandirka Dejmson skrene pogled i
stigne do vrata. Vie nisam na litici. Uniforma ti je poguvana, vojnice",
izgovori s visine. Da sam na mestu komandira De Sotoa, naredila bih deset
udaraca biem."
Izae kroz vrata i nestane. Kaede ponovo zakljua vrata - ramena joj se
opuste i ujem kako izdie. Ovo je dobro prolo", kae Rejzoru i baci se na
dvosed. Ton joj odie sarkazmom.

Rejzor pozove i mene da sednem. Ti si zasluna za to, Kaede" kae on.

Vrhunski si preruila naeg mladog prijatelja." Kaede se sva ozari od
komplimenta. Izvinjavam se za ovo iznenaenje. Komandirka Dejmson je
doznala za Dunino hapenje. elela je da se ukrca na letelicu da vidi da li e
se desiti jo neto." Seda za sto. Ali sada se vraa u Vegas."
Osetim slabost. Dok sedim na dvosedu kraj Kaede, ne mogu da ne
gledam u prozore, u sluaju da se komandirka Dejmson vrati po neto.
Napravljeni su od peskiranog stakla. Mogu li ovi ispod nas da nas vide?
Kaede se ve opustila i aska s Rejzorom o sledeim koracima. Kad
emo da sletimo, kad treba da se pregrupiemo u Lamaru, da li su prerueni
vojnici u prestonici na svojim poloajima. Ali ja samo sedim i razmiljam o
izrazu lica komandirke Dejmson. Od svih zvaninika Republike na koje sam
naiao, osim moda Kijana, samo njen pogled moe onako da me ukopa. Ne
elim da se seam kako je naredila da mi ubiju majku - i Dona. Ako je
Tomas taj koji je uhapsio Dun, ta e komandirka Dejmson njoj da uradi?
Moe li Rejzor da je zatiti? Zatvaram oi i pokuavam da je dohvatim
mislima.
uvaj se. Kad se sve ovo zavri, elim ponovo da te vidim.

Nemam snage da pogledam Dana pre nego to odem. Dok me Rejzorov

Patriota vodi ka glavnom ulazu u piramidu Faraon, trudim se da ne gledam ka
njemu. Tako je najbolje, kaem sebi. Ako misija dobro proe, neemo dugo
biti odvojeni.
Tek sada shvatam zato je Dan toliko zabrinut za mene. Rejzorov plan
zvui dobro, ali neto moe da krene po zlu. ta ukoliko me, umesto da me
odvedu kod Elektora, na mestu ubiju? Ili me okae naglavake u sobi za
isleivanje i pretuku na smrt. Koliko sam samo puta tome prisustvovala. Do
kraja dana moda budem i mrtva, mnogo pre nego to Elektor sazna da su me
pronali. Milion stvari moe da krene po zlu.
Zato i moram da se usredsredim, podseam sebe. A to se nee deseti
ako nastavim da ga gledam.
Patriota me uvodi u piramidu, pa niz uzanu stazicu koja ide uza zid. Ovde
je buno i haotino. Stotine vojnika se muva po prizemlju. Rejzor mi je rekao
da e me smestiti u jednu od praznih kasarni na prvom spratu, gde u toboe
skrivati pre nego to pokuam da se ukrcam na RL Dinastija. Kad vojnici
Republike razvale vrata i dou po mene, trebalo bi da se pravim da beim. I
da dam sve od sebe.
Ubrzam korak da sustignem vojnika koji me vodi. Na kraju stazice nalaze
se sigurnosna vrata (metar i po irine, tri metra visine), koja vode ka glavnom
spratu i u hodnike kasarni na prvom spratu. Vojnik provlai karticu. Zapiti,
zatrepe zeleno i vrata se otvore.
Kad dou po tebe, ne daj se", jedva ujno izgovara. Ne razlikuje se od
ostalih vojnika, s tom zalizanom kosom i crnom uniformom. Postaraj se da
poveruju da ne eli da te uhvate. Planirala si da se preda u Denveru.
Okej?"
Klimnem glavom.
Skrene pogled s mene. Prouava hodnik i iskree glavu da dobro pogleda
tavanicu. Uz koridor je postavljen niz sigurnosnih kamera, ukupno ih je osam,
po jedna za svaku od kasarni. Pre nego to zakoraimo u hodnik, vojnik vadi

depni noi i odseca bletavo dugme s jakne. Potom skoi na vrata, zakai
se nogama sa strane i skoi uvis.
Pogledam niz hodnik. Ovog trenutka ne vidim nikoga, ali ta ako se neko
pojavi iza ugla? Ne bi se iznenadili da ugledaju mene (to nam i jeste cilj), ali
njega?
Posee rukom za prvom kamerom, a onda noem zaree gumenu izolaciju
oko ica. Kad sljuti dovoljno gumene zatite da provire ice, uvue prste u
rukav i pritisne metalno dugme na icu.
Pojave se gotovo neujne varnice. Na moje iznenaenje, pogase se sve
sigurnosne kamere u hodniku.
Kako si uspeo sve da ih sredi samo jednim...?", zaustim apatom.
On skoi na zemlju i pokae mi da pourim. Ja sam Haker", odgovori
apatom. Nekada sam radio po komandnim centrima. Menjao sam neka
oienja kako nama odgovara." Ponosno se osmehne i pokae pravilne bele
zube. Ovo ti nije nita. ek da ti ispriam ta smo uradili s tornjem Kapitol
u Denveru."
Impresivno. Da je Metijas pristupio Patriotama, i on bi bio Haker. Da je
iv.
Jurimo niz hodnik i zaustavljamo se ispred jednih vrata. Kasarna 4A.
Izvlai karticu i prevlai je preko pristupnog panela. Klikne i vrata se otvore
- unutra je poredano osam kreveta na sprat i ormaria.
Haker se okrene ka meni. Rejzor eli da saeka ovde, da bi bila sigurna
da su te uhvatili pravi vojnici. Ima odreenu patrolu na umu."
Naravno, to ima smisla. Time potvruje da ne eli da me uhapsi bilo ko i
isprebija na mrtvo ime. Ko..?, zaustim.
Ali prekine me i iskrivi kapu. Svi emo nadgledati tvoju misiju putem
kamera. Sreno", proapue. A onda odjuri niz hodnik i zae za ugao, i vie
ga ne vidim.
Duboko uzdahnem. Sama sam. Idem da saekam vojnike koji treba da me
uhapse.
Brzo uem u prostoriju i zatvorim vrata. Prst pred okom se ne vidi - nema
prozora, a ni ispod vrata ne dopire ni traak svetlosti. Lako e mi poverovati
da sam dola ovamo da se sakrijem. 1 ne trudim se da zaem dublje u
prostoriju; ve znam kako sve izgleda, niz kreveta na sprat i zajedniko
kupatilo. Naslonim se na zid kraj vrata. Bolje tu da ostanem.

Pruim ruku i napipam kvaku. Rukama premerim koliko je izdignuta od

poda (jedan metar). Verovatno isto toliko ima i do toka od vrata. Vraam
film na ono kad sam stajala u hodniku, i pokuavam da procenim koliko je
vrh ragastova udaljen od tavanice. Verovatno oko pola metra.
Dobro. Sada imam sve informacije. Ponovo se naslonim na zid, zatvorim
oi i ekam.
Prolazi dvanaest minuta.
A onda, u dnu hodnika zaujem lave.
irom otvorim oi. Oli. Prepoznala bih taj lave meu milion - moj pas je
i dalje iv. Nekim udom je iv. ta se to doavola deava? Pribijem uvo uz
vrata i sluam. Narednih nekoliko sekundi prolazi u tiini.
Moj beli ovar je ovde.
Misli mi se roje po glavi. Jedini razlog da Oli bude ovde je da je deo
patrole - patrole koja mi je za petama. Postoji samo jedan vojnik koji bi
iskoristio mog psa da me nanjui: Tomas. Vraaju mi se Hakerove rei.
Rejzor je eleo da me uhvate odreeni vojnici". Imao je odreenu patrolu na
umu.
Naravno, patrola - osoba - na koju je Rejzor mislio jeste Tomas.
Mora da ga je komandirka Dejmson poslala u potragu za mnom. Koristi
Olija da mi pomogne. Ali od svih patrola za koje bih volela da me uhvate,
Tomasova je na dnu liste. Poinju da mi se tresu ruke. Ne elim ponovo da
vidim ubicu svoga brata.
Olijev lave postaje sve glasniji. Uz njega idu i prvi koraci i glasovi. Iz
hodnika se zauje Tomasov glas, vie neto vojnicima. Prestajem da diem i
podseam sebe na mere koje sam preraunala.
Zaustavljaju se ispred vrata. Utihnuli su, i sada se uje samo kliktanje
(repetiraju oruje, verovatno serije M, standardne puke).
Ono to usledi podseti me na usporen film. Vrata se otvore i prolomi se
svetlost. Ja tog trenutka poskoim i ispruim jednu nogu - dok se vrata
otvaraju, tiho je postavim na kvaku. Kad vojnici uu s orujem na gotovs,
ispruim ruku i, koristei kvaku kao stepenik, uhvatim se za gornji deo vrata.
Podignem se. Neujno se popnem na vrh otvorenih vrata, kao maka.
Ne vide me. Verovatno zbog mraka. Na brzinu ih prebrojim. Tomas vodi
grupu, Oli je kraj njega (na moje iznenaenje, Tomas nije izvadio pitolj), a
iza njih su etiri vojnika. Ispred prostorije ih ima jo, ali ne mogu da vidim

koliko.
Ovde je", kae jedan od njih, ruke pritisnute na uvo. Nije imala priliku
da se ukrca na neku od letelica. Komandir De Soto je upravo potvrdio da ju
je jedan od njegovih ljudi video kako ulazi ovamo."
Tomas ne progovara. Gledam ga kako posmatra mranu sobu. A onda
podigne glavu.
Pogledi nam se sretnu.
Skoim i oborim ga na zemlju. U nastupu besa zaista poelim da ga
udavim golim rukama. Kako bi to bilo lako.
Vojnici oko nas repetiraju pitolje, ali ak i u tom haosu ujem kako
Tomas krkljajui izdaje nareenje. Ne pucajte! Ne pucajte!" Zgrabi me za
ruku. Malo fali da se oslobodim i kroz vojnike izletim napolje, ali jedan od
njih me obori. Sada su svi na meni, gomila uniformi koje me dre za ruke i
podiu na noge. Tomas se dere da budu paljivi.
Rejzor je bio u pravu za Tomasa. eli da me odvede komandirki
Dejmson ivu.
Stave mi lisice na ruke i tako jako bace na pod da ne mogu da se
pomerim. Iznad sebe ujem Tomasov glas. Drago mi je to te ponovo vidim,
gice Iparis." Glas mu podrhtava. Uhapena si zbog napada na vojnike
Republike, za nemire koje si izazvala u Dvorani Batala, za naputanje
dodeljenog mesta. Ima pravo da uti. Sve to kae bie upotrebljeno
protiv tebe na sudu." Ne pominje da sam pomagala kriminalcu. I dalje mora
da se pretvara da je Republika pogubila Dana.
Podiu me na noge i vode niz hodnik. Dok se ne domognemo dnevne
svetlosti, sve vie vojnika zastane da gleda. Tomasovi ljudi me grubo bace na
zadnje sedite dipa, veu mi ake za vrata, i okuju mi ruke. Budalatina.
Dip se prikljuuje saobraaju. Dva vojnika s prednjih sedita gledaju me u
retrovizoru. Ponaaju se kao da sam neko neukroeno oruje - to na neki
nain i jesam. Stvari su toliko ironine da su naprosto smene. Dan je vojnik
Republike ukrcan na RL Dinastija, a ja sam najvredniji zatoenik Republike.
Zamenili smo mesta.
Tomas se tokom vonje trudi da me ignorie, ali ja ne skreem pogled s
njega. Deluje umorno, usne su mu blede a oko oiju ima tamne kolutove.
Lice mu krasi tek iznikla brada, to je samo po sebi iznenaenje - Tomas ne
izlazi iz kue ako nije savreno izbrijan. Mora da ga je komandirka Dejmson

dobro izmutrala to je dopustio da pobegnem iz Dvorane Batala. Verovatno

je iao i na isleivanje.
Vreme nikako da proe. Niko ne progovara ni re. Vojnik koji nas vozi ne
skree pogled s puta, te se uju samo rad motora i zagueni zvukovi s ulice.
Mogla bih da se zakunem da se i lupanje mog srca jasno uje. Vidim i dip
koji vozi ispred nas, s ijeg zadnjeg sedita, kroz zatamnjene prozore, bleti
belo krzno koje u meni izaziva neverovatnu radost. Oli. Kako bih volela da
smo u istim kolima.
Konano se okrenem ka Tomasu. Hvala ti to nisi povredio Olija."
Ne oekujem da mi odgovori. Kapetani ne razgovaraju s kriminalcima,
rekao bi. Ali na moje iznenaenje, pogleda me pravo u oi. Izgleda da je zbog
mene spreman da prekri pravila protokola. Ispostavilo se da je tvoj pas
koristan."
On je Metijasov pas. U meni ponovo pone da kulja bes, ali uspevam da
ga savladam. Nema vajde od nerviranja oko neega to ne koristi mom planu.
Zanimljivo je to je uopte ostavio Olija u ivotu - mogao je da me pronae i
bez njega. Oli nije policijski pas i nije obuen za praenje tragova. Nije
mogao da im pomogne kad su me traili irom zemlje; koristan je samo ako
mi je blizu. to znai da ga je Tomas odrao u ivotu iz drugih razloga. Jer
mu je stalo do mene? Ili mu je... moda jo uvek stalo do Metijasa. Zapanjim
se i na samu pomisao. Kad vidi da ne odgovaram, skrene pogled. Usledi duga
tiina. Kuda me vodite?"
Nakon isleivanja bie pritvorena u Kazneni dom Haj Dezert, nakon
ega e sud odluiti ta e s tobom."
Vreme je za ponem da sprovodim Rejzorov plan. Garantujem ti da e
me nakon isleivanja sud poslati u Denver."
Jedan od straara s prednjih sedita podozrivo me pogleda, ali Tomas
podigne ruku. Pusti je da pria", kae.
Vano je samo da je isporuimo nepovreenu." A onda me pogleda.
Prilino je usukan u odnosu na poslednji put kad sam ga videla - ak mu je i
kosa, uredno podeljena na razdeljak, beivotna i slamasta. A zato?"
Imam informacije koje e Elektora i te kako zanimati."
Vidim kako mu se trzaju usne - gori da me ispita istog trenutka, da otkrije
kakve ja to tajne drim u sebi. Ali to nije po protokolu, a on je ve prekrio
jedno pravilo time to je uopte progovorio sa mnom. Oito odlui da me ne

pritiska dalje. Videemo ta moemo da izvuemo iz tebe."

A onda shvatim da je malo udno to me alju u kazneni dom u Vegasu.
Trebalo bi da me ispitaju i sude mi u zemlji u kojoj sam roena. Zato me
pritvarate ovde?", pitam. Zar se ne vraamo u Los Andeles?"
Tomas gleda ispred sebe. Karantin", odgovori.
Namrtim se. ta, sad se proirio i na Batalu?"
Sledim se od njegovog odgovora. Los Andeles je u karantinu. itav
grad."
KAZNENI DOM HAJ DEZERT.
SOBA 416 (6X4 METRA)
2224 SATI, DAN HAPENJA
Sedim na metar od Tomasa. Deli nas samo malecni sto - to jest, ako ne
raunam brojne vojnike koji straare iza njega. Osmatram ih jednog po
jednog, zbog ega se nelagodno mekolje. Pokuam da se namestim u stolici,
da oteram umor, te lanci kojima su mi ruke vezane iza lea ponu da
zvekeu. Misli poinju da mi lutaju - ne mogu izbacim iz glave ono to mi je
Tomas rekao o Los Anelesu i karantinu. Nema sad vremena za to, kaem
sebi, ali ne mogu da ih oteram. Pokuavam da zamislim Univerzitet Drejk
obeleen znacima za kugu, kao i ulice sektora Rubin kojima mili patrola.
Kako je to mogue? Kako itav jedan grad moe da bude u karantinu?
Ve est sati smo u ovoj sobi, a Tomas iz mene nije izvukao nita. Moji
odgovori na njegova pitanja vode nas u krug, a ja sam toliko bila suptilna u
tome da je tek nakon izgubljenih sat vremena shvatio da manipuliem njime.
Pripretio je da e ubiti Olija. Na ta sam ja pripretila da u ove tajne poneti
sa sobom u grob. Pokuao je i meni da preti. Te sam ga opet podsetila na
odnoenje tajni u grob. Pokuao je i da se poigra sa mnom - ali ni to mu nije
polo za rukom. Ne prestajem da ga pitam zato je Los Andeles pod
karantinom. I mene su, kao i njega, obuavali taktikama isleivanja, to mu
ovog puta ne ide na ruku. Jo nije fiziki nasrnuo na mene, kao onomad s
Danom. (To je prilino zanimljivo. Koliko god da mu je stalo do mene ukoliko mu nadreeni narede da pone da koristi silu, morae. Jo me nije
povredio, to znai da mu je to zabranila komandirka Dejmson. udno.)
Ipak, vidim da mu strpljenje poputa.

Reci mi, gice Iparis", kae nakon krae pauze. ta treba da uradim da
izvuem neku korisnu informaciju iz tebe?"
Trudim se da mi lice bude bezizrazno. Ve sam ti rekla. Imam zahtev, u
zamenu za odgovor. Posedujem informacije za Elektora."
Nisi u poziciji da se cenka. Ne moe doveka ovako." Zavali se u
stolicu i namrti. Fluorescentna svetla bacaju mu senku ispod oiju. S ovim
praznim zidovima iza sebe (na kojima vise samo dve zastave Republike i
Elektorov portret), Tomas u toj crno-crvenoj kapetanskoj uniformi deluje tako
pretee. I Metijas je nosio istu takvu uniformu. Znam da je Dan iv, a ti zna
gde moemo da ga naemo. Progovorie nakon nekoliko dana bez hrane i
vode."
Nemoj da se bavi pretpostavkama ta ja hou ili neu uiniti, Tomase",
odgovorim. to se tie Dana, mislim da je odgovor oigledan. Da jeste iv,
krenuo bi u spaavanje svog mlaeg brata. Svaka budala to moe da
zakljui."
Tomas se trudi da ignorie moju zajedljivost, ali na licu mu vidim koliko
ga nerviram. Ukoliko jeste iv, nikada nee pronai svog brata. Ta lokacija
je strogo uvana tajna. Ne treba meni informacija kuda on eli da ide. Treba
mi informacija gde je sada."
Na isto ti doe. Ionako ne moe da ga uhvati. Nee dvaput pasti na
istu foru."
Tomas prekrsti ruke. Bee pre samo nekoliko nedelja smo nas dvoje
zajedno veerali u jednom od losaneleskih kafia? Ta pomisao me ponovo
podseti na vesti, te taj isti kafi zamiljam prazan i prekriven obavetenjima o
karantinu.
Gice Iparis", kae Tomas i stavlja ruke na sto. Doveka moemo
ovako, s tim tvojim cinizmom i odmahivanjem glave, sve dok se ne
onesvesti od iscrpljenosti. Ne elim da te povredim. Ima ansu da se
iskupi pred Republikom. Uprkos svemu to si uradila, moji nadreeni i dalje
misle da si vredna."
Dakle tako. Komandirka Dejmson jeste imala udela u odluci da me ne
povrede. Ba ljubazno", odgovorim sarkastino. Imam vie sree od
Metijasa."
Tomas uzdahne, spusti glavu i ogoreno stegne koren nosa. Ostane koji
trenutak u tom poloaju. A onda rukom odmahne ka vojnicima. Napolje,

svi", prasne.
Kad nas ostave nasamo, okrene se ka meni i nagne napred da postavi
ruke na sto. ao mi je to mora da bude ovde", tiho izgovara. Nadam se
da razume, gice Iparis, da mene dunost obavezuje da budem ovde."
Gde je komandirka Dejmson?" odgovorim. Ona dri konce u rukama,
jelda? Mislila sam da e i ona doi da me ispituje."
Tomas i ne trepne na ovu provokaciju. Ona nadgleda Los Andeles,
organizuje karantin i izvetava Kongres o trenutnoj situaciji. Uz duno
potovanje, svet se ipak ne okree oko tebe."
Nadgleda Los Andeles. Sledim se od tih rei. Jel se kuga ba toliko
proirila?" ponovo pitam, ne skreui pogled s njegovog lica. Jel LA u
karantinu zbog zaraze?"
Odmahne glavom. Vojna tajna.
Kad e ukinuti karantin? Jesu li svi sektori pod karantinom?"
Prestani s pitanjima. Ve sam ti rekao, ceo grad je pod karantinom. ak i
da znam kad e ga ukinuti, ne bih ti rekao."
Njegov izraz lica sve govori: Komandirka Dejmson mi nije rekla ta se
deava u gradu, te ni ja nemam pojma. Zato krije to od njega? ta se to
desilo u gradu?" pritiskam ga, u nadi da u neto izvui.
To nije od vanosti za ovo isleivanje", odgovara Tomas, nestrpljivo
tapkajui prstima po drugoj ruci. Los Andeles vie nije tvoja briga, gice
Iparis."
To je moj rodni grad", odgovorim. Tamo sam odrasla. Tamo je Metijas
poginuo. Naravno da je moja briga."
Tomas ne progovara. Podigne ruku da skloni svoju tamnu kosu s lica i
pogleda me pravo u oi. Prolaze minuti. Dakle u tome je problem", konano
progovori. Pitam se da li to govori zato to ga je izmorilo ovih est sati
isleivanja. Gice Iparis, to to se desilo tvom bratu..."
Znam ja ta mu se desilo", prekinem ga. Glas mi podrhtava od besa koji
nadire. Ti si ga ubio. Prodao si ga dravi." Te rei toliko bole da ih jedva
izbacujem iz sebe.
On zadrhti. Nakalje se i ispravi. Nareenje je stiglo direktno od
komandirke Dejmson, a poslednje to bih uradio jeste da odbijem direktno
nareenje od nje. I ti bi trebalo da zna za to pravilo - iako moram da priznam
da nikad nisi umela da ga potuje."

I ta, ti si tek tako odluio da ga prijavi, samo zato to je otkrio kako su

nam ubijeni roditelji? Bili ste prijatelji, Tomase. Odrasli ste zajedno.
Komandirka Dejmson te ne bi ni pogledala - ne bi sada sedeo preko puta
mene - da te Metijas nije preporuio. Ili si to ve zaboravio?" Podignem glas.
Nisi mogao da rizikuje ni trunku svoje bezbednosti da mu pomogne?"
Bilo je to direktno nareenje", ponovi Tomas. Nareenja komandirke
Dejmson ne dovode se u pitanje. ta ti tu nije jasno? Znala je da je hakovao
bazu podataka preminulih, kao i neke vladine popise od velikog znaaja.
Tvoj brat je nekoliko puta prekrio zakon. Komandirka Dejmson nije mogla
da dozvoli da jedan visoko potovan kapetan iz njene patrole ini zloine njoj
pred nosom."
Podozrivo ga pogledam. Pa si ga ubio u zamraenoj uliici i namestio
Danu? Jel' bi i s litice skoio da ti to naredi komandirka Dejmson?"
Tomas toliko jako tresne rukom o sto da poskoim. Bilo je to nareenje
potpisano od strane drave Kalifornije", vikne. Razume li ti ta ti
govorim? Nisam imao izbora." A onda razrogai oi - ni sm nije oekivao
da e to da izgovori, ne tako. I ja se zabezeknem. Nastavlja da pria, ovog
puta bre, odluan da proguta ono to je izrekao. Oi mu neobino
svetlucaju, ne umem da objasnim taj sjaj u njima. ta li mu je? Ja sam
vojnik Republike. Kad sam stupao u vojsku poloio sam zakletvu da u po
svaku cenu sluati nareenja svojih nareenih. 1 Metijas je poloio istu
zakletvu, ali ju je prekrio."
udan je nain na koji pominje Metijasa, oseam neku skrivenu emociju
koja me izbacuje iz koloseka. Drava se raspada." Duboko uzdahnem. A ti
si kukavica jer si ga ostavio njoj na milost i nemilost."
Tomasove oi se raire kao da sam ga ubola noem.
Promatram ga ovako izbliza, ali on to primeti i odmakne se, okrene se u
stranu i sakrije lice u ruke.
Ponovo razmiljam o svom bratu, o godinama koje je proveo s Tomasom.
Druili su se od malih nogu, ak i dok ja nisam bila roena. Njih dvojica bi
se satima igrali kad god bi ga otac, domar naeg sprata, doveo sa sobom na
posao. Vojnih video-igrica. S igrakama pitoljima. Otkad sam i ja stupila na
scenu, seam se svih onih tihih razgovora koje su vodili u dnevnoj sobi,
seam se koliko su esto bili zajedno. Seam se i Tomasovog rezultata na
Ispitu: 1365. Sjajno za jednog klinca iz siromanog sektora, ali osrednje za

klinca iz Rubina. Metijas je prvi provalio koliko arko Tomas eli da bude
vojnik. Provodio je itava popodneva uei ga svemu to zna. Tomas se
nikad ne bi dokopao Univerziteta Hajlend u sektoru Smaragd da nije bilo
pomoi moga brata.
Konano neto shvatam i poinjem teko da diem. Seam se kako je
Metijas posmatrao Tomasa tokom treninga. Oduvek sam pretpostavljala da je
to samo nain na koji moj brat prouava njegov stav i dostignua. Seam se s
kakvim strpljenjem i nenou mu je sve objanjavao. Seam se naina na
koji mu je doticao rame. Seam se noi kad sam u onom kafiu jela edame s
Tomasom i Metijasom, kad je Metijas prestao da radi s Kijanom. Kako mu je
ruka nekada ostajala na Tomasovoj due nego to bi trebalo. Onog razgovora
kad me je dvorio na dan proslave prijema novih oficira. Kako se smejao. Ne
trebaju meni devojke. Imam mlau sestru o kojoj moram da vodim rauna. I
to je bila istina. Viao se on s nekoliko devojaka na koledu, ali to nikad nije
trajalo due od nedelju dana, i uvek je bilo obojeno blagom
nezainteresovanou.
Tako je oigledno. Kako to ranije nisam shvatila?
Naravno da nikada nije priao sa mnom o tome. Veze izmeu oficira i
njihovih podreenih bile su strogo zabranjene. Ozbiljno kanjavane. Metijas
je bio taj koji je predloio Tomasa komandirki Dejmson... Mora da je to
uradio zbog Tomasa, iako je znao da e to unititi svaku ansu za njihovu
vezu.
Sve to shvatam u nekoliko sekundi. Metijas je bio zaljubljen u tebe",
proapuem.
Tomas ne odgovara.
Pa? Jel' to istina? Sigurno si znao."
Tomas i dalje ne odgovara. Umesto toga, dri glavu u akama i ponavlja,
Poloio sam zakletvu."
ekaj sekund, ne razumem." Zavalim se u stolicu i duboko uzdahnem.
Misli mi se roje kao pele u konici, ne mogu da ih pohvatam. Tomasova
utnja govori vie nego bilo ta to je glasno izgovorio.
Metijas te je voleo", usporeno izgovaram. Glas mi podrhtava. I toliko je
toga uinio za tebe. Ali ti si ga ipak prijavio?" Odmahujem glavom u
neverici. Kako si mogao?"
Tomas podigne pogled ka meni, zbunjen. Nisam ga ja prijavio."

Dugo vremena gledamo jedno drugo. Konano, kroz stisnute zube

izgovaram: Onda mi reci ta se dogodilo."
Tomas zuri u prazno. Administratori su pronali tragove koje je ostavio
kad je hakovao sistem pronaavi rupu u njemu", odgovara. Sistem baze
preminulih. To su prvo prijavili meni, mislei da u preneti poruku
komandirki Dejmson. Uvek sam ga upozoravao na hakovanje. Kad previe
puta prevari Republiku, mora da se opee. Ostani lojalan, ostani odan. Ali
on me nije sluao. Nijedno od vas dvoje me nije slualo."
Te si uvao njegovu tajnu?"
Tomas ponovo zagnjuri lice u ake. Prvo sam otiao kod njega. 1
priznao mi je. Obeao sam mu da nikom neu rei, ali duboko u sebi sam
eleo nekome da kaem. Nikad nita nisam sakrio od komandirke
Dejmson." Zastane na trenutak. Ispostavilo se da je svejedno.
Administratori su svakako odluili da joj sami kau. Tako je i saznala. A
onda mi je naredila da se pobrinem za njega."
Zapanjeno ga sluam. Tomas nije eleo da ga ubije. Pokuavam da
doem do scenarija koji mogu da podnesem. Moda je ak pokuao da ubedi
komandirku Dejmson da zadatak dodeli nekom drugom. Ali ona je odbila i
ostavila ga njemu.
Pitam se da li mu je Metijas ikada pokazao da je zainteresovan, i da li mu
je Tomas odgovorio. Poznajui Tomasa, sumnjam. Jel' i on njega voleo? Ipak
je pokuao da me poljubi one noi nakon proslave, kad sam uhvatila Dana.
A na onom balu", progovorim, ovog puta naglas. Ne moram posebno da mu
objanjavam. Kad si pokuao da..."
Utihnem, a Tomas nastavi da zuri u pod, izraz lica mu je naizmenino
bezizrazan i bolan. Konano, proe rukom kroz kosu i promrmlja: Kleknuo
sam iznad njega i gledao kako umire. Moja ruka je bila na tom nou. On..."
ekam da nastavi, a od njegovih rei hvata me blaga nesvestica.
Rekao mi je da te ne povredim", nastavlja Tomas. Njegove poslednje
rei bile su upuene tebi. Ne znam. Na dan Danovog pogubljenja pokuavao
sam da smislim kako da spreim komandirku Dejmson da te povredi. Ali ti
ljudima koji ele da te zatite sama oteava stvar, Dun. Toliko pravila si
prekrila. Kao i Metijas. Te noi na balu - kad sam pogledao tvoje lice..."
Glas mu pukne. Mislio sam da mogu da te zatitim, i da je najbolji nain za
to da te drim kraj sebe, da te osvojim. Ne znam", ogoreno ponavlja. I

Metijas je jedva uspevao da pazi na tebe. Kakve su tek onda bile moje
anse?"
Na dan Danovog pogubljenja. Jel to Tomas pokuao da mi pomogne kad
me je ispratio do podruma s elektro-bombom? ta ako je komandirka
Dejmson planirala da me uhapsi, a Tomas pokuao da je preduhitri i doe
do mene? ta, da mi pomogne da pobegnem? Ne razumem.
Zna, bilo mi je stalo do njega", razbija tiinu. Pravi se da je jak, lano je
profesionalan. Ipak, ujem neku tugu u njegovom glasu. Ali ja sam i vojnik
Republike. Uradio sam ono to sam morao."
Nogama gurnem sto i nasrnem na njega, iako sam vezana za stolicu.
Tomas poskoi unazad. Zadre me lanci kojima sam vezana, padam na kolena
i hvatam ga za nogu. Za bilo ta. Bolestan si. Izopaen. elim da ga ubijem.
Nikad nita ovoliko nisam elela.
Ne, to nije istina. elim da Metijas bude iv.
Straari koji su malopre izali verovatno zauju mete, jer ulete kao
furija, i pre nego to trepnem nau se na meni, stave mi jo jedne lisice i
odveu me sa stolice. Podignu me na noge. Besno ih utiram i pokuavam da
se oslobodim, a glavom mi prolazi svaki napad koji sam nauila u koli.
Tomas je tako blizu. Smao nekoliko metara od mene.
Gleda me. Ruke mu oputeno stoje kraj tela. To je bio najmilosrdniji
nain da ode", vikne. Hvata me muka od pomisli da je u pravu, i da bi ga, da
ga on nije ubio u toj uliici, u svakom drugom sluaju muili do smrti. Ali
nije me briga. lepa sam, razaraju me bes i zbunjenost. Kako je mogao to da
uini nekome koga voli? Kako uopte pokuava to da opravda? ta to nije u
redu s njim?
Da li je, nakon Metijasove smrti, makar nou skidao masku, onda kada je
sedeo sam kod kue? Da li je izlazio iz uloge vojnika i doputao civilu da
ali?
Izvuku me iz sobe i povedu niz hodnik. Ruke mi podrhtavaju - borim se
da usporim disanje, da smirim ovo svoje srce koje lupa kao ludo, da vratim
Metijasa u onaj oak u mojoj glavi u kome poiva. Jedan mali deo mene
eleo je da veruje da greim kad je Tomas u pitanju. Da veruje da mi nije on
ubio brata.
Narednog jutra, Tomasovo lice potpuno je lieno emocija. Kae mi da je
sud u Denveru saznao za moj zahtev da se vidim s Elektorom i odluio da me

prebaci u Kazneni dom Kolorado.

Idem u prestonicu.

U Lamar u Koloradu sleemo hladnog kinog jutra, u planirano vreme.

Rejzor odlazi sa svojom eskadrilom. Kaede i ja na mranim stepenicama iza
skrivenih vrata u njegovoj kancelariji ekamo da amor napolju utihne i da
veina posade napusti letelicu. Ovog puta nema straara koji skeniraju otiske
i legitimiu, te moemo za poslednjim vojnicima da krenemo ka izlaznoj
rampi. Utapamo se u masu koja je dola da se bori za Republiku.
Dok izlazimo s uzletita na piramidi i uleemo u grozno sivilo mesta na
kome smo, ledena kia dobuje po tlu. Nebo je sasvim prekriveno gustim
oblacima koji nagovetavaju oluju. S obe strane ulice nanizane su piste za
sletanje, zlokobni niz ogromnih crnih piramida koje se prostiru u etiri
pravca, klizave i svetlucave od kie. Vazduh je ustajao, vlaan. Dipovi
prepuni vojnika vozikaju tamo-amo, rasprujui blato i kamenie po
ploniku. Ovdanjim vojnicima su oi premazane crnom bojom, od uveta do
uveta. Mora da je to neki luaki ratniki fazon. Pred nama se prostire grad sivi neboderi koji verovatno slue kao kasarne za vojnike, neki novi glatkih
zidova i zatamnjenih prozora, a neki izbueni i raspadnuti kao da su dobro i
redovno hranjeni granatama. Nekoliko ih je u pepelu i ruevinama, a od
pojedinih je ostao samo po jedan zid, koji para nebo kao srueni spomenik.
Ovde i nema kaskadnih zgrada, niti travnatih povrina po kojima pase stoka.
Jurimo niz ulicu s podignutim krutim okovratnicima, oajniki se nadajui
da e da nas zatite od kie. Ovo mesto je bombardovano, jelda?",
promumlam ka Kaede. Zubi mi cvokou.
Kaede otvori usta, kobajagi zauena. Vau. Pa ti si isti genije, zna?"
Ne kapiram." Posmatram razvaljene zgrade koje vidim na horizontu.
Zato sve ovde deluje ovako kontuzovano? Zar se borbe ne odvijaju negde
dalje?"
Kaede se nagne da nas vojnici s ulice ne bi uli. Kolonije napadaju ovaj
deo granice jo od moje, ta ja znam, sedamnaeste? Uglavnom, mnogo
godina. Verovatno su se probili dobrih sto pedeset kilometara u teritoriju za
koju Republika i dalje tvrdi da pripada Koloradu."

Nakon viegodinjeg bombardovanja propagandom, nije mi svejedno da

ujem istinu. ta - hoe da kae da Kolonije dobijaju rat?" tiho pitam.
Ve due vremena dobijaju veinu bitki. Pazi ta ti kaem. Za koju
godinu, mali, Kolonije e da ti dou do dvorita." Zvui zgroeno. Moda
postoji razlog to ima odbojnost prema njima. Pa ti kako 'oe", promrmlja.
Ja sam ti tu samo zbog para."
Uutim se. Kolonije e biti nove Sjedinjene drave. Da li je mogue da
e, posle svih tih godina ratovanja, ovo konano da se zavri? Pokuavam da
zamislim svet bez Republike - bez Elektora, Ispita, kuge. Kolonije kao
pobednik. Brate, zvui previe dobro da bi bilo istinito. A ukoliko Elektor
bude ubijen, moe se desiti da se sve zavri i ranije. U iskuenju sam da
nastavim da je pritiskam, ali uutka me im otvorim usta, te nastavimo da
koraamo u tiini.
Skreemo nakon nekoliko blokova i narednih nekoliko kilometara samo
pratimo ine. Zaustavimo se tek kad se dovoljno udaljimo od kasarni, i to u
ulici mranoj od senki koje bacaju sruene zgrade. Tu i tamo proe pokoji
usamljeni vojnik. Borbe su trenutno utihnule", mrmlja Kaede kiljei. Tako
je ve danima. Ali ubrzo e krenuti punom parom. E tad e biti zahvalan to
si s nama; nijedan od ovih vojnika Republike ne moe sebi da priuti luksuz
skrivanja pod zemljom kad bombe krenu da prte s neba."
Pod zemljom?"
Ali Kaede se usredsredila na vojnika koji s druge strane ina ide ka
nama. Trepem da oteram vodu iz oiju da bih mogao dobro da ga pogledam.
Obuen je kao i mi, u kiom natopljenu kadetsku jaknu s dijagonalnim
paretom tkanine koji prekriva deo dugmadi, i srebrnim prugama na
ramenima. Tamna koa mu je glatka pod kinim kapima, a kratke kovrde su
mu zalepljene za glavu. Dah mu izlazi u obliku pare. Kad nam se priblii,
vidim da su mu oi zapanjujue svetlosive boje.
Prolazi pored nas ne skreui pogled, ali alje Kaede jedva vidljiv znak:
podie dva prsta desne ruke i formira slovo V.
Silazimo sa ina i nastavljamo dalje jo nekoliko blokova. Zgrade su
ovde zbijene, a ulice toliko uzane da dvoje ljudi jedva moe da proe. Mora
da su tu nekad iveli civili. Nedostaje mnogo prozora, a neki su prekriveni
iscepanim krpama. Ponegde uoim ljudske senke, pod svetlou sveca.
Stanovnici Vegasa koji nisu regrutovani verovatno rade ono to je radio i moj

otac - kuvaju, iste i vode rauna o trupama. Mora da je i tata iveo u

ovakvoj bedi kad god bi se otisnuo na ratite.
Kaede me prene iz misli tako to nas iznenadno povede u jednu od
mranih uzanih uliica. Brzo", proapue.
Ti zna s kim pria, a?"
Ignorie me i klekne kraj zida koji se ivii s metalnom reetkom, a onda
zdravom rukom izvadi malecni crni ureaj. Prevue ga preko metala. Proe
sekunda. Reetka se izdigne pomou dva zgloba i neujno otvori, otkrivi
crnu rupu. Shvatam da je namerno napravljena da izgleda dotrajalo i prljavo,
da bi se prikrio tajni ulaz. Kaede se zalee i baca u rupu. I ja skaem za
njom. izme mi pljusnu u plitku vodu, a reetka iznad nas se zatvori.
Kaede me uhvati za ruku i povede kroz tunel. Vazduh je ustajao, i mirie
na stari kamen i kiu i ru. S tavanice mi na kosu kaplje ledena voda. Ve
nakon nekoliko metara eka nas otro skretanje nadesno, i tama nas potpuno
proguta.
U svim gradovima zahvaenim ratom postojali su kilometri ovakvih
tunela", proapue Kaede.
Jelda? emu su sluili?"
Pria se da su ih Amerikanci s istoka koristili da se probiju na zapad i
pobegnu od poplava. Jo i pre nego to je rat poeo. Tako da svaki od ovih
tunela zapravo prolazi ispod ratnikih barikada izmeu Republike i
Kolonija." Kaede pokae rukom u pravcu kojim tunel vodi, ali ja jedva da
ita vidim u ovoj pomrini. Nakon to je rat poeo, obe zemlje su ga
koristile za napade, te su i Republika i Kolonije unitili sve ulaze, svaka na
svojoj teritoriji. Patriote su u tajnosti uspele da ih iskopaju i rekonstruiu
ukupno pet. Ti i ja idemo ovim lamarskim" - zastane da pokae na kapljice
koje padaju s tavanice - i onim ispod Pjere. To je oblinji grad."
Pokuavam da zamislim kako je to nekada izgledalo, kada nije bilo ni
Republike ni Kolonija, i kada je Severna Amerika bila samo jedna zemlja. I
niko ne zna za njih?"
Kaede cokne. Zar misli da bismo mogli da ih koristimo da Republika
zna za njih? ak ni Kolonije nemaju tu informaciju. Odlino slue za
patriotske misije."
To onda znai da vas Kolonije sponzoriu?"
Kaede se nasmeje. Kako bismo inae odravali ovolike tunele? Jo

nisam upoznala nae sponzore - time se bavi Rejzor. Ali novac ne prestaje da
dolazi, tako da su verovatno zadovoljni ovim to radimo."
Neko vreme hodamo u tiini. Dovoljno sam se navikao na tamu da mogu
da vidim zarale delove tunela. Potoii vode ostavljaju vlane tragove po
metalnim zidovima. Jesi li srena to im se smei pobeda?", pitam nakon
nekoliko minuta. Nadam se da je voljna da nastavi priu o Kolonijama.
Mislim, poto su te praktino izbacili iz zemlje? Zato si uopte otila?"
Kaede se gorko nasmeje. Odjek naih izama koje ljapu po vodi
pronosi se tunelom. Aha, mislim da sam srena" kae. Koja je alternativa?
Pobeda Republike? Ti mi reci ta je bolje. Ali ti si odrastao u Republici. Ko
zna ta bi mislio o Kolonijama. Moda misli da je tamo raj."
Ima li razloga da ne mislim tako?" pitam. Otac mi je priao o
Kolonijama. Kako postoje gradovi koji su potpuno osvetljeni."
Jel' tvoj tata radio za neki pokret otpora ili tako neto?"
Nisam siguran. Nikad to naglas nije izgovorio. Ali smo pretpostavljali
da neto radi Republici iza lea. Donosio mi je te neke... sitnice koje su
imale veze sa Sjedinjenim dravama. Stvarice neobine da ih ovek ima.
Govorio je kako e nas jednom sve odvesti iz Republike." Zastanem,
izgubljen u seanjima. Privezak oko vrata najednom mi je teak. Mislim da
nikad neu saznati ta je to planirao."
Kaede klimne glavom. Pa, ja sam ti odrasla na jednoj od istonih obala
Kolonija, koja se granii s Junim Atlantikom. Godinama nisam bila tamo verujem da je voda prodrla jo nekoliko desetina metara ka kopnu. Sve u
svemu, upala sam u jednu od Vojnih akademija i postala najbolji pilot na
obuci."
Ako Kolonije nemaju Ispite, pitam se kako primaju ljude na kolovanje?
I, ta se desilo?"
Ubila sam nekog tipa", odgovara Kaede. Izgovara te rei kao da je to
potpuno normalno. Unese mi se u lice po toj tami i kae: ta je? Ej, nemoj
tako da me gleda - bilo je sluajno. Bio je ljubomoran to me komandiri
vole, pa je pokuao da me gurne iz letelice. ak sam i jedno oko povredila
tokom te borbe. Kasnije sam ga potraila u svlaionici i nokautirala."
Zgaeno frkne. Ispostavilo se da je previe jako tresnuo glavom, i da se
nikad nije probudio. Nakon tog incidenta, koji mi je unitio reputaciju u
korpusu, moj sponzor se povukao - ali ne zato to sam ga ubila. Ko jo eli

zaposlenog - borbenog pilota - s povreenim okom, iako je operisano?"

Zaustavlja se i pokazuje na desno oko. Postala sam oteena roba. Cena mi
je pala. Sve u svemu, nakon to se sponzor povukao, Akademija me je
otkaila. teta, stvarno. Zbog te gluposti sam ostala bez poslednje godine
obuke."
Ne razumem neke od termina koje koristi - korpus, zaposleni - ali
odluujem da je o tome ispitam neki drugi put. Pretpostavljam da u
informacije o Kolonijama od nje dobijati postepeno. Za sada elim da saznam
vie o ljudima za koje radim. Nakon toga si se pridruila Patriotama?"
Nonalantno odmahne rukom i isprui ruke ispred sebe da se istegne.
Zaboravljam koliko je visoka, da joj ramena stoje u ravni s mojima. Stvari
stoje tako da me Rejzor plaa. Ponekad mi je dozvoljeno i da letim. Ali ja
sam ti ovde zbog love, mali, i dokle god budem dobijala ke, uradiu sve to
je u mojoj moi da ponovo slepim Sjedinjene drave. Ako to znai da
Republika treba da se srui, neka bude. Ako to znai da Kolonije preuzimaju
kormilo, neka bude. Samo da se ovaj rat vie zavri i da te SAD vie krenu
dalje. Da ljudi ponovo ponu normalno da ive. To mi je jedino vano."
Ba zanimljivo. Iako se pravi da nije emotivno upletena, vidim da je
Kaede ponosna na to to je Patriota. Pa, ini mi se da se dopada Tes",
kaem. to znai da verovatno neemu valja."
Kaede se nasmeje od srca. Moram da priznam da je slatka ta mala.
Drago mi je to je nisam ubila u onoj skiz borbi. Vidi - ne postoji Patriota
kome se ona nije dopala. Ne zaboravi da joj i ti tu i tamo pokae ljubav,
okej? Znam da si se zapalio za Dun, ali Tes je potpuno luda za tobom. U
sluaju da nisi znao."
Osmeh mi najednom iili. Nekako nikad o njoj nisam razmiljao na taj
nain", promumlam.
S obzirom na njenu prolost, dobro bi joj dolo malo ljubavi, zar ne?"
Ispruim ruku i zaustavim je. Priala ti je o svojoj prolosti?"
Kaede me pogleda. Nikad ti nije ispriala svoju priu, jelda?" pita,
iskreno zapanjena.
Nikad nisam uspeo da je izvuem iz nje. Uspeno je eskivirala priu o
tome, pa sam prestao da se trudim."
Kaede se uozbilji. Verovatno ne eli da je saaljeva", konano izgovori.
Ona je najmlae od petoro dece. Tada je imala devet godina, ini mi se.

Roditelji nisu mogli da priute da ih sve hrane, pa su je jedne noi izbacili iz

kue i vie joj nisu dali da se vrati. Kae da im je danima lupala na vrata."
Ne mogu da kaem da me je to iznenadilo. Republika je prilino lenja da
se nosi sa ulinom siroadi koju mi i ne primeujemo - ljubav moje porodice
jedino je to me je odravalo tih prvih godina na ulici. Tes oito ni to nije
imala. Nije ni udo to se tako zalepila za mene kad smo se upoznali. Mora
da sam bio jedina osoba na svetu kojoj je bilo stalo do nje.
Nisam znao", proapuem.
E pa, sad zna", odgovara Kaede. Dri se nje - dobar ste par vas dvoje,
zna." Cokne. Tako ste prokleto optimistini. Nikad nisam upoznala tako
poletan par ulinih prevaranata."
Ne odgovaram. Oito je u pravu - nikad nisam razmiljao o tome, ali Tes
i ja jesmo dobar par. Ona istinski razume moja oseanja. Ona ume da me
oraspoloi i kad sam u najgorem stanju. Kao da je potekla iz savrene
porodice, a ne ove koju mi je Kaede upravo opisala. Osetim neku toplinu pri
pomisli na nju, i shvatim koliko se radujem naem ponovnom susretu. Gde
ide ona idem i ja, i obratno. Jedna glava, a dva tela.
A tu je i Dun.
Od same pomisli na nju ne mogu da diem. Gotovo da sam posramljen
reakcijom na nju. Jesmo li Dun i ja dobar par? Ne. To je prvi odgovor koji
mi padne na pamet.
Ali, ipak.
Spontano prestanemo da priamo. Ponekad se osvrnem preko ramena,
delimino se nadajui da u ugledati traak svetlosti, delimino da neu. To
to nema svetla znai da se tunel ne prostire tano ispod metalnih reetki
postavljenih po gradu, da nije vidljiv onima koji tuda prolaze. A i tlo po
kome hodamo postaje sve strmije. Kao da idemo sve dublje pod zemlju.
Kako se zidovi pribliavaju i poinju da se zatvaraju oko mene, tako se ja
silim da ravnomerno diem. Prokleti tunel. ta bih dao da opet odem na
otvoreno.
Nakon sto godina, Kaede se konano naglo zaustavlja. Odjek naih
izama po vodi sada zvui drugaije - mislim da se nalazimo ispred neke
vrste konstrukcije. Recimo zida. Ovo je nekada bio bunker koji je sluio
kao odmorite za begunce", promumla. Tunel se nastavlja pred kraj bunkera,
i vodi ka Kolonijama." Kaede pokua da otvori vrata uz pomo male poluge

koja se nalazi sa strane, a kad to ne uspe, neno pokuca u komplikovanom

ritmu od deset ili jedanaest lupkanja. Rokete", pozove. ekamo, drhtei.
Nita. A onda se u zidu otvori mali zamraeni pravougaonik, iza koga se
pojave ukasto-braonkaste oi. Zdravo, Kaede. Letelica je stigla na vreme,
a?", kae devojka iza zida i podozrivo me pogleda. Ko je to s tobom?"
Dan" odgovori Kaede. Prekini s tim sranjem i pusti me da uem.
Smrzoh se."
Dobro, dobro. Samo proveravam." Odmeri me od glave do pete. udi
me da ita vidi u ovoj tami. Zatvori mali pravougaonik. Zaujem pitanje i
jo jedan glas. Zid se otvori i otkrije uzan hodnik na ijem se kraju nalaze
vrata. Pre nego to uopte krenemo ka njima, iza zida se pojavi troje ljudi
koji nam upere pitolje u glave.
Ulazite", zarei jedno od njih. Devojka iza pijunke. Posluamo je. Zid
iza nas se zatvori. Ovonedeljna lozinka?" pita, glasno vaui vaku.
Aleksandar Hamilton", nestrpljivo odgovori Kaede.
Sva tri pitolja s Kaede preu na mene. Dan, a?", pita devojka. Napravi
balon. Jesi li sigurna?"
Potreban mi je koji trenutak da shvatim da je pitanje upueno Kaede, a ne
meni. Kaede nervozno uzdahne i tresne je po ruci. Da, on je. Prestani vie."
Spuste oruje. Ponovo ponem da diem. Devojka nam pokazuje da
doemo do sledeih vrata, a onda njihovom levom stranom prevue neki mali
ureaj slian onom Kaedinom. Opet pitanje. Uite", kae. A onda podigne
bradu ka meni. Napravi li koji nagao pokret, ima da te upucam dok kae
keks."
Otvaraju se i druga vrata. Ulazimo u ogromnu prostoriju prepunu ljudi
koji se kreu oko stolova i monitora koji vise po zidovima, i zapahne nas
topao vazduh. S tavanice blete svetla; u vazduhu se osea slabaan ali
prepoznatljiv miris budi i re. Iako unutra ima dvadeset-trideset ljudi,
prostorija i dalje deluje prostrano.
Najvei zid u prostoriji krasi projekcija simbola, koji izgleda kao
skraena verzija patriotske zastave - velika srebrna zvezda s tri srebrna V
ispod nje. Pametno je to su ga postavili kao projekciju, da mogu da ga skinu
kad budu krenuli dalje. Neki monitori pokazuju raspored sletanja i uzletanja
letelica, isti onaj koji sam video i na Dinastiji. Neki prikazuju bezbednosne
snimke iz oficirskih soba, ili ulice Lim.ii.i, ili uzlctita letelica koje su

krenule na rati-Me. N.i jednom se ak vrti i kratka patriotska reklama za

dizanje morala, koja me i previe podsea da one republike; kae VRATITE
DRAVE, a onda i ZEMLJA SLOBODNIH, pa SVI SMO MI AMERIKANCI.
Ima i nekih koji prikazuju kontinentalnu Ameriku istakanu razliitim bojana
- dok dva prikazuju mapu sveta.
Na trenutak zurim u njih. Nikada nisam video mapu sveta. Nisam siguran
da ona uopte postoji u Republici. Ali sad vidim kako Severnu Ameriku
okruuju okeani, kako su odseene ostrvske teritorije obeleene kao Juna
Amerika, vidim mali arhipelag po imenu Britanska ostrva, pa onda i ogromno
kopno koje se zove Afrika i Antarktik, i zemlju Kinu (s gomilom malih
crvenih taki posutih po okeanu oko kopna).
Ovo je pravi svet, a ne onaj koji Republika pokazuje svojim civilima.
Cela prostorija gleda u mene. Okrenem lea mapi i ekam da Kaede
neto kae. Ona samo slegne ramenima i tresne me po leima. Moja mokra
jakna ljapne. Ovo je Dan."
Svi ekaju u tiini, iako im u pogledu vidim da im je ime poznato. A onda
neko zazvidi. To opusti stvar - ljudi ponu da se smeju i da priaju, i veina
se vrati svom poslu.
Kaede me povede kroz naikane stolove. Nekoliko ljudi se okupilo oko
nekog dijagrama, a nekoliko ih otpakuje kutije; neki se oputaju gledajui
reprizu neke republike sapunice. Dvoje Patriota sedi ispred ekrana u uglu i
igraju igricu, trkaju se s nekim iljatim plavim biem po ekranu maui
rukama. ak je i ovo posebno napravljeno za Patriote, poto je cela igrica u
plavoj i beloj boji.
Jedan deak zakoluta oima kad proem pored njega. Kosa mu je
obojena u plavo i podignuta u irokanu, koa boje bronze, a iroka ramena
malo pogrbljena, kao da e svakog asa u neto da se zaleti. Fali mu deli
uveta. To je onaj koji je malopre zazvidao.
Dakle. Ti si taj to je otkaio Tes, a?" Ima u njemu neke arogancije koja
me nervira. Gleda me s prezirom. Ne znam zato devojka kao to je ona
bleji s jednim takvim prevarantom. Jel ti to nekoliko noi provedenih u
republikom zatvoru isteralo sav vazduh iz plua?"
Zakoraim ka njemu i radosno se nakezim. Uza sve duno potovanje,
nigde u Republici nisam video postere s tvojim lepim licem."
Umukni." Kaede se ugura izmeu nas dvojice i nabije mu prst u grudi.

Bakstere, zar ne bi trebalo da se sprema za sutranju trku?"

Momak frkne negodujui i okrene se. I dalje ne razumem zato verujemo
ljubavniku Republike", guna.
Kaede me potape po ramenu i nastavi da hoda. Ne obraaj panju na
tog bilmeza", kae. Bakster ti nije Dunin oboavatelj. Verovatno e ti
praviti probleme, ali nemoj mnogo da ga nervira, vai? Mora da sarauje s
njim. I on je Trka."
Jeste?" pitam. Nikad ne bih oekivao da neko ko je tako miiav moe
brzo da tri - s druge strane, verovatno je dovoljno snaan da dosegne do
mesta do kojih ja ne mogu.
Aha. Ti si ga spustio za jedan stepenik u trkakoj hijerarhiji", zajedljivo
se osmehne Kaede. A jednom si i zeznuo misiju Patriota u kojoj je on
uestvovao. Iako nisi imao pojma."
Stvarno? Koju to misiju?"
Postavljanje bombe pod automobil slubenika Kijana u Los Anelesu."
Opa - dosta je vremena prolo otkad sam se suoio s Kijanom. Pojma
nisam imao da su i Patriote planirale napad u isto vreme.
Ba tragino", odgovorim, preleui po licima u prostoriji nakon to je
Bakster pomenuo Tes.
Ako trai Tes, bila je bra od nas. Tamo je, s ostalim Doktorima."
Kaede pokae ka udaljenom delu prostorije, gde se nalazi nekoliko vrata.
Verovatno je u ambulanti, posmatra uivanje. Brzo ui ta mala."
Kaede me provede pored stolova i jo nekih Patriota, a onda se zaustavi
ispred mape sveta. Kladim se da ovo nikad ranije nisi video."
Jok." Prouavam kopnene povrine, i dalje zapanjen to postoje tolika
drutva koja nezavisno funkcioniu izvan granica Republike. U osnovnoj
koli smo uili da su delovi sveta koje Republika ne kontrolie zapravo
namueni narodi koji jedva preivljavaju. Pa zar ovoliko zemalja jedva
preivljava? Ili im je dobro - moda ak ive i u blagostanju? Za ta su vam
potrebne mape sveta?"
Na pokret je iznedrio mnogo slinih pokreta po itavom svetu",
odgovara Kaede prekrtajui ruke. Svuda gde je vlada dozlogrdila narodu.
Ovako kad to vidimo na zidu, die nam moral." Kad vidi da sam i dalje
usredsreen na mapu, rukom pree preko Severne Amerike. Ovo je
Republika koju svi poznajemo i volimo. A ovo su Kolonije." Pokazuje na

manji, razueniji deo zemlje koji se na istoku granii s Republikom.

Prouavam crvene krugove koji oznaavaju gradove u Kolonijama. Njujork
Siti, Pitsburg, Sent Luis, Nevil. Pitam se da li je moj otac bio u pravu kad je
tvrdio da svi oni sjaje?
Kaede nastavlja s priom, prelazi rukom po severu i niz jug. Kanada i
Meksiko odravaju strogo demilitarizovanu zonu izmeu sebe i Republike i
Kolonija. Meksiko ima sopstvene Patriote. A tu je i ono to je ostalo od
June Amerike. To je takoe bio ogroman kontinent. Sada su tu samo Brazil"
- pokae na veliko trouglasto ostrvo juno od Republike - ile i Argentina."
Kaede veselo uporeuje sadanje kontinente s onima kakvi su nekada
bili. Norveka, Francuska, panija i Britanska ostrva bili su deo velikog
mesta zvanog Evropa. Ostatak Evropljana je, kae, pobegao u Afriku.
Mongolija i Rusija nisu izumrle, uprkos tvrdnjama Republike. Australija je
bila jedna velika celina. A tu su i supermone sile. Ogromne kineske
plutajue metropole izgraene su na vodi i prekriva ih veito crno nebo. Hai
eng", kae ona. Gradovi na moru." Kae i da Afrika nije oduvek bila
ovako bogata i tehnoloki napredna kao danas, kada se postepeno puni
univerzitetima, neboderima i meunarodnim izbeglicama. ak je i Antarktik,
verovali ili ne, nekada bio potpuno nenastanjen i prekriven ledom. Sada je,
zajedno s Kinom i Afrikom, postao dom svetskim prestonicama tehnologije, a
uz to privlai i veliki broj turista. Tehnologija Republike i Kolonija naprosto
je jadna u odnosu na njihove", dodaje Kaede. Volela bih da jednog dana
posetim Antarktik. Trebalo bi da je predivan."
Kae mi da su Sjedinjene drave nekada bile meu tim velesilama. A
onda je nastupio rat", nastavlja, pa su najvei mozgovi prebegli na druge
teritorije. Poplavu je izazvao Antarktik, zna. Ionako je sve ve krenulo
nizbrdo, ali onda je sunce naisto poludelo i istopilo antarktiki led. Bila je
to nezamisliva poplava. Milioni su pomrli od promena temperature. E to
mora da je bio spektakl, a? Sunce se u nekom trenutku smirilo, ali klima nije.
Sva ta pijaa voda pomeala se s morskom, i vie nita nije bilo isto."
Republika nikada ne pria o tome."
Kaede zakoluta oima. Daj, bre. Pa to je Republika. Zato bi priali o
tome?" pokae ka malom monitoru u uglu koji prikazuje najnovije vesti.
Hoe da vidi kako Republika izgleda iz ugla jednog stranca? Gledaj."
Kad se usredsredim na vesti, shvatim da ih itaju na jeziku koji ne

razumem. Antarktiki", objasni mi Kaede kad je upitno pogledam. Nakaili

smo se na jedan od njihovih kanala. Proitaj titlove."
Ekran prikazuje pogled iz vazduha, a iznad zemlje stoji REPUBLIKA
AMERIKA. enski glas pria, a na dnu ekrana se ispisuje titl: ... da pronau
nove naine za pregovore s ovom prilino militarizovanom i odmetnikom
zemljom, posebno sada kad je zavreno postavljanje novog Elektora. Afriki
predsednik Ntombi Okondo danas je Ujedinjenim nacijama predloio
obustavu pomoi Republici, sve dok ne priloi dokaz o primenjivanju
mirovnog sporazuma izmeu izolacionistike zemlje i njenog istonog
komije..."
Izolacionistika. MUitarizovana. Odmetnika. Blenem u rei ispred sebe.
Republika je u mojim oima bila olienje moi, nemilosrdnosti i
nezaustavljive vojne maine. Kaede se iroko nasmei na moj izraz lica i
odvodi nas od monitora. Republika ti se najednom vie ne ini monom, zar
ne? Malecka zemlja obavijena velom tajne koja moli za meunarodnu
pomo? Kaem ti ja, Dane - potrebna je samo jedna generacija da ispere
mozak narodu i ubedi ga da stvarnost ne postoji."
Odlazimo do stola na kome stoje dva raunara. Mladi koji stoji ispred
jednog od njih isti je onaj koji je pokazao Kaede znak V na inama, onaj
tamne koe i svetlih oiju. Kaede ga potape po ramenu. Ali on ne reaguje.
Otkuca poslednjih nekoliko reenica koje je planirao i seda za sto. Zadivljen
sam njegovom gracioznou. Ovaj je sigurno Trka. Prekrsti ruke i strpljivo
eka da me Kaede predstavi.
Dane, ovo je Paskao", kae. Paskao je nepobitni voa Trkaa - ne
preterujem kad kaem da gori od elje da te upozna."
Paskao mi prua ruku, ne skidajui intenzivan pogled svojih svetlih oiju
s mene. iroko se osmehne i otkrije savrene bele zube. Drago mi je",
uzbueno izgovara, gotovo bez daha. Kad mu uzvratim osmeh, obrazi mu
porumene. Malo je rei da smo o tebi uli samo najbolje. Ja sam tvoj
najvei oboavatelj. Najvei oboavatelj."
Ne seam se da je iko ikada tako otvoreno flertovao sa mnom, sem
moda jednog deka iz sektora Blurid. Lepo je upoznati jo jednog
Trkaa", odgovorim, pruivi mu ruku. Verujem da u svata nauiti od
tebe."
Kad vidi kako sam se zbunio, obeenjaki se osmehne. O, dopae ti se

ono to te eka. Veruj mi, nee ti biti ao to si nam se pridruio - eka nas
jedna potpuno nova era Amerike. Republika nee znati ta ju je strefilo."
Pone uzbueno da gestikulira, prvo da iri ruke, a onda da se pravi da
odvezuje vorove u vazduhu. Nai hakeri su poslednje nedelje proveli
neprimetno premreavajui toranj Kapitol u Denveru. Sve to sada treba da
uradimo jeste da izvrnemo icu u bilo kom zvuniku Tornja - i bum, naa
slika e se emitovati irom Republike." Zatape i pucne prstima. Svi mogu
da te uju. Revolucionarno, zar ne?"
Zvui kao naprednija verzija onoga to sam ja uradio u uliici na mestu
od deset sekundi, onda kad sam se prvi put naao s Dun u pokuaju da se
domognem leka za kugu za Idena. Kad sam grubo prevezao ice na
zvunicima u uliici. Ali prevezivanje zvunika jedne takve zgrade i
emitovanje irom Republike? Zvui zabavno", kaem. ta to emitujemo?"
Paskao me iznenaeno pogleda. Ubistvo Elektora, razume se." Pogledom
potrai Kaede, koja klimne glavom, a onda iz depa izvadi mali pravougaoni
ureaj. Otvori ga. Moraemo da snimimo dokaze, to jest svaki sekund kad
Elektora izvuemo iz kola i napunimo ga mecima. Nai Hakeri e biti
spremni za pokret u toranj Kapitol, gde e se pobrinuti da se ubistvo prikae
na svim megabordima. Preko zvunika emo itavoj Republici objaviti svoju
pobedu. ik nek probaju da nas zaustave."
Sledim se od divljatva kojim njihov plan odie. Podsea me na ono kada
su snimili i prikazali Donovu smrt - moju smrt - itavoj zemlji.
Paskao se nagne ka meni, stavi mi ruku na uvo i apne: A najbolji deo
tek sledi, Dane." Potom se odmakne i iroko osmehne. Zna li koji je
najbolji deo?"
Stresem se. Koji?"
Paskao zadovoljno prekrsti ruke. Rejzor misli da bi bilo najbolje da ga
ubije ti."

DENVER, KOLORADO.
1937 SATI.
-40C.
U prestonicu stiem vozom (stanica 42B), usred snene oluje, na
elezniku platformu na kojoj se gomila ljudi okupila da me vidi. Dok se
polako zaustavljamo, virim kroz zaleeni prozor da ih bolje pogledam, lako je
napolju led ledeni, civili su se naikali iza sklepane metalne ograde, guraju
se i laktaju kao da je dola Linkoln, ili ve neka tako poznata pevaica. U
red ih dovode ni manje ni vie nego dve vojne patrole. Do mene dopiru
njihovi prigueni povici.
Vratite se nazad! Da ste se svi odmakli od ograde. Iza ograde! Ako
nekoga uhvatimo s kamerom, na mestu ga hapsimo."
udno je. Veina ovih civila deluje siromano. Mora da mi je to to sam
pomogla Danu obezbedilo dobru reputaciju u sirotinjskim sektorima. Igram
se tankim icama prstena od spajalica. To mi mi je ve prelo u naviku.
Tomas obilazi auto i naginje se nad sedite da izda naredbu vojnicima
koji sede kraj mene. Odvedite je do vrata", kae. Brzo." Pogledom pree
preko moje odee (uti zatvorski prsluk i tanka bela majica). Ponaa se kao
da se onaj razgovor u sobi za isleivanje nije ni dogodio. Trudim se da
ostanem usredsreena na svoje krilo. Od njegovog lica me hvata munina.
Bie joj hladno", kae svojim ljudima. Naite joj kaput."
Vojnici upere oruje ka meni (model XM-2500, domet 700m, s pametnim
mecima koji probijaju dva sloja cementa) i podignu me na noge. Tu dvojicu
vojnika sam tokom vonje vozom tako uporno posmatrala, da mora da su na
ivici nerava.
Lisice mi lupe jedna od drugu. S ovim orujem koje imaju u rukama, bilo
bi im dovoljno samo jednom da me pogode, i to bilo gde, da na mestu umrem
od gubitka krvi. Verovatno misle da planiram da im u trenutku nepanje
otmem oruje. (Potpuno besmislena pretpostavka, jer s ovim lisicama ne bih

mogla ispravno da pucam.)

Vode me niz stazu u pravcu poslednjeg vagona, u ijoj se blizini nalaze
vrata koja vode u predvorje eleznike stanice, kraj kojih stoje etiri vojnika.
Osetim nalet hladnog vetra i otro udahnem vazduh. Bila sam ve jednom na
ratitu, na onoj jedinoj zajednikoj misiji koju sam imala s Metijasom, ali tad
je bilo leto, i to u Zapadnom Teksasu. Nikad ranije nisam bila u gradu
prekrivenom snegom. Tomas se probija na elo nae male povorke i pokazuje
jednom od vojnika da me ogrne kaputom. Zahvalno ga prihvatam.
Gomila (oko devedeset do stotinu ljudi) potpuno utihne kad ugleda moj
svetlouti prsluk, te oseam kako mi njihovi pogledi kao sijalice are kou
dok silazim niz stepenice. Veina podrhtava od hladnoe, mravi su i bledi,
nose poderanu odeu i bune cipele koje ni u snu ne mogu da ih zatite od
ovog vremena. Ne razumem. Doli su uprkos hladnoi, da me vide kako
silazim s voza - i ko zna koliko dugo su ekali. Najednom osetim krivicu to
sam prihvatila kaput.
Stiemo do kraja platforme i, tik pred ulazak u predvorje, zaujem povike
jednog od posmatraa. Okrenem se pre nego to vojnik uspe da me zaustavi.
Jel' Dan iv?", vikne. Verovatno je stariji od mene, tek to je postao
momak, ali toliko je mrav i nizak da bi, kad ga ne bi gledali u lice, mogao da
proe i kao mlai.
Podignem glavu i osmehnem se. A onda ga straar kundakom tresne
preko lica, a mene vojnici zgrabe za ruke i odvuku dalje. Rulja pone da
klie; vazduhom se prolome povici. Usred tog metea zaujem nekoliko njih
kako viu: Dan je iv! Dan je iv!"
Nastavi dalje", zarei Tomas. Domognemo se predvorja, i hladnog
vazduha nestaje im se vrata zatvore.
Iako nisam prozborila ni re, moj osmeh je rekao dovoljno. Da. Dan je
iv. Sigurna sam da e Patriote umeti da cene to sam potpalila irenje ove
glasine.
Prolazimo kroz predvorje eleznike stanice, ispred koje nas ekaju tri
dipa. Dok odlazimo sa stanice i penjemo se uz izvijeni auto-put, ne mogu da
ne osmotrim grad pred sobom. Za odlazak u Denver obino je potreban dobar
razlog. Niko sem njegovih graana ne srne da ue bez posebne dozvole.
Prilino je neobino to to sam ovde i to imam uvid u prizor pred sobom.
Prekriven je snenim pokrivaem - ali ak i kroz sneg vidim jedva primetne

konture tamnog zida koji ga okruuje nalik brani koja titi od poplava. tit.
itala sam o njemu u osnovnoj koli, razume se, ali to nije ni nalik ovome
kad ga gledam sopstvenim oima. Neboderi su ovde toliko visoki da nestaju
u magli snenih oblaka, a kaskadni spratovi su prekriveni debelim slojem
snega i sa strane osigurani ogromnim metalnim gredama. Izmeu zgrada se
delimino ukazuje toranj Kapitol. Tu i tamo ugledam treptanje svetla na nebu
i helikoptere koji krue oko nebodera. U jednom trenutku nam iznad glave
prolete ak etiri borbene letelice. Odvojim koji trenutak da im se podivim
(X-92 Kosai, eksperimentalne letelice koje se jo uvek ne proizvode van
prestonice; ali mora da su prole sve testove ako im ininjeri dozvoljavaju da
preleu preko centra Denvera). Prestonica je vojni grad koliko i Vegas, ali
stranija nego to sam zamiljala.
Tomasov glas me prene iz razmiljanja. Vodimo te u Dvoranu Kolburn",
izgovara s prednjeg sedita. To je sveana sala u Kapital Plazi u kojoj se
senatori ponekad okupljaju na banketima. Elektor tamo esto veerava.
Kolburn? Koliko znam, to je prilino fensi mesto, pogotovo imajui u
vidu da je trebalo da budem smetena u kaznenom domu. Ovo mora da je
novost i za Tomasa. Mislim da on nikad nije bio u prestonici, ali poto je
posluan vojnik, ne pada mu na pamet da zvera okolo. Nestrpljiva sam da
vidim kakva je Kapital Plaza - da li je onako velika koliko zamiljam da
jeste. Ovde te moja patrola predaje jednoj od patrola komandira De Sotoa."
Rejzorova patrola, kaem u sebi. Elektor te eka u kraljevskoj odaji
Dvorane. Predlaem da se ponaa prikladno."
Hvala na savetu", odgovorim, hladno mu se smeei u retrovizor.
Pobrinuu se da mu se poklonim najbolje to mogu." Zapravo sam prilino
nervozna. Elektor je neko za koga me od roenja ue da ga potujem, neko za
koga sam mislila da bih bez oklevanja ivot dala. ak i sada, kada sve ovo
znam o Republici, i dalje oseam kako ta duboko usaena odanost pokuava
da ispliva, taj poznati prekriva u koji volim da se uukam. Neobino.
Nisam se ovako oseala kad sam ula za Elektorovu smrt, a ni kad sam
sluala Andenov prvi javni govor. To je do sada bilo skriveno u meni, a
pojavilo se nekoliko sati pred susret s njim.
Vie nisam dika i uzdanica koja sam bila kad smo se upoznali. ta li e
misliti o meni?

DVORANA KOLBURN, KRALJEVSKA ODAJA

Ova sala odzvanja. Sedim sama na jednom kraju dugakog stola (etiri
metra tamnog trenjinog drveta, runo izrezbarene noge, zlatom obojeni
detalji, verovatno iscrtani preciznom milimetarskom etkicom), naslonjena na
pliani naslon stolice. Preko puta mene pucketa drvo u kaminu, iznad koga
visi ogroman portret novog Elektora, uokviren svetlou osam zlatnih lampi.
Prestonika patrola je svuda oko mene - njih pedeset dvojica stoje uza
zidove, rame u rame, a estorica stoje kraj mene. Napolju je i dalje cia zima,
ali ovde je toliko toplo da su me sluge obukle u laganu haljinu i tanke kone
izme. Kosa mi je oprana, osuena i isfenirana, i u ravnim pramenovima pada
na lea. Ukrasili su je minijaturnim biserima (od kojih svaki vredi ak dve
hiljade banknota). Isprva im se divim i neno ih dodirujem - ali onda se setim
onih jadnih ljudi na eleznikoj stanici, obuenih u rite, i zgaeno sklonim
ruke s kose. Jedan od sluga mi je naneo na kapke svetlucavu senku, da bi
sijali pod priguenim svetlom kamina. Haljina, krem-bela sa sivim arama, u
slojevima dosee do poda. Od korseta jedva mogu da diem. Nema sumnje
da je skupa; pedeset hiljada banknota? ezdeset?
Jedino to u ovom prizoru odudara jesu teke lisice na zglobovima mojih
ruku i nogu, kojima sam prikovana za stolicu.
Sledei vojnik ulazi tek nakon pola sata (na sebi ima prepoznatljivi crnocrveni kaput prestonike patrole). Podignute brade pridrava vrata, u stavu
mirno. Na velianstveni Elektor Primo je stigao", objavljuje. Molimo,
ustanite."
Izgleda kao da se ne obraa nikome posebno, ali ja sam jedina koja sedi.
Podignem se iz stolice i ustanem uz zveket lanaca.
Prolazi pet minuta. A onda, kad ponem da se pitam hoe li neko uopte
ui, kroz vrata tiho proe mladi koji klimne glavom ka vojnicima. Straari
mu istog trena salutiraju. Ja ne mogu da salutiram jer su mi ruke vezane, a ne
mogu ni da se poklonim kako treba - ostanem ovako da stojim, okrenuta ka
njemu.
Anden se nimalo nije promenio od naeg prvog susreta - visok je i otmen
i sofisticiran, tamna kosa mu je uredno poeljana, a sveani sako mu je lepe
sive boje sa zlatnim pilotskim prugama na rukavima i zlatnim epoletama na
ramenima. Pogled njegovih zelenih oiju odie dostojanstvom, a ramena su

mu jedva primetno povijena, kao da su optereena nekim novim teretom.

Izgleda da ga je oeva smrt ipak potresla.
Sedi, molim te", kae, ispruivi ruku u rukavici (kondor borbene
rukavice). Glas mu je nean, ali ipak se pronosi po sobi. Nadam se da ti je
udobno, gice Iparis."
Posluam ga. Jeste. Hvala."
Kad i sam sedne na drugi kraj stola, a vojnici se vrate u stav voljno,
zapone priu. Do mene je stigla poruka da eli da se vidimo lino.
Pretpostavljam da ti ne smeta odea koju sam ti obezbedio." Na trenutak
zastane, taman da se obeenjaki nasmeje. Pretpostavio sam da ne eli da
veera u zatvorskoj uniformi."
Ima neeg snishodljivog u njegovom tonu, to mi ide na ivce. Kako se
usuuje da me uparadi ovako, kao lutku?, pomilja ozlojeeni deo mene.
Istovremeno, impresionirana sam tim neim zapovednikim u njegovom
stavu, potpuno u skladu s njegovim novosteenim statusom. Najednom mu je
predata velika mo, koju on nosi tako samouvereno da ponovo osetim onu
staru odanost kako me pritiska u grudima. Brzo je nestalo nesigurnosti koja
ga je nekada odlikovala. Ovaj ovek je roen da vlada. ini se da si se
mnogo dopala Andenu, rekao je Rejzor. Nakrenem glavu i pogledam ga ispod
oka. Zato si ovako dobar prema meni? Mislila sam da sam sad dravni
neprijatelj."
Bilo bi me sramota da optepoznatu uzdanicu Republike tretiram kao
zatvorenika", odgovara dok paljivo reda viljuke, noeve i au za
ampanjac u savren niz. Zar se ne slae sa mnom?"
Ne, uopte." Ponovo preleem pogledom po odaji, upijam pozicije
lampi, ukrase na zidu, gde stoji svaki od vojnika, oruje koje nose. Shvatam
da iza vesto izreirane elegancije ovog susreta, odabira haljine i veere, ne
stoji flertovanje. On eli da vesti o tome kako se dobro odnosi prema meni
procure u javnost, pomiljam. eli da ljudi znaju da se novi Elektor s
panjom odnosi prema Danovom spasiocu. Moja prvobitna estina umine zaintrigira me pomisao na to. Anden mora da je svestan svoje reputacije u
narodu. Moda se nada njihovoj podrci. Ukoliko je to sluaj, onda je
spreman da uloi ozbiljne napore za koje prethodni Elektor nije bio
zainteresovan. Neto me zanima: ako Anden eli podrku naroda, ta li onda
misli o Danu? Svakako se nee omiliti narodu ako bude otvorio hajku na

najpoznatijeg kriminalca Republike.

Dvoje sluga donose posluavnike s hranom (salatu s pravim jagodama i
izvanredno peenu prasetinu s palminim kupusom), dok nam drugo dvoje
postavljaju bele pamune salvete u krilo i sipaju ampanjac u ae. Ove
sluge pripadaju vioj klasi (koraaju s prepoznatljivom odmerenou elite),
iako verovatno nisu u rangu moje porodice.
Potom se desi neto zaista neobino.
Slukinja koji Andenu sipa ampanjac previe priblii grli flae ai.
Prelije je, i tenost se prospe po stolnjaku, a aa se otkotrlja sa stola i padne
na pod.
Slukinja cikne i padne na kolena. Iz uredne pune joj se raspu crvene
kovrde; nekoliko pramenova joj padne na lice. Primeujem koliko su joj
ruke nene i savrene - definitivno pripada vioj klasi. Izvinite, Elektore",
neprestano ponavlja. Izvinite. Istog trenutka u vam promeniti stolnjak i
doneti novu au."
Ne znam ta sam oekivala od Andena. Da je prekori? Da je strogo
upozori? Ili makar da se namrti? Zabezeknuto gledam kako povlai stolicu,
ustaje i prua joj ruku. Devojka je naisto sleena. Razrogai oi, a usne joj
zadrhte.
Anden sc nagne, uzme je za ruke i podigne. To je samo aa ampanjca",
oputeno izgovori. Nemoj da se posee." Mahne rukom ka jednom od
vojnika kraj vrata. Molim te donesi metlu i ubrovnik. Hvala."
Vojnik uurbano odjuri. Naravno, Elektore."
Kad sluavka ode po novu au, a domar se primakne da obrie staklo,
Anden se s kraljevskom otmenou vrati na mesto. Savrenim manirima
podigne viljuku i no i zasee pare svinjetine. Reci mi, agente Iparis, zato
si elela da se vidimo lino? I ta se to desilo na vee Danovog
pogubljenja?"
Pratim ta on radi, uzimam viljuku i no i seem meso. Lanci na
zglobovima su mi taman toliki da mogu da jedem, kao da se neko potrudio da
ih premeri. Trudim se da zaboravim dogaaj sa ampanjcem i poinjem s
priom koju je Rejzor smislio. Jesam pomogla Danu da izmakne
pogubljenju, a Patriote su mi se nale. Ali nakon to se sve zavrilo, nisu
hteli da me puste. Taman kad sam pomislila da sam uspela da pobegnem od
njih, uhvatila me je tvoja garda."

Anden usporeno trepne. Pitam se da li mi veruje. Provela si poslednje

dve nedelje s Patriotama?", pita nakon to savae pare svinjetine. Hrana je
izvrsna; meso je toliko mekano da se praktino topi u ustima.
Da."
Tako znai." Andenov glas je napet od nepoverenja. Obrie usta
pamunom salvetom, spusti pribor i nasloni se u stolicu. Dakle, Dan je iv,
ili je makar bio kad si ga poslednji put videla? Jel i on radi s Patriotama?"
Kad sam ih napustila, bio je iv. Sada ne znam."
Zato sada radi s njima, kad ih je u prolosti onoliko izbegavao?"
Jedva primetno slegnem ramenima, pravei se da sam zbunjena.
Potrebna mu je pomo da pronae brata, a Patrite su ga zaduile time to
su mu sredile nogu. Rana od metka mu se inficirala, rana koju je izazvalo...
sve ovo."
Anden ne odgovara i uzima mali gutljaj ampanjca. Zato si mu pomogla
da pobegne?"
Iskrenem zglob da mi lisice ne bi ostavile tragove na koi. Glasno zveknu
jedna o drugu. Jer nije on ubio mog brata."
Kapetana Metijasa Iparisa." Podie me tuga na njegovo puno ime. Zna li
on kako je moj brat poginuo? ao mi je zbog toga." Anden jedva primetno
klimne glavom, i taj neoekivani gest potovanja stvori mi knedlu u grlu.
Seam se da sam itao o njemu kad sam bio mali, zna", nastavlja.
itao sam o njegovim ocenama, o tome kako je proao na Ispitu, a pogotovo
kako je bio dobar s raunarima."
Posluim se jagodom, zamiljeno je savaem a onda progutam. Nisam
znala da je moj brat imao tako cenjenog oboavatelja."
Nisam bio oboavatelj tvog brata per se, ali jesam bio zadivljen."
Anden podigne svoju novu au ampanjca i uzme gutljaj. Bio sam tvoj
oboavatelj."
Ne zaboravi da treba da bude providna. Nek pomisli da si polaskana. 1
da te privlai. On jeste zgodan, tu nema prie - te pokuavam da se
usredsredim na to. Svetlost zidnih lampi baca odsjaj na valovite vrhove
njegove kose; njegova maslinasta koa ima topao, zlatast sjaj; oi su mu
intenzivne boje prolenog lia. Konano osetim rumenilo na svojim
obrazima. Dobro je, samo tako nastavi. On je neka meavina junoamerike
krvi, ali jedva primetna zakoenost njegovih krupnih oiju i finoa njegovih

obrva nagovetavaju i azijsko poreklo. Isto kao Dan. Panja mi najednom

popusti, i glavom pone da mi se mota onaj prizor iz kupatila, kad sam se
ljubila s Danom. Setim se njegovih golih grudi, njegovih usana na mome
vratu, njegovog opijajueg prkosa spram koga Anden deluje bledo. Suptilno
rumenilo na mojim obrazima prerasta u jasno vidljivu vrelinu.
Elektor nakrivi glavu i osmehne se. Duboko udahnem i saberem se.
Hvala nebesima to sam uspela u sebi da izazovem reakciju kojoj sam se
nadala.
Jesi li se pitala zato je Republika ovako popustljiva prema tebi, imajui
u vidu tvoju izdaju?", pita Anden, nezainteresovano se igrajui s viljukom.
Svako drugi bi do sada bio pogubljen. Ali ne i ti." Ispravi se. Republika te
posmatra jo otkad si dobila onih maksimalnih hiljadu i po bodova na Ispitu.
uo sam i za tvoje ocene i za tvoje uspehe na vojnim vebama u Drejku.
Nekoliko kongresmena te je nominovalo za politiki anganman jo pre nego
to si zavrila prvu godinu. Ali na kraju su odluili da te preusmere u vojnu
kolu, jer je tvoj karakter bio prikladniji za oficira. Ti si u unutranjim
krugovima slavna linost. Osuditi te za nelojalnost bio bi nesaglediv gubitak
za Republiku."
Zna li Anden istinu o tome kako su ubijeni Metijas i moji roditelji? Da ih
je upravo nelojalnost kotala ivota? Da li toliko vredim Republici da
oklevaju da me pogube uprkos mojim skoranjim prestupima i izdajnikoj
porodici? Kad si me ti to video na Drejku?", pitam. Ne seam se prie da
si poseivao univerzitet."
Anden zasee palmin kupus. 0, ne. Nisi to ni mogla da zna."
Zbunjeno ga pogledam. Jesi li... i ti bio student Drejka kad i ja?"
Anden klimne glavom. Slubenici su uspeli da prikriju moj identitet.
Meni je bilo sedamnaest godina - druga godina - kad si ti u dvanaestoj dola
na Drejk. Svi smo ve znali za tebe, naravno - i tvoje nestaluke." iroko se
osmehne, a oi mu se obeenjaki zacakle.
Elektorov sin je studirao s nama na Drejku, a ja pojma nisam imala.
Osetim nalet ponosa na pomisao da me je lider Republike primetio na
kampusu. A onda odmahnem glavom, oseajui krivicu to uivam u
njegovoj panji. Pa, nadam se da nije sve to si uo loe."
Anden se nasmeje i otkrije rupicu u levom obrazu. Kako mi prija njegov
smeh. Ne. Ne sve."

ak i ja moram da se osmehnem. Ocene mi jesu bile dobre, ali mogu da

se zakunem da je dekanova sekretarica presrena to vie ne visim u njenoj
kancelariji."
Gospoica Vitaker?" odmahne glavom. Na trenutak zaboravi na
formalnosti i oglui se o etikeciju zavalivi se u stolicu i zavrtevi viljuku u
krug. I ja sam iao u njenu kancelariju, to je smeno jer nije imala pojma ko
sam. Upao sam u nevolju jer sam zamenio teke puke za vebu onima od
stirodura."
To si bio ti?", poviem. Odlino se seam tog nemilog dogaaja. Prva
godina, vojna veba. Oruje od stirodura izgledalo je kao pravo. Kad su se
svi studenti u isto vreme sagnuli da podignu puke za koje su mislili da su
teke, neki su toliko jako cimnuli te lane da su se od siline pokreta strovalili
unazad. Seanje na taj dan me zasmeje. To je bilo briljantno. Kapetan vojne
vebe bio je besan kao ris."
Svako mora bar jednom da upadne u nevolju na koledu, zar ne?" Anden
se zloesto nasmei i pone da tapka prstima po ai. Dodue, ti si ta koja
je najee upadala u nevolju. Jednom si bee naterala elu grupu da se
evakuie?"
Da. Na treoj godini, na predavanju iz istorije." Posramim se i pokuam
da se poeem po vratu, ali lisice me spree. Apsolvent koji je sedeo kraj
mene rekao mi je da ne mogu da pogodim ruicu za alarm njegovom pukom
za vebanje."
Aha. Vidim da si oduvek umela da donese pravu odluku."
Bila sam prva godina. Ali priznajem da sam i dalje nezrela", odgovorim.
Ne slaem se s tobom. Kad se sve uzme u obzir, rekao bih da si mnogo
ozbiljnija od svojih vrnjaka." Nasmei se, i ponovo se zarumenim u
obrazima. Ima stav osobe koja je mnogo starija od petnaest godina. Bilo mi
je drago to sam te konano upoznao one veeri na balu."
Jel ja to stvarno sedim ovde, veeram i evociram uspomene s fakulteta s
Elektorom Primom? Nestvarno. Zapanjena sam koliko je lako razgovarati s
njim, priati o stvarima koje su mi poznate, i to u vreme kad mi se deavaju
tako neobine stvari, kako je divno voditi razgovor u kome nikoga ne mogu
da uvredim klasnom razlikom.
A onda se setim zato sam ovde. Hrana u mojim ustima dobije ukus
pepela. Ovde sam zbog Dana. Osetim ogorenost, iako znam da to nije u

redu. Ili jeste? Pitam se jesam li spremna da ubijem za njega.

U odaju ue vojnik. Salutira Andenu, a onda se nakalje od nelagode jer
shvati da je prekinuo Elektora usred razgovora. Anden mu se dobroudno
osmehne i odmahne rukom. Gospodine, senator Baruz Kamion eli da
porazgovara s vama", kae vojnik.
Reci senatoru da sam zauzet", odgovori Anden. Kontaktirau s njim
nakon veere."
Bojim se da insistira da to bude sada. U vezi sa, khm..." Vojnik pogleda
u mene, a onda se priblii Elektoru da mu apne ta ima. Ali ja ipak uhvatim
koju re. Stadioni. eli da poalje... poruku... da zavrite veeru istog
trenutka."
Anden upitno podigne obrvu. To je, znai, rekao? Pa, ja sam taj koji
odluuje kad u da zavrim sa svojom veerom", kae. To je poruka koju
ete poslati senatoru Kamionu kad vam bude odgovaralo. Recite mu da e
sledei senator koji mi poalje tako neprikladnu poruku odgovarati meni
lino."
Vojnik energino salutira, pomalo uznemiren to mora senatoru da prenese
takvu poruku. Da, gospodine. Istog trenutka."
Kako se zove, vojnice?", pita ga Anden pre nego to ode.
Porunik Felipe Garsa, gospodine."
Anden se osmehne. Hvala ti, porunie Garsa", kae. Zapamtiu ti ovu
uslugu."
Vojnik pokua da ostane miran, ali na licu mu se oslikaju ponos i smeak
koji zapreti da izbije na povrinu. Pokloni se. Elektore, ast je stajati pred
vama. Hvala vam, gospodine." I ode.
Oarano posmatram njihov razgovor. Rejzor je u jednom bio u pravu izmeu Senata i novog Elektora definitivno postoji tenzija. Ali Anden nije
budala. Manje od nedelju dana je na poloaju, a ve radi ono to treba da
radi: pokuava da pridobije odanost vojske. Pitam se ta jo radi da stekne
njihovo poverenje. Armija Republike je njegovom ocu bila luaki odana; ta
odanost je zapravo i bila temelj njegove moi. Anden to zna, te gleda da je se
doepa to je pre mogue. Prigovori Senata potpuno su beskorisni ukoliko
vojska bez pogovora podri Andena.
Ali jo uvek ga ne podrava bez pogovora, podseam sebe. Tu su Rejzor
i njegovi ljudi. Izdajice unutar vojske koje vuku sopstvene poteze.

Dakle..." Anden elegantno odseca jo jedno pare svinjetine. Dovukla

si me ak dovde da mi ispria kako si pomogla jednom kriminalcu da
pobegne?"
Na trenutak se uje samo zveket Andenove viljuke o tanjir. U glavi mi
odjekuju Rejzorove instrukcije - i po kom redu treba da ih izloim. Ne....
Dola sam da ti kaem za atentat na tebe koji spremaju."
Anden sputa viljuku i podie dva tanka prsta ka vojnicima. Ostavite
nas nasamo."
Gospodine Elektore", zausti jedna od njih. Ne smemo da vas ostavimo
samog."
Anden izvadi pitolj koji mu stoji za pojasom (elegantan crni model koji
nikada ranije nisam videla) i stavlja ga na sto kraj tanjira. U redu je,
kapetane", kae. Bezbedan sam. A sada, molim vas. Ostavite nas nasamo."
ena koju je Anden nazvao kapetanom pokae vojnicima da tiho izau iz
prostorije. Odlazi ak i onih est straara iza mene. Ostala sam sama s
Elektorom, deli nas samo etiri metra trenjevog drveta.
Anden se nalakti na sto i sklopi prste. Dola si da me upozori?"
Jesam."
Ali ja sam uo da su tebe u Vegasu uhvatili. Zato se onda nisi
predala?"
Krenula sam ovamo, u prestonicu. elela sam da se dokopam Denvera
pre nego to se predam, da bih imala vee anse da se vidim s tobom.
Svakako nisam planirala da me uhapsi nasumina patrola u Vegasu."
A kako si uspela da pobegne od Patriota?" skeptino me pogleda. Gde
su oni sada? Mora da te trae."
Uutim na trenutak, oborim pogled i nakaljem se. Te noi kad sam
uspela da pobegnem, uskoila sam u vegaski voz."
Anden ne progovara nekoliko trenutaka, a onda spusti viljuku i dodirne
usta. Nisam sigurna da li mi veruje. Kakve su planove imali za tebe, pre
nego to su shvatili da si pobegla?"
Za poetak mu ponudi neodreene odgovore. Ne znam sve detalje
njihovog plana", odgovorim. Ali znam da su planirali neki napad na tebe kad
krene na turneju podizanja morala na ratitu, i znam je trebalo da im u tome
pomognem. Pominjali su Lamar, Vestvik i Burlington. I Patriote imaju svoje
ljude, Andene - ljude koji se kreu u tvojim krugovima."

Znam da rizikujem obraajui mu se imenom, ali pokuavam da nastavim

u ritmu koji smo uhvatili. Anden to i ne primeuje - nagnuo se nad tanjir i
prouava me. Kako ti to zna?", pita. Znaju li Patriote da ti to zna? Jel' i
Dan upetljan u to?"
Odmahnem glavom. Nije ni trebalo da saznam. A s Danom se nisam ula
otkad sam otila."
Da li bi svoj odnos s njim mogla da nazove prijateljstvom?"
Neobino pitanje. Moda eli da pronae Dana? Da", odgovorim,
trudei se da skrenem misli s Danovih ruku u mojoj kosi. On ima svoje
razloge to je ostao s njima - ja imam svoje to sam otila. Ali, da, mislim da
mogu."
Anden zahvalno klimne glavom. Rekla si da postoje ljudi u mom
bliskom okruenju na koje bi trebalo da obratim panju. Ko su oni?"
Spustim viljuku i nagnem se nad sto. Dva vojnika iz tvoje line garde
e pokuati napad na tebe."
Anden prebledi. Moja lina garda je paljivo odabrana. Veoma paljivo."
A ko njih to bira?", prekrstim ruke. Kosa mi se prospe preko jednog
ramena, i krajikom oka ugledam bisere kako svetlucaju. Nije ni vano da li
mi veruje. Istrai sm. Ili sam u pravu, te nee umreti, ili nisam, te u
umreti ja."
Na moje iznenaenje, Anden ustaje sa stolice, ispravlja se i dolazi do
mene. Sedne u stolicu kraj moje i priblii mi se. Prouava mi lice i ja
zatrepem.
Dun." Glas mu je nean, tek neto ujniji od apata. elim da ti
verujem... i elim da ti veruje meni."
Zna da neto krijem. Provalio je moju igru, i eli da toga budem svesna.
Nagne se nad sto i stavi ruke u depove. Kad mi je otac umro", zausti,
usporeno i tiho, kao da nagovetava neto opasno, ostao sam potpuno sm.
Sedeo sam uz njegovu samrtniku postelju. Ipak, zahvalan sam za to - nisam
imao prilike da to osetim i s majkom. Dun, znam kako izgleda kad ostane
sm."
Grlo mi se stegne od bola. Zadobij njegovo poverenje. To je moja uloga,
to je jedini razlog to sam ovde. ao mi je to to ujem", proapuem. I ao
mi je zbog tvoje majke."
Anden prihvati moje sauee nakrivivi glavu. Moja majka je bila

senatski Princeps. Otac nikad nije priao o njoj... ali drago mi je to su sada
zajedno."
ula sam glasine o pokojnom Princepsu. Kako je odmah nakon poroaja
umrla od neke autoimune bolesti. Samo Elektor moe da imenuje vou
Senata - voe nije bilo u poslednje dve decenije, ne otkad je umrla Andenova
majka. Pokuavam da zaboravim kako sam se lepo oseala dok sam priala s
njim o Drejku, ali ne ide mi od ruke. Pomisli na Dana. Podseam sebe na to
kako je bio uzbuen zbog ovog plana, kako je bio uzbuen zbog nove
Republike. Drago mi je to ti roditelji poivaju u miru", kaem. Odlino
razumem kako izgleda izgubiti voljene osobe."
Anden dri dva prsta na usnama i razmilja o mojim reima. Stisnuta
vilica mu odaje napetost i nelagodu. Moda se i ponaa u skladu s
novosteenim statusom, ali on je ipak samo deak, shvatam. Njegov otac je
sejao strah, ali Anden? On nije dovoljno jak da sam vodi ovu zemlju.
Najednom se setim onih veeri nakon Metijasovog ubistva, kad sam noima
jecala zamiljajui beivotno lice svoga brata. More li i Andena takve besane
noi? Kakav li je oseaj izgubiti oca koga ne sme javno da ali, koliko god
da je bio zao? Da li ga je Anden voleo?"
ekam da me dobro osmotri, a na veeru sam ve zaboravila. Nakon sto
godina, Anden spusti ruke i uzdahne. Svi su znali da je on ve dugo
bolestan. Kad sedi i eka da osoba koju voli umre... godinama..." Vidno
se strese, dozvolivi mi da ga vidim tako ogoljenog i preplavljenog bolom.
Pa, siguran sam da nije isto kad nestanu... neoekivano." Poslednju re
izgovara gledajui me u oi.
Nisam sigurna da li misli na moje roditelje ili na Metijasa - ili moda na
sve troje - ali nain na koji to kae neto mi govori. Pokuava da mi kae da
zna ta se dogodilo s mojom porodicom. I da se ne odobrava to.
Znam kakvo ti iskustvo ima s pretpostavkama. Neki ljudi za mene
misle da sam otrovao oca da bih mogao da doem na njegovo mesto."
Kao da pokuava da mi govori u iframa. Ti si nekada pretpostavljala da
ti je Dan ubio brata. Da je smrt tvojih roditelja bila sluajnost. Ali sada
zna istinu.
Narod Republike pretpostavlja da sam mu ja neprijatelj. Da sam isti
onakav ovek kakav je bio moj otac. Da ne elim da se ova zemlja promeni.
Misle da sam praznoglava marioneta koja je po elji svoga oca nasledila

tron." Nakon kratkog oklevanja, podigne pogled ka meni, pogled tako

intenzivan da mi oduzme dah. Nisam. Ali ako ostanem sam... ako budem
jedini, nita neu moi da promenim. Ako ostanem sm, onda jesam nalik
svome ocu."
Nije ni udo to je eleo da se vidi sa mnom. U njemu se kuva neto
revolucionarno. Neto za ta sam mu ja potrebna. Nema podrku naroda, a
nema ni podrku Senata. Potreban mu je neko ko e da pridobije narod. A
dve osobe koje narod najvie podrava... jesmo Dan i ja.
Zbunjena sam pravcem u kojem je ovaj razgovor skrenuo. Anden nije makar ne izgleda da jeste - ovek kakvog opisuju Patriote; marioneta koja
stoji na putu njihovoj velianstvenoj revoluciji. Ako zaista eli da pridobije
narod, ako govori istinu... zato onda Patriote ele da ga ubiju? Mora da mi
je neto promaklo. Moda Rejzor zna o Andenu neto to ja ne znam.
Mogu li da ti verujem?" pita Anden. Izraz lica mu odie iskrenou, s
tim podignutim obrvama i irom otvorenim oima.
Podignem lbradu i uzvratim mu pogled. Mogu li ja da verujem njemu?
Nisam sigurna, ali apatom mu dajem siguran odgovor. Da.
Anden se ispravi i odmakne od stola. Nisam sigurna da mi je poverovao.
Ovo e ostati meu nama. Rei u svojim straarima za tvoje upozorenje.
Nadam se da emo uspeti da pronaemo izdajice." Nakrivi glavu i osmehne
se. Ako uspemo da ih pronaemo, voleo bih da ponovo popriamo. Izgleda
da imamo dosta toga zajednikog." Obrazi mi gore od njegovih rei.
I to je to. Slobodno zavri svoju veeru. Kad bude gotova, moji vojnici
e te vratiti u eliju."
Jedva ujno mu se zahvalim. Okrene se i izae iz odaje, nakon ega se
vojnici ubrzano vrate unutra, ruei klepetom svojih izama tiinu u kojoj
sam do maloas uivala. Oborim pogled i pravim se da brljam po tanjiru.
Anden je mnogo kompleksniji nego to sam mislila. Tek sada shvatam da
diem mnogo plie nego ranije, i da mi srce jako bije. Mogu li da mu
verujem? Ili je bolje da verujem Rejzoru? Pridrim se za ivicu stola. ta god
da je istina, morau ovo da odigram to je paljivije mogue.
Nakon veere me ne vode u tipinu zatvorsku eliju, ve u ist luksuzan
stan, tepihom prekrivenu odaju s debelim duplim vratima i velikim mekanim
krevetom. Ali bez prozora. Osim kreveta nema drugog nametaja, niega to

bih mogla da pretvorim u oruje. Jedina dekoracija je sveprisutni Andenov

portret, uglavljen u gipsani zid. Istog trenutka uoim sigurnosnu kameru nalazi se tik iznad duplih vrata, nalik malom, jedva vidljivom prekidau na
tavanici. Ispred sobe stoji est straara.
No mi proe u isprekidanim snovima. Vojnici se smenjuju. Rano ujutru
me probudi straarka, tapkajui me po ramenu. Dobra si bila", proaputala
je. Ne zaboravi ko je neprijatelj." Potom izae iz odaje i nju zameni drugi
straar.
Tiho navuem toplu plianu spavaicu, svesna svakog uma, jedva
primetno drhtei. Lisice na rukama neno zvekeu jedna o drugu, lako pre
nisam bila, sada sam sigurna da mi Patriote prate svaki korak. Rejzorovi
vojnici polako zauzimaju pozicije i zatvaraju krug. Moda ovu od malopre
vie nikad neu videti - ali od sada u prouavati lice svakog vojnika oko
sebe, i pitati se ko je lojalan, a ko je Patriota.

Jo jedan san.
Deveti mi je roendan, a ustao sam prerano. Svetlost tek to je poela da
se probija kroz prozore, najurivi tamnoplavu i sivu boju noi koja iezava.
Sedim u krevetu i trljam oi. Na ivici tronog stoia kraj kreveta stoji
dopola puna aa vode. Jedna jedina biljka koju imamo - brljan koji je Iden
dovukao s nekog smetlita - ui u oku, s lozicama rasutim po podu, u
potrazi za suncem. Don je u svom oku, glasno hre. Ispod krpljenog
prekrivaa vire mu noge i vise s ivice s kreveca. Idena nigde nema; mora da
je s mamom.
Kad se probudim ovako rano, obino ostanem da leim i razmiljam o
neemu umirujuem, o pticama ili jezeru, ili ak pokuam da se opustim i
ponovo zaspim. Ali danas nita od toga. Prebacim noge preko kreveta i
navuem rasparene arape.
im kroim u dnevnu sobu, osetim da neto nije u redu. Mama spava na
kauu s Idenom u rukama i ebetom prebaenim preko ramena. Ali tate
nema. Preletim pogledom po sobi. Sino se vratio s ratita, a obino ostane
makar tri-etiri dana. Nikad ne ode ovako brzo.
Tata?" proapuem. Vidim mamu da se mekolji i uutim.
A onda zaujem prigueno lupanje komarnika o vrata. Razrogaim oi.
Pojurim ka vratima i proturim glavu. Zapahne me ledeni vazduh. Tata?",
ponovo apnem.
Isprva ne vidim nikoga. A onda ugledam njegov obris kako izranja iz
tame. Tata.
Ponem da trim - nije me briga ako me praina i trotoar izgrebu preko
arapa. Obris skriven senkom napravi jo koji korak, a onda me zauje i
okrene se. Vidim njegovu smeu kosu i kose oi boje meda, jedva vidljivu
bradu na njegovom licu i visok stas, nenametljivo dostojanstven. Mama je
uvek govorila da izgleda kao da je izaao iz neke stare mongolske bajke.
Bacim se u trk.
Tata", izleti mi kad ga stignem. On klekne i zagrli me. Ve odlazi?"

ao mi je, Danijele" izgovori apatom. Zvui umorno. Zvali su me da

se vratim na ratite."
Oi mi se napune suzama. Ve?"
Mora da se vrati u kuu. Nemoj da te ulina policija vidi kako pravi
scenu."
Ali tek to si stigao", pobunim se. Ti... danas mi je roendan, i..."
Stavi mi ruke na ramena. Oi su mu kao dve opomene, ispunjene reima
koje bi voleo da moe da izgovori. elim da ostanem, pokuava da mi kae.
Ali moram da idem. Zna kako to ide. Nemoj da pria o ovome. Umesto
toga, kae, Vrati se kui, Danijele. Poljubi majku za mene."
Glas mi podrhtava, ali ponavljam sebi da treba da budem hrabar. Kad u
te ponovo videti?"
Uskoro se vraam. Volim te." Stavlja mi ruku na glavu. Povedi rauna
o svemu dok se ja ne vratim, vai?"
Klimnem glavom. Na trenutak ostane u tom poloaju, a onda ustane i ode.
A ja se vratim kui.
Tad sam ga poslednji put video.
Proao je jedan dan. Sedim sam u krevetu koji su mi Patriote dodelile u
jednoj od soba s krevetima na sprat, i prouavam privezak koji nosim oko
vrata. Kosa mi pada na lice, te se ini da u privezak gledam kroz neki
providni veo. Pre nego to sam se istuirao, Kaede mi je dala boicu s gelom
koji mi je sprao farbu s kose. Prelazimo drugi deo plana.
Neko pokuca na vrata.
Dane?" Drvena vrata zaguuju zvuk. Potreban mi je trenutak da se
saberem i prepoznam Tesin glas. Probudio me je komar o mom devetom
roendanu. 1 dalje mi je sve svee, kao da se jue dogodilo, imam oseaj da
su mi oi i dalje crvene i natekle od plakanja. Kad sam se probudio, poeo
sam da razmiljam o Idenu vezanom za pokretni krevet, kako vriti dok ga
laboratorijski tehniari bockaju i ubrizgavaju mu hemikalije, i o Donu koji
vezanih oiju stoji pred streljakim vodom. I o mami. Ne mogu da izbacim te
proklete prizore iz glave, i to me mnogo nervira. Ako i pronaem Idena, ta
onda? Kako u, doavola, da ga izvedem iz Republike? Moram da
pretpostavim da e mi Rejzor pomoi da ga pronaem. to znai da kako
znam i umem moram da se postaram da Anden umre.

Bole me ruke, jer sam itav dan proveo s Kaede i Paskaom, koji su me
uili kako da pucam. Nemoj da brine i ako ga promai", rekao mi je
Paskao pomaui mi u ciljanju. Dovoljno dugo je drao ruku na mojoj da
sam uspeo da pocrvenim. Nije vano. Bie tu drugih koji e u svakom
sluaju da zavre posao. Rejzor samo eli da te uslikaju s pitoljem uperenim
u Elektora. Zar to nije savreno? Elektor, koji je doao na ratite da svojim
govorima podigne moral vojnicima, bie upucan uprkos stotinama u trupama
oko njega. O, ironije li!" Nakon toga se prepoznatljivo nasmei. Narodni
heroj ubija tiranina. Kakva e to pria biti."
Aha - kakva pria, nego ta.
Dane?" doziva me Tes iza vrata. Jesi li tu? Rejzor eli da popriate."
A, da. Ona je i dalje tu.
Aha, ui", odgovorim.
Tes proviri. Ej", kae. Koliko si dugo ve tu?"
Budi dobar prema njoj, rekla mi je Kaede. Dobar ste par.
Pozdravim je osmehom. Pojma nemam", odgovorim. Odmarao sam se.
Moda nekoliko sati."
Rejzor te zove da doe u sobu za okupljanje. Na ekranu uivo prenose
Dun. Mislila sam da bi..."
Uivo? Mora da je uspela. Dobro je. Poskoim na noge. Konano imam
neku informaciju o Dun - od same pomisli na to da u ponovo da je vidim,
makar i na mutnom snimku bezbednosne kamere, kao da osetim vrtoglavicu.
Dolazim."
Dok koraamo kratkim hodnikom ka sobi za okupljanje, pozdravlja je
veliki broj Patriota. Ona svakome uzvrati osmeh i razmeni koju alu, kao da
ih oduvek poznaje. Dva momka je dobroudno potapu po ramenu.
Pourite bre, klinci. Rejzor vas eka." Okrenemo se i ugledamo Kaede
kako juri ka sobi za okupljanje. Zastane da zagrli Tes, a onda joj neno skloni
kosu i razdragano je poljubi u obraz. Kunem ti se da ne znam nikog sporijeg
od tebe."
Tes se nasmeje i odmahne rukom. Kaede joj namigne i nastavi dalje,
nestavi iza ugla. Ja i dalje gledam za njom, zapanjem tim javnim
pokazivanjem nenosti. Nikad to ne bih oekivao od nje. Nikada ranije nisam
razmiljao o tome, ali tek sada vidim koliko je Tes dobra u sklapanju
prijateljstava - oseam koliko je Patriotama lako da komuniciraju s njom, ba

onako kako je i meni bilo dok smo iveli na ulici. U tome lei njena snaga,
nema sumnje. Ona zaceljuje. Ona prija ljudima.
A onda pored nas proe Bakster. Kad joj ovla dodirne ruku ona obori
pogled, ali vidim da je jedva primetno klimnuo glavom pre nego to je
skrenuo pogled ka meni. Kad i on zamakne za ugao, nagnem se ka njoj. U
emu je njegov problem?" proapuem.
Ona samo slegne ramenima i pomiluje me po ruci. Ne obraaj panju na
njega"; odgovori, ponavljajui isto ono to mi je i Kaede rekla kad sam
stigao. esto menja raspoloenja."
Priaj mi o tome, pomislim mrano. Ako ti bude pravio probleme, reci
mi", promumlam.
Tes ponovo slegne ramenima. U redu je, Dane. Umem ja s njim."
Najednom se osetim glupavo to joj nudim pomo, kao neki nadmeni
vitez u sjajnom oklopu, kad ona verovatno ima na desetine prijatelja koji ele
da joj pomognu. Kad ume da pomogne sama sebi.
U sobi nas eka gomila koja se okupila oko jednog od veih monitora na
zidu, na kome se vrti snimak sa sigurnosne kamere. Rejzor se nalazi na elu,
skrtenih ruku, a Paskao i Kaede stoje kraj njega. Ugledaju me i pozovu me
da priem.
Dane", kae Rejzor, i potape me po ramenu. Kaede klimne glavom u
znak pozdrava. Drago mi je to te vidim. Jesi li dobro? ujem da si jutros
bio neraspoloen."
Prija mi njegova briga - obraa mi se kao to mi se nekada obraao otac.
Dobro sam" odgovorim. Samo sam umoran od puta."
Razumljivo. Bio je ono stresan let." Pokae na ekran. Hakeri su uspeli
da se dokopaju snimka s Dun. Nema zvuka, ali ionako ete se uskoro
videti. Mislio sam da bi voleo da pogleda snimak."
Ne skidam oi s ekrana. Snimak je jasan i u boji, kao da smo i mi s njima
u prostoriji. Vidim ukraenu odaju s elegantno postavljenim trpezarijskim
stolom i vojnicima koji su poredani du zida. Mladi Elektor sedi na jednoj
strani stola. Dun sedi preko puta njega, i na sebi ima haljinu koja je toliko
lepa da srce hoe da mi iskoi iz grudi. Kad sam ja bio republiki
zarobljenik, prebili su me na mrtvo ime i zakljuali u trokavu eliju. Dunin
pritvor deluje kao odmor. Drago mi je zbog nje, ali ne mogu da ne osetim
gorinu. ak i nakon to izdaju Republiku, ljudi njenog pedigrea odlaze na

odmor, a ljudi kao to sam ja stradaju.

Svi vide kako je gledam. Drago mi je to je dobro", izgovorim u ekran.
Ve sam se sm sebi zgadio to sam tako zloban.
Pametno od nje to ga je navela na priu o Drejku", kae Rejzor,
sumirajui tako razgovor koji ne moemo da ujemo. Poela je s onom
naom priom. Pretpostavljam da je sada eka detektor lai i, ako bude
dovoljno dobra da ga proe, imamo preicu do Andena. Naredna faza, koja
nas oekuje sutra uvee, trebalo bi da krene kao po loju."
Ako bude dovoljno dobra da ga proe. Poinje da stvara odnos s njim.
Dobro je", odgovorim, trudei se da mi se misli ne ogledaju na licu. Ali kad
pogledam ostatak snimka, kad vidim Andena kako nareuje vojnicima da
izau iz odaje, osetim kendlu u grlu. Taj tip je olienje otmenosti, moi i
autoriteta. Nagne se da joj neto kae, a onda nastave da se smeju i piju
ampanjac. Mogu da ih zamislim zajedno. Idu jedno uz drugo.
Dobra je", kae Tes i zadene kosu za uvo. Elektor se naisto primio."
elim da je osporim, ali Paskao veselo ulee u priu. Skroz si u pravu vidi kako mu cakle oi? To ti je mukarac koji je gotov, ja da ti kaem. Lud
je za njom. Za koji dan mu vie nee biti spasa."
Rejzor klimne glavom, ali ne pokazuje toliki entuzijazam. Istina", kae
on. Ali moramo da se postaramo da ona ne odreaguje na njega. On je roeni
politiar. Moram da pronaem nain da kontaktiram s njom."
Drago mi je to Rejzor izgovara neto smisleno i to je oprezan, ali
moram da skrenem pogled s ekrana. Nije mi palo na pamet da e moda i
Dun da odreaguje na njega.
Vie ne sluam komentare ljudi oko sebe. Tes je u pravu, naravno; u
Elektorovim oima vidim elju. Ustaje i odlazi do stolice za koju je vezana, a
onda se nagne ka njoj da joj neto kae. Stresem se. Kako bi joj iko odoleo?
Savrena je na toliko naina. A onda shvatam da nisam uzrujan zbog toga to
ona privlai Andena - on e ionako uskoro biti mrtav, zar ne? Prevre mi se
utroba jer Dun ne folira svoje osmehe. Deluje maltene kao da se dobro
zabavlja. Jer su na istom nivou: aristokrate. Roeni za ivot na visokoj nozi u
Republici. Kako bi uopte mogla da bude srena s nekim kao to sam ja, s
nekim ko u depovima ima samo spajalice? Okrenem se i krenem da izaem.
Video sam sve to treba da vidim.
ekaj!"

Pogledam preko ramena i vidim Tes kako juri ka meni, kosa joj ide u oi.
Kad stigne do mene, zastane. Jesi li dobro?", pita, prouavajui moje lice
dok hodamo ka sobi.
Biu dobro", odgovorim. to da ne budem? Sve tee... savreno."
Napeto se osmehnem.
Okej. Znam. Samo sam elela da se uverim." Osmehne se i otkrije
rupicu, i ja se ponovo opustim.
Dobro sam, rodo. Ozbiljno. Ti si na sigurnom, ja sam na sigurnom,
Patriote su na pravom putu, a uz to e mi pomoi i da naem Idena. ta vie
da traim?"
Tes se sva ozari na moje rei, i zloesto se osmehne. ire se traevi o
tebi, zna."
Razigrano podignem obrve. 0, stvarno? Kakvi traevi?"
Pria da si iv i zdrav rairila se kao poar - samo se o tome bruji.
Tvoje ime je sprejevima ispisano po zidovima irom zemlje, ak i preko
nekih Elektorovih portreta. Klie se tvoje ime." Njena energinost pomalo
usahne. ak i oni koji su u karantinu u Los Anelesu. Sada je itav grad u
karantinu."
itav Los Andeles?" Zabezeknem se. uo sam prie o sektorima dragog
kamenja, ali nikad nisam uo za karantin ovolikih razmera. Zbog ega? Zbog
kuge?"
Ne zbog kuge." Razrogai oi od uzbuenja. Zbog pobuna. Republika
uporno objavljuje da je karantin uveden usled kuge, iako je uveden zato to
se ceo grad pobunio protiv novog Elektora. ire se glasine da se Elektor na
sve mogue naine trudi da te uhvati, a Patriote podgrevaju priu da je
Anden taj koji je naredio, huh, koji je naredio da tvoja porodica bude..." Tes
okleva i crveni. Uglavnom, Patriote se trude da ocrne Andena, da ga naine
gorim nego to je bio njegov otac. Rejzor kae da su protesti u Los Anelesu
sjajna prilika za nas. Prestonica je morala da poalje dodatnih hiljadu trupa."
Sjajna prilika", ponovim, priseajui se kako je Republika ugasila
poslednji protest u Los Anselesu.
Aha, i to sve zahvaljujui tebi, Dane. Ti si to izazvao - huh, ili ti ili
glasina da si iv. Inspirisani su tvojim begom, i ogoreni zbog naina na koji
se Repubilka ophodila prema tebi. Ti si jedina stvar koju Republika ne moe
da kontrolie. Svi se ugledaju na tebe, Dane. ekaju tvoj sledei korak."

Teko gutam, i pitam se mogu li da poverujem u to. To ne moe biti

mogue - Republika nikad ne bi dopustila da pobune odu tako daleko,
pogotovo ne u jednom od najveih gradova. Ili moda bi? Da li su ljudi
postali preveliki zalogaj za tamonju vojsku? Jel se to bude zbog mene?
ekaju tvoj sledei korak. Ubij me ako znam kako on treba da izgleda. Ja
samo pokuavam da pronaem svog brata - to je to, to je sve. Odmahnem
glavom u pokuaju da suzbijem nalet straha koji osetim. eleo sam da imam
mo da uzvratim udarac, zar ne? To sam i pokuavao sve ove godine? Sada
kada je konano imam u rukama... ne znam ta u s njom. Aha, vai",
odgovorim. Jel ti to mene zeza? Ja sam obian ulini prevarant iz El Eja."
Aha. I to uven." Tesin zarazni osmeh mi istog trenutka popravi
raspoloenje. une me po ruci i konano stignemo do moje sobe. Uemo
unutra. Daj, Dane. Zar se ne sea zato su Patriote elele da te regrutuju?
Rejzor je rekao da moe da postane moan koliko i sm Elektor. Cela
zemlja zna ko si. A veini se stvarno dopada. Zar to nije da se dii?"
Odem do kreveta i sednem. Isprva i ne osetim da je Tes sela do mene.
Kad vidi da ne progovaram, uozbilji se. Do ove ti je zaista stalo, zar
ne?", pita, ravnajui posteljinu rukom. Nije nalik onim drugim devojkama s
kojima si se muvao u Lejku."
ta?", zbunjeno pitam. Tes misli da sam smrknut zbog Andenovog
oijukanja sa Dun. Obrazi joj pocrvene i najednom mi postane neprijatno da
sedim sam s njom, s tim njenim krupnim oima koje me pomno gledaju i
nepogreivo odaju zaljubljenost. Oduvek sam se lako nosio s devojkama
kojima sam se sviao, ali one su za mene bile stranci. Devojke koje ulaze i
izlaze iz mog ivota ne ostavljajui trag. Tes je drugaija. Ne znam ta da
radim s tom idejom da moemo postati vie od prijatelja. Pa, ta eli da
kaem?" pitam. im to izgovorim, poelim sam sebe da udarim.
Prestani da brine - sigurna sam da e biti dobro." Ispljune tu poslednju
re kao otrov, a onda se ponovo uuti. Da, definitivno sam rekao neto
pogreno.
Nisam se ja Patriotama pridruila jer sam elela, zna." Tes ustane s
kreveta i stane ispred mene, sva napeta, steui i oputajui pesnice.
Pridruila sam im se zbog tebe. Jer sam, nakon to te je Dun odvela i
uhapsila, premrla od brige. Mislila sam da mogu da ih nagovorim da te spasu
- ali nisam mogla da napravim toliko dobru pogodbu kao Dun. ta god da ti

ona uradi, ti e joj oprostiti. ta god da uradi Republici, oni e joj oprostiti."
Podigne glas. Kad god je njoj neto potrebno, rezultati su vidljivi istog trena,
a moje reci nisu vredne ni piljiva boba. Moda bi ti i do mene bilo stalo da
sam ljubimica Republike."
Teko mi padaju njene reci. To nije istina", kaem, i uhvatim je za ruke.
Kako uopte moe to da kae? Zajedno smo odrasli na ulici. Zna li ta to
meni znai?"
Ona napui usne i podigne pogled, borei se sa suzama. Dane", zausti,
jesi li se ikad zapitao zato ti se ona toliko dopada? Mislim - ono - imajui
u vidu da si bio uhapen i to..."
Odmahnem glavom. Kako to misli?"
Duboko uzdahne. ula sam nekad neto o tome, preko megaborda ili
tako negde, kad su priali o zatvorenicima iz Kolonija. Kako rtve
kidnapovanja padaju na one koji su ih oteli."
Namrtim se. Tes koju poznajem bledi u izmaglici sumnje i mranih misli.
Ti misli da se meni Dun svia zato to me je uhapsila? Stvarno misli da
sam toliko flipnuo?"
Dane?" paljivo izgovara. Dun te je prijavila."
Putam joj ruke. Ne elim da priam o tome."
Tes pokajniki odmahuje glavom, oiju zacakljenih od suza. Ona ti je
ubila majku, Dane."
Zakoraim unazad. Oseam se kao da mi je zalepila amar. Nije ona",
kaem.
Kao da jeste", proapue Tes.
Oseam odbrambeni oklop kako se die oko mene i potpuno me prekriva.
Zaboravlja da mi je pomogla da pobegnem. Ona me je spasla. Vidi, jesi li
ti..."
Ja sam te spasla na desetine puta. Ali da sam te prijavila, i da ti je
porodica izginula zbog mene, da li bi mi oprostio?"
Gutam knedlu. Tes, nema ta tebi ne bih oprostio."
ak i da sam odgovorna za smrt tvoje majke? Ne, mislim da to ne bi."
Pogleda me pravo u oi. Glas joj je sve grublji, vrst kao elik. To ti kaem.
Drugaije se ophodi prema njoj."
To ne znai da mi nije stalo do tebe."
Tes ignorie moj odgovor i nastavlja svoju tiradu. Kad bi morao da bira

da spase mene ili Dun, a da si u stisci s vremenom... ta bi uradio?"

Oseam da mi lice crveni kako ozlojeenost u meni raste.
Koga bi spasao?" brie lice rukavom i eka ta u da odgovorim.
Nestrpljivo uzdahnem. Reci joj vie istinu. Tebe, u redu? Tebe bih
spasao."
Lice joj smeka, a runoe od ljubomore i mrnje istog trenutka nestane.
Sve to je potrebno da se Tes ponovo pretvori u anela jeste malo nenosti.
Zato?"
Ne znam." Proem rukom kroz kosu, ne shvatajui zato ne mogu da
preuzmem kontrolu nad ovim razgovorom. Zato to Dun ne bi trebala moja
pomo."
Glup sam, tako sam glup. Gotovo da ne postoji nita gore to sam mogao
da kaem. Rei su same izletele iz mene, nisam mogao da ih zaustavim. A to i
nije pravi razlog. Tes bih spasio zato to je Tes, zato to ne mogu da
podnesem da joj se bilo ta desi. Ali vie nemam vremena da joj to objasnim.
Okrene se i krene napolje. Hvala ti za saaljenje", kae.
Pojurim ka njoj, ali kad je uzmem za ruku, ona se otrgne. Izvini. Nisam
tako mislio. Ne saaljevam te ja, Tes, nego..."
U redu je", brecne se. To je istina, jelda? E pa, uskoro e ponovo biti s
njom. Ukoliko ne odlui da ostane uz Republiku." Jasno joj je koliko su joj
rei hladne, ali ne pokuava da ih uvije u oblandu. Bakster misli da e nas
izdati, zna. Zato mu se ne dopada. Jo otkad sam im se pridruila pokuava
da me ubedi u to. Ne znam... moda i jeste u pravu."
Ostavi me samog u hodniku. Gria savesti mi para kou, otvara venu po
venu. Deo mene je ljut - eleo sam da odbranim Dun, da nabrojim ega se
sve odrekla zbog mene. Ali... da nije moda Tes u pravu? Da se ja to ne
zavaravam?

Noas sam imala komar. Sanjala sam da je Anden pomilovao Dana. A

onda su ga Patriote odvukle u neku mranu ulicu i ispalile mu metak u grudi.
Rejzor se okrenuo ka meni i rekao:
Ovo ti je kazna za to to si saraivala s Elektorom, gice Iparis."
Trgnula sam se iz sna, nekontrolisano drhtei.
Pre nego to ponovo vidim Elektora, prou itav jedan dan i no (tanije,
dvadeset tri sata). Ovog puta je to u sobi s detektorom lai.
Dok me straari vode niz hodnik ka dipovima, priseam se onoga to su
me u Drejku uili o detektorima. Ispitivai e pokuati da me zastrae;
koristie moje slabosti protiv mene. Iskoristie Metijasovu smrt, ili smrt
mojih roditelja, moda ak i Olija. 1 Dana, naravno. Pokuavam da se
usredsredim i da dobro porazmislim o svakoj od svojih slabosti, a onda i da
ih potisnem. Da ih uguim.
Vozimo se nekoliko blokova kroz prestonicu. Ovoga puta grad je okupan
sivkastim sjajem snenog jutra, a vojnici i radnici uurbano koraaju
trotoarima, gazei preko svetala koja bacaju uline lampe. Megabordi su
ovde ogromni, neki doseu i do petnaestog sprata, a zvunici nanizani po
zgradama su noviji od onih u Los Anelesu - ne pucketaju. Prolazimo toranj
Kapitol. Prouavam njegove glatke zidove i staklo koje titi one koji na
balkonima dre govore. Prethodni Elektor je bio napadnut jednom pre nego
to je postavljeno staklo - neko je pucao na njega iako je bio na etrdesetom
spratu. Republika je ubrzo nakon toga postavila ove barijere. Vlani nanosi
vitopere sliku na megabordima tornja, ali ipak uspevam da proitam ta pie.
Panju mi privlai onaj koji mi je poznat.
DANIJEL
DECEMBRA

ALTAN

VING

POGUBLJEN

STRELJANJEM

26.

Zato i dalje objavljuju tu vest, kad su sve ostale vesti iz tog perioda
odavno zamenjene novim? Moda pokuavaju da ubede ljude da je to istina.

Sledi naredna vest.

ELEKTOR DANAS NA DENVERSKOM
OBJAVLJUJE PRVI NOVOGODINJI ZAKON

TORNJU

KAPITOL

Volela bih da mogu da stanem i pogledam malo bolje - ali auto nastavlja
dalje, i konano stiemo. Otvaraju se vrata. Vojnici me zgrabe i izvuku.
Najednom osetim zagluujuu buku, klicanje rulje i na desetine reportera koji
me slikaju svojim malim foto-aparatima. Kad se saberem i sagledam okolinu,
primeujem da tu nisu samo oni koji su doli da vide mene, ima i drugih.
Mnogo drugih. Protestuju na ulicama, blate Elektora, odvlai ih policija. Neki
mau sklepanim transparentima, koje policija uredno otima.
Dun Iparis je nevina!, pie na jednom.
Gde je Dan?, pita drugi.
Jedan od straara me gurne. Nema ti tu ta da vidi", brecne se i potera
me ka dugakom nizu stepenika i u ogromno predvorje neke vladine zgrade.
Buka ostaje iza nas, nadjaava je odjek naih izama. Devedeset dve
sekunde kasnije zastajemo pred irokim staklenim vratima. Neko prevue
tanku karticu (oko sedam sa dvanaest centimetara, crna, sjajna, sa simbolom
Republike utisnutim u uglu) preko ulaznog ekrana i zakoraimo unutra.
Soba s detektorom lai je cilindrina, sputenog plafona i s dvanaest
srebrnih stubova nanizanih u polukruni zid. Straari me ostave da stojim i
metalnim lancima mi ruke i ake veu za mainu, a metalne ipke (ukupno
etrnaest njih) privrste mi za vrat, obraze, elo, dlanove, lanke i stopala.
Prepuno je vojnika - ukupno dvadeset etiri. estorica pripadaju
ispitivakom timu, s belim trakama oko ruke i providnim zelenim naoarima.
Vrata su napravljena od besprekornog prozirnog stakla (na koji je utisnut
jedva vidljiv simbol kruga preseenog napola, to znai da je staklo otporno
na metke samo s jedne strane, da bi vojnici mogli da pucaju u onoga ko se
eventualno oslobodi, a taj ne bi mogao da im uzvrati paljbu). Anden stoji
ispred sobe, s dva Senatora i dodatna dvadeset etiri straara. Ne deluje
sreno, udubljen je u razgovor sa senatorima, koji svoje nezadovoljstvo
prikrivaju lanim, poslunim osmesima.
Gice Iparis" izgovara glavni ispitiva. Oi su joj svetlozelene, kosa
plava, koa bela kao porcelan. Pre nego to ukljui mali crni ureaj koji dri

u desnoj ruci, paljivo prouava moje lice. Ja sam dr Sadvani. Postaviemo

ti niz pitanja. Imajui u vidu da ste vi nekada bili agent Republike, verujem
da znate koliko su ove maine mone. Mogu da uhvate i najmanji trzaj.
Najslabiji drhtaj vaih ruku. Savetujem vam da govorite istinu."
Njene rei su obina priprema pred test - pokuava da me ubedi u
apsolutnu mo ovog detektora. Misli da e izvui vie iz mene ako ga se
budem plaila. Pogledam je u oi. Udahni polako i normalno. Opusti oi i
usta. U redu", odgovorim. Nemam ta da krijem."
Doktorka se zanima prouavajui ice zadenute za moju kou, a potom i
projekciju mog lica koja se verovatno nalazi iza mene. Nervozno prelee
oima, a po elu joj se presijavaju grake znoja. Verovatno nikad ranije nije
testirala tako poznatog dravnog neprijatelja, pogotovo ne pred nekim tako
vanim kao to je Elektor.
Kao to sam i oekivala, dr Sadvani poinje jednostavnim, nebitnim
pitanjima. Da li se zove Dun Iparis?"
Da."
Kada si roena?"
Jedanaestog jula."
Koliko ima godina?"
Petnaest godina, pet meseci i dvadeset osam dana." Ton mi je ravan i
lien emocija. Pre svakog odgovora prvo outim nekoliko sekundi, plitko
diui, ne bi li mi srce jae zakucalo. Mere moje fizike reakcije, te elim da
i u toku kontrolnih pitanja uoe fluktuaciju. Bie im tee da odrede kada
laem a kada ne.
U koju si osnovnu kolu ila?"
Harion Gold."
A posle toga?"
Budite precizni", odgovorim.
Dr Sadvani jedva primetno ustukne, a onda se pribere. U redu, gice
Iparis", razdraljivo izgovara. U koju si srednju kolu ila nakon Harion
Golda?"
Pogledam u publiku koja me posmatra iza stakla. Senator izbegava moj
pogled pravei se da je fasciniran icama koje se izvijaju oko mene, ali
Anden mi bez oklevanja uzvraa pogled. Harion Haj."
Koliko dugo?"

Dve godine."
A onda..."
Doputam svojoj naravi da preuzme kormilo, kako bi pomislili da s teko
kontroliem emocije (i svoje rezultate ispita). A onda sam provela tri godine
na univerzitetu Drejk", prasnem. Primili su me kad mi je bilo dvanaest
godina, a diplomirala sam s petnaest, jer sam bila nevieno dobra. Jel to
odgovor na vae pitanje?"
Sad me ve mrzi. Da", napeto izgovori.
Dobro je. Idemo dalje."
Nabere usta i obori pogled ka crnom ureaju da ne bi morala da me
pogleda u oi. Jesi li nekada ranije lagala?" pita.
Prelazi na komplikovanija pitanja. Moram ponovo da ubrzam disanje.
Da."
Jesi li lagala vojne ili dravne zvaninike?"
Da."
Neposredno nakon ovog pitanja, po obodu vidnog polja pojave mi se
neobine iskrice. Dvaput trepnem. Nestanu, a soba ponovo postane jasna. Na
trenutak oklevam - ali kad dr Sadvani to primeti i ukuca neto u svoj ureaj,
nateram se da ponovo navuem bezizraznu masku.
Jesi li ikada ranije lagala neke od profesora na Drejku?"
Ne."
Jesi li lagala svog brata?"
Soba najednom nestaje. Menja je treperavi prizor - pojavljuje se dobro
poznata dnevna soba okupana toplom popodnevnom svetlou, a kraj nogu
mi spava bela kuca. Pored mene sedi visok tamnokosi tinejder, skrtenih
ruku. Metijas. Namrti se i nagne napred, nalaktivi se na kolena.
Jesi li me nekad slagala, Dun?"
Zabezeknuto zatrepem. Ovo nije stvarno, kaem sebi. Detektor lai
stvara iluzije osmiljene da me slome. ula sam da se ovakvi ureaji koriste
u blizini ratita, maina koja moe da simulira prizore koji se pojavljuju u
mozgu tako to preslikava sposobnost mozga da stvara ivopisne snove. Ali
Metijas deluje tako stvarno, kao da mogu da ispruim ruku i zadenem mu
kosu iza uveta, ili pak osetim svoju malu aku uukanu u njegovu veliku.
Gotovo da poverujem da je sa mnom u sobi. Zatvorim oi, ali prizor mi
ostane urezan u pamenje, jasan kao dan.

Da", odgovorim. I to je istina. Metijas razrogai oi od iznenaenja i

tuge, a onda nestane zajedno s Olijem i ostatkom stana. Ponovo sam u
sreditu sive sobe s detektorom lai, stojim pred dr Sadvani dok pie
beleke. Odobravajue klimne glavom na moj taan odgovor. Pokuavam da
umirim svoje stisnute pesnice koje podrhtavaju.
Vrlo dobro", promrmlja koji trenutak kasnije.
Moje reci su hladne kao led. Planirate li da koristite mog brata i za
ostala pitanja?"
Ona ponovo skrene pogled s beleki. Videla si svog brata?" Sada deluje
oputenije, grake znoja s njenog ela su nestale.
Dakle tako. Ne mogu da kontroliu vizije koje e se pojaviti, i ne mogu
da vide ono to ja vidim. Ali mogu da izazovu neto to tim seanjima
pomae da se pomole na povrinu. Podignem bradu i pogledam je u oi.
Da."
Pitanja se niu. Koju si godinu preskoila na Drejku? Drugu. Koliko
ukora si dobila na Drejku? Osamnaest. Jesi Ii pre bratovljeve smrti imala
negativnih misli o Republici? Ne.
I tako dalje. Konano shvatam da pokuava da mi mozak uini manje
senzitivnim, da me natera da spustim gard kako bi mogla da primeti fiziku
reakciju kada postavi pitanje koje je vano. Metijas mi se pojavi jo dvaput.
Kad god se to dogodi, duboko uzdahnem i pokuam nekoliko sekundi da
zadrim vazduh. Ispituju me kako sam pobegla od Patriota, emu je sluila
misija bombardovanja. Ponavljam isto ono to sam za veerom rekla Andenu.
Za sada se dobro drim. Detektor potvruje da govorim istinu.
Da li je Dan iv?"
A onda se ispred mene pojavi Dan. Udaljen je samo nekoliko metara, a
plave oi mu toliko sjaje da mogu da se ogledam u njima. Kad me ugleda,
oputeno se nasmei. Najednom osetim toliku potrebu za njim da imam
oseaj da propadam. Nije stvaran. Ovo je simulacija. Usporavam disanje.
Da."
Zato si pomogla Danu da pobegne, kad zna da ga Republika trai zbog
mnogobrojnih zloina? Da moda ne osea neto prema njemu?"
Opasno pitanje. Pustim srce da se stvrdne. Ne. Jednostavno nisam elela
da pogine od moje ruke, i to za zloin koji nije poinio."
Doktorka prestane da belei i upitno podigne obrvu. Mnogo si toga

rizikovala za nekoga koga ne poznaje."

Podozrivo je pogledam. To ba ne govori bogzna ta o vaem karakteru.
Da vidim kako biste se vi poneli da se spremaju da pogube nekoga zbog
greke koju ste vi nainili."
Ne odgovara na moje otrovne rei. Privienje u obliku Dana nestaje.
Postavi mi jo nekoliko nebitnih kontrolnih pitanja, a onda: Jeste li ti i Dan
lanovi Patriota?"
Dan se ponovo pojavi. Ovog puta se nagne ka meni, i njegova svilenkasta
kosa mi ovla dodirne obraz. Privija me sebi i dugo me ljubi. Prizor nestaje,
iznenadno ga menja olujna no po kojoj se Dan probija kroz kiu, a krv koja
mu tee iz rane na nozi ostavlja trag za njim. Pada na kolena pred Rejzorom,
nakon ega prizor ponovo nestaje. S tekoom progovaram ravnim glasom.
Ja sam bila."
Da li se planira pokuaj atentata na naeg velianstvenog Elektora?"
Ovo ne moram da slaem. Pogled mi odluta do Andena, koji klimne
glavom, kao da eli da me ohrabri. Da."
Jesu li Patriote svesne da si saznala za njihov plan?"
Ne, nisu."
Dr Sadvani pogleda u svoje kolege, a onda, nakon nekoliko sekundi,
klimne glavom i okrene se ka meni. Detektor potvruje da sam rekla istinu.
Postoje li u Elektorovom okruenju vojnici koju podravaju reeni atentat?"
Da."
Nastupi nekoliko sekundi tiine, jer ona zajedno s kolegama proverava
moj odgovor. Ponovo klimne glavom. Ovog puta se okrene ka Andenu i
senatorima. Govori istinu."
Anden joj uzvrati klimanjem glave. Dobro", kae, glasom priguenim
staklom. Nastavite, molim vas." Senatori stoje skrtenih ruku i nabranih
usana.
Dr Sadvani ne prestaje s pitanjima, davim se u toj bujici kojoj se ne
nazire kraj. Za kada je planiran atentat? Kada Elektor krene na ratite, u
grad Lamar u Koloradu. Zna li gde je Elektor siguran? Da. Gde bi trebalo
da ode? U neki drugi grad na granici. Hoe li Dan biti deo grupe koja treba
da izvri atentat? Da. Zato su njega upleli? Duan je Patriotama jer su mu
sredili ranjenu nogu.
Lamar", mumla dr Sadvani i ukucava zabeleke u svoj crni ureaj.

Pretpostavljam da e Elektor da promeni rutu."

Kockice se polako slau.
Pitanjima konano dolazi kraj. Dr Sadvani se okrene od mene da popria
s drugima, a ja izdiem i naslanjam se na detektor. Prolo je tano dva sata i
pet minuta. Pogled mi se susretne s Andenovim. I dalje stoji iza staklenih
vrata, okruen vojnicima, vrsto prekrtenih ruku.
ekajte", kae. Ispitivai zastanu i pogledaju ga. Imam jo jedno
pitanje za nau gou."
Dr Sadvani trepne i mahne mi. Naravno, Elektore. Izvolite."
Anden se priblii staklu koje nas odvaja. Zato mi pomae?"
Ispravim ramena i pogledam ga u oi. Zato to elim pomilovanje."
Jesi li lojalna Republici?"
Pred oima mi se pojavljuje poslednji kola prizora. Vidim sebe kako na
ulicama sektora Rubin drim brata za ruku, dok drugom rukom salutiramo ka
megabordu i izriemo zakletvu. Vidim Metijasovo lice, njegov osmeh, ali i
zabrinut izraz koji je imao one poslednje veeri. Vidim zastave Republike na
sahrani moga brata. Pred oima mi proleu Metijasovi tajni unosi s interneta njegove rei upozorenja, njegov bes na Republiku. Vidim Tomasa koji upire
pitolj u Danovu majku; vidim trzaj njene glave nakon to je pogodi metak.
Pada. Mojom krivicom. Vidim Tomasa kako zarije glavu u ake u sobi za
isleivanje, namuen, slepo posluan, veni zatoenik sopstvenih dela.
Vie nisam lojalna. Jesam li? Evo me u prestonici Republike, pomaem
Patriotama da ubiju novog Elektora. oveka kome sam se jednom zaklela na
odanost. Ubiu ga, a onda u da pobegnem. Znam da e detektor lai da me
oda - panja mi je poremeena, odvukla ju je rastrzanost izmeu onoga to
moram da uinim za Dana i teine koju u meni izaziva ostavljanje Republike
na milost i nemilost Patriotama.
Stresem se. To su samo prizori. Obina seanja. Ne progovaram sve dok
mi se disanje ne ujednai. Zatvorim oi, duboko udahnem, a onda ih ponovo
otvorim. Da", odgovorim. Lojalna sam Republici."
ekam da se lampica na detektoru zacrveni, da zapiti, da otkrije moju
la. Ali ne uje se nita. Dr Sadvani ne die glavu i nastavlja da kucka.
Govori istinu", konano izgovara.
Prola sam. Ne mogu da verujem. Maina kae da govorim istinu. Ali to
je samo maina.

Kasnije te noi, sedim na ivici kreveta s glavom u rukama. Ruke su mi i

dalje vezane lisicama, ali nije mi uskraena sloboda kretanja. I dalje se uju
prigueni zvuci spolja. Oni straari su jo tu.
Iscrpljena sam. Ne bi trebalo da budem, jer nisam uloila nikakav fiziki
napor otkad su me uhapsili. Ali doktorkina pitanja mi se roje po glavi, i u
kombinaciji s onim to mi je ispriao Tomas, ne prestaju da me more dok se
ne uhvatim za glavu i ne pokuam da odagnam glavobolju. Tamo negde,
vlada vodi debatu o tome da li me treba pomilovati ili ne. Oseam kako mi
telo podrhtava, iako znam da je soba topla.
Tipini znaci gripa, nadolaze crne misli. Moda je i kuga. Ta ironina
pomisao u meni izazove trunku tuge - ali i straha. Ali vakcinisana sam.
Verovatno je u pitanju obina prehlada - Metijas je uvek govorio da sam
osetljiva na promenu vremena.
Metijas. Sad kad sam sama, doputam sebi da se brinem. Moj poslednji
odgovor na detektoru lai trebalo je da bude provaljen. Ali nije. Da li to
znai da sam ja i dalje odana Republici a da toga nisam ni svesna? Maina je
negde iz dubini moje due iskopala sumnje koje me mue oko ovog atentata.
Ali, ako odluim da ne odigram svoju ulogu do kraja, ta e se desiti s
Danom? Moram pronai nain da stupim u vezu s njim bez Rejzorovog
znanja. A ta onda? Dan sigurno nee moi Elektora da posmatra mojim
oima. Osim toga, nemam plan B. Razmiljaj, Dun. Moram da smislim
alternativni predlog koji e nas odrati u ivotu.
Ako eli da se pobuni, rekao mi je Metijas, pobuni se unutar sistema.
Pokuavam da se zadrim na tom seanju, ali toliko drhtim da ne mogu da se
usredsredim.
Najednom ispred vrata zaujem amor. Ujednaeno lupanje peta, znak da
mi u posetu dolazi neki zvaninik. Iekujem ga u tiini. Kvaka se konano
okrene. Ulazi Anden.
Gospodine Elektore, jeste li sigurni da elite da uete bez straara..."
Anden odmahne glavom i rukom. Molim vas, nemojte da se deranirate",
kae. Voleo bih da popriam nasamo s gospoicom Iparis. Biu kratak."
Podseti me na ono kad sam ila da posetim Dana u njegovoj eliji u dvorani
Batala.
Vojnik mu kratko salutira i zatvori vrata, ostavivi nas same. Podignem

pogled s ivice kreveta na kome sedim. Tiinu razbija kliktanje lisica na

mojim rukama. Elektor nije u svojoj uobiajenoj formalnoj odei; na sebi ima
dugaak crni kaput s crvenom traftom na sredini, a odea pod njim mu je
elegantna i jednostavna (crna koulja, tamni sako sa est sjajnih dugmadi,
crne pantalone, crne pilotske izme). Uredno poeljana kosa mu se
presijava. Za pojas mu je zadenut veliki pitolj, ali ako bih odluila da ga
napadnem, ne bi stigao da ga izvue dovoljno brzo. Zaista pokuava da
pokae da mi veruje.
Rejzor mi je rekao da, ukoliko uspem da pronaem trenutak u kome bih
mogla da ga ubijem, to i uinim. Da iskoristim priliku. I evo ga, neoekivano
ranjivog, preda mnom, a ja ne inim nita. Osim toga, ukoliko i pokuam
ovde da ga ubijem, anse da vidim Dana ili da preivim ravne su nuli.
Anden seda pored mene, na paljivo proraunatoj razdaljini. Najednom se
postidim zbog svog izgleda - zgrbljena i smlaena, nepoeljane kose u
spavaici, sedim pored ovog lepog princa Republike. Uprkos tome, ispravim
se i podignem bradu najgracioznije to mogu. Ja sam Dun Iparis, podsetim
sebe. Neu da mu dozvolim uvid u haos koji se odvija u meni.
eleo sam da te obavestim da si bila u pravu", zausti. Glas mu je iskren
i topao. Popodne su iz moje garde nestala dva vojnika. Pobegli su."
Kao to je i planirano, dva postavljena vojnika koja su pripadala
Patriotama su pobegla. Uzdahnem i uputim mu uveban pogled pun
olakanja, isto za sluaj da nas Rejzor posmatra. Gde su sada?"
Nismo sigurni. Skauti tragaju za njima." Anden nakratko protrlja svoje
ruke u rukavicama. Komandir De Soto je odredio novu ekipu vojnika koja
e krenuti s nama."
Rejzor. Postavlja svoje vojnike na mesto, postepeno se sprema za
ubistvo.
elim da ti se zahvalim za pomo, Dun", nastavlja. I da se izvinim za
detektor lai kome smo te podvrgnuli. Znam da je to za tebe bilo neprijatno
iskustvo, ali bilo je neophodno. U svakom sluaju, zahvalan sam na tvojim
iskrenim odgovorima. Ostae nekoliko dana ovde sa nama. Sve dok ne
budemo sigurni da je prola opasnost od napada Patriota. Imaemo jo
pitanja za tebe. Nakon toga, razmotriemo na koji nain da te ponovo
prikljuimo Republici."
Hvala" odgovorim, iako moje rei zvue prazno.

Anden se nagne ka meni. I dalje mislim ono to sam ti rekao za

veerom", brzo izgovori apatom, jedva pomerajui usne. Nervozan je.
Najednom me obuzme paranoja - prstom dodirnem usne i znaajno ga
pogledam. Razrogai oi, ali ne ustukne. Neno dodirne moju bradu, i privije
me k sebi kao da e da me poljubi. Zaustavlja se tik kraj mojih usana, ovla
dodirujui donji deo mog obraza. Podiu me marci, ali i traak grie savesti.
Da kamere ne bi snimile", apne. Ovo je najbolji nain za privatan
razgovor; ako straar i proviri kroz vrata, izgledae kao da je Anden krenuo
da me poljubi, a ne da mi neto apne. Ta glasina je mnogo bezbednija. A
Patriote e biti uverene da sve ide po planu.
Andenov dah mi greje kou. Potrebna mi je tvoja pomo", mrmlja. Ako
te pomilujem za sve zloine koje si poinila protiv Republike, i ako te
oslobodim, da li e moi da kontaktira s Danom? Ili je tvoja veza s njim
okonana sada kada nisi lan Patriota?"
Ugrizem se za usnu. Nain na koji izgovara to veza zvui kao da misli da
je izmeu mene i Dana nekada neega bilo. Nekada. Zato eli da
kontaktiram s njim?", pitam.
Neodlonost koju izraavaju njegove reci odie zapovednikom
mirnoom, od koje me prou marci. Ti i Dan ste najslavniji ljudi
Republike. Ako vas oboje uinim svojim saveznicima, pridobiu ljude. Te
u, umesto da suzbijam pobune i spreavam zemlju da se raspadne, moi da
se usredsredim na promene koje su Republici preko potrebne."
Osetim vrtoglavicu. Ovo je tako neoekivano i zapanjujue, da na
trenutak ne mogu da smislim valjan odgovor. Anden mnogo rizikuje ovim
razgovorom. Progutam knedlu, a obrazi mi i dalje gore od njegove blizine.
Odmaknem se malo, da bih mogla da ga pogledam u oi. Zato bismo ti
verovali?" smireno upitam. Zato misli da bi ti Dan pomogao?"
Andenov pogled odaje odlunost. Zato to u da promenim Republiku, a
poeu tako to u osloboditi Danovog brata."
Osue mi se usta. Najednom poelim da to izgovori glasno, da bi i Dan
mogao da ga uje. Pustie Idena?"
Nije ni trebalo da bude priveden. Pustiu i njega i ostale koje su koristili
na ratitima."
Gde je on?, proapuem. Kada e..."
lden ve nedeljama putuje po gradovima pogoenim ratom. I njega i

desetine drugih vodao je moj otac, kome je to bila nova ratna strategija.
Praktino su ih koristili kao ivo bioloko oruje." Lice mu se smrai.
Zaustaviu taj cirkus i to ludilo. Sutra izriem nareenje - Iden e biti
uklonjen s ratita i poslat u prestonicu."
Ovo je novost. Ovo sve menja.
Moram da pronaem nain da Danu kaem za Idenovo putanje, i to pre
nego to on i Patriote ubiju jedinu osobu koja ima mo da ga oslobodi. Koji
je najbolji nain da stupim u kontakt s njim? Patriote verovatno posmatraju
svaki moj korak preko kamera, pomiljam, i nastavljam da napreem mozak.
Moram da mu poaljem signal. U mislima mi se pojavljuje njegov lik, i
poelim da mu se zaletim u zagrljaj. Toliko elim s njim da podelim ove lepe
vesti.
Jesu li to lepe vesti? Moja praktina strana vue me u suprotnom pravcu,
upozorava me da usporim. Anden moda lae, moda je ovo zamka. Ali ako
je ovo samo jo jedan pokuaj da se Dan uhapsi, zato onda ne bi pretio
ubistvom Idena? To bi Dana sigurno izvuklo iz mije rupe. Umesto toga, on
Idena puta na slobodu.
Anden strpljivo eka. Vano mi je da mi Dan poveruje", mrmlja.
Obavijam mu ruke oko vrata i pribliavam usne njegovom uvetu. Mirie
na sandalovinu i istu vunu. Moram da pronaem nain da stupim u kontakt
s njim i da ga ubedim. Ali ako pusti njegovog brata, sigurno e ti
poverovati", odgovorim apatom.
elim da zadobijem i tvoje poverenje. elim da veruje u mene. Ja u
tebe verujem. Ve dugo verujem u tebe." Na trenutak uuti. Die sve bre, a
i pogled mu se menja. Vie ne odie onim distanciranim autoritetom, sada je
samo obian mladi, ljudsko bie, a hernija izmeu nas postaje nesnosna.
Iznenada okrene lice i usne nam se susretnu.
Zatvorim oi. Tako je neno. Jedva da ga oseam, a ne mogu da ne
poelim vie. S Danom oseam vatru i glad, pa ak i bes, neki duboko
ukorenjen oaj i potrebu. Poljubac s Andenom sav je od prefinjenosti i
otmenosti, u aristokratskom maniru, moan i elegantan. Preplave me
zadovoljstvo i krivica. Moe li Dan ovo da vidi putem kamere? Presee me
pomisao na to.
Poljubac potraje tek nekoliko sekundi, i Anden se povue. Izdahnem,
otvorim oi i gledam da se saberem. Previe je vremena proveo u sobi - jo

koji minut, i straari e poeti da brinu. Izvinjavam se to sam te omeo",

kae, i jedva vidljivo se pokloni pre nego to ustane i ispravi kaput. Ponovo
se povukao u zaklon formalnosti, ali ima neeg nesigurnog u njegovom stavu,
lice mu krasi jedva vidljiv osmeh. Odmori se. Priaemo sutra."
Kad ode i kad sobu ponovo prekrije tiina, ja se sklupam i privijem
kolena uz bradu. Usne mi gore od njegovog dodira. Dok prstima prelazim
preko prstena od spajalica, premotavam ta mi je sve rekao. Patriote su
elele da im se Dan i ja prikljuimo i ubijemo mladog Elektora. Tvrde da e
se tako potpaliti iskrice revolucije koja e nas osloboditi Republike. Da
emo uspeti da Sjedinjenim dravama vratimo staru slavu. Ali ta to zapravo
znai? ta e to Sjedinjene drave imati to Anden ne moe da d Republici?
Slobodu? Mir? Blagostanje? Hoe li Republika postati zemlja ispunjena
prelepo osvetljenim neboderima i istim, bogatim sektorima? Patriote su
Danu obeale da e pronai njegovog brata i da e nam pomoi da
pobegnemo u Kolonije. Ali ako Anden moe da uradi to isto, samo s pravom
podrkom i odlunou, ako uopte ne moramo da pobegnemo u Kolonije,
ta se onda dobija ovim atentatom? Anden ni izbliza ne lii na svog oca.
Zapravo, prva zvanina stvar koju e kao Elektor da uini jeste da opovrgne
naredbu svoga oca - da oslobodi Idena, a moda i da zaustavi eksperimente s
kugom. Ako ga zadrimo na vlasti, hoe li to promeniti Republiku nabolje?
Zar to nije okida koji je Metijas prieljkivao u svojim buntovnim
dnevnicima?
Ali tu postoji vei problem, koji nikako da dokuim. Rejzor sigurno zna,
makar na nekom nivou, da Anden nije diktator nalik svome ocu. Ipak je na
dovoljno visokom poloaju da moe da uje glasine o Andenovoj
buntovnikoj prirodi. Danu i meni je rekao da ga Kongres ne simpatie... ali
nikada nam nije objasnio zato.
Zato eli da ubije mladog Elektora, koji bi Patriotama pomogao u
uspostavljanju nove Republike?
Preplavljena tim zbunjujuim mislima, uspevam da shvatim jedno.
Sada zasigurno znam kome sam odana. Ne elim da pomognem Rejzoru
da ubije Elektora. Ali moram da upozorim Dana da obustavi planove.
Moram da mu poaljem signal.
A onda shvatim da postoji samo jedan nain za to, i to samo ukoliko
zajedno s Patriotama pregleda snimke. Nee mu biti jasno zato to radim, ali

i to je bolje nego nita. Jedva primetno oborim glavu, a onda podignem ruku
na kojoj je prsten i postavim dva prsta na obrvu. To je signal koji smo
ugovorili kad smo se prvi put doepali ulica Las Vegasa.
Stani.

Kasnije te veeri odlazim do sale za sastanke i pridruujem se ostalima

da sasluam koje faze misije nas oekuju. Rejzor je ponovo s nama. etvoro
Patriota nastavlja da radi u grupi u jednom od okova sobe - uglavnom
Hakeri, koliko vidim, analiziraju na kojoj je zgradi kako postavljen zvunik.
Poinjem da ih prepoznajem - jedan je elav i graen kao tenk, iako pomalo
nizak; drugi ima ogroman nos, postavljen izmeu oiju oblika polumeseca, i
to na prilino suvonjavom licu; trea je devojka koja nema jedno oko.
Gotovo svi imaju neki oiljak. Pogled mi odluta ka Rejzoru, koji se obraa
gomili u prednjem delu prostorije, i bleti od svih tih ekrana s mapama sveta
ispred kojih stoji. Izvijam vrat da vidim da nije Tes meu okupljenima.
Konano je ugledam - stoji s ostalim Bolniarima na obuci, a u ruci dri neku
zelenu biljku za koju paljivo objanjava emu slui. Tako mi se makar ini.
Odluim da svoje izvinjenje odloim za kasnije. Izgleda da joj nisam
potreban ovog trenutka. Na tu pomisao osetim tugu i udnu nelagodu.
Dane", konano me primeti ona. Kratko joj odmahnem.
Krene ka meni, i iz depa izvue ist zavoj i dve pilule. Ugura mi ih u
ruku. uvaj se veeras, u redu?" izgovori gotovo bez daha, nepokolebljivo
me gledajui u oi. Malopreanje tenzije nestalo je bez traga. Znam kakav
si kad te opali adrenalin. Nemoj da napravi neku glupost." Pokae glavom
na pilule u mojoj ruci. One e te ugrejati ako ti bude hladno."
Kunem se da se ponaa kao da je dovoljno stara da brine o meni. Osetim
neku toplinu u stomaku od njene brige.
Hvala, roo", odgovorim, i strpam ih u dep. Ej, ja..."
Stavi mi ruku na rame i zaustavi me usred izvinjenja. Gleda me kao i
uvek svojim irom otvorenim oima, tako uteno da poelim da moe sa
mnom. Ma, dobro. Nego... obeaj mi da e biti oprezan."
Uprkos svemu, tako lako oprata. Da mi nije sve ono malopre rekla u
afektu? Moda je jo ljuta? Nagnem se i brzo je zagrlim. Obeavam. I ti se
uvaj." Umesto odgovora stegne me oko struka, a onda ode da se pridrui
ostalim bolniarima, da ne bih ponovo poeo da se izvinjavam.

Nakon to ode, pogled mi ponovo odluta ka Rejzoru. Pokazuje na mutan

video snimak koji prikazuje uliicu u blizini lamarske pruge kojom smo
Kaede i ja nedavno proli. Ekranom prolaze dva vojnika okovratnika
podignutih da ih odbrane od susneice, i jedu vrele empanade. Poe mi voda
na usta. Patriotska hrana u konzervama je luksuz, ali brate, ta ne bih dao za
toplo pecivo. Pre svega, elim da vas uverim da sve tee po planu", kae.
Susret Elektora i naeg agenta je proao uspeno, uverila ga je u na lani
plan pokuaja ubistva." Prstom pokazuje na neku oblast. Elektor je na
svojoj turi podizanja morala prvo trebalo da poseti San Andelo, a onda da
doe u Lamar. Sada se pria da e umesto toga otii u Pjeru. Nekoliko naih
vojnika bie u njegovoj pratnji." Skrene pogled ka meni, a onda pokae na
ekran i utihne.
Na ekranu vie nije Lamar; sada prikazuje spavau sobu. Prvo to
primetim je vitka figura na ivici kreveta, kolena podignutih do brade. Dun?
Ali soba je lepa - svakako ne izgleda kao elija - a krevet deluje mekano,
prekriven debelim slojevima ebadi za koje bih nekada u Lejku mogao da
ubijem.
Neko me uhvati za ruku. Ej. Tu si, macane." Paskao stoji kraj mene i ne
skida svoj prepoznatljivi osmeh s lica, s tim svetlim oima koje se cakle od
uzbuenja.
Ej" odgovorim, brzo klimnuvi glavom u znak pozdrava pre nego to
vratim pogled na ekran. Rejzor izlae narednu fazu plana grupi, ali Paskao me
ponovo vue za rukav.
Ti, ja i jo nekoliko Trkaa kreemo za nekoliko sati." Skrene pogled ka
ekranu, a onda ponovo ka meni. Sluaj. Rejzor je eleo da posebno
izbrifiram svoju ekipu. Upravo sam to uinio s Baksterom i Dordanom."
Jedva da obraam panju na njega, jer shvatam da je sitna figura na
ekranu zapravo Dun. Mora da je ona, pre svega zbog naina na koji
prebacuje kosu preko ramena i prelee pogledom preko sobe. Obuena je u
udobnu spavaicu, ali trese se kao da je u sobi hladno. Jel ova elegantna
spavaa soba zaista njena elija? Vraaju mi se Tesine rei.
Dane, zar si zaboravio? Dun ti je ubila majku.
Paskao me cima za rukav i tera me da ga pogledam, a onda me vodi na
zaelje. Sluaj, Dane", ponovo apne. Ima jedna isporuka koja sutra vozom
stie u Lamar. Sastoji se od oruja, opreme, hrane i ega sve ne za vojnike na

ratitu, zajedno s gomilom laboratorijske opreme. Deo zaliha emo da

ukrademo, a vagon s granatama emo da unitimo. To je veeranja misija."
Dun sada razgovara s jednim od straara u blizini vrata, ali jedva da je
ujem. Rejzor je zavrio s obraanjem gomili i udubio se u priu s dvoje
Patriota koji povremeno pokazuju ka ekranu, a onda iscrtavaju neto po
dlanovima. ta imamo od toga to emo unititi te granate?", pitam.
Ovo je misija koja treba da potkrepi lanu priu o atentatu. Elektor je
trebalo da doe u Lamar, to je bio plan pre nego to je priao sa Dun. Naa
veeranja misija treba da uveri Elektora, ukoliko ve ne veruje, da mu Dun
govori istinu. Uz to, bilo bi lepo i maznuti koju granatu." Paskao trlja ruke s
gotovo manijakalnim izrazom lica. Tri Trkaa i ja emo da odradimo voz, ali
nam je potreban poseban Trka da odvue panju vojnicima i straarima."
Kako to misli poseban?"
Hou da kaem", naglaava, da je to glavni razlog to te je Rejzor
regrutovao, Dane. Ovo je naa prva prilika da pokaemo Republici da si iv.
Zato je Kaede morala da ti skine farbu s kose. Kad se prouje da si vien iv,
i to jo u Lamaru, kako napada voz, ljudi e da flipnu. Zloglasni kriminalac
Republike, jo uvek je na nogama iako je vlada pokuala da ga pogubi? Ako
to ne napravi pometnju i ne izazove elju za pobunom, nita nee. To nam i
jeste cilj - haos. Kad zavrimo posao, ljudi e biti toliko naloeni da e goreti
za revolucijom. A to je savrena atmosfera za ubistvo Elektora."
Paskaovo uzbuenje izmami mi jedva vidljiv osmeh. Teranje ege s
Republikom? Roen sam za to. Daj mi jo detalja", kaem i pozovem ga
prstom.
Paskao pogleda u Rejzora da se uveri da i dalje prolazi kroz plan s
ostalima, a onda mi namigne. Na tim e da otkai vagon s granatama
nekoliko kilometara od stanice - kad stignemo, ne elim da vidim vie od
ake vojnika kako uvaju voz. Ali budi paljiv. U blizini ina obino nema
mnogo trupa, ali veeras je situacija drugaija. Republika e krenuti u lov na
nas im uje upozorenje o lanom atentatu od Dun. Pazi na rezervne
vojnike. Kupi nam koliko god vremena moe, i postaraj se da te primete."
Dobro. Kupiu vam vreme." Prekrstim ruke i klimnem mu. Samo mi
reci kuda da idem."
Paskao se nakezi i snano me potape po leima. Sjajno. Ti si najbolji
Trka meu nama - ima da ih otkai dok kae keks. Nai emo se za dva

sata kraj ulaza kroz koji si doao. Idemo u zezanje." Pucne prstima. O, i ne
obraaj panju na Bakstera. Nervira ga to ti Tes i ja pridajemo poseban
znaaj."
im ode, vraam pogled na snimak i ne skidam pogled s Dun. Dok ide,
naujem delove Rejzorovog razgovora. ...dovoljno da ujemo ta se
deava", kae. Odradila je posao."
Dun deluje kao da se oputa, podigla je kolena do brade. Ovog puta
nema zvuka, ali ne razmiljam mnogo o tome. A onda neko ue u eliju,
mladi tamne kose u elegantnom crnom kaputu. Elektor. Nagne se i pone da
pria s njom, ali nita ga ne ujem. Kad joj se priblii, Dun se sva napne.
Prebledim. Mete i amor oko mene iezavaju. Elektor je hvata za bradu i
privija sebi. Uzima neto za ta sam mislio da pripada samo meni, i najednom
me preplavi razarajui oseaj gubitka. elim da iskopam sebi oi, ali ak i
krajikom oka ga vidim kako je ljubi. ini mi se da taj poljubac traje zauvek.
Nemo gledam kako se odvajaju i Elektor odlazi iz sobe, ostavljajui je
samu, sklupanu na krevetu. ta li joj sada prolazi kroz glavu? Ne mogu vie
da gledam. Spremim se da krenem za Paskaom i pobegnem od scene koja se
preda mnom odvija.
Ali neto mi zapadne za oko. Podignem pogled ka monitoru. Taman na
vreme da ugledam kako Dun stavlja dva prsta na obrve.
Prola je pono, i Paskao, ja i jo tri Trkaa maemo se crnom bojom oko
oiju, oblaimo tamne ratne uniforme i stavljamo vojnike kape. Potom, prvi
put otkad sam doao, izlazimo iz patriotskog sklonita. Tu i tamo naletimo na
ponekog vojnika, a na vee grupe nailazimo tek kada se neto vie udaljimo
od kraja i kad preemo ine. Nebo je i dalje potpuno prekriveno oblacima, a
pod priguenim ulinim svetlima vidim nanose susneice. Trotoar je klizav
od poledice, a vazduh je ustajao, osea se na meavinu dima i budi.
Podignem okovratnik, progutam jednu od Tesinih plavih pilulica i poelim da
sam ponovo s njom u onom sirotinjskom delu Los Anelesa. Dodirnem
dimnu bombu skrivenu u jakni, da bih se uverio da je suva. Iz glave mi ne
izlazi ona scena izmeu Elektora i Dun.
Dunin signal bio je upuen meni. Koji deo plana eli da zaustavim?
Moda eli da prekinem misiju s Patriotama i pobegnem? Ako sada
posustanem, ta e biti s njom? Signal je mogao da oznaava milion stvari.

Mogao je da znai i da je odluila da stane uz Republiku. Besno otresam tu

misao. Ne, to ne bi uradila. Ni da je Elektor poeli, glavom i bradom? Da li
bi to mogao da bude razlog da ostane?
Video snimak nije imao zvuk. Svi ostali snimci bili su kristalno jasni Rejzor je insistirao da budu pojaani. Jesu li ga Patriote namerno utiale? Jel
oni to neto kriju?
Paskao zastaje meu senkama u uliici nedaleko od eleznike stanice.
Voz stie za petnaest minuta", kae, izbacujui paru iz usta. Bakstere, Ajris,
vas dvoje idete sa mnom." Devojka po imenu Ajris - visoka i vitka, duboko
usaenih oiju koje non-stop vrljaju - nasmei se, ali Bakster namrgoeno
stiska vilicu. Ignoriem ga i trudim se da ne razmiljam o tome ta o meni
pokuava da utuvi u Tesinu glavu. Paskao pokazuje ka treem Trkau, niskoj
devojci s crvenim kikicama, koja me svako malo kriom pogleda. Dordan,
ti e da nam pokae koji je pravi vagon." Ona potvrdno podigne palac.
Paskao skrene pogled ka meni. Dane", proapue. Ti zna ta ti je
initi."
Nakrenem ivicu kape. Nego ta, rodo." ta god da je Dun htela da mi
porui, ovo nije trenutak da Patriote ostavim na cedilu. Tes je i dalje u
bunkeru, a za Idena ne znam ni gde je. Ne pada mi na pamet da ih ugrozim.
Zabavi one vojnike, vai? Neka te zamrze."
To mi je specijalnost." Pokaem na kose krovove i razruene zidove oko
nas. Zidovi su za Trkaa samo ogromni tobogani napravljeni od leda. U sebi
se zahvaljujem Tes - plava pilulica ve me greje iznutra, kao topla supa u
ledeno vee.
Paskao mi se iroko osmehne. Dobro onda. Ajde da im pokaemo ta je
zezanje."
Gledam, kroz zavesu od susnenice, kako odlaze niz ine. Potom
zakoraim u mrani deo ulice i prouavam zgrade. Sve do zadnje su stare i
imaju useke za stopala - a to je jo zabavnije, prekrivene su ukrtenim
zaralim metalnim profilima. Gornji spratovi nekih od zgrada pogoeni su
eksplozijama i potpuno otvoreni. Drugi pak imaju kose krovove sa crepom.
Uprkos svemu, ne mogu da ne osetim traak uzbuenja. Ove zgrade su raj za
Trkaa.
Okrenem se ka ulici i zaputim ka eleznikoj stanici. Tamo stoje dve
grupe vojnika, a moda ih je i vie, ne mogu da vidim koga ima preko puta.

Neki s iekivanjem stoje kraj ina, s pukama na gotovs, dok im crne trafte
iscrtane oko oiju svetlucaju po kii. Podignem ruku da dotaknem lice i
proverim da li je i moja boja na mestu. A onda navuem kapu. Vreme je za
predstavu.
Uglavim nogu u uporite na jednom od zidova i ponem da se uspinjem
na krov. Kad god uguram nogu, osetim kako mi listovi prianjaju uz vetaki
deo noge. Iako pokriven materijalom pantalona, metal je hladan kao led.
Nekoliko sekundi kasnije naem se na treem spratu, skriven iza dimnjaka.
Odavde vidim i treu grupu vojnika, preko puta ina, ba kao to sam i
pretpostavljao. Odunjam se do drugog kraja zgrade, a onda neujno skaem
sa zgrade na zgradu, sve dok ne doem do onog zakoenog krova. Sada sam
dovoljno blizu da mogu da im vidim izraze lica. Stavim ruku u dep da se
uverim da je dimna bomba i dalje suva, a onda unem i ekam.
Prolazi nekoliko minuta.
Ustanem, izvuem dimnu bombu, i bacim je to dalje mogu od eleznike
stanice.
Bum. Eksplodira im tresne o tlo i napravi ogromnu dimnu zavesu. Dim
istog trenutka zahvati itav blok i u talasima prekrije ulice. Zaujem povike
vojnika u blizini stanice - jedan vie: Tamo! Tri bloka nie!" Al'si pronicljiv.
Jedna grupa odlazi sa stanice i kree ka ulicama prekrivenim dimom.
Spustim se niz zakoen krov. Tu i tamo se odlomi koja ledenica i raspri
se u vazduhu u obliku ledene praine, ali od vike i jurcanja po zemlji jedva
da i sebe ujem. Sm krov je klizav kao vlano staklo. Sve sam bri.
Susneica mi sve jae bije po obrazima - kad stignem do kraja krova i
lansiram se u vazduh, obavijem ruke oko sebe. Sa zemlje verovatno izgledam
kao neki fantom.
izme mi tresnu o kosi krov zgrade koja se nalazi tik do eleznike
stanice. Vojnici koji su preostali i dalje su izgubljeni, zure niz ulicu ka dimu.
Skoim s krova i uhvatim se za ulinu svetiljku, koju iskoristim da se
spustim na zemlju. Sletim na ledeni plonik uz prigueno krckanje.
Za mnom!", doviknem vojnicima. Prvi put me vide, za njih sam samo jo
jedan neprimetni vojnik s tamnom uniformom i crnom bojom oko oiju.
Napali su jedno od skladita. Izgleda da emo konano da se susretnemo s
Patriotama." Pokaem prstom i ka dvema grupama s leve strane. Svi.
Komandir naredio, pourite!" A onda se okrenem na petama i ponem da

trim.
Kao to sam i pretpostavio, vrlo brzo zaujem bat njihovih koraka za
sobom. Nema anse da bi rizikovali i odbili nareenje, pa makar to znailo i
naputanje straarskog mesta na eleznikoj stanici. Mora ovek da voli tu
gvozdenu disciplinu Republike.
Nastavljam da trim.
Odveo sam ih etiri ili pet blokova nie, proavi i dimnu zavesu i
nekoliko skladita, ali najednom nestajem niz uzani koridor. Pre nego to
zau za ugao, zatrim se ka jednom od zidova u uliici - kad mu se dovoljno
pribliim, skoim i odbijem se o ciglu. Zamahnem rukama. Uhvatim se za
sims drugog sprata i zaljuljam. Podignem se i nogama stanem na sims.
Dok oni stignu u uliicu, ja sam se ve stopio s tamom na prozoru drugog
sprata. ujem one s ela kako se zaustavljaju i izbezumljeno viu. Ovo je
pravi trenutak, pomislim. Podignem ruku i skinem kapu, pustivi da mi plava
kosa padne na ramena. Jedan od vojnika podigne glavu dovoljno brzo da bi
video kako se iunjavam sa simsa i nestajem iza zida. Jeste li videli ovo?",
zaujem zabezeknut povik. Jel ono Dan?" Dok uglavljujem stopala meu
stare cigle i penjem se na trei sprat, vojnici postaju sve gnevniji. Jedan
nareuje da pucaju u mene. Stegnem zube i nastavljam navie.
Prvi meci se odbijaju o zid. Jedan zavri nekoliko centimetara od moje
ake. Ne zaustavljam se - zaleem se ka najviem spratu i u jednom pokretu
se kaim za kosi krov. Ispod mene sevaju varnice od metkova. U daljini
vidim stanicu - voz je stigao, delom prikriven dimom i bez nadzora, ne
raunajui nekolicinu vojnika koju su iz njega izali.
Zapiim po krovu i kad doem do druge strane spustim se do ivice,
nakon ega se ponovo zaletim i skoim na drugi krov. Ispod mene su vojnici
koji jure nazad ka vozu. Moda su konano shvatili da je sve ovo bila
diverzija. Skreem pogled sa stanice samo kad skaem s krova na krov.
Jo dva bloka.
A onda, eksplozija. Svetao, divlji oblak die se sa ina, i zatrese se ak i
krov na kome se nalazim. Od treska izgubim ravnoteu i padnem na kolena.
To je ona eksplozija koju je pominjao Paskao. Na trenutak se usredsredim na
ludilo oko sebe. Veliki broj vojnika e da krene u ovom pravcu - opasno je,
ali ako je moj posao da objavim Republici da sam iv, bolje bi mi bilo da me
vidi to vie ljudi.

Podignem se na noge i pojurim, gurajui kosu pod kapu. Vojnici na zemlji

su se podelili u dve grupe - jedna juri ka eksploziji, druga nastavlja da trai
mene.
Najednom zastanem kao ukopan. Vojnici pretravaju pored zgrade na
kojoj stojim. Ne elei da izgubim ni sekund, skliznem niz krov i spustim se
niz oluk. Uglavim izmu u usek. Pa onda opet. Skoim na plonik. Vojnici su
verovatno tek sada shvatili da su me izgubili, ali ja sam se ve utopio u
senke na zemlji. Trim ulicama normalnim tempom, kao da sam jedan od
njih. Krenuo sam ka vozu.
Susneica postaje sve jaa. Blesak od eksplozije osvetljava nono nebo, i
dovoljno sam blizu voza da mogu da ujem povike i bat koraka. Jesu li
Paskao i ostali na sigurnom? Pourim. Kroz susneicu ugledam druge
vojnike, i neprimetno uletim u grupu koja tri kraj voza. Idu u pravcu vatre.
ta se desilo?", pita jedan od njih.
Nemam pojma - uo sam da je neki teret zahvatila varnica."
To nije mogue! Svi vagoni su prekriveni..."
Neka neko pozove komandira De Sotoa. Patriote su izvrile napad poaljite poruku Elektoru - oni su..."
Nastavlja priu; ali ne ujem reenicu do kraja. Postepeno usporavam i
naem se na zaelju, a onda se izdvojim i uunjam izmeu dva vagona. Svi
vojnici koji su mi na vidiku i dalje se kreu ka vatri. Ostali se nalaze tamo
gde je pukla dimna bomba, a oni koji su me jurili verovatno su i dalje
izbezumljeni, preeljavaju ulice kojima sam ja ve proao. Izletim izmeu
vagona i otrim do suprotne strane ina gde stoje ostali vojnici. Ponovo
skinem kapu. Sada samo moram da ubodem pravi trenutak da se prikaem.
Svaki od vagona je obeleen. Ugalj. Oruje. Municija. Hrana. Padam u
iskuenje da se kod tog poslednjeg zaustavim, ali to iz mene govori Lejk.
Podseam sebe da vie nisam lutalica i da u tabu Patriota mogu da jedem
koliko hou. Nateram sebe da krenem dalje. Jo obeleenih vagona. Jo
zaliha za ratita.
A onda proem pored vagona koji me natera da se zaustavim. Zadrhte mi
i ruke i noge. Brzo se vratim da proverim oznaku na njemu, za sluaj da sam
umislio.
Nisam. Evo je, ugravirana u metal. Oznaka koju bih prepoznao meu
milion.

Prekrieno X. Zavrti mi se u glavi - pred oima mi se stvori crveni simbol

s majinih vrata, patrola za kugu koja obilazi kue po Lejku, Iden koga
odvode od nas. Nema anse da ovaj simbol oznaava bilo ta drugo do mog
brata ili neega to ima veze s njim, a to se nalazi u ovom vagonu. Vie i ne
pomiljam na interese Patriota. Moda je Iden unutra.
Klizna vrata vagona su zakljuana, te se vratim nekoliko koraka unazad i
zaletim. Kad se dovoljno pribliim, skoim, i nakon tri koraka zgrabim gornju
ivicu vagona i podignem se.
Na sredini krova vagona stoji okrugli metalni ig koji verovatno slui kao
ulaz. Puzim preko njega, prelazim prstom po njegovim ivicama i pronalazim
etiri reze koje ga dre iznutra. Uznemireno ih otvorim. Vojnici samo to se
nisu vratili. Guram ig iz sve snage. Klikne i otvori se, taman toliko da mogu
da se provuem.
S jedva ujnim udarom doekam se na noge. Toliko je mrano da isprva
nita ne vidim. Ispruim ruke i opipam okruglu staklenu povrinu. Polako
razaznajem okolinu.
Stojim ispred staklenog cilindra koji je gotovo iste visine i irine kao
vagon, s glatkim metalnim poklopcem na vrhu i na dnu. Isputa jedva vidljivo
plaviasto svetio. Na podu unutar cilindra lei sitna figura, s cevicama koje
joj izviru iz ruku. Na jedan je jasno da je u pitanju deak. Meke lokne su mu
kratke i iste, a obuen je u beli kombinezon koji drei u tami.
Ui mi toliko zuje da ne ujem nita oko sebe. Ovo je lden. Ovo je Iden.
Mora da je on. Ubo sam dekpot - ne mogu da verujem koji sam srenik.
Ovde je, pronaao sam ga usred nedoije, u pustoi Republike, i to pukim
sluajem. Izvui u ga. Moemo da pobegnemo u Kolonije bre nego to sam
mislio. Ve veeras moemo da pobegnemo.
Odjurim ka cilindru i tresnem rukom o staklo, delimino se nadajui da
e se slomiti, iako vidim da je debelo najmanje petnaest centimetara i gotovo
sigurno otporno na metke. Na trenutak se pitam moe li da me uje. Ali onda
on otvori oi. Neobino zakolutaju, jer ne mogu da se fokusiraju, a onda
pogledaju u mene.
Potreban mi je koji as da shvatim da nije u pitanju Iden.
Na jeziku gotovo da osetim gorinu razoaranja. Tako je mali, a i po
godinama je slian mom bratu, te ne mogu da izbacim Idenovu sliku iz glave.
Ima jo njih koji su obeleeni zbog neobinog novog virusa kuge? Pa,

naravno. Zato bi Iden bio jedini u zemlji?

Gledamo se nekoliko trenutaka. Mislim da moe da me vidi, ali ne moe
da fiksira pogled; sve vreme kilji, to me podseti na Tesinu kratkovidost.
Iden. Setim se kako su mu duice krvarile od kuge... sudei po tome kako se
napinje, pretpostavljam da je ovaj klinac gotovo potpuno lep. to je
simptom koji verovatno ima i moj brat.
Najednom se probudi iz transa i brzom brzinom dopuzi do mene. Priljubi
obe ruke uz staklo. Oi su mu svetlosmee, nisu onako jezivo crne kao
Idenove kad sam ga poslednji put video, ali donje polovine duica su mu
tamnocrvene od krvi. Jel to znali da je ovom deaku - pa i Idenu - bolje, jer
krvi nestaje, ili gore, jer se odliva? Kad sam ga poslednji put video, Idenove
duice bile su potpuno krvave.
Ko je to?", pita. Staklo mu priguuje glas. I dalje ne moe da fiksira
pogled na mene, ak ni kad je ovako blizu.
Konano i ja dolazim k sebi. Prijatelj", promuklo odgovorim. Izvui u
te odavde." Oi mu se istog trena razrogae - lice mu se ozari od nade.
Prelazim rukama preko stakla i traim neto, bilo ta, to moe da otvori ovaj
prokleti cilindar. Kako se ovim rukuje? Jel' bezbedno?"
Deak manino lupa rukom po staklu. Prestravljen je. Pomozi mi, molim
te!", vriti drhtavim glasom. Izvuci me napolje - molim te izvuci me!"
Njegove rei mi slamaju srce. Jel ovako i Idenu, jel i on prestravljen i
slep, eka u nekom mranom vagonu da doem po njega? Moram da izvuem
ovog malog. Pribijem se uz cilindar. Mali, mora da se smiri. U redu?
Nemoj da panii. Kako se zove? Iz kog si grada?"
Niz lice ponu da mu liju suze. Zovem se Sem Vatani - moja porodica
je iz Helene u Montani." Energino odmahuje glavom. Ne znaju kuda sam
otiao. Moe li da im kae da elim da se vratim kui? Moe li..."
Ne, ne mogu. Prokleto sam nemoan. Poelim da razvalim metalne
frontove vagona. Uradiu sve to mogu. Kako se otvara ovaj cilindar?"
ponovo pitam. Jel uopte bezbedno otvoriti ga?"
Deak manino pokazuje na suprotnu stranu cilindra. Vidim da pokuava
da suzbije strah. Okej... okej." Zastane na trenutak u pokuaju da razmisli.
Uh, bezbedno je. Mislim. Tamo postoji neto u ta oni kucaju", odgovori.
Cilindar se otvara nakon pitanja."
Pojurim ka mestu na koje je pokazao. Jel' to moja mata, ili ujem

priguen bat koraka po tlu? Ovo je neki stakleni ekran", kaem. Crvenim
slovima pie ZAKLJUANO. Okrenem se ka deaku i pokucam na staklo.
On se okrene ka zvuku. Jel ima neka lozinka? Kako je ukucavaju?"
Ne znam!" Podie ruke u vazduh; poinje da jeca. Molim te, samo..."
Doavola, koliko me samo podsea na Idena. I meni oi zasuze na prizor
njegovih suza. Ajde", pokuavam da ga ohrabrim. Moram da povratim
kontrolu. Razmisli. Postoji li jo neki nain da se ovo otvori, osim kucanja
po tipkama?"
Odmahne glavom. Ne znam. Ne znam!"
Ve vidim ta bi Iden rekao na njegovom mestu. Izgovorio bi neke strune
rei, razmiljao bi kao neki mali ininjer. Tipa: Ima li neto s otrim
ivicama? Pokuaj da pronae manuelni prekida!"
Saberi se. Vadim no koji mi stalno stoji za pojasom. Viao sam Idena
kako otvara ureaje i ponovo konfigurie ice i elektrina kola. Moda da i
ja probam to isto.
Postavljam seivo u minijaturan otvor kraj ivice tipki, i paljivo guram.
Poto se nita ne dogaa, guram jo jae, ali seivo se savija. Ne ide.
Previe je uzano", promumlam. Da je samo Dun ovde. Ona bi za pola
sekunde ukapirala kako ovo funkcionie. Deak i ja se nakratko uutimo. On
spusti bradu ka grudima i zatvori oi; jasno mu je da ne postoji nain da se
ovo otvori.
Moram da ga spasem. Moram da spasem Idena. Poelim da vrisnem.
Nije plod mate - ipak ujem vojnike kako se pribliavaju. Mora da
proveravaju vagone. Reci mi, Seme", kaem. Jesi li jo uvek bolestan? ta
ti to rade?"
Deak obrie nos. S lica mu je nestao i poslednji traak nade. Ko si ti?"
Neko ko eli da pomogne", proapuem. to mi vie bude otkrio, vee
su anse da ovo sredim."
Vie nisam bolestan", brzo odgovara, kao da zna da vie nema vremena,
ali kau da imam neto u krvi. Zovu ga virus u mirovanju." Zastaje da
porazmisli. Daju mi lekove da se ne bih ponovo razboleo." Trlja svoje slepe
oi, preutno me molei da ga spasem. Kad god voz stane, uzmu mi uzorak
krvi."
Ima li pojma u kojim si gradovima bio do sada?"
Jok... Jednom sam uo ime Bizmark..." Odluta u mislima. I Jankton?"

Oba grada se nalaze u Dakoti, i zahvaena su ratom. Razmiljam o

transportu koji koriste da ga prevezu. Verovatno je dovoljno sterilno da ljudi
mogu da uu i uzmu uzorak, nakon ega ga meaju s tim neim to aktivira
virus u mirovanju. Cevice koje su mu udenute u ruke verovatno slue za
hranjenje.
Jedino to mogu da pretpostavim je da ga koriste kao bioloko oruje
protiv Kolonija. Pretvorili su ga u laboratorijskog pacova. Kao i Idena.
Sama pomisao na to da mog brata ovako vozaju po zemlji preti da me smlavi.
Gde te sada vode?" odseno pitam.
Ne znam! Ja samo... elim da idem kui!"
Negde na ratite. Mogu misliti koliko ih jo ima koje tako vodaju po
ratitu. Zamiljam Idena sklupanog u nekom od ovih vozova. Deak ponovo
pone da jeca, ali ja se nateram da ne obraam panju. Sluaj me - zna li
deaka po imenu Iden? Jesi li nekada uo to ime?"
On zavapi jo glasnije. Ne... ne znam... ko...?"
Vie ne mogu da izdrim. Na jedvite jade uspevam da skrenem pogled s
njega i otrim do kliznih vrata. Koraci vojnika su sve glasniji - udaljeni su ne
vie od pet, est vagona. Jo jednom pogledam u deaka. Izvini. Moram da
idem." Ubija me to to moram da kaem.
Deak ponovo poinje da plae. Lupa o debelo staklo cilindra. Ne!"
Glas mu puca. Rekao sam ti sve to znam - molim te ne ostavljaj me!"
Ne mogu da ga sluam. Penjem se uz reze na kliznim vratima da bih se
to vie pribliio tavanici i uhvatio za vrh okruglog iga. Izronim u noni
vazduh, u susneicu koja mi pecka oi i iba me po licu, borei se da se
saberem. Sramim se sebe. Ovaj deak je dao sve od sebe da mi pomogne, a
ja mu ovako vraam? Tako to beim i spaavam svoju glavu?
Vojnici koji proveravaju vagone udaljeni su petnaestak metara. Zatvaram
ig i puzim po krovu sve dok ne doem do ivice. Zaljuljam se i sletim na
zemlju.
Paskao se pojavi iz senke, svetle oi mu blete u mraku. Mora da me je
traio. Otkud ti ovde, jebote?" proapue. Trebalo je da napravi scenu u
blizini eksplozije, zar ne? Gde si bio?"
Nisam raspoloen da budem fin. Kasnije o tome", brecnem se i potrim
uz njega. Vreme je da se vratimo u podzemni tunel. Svet oko nas nestaje u
nestvarnoj izmaglici.

Paskao zine da neto kae, ali predomisli se kad mi ugleda izraz lica.
Huh...", zausti, ovog puta tie, pa, bio si dobar. Verovatno se rairila pria
da si iv iako nisi napravio veliku scenu. Kako je dobro izgledala ona tvoja
jurnjava po krovovima. Sutra ujutru emo uti kako je publika reagovala na
to." Poto ne odgovaram, on se ugrize za usnu i prekine priu.
Nemam izbora nego da saekam da Rejzor zavri s atentatom, kako bi mi
pomogao da spasim Idena. Osetim nalet besa prema mladom Elektoru. Mrzim
te. Mrzim te iz dna due, i kunem se da u te prvom prilikom ubiti. Prvi put
otkad sam se pridruio Patriotama osetim radost to u uestvovati u
atentatu. Uradiu sve to je u mojoj moi da Republika vie ne moe da
pipne moga brata.
U haosu koji je izazvala eksplozija, i kroz viku vojnika, iunjavamo se u
drugi deo grada pravo u no.

Jo dva dana do atentata na Elektora. Jo trideset sati da ga spreim.

Sunce tek to je izalo, a Elektor i est senatora, zajedno s najmanje etiri
patrole (etrdeset osam vojnika) ukrcavaju se na voz koji ide u ratom
zahvaeni grad Pjeru. I ja sam s njima. Ovo je prvi put da putujem kao
obian putnik, a ne zatvorenik, te sam obukla tople zimske helanke, mekane
kone izme (bez tikli i elinih vrhova, da ne bih mogla da ih iskoristim kao
oruje) i grimizni pono s kapuljaom i srebrnim vezom. Vie nema lisica.
Anden se pobrinuo da dobijem i rukavice (od mekane koe, crveno-crne), te
mi, prvi put otkad sam dola u Denver, prsti nisu hladni. Kosa mi je, kao i
obino, ista i suva, vezana u konjski rep. Uprkos svemu, oseam da mi je
glava vrua, a miii me jo bole. Sve lampe du eleznike platforme su
pogaene, a na vidiku nema nikoga sem Elektorove svite. Ukrcavamo se u
voz u potpunoj tiini. Andenovo iznenadno skretanje s puta iz Lamara u Pjeru
neto je o emu veina senatora nije ni obavetena.
Straari me vode u izdvojeni vagon, toliko luksuzan da mi je jasno da je
Anden insistirao na njemu. Dvaput je dui od standardnih (dobrih osamdeset
metara kvadratnih, sa est plianih zavesa i sveprisutnim Andenovim
portretom na desnom zidu). Straari me vode do centralnog stola u vagonu i
izvlae stolicu da sednem. Ne oseam nikakvu bliskost sa mestom i
trenutkom u kome se nalazim, kao da nita od ovoga nije stvarno - kao da
sam upravo tamo gde sam nekada bila, bogata devojka koja zauzima mesto
kojoj joj i pripada, meu elitom Republike.
Ako vam bilo ta zatreba, pozovite nas", kae jedan od njih. Zvui
ljubazno, ali po stegnutoj vilici vidim koliko je nervozan zbog moje blizine.
Ne uje se nita sem potmulog tandrkanja voza po inama. Trudim se da
ne obraam panju na vojnike, ali ne mogu da ih ne posmatram krajikom
oka. Ima li na ovom vozu preruenih Patriota? Ako i ima, sumnjaju li da je
moja lojalnost pokolebana?
U gotovo opipljivoj tiini zajedno ekamo da proe vreme. Ponovo je
poeo da pada sneg, nagomilava se po spoljnim okovima prozora. U

vijugama se ledi po staklu. Podsea me na Metijasovu sahranu, na moju belu

haljinu i Tomasovo utirkano belo odelo, na bele jorgovane i bele tepihe.
Voz ubrzava. Nagnem se ka prozoru, gotovo do samog stakla, i tiho
posmatram kako se pribliavamo titu koju okruuje Denver. ak i u tami se
jasno vide u njemu uklesani tuneli za vozove; neki su zapeaeni vrstim
metalnim kapijama, dok su drugi otvoreni za none vonje. Na voz prolee
kroz jedan od tunela - pretpostavljam da vozovi koji izlaze iz prestonice ne
moraju za se zaustavljaju zbog inspekcije, pogotovo ako ih je odobrio
Elektor. Dok za sobom ostavljamo ogroman zid, vidim dolazei voz kako
zastaje da ga pregledaju.
Nastavljamo dalje, utapamo se u no. Pred nama se niu od kie vlani
neboderi sirotinjskih sektora, dobro poznat prizor ivota na periferiji. Previe
sam umorna da bih obraala panju na detalje. Po glavi prevrem rei koje je
Anden sino izgovorio, to me vraa na nereivi problem kako da u isto
vreme upozorim Andena i zatitim Dana. Ako prerano upozorim Andena na
atentat, Patriote e znati da sam ih izdala. Moram da uskladim svoje poteze,
tako da sve izmene u planu nastupe tik pred pokuaj ubistva, kada lako mogu
da doprem do Dana.
Volela bih da mogu odmah da se obratim Andenu. Da mu sve ispriam i
zavrim s tim. U svetu u kome Dan ne bi postojao to bih uinila odmah. U
svetu u kome Dan ne bi postojao toliko bi toga bilo drugaije. Pomiljam na
komare koji ga more, na proganjajui prizor Rejzora koji mu puca u grudi.
Oseam teinu prstena od spajalica. Ponovo podiem prste na obrvu. Ako
Dan nije uhvatio prvi signal, ovaj e valjda videti. Straarima ne izgledam
neobino; deluje kao da naslanjam glavu na ruke. Vagon se zanjie u stranu i
osetim vrtoglavicu. Moda ova prehlada - ako uopte jeste prehlada, a ne
neto ozbiljno - poinje da utie na moje rasuivanje. Ipak, ne traim ni
lekara ni lek. Lekovi onemoguavaju delanje imunog sistema, te sam uvek
vie volela da se protiv bolesti borim sama (uz Metijasovo negodovanje).
Zato se moje misli uvek vraaju na Metijasa?
Iz odlutalih misli prene me razdraljiv glas mukarca. Odmaknem se od
prozora i okrenem se ka unutranjosti vagona. Pripada nekom starijem.
Ispravim se i kroz malecni prozor vagona ugledam dve figure koje idu ka
meni. Jedna pripada niskom mukarcu krukaste grae koga sam upravo
ula, s neurednom sedom bradom i malim baburastim nosom. Drugi je

Anden. Napnem se da ujem ta priaju - isprva su to samo isprekidani delii

razgovora, ali to su blii, to su im rei jasnije.
Elektore, molim vas - ovo vam govorim za vae dobro. in pobune mora
najstroe da se kazni. Ako ne reagujete na adekvatan nain, pitanje je
vremena kad e sve ovo da nam se srui na glavu."
Anden ga paljivo slua, ruku skrtenih iza lea i nakrivljene glave.
Hvala vam to brinete, senatore Kamione, ali ja sam odluku ve doeo. Ovo
nije trenutak da se na uznemirenost naroda Los Anelesa odgovara vojnom
silom."
Jo vie nauljim ui. Stariji gospodin razdraljivo iri ruke. Dovedite te
ljude u red. I uinite to istog trenutka, Elektore. Morate demonstrirati silu."
Anden odmahne glavom. To e ih dodatno raestiti, senatore. Da
koristim silu pre objavljivanja svih promena koje sam planirao? Ne. Takvu
komandu ne elim da izreknem. To je moja demonstracija sile."
Senator se nervozno poee po bradi i uhvati ga za lakat. Javnost je
ionako protiv vas, a ta vaa plemenitost e se protumaiti kao slabost - ne
samo spolja, ve i iznutra. Losaneleski slubenici koji rade na Ispitu ale se
na izlaznost - ve nekoliko dana zaredom ih otkazuju zbog protesta."
Anden stisnu usne. Mislim da ve znate moje miljenje o Ispitu,
senatore."
Znam", odgovara senator natmureno. O tome emo drugom prilikom.
Ali ako ne izdate nareenja i ne omoguite nam da zaustavimo nemire,
garantujem vam da vas oekuje negodovanje i Senata i losaneleskih
patrola."
Anden zastane i upitno podigne obrvu. Nije valjda? ao mi je. A ja sam
mislio da i Senat i vojska odlino znaju teinu mojih rei."
Senator obrie grake znoja s obrve. Pa, to jeste - naravno da e se Senat
povinovati vaim eljama, gospodine, ali sam mislio - pa..."
Pomozi mi da ubedim i ostale senatore da ovo nije pravi trenutak da se
ostrvimo na javnost." Anden na trenutak uuti i okrene se ka njemu da bi ga
potapao po ramenu. Ne elim da u Kongresu stvaram neprijatelje, senatore.
elim da vi i vae kolege delegati, kao i nacionalni sud, potujete moje elje,
isto onako kako ste potovali i elje moga oca. Korienje sile za guenje
pobuna samo e potpiriti mrnju prema dravi."
Ali, gospodine..."

Anden se zaustavi ispred mog vagona. Zavriemo ovaj razgovor

kasnije", kae. Umoran sam." Iako vrata koja nas dele priguuju njihov
razgovor, osetim gvozdenu odlunost u njegovim reima.
Senator neto promrmlja i nakloni se. Kad mu Anden uzvrati, okrene se i
uurbano ode. Anden ga isprati pogledom, a onda otvori vrata mog vagona.
Straari ga pozdrave.
Klimnemo jedno drugom u znak pozdrava.
Doao sam da izloim uslove za tvoje oslobaanje, Dun." Obraa mi se
hladno i formalno, verovatno usled neprijatnog razgovora koji je obavio sa
senatorom. Sinoni poljubac deluje kao halucinacija. Ipak, pogled na njega
uini da se osetim ugodno, te hvatam sebe kako se oputam, kao da sam u
drutvu starog prijatelja. Sino se prenela vest da je u Lamaru ipak dolo do
napada. U eksploziji je uniten voz - voz u kome je trebalo ja da budem. Ne
znam ko je na kraju proglaen odgovornim, i nismo uspeli da uhvatimo
nijednog poinioca, ali pretpostavljamo da su u pitanju Patriote. Poslali smo
svoje timove da ih pronau."
Drago mi je to sam bila od pomoi, Elektore", kaem. vrsto skrtam
ruke u krilu, to me podseti na luksuznu mekou rukavica koje nosim. Da li
je u redu to to se oseam ovako sigurno i bezbedno u elitnom vagonu, dok
je Dan u begu s Patriotama?
Ako ti jo neto padne na pamet, gice Iparis, molim te da me obavesti.
Sada si ponovo deo Republike; ponovo si jedna od nas, i ja ti dajem svoju
re da ne treba niega da se plai. Kad stignemo u Pjeru, tvoj dosije e biti
uniten. Ja u se lino pobrinuti da ti se ponovo dodeli preanji rang - iako
e te smestiti u neku drugu patrolu." Anden stavi ruku na usta i nakalje se.
Predloio sam da te raspodele u Denver."
Hvala ti", neno odgovaram. Anden upada u patriotsku zamku.
Neki senatori misle da sam previe velikoduan prema tebi, ali se svi
slau da si nam jedina nada za hvatanje voa Patriota." Priblii mi se i sedne
preko puta mene. Siguran sam da e me ponovo napasti, i elim da ti bude
ta koja e da predvodi ekipu za spreavanje buduih napada."
Previe si ljubazan, Elektore. Poastvovana sam", odgovorim, pognuvi
glavu. Ako smem da pitam, da li e i moj pas biti pomilovan?"
Anden se jedva ujno zasmeje. Tvoj pas je u dobrim rukama u
prestonici; ekae te kad se vrati."

Pogledamo se u oi, i na trenutak ne skreemo pogled. Raire mu se

enice a obrazi mu jedva primetno porumene. Vidim zato je senator
nezadovoljan tvojom blagou", konano izgovaram. Ali istina je da niko
sem mene ne moe dobro da te uva." Potreban mi je koji trenutak nasamo s
njim. Ali mora da postoji jo neki razlog to si ovako ljubazan prema meni.
Zar ne?"
Anden proguta knedlu i podigne pogled ka svom portretu. Skrenem
pogled ka straarima koji stoje kraj vrata. Kao da mi ita misli, Anden
odmahne rukom ka njima, i pokae na kamere u vagonu. Vojnici izau, i koji
trenutak kasnije ugase se i crvena trepua svetla kamera. Prvi put da nas
niko ne gleda. Zaista smo sami. Istina je", nastavlja Anden, da si postala
veoma popularna u javnosti. Ako se proiri pria da je talentovana uzdanica
Republike optuena za izdaju - ak i za nelojalnost - pa, moe misliti kako
e Republika izgledati. Ili ja. ak i Kongres je toga svestan."
Ponovo skrstim ruke i vratim ih u krilo. Senat tvoga oca i ti imate
unekoliko razliita moralna stanovita", kaem, vraajui film na razgovor
koji sam malopre naula. Ili mi se tako ini."
Odmahne glavom i gorko se osmehne. U najmanju ruku."
Nisam znala da toliko ne voli Ispite."
Anden klimne glavom. Nije iznenaen to sam naula njegov razgovor.
Ispiti su zastareo nain biranja najboljih i najbistrijih."
udno je uti ovako neto iz usta jednog Elektora. A zato Senat ne eli
da ih se odrekne? Koja je njihova korist od njih?"
Anden slegne ramenima. Duga je to pria. Kad ih je Republika prvi put
uvela, bili su... neto drugaiji."
Nagnem se. Nikada o Republici nisam ula prie koje nisu prole
filtriranje kolskog ili javnog sistema - a sada e jedan Elektor, glavom i
bradom, da mi ispria jednu. Kako su bili drugaiji?" pitam.
Moj otac je bio... veoma harizmatian." Najednom deluje kao da ga
brani.
Neobian odgovor. Sigurna sam da je imao svoje bubice", kaem, elei
da zvuim neutralno.
Anden prekrsti noge i zavali se u stolicu. Ne svia mi se ovo u ta se
Republika pretvorila", odgovara, polako i promiljeno izgovarajui svaku
re. Ali ne mogu da kaem da ne razumem zato su stvari ovakve kakve su.

Moj otac je imao razloge za svoje postupke."

Namrtim se. Zbunjujue. Zar nije malopre rekao da se protivi napadima
na pobunjenike? Kako to misli?"
Anden otvori pa zatvori usta, kao da pokuava da pronae prave rei.
Pre nego to je on postao Elektor, na Ispit se izlazilo na dobrovoljnoj bazi."
Kad uje kako iznenaeno udahnem, zastane. To gotovo niko ne zna - bilo je
to davno."
Ispiti su nekad polagani na dobrovoljnoj bazi. Sama ta ideja mi je
potpuno strana. Zato je to promenio?", pitam.
Kao to rekoh, duga je to pria. Veina ljudi nikada nee saznati istinu o
formiranju Republike, i za to postoji dobar razlog." Proe rukom kroz svoju
talasastu kosu, a onda nasloni lakat na prozor. eli li da zna?"
Kakvo savreno retoriko pitanje. Njegove reci odiu usamljenou.
Nisam ranije razmiljala o tome, ali sada mi postaje jasno da sam ja moda
jedina osoba s kojom je on ikada mogao oputeno da razgovara. Nagnem se
napred, klimnem glavom i ekam da nastavi.
Republika je prvobitno osnovana usred najgore krize Severne Amerike pa i sveta - koja se ikada desila", poinje. Poplave su naisto unitile
Istonu obalu, te su se milioni ljudi zaputili na zapad. Ali bilo ih je previe
da bi Zapad mogao da ih primi. Nije bilo posla. Nije bilo hrane, nije bilo
sklonita. Ljudi su gubili razum od straha i panike. Pobune su izmicale
kontroli. Demonstranti su izvlaili vojnike, policajce i uvare reda iz kola,
prebijali ih na smrt ili palili. Nema prodavnice koja nije bila opljakana,
nema izloga koji nije bio polomljen." Duboko uzdahne. Savezna vlada je
dala sve od sebe da uspostavi red, ali katastrofe su se nizale jedna za drugom
i to nije bilo mogue. Nisu imali novca da se izbore sa svim tim krizama.
Nastupila je potpuna anarhija."
Postojalo je vreme u kome Republika nije imala kontrolu nad svojim
narodom? Nemogue. Teko mi je to da zamislim, a onda shvatim da Anden
verovatno misli na vladu starih Sjedinjenih Drava.
Tada je prvi Elektor stupio na vlast. Bio je oficir u vojsci, tek nekoliko
godina stariji od mene, ali dovoljno ambiciozan da stekne podrku
nezadovoljnih trupa na zapadu. Proglasio je Republiku odvojenom zemljom,
izdvojio je iz Unije, i postavio nove zakone na zapadu. Vojnici su dobili
dozvolu da pucaju na mestu, te su, nakon onolikog broja muenih i ubijenih

kolega, dobrano iskoristili svoju novosteenu mo. Pretvorilo se u mi protiv

njih - vojska protiv ljudi." Anden posramljeno spusti pogled na svoje sjajne
mokasine. Mnogo je ljudi ubijeno da bi vojnici preuzeli kontrolu nad
Republikom."
Ne mogu da se ne pitam ta bi Metijas mislio o ovome. Ili moji roditelji.
Da li bi oni to odobrili? Da li bi na silu uspostavljali red? A Kolonije?",
pitam. Jesu li i one iskoristili priliku?"
Istona polovina Severne Amerike bila je u jo gorem stanju. Polovina te
zemlje bila je pod vodom. Kad je prvi Elektor Republike zapeatio granice,
njihovi ljudi nisu imali kud. Pa su nam objavili rat." Ispravi se. Nakon toga,
Elektor se zakleo da vie nikada nee dopustiti da Republika tako posrne, pa
su on i Senat dali vojsci dotad nevienu mo, i tako je i dan-danas. I moj otac
i elektori pre njega postarali su se da to tako i ostane."
Odmahne glavom i, pre nego to nastavi, protrlja lice. Trebalo je da Ispit
podstakne trud i fiziku aktivnost, da stvore jo buduih vojnika - to i jeste
bio sluaj. Ali ujedno su ga koristili i za odstranjivanje slabih - i neposlunih.
Postepeno su poeli da ga koriste da kontroliu prenaseljenost."
Slabe i neposlune. Stresem se. Dan je potpao u potonju kategoriju.
Dakle, ti zna ta se deava s decom koja padnu Ispit?", pitam. To se radilo
da bi se kontrolisala naseljenost?"
Da." Anden se trgne i pokua da mi objasni. Ispiti su u poetku imali
smisla. Bili su namenjeni motivisanju najboljih i najspremnijih da se pridrue
vojsci. S vremenom su poeli da se odravaju u svim kolama. Ali mom ocu
ni to nije bilo dovoljno... on je eleo da poloe samo najbolji. Da budem
iskren, smatralo se da svi koji to ne bi uspeli trae prostor i resurse. Otac mi
je uvek govorio da je Ispit bio preko potreban da bi Republika mogla da
cveta. To to je polaganja proglasio obaveznim donelo mu je veliku podrku
Senata, pogotovo nakon to smo zahvaljujui tome poeli da dobijamo
bitke."
Ruke u krilu su mi toliko vrsto sklopljene da su utrnule. Pa, jel' misli
da je politika tvog oca imala uinka?", tiho pitam.
Anden obori glavu. Pokuava da nae prave reci. Kako da odgovorim na
to? Ta politika jeste bila uinkovita. Zahvaljujui Ispitu, naa vojska jeste
postala jaa. Ali da li je to ispravno? O tome ne prestajem da razmiljam."
Ugrizem se za usnu, najednom razumevi njegovu zbunjenost, njegovu

ljubav prema ocu sukobljenu s njegovom vizijom Republike. To ta je

ispravno je relativna stvar, zar ne?" pitam.
Anden klimne glavom. S jedne strane, nije ni vano zato se sve tako
desilo, pa ni da li je ispravno. injenica stoji - s vremenom se svi zakoni
razviju i izvrnu. Stvari se menjaju. Ispit isprva uopte nisu polagala deca, niti
su bogati bili u boljoj poziciji. Kuga..." Okleva, a onda rei da ne dotie tu
temu. Javnost je ljuta, ali Senat se plai da promeni stvari jer bi to moglo
dovesti do ponovnog gubitka kontrole. to se njih tie, Ispit je nain da se
mo Republike osnai."
Andenovo lice odie istinskom tugom. Oseam stid koji ga mori jer je
deo tog naslea. ao mi je", tiho izgovorim. Naprasno osetim potrebu da mu
dodirnem ruku, da pronaem nain da ga uteim.
Osmehne se krajikom usana. Njegova elja je jasno vidljiva, ta opasna
slabost koja ga koi, to to udi za mnom. Ako sam se ranije i kolebala oko
toga, sada sam sigurna. Brzo se okrenem, nadajui se da e mi pogled na
sneni pejza malo ohladiti obraze.
Reci mi", mrmlja. ta bi ti uradila da si na mom mestu? Koji bi bio tvoj
prvi potez da si Elektor?"
Odgovorim bez oklevanja. Da pridobijem narod", kaem. Senat nee
imati nikakvu mo nad tobom ako im narod pripreti revolucijom. Potrebna ti
je zaleina naroda, a njima je potreban voa."
Anden se zavali u stolicu; jedna od unutranjih svetiljki vagona baca
toplo svetio na njegov kaput, okruujui ga zlatastom bojom. Neto u naem
razgovoru ga je inspirisalo; a moda je sve vreme razmiljao o tome. Ti bi
bila dobar Senator, Dun", kae. Bila bi dobar saveznik svom Elektoru - a
narod te voli."
Zavrti mi se u glavi. Mogla bih da ostanem u Republici i pomognem
Andenu. A kad budem napunila dovoljno godina, da postanem i senator. Da
ostavim Dana s Patriotama. Znam da je sebino, ali ne mogu da prestanem da
razmiljam o tome. Pa ta i ako sam sebina?, ogoreno pomislim. Mogla bih
da ispriam Andenu za planove koje su Patriote skovale - ne razmiljajui o
tome hoe li Patriote saznati ili ak povrediti Dana zbog toga - i da se vratim
svom bogatom i bezbednom ivotu elitnog vladinog slubenika. Mogla bih da
se oduim seanju na svog brata menjajui polako zemlju iznutra. Zar ne?
Uas. Prekidam to mrano fantaziranje. Od same pomisli na to da tako

napustim Dana, da ga naisto izdam, da ga vie nikada ne zagrlim, da ga

nikada nikada vie ne vidim, iz sve snage stisnem vilicu. Na trenutak
zatvorim oi i setim se njegovih nenih ruku punih uljeva, njegove divlje
strasti. Ne, nikada to ne bih mogla da uinim. Plai me ta zaslepljujua
odlunost koju oseam. Nakon svega to smo oboje rtvovali, valjda
zasluujemo zajedniki ivot kad se sve ovo zavri - ili makar neto? Beg u
Kolonije, ili izgradnja Republike iz temelja? Anden eli Danovu pomo;
moemo zajedno da radimo na tome. Kako da okrenem lea takvom jednom
svetlu na kraju tunela? Moram da mu se vratim. Moram Danu sve da
ispriam.
Ali sad imam prea posla. Pokuavam da smislim kako da, sada kada
smo konano sami, upozorim Andena. Nita to izgovorim nije bezbedno.
Ako mu ispriam previe, moe da uini neto to e me odati. Ipak, dajem
sve od sebe. Makar da ga nateram da mi bezuslovno veruje. Potrebno mi je
da bude uz mene kad budem sabotirala plan Patriota.
Veruje li u mene?" Ovoga puta ipak pruim ruku i pomazim ga.
Anden se ukoi, ali ne sklanja ruku. Prelee pogledom preko mog lica,
verovatno se pitajui o emu sam razmiljala dok su mi oi bile sklopljene.
Moda bi ja trebalo tebe to da pitam", odgovori, borei se sa smekom.
Oboje govorimo na dva nivoa, mislei na tajne koje smo jedno drugom
poverili. Klimnem glavom, u nadi da e me ozbiljno shvatiti. Kad stignemo u
Pjeru, uradi onako kako ti ja kaem. Obeava? Posluaj me."
Nakrivi glavu, zbunjeno nabravi obrve, a onda slegne ramenima i klimne
glavom. Izgleda da shvata da pokuavam neto da mu poruim, iako nisam
potpuno jasna. Kad doe vreme za napad, nadam se da e se setiti ta mi je
obeao.

Paskao, ostali Trkai i ja posle akcije s vozom deo dana provodimo

napolju, skrivajui se po uliicama ili povrh naputenih krovova,
izbegavajui vojnike koji preeljavaju ulice u blizini stanice. Prilika da se
vratimo u patriotske odaje, jedan po jedan, pojavljuje se tek po zalasku
sunca. Ni Paskao ni ja ne pominjemo ono to se desilo kraj voza. Dordan,
stidljiva Trkaica s kikicama boje bakra, dvaput me pita jel' neto nije u
redu. Samo slegnem ramenima.
Da, neto nije u redu. Najblae reeno.
Kad stignemo u podzemne odaje, svi se spremaju za polazak u Pjeru neki unitavaju dokumente, neki briu podatke iz raunara. Paskao mi
odvlai panju, i to mi prija.
Svaka ast, Dane", kae. Sedi za stolom kraj najveeg zida. Otkopava
jaknu i otkriva desetine granata koje je ukrao iz voza. Paljivo ih reda u
kutiju od jaja. Pokazuje na monitor s desne strane. Na njemu je snimak
velikog gradskog trga, na kome se gomila okupila oko neega to je sprejom
ispisano na zgradi. Vidi ono."
Proitam ta su ljudi napisali na zidu. Dan je iv!, i to na najmanje tri ili
etiri mesta. Rulja klie - neki ak dre i runo sklepane transparente s istim
tim reima.
Da nisam zabrinut zbog Idenove lokacije ili Duninih tajnih signala ili
Tes, moda bih i bio uzbuen zbog metea koji izazivam.
Hvala", odgovorim, moda previe otro. Drago mi je da im se dopala
naa predstava."
Paskao veselo mumla neku melodiju, ne obraajui panju na moj ton.
Idi vidi moe li nekako da pomogne Dordan."
Kreem ka hodniku i nailazim na Tes. Bakster ide kraj nje - treba mi
trenutak da ukapiram da pokuava da je zagrli i da joj neto mrmlja u uvo.
Kad me ugleda, Tes ga gurne od sebe. Zaustim da joj neto kaem, ali
Bakster me snano udari u rame, dovoljno snano da me vrati koji korak
unazad i da mi padne kapa s glave. Kosa mi se raspe po ramenima.

Bakster se zlobno nakezi, tamna maskirna boja i dalje mu prekriva vei

deo lica. ta se iri", brecne se. Nije ovo tvoj hodnik."
Stisnem zube, ali pokoleba me Tesin razrogaen pogled. Bezopasan je,
kaem sebi. Da si mi se sklonio s puta", napeto izgovorim i okrenem se.
ujem kako izgovara neto sebi u bradu. Zaustavim se i ponovo se
okrenem ka njemu. Pogledam ga ispod oka. Ponovi to."
On se iroko nasmei, nabije ruke u depove, i podigne bradu. Kaem,
jesi li ti to ljubomoran to ti se devojka kurva s Elektorom?"
Gotovo da mogu to da progutam. Gotovo da mogu. Ali Tes u tom
trenutku rei da progovori i odgurne ga obema rukama. Ej", kae. Ostavi ga
na miru, uje? Imao je teku no."
Bakster neto razdraljivo proguna. A onda je grubo odgurne. Stvarno
si kreten to veruje ovom ljubavniku Republike, balavice."
Odlepim od besa. Nikad nisam uivao u tuama - u Lejku sam uvek
gledao da ih izbegnem. Ali kad ga vidim kako odguruje Tes, mojim venama
pokulja sav bes koji se skuplja ve neko vreme.
Nagrnem na njega i iz sve snage ga tresnem u vilicu.
On se strovali preko jednog od stolova i padne na zemlju. Ljudi oko nas
istog trena krenu da kliu, obrazujui krug. Pre nego to Bakster uspe da se
podigne na noge, jurnem ka njemu. Dvaput ga zalepim o bradu.
Jaukne. Najednom prevagne njegova teina. Odgurne me dovoljno snano
da poletim ka stolu za raunar, a onda me podigne, zgrabi me za jaknu i
tresne o zid. Ponovo me podigne, pusti, a onda i nabode pesnicom u stomak,
izbivi mi vazduh. Ti nisi jedan od nas. Ti si jedan od njih", sike. Jesi li
namerno odstupio od plana nae akcije malopre?" Zabode mi koleno u rebra.
E pa, ja u da te ubijem, bizgovu jedan. Odrau ti kou s lea."
Previe sam besan da bih oseao bol. Uspevam da podignem jednu nogu i
iz sve snage ga utnem u grudi. Krajikom oka primetim Patriote kako
poinju da se klade. Improvizovana skiz borba. Bakster me na trenutak
podseti na Tomasa, te se najednom naem u svojoj staroj ulici u Lejku, u
kojoj Tomas dri pitolj uperen u moju majku, a vojnici vuku Dona u dip.
Vezuju Idena za pokretni krevet. Hapse Dun. Povreuju Tes. Vidno polje mi
se zacrveni. Nagrnem na njega i zamahnem ka njegovom licu.
Ali on je spreman. Odbije moj udarac i svom teinom se baci na mene.
Tresnem leima o pod. Bakster se nakezi, a onda me uhvati za vrat, spreman

da mi zabije pesnicu u lice.

Iznenada me pusti. Kad njegove teine nestane s mojih grudi, duboko
uzdahnem i uhvatim se za glavu, jer mi istog trenutka nadoe jedna od onih
munih glavobolja. Negde iznad sebe zaujem Tes, a onda i Paskaa kako urla
na Bakstera da me pusti. Svi priaju uglas. Jedan... dva... tri... Brojim u
sebi, u nadi da e mi to skrenuti misli s bola. Nekada je bilo tako lako
odagnati ove glavobolje. Moda me je Bakster udario u glavu a da ne znam.
Jesi li dobro?" Osetim Tesine ruke na sebi, podie me na noge.
I dalje oseam vrtoglavicu od bola u glavi, ali bes je proao. Najednom
sam svestan i bola u boku. Dobro sam", odgovaram promuklim glasom,
prouavajui joj lice. Jel te povredio?" Bakster blene u mene dok Paskao
pokuava da ga smiri. Ostali su se ve vratili svojim poslovima, verovatno
razoarani to tua nije trajala due. Pitam se koga li su proglasili
pobednikom.
Dobro sam", odgovara Tes. Uurbano prelazi rukom preko kratke kose.
Ne brini."
Tes!", vie Paskao. Vidi da li je Danu potrebno previjanje. U kripcu
smo s vremenom."
Tes me vodi niz hodnik, to dalje od zajednike prostorije. Ulazimo u
jednu od spavaonica od koje su napravili ambulantu, i zatvaramo vrata.
Okrueni smo policama po kojima su poredane boice s lekovima i kutije sa
zavojima. U sreditu prostorije je sto, koji ostavlja malo prostora za kretanje
po sobi. Tes zavre rukave, a ja se naslanjam na sto. Boli li te neto?"
Dobro sam", ponovim. im to izgovorim, trgnem se od bola na boku.
Dobro, moda sam malo ugruvan."
Daj da vidim", izgovara Tes vrsto. Sklanja mi ruke i poinje da mi
otkopava koulju. Nije da me nikad nije videla bez majice (vie se i ne
seam koliko puta je morala da mi previje rane), ali sada se vie ne oseam
prijatno. Dok prelazi rukom preko mojih grudi i stomaka obrazi joj crvene, a
onda se zaustavlja na struku.
Otro udahnem kad mi dodirne osetljivo mesto Aha, tu me je munuo
kolenom.
Tes mi paljivo prouava lice. Jel ti muka?"
Ne."
Nije trebalo to da uradi", izgovara dok radi. Reci 'a." Otvorim usta.

Dotakne mi nos maramicom, proveri oba uveta, a onda odjuri. Vrati se s

pakovanjem leda. Evo. Dri ovo na mestu udarca."
Posluam je. Postala si profi."
To sam nauila od Patriota", odgovara. Kad zavri s pregledom pogleda
me u oi, primoravi me da joj uzvratim pogled. Baksteru se ne dopada to
to te privlai... bivi vojnik Republike", promumla. Ne dozvoli mu da te
provocira, u redu? ta ima od toga da te ubije?"
Setim se Baksterove ruke oko Tesinog vrata; ponovo me podie bes, i
najednom osetim potrebu da brinem o njoj, kao onda na ulici. Ej, rodo"
neno izgovorim. Stvarno mi je ao zbog onoga to sam ti rekao. Onoga...
zna."
Tes jo vie pocrveni.
Borim se da pronaem prave reci. Nisam ti ja potreban da brinem o
tebi", posramljeno se nasmejem, i lupnem je po nosu. Mislim, ko zna koliko
si puta izgubila ivce zbog mene. Uvek sam ja bio taj kome je potrebna tvoja
pomo, a ne obratno."
Tes mi se priblii i stidljivo obori pogled, te istog trenutka zaboravim sve
svoje brige. Ponekad smetnem s uma koliko mi prija njena nepokolebljiva
odanost, taj vrst oslonac na koji sam uvek mogao da raunam. Iako su nai
dani u Lejku bili ispunjeni borbom, s ove take gledita deluju jednostavno.
Hvatam sebe kako elim da se vratim na to, kako elim da ponovo delimo
ostatke hrane i sve ostalo to uspemo da pronaemo. Da je Dun ovde, ta bi
se desilo? Ona bi verovatno i sama napala Bakstera. I to bi joj mnogo bolje
uspelo nego meni, kao i sve ostalo. Njoj ne bih ni bio potreban.
Tes ne skida ruku s mojih grudi, ali vie ne trai modrice. Postajem
svestan njene blizine. Ponovo podigne pogled ka meni, te lepe krupne smee
oi... koje je, za razliku od Duninih, lako proitati. Pred oima mi se ponovo
pojavi Dun kako ljubi Elektora, i kao da osetim ubod u stomak. Pre nego
to uspem da doem k sebi, Tes se nagne i priljubi usne uz moje. Mozak mi
naisto zakae, i potpuno sam zabezeknut. Jedva osetno se stresem.
I pustim je da nastavi, tako obamro.
A onda se trgnem. Osetim hladan znoj na dlanovima.
ta to bi? Trebalo je to da predvidim i da se zaustavim. Stavim joj ruke
na ramena. Kad joj u oima proitam koliko je povreena, shvatim ozbiljnost
svoje greke.

Ne mogu, Tes."
Tes nervozno uzdahne. ta je, pa nisi u braku s njom?"
Nije to. Nego..." Rei same od sebe ieznu, tune i nemone. ao mi
je. Nije to trebalo da uinim - makar ne sada."
A ta emo s tim to se Dun ljubi s Elektorom? ta s tim? Jel stvarno
hoe da bude vern nekome ko ak i nije tvoj?"
Dun, uvek Dun. Na trenutak je mrzim, i pitam se da li bi sve bilo bolje
da se nikada nismo ni upoznali. Ovo nema veze sa Dun" kaem. Dun igra
svoju ulogu, Tes." Odmaknem se od nje, sve dok se ne naemo na metar
razdaljine. Nisam spreman da se ovo desi meu nama. Ti si mi najbolji
prijatelj - ne elim da ovo krene u nekom pogrenom pravcu a da ne znam ni
ta radim."
Tes ozlojeeno podigne ruke. Svaku devojku koju pokupi na ulici
ljubi bez razmiljanja. Ali mene..."
Ti nisi svaka", brecnem se. Ti si Tes."
Oine me pogledom i istrese bes na svojoj usni, koju zagrize tako jako da
joj krene krv. Ne razumem te, Dane." Svaka njena re je kao ubod noem.
Uopte te ne razumem, ali ipak u ti pomoi. Zar stvarno ne vidi kako ti je
ta tvoja draga Dun promenila ivot?"
Zatvorim oi i pritisnem slepoonice dlanovima. Prestani."
Misli da si zaljubljen u devojku koju poznaje manje od mesec dana, u
devojku koja - koja je odgovorna za smrt tvoje majke? Za Donovu smrt?"
Iste one rei koje je izrekla u spavaonici. Tes, jebote. Nije ona kriva..."
Nije, a?" sike. Dane, ubili su ti majku zbog nje! A ti se ponaa kao
da je voli? ]a ti pomaem otkad znam za sebe - nisam se mrdnula od tebe
otkad smo se upoznali. Misli da se ponaam detinjasto? E pa, ba me briga.
Nikad ni re nisam rekla za tvoje preanje devojke, ali ne mogu da gledam
kako bira ba onu koja te od samog poetka povreuje. Jel ti se ikad
izvinila za ono to se desilo, jel neto uradila da joj oprosti? ta se to
deava s tobom?" Poto ne odgovaram, stavi mi ruku na rame. Pa, jel je
voli?" tiho upita. Voli li ona tebe?"
Da li je volim? U onom kupatilu u Vegasu sam joj rekao da je volim, i to
je bila istina. Ali ona nije uzvratila, zar ne? Moda ne osea isto to i ja moda se zavaravam. Ne znam, okej?" odgovorim. Zvuim gnevnije nego
to se oseam.

Tes zadrhti. Klimne glavom, tiho uzme kesicu s ledom i zakopa mi

koulju. Jaz meu nama se iri. Pitam se da li u ikada uspeti da doprem do
druge strane. Bie ti dobro", ravnoduno izgovara i okree mi lea. Zastane
kraj vrata, ali ne okrene se ka meni. Veruj mi, Dane. Ovo govorim za tvoje
dobro. Dun e ti slomiti srce. Ve vidim. Skrie te u paramparad."

DVORANA SUDA U OLAN PJERI

PRIBLINO 0900 ASOVA
-20C
Konano je osvanuo dan Andenovog atentata, ostalo je jo tri sata do
akcije Patriota.
Prethodne veeri me je ponovo posetio isti onaj straar koji mi je ve
jednom preneo poruku od njih. Dobra si", proaputala mi je u uvo dok sam
budna leala u krevetu. Sutra e dobiti zvanino pomilovanje Elektora i
njegovih senatora, koje e objaviti u Dvorani Olan. Sluaj paljivo. Kad
zavrite tamo, Elektorovi dipovi e vas ispratiti do Pjerinog glavnog vojnog
taba. Patriote e vas presresti na putu do tamo."
Saekala je da vidi imam li pitanja. Ali ja sam samo nastavila da zurim u
prazno. Mogu i sama da pretpostavim ta ele od mene - da odvojim Andena
od njegove line garde. Da bi ga Patriote izvukle iz dipa i upucale. Sve e
to biti snimljeno, i nakon toga prikazano graanima Republike preko
megaborda na denverskom tornju Kapitol.
Poto nisam imala nikakav komentar, straarka se nakaljala i uurbano
nastavila: Pazi se eksplozije na putu. Kad je bude ula, neka Anden naredi
konvoju da skrene. Pobrini se da Elektor ostane bez line garde - zahtevaj od
njega da ti veruje. Ako si dobro odradila svoj deo posla, krenue za tobom."
Nasmeje se. Kad se Anden odvoji od dipova, mi emo se pobrinuti za
ostalo."
itavu no sam provela u gru.
Sada, kada me prate u glavnu zgradu Dvorane, proveravam krovove i
uliice susednih zgrada, tragam za oima Patriota, pitajui se ima li negde
onih svetloplavih. Dan e danas biti meu njima, lako nosim rukavice, ruke
su mi vlane od hladnog znoja. ak i ako je video moj signal, da li e
razumeti ta sam njime htela da mu poruim? Da li e umeti da prekine
akciju i pobegne? Dok koraam ka velikom luku na ulazu u Dvoranu, iz

navike pamtim imena ulica i lokacija - gde se nalazi glavna vojna baza, gde
se nalazi bolnica koja se nazire u daljini. Kao da oseam Patriote kako
zauzimaju predviena mesta. U vazduhu se osea neki mir, iako su zgrade
pune kao oko, a ulice uzane; i vojnici i civili (veina je siromana i dodeljena
im je briga o trupama) buno se kreu putevima. Neki od uniformisanih
vojnika na ulici predugo zadravaju pogled na nama. Paljivo ih posmatram.
Mora da su Patriote. ak i u predvorju je toliko hladno da mi izlazi para iz
usta, i ne mogu da prestanem da drhtim. (Tavanica je visoka najmanje est
metara, a podovi su od ispoliranog vetakog drveta - makar sudei po kripi
izama. Nisu izabrali ba sjajan provodnik toplote.)
Koliko dugo e ovo da traje?" pitam jednog od straara koji me prati do
mesta u prvim redovima sudnice. Moje izme (kone, tople i nepromoive)
glasno kripuu po podu. Uprkos kaputu s dvorednim kopanjem, ne
prestajem da drhtim.
Straar kome sam se obratila s nelagodom mi klimne glavom. Ne traje
dugo, gice Iparis", odgovori uvebano prijatno. Elektor i senatori su na
konanom veanju. Jo najmanje pola sata." Zanimljivo, nema ta. Straari ne
znaju kako da se ophode prema meni, s obzirom na to da e me danas
pomilovati Elektor, glavom i bradom. Da Ii da me uvaju kao da sam
kriminalac? Ili da mi se ulaguju kao da sam visokorangirani agent jedne od
prestonikih patrola?
ekanje se oteglo. Osetim slabanu vrtoglavicu. Nakon to sam Andenu
konano pomenula simptome koji me mue, dali su mi neki lek, koji mi ipak
nije pomogao. I dalje oseam neku vruinu u glavi, te mi je teko da odrim
pojam o vremenu.
Konano, nakon to sam izbrojala dvadeset est minuta (moda sam
omaila jedno tri ili etiri sekunde), Anden se pojavljuje iza vrata u dnu sobe
s grupom zvaninika iza sebe. Oito je da nisu svi sreni; neki senatori se
dre pozadi, stisnutih usana. Meu njima prepoznam senatora Kamiona, onog
koji se s Andenom prepirao u vozu. Njegova seda kosa danas deluje
neuredno. Tu je i senatorka koje se seam iz vesti, senatorka OKonor,
brbljivica mlitave crvene kose i abljim usnama. Ostale ne poznajem. Osim
senatora, kraj Andena stoje i dva mlada novinara. Jedan je oborio glavu i
panino belei u svoj tablet, dok se drugi bori da zadri diktafon u
Andenovoj blizini.

Kad stignu do mene, ustanem. Senatori koji su se do malopre prepucavali

sada utihnu. Anden klimne glavom ka mojim straarima. Dun Iparis,
Kongres je odluio da te pomiluje za sve zloine koje si poinila protiv
Republike, pod uslovom da nastavi da slui svom narodu najbolje to
moe. Da li se slae, gice Iparis?"
Klimnem glavom. Vrtoglavica se ne povlai, ak ni pri ovako
beznaajnom pokretu. Da, Elektore." Piskaralo kraj Andena manino
zapisuje svaku re. Ekran raunara bleti pod njegovim leteim prstima.
Anden primeuje moju malaksalost. Vidi da mi se stanje nije poboljalo.
Proi e probni period koji su senatori predloili, tokom koga emo te
pomno posmatrati, sve dok se ne sloimo da si spremna da se vrati na
dunost. Dodeljena ti je prestonika patrola. O tome koja tano, odluiemo
popodne, kad se smestimo u vojnu bazu Pjere." Podigne obrve i okrene se
prvo levo pa desno. Senatori? Ima li neko komentar?"
Svi ute. Jedan konano progovara, trudei da prikrije zlobu. Neka ti
bude jasno da ti jo uvek ne verujemo. Neprestano emo te nadgledati. Naa
odluka je in izuzetne milosti."
Hvala vam, Elektore" odgovorim, salutirajui onako kako bi to svaki
vojnik uinio. Hvala vam, senatori."
Hvala tebi za svu pomo koju si nam pruila", odgovori Anden, jedva
primetno se poklonivi. Pognula sam glavu da ne bih morala da ga gledam u
oi, da ne bih morala da se susretnem sa skrivenim znaenjem njegovih rei zahvaljuje mi za pomo koju sam mu navodno pruila titei ga, kao i za
pomo koja mu je potrebna od Dana i mene.
Negde napolju, Dan je na svom poloaju s ostalima. Od same pomisli na
to obuzima me munina.
Vojnici nas vode ka ulaznom delu predvorja, a potom ka automobilima.
Trudim se da budem svesna svakog koraka, da odrim koncentraciju. Ovo
nije trenutak za slabost koju izaziva bolest. Ne skidam pogled s ulaza u
predvorje, jo u vozu sam smislila neto to bi eventualno moglo da uspe.
Neto to e Patriote da skrene s koloseka - neto to mogu da uradim i
spreim nas da odemo u glavnu vojnu bazu Pjere.
Nadam se da u uspeti. Nema mesta grekama.
Nekoliko metara od ulaza se zateturam. Istog trenutka se ispravim i
nastavim da hodam, ali onda se zateturam ponovo. Iza sebe zaujem apat

senatora. Jedan od njih se brecne: ta je sad?"

Ali onda se pojavi Anden i stane ispred mene. Za njim i dva straara.
Elektore, gospodine", kae jedan. Molim vas, vratite se nazad. Mi emo se
pobrinuti za ovo."
ta se desilo?" pita Anden, prvo vojnike, a onda i mene. Jesi li
povreena?"
Ne pada mi teko da se pravim da u se onesvestiti. Svet oko mene
iezne, a onda se ponovo izotri. Boli me glava.
Podignem glavu i pogledam Andena u oi. A onda se stropotam.
Oko sebe ujem zapanjene uzvike. Nauljim ui i Anden izgovori upravo
ono emu sam se nadala: Odvedite je u bolnicu. Istog trena." Sea se
poslednjeg saveta koji sam mu dala, onoga to sam mu rekla u vozu.
Ali, Elektore...", pobuni se straar koji ga je malopre zaustavio.
Anden mu se obrati ledenim glasom. Jel ti to dovodi u pitanje moju
naredbu?"
Snane ruke mi pomau da se podignem na noge. Prolazimo kroz vrata i
izlazimo na jutarnju svetlost. kiljim, u potrazi za sumnjivim licima. Da nisu
straari koji me dre preruene Patriote? Bacim pogled na njih, ali lica su im
potpuno bezizrazna. Venama mi kola adrenalin - nainila sam prvi korak.
Patriote znaju da sam promenila plan, ali ne znaju da li je bilo namerno.
Vano je to je bolnica na suprotnoj strani od vojne baze, gde su Patriote
spremne i ekaju. Anden e krenuti za mnom. Patriote nee imati vremena da
se preraspodele.
A ako ostale Patriote uju za ovo, ue i Dan. Zatvorim oi i ponadam se
da e uiniti to i ja. Pokuavam da mu poaljem mentalnu poruku. Bei.
Kad uje da sam promenila plan, bezi koliko te noge nose.
Straar me stavlja na zadnje sedite dipa. Anden i njegovi vojnici ulaze
u dip ispred naeg. Senatori, izbezumljeni i ozlojeeni, odlaze u svoja kola.
Borim se da se ne osmehnem, i skrueno sedim na svom mestu i gledam kroz
prozor. Dipovi se pale i kreu. Kroz prednje staklo vidim da kree i
Andenov dip.
A onda, tek to sam estitala sebi na izvrsnom planu, shvatim da su se
nai dipovi ipak uputili ka bazi. Uopte nisu krenuli ka bolnici. Moje
kratkotrajne radosti nestaje. Menja je strah.
I jedan od mojih straara primeuje pogrenu rutu. Ej, vozau", brecne

se na vojnika za volanom. Ovo je pogrean put. Za bolnicu se skree levo."

Uzdahne. Neka se neko obrati Elektorovom vozau preko mikrofona. Mi
smo..."
Voza odmahne, pribije svoju mesnatu ruku na uvo, a onda nas namrteno
pogleda. Netano. Upravo smo dobili nareenje da ne skreemo s puta",
odgovara. Komandir De Soto kae da Elektor eli da gica Iparis kasnije
ode u bolnicu."
Sledim se. Rejzor verovatno lae Andenovog vozaa - sumnjam da bi mu
Anden dopustio da izda takvo nareenje. Rejzor nastavlja sa svojim planom;
na sve naine e nas naterati da krenemo prvobitnim putem.
Nije vano zato. Ipak idemo ka bazi Pjera... pravo u zamku Patriota.

Konano je svanuo i dan atentata na Elektora. Pristie u obliku zlokobnog

uragana promene, obeava mi sve to prieljkujem i ega se plaim.
Prieljkujem: smrt Elektora. Plaim se: Duninog signala.
Ili obrnuto.
I dalje ne znam kako da ga protumaim. Kida mi ivce, jer da nema njega,
oseao bih samo entuzijazam. Neumorno lupkam po drci svog noa. Budi
paljiva, Dun. To je jedina trajna misao koja mi se vrzma po glavi. Budi
paljiva - i zbog sebe i zbog nas.
Stidljivo sam se smestio na ivicu tronog simsa razorene zgrade, na
etvrtom spratu, skriven od ulice, s dve granate i pitoljem za pojasom. Kao i
ostale Patriote, obuen sam u crni kaput Republike, te iz daljine izgledam kao
da sam njihov. Predeo oko oiju obojen mi je u crno. Jedno to nas izdvaja
jeste bela traka oko leve ruke (umesto oko desne). Odavde vidim i ine koje
prolaze susednom ulicom i dele Pjeru napola. S desne strane, u uliici tri
zgrade dalje, nalazi se ulaz u patriotski tunel Pjera. Taj bunker je sada
prazan. Sm sam na ovoj naputenoj zgradi, iako sam siguran da me Paskao
vidi sa svoje osmatranice na krovu preko puta. Lupanje mog srca verovatno
dopire kilometrima daleko.
Po stoti put razmiljam zato Dun eli da sprei ubistvo. Da nije otkrila
neku tajnu koju Patriote kriju od mene? Ili je uradila upravo ono to je Tes i
pretpostavila - izdala nas? Tvrdoglavo odmahnem glavom na to.
Dun to nikada ne bi uradila. Ne nakon onoga to je Republika uradila
njenom bratu. Moda eli da sprei ubistvo jer joj se Elektor svia. Zatvorim
oi i na pamet mi pada onaj njihov poljubac. Nema anse. Da li bi Dun koju
ja poznajem bila tako sentimentalna?
Sve Patriote su na svojim mestima - Trkai na krovovima, sa spremnim
eksplozivima; Hakeri na zgradi u blizini ulaza u tunel, spremni da snime i
emituju Elektorovo ubistvo; borci rasporeeni po ulici ispod nas, prerueni u
vojnike i civile, spremni za borbu s Elektorovim straarima. Tes i jo
nekoliko Bolniara ratrkani su oko nas, spremni da odvedu povreene u
tunel. Tes se krije u uzanoj uliici s leve strane zgrade na kojoj sam ja.

Nakon ubistva moramo da budemo spremni za beg, te prvo idem po nju.

A tu sam i ja. U skladu s planom, Dun treba da odvoji Elektora od
njegove line garde. Kad se njegov dip pojavi, Trkai e eksplozivima da
mu preseku put. A onda nastupam ja. Nakon to Patriote izvuku Andena iz
kola, ja u da zapucam. Rano je popodne, ali oblaci dan ine hladnim i sivim.
Proveravam sat. Podeen je da zazvoni u vreme kad se oekuje dolazak
Elektora.
Jo samo petnaest minuta.
Tresem se. Hoe li Elektor stvarno umreti za petnaest minuta - i to od
moje ruke? Hoe li ovaj plan stvarno uspeti? Nakon to se sve zavri, kada
e Patriote da mi pomognu da naem i spasem Idena? Kad sam rekao Rejzoru
za onog deaka u vozu, saoseajno me je pogledao i rekao da je ve poeo
da radi na tome da ga pronae. Nemam kud nego da mu verujem. Pokuavam
da zamislim haos koji e nastati u Republici kad se na svakom megabordu
prikae Elektorovo ubistvo. A ljudi su ve poeli s pobunama. Mogu misliti
kako e reagovati kad vide da sam ubio Elektora. ta onda? Hoe li Kolonije
da iskoriste situaciju i da nagrnu na Republiku, da probiju granice koje su ih
toliko dugo drale odvojenim?
Nova vlada. Novi poredak. Stresem se od akumulirane energije.
Naravno, tu nisam uzeo u obzir Dunin signal. Pokuavam da istegnem
prste - ruke su mi vlane od hladnog znoja. Proklet bio ako znam ta e danas
zaista da se desi.
ujem pucketanje bubice u uvetu, i razaznajem tek poneku Paskaovu re.
... Ulice Oran i Eko... isto je..." Glas mu postaje jasan. Dane?"
Tu sam."
Petnaest minuta", kae. Da utvrdimo. Dordan priprema prvu
eksploziju. Kad Elektorov karavan doe do ulice, bacie granatu. Dun e da
odvoji Elektorov auto od ostalih. Kad i ja bacim svoju granatu, skreu ka
tvojoj ulici. Ti svoju baca im ugleda karavan. Preprei njegov dip - a
onda trk u podzemlje. Jasno?"
Aha. Jasno", odgovorim. Pouri, jebote, i vrati se na svoje mesto."
Muka me hvata od ovog ekanja, jer me vraa u ono vee kad sam
iekivao patrolu za kugu da se pojavi na vratima moje majke. ak je i ta
no bila bolja nego ovo. Moja porodica je tada bila iva, a Tes i ja smo se
odlino slagali. Duboko udahnem i izdahnem. Za manje od petnaest minuta

ugledau Elektorov karavan - i Dun - kako se sputaju niz ulicu. Prelazim

prstima preko granate za pojasom.
Prolazi minut, prolazi jo jedan.
Tri minuta. etiri minuta. Pet minuta. Svaki sve dui od prethodnog.
Ubrzavam disanje. ta e Dun da uradi? ta ako nije u pravu? Mislim da
sam spreman da ubijem Elektora - ve nekoliko dana ubeujem sebe u to,
oseam ak i uzbuenje. Jesam li spreman da ga potedim, njega, na koga ne
mogu ni da pomislim a da se ne razbesnim? Jesam li spreman da uprljam
ruke njegovom krvlju? ta to Dun zna to ja ne znam? ta to ona zna to ga
ini vrednim spaavanja?
Osam minuta.
A onda, najednom, ponovo zaujem Paskaa. Ne mrdaj. Imamo
kanjenje."
Sav se ukoim. Zato?"
Duga pauza. Neto nije u redu s Dun", ubrzano apne. Onesvestila se
dok je izlazila iz sudnice. Ali nemoj da se uzbuuje - Rejzor kae da joj je
dobro. Podesi sat na dva minuta zakanjenja. Vai?"
Ustanem iz unja. Ovo je taj njen potez. Najednom mi je sve jasno.
Neto me kopka, neko esto ulo me upozorava da, ta god planirao da
uradim Elektoru, to zavisi od njenog sledeeg koraka. Zato se onesvestila?"
pitam.
Ne znam. Skauti tvrde da ju je uhvatila nesvestica."
Ali sada je sve u redu?"
Izgleda da ipak nastavljamo."
Nastavljamo? Dunin plan nije uspeo? Ustanem, nainim nekoliko
koraka, a onda ponovo unem. Neto ovde ne tima. Ako nastavljamo po
planu, hou li je videti u dipu koji oekujem - i to protiv njene volje? Hoe
li Patriote znati da je pokuala da izvrda? Lo oseaj me ne naputa, koliko
god elim da ga otresem. Neto ovde ne valja.
Prolaze dva uasna minuta. Toliko sam nervozan da sam izgulio farbu s
drke noa. Palac mi je prekriven crnim ljuspicama.
Nekoliko ulica nie eksplodira prva granata. Tlo se zatrese, zgrada pone
da se drma, a s tavanice padne oblak praine. Mora da se pojavio Elektorov
dip.
Naputam svoje mesto na simsu i kreem ka stepenicama. Ne uspravljam

se, da me ne bi lako uoili. Odavde bolje vidim u kom pravcu ide dim prve
eksplozije, a mogu i da ujem zapanjene povike vojnika koji su se nali u
blizini. Udaljeni su oko tri bloka. Kad nekoliko straara naie niz ulicu,
prostrem se po polomljenim ploicama krova. Uzvikuju neto nerazumljivo mogu da se kladim da zovu pojaanje na mesto na kome se desila eksplozija.
Prekasno. Dok oni stignu, Elektorov dip e ve zai za ugao na kome ga
ekamo.
Vadim jednu od granata i paljivo je drim u ruci, podseajui sebe kako
funkcionie, podseajui sebe da u, ako je bacim na vreme, delati u
suprotnosti s Duninim upozorenjem. To je udarna granata", rekao mi je
Paskao. Eksplodira im dotakne tlo. Otpusti zatitnu polugu. Izvuci
osigura. Baci je i bei." U daljini zaujem jo jednu eksploziju, koju takoe
prati oblak dima. Za nju je bio zaduen Bakster - sada je verovatno negde na
zemlji, krije se u jednoj od uliica.
Jo dva bloka. Elektor je sve blii.
Zauje se i trea eksplozija. Ova je mnogo blia - dip je udaljen samo
jedan blok. Dobro se drim, jer zemlja poinje da podrhtava. Sada je red na
mene. Dun, pomislim. Gde li si? Ako povue neki iznenadni potez, ta mi je
initi? Preko bubice zaujem uspanienog Paskaa. Spremi se", kae.
A onda ugledam neto to uini da zaboravim sve to sam ikada obeao
Patriotama. Otvaraju se vrata drugog dipa, i iz njih izlee devojka s tamnim
konjskim repom. Nekoliko puta se saplete, ali ipak uspe da ustane. Pogleda
ka krovovima i nekoliko puta manino mahne ka njima.
Dun. Ovde je. Sada vie nema sumnje da ne eli da odvojim Elektora od
njegove line garde.
Ponovo zaujem Paskaa. Ne menjamo plan", sike. Ignorii Dun - ne
menjamo plan, uje li me?"
Ne znam ta me je spopalo - stresem se kao pogoen strujom. Ne - Dun,
ne moemo sada da se zaustavimo, govori deo mene. elim da Elektor umre.
elim da vratim Idena.
Ali Dun je tu, mae posred ulice prepune opasnosti, rizikuje ivot da me
upozori. Koji god razlog da ima za to, mora da je dobar. Mora da jeste. ta
da radim? Da joj poverujem, govori neto duboko u meni. Stisnem oi i
sagnem glavu.
Svaka sekunda koja proe predstavlja most izmeu ivota i smrti.

Veruj joj.
Najednom skoim i potrim preko krova. Paskao neto besno dovikuje
preko bubice. Ignoriem ga. Dok vozilo prolazi pored susedne zgrade na
kojoj stojim, izvlaim osigura i bacam granatu niz blok, to dalje mogu.
Tano tamo kuda Patriote ele da prou.
Dane!", panino urla Paskao. Ne - ta to...!"
Granata dotakne zemlju. Prekrijem ui, a potres me zabaci unazad. Dip
zakoi tik ispred eksplozije - pokua da je zaobie, ali jedna od guma pukne
i sprei ga. Potpuno sam blokirao ulicu kojom je trebalo da prou, ulicu u
kojoj Patriote ekaju Elektora. Ostatak Elektorovih dipova i dalje je tamo,
itav karavan.
Dun sada tri ka Elektorovom vozilu. Ako pokuava da ga spase,
nemam vremena za gubljenje. Skaem na noge, zaleem se preko krova i
hvatam se za oluk na ivici krova. A onda krenem da se sputam. Cev oluka
se odvali od zida i zabacuje me, ali uspevam da se zaljuljam i uhvatim za
oblinji sims. Sleem na izboinu na drugom spratu. Skoim na prvi sprat i
okrenem se.
Na ulici je opti haos. Usred povika i dima uspevam da vidim vojnike
Republike kako tre ka dipovima, dok vojnici iz drugih dipova jure ka
Elektoru. Neki od preruenih Patriota oklevaju, zbunjeni mojom pogreno
tempiranom eksplozijom. Sada je prekasno da se Elektor odvoji od ostalih previe ih je. Niz ulicu stiu horde vojnika. Ja sam naisto utrnuo, donekle
izbezumljen koliko i oni, jer i dalje nisam siguran zato sam izmenio plan.
Tes!", viknem. Ona je tamo gde i treba da bude, sleena u senci moje
zgrade. Pruim ruke i zgrabim je za ramena.
ta se deava?", vikne, ali ja je okrenem na drugu stranu.
Ulaz u tunel, okej? Ne pitaj!" pokaem ka bunkeru Patriota. Tamo gde je
trebalo da se sakrijemo nakon ubistva. Njena otvorena usta odaju strah, ali
me ipak poslua i uleti u bezbednost zgrade zaklonjene senkama i nestane mi
iz vida.
Ulicu iza mene zatrese jo jedna eksplozija. Mora da ju je izazvao jedan
od Trkaa, lako Elektor nee biti na planiranoj lokaciji, hoe da blokiraju
dipove da bi pokuali da ga ubiju. Mora da su svuda oko mene. Bukvalno
e me ubiti zbog ovoga to sam uinio. Tes i ja moramo da se domognemo
tunela pre nego to nas pronau.

Stignem do Dun ba kada doe do Elektorovog dipa. Unutra je

mukarac tamne talasaste kose, a Dun lupa o prozor i vie na njega. U
daljini se zauje jo jedna eksplozija, i Dun pada na kolena. Bacim se na
nju, dok iz svih pravaca lete ostaci i praina. Deli cementnog bloka pogodi
me u rame, i cimnem se od bola. Patriote definitivno pokuavaju da
nadoknade izgubljeno vreme, ali kanjenje ih je ve skupo kotalo. Ako
postanu oajni, zaboravie na ivi prenos ubistva i umesto toga baciti granatu
na Elektorov dip. Vojnici Republike roje se po ulici. Siguran sam da su me
dosad videli. Nadam se da je Tes na sigurnom.
Dun!" Isprva deluje izgubljeno i izbezumljeno, ali ubrzo me prepozna.
Nema vremena za pozdravljanje.
Iznad glave mi proleti metak. Sagnem se da ponovo zatitim Dun; jednog
od vojnika u naoj blizini pogodi metak. Samo se molim... samo da se Tes
bezbedno dokopa ulaza u tunel. Okrenem se i pogledam se oi u oi s
razrogaenim Elektorom. Znai ovo je tip koji je poljubio Dun - visok je, i
zgodan, i bogat, i nastavie da sprovodi sve zakone koje je doeo njegov
otac. On je deko-kralj koji simbolizuje sve ono to Republika jeste; rat s
Kolonijama zbog kojeg se Iden razboleo, zakone koji su moju porodicu
strpali u sirotinjski sektor i odveli ih u smrt, zakone koji su me poslali na
pogubljenje jer sam pao neki glupavi test kad mi je bilo deset godina. Ovaj
tip je Republika. Trebalo bi odmah da ga ubijem.
Ali onda se setim Dun. Ako ona misli da postoji razlog da ga zatitimo i
veruje mu dovoljno da bi rizikovala sopstveni ivot - pa i moj - onda u i ja
njoj da verujem. Ako je sad odbijem, sve moje veze s njom bie prekinute.
Mogu li da ivim s tim? Sledim se od same pomisli na to. Pokaem na ulicu
ka eksploziji i uradim neto za ta sam bio siguran da se nikada nee desiti.
Iz sve snage dreknem ka vojnicima. Okruite dipove! Zagradite ulicu!
Zatitite Elektora!" Manino urlam na njih, Izvucite Elektora iz kola!
Odvedite ga to dalje - dii e dip u vazduh!"
Dun uspe da izbegne jo jedan metak. Ajde", viknem. Krene za mnom.
Iza nas, na mesto dogaaja stie na desetine vojnika Republike. Nakratko
pogledamo ka Elektoru koji izlazi iz dipa, a koga sada pouruju i tite
straari. Meci lete. Jesam li to video da je neki pogodio Elektora u grudi? Ne
- samo u rame. A onda nestane, izgubljen u moru vojnika.
Spaen je. Preivee. Jedva da diem od pomisli na to - ne znam da li da

budem srean ili besan. Nakon svih onih priprema, Elektorovo ubistvo je
propalo zbog mene i Dun.
ta sam to uinio?
Eno ga Dan!", vikne neko. iv je!" Ali ja se ne usuujem da se
okrenem. Stegnem Duninu ruku i ponemo da se provlaimo kroz lom i dim.
Sudarimo se s prvim Patriotom. Baksterom. Kad nas ugleda stane kao
ukopan, a onda zgrabi Dun za ruku. Ti!", ispljune. Ali ona je previe brza
za njega. Pre nego to uopte uspem da izvuem pitolj, Dun se istrgla. On
ponovo posegne za njom - ali nekako ga nabode posred lica pre nego to
uspe i da je dodirne. Pogled mi se susretne s Kaedinim.
Besno odmahne rukom. Idite na bezbedno!", vie. Pre nego to vas
ostali pronau!" Lice joj je unezvereno - jel' to izbezumljena to se plan
raspao? Zna li da smo mi krivi? Mora da zna. Zato se i ona okrenula protiv
Patriota? A onda pobegne. Na trenutak je pratim pogledom. Andena nema na
vidiku, a vojnici Republike pucaju ka krovovima.
Andena nema na vidiku, pomislim. Jel' to pokuaj ubistva i zvanino
propao?
Nastavljamo da trimo sve dok se ne naemo na suprotnoj strani od
eksplozija. Patriote su najednom svuda oko nas; neki tre ka vojnicima i trae
nain na ubiju Elektora, drugi bee ka tunelu. Jure za nama.
Ulicu potrese jo jedna eksplozija - neko je zalud pokuao da jo jednom
granatom zaustavi Elektora. Moda su konano uspeli da dignu njegov dip u
vazduh. Gde li je Rejzor? Jel' krenuo da se osveti? Zamiljam njegovo
spokojno oinsko lice iskrivljeno od besa.
Konano stiemo do uzane uliice koja vodi u tunel, samo smo korak
ispred Patriota iza nas.
Tes me eka skuena uza zid. Poelim da vrisnem. Zato nije uskoila u
tunel i pobegla na sigurno? Unutra, odmah", kaem. Nije trebalo da me
eka."
Ali ona se ne pomera. Ustaje i staje ispred nas, stisnutih pesnica,
naizmenino gledajui u mene i Dun. Pruim ruku da je uhvatim i povuem
je ka jednoj od metalnih reetki na ivici zida. ujem prve znake Patriota.
Molim se, pomiljam. Molim se da budemo prvi koji su stigli do skrovita.
Stiu", kae Dun, pogleda prikovanog za ulicu.
Neka probaju da nas uhvate." Panino prolazim rukom preko metalne

reetke i otvorim je.

Patriote su sve blie. Preblizu su.
Ustanem. Sklonite mi se s puta", kaem obema. A onda izvadim drugu
granatu iz depa, izvuem osigura i zamahnem ka drugom kraju uliice.
Bacimo se na zemlju i rukama prekrijemo ui.
Bum! Zagluujui prasak. To bi trebalo malo da ih uspori, mada ve
vidim siluete kako se probijaju kroz dim.
Dun jurne ka otvoru koji vodi u tunel. Pustim je uskoi prva, a onda se
okrenem ka Tes u pruim joj ruku. Ajde, Tes", kaem. Nemamo mnogo
vremena."
Tes pogleda u moju pruenu ruku i zakorai unazad. U tom trenutku, svet
oko nas nestaje. Ona ne eli s nama. Gnev, preneraenost, krivica i tuga, sve
je to izmeano na njenom sitnom licu.
Pokuam ponovo. Ajde!" viknem. Molim te, Tes - ne mogu da te
ostavim."
Presee me pogledom kao maem. ao mi je, Dane", zausti. Ali umem
ja da vodim rauna o sebi. Ne trai me." Skrene pogled i otri ka Patriotama.
Vraa se njima? Zapanjeno je gledam kako odlazi, i ne sputam ruku.
Patriote su sada blizu.
Baksterove rei. Sve vreme je upozoravao Tes da u ih izdati. I jesam.
Uradio sam upravo ono to je Bakster predvideo, i Tes sada mora da ivi s
tim. Kako sam je samo izneverio.
Dun me spasava. Dane, uskai!", drekne, i prene me iz razmiljanja.
Nateram se da se okrenem i uskoim u rupu. izme mi ljapnu u plitku
ledenu vodu, i zaujem prvog Patriotu. Dun me zgrabi za ruku. Idemo!"
sike.
Jurimo mranim tunelom. ujem da jo neko uskae u tunel i juri za
nama. A onda jo neko. Svi idu za nama.
Ima li jo granata?", pita Dun dok trimo.
Opipam pojas. Jednu." Uzimam poslednju granatu i povlaim okida.
Ako i ovu iskoristimo, nema nam povratka. Moda zauvek ostanemo ovde ali nemamo drugog izbora, i njoj je to jasno.
Upozorim ljude iza nas i bacim granatu. Najblii Patriota me vidi i stane
kao ukopan. Pone da urla na ostale da se povuku. A mi nastavljamo da
trimo.

Od siline eksplozije poletimo u vazduh. Ja snano tresnem o zemlju i jo

nekoliko sekundi nastavim da puzim kroz ledenu vodu i batrgam se. U glavi
mi bruji - stiskam dlanovima slepoonice pokuavajui to da zaustavim. Ali
nemam sree. Glavobolja mi prosvira kroz glavu, prigui sve misli koje sam
imao, te vrsto zatvorim oi od bola. Jedan, dva, tri...
Prolaze duge sekunde. Glava mi pulsira od udaraca nalik lupanju hiljadu
ekia. Borim se za vazduh.
A onda pone milosrdno da iezava. Iako je mrano, otvorim oi - tlo je
ponovo mirno, pa iako i dalje ujem glasove, prigueni su, kao da dolaze s
druge strane vrata. Paljivo se podiem u sedei poloaj. Dun sedi
naslonjena na zid i trlja ruku. Oboje gledamo u prostor iz koga smo doli.
Pre nekoliko sekundi tamo je bila upljina tunela, od koga su sada ostali
samo gomila betona i ljunak koji su potpuno zapeatili ulaz.
Uspeli smo. Ali oseam samo prazninu.

Kad mi je bilo pet godina, Metijas me je poveo na grob naih roditelja.

Bio je to prvi put da ih je obiao nakon sahrane. Mislim da nije mogao da
podnese podseanje na ono to se desilo. Veini losaneleskih civila - pa i
dobrom delu vie klase - dodeljuje se kvadratni metar u lokalnom
grobljanskom neboderu, i jedna prozirna staklena kutija u koju polau pepeo
svojih voljenih. Ali Metijas je potplatio zvaninike da bi za mamu i tatu
dobio etiri metra kvadratna, kao i ugravirane kristalne nadgrobne ploe.
Stajali smo tako ispred tih ploa, u beloj odei s belim cvetovima. Sve vreme
sam zurila u Metijasa. I dalje se seam njegove stisnute vilice, uredno
poeljane kose, vlanih obraza koji se presijavaju. A najvie se seam
njegovih oiju, otealih od tuge, prestarih za jednog sedamnaestogodinjaka.
Tako je Dan izgledao kad je uo za Donovu smrt. I sada, dok se
kreemo podzemnim tunelom i odlazimo iz Pjere, ponovo ima taj isti pogled.
Proveli smo pedeset dva minuta (Ili pedeset jedan? Nisam sigurna. Kao
da imam temperaturu.) trei kroz vlanu tamu tunela. Na trenutak zaujemo
besne povike s druge strane planine odronjenog betona koja nas razdvaja od
Patriota i vojnika Republike. Ali to dublje zalazimo u tunel, zvuci postaju
sve tii. Patriote su verovatno morale da bee od nadolazeih trupa. Moda
vojnici pokuavaju da prokopaju nasip koji smo napravili. Pojma nemamo, te
nastavljamo dalje. Tiho je. Sve to se uje jeste napeto disanje, izme koje
ljapkaju po plitkim lapavim baricama, kao i kapanje, kopanje, kopanje
ledeno-hladne vode, koja nam s tavanice pada za vrat. Dan mi vrsto stee
ruku. Prsti su mu hladni i klizavi, ali ne isputam ih. Toliko je mrano da ga
jedva vidim.
Da li je Anden preiveo napad?, pitam se. Ili su Patriote uspele da ga
ubiju? Krv mi jurne u glavu od te pomisli. Poslednji put kad sam izigravala
dvostrukog agenta neko je ubijen. Anden je verovao u mene, to je moglo i
da ga odvede u smrt - a moda i jeste ubijen. Eto koju cenu ljudi plaaju
kada im se put ukrsti s mojim.

Pitanja se raaju jedna za drugim. Zato Tes nije krenula s nama?,

poelim da pitam, ali Dan to, za divno udo, nije ni pomenuo. Posvaali su se
oko neega, toliko je i meni jasno. Nadam se da je ona dobro. Jel odluila
da ostane s Patriotama?
Dan se konano zaustavlja. Samo to se ne sudarim s njim, te me
najednom obuzmu i olakanje i panika. Trebalo bi da imam jo snage da
trim, ali oseam se iscrpljeno. Jel ovo kraj puta? Da se nije deo tunela
uruio, pa smo sad zaglavljeni s obe strane?
Ali Dan stavi ruku na zid. Ovde moemo da se odmorimo", proapue.
To su prve rei koje je izgovorio otkad smo sili u tunel. I u Lamaru sam bio
u jednom ovakvom."
Rejzor je jednom pomenuo da Patriote imaju tunele za beg. Dan prelazi
rukom po ivici gde se vrata granie sa zidom. Konano pronalazi ono to je
traio, malu klizeu oprugu koja viri iz dovratka debelog pola metra. Povlai
je s jednog kraja na drugi. Vrata se otvaraju uz kliktaj.
Isprva zakoraimo u totalni mrak. Iako nita ne vidim, pomno sluam
odjek naih koraka u prostoriji i nagaam da ima nisku tavanicu, verovatno
jedva metar viu od samog tunela (tri, tri i po metra), a kada proem rukom
preko jednog od zidova, vidim da je ravan, da nije zakrivljen. Prostorija je
pravougaona.
Evo ga", mrmlja Dan. ujem ga kako neto pritiska i poputa, a onda
vetako svetio okupa prostor. Nadajmo se da je prazno."
Prostorija nije velika, ali dovoljno je prostrana da udobno primi dvadeset
ili trideset ljudi, ak i stotinu ako bi morali da se naguraju. Na glavnom zidu
su dvoja vrata koja vode u mrane hodnike. Svi zidovi imaju monitore,
debele i zaobljene, neto nespretnijeg dizajna od onih u predvorjima
Republike. Pitam se jesu li ih postavile Patriote, ili pripadaju vremenu u
kome su tuneli izgraeni.
Dok Dan tumara prvim hodnikom koji vodi iz glavne sobe, s pitoljem na
gotovs, ja proveravam drugi. Tamo se nalaze dve manje sobe, s pet kreveta
na sprat u svakoj, a mala vrata na donjem kraju hodnika vode u beskrajni
mrani tunel. Mogu da se kladim da i hodnik u kome je Dan vodi u tunel.
Dok lutam od kreveta do kreveta, prelazim rukom preko zida na kome su
ljudi urezivali svoja imena i inicijale. Ovo je put ka spasenju, D. D. Edvard,
pie na jednom, jedini izlaz je smrt. Marija Markes, kae drugi.

Nema nikoga?" pita Dan.

Klimnem glavom. Nema. Mislim da smo za sada sigurni."
Uzdahne, opusti ramena, a onda umorno rukom proe kroz kosu. Iako je
prolo nekoliko dana otkad sam ga poslednji put videla, deluje mi kao da je
prolo vie. Pribliim mu se. Prelee pogledom preko mog lica kao da me
prvi put vidi. Mora da ima milion pitanja, ali samo podigne ruku i vrati mi
pramen kose na mesto. Nisam sigurna da li me vrtoglavica hvata od bolesti
ili od emocija. Gotovo da sam zaboravila kako reagujem na njegov dodir.
elim da utonem u istotu koju on predstavlja, da se natopim njegovom
jednostavnom iskrenou, otvorenou njegovog srca koje nita ne krije.
Hej" mrmlja.
Zagrlim ga i vrsto ga stegnem. Zatvorim oi, i dopustim sebi da utonem
u njega i u toplinu njegovog daha na mom vratu. Prolazi mi rukom kroz kosu
i niz lea, dri se za mene kao da se plai da me pusti. Odmakne se taman
toliko da moe da me pogleda u oi. Nagne se kao da e da me poljubi... ali
onda se, iz nekog razloga, zaustavi, i privue me u zagrljaj. Iako uivam u
njemu, nije mi svejedno.
Neto se promenilo.
Odlazimo do kuhinje (dvadeset metara kvadratnih, sudei po broju
ploica po metru kvadratnom], uzimamo dve konzerve s hranom i boice s
vodom, smestimo se za pult i opustimo. Dan ne progovara. Dok delimo
konzervu paste koja pliva u sosu od paradajza, eljno iekujem da neto
kae. Izgleda da razmilja. 0 izmenjenom planu? 0 Tes? A moda i ne
razmilja, moda je samo unezveren. Ni ja ne progovaram. Ne bih volela da
utiem na njegove rei.
Video sam signal upozorenja na jednom od sigurnosnih snimaka",
konano progovara posle sedamnaest minuta. Nisam znao ta tano eli da
uinim, ali mogao sam da pretpostavim."
Primeujem da ne pominje poljubac izmeu Andena i mene, iako sam
sigurna da ga je video. Hvala." Najednom mi se zatamni pred oima, i
zatrepem da doem k sebi. Moda mi treba jo lekova. Ja... ao mi je to
sam te stavila pred svren in. Pokuala sam da skrenem dipove s puta, ali
nije mi uspelo."
Zato se i kasnilo, zato to si se onesvestila? Uplaio sam se da se nisi
povredila."

Na trenutak samo vaem razmiljajui. Hrana bi sad trebalo da bude

sjajnog ukusa, ali ja uopte nisam gladna. Trebalo bi istog trenutka da mu
kaem da je Iden slobodan, ali neto u njegovom tonu me spreava - kao da
se sprema oluja. Jesu li Patriote ule sve moje razgovore s Andenom? Ako
jesu, Dan to ve zna. Rejzor nas je slagao o razlozima to zaista eli da ubije
Elektora. 1 dalje nisam sigurna u to - ali njegova pria ima rupa. Uutim,
pitajui se da li su zvaninici Republike uhvatili Rejzora. Ako i nisu, uskoro
e. Republika bi do kraja dana trebalo da shvati da je Rejzor taj koji je
naredio dipovima da ne skreu s puta, i tako naveo Andena pravo u klopku.
Dan slegne ramenima i usredsredi se na hranu. Ko zna ta on i Patriote
sada rade?"
Pitam se da li to kae jer razmilja o Tes. Kako ga je samo pogledala pre
nego to smo pobegli u tunel... odluim da ga ne pitam ta se to desilo
izmeu njih. Ipak, u mati ne mogu da ih ne zamislim zajedno na kauu,
oputene i zavaljene kao onog prvog dana kad smo u Vegasu upoznali
Patriote, kad joj je drao glavu u krilu. Ne mogu da ne zamiljam Tes kako
se naginje da mu usne dodirne svojima. Stomak mi se prevrne od nelagode.
Ali nije krenula s nama, podsetim sebe. ta se to desilo meu njima?
Pretpostavljam da su se svaali zbog mene.
Dakle", ravnoduno izgovara. Reci mi ta si to saznala o Elektoru to te
je navelo da odlui da treba da izdamo Patriote."
Ipak ne zna za Idena. Sputam vodu i nabiram usne. Elektor je oslobodio
tvog brata."
Dan se zaustavlja u pola zalogaja, s viljukom u ruci.
ta?"
Anden ga je pustio - onog dana kad sam ti poslala signal. Nalazi se pod
saveznom zatitom u Denveru. Andenu je muka od onoga to je Republika
uinila tvojoj porodici... i eli da povrati nae poverenje - i tvoje i moje."
Posegnem za njegovom rukom, ali on je skloni. Razoarano uzdahnem. Nisam
bila sigurna kako e da primi ove vesti, ali deo mene se nadao da e biti...
srean.
Anden zastupa politiku potpuno suprotnu onoj pokojnog Elektora",
nastavljam. eli da ukine Ispit i eksperimente s kugom." Oklevam. Dan i
dalje zuri u konzervu s pastom, s viljukom u ruci, ali vie ne jede. eli da
sprovede radikalne promene, ali prvo mu je potrebna podrka naroda.

Praktino me je molio za pomo."

Dan se trgne. I to je to? Zato si odluila da upropasti itav plan koji su
Patriote skovale?", ogoreno izgovori. Da bi me Elektor podmitio za
podrku? Ako mene pita, to zvui kao zajebancija. Kako zna da govori
istinu, Dun? Jesi li uopte videla dokaz da je Iden puten?"
Stavljam mu ruku na rame. Upravo sam se ovoga bojala, ali ima pravo da
bude sumnjiav. Kako da mu objasnim da imam oseaj da je Anden dobar, da
sam mu u oima videla da je iskren? Znam da je Anden pustio Danovog
brata. Znam. Ali Dan nije bio sa mnom u sobi. On ne poznaje Andena. Nema
razloga da mu veruje. Anden je drugaiji. Mora da mi veruje, Dane.
Pustio je idena, i to ne samo zato to eli da uinimo neto za njega."
Danove rei su hladne i daleke. Pitam, ima li ti dokaza za to?"
Uzdahnem i sklonim ruku s njegovog ramena. Ne", priznajem. Nemam."
Dan se prene iz oamuenosti i nabode viljuku u konzervu. 1 to toliko
snano da je iskrivi. Izigrao te je. Tebe, od svih ljudi na svetu. Republika se
nee promeniti. Elektor je mlad, glup k no i pun sebe, i sve to eli jeste da
ga ljudi ozbiljno shvate. Nema ta nee rei. Kad se strasti smire, ugledae
njegovo pravo lice. Mogu da garantujem. Nije on drugaiji od svoga oca - jo
jedan bogati bizgov punih depova to lae im zine."
Nervira me to Dan misli da sam tako povodljiva. Mlad i pun sebe?"
unem ga malo, da popravim raspoloenje. To me podsea na nekoga."
Ovo bi ga nekada nasmejalo, ali sad samo sedi i blene u mene. Video
sam deaka u Lamaru", nastavlja. Idenovih godina. Na trenutak mi se
uinilo da jeste Iden. Prevozili su ga u ogromnoj staklenoj tubi, kao neki
nauni eksperiment. Pokuao sam da ga izbavim, ali nisam uspeo. Njegovu
krv su koristili kao bioloko oruje koje pokuavaju da proire po
Kolonijama." Baca viljuku u sudoperu. Eto ta tvoj lepi Elektor radi s
mojim bratom. Jel' i dalje misli da ga je pustio?"
Pruim ruku i stavim ruku preko njegove. Kongres je Idena poslao na
ratite pre nego to je Anden postao Elektor. Anden ga je pre neki dan
oslobodio. On je..."
Dan otrgne ruku iz moje, a na licu mu vidim meavinu razdraljivosti i
zbunjenosti. Ponovo zasue rukave do lakata. Zato toliko veruje tom
tipu?"
Kako to misli?"

Postaje sve gnevniji. Mislim, jedini razlog zbog koga nisam razbio
prozor automobila tvog Elektora i prerezao mu vrat jesi ti. Zato to znam da
sigurno ima dobar razlog. A sada mi se ini da si mu samo slepo
poverovala. ta se desilo sa onom tvojom pronicljivou?"
Ne svia mi se kako Andena zove mojim Elektorom, kao da smo na
suprotnim stranama. Govorim ti istinu", tiho odgovaram. Osim toga, koliko
se seam, ti nisi ubica."
Dan se okrene na drugu stranu i promumla neto to ne uspevam da
razumem. Prekrstim ruke. Sea li se kad sam ja verovala tebi, iako su sva
moja saznanja vodila tome da si neprijatelj? Pruila sam ti ansu i rtvovala
sve u ta sam verovala. Tvrdim da Andenovo ubistvo nita nee reiti. On je
jedina osoba koja je sada zaista potrebna Republici - neko ko ima dovoljno
moi da pokrene promene unutar sistema. Kako bi iveo sa sobom kad bi
ubio nekog takvog? Anden je dobar.
Pa ta i ako jeste?" hladno kae. Toliko jako stee pult da su mu
nadlanice pobelele. Dobar, lo - zar je vano? On je Elektor!"
Podozrivo ga pogledam. Da li zaista veruje u to?"
Dan odmahne glavom i razdraljivo se nasmeje. Patriote pokuavaju da
zaponu revoluciju. To je ono to je ovoj zemlji potrebno - ne novi Elektor,
nego nepostojei Elektor. Republici nema spasa. Treba pustiti Kolonije da
preuzmu kontrolu nad njom."
Ali ti i ne zna kakve su Kolonije."
Sigurno su bolje od ovog grotla", brecne se.
Vidim da nije ljut samo na mene, sada ve zvui detinjasto i to me
nervira. Zna li zato sam pristala da pomognem Patriotama?" Stavim ruku
na njegovo rame i osetim blag obris njegovog oiljka. On se sav ukoi. Zato
to sam elela da pomognem tebi. A ti misli da sam ja za sve kriva, jelda?
Da sam ja kriva to eksperimentiu nad tvojim bratom. Da sam ja kriva to si
morao da napusti Patriote. Da sam ja kriva to Tes nije htela s nama."
Ne... Dan ustane i nervozno podigne ruke. Nisi ti za sve kriva. Tes...
ja sam kriv za Tes." Taj dubok bol koji mu vidim na licu - vie ne mogu da
odredim ni ko ga je izazvao. Toliko toga se desilo. Osetim neobinu aoku
jeda od kojeg mi, uprkos tome to me je stid, krv pojuri u glavu. Nije u redu
da oseam ljubomoru. Ipak on Tes poznaje godinama, mnogo due nego to
poznaje mene, pa kako da ne bude vezan za nju? Osim toga, Tes je slatka i

nesebina, Tes zaceljuje. A ja ne. Naravno da znam zato ga je Tes napustila.

Zbog mene.
Prouavam mu lice. ta se desilo izmeu tebe i Tes?"
Dan zuri u zid preko puta nas, izgubljen u mislima, te moram da ga
munem stopalima da bi se pribrao. Tes me je poljubila", promrmlja. I osea
da sam je izdao... zbog tebe."
Obrazi mi pocrvene. Zatvorim oi i pokuam iz glave da izbacim sliku
njih dvoje kako se ljube. Ovo je tako glupo. Zar ne? Tes ga poznaje
godinama - ima pravo da ga poljubi. Zar nije i Elektor poljubio mene? Zar mi
se to nije dopalo? Anden najednom deluje kilometrima daleko, kao da uopte
nije vaan. Pred oima su mi samo Dan i Tes. Kao da me je neko udario
pesnicom u stomak. Usred smo rata. Ne budi jadna. Zato mi to govori?"
Da li bi vie volela da sam to sakrio od tebe?" Deluje posramljeno i
stiska usne.
Ne znam zato, ali pored Dana se esto oseam kao budala. Pravim se da
se nisam potresla. Oprostie ti ona." Te rei, za koje sam elela da budu
utene i zrele, ispale su prazne i lane. Detektor lai sam prola bez po muke
- zato mi je onda ovo ovoliko teko?
Nakon nekog vremena, Dan tiho progovara: ta misli o njemu?
Stvarno?"
Mislim da je iskren", odgovorim, iznenaena svojom smirenou. Drago
mi je to smo promenili temu. Ambiciozan i saoseajan, iako to utie na
njegovu praktinost. Definitivno nije onaj brutalni diktator kakav Patriote
tvrde da e postati. Mlad je, i potrebno mu je da narod Republike stane uz
njega. Pomoi e da se stvari promene."
Dun, jedva da smo utekli Patriotama. Hoe da kae da treba da mu
pomognemo vie nego to ve jesmo - da treba da nastavimo da rizikujemo
svoje ivote zbog tog prokletog bogataa koga jedva poznaje?" Zapanji me
otrov u njegovim oima dok izgovara re bogata, jer se oseam kao da i
mene vrea.
Kakve veze drutveni poloaj ima s tim?" Sad sam se i ja iznervirala.
Hoe da kae da bi ti bilo drago da umre?"
Da. Bilo bi mi drago da Anden umre", proced. I bilo bi mi drago da svi
do zadnjeg iz njegove vlade pomru, samo kad bi to moglo da mi vrati
porodicu."

To ne lii na tebe. Andenova smrt nita ne moe da popravi", insistiram.

Kako da mu otvorim oi? Ne moe sve ljude da trpa u isti ko, Dane.
Nisu svi koji rade za Republiku zli. A ta je sa mnom? S mojim bratom i
mojim roditeljima? Postoje dobri ljudi u vladi - to su oni koji mogu trajno da
promene Republiku.
Kako, za ime sveta, moe da brani tu vladu nakon svega to su ti
uinili? Kako ne eli da vidi Republiku uruenu?"
Pa, ne elim", ljutito odgovorim. elim da je vidim promenjenu nabolje.
Republika je u poetku imala svoje razloge da kontrolie ljude..."
Opa. ekaj sekund." Podigne ruke. Nikada ga nisam videla ovako
besnog. Ponovi mi to. ikam te da to ponovi. Republika je u poetku imala
svoje razloge? Potezi Republike su bili smisleni?"
Ne zna priu o tome kako je Republika osnovana. Anden mi je rekao
da je u zemlji isprva vladala anarhija, i da su ljudi bili ti koji su..."
Odjednom veruje u svaku njegovu re? Pokuava li da mi kae da su
ljudi krivi to je Republika takva kakva je?" Podie glas. Da smo sami sebi
nabili ovo sranje za vrat? To je opravdanje to njegova vlada kinji
siromane?"
Ne, ne pokuavam to da opravdam..." Pria o prolosti odjednom mi
deluje nekako manje realna nego onda kad ju je Anden ispriao.
I sad misli da Anden moe da nas popravi tim polupametnim idejama?
Da e taj bogati deko sve da nas spase?"
Prekini tako da ga zove! Njegove ideje moda mogu da nas spasu, a ne
njegov novac. Novac nita ne znai ako..."
Dan uperi prst ka meni. Nemoj vie nikad da si mi to rekla. Novac je
sve."
Obrazi mi pocrvene. Ne, nije."
Jer si ga uvek imala."
Trgnem se. Toliko arko elim da mu odgovorim, da mu objasnim da
nisam tako mislila. Novac ne definie ni mene, ni Andena, niti bilo koga
drugog. Zato tako nisam rekla? Zato je Dan jedina osoba s kojom ne umem
smisleno da se prepirem? Dane, molim te..." zaustim.
Skoi s pulta. Zna ta, moda je Tes i bila u pravu za tebe."
Molim?" brecnem se. Za ta je to Tes bila u pravu?"
Moda se jesi malo promenila u poslednjih nekoliko nedelja, ali u dubini

due ti si i dalje vojnik Republike. Od glave do pete. 1 dalje si lojalna tim

ubicama. jesi li zaboravila kako su umrli moja majka i moj brat? Jesi li
zaboravila ko ti je pobio porodicu?"
U meni pone da kulja bes. Jel' ti to namerno odbija da sagleda stvari
s moje take gledita? Skoim s pulta da mu se suprotstavim. Nikad ja nita
ne zaboravljam. Ja sam ovde zbog tebe, odrekla sam se svega zbog tebe.
Kako se usuuje da uvlai moju porodicu u ovo?"
Ti si uvukla moju porodicu u ovo!" vie. U sve ovo! Ti i tvoja voljena
Republika!" iri ruke. Kako se ti usuuje da ih brani, kako se usuuje da
ih opravdava? Lako je tebi da tako pria, jelda, kad si itav ivot provela u
njihovoj kaskadnoj palati? Kladim se da bi potpuno drugaije rezonovala da
si morala da prevre po kontejnerima i kopa po ubretu da bi neto pojela.
Zar ne?"
Toliko sam besna i povreena da ne mogu da doem do daha. To nije
fer, Dane. Nisam ja odabrala da budem roena tamo. Nikada nisam elela da
povredim tvoju porodicu..."
E pa jesi." Zadrhtim i osetim kako me njegova mrnja razara. Ti si
dovela vojnike mojoj porodici na vrata. Ti si kriva to su mrtvi." Okrene mi
lea i odjuri iz kuhinje. Stojim sama u toj iznenadnoj tiini, i prvi put ne znam
ta mi je initi. Knedla u grlu preti da me udavi. Pogled mi je zamagljen od
suza.
Dan misli da slepo verujem Elektoru, da ne koristim mozak. Da ne mogu
da budem i na njegovoj strani i lojalna dravi. Pa, jesam li joj i dalje lojalna?
Zar nisam na to pitanje tano odgovorila na detektoru lai? Jesam li
ljubomorna na Tes? Ljubomorna jer je bolja osoba od mene?
A onda ta pomisao toliko bolna da jedva mogu da je podnesem, iako me
te rei ljute: on je u pravu. I ne mogu to da poreknem. Ja jesam razlog to je
Dan izgubio sve do kojih mu je stalo.

Nije trebalo da viem na nju. Gadno je to bilo, znam.

Ali umesto da joj se izvinim, odlazim da prouim skrovite i ponovo
proverim sobe. Ruke mi i dalje podrhtavaju; i dalje se borim s naletom
adrenalina. Izgovorio sam to - rei koje mi se nedeljama vrzmaju po glavi.
Sada su napolju, vie nema povratka. Pa ta? Drago mi je to zna. I treba da
zna. I jo kae da novac nita ne znai - kako je to samo izletelo iz njenih
usta, prirodno, k ladna voda. Glavom mi prolaze svi oni trenuci u kojima
nam je bilo potrebno vie, koliko bi sve bilo bolje da smo imali vie. Jednog
popodneva, bila je ba grozna nedelja, doao sam kui i zatekao
etvorogodinjeg Idena kako eprka po friideru. Kad me je video da ulazim
u kuu, iv se presekao. U rukama je drao praznu konzervu goveeg gulaa.
Tog jutra je bila dopola puna, jer je mama paljivo uvila ostatke da bismo
imali ta da veeramo. Kad me je Iden video kako zurim u praznu konzervu u
ruci, ispustio ju je na pod i poeo da plae. Molim te, nemoj da kae
mami", preklinjao je.
Pritrao sam mu i zagrlio ga. Stegao je moju majicu svojim bebeim
rukama i zario lice u moje grudi. Neu", proaputao sam. Obeavam". Jo
se seam njegovih tankih ruku. Kasnije te noi, kad su mama i Don konano
doli kui, rekao sam mami da sam poklekao i pojeo ostatke. Tresnula mi je
amarinu i rekla mi da imam dovoljno godina da takve stvari ne bi trebalo
da radim. Don me je razoarano prekorio. Ali koga briga? Mene nije bilo.
Besno zalupim vrata hodnika. Da li je Dun ikada morala da brine zbog
krae pola konzerve goveeg gulaa?
Da je bila siromana, da li bi tako brzo oprostila Republici?
Pitolj koji su mi Patriote dale visi mi za pojasom kao kamen. Elektorovo
ubistvo omoguilo bi im da srue Republiku. Bili bismo iskra koja bi zapalila
narod - ali zbog nas - zbog Dun - ta iskra je ugasla. I to zato? Da bih
mogao da gledam kako Elektor raste u svog oca? Doe mi da puknem od
smeha na priu da je oslobodio Idena. Kakva la, tipina za Republiku.
Nisam nita blie spaavanju svog brata, a uz to sam izgubio i Tes, i ponovo

sam na poetku. Begunac.

Moja tuna ivotna pria, a?
Pola sata kasnije, kad se vratim u kuhinju, Dun vie nije tamo.
Verovatno je u nekom od hodnika, pamti sve proklete pukotine na koje naie.
Otvaram fioke i punim jedan po jedan dak, sortirajui hranu po
kategorijama. Pirina. Kukuruz. Supe od krompira i peuraka. Tri kutije
krekera. (Ba lepo - jeste sve otilo doavola, al' makar mogu da napunim
stomak.) Uzmem nekoliko flaica vode za oboje i zatvorim dak. Za sada je
dovoljno. Uskoro emo morati da krenemo, a ko zna koliko je dugaak ovaj
tunel i kad emo naii na sledee sklonite. Moramo da se dokopamo
Kolonija. Moda e oni biti voljni da nam pomognu. S druge strane,
moraemo da budemo neprimetni. Ipak smo upropastili atentat koji su
Kolonije sponzorisale. Duboko uzdahnem, alei to nisam imao vie
vremena da popriam s Kaede, da iz nje izvuem prie o ivotu s druge
strane ratne granice.
Kako su se nai planovi ovako izjalovili?
Zaujem slabano kucanje na kuhinjska vrata. Okrenem se i vidim Dun
kako stoji skrtenih ruku. Otkopala je svoj kaput uniforme Republike, a
koulja i prsluk su joj dobrano poguvani. Obrazi su joj rumeniji nego
obino, a oi su joj crvene, kao da je plakala. Struja u ovom sklonitu nema
nikakve veze s Republikom", kae. Ako i jeste plakala, po njenom glasu se
to ne bi reklo. Ovi kablovi vode u drugi kraj tunela, u deo koji jo nismo
otkrili."
Nastavim da slaem konzerve. Pa?" promumlam.
To znai da struja dolazi iz Kolonija, zar ne?"
Valjda. Ima smisla, a?" Ispravim se i vrsto zaveem dva daka koja sam
napunio. Ako nita drugo, to onda znai da e nas tunel odvesti negde na
povrinu, nadam se u Kolonije. Kad budemo spremni za izlazak, samo emo
slediti kablove. Ali bolje da se prvo odmorimo."
Na izlasku iz kuhinje proem pored nje, i ona se nakalje i progovori. Ej
- jesu li te Patriote uile kako da se bori dok si bio kod njih?"
Odmahnem glavom. Ne. Zato?"
Okrene se ka meni. Ulaz u kuhinju je toliko uzan da nam se ramena
dodirnu, od ega se najeim po rukama. Nervira me to, uprkos svemu, i
dalje ovako reagujem na nju. Dok smo trali ka tunelu primetila sam da

zamahuje na Patriote iz ramena... a to nije delotvorno. Treba da zamahuje

od stopala i iz kuka."
Ta njena kritika mi ide na ivce, iako je njen ton kolebljiv. Ne elim sada
time da se bavim."
A kad misli time da se bavi ako ne sada?", nasloni se na dovratak i
pokae ka ulazu u sklonite. ta ako naiemo na neke vojnike?"
Uzdahnem i nakratko podignem ruke. Ako je ovo tvoj pokuaj izvinjenja
nakon svae, onda ti ba i ne ide od ruke. Sluaj, ao mi je to sam se
onoliko naljutio." Oklevam, priseajui se rei koje sam izgovorio. A nije mi
ao. Ali neu to da joj kaem jer nimalo ne bi pomoglo u ovoj situaciji.
Pusti me nekoliko minuta, i proi e me."
Daj, Dane. ta e biti kad bude pronaao Idena i kad bude morao da
ga titi?" Pokuava da se izvini, na taj njen suptilan nain. Pa, dobro. Makar
pokuava, iako zvui bezveze. Nekoliko trenutaka blenem u nju.
Dobro", konano izgovorim. Pokai mi neke pokrete, vojnice. ta to
krije u rukavu?"
Jedva primetno se osmehne, a onda me odvede do sredita glavne sobe.
Stane kraj mene. Jesi li nekad itao Dukejnovu Umetnost borbe?"
Jel ti ja izgledam kao da sam imao vremena za itanje?"
Ignorie me i najednom se osetim loe to sam to rekao. Pa dobro, korak
ti je ionako lak, a ravnotea ti je besprekorna", nastavlja ona. Ali ne ume
da koristi snagu prilikom napada. Kao da se uspanii. Zaboravlja i na
prednost koju ti donosi brzina i gde ti je teite."
Gde mi je ta?" ponem, ali ona me samo lupne izmom po butinama.
Popni se na prste i rairi noge u irini ramena", nastavlja. Pravi se da
stoji na inama s jednom nogom malo napred."
Iznenaen sam. Pomno je pratila moje borbe, iako smo svaki put bili
usred potpunog haosa. U pravu je. Nisam ni znao da ova moja uroena
ravnotea nestane im ponem da se borim. Posluam je. U redu. ta sad?"
Prvo i prvo, spusti bradu." Uhvati me za ruke i podigne ih tako da mi je
jedna pesnica uz obraz, a druga tik ispred lica. Prelazi mi rukama preko
podlaktica, proverava mi stav. Zadrhtim. Veina ljudi se naginje unazad i
prkosno izbacuje bradu", kae, pribliivi lice mome. Lupne me po bradi. To
i ti radi. Izaziva protivnika da te nokautira."
Pokuavam da se usredsredim na stav tako to podignem obe pesnice.

Kako udara?"
Dun mi neno dodirne vrh brade, a onda i ivicu obrve. Zapamti, stvar je
u tome koliko e precizno, a ne koliko jako nekoga udariti. Ako uspe da
pogodi pravu taku, moe nokautirati i mnogo krupnijeg od sebe."
Pre nego to trepnem, prolo je pola sata. Dun me ui raznim tehnikama
- kako da podignem ramena i zatitim bradu, kako da iznenadim protivnika
lanim zamahom, kako da udarim odozgo, odozdo, kako da uzmaknem i
nastavim s udarcima nogom, kako da hitro eskiviram udarac. Gde da ciljam
bolne take - oi, vrat i slino. Navalim svom silinom. Kad pokuam da je
iznenadim, ona se izmigolji kao voda izmeu stena, neuhvatljiva i neprestano
u pokretu, te im trepnem nae se iza mene i zavrne mi ruku iza lea.
Na kraju me saplete i prikuje za pod. Zavrne mi rune zglobove.
Vidi?", pita. Prevarila sam te. Stalno zuri protivniku u oi - to znai da
ne koristi svoj periferni vid. Ako eli da se domogne mojih ruku i nogu,
mora da se usredsredi na moje grudi."
Upitno podignem obrvu. Bez komentara." Spustim pogled. Dun se
nasmeje i pocrveni. Zastanemo na trenutak, ruke su mi zarobljene u njenima,
njene noge su na mom stomaku, oboje teko diemo. Sada razumem zato je
predloila taj iznenadni trening - umoran sam, vebanjem je iscedila sav moj
bes. lako nita ne govori, na licu joj se jasno oitava izvinjenje, obrve su joj
u tunom luku, a usne joj jedva primetno podrhtavaju od neizgovorenih rei.
Iako ne smekam do kraja, raznei me pogled na nju. 1 dalje mi nije ao zbog
onoga to sam izgovorio, ali ni ja nisam fer. Nisam ja jedini koji je izgubio
sve to je imao, i ona je u istoj situaciji. Nekada je bila bogata, i sve je to
odbacila da bi meni spasila ivot. Iako jeste imala udela u smrti moje
porodice... proem rukom kroz kosu i osetim krivicu. Ne mogu za sve nju da
krivim. I ne mogu da ostanem sm u ovakvom trenutku, bez saveznika, bez
prijatelja.
Zanese se u stranu.
Oslonim se na laktove. Jesi li dobro?"
Odmahne glavom, namrti se i pokua da iskulira. Dobro sam. Mislim
da sam pokupila neki virus, ili tako neto. Nita strano."
Prouavam je pod vetakim svetlom. Sad kad obratim panju na njeno
lice, vidim da je blea nego inae, i da su joj obrazi rumeni jer joj je koa
gotovo providna. Ispravim se i spustim je. Stavim joj dlan na elo. Sklonim

ga kao oparen. ovee, pa ti gori."

Dun zausti da se pobuni, ali se, kao da ju je ovaj trening oslabio, ponovo
zanese i jednom rukom se zaustavi. Biu dobro", promrmlja. Ionako je
vreme da krenemo."
A ja tu besnim na nju, zaboravljajui ta je sve prola. Koji sam bizgov.
Obgrlim je jednom rukom, drugu joj podvuem pod kolena i uzmem je u
naruje. Ona se opusti na mojim grudima, i obrvama kao da mi opee hladnu
kou. Potreban ti je odmor."
Odnesem je u jednu od soba, skinem joj izme i paljivo je stavim na
krevet, prekrivi je ebetom. Pone da trepe. Nisam ono mislila, ono
malopre." Omamljena je, ali emocije su i dalje tu. Ono za pare. I... nisam..."
Prestani da pria." Sklonim joj kosu s ela. ta ako je zakaila neto
ozbiljno dok je bila uhapena? Virus kuge?... Ali ona pripada vioj klasi.
Mora da je vakcinisana. Nadam se. Pokuau da ti pronaem neki lek,
okej? Samo ti zatvori oi." Dun nervozno odmahne glavom, ali se ne buni.
Nakon to isprevrem celo sklonite, konano iskopan zatvorenu boicu
aspirina i vratim se s njom do Duninog kreveta. Uzima nekoliko pilula. Kad
pone da se trese, uzmem jo dva ebeta s drugih kreveta i prekrijem je, ali
ni to ne pomae. U redu je. Biu ja dobro", apue dok ja tragam za
dodatnom ebadi. Koliko god da ih naslae - temperatura mora da uini
svoje." Okleva, a onda mi prui ruku. Da li bi ostao sa mnom?"
Brine me slabost koju joj oseam u glasu. Pridruim joj se u krevetu,
legnem kraj nje preko ebadi i privijem je k sebi. Ona se jedva primetno
osmehne, a onda zatvori oi. Pri dodiru s njenim oblinama osetim toplinu.
Nikada njenu lepotu ne bih opisao kao nenu, jer re neno nikako ne ide uz
Dun... ali sada kad je bolesna vidim kako moe da bude krhka. Porumeneli
obrazi. Male, meke usne i krupne zatvorene oi oiviene tamnim
trepavicama. Ne volim da je vidim ovako krhku. Iz glave mi ne izlazi naa
svaa, ali zasad moram da zaboravim na to. Prepirke e nas samo usporiti.
Kasnije emo se pozabaviti problemima izmeu nas.
Uskoro oboje utonemo u san.
Neto me prene iz sna. Neko pitanje. Sluam ga neko vreme, trudei se
onako bunovan da ocenim odakle odlazi, a onda se izvuem iz kreveta da ne
probudim Dun. Pre nego to izaem iz sobe, nagnem se da joj opipam elo. I

dalje gori. Po obrvama joj sjaje grake znoja, to znai da je imala visoku
temperaturu, a i dalje je vrua.
Kad stignem do kuhinje i pomenutog pitanja, ugledam malo svetio iznad
vrata kroz koja smo uli. Ispod njega se treperavo i zlokobno crvene rei.
BLIZU SU - 120 m
Sledim se od straha. Neko se sigurno pribliava sklonitu - moda
Patriote, ili vojnici Republike. Ne znam ta je gore. Okrenem se na petama i
odjurim ka zalihama vode i hrane koje sam spakovao, a onda iz njih izbacim
nekoliko konzervi. Kad osetim da su dovoljno lagane, provuem ruke kroz
njih i nabacim ih na lea kao ranac, a onda otrim do Dun. Ona se mekolji i
jedva primetno zastenje.
Ej", apnem, trudei se da zvuim mirno i oputajue. Sagnem se i
pomilujem je po kosi. Vreme je da krenemo. Ajde." Otkrijem je, ali ostavim
jedno ebe u koje sam je uvio, nazujem joj izme i privijem uz sebe. Ona se
na trenutak trgne, kao da se uplai pada, ali ja je vrsto stegnem. Polako",
apuem joj u kosu. Tu sam."
Polusvesna, privije se uz mene.
Napustimo sklonite i krenemo ka tami tunela, izme mi ljapkajuu kroz
barice i blato. Dun plitko i ubrzano die, vrela od groznice koja je trese.
Pitanje je sve tie, jer smo proli ve nekoliko zavoja, te ga posle nekog
vremena gotovo i ne ujem. Iako oekujem bat koraka iza sebe, utia se ak i
pitanje, i tunelom utone u tiinu. ini mi se kao da su sati proli - iako Dun
mumla da su prola etrdeset dva minuta i trideset tri sekunde."
Nastavljamo dalje.
Ovaj deo tunela je mnogo dui nego prethodni, ali je makar tu i tamo
slabano osvetljen treperavim lampicama. U nekom trenutku naiemo na suv
deo i stanemo da popijemo malo vode i pojedemo supu u konzervi (makar mi
se ini da je supa - nita ne vidim u ovoj tami, te otvorim prvu konzervu na
koju naiem], Dun ponovo pone da se trese, to i nije neko iznenaenje.
Ovde je hladno, i to toliko da mi na usta izlazi para. Jo vre je obavijem
ebetom, proverim joj elo i pokuam da je nateram da pojede malo supe.
Odbija.
Nisam gladna", promrmlja. Kad nasloni glavu na moje grudi, osetim
vrelinu njenog lica na svojim prsima.
Stegnem joj ruku. Toliko sam utrnuo da mi je i to naporno. Dobro. Ali

malo vode mora da uzme, okej?"

Dobro." Jo vie se pribije uz mene i stavi mi glavu u krilo. Kad bih
samo mogao da naem nain da je ugrejem. Da li nas jo prate?"
kiljim u mrak iz koga smo doli. Ne", slaem. Odavno su ostali za
nama. Samo se ti opusti i prestani da brine, ali gledaj da ostane budna."
Klimne glavom. Igra se neim to joj je u ruci, i kad se pribliim da vidim
ime, ugledam prsten od spajalica. Trlja ga kao da moe da joj d snagu.
Pomozi mi. Ispriaj mi priu." Oi su joj sada na pola koplja, iako vidim da
se bori da ih odri otvorenim. Toliko je tiha da moram da se nagnem da bih je
uo.
Kakvu priu?", pitam, odluan da je odrim budnom.
Ne znam." Iskrene glavu i pogleda me u oi. Nakon krae pauze,
uspavano izgovori: Ispriaj mi o svom prvom poljupcu. Kakav je bio?"
Njeno pitanje me isprva zbuni - nijedna devojka ne voli da joj se pria o
drugim devojkama. Ali ovo je Dun, ona eli da iskoristi svoju ljubomoru da
je sprei da ne zaspi. Ne mogu da se ne osmehnem. Pametna je ta Dun.
Imao sam dvanaest godina", mrmljam. Ona je imala esnaest."
Dun se prene. Mora da si bio opasan armer."
Slegnem ramenima. Moda. Tada sam bio mnogo trapaviji - nekoliko
puta sam mogao da poginem. Sve u svemu, ona je radila na pristanitu u
Lejku s tatom, i uhvatila me je kako kradem hranu iz njihovih gajbi. Ubedio
sam je da me ne prijavi, a ona me je zauzvrat odvela u neku uliicu u blizini
vode."
Dun pokua da se nasmeje, ali umesto toga se nakalje. I tamo te je
poljubila?"
Nakezim se. Moglo bi se tako rei."
Uspe da upitno podigne obrve na to, to je dobar znak. Makar je budna.
Nagnem se ka njoj i pribliim usne njenom uvetu. Moj dah zaleluja pramen
njene kose. Kad sam te prvi put video, onda kad si uletela u skiz borbu s
Kaede, pomislio sam da si najlepa devojka na svetu. Da bih veno mogao
da te gledam. Kad sam te prvi put poljubio..." Preplavi me seanje na taj
poljubac, potpuno me iznenadivi. Seam se svakog detalja, tako jasno da
gotovo uspem da potisnem prizor Elektora koji je privlai sebi. Pa, to se
mene tie, to je bio moj prvi poljubac."
ak i po mraku vidim kako joj se osmeha prikrada licem. Aha. E vala

jesi slatkoreiv."
Uvreeno se namrtim. Duo, pa zar bih ja tebe ikad slagao?"
Nemoj ni da pokua. Odmah bih te provalila."
Jedva ujno se nasmejem. Poteno."
Zvuimo veselo i gotovo bezbrino, ali oboje smo svesni napetosti koja
izbija iz naih rei. Napora koji ulaemo da zaboravimo, da potisnemo.
Posledica koje nijedno od nas vie ne moe da izbrie.
Ostanemo tu jo nekoliko minuta. A onda pokupim nae stvari, paljivo
je podignem i nastavim niz tunel. Ruke mi se tresu, a svaki udah kao da
kripi. Nema nagovetaja da se ispred nas nalazi sklonite. Uprkos vlazi i
hladnoi tunela, znojim se kao da sam usred losaneleskog leta - sve ee
zastajem da se odmorim, sve dok ne doem do suvog dela tunela i skljokam
se uza zid.
Samo da uhvatim dah", ohrabrujem Dun dok joj dajem vode. Mislim
da smo blizu."
Kao to je i ranije rekla, odmah me provali da laem. Ne moemo dalje",
slabano izgovara. Hajde da se odmorimo. Nee ovako izdrati ni sledeih
sat vremena."
Ne fermam je. Ovaj tunel negde mora da se zavri. Dosad smo
verovatno ve proli granicu, to znai da smo na teritoriji Kolonija." Uutim
se - im izgovorim te rei, shvatim ta sam rekao, i sav se stresem. Teritorija
Kolonija.
U tom trenu negde iznad nas zauje se neki zvuk. Utiam se. Sluamo
tako neko vreme, i zvuk se konano ponovi - prigueno zujanje i brujanje,
koje pravi neka velika maina.
Jel to letelica?", pita Dun.
Zvuk iezne, ali tek nakon to poalje hladan talas vazduha u tunel.
Dignem pogled. Bio sam previe iscrpljen da bih mogao da primetim, ali sada
jasno vidim malecni pravougaoni snop svetla. Izlaz na povrinu. Zapravo, ima
ih nekoliko u nizu na tavanici, u nepravilnim razmacima; ko zna koliko dugo
njih nismo primetili. Na silu se podignem i preem prstom preko ivice.
Gladak, leden metal. Nesigurno ga gurnem.
Otvori se. Gurnem jo jae i povuem se u stranu. Iako je napolju no,
svetio koje se prospe tunelom mnogo je jae nego od onog na koje smo svikli
u proteklih nekoliko sati, te uhvatim sebe kako kiljim. Treba mi koji

trenutak da shvatim da mi na lice neno pada neto hladno i lagano. Na

trenutak zbunjen, zamlataram rukama, sve dok ne shvatim da su u pitanju pahulje. Srce mi zalupa kao ludo. Kad otvorim metalni poklopac najvie to
mogu, skinem vojniku jaknu Republike. Ne udim da me upucaju im se
doepam obeane zemlje.
Kad skinem koulju i prsluk, skoim, i drhtavim rukama se uhvatim za
ivicu otvora, a onda se podignem da vidim gde smo. U nekom mranom
prolazu. Nema nikog na vidiku. Vratim se u tunel i uzmem Dun za ruku, ali
ona ponovo tone u san.
Ostani budna", apuem i privijam je sebi. Probaj da ustane." Dun
skine ebe. Kleknem i pomognem joj da mi se popne na ramena. Ona se
zatetura, teko diui, ali uspeva da se izdigne na povrinu. Krenem za njom,
s ebetom pod rukom, i iz cuga se popnem na povrinu.
Naemo se u uzanoj mranoj uliici nalik onoj iz koje smo doli, i na
trenutak se pitam da nismo nekako opet zavrili u Republici. E to bi bila
fora. Ali nakon nekog vremena, vidim da ovo uopte nije Republika. Tlo pod
snegom je ravno i poploano, a zid je prekriven arenim posterima
nasmejanih vojnika i dece. U uglu svakog postera nalazi se simbol koji
prepoznajem nakon nekoliko sekundi. Zlatna ptica, nalik sokolu. Stresem se
od uzbuenja i shvatim koliko podsea na pticu utisnutu u moj privezak.
I Dun primeti postere. Oi su joj razrogaene i mutne od groznice, a iz
usta joj izlazi para. Oko nas se nalaze vojne kasarne, od poda do plafona
prekrivene arenim posterima. Ulina svetla su pravilno rasporeena i du
obe strane ulice. Tunel i ona podzemna skrovita verovatno odavde crpe
struju. Hladan vetar nam nanosi sneg na lice.
Dun me najednom zgrabi za ruku. Zastane joj dah u grudima, isto kao i
meni. Dane... pogledaj." Nekontrolisano se trese, ali nisam siguran da li
zbog hladnoe ili zbog onoga to vidi.
Pred nama se prostire grad, koji sada samo delimino vidimo kroz vojne
zgrade kojima smo okrueni: visoki svetlei neboderi paraju niske oblake i
nene pahuljice, a svaka je zgrada osvetljena prelepim plavim svetlima koja
blete sa svakog sprata i prozora. Po krovovima su naikane borbene
letelice. itav prizor kao da svetluca. vrsto stegnem Duninu ruku.
Ostanemo da stojimo tako, na trenutak nemoni da prozborimo. Ovo izgleda
upravo onako kako je i moj otac opisivao.

Stigli smo u svetlei grad Kolonija Amerike.

Metijas je uvek govorio da ja kad se razbolim, razbolim se do daske.

Znam da je hladno, ali ne znam koliko je stepeni. Znam da je no, ali ne
znam koliko je sati. Znam da smo Dan i ja uspeli da preemo granicu i
dokopamo se Kolonija, ali sam previe umorna da provalim u koju od smo
drava stigli. Dan me vrsto dri oko struka, pridrava me iako ga oseam
kako se trese od napora to me toliko dugo vue. apue mi ohrabrujue rei
u uvo, tera me da ostanem budna. Samo jo malo, kae. Mora da u blizini
ima neka bolnica, ipak smo na ratitu. Noge mi se tresu od napora, ali ne
dam sebi da padnem u nesvest. Probijamo se kroz susneicu i gledamo u
svetlucavi grad pred sobom.
Neke zgrade imaju pet spratova, neke stotinu, a neke su toliko visoke da
nestaju u oblacima. Taj prizor mi je u jednu ruku poznat, ali u drugu potpuno
nov: zidovi su prekriveni stranim dvokrakim zastavama, u marinskoplavoj i
zlatnoj boji; zgrade po bokovima imaju uklesane lukove; na svakom krovu su
borbene letelice. Vidno su drugaije od onih u Republici, s krilima uperenim
napred, zbog ega su izgledali kao trozupci. Na tim krilima iscrtane su divlje
zlatne ptice, kao i neki simbol koji ne prepoznajem. Nije ni udo to se pria
da Kolonije imaju bolje vazduhoplovne snage od Republike - ove letelice su
novije od onih na koje sam navikla, a imajui u vidu uzletita na koja su
postavljene, verujem da bez ikakvog napora izvode vertikalna uzletanja i
sletanja. Ovaj ratom zahvaeni grad deluje vie nego spreman da se brani.
A tek ljudi. Svuda ih ima, ulice su prepune i vojnika i civila uukanih u
kapute koji ih tite od snega. Lica im pod neonskim svetlima sijaju zeleno,
narandasto i ljubiasto. Previe sam iscrpljena da bih mogla valjano da ih
analiziram, ali primeujem da svi imaju neto zajedniko - na izmama,
pantalonama, kouljama i kaputima izvezeni su im raznorazni amblemi i rei.
Zapanjena sam koliinom oglasa na zidovima - prostiru se dokle mi pogled
see, a ponegde su toliko naikani da se zid pod njima uopte i ne vidi.
Oglaavaju sve i svata, stvari za koje nikada ranije nisam ula. kole koje
sponzoriu korporacije? Boi?

Prolazimo pored izloga s gomilom minijaturnih ekrana koji prikazuju

novosti i video snimke. RASPRODAJA!, pie na izlogu; 30% POPUSTA DO
PONEDELJKA! Neki kanali deluju poznato - vesti s ratita, politike
konferencije. JEDINICA DESKON IZVOJEVALA JO JEDNU POBEDU
ZA KOLONIJE NA GRANICI DAKOTE I MINESOTE. LJUNAK IZ
REPUBLIKE DOSTUPAN ZA PRODAJU KAO SUVENIR! Ostali prikazuju
filmove, koji se u Republici mogu videti iskljuivo u bioskopima bogatih
sektora. Na veini ekrana idu reklame. Za razliku od vojne propagande u
Republici, ove reklame ubeuju ljude da neto kupe. Moda oni i nemaju
vladu.
Otac mi je jednom rekao da gradovi u Kolonijama izdaleka izgledaju
kao svetlucave ljokice", kae Dan. Dok mi pomae da se probijem kroz
guvu, prelee pogledom po arenim oglasima. Ba je onako kako je i
opisao, samo ne mogu da provalim ove reklame. Zar nisu udne?"
Klimnem glavom. Reklame u Republici prikazuju se na dobro
organizovanim displejima, u doslednom, prepoznatljivom vladinom stilu, koji
je potpuno isti u svakoj zemlji. Reklame u ovom gradu ne prate nikakav
ablon. Dreavih su boja i bletave. Kao da ih uopte nije pravila jedna
centralizovana vlada, ve neke male nezavisne grupe. Jedna od reklama
prikazuje video snimak nasmejanog oficira u uniformi. Glas izgovara:
Policijska stanica Tribjun. elite da prijavite zloin? Depozit iznosi samo
500 banknota!" Ispod oficira ide sitan kajron: POLICIJSKA STANICA
TRIBJUN OGRANAK JE KORPORACIJE DESKON.
Drugi oglas kae: NAREDNO MEUNARODNO TESTIRANJE ZA
NZZ* SPONZORIE KLAUD - 27. JANUARA. POTREBNA VAM JE
POMO? NOVE MEDITEK DOJENS PILULE DOSTUPNE SU U SVIM
RADNJAMA! Ispod ovoga, uz zvezdicu ide tekst: NZZ - NIVO
ZADOVOLJSTVA ZAPOSLENOG.
Od treeg se bukvalno zateturam. Prikazuje video snimak grupe male
dece obuene u istovetnu odeu, s najirim osmesima koje sam u ivotu
videla. Tekst kae: PRONAITE SAVRENOG SINA, ERKU ILI
ZAPOSLENOG. FRANIZA RADNJE MENJALICA" OGRANAK JE
EVERGRIN ENTERPRAJZA. Namrtim se, zbunjena. Moda u Kolonijama
ovako tretiraju svoju siroad. Jelda?
Nastavljamo dalje, a u desnom uglu svakog oglasa uoim istu sliku.

Ogroman simbol kruga podeljen na etiri dela, s jo manjim simbolima unutar

njih. Ispod njega je velikim slovima ispisano:
KOLONIJE AMERIKE
KLAUD. MEDITEK. DESKON. EVERGRIN.
DRAVA KOJU VODE KORPORACIJE JE SLOBODNA DRAVA.
Najednom kraj uveta osetim Danov topao dah. Dun", apue.
ta je?"
Neko nas prati."
Jo jedan detalj koji je trebalo prva da primetim. Vie i ne znam ta mi je
sve promaklo. Moe li da mu vidi lice?"
Ne. Ali sudei po figuri, mislim da je ensko", odgovori. Saekam koju
sekundu, a onda se okrenem. Vidim samo mora graana Kolonija. Ko god da
je, nestala je u gomili.
Verovatno si se prevario", promumlam. Mora da je neka devojka iz
Kolonija."
Dan zbunjeno pree pogledom po ulici, a onda slegne ramenima. Ne bi
me iznenadilo da pone da mi se priinjava, pogotovo pod ovim neobinim
bletavilom i dreavim oglasima.
im se ponovo usredsredimo na ulicu ispred sebe, eto devojke. Visoka je
oko metar sedamdeset pet, oputenih obraza, potamnele ruiaste koe, s
nekoliko crnih pramenova koji joj ispadaju iz kape, a u rukama dri tablet.
Oko vrata joj je vrsto vezan al (sudei po teksturi uniforme, sintetiki) po
ijim su joj se ivicama, tik njoj pod bradom, od daha formirali zaleeni
kristalii. Na rukavima joj je priiveno Ulini zatitnik, tik iznad jo jednog
neobinog simbola. Ne prikazujete mi se. Jeste li vojnici?" mumla. Ne skida
pogled s tableta, na kome bleti mapa po kojoj se kreu mehuri. Svaki od
mehura odgovara pojedinanoj osobi na ulici. Verovatno hoe da kae da nas
ne vidi na tabletu. A onda shvatim da je ulica prepuna ljudi nalik njoj, i da
svi oni nose taj isti tamnoplavi kaput.
Vojska?" nestrpljivo ponavlja.
Dan zausti da joj odgovori, ali ja ga zaustavim. Meditek", istrtljam,
priseajui se ona etiri imena s reklame.
S neodobravajuim pogledom preleti preko nae odee (prljave koulje,

crne pantalone i izme). Mora da ste novi", kae sebi u bradu i ukuca neto
u tablet. Dobrano ste skrenuli s puta, onda. Ne znam da li su vam objasnili
sve to treba da znate, ali Meditek e dobro da vas kazni ako zakasnite."
Usiljeno se osmehne i krene s dobro uvebanom priom. Mene sponzorie
korporacija Klaud. Svratite do centralnog skvera Tribjun i probajte nau
najnoviju liniju hleba!" Zavri i ponovo stisne usne, a onda odjuri. Gledam je
kako ponovo zaustavlja nekoga, neto dalje od nas, i ponavlja istu priu.
Neto nije u redu s ovim gradom", apatom kaem Danu dok se
probijamo napred.
On me i dalje vrsto dri, sada neto napetiji nego ranije. Zato i nisam
pitao gde se nalazi najblia bolnica", odgovara. Ponovo me uhvati nesvestica.
Dri se. Neto emo ve smisliti."
Pokuam da mu odgovorim, ali vie i ne vidim kuda idem. Dan mi se
obrati, ali ne razumem ni re - zvui kao da je pod vodom. ta kae?" Sve
oko mene se vrti. Klecnu mi kolena.
Kaem, moda da... stanemo... bolnicu..."
Padam i pokuavam da se sklupam da se nekako zatitim, dok me
Danove lepe plave oi gledaju s visine. Stavlja mi ruke na ramena, ali izgleda
kao da je kilometrima daleko. Pokuavam neto da kaem, ali imam oseaj
da su mi usta puna peska. Utonem u tamu.
Blesak zlatnog i sivog. Neija hladna ruka na mom elu. Posegnem da je
dodirnem, ali im je dotaknem, nestane. Ne mogu da prestanem da se tresem
- ovde je nezamislivo hladno.
Kad konano uspem da otvorim oi, shvatim da se nalazim na obinom
belom krevetu, glave uglavljene Danu u krilo, dok mi je njegova ruka
prebaena oko struka. Potreban mi je koji trenutak da ukaim da nekoga
posmatra - troje ljudi - koji su s nama u sobi. (Nose prepoznatljive uniforme
vojnika Kolonija: kratke marinskoplave vojnike kapute sa zlatnim
dugmadima i epoletama, zlatno-belim traftama pri dnu i onim
prepoznatljivim sokolom izvezenim na oba rukava.) Odmahnem glavom.
Kakvo buenje. Tako sam usporena.
Kroz tunele", izgovara Dan. Zaslepljuju me svetla s tavanice. Nisam ih
ranije primetila.
Koliko dugo ste ve u Kolonijama?", pita jedan od njih. Kakav neobian

akcenat. Ima blede brkove i mlitavu masnu kosu, a pod ovim svetlom izgleda
i boleljivo. Bolje bi ti bilo da ne lae. Deskon ne tolerie laove."
Tek to smo stigli", odgovara Dan.
A odakle ste doli? Radite li za Patriote?"
ak i u ovakvom bunilu svesna sam opasnosti tog pitanja. Nee biti
sreni ako saznaju da smo mi krivi za propali atentat na Elektora. Moda i ne
znaju ta se desilo. Rejzor nam je rekao da oni tek sporadino informiu
Kolonije o napretku.
I Danu je jasno koliko je to pitanje opasno, te pokua da ga izbegne.
Doli smo sami." Zastane, a onda nestrpljivo nastavi. Molim vas, ona gori.
Odvedite nas u bolnicu, pa u vam rei sve to vas zanima. Nismo valjda
doli ak dovde da bi mi umrla u policijskoj stanici."
Bolnica e da vas kota, sinko", odgovara ovek.
Dan pokae na moje depove i izvue sveanj banknota. Vidim da vie
nema pitolj za pojasom, oduzeli su mu ga. Imamo etiri hiljade
republikih..."
Vojnici ga prekinu i zlobno se zasmeju. Deko, za etiri hiljade
republikih banknota ne moe da kupi ni tanjir supe", kae jedan od njih.
Osim toga, morate da saekate naeg komandira. Potom ete biti poslati u
tab za ratne zatvorenike radi standardnog isleivanja."
tab za ratne zarobljenike. To me iz nekog razloga podseti na ono kad me
je Metijas pre godinu dana poveo na misiju, kad smo po republikim
dravama pratili ratnog zarobljenika koga smo kasnije ubili u Jeloustonu.
Seam se krvi prosute po zemlji i njegove natopljene teget uniforme. Na
trenutak se uspaniim i uspravim se da uhvatim Dana za okovratnik. Vojnici
oko nas istog trenutka reaguju. Zaujem repetiranje.
Dan me zatitniki zagrli. Ne brini", apne.
Kako se zove?"
Dan se okrene ka njima. Sara", slae. Ona vam nije pretnja - mnogo je
bolesna."
Mukarac izgovori neto to prilino razljuti Dana, ali meni pred oima
ponovo zaigraju boje, te utonem u delirian polusan. ujem glasove, prilino
bune, pa lupanje tekih vrata, a onda dugo vremena nita. S vremena na
vreme mi se uini da u oku kasarne vidim Metijasa kako stoji i gleda me.
Nekad se pretvori u Tomasa, pa ne znam da li osetim bes ili tugu. Ponekad

prepoznam njegovu ruku na mojoj. Govori mi da se opustim, da e sve biti u

redu. Prikaze nestaju.
Nakon sto godina, ponovo zaujem tihe, iscepkane delove razgovora.
... iz Repubike?"
Da."
Ti si Dan?"
Jesam."
Kokanje, a potom i neverica. Ne, ja ga prepoznajem", govori neko.
Prepoznajem ga, prepoznajem. To je on."
Ponovo kokanje. Potom osetim kako Dan ustaje, te padam na hladne
arave kreveta na kome leim. Nekuda su ga odveli. Odveli su ga od mene.
Poelim da jo malo porazmislim o tome, ali ponovo upadam u delirijum
izazvan groznicom i tonem u tamu.
Nalazim se u svom stanu u sektoru Rubin, glave poloene na jastuk
vlaan od znoja, prekrivena tankim ebetom i okupana zlatnim svetlom
popodnevnog sunca koje se probija kroz prozore. Oli je blizu mene, spava,
njegove ogromne tenee ape lenjo su pruene po mermernim ploicama.
Jasno mi je da ovo nema nikakvog smisla, jer mi je skoro esnaest godina,
to znai da bi Oliju trebalo da bude devet. Mora da sanjam.
Na elu osetim vlaan pekir - podignem pogled u ugledam Metijasa
kako ga paljivo postavlja da mi voda ne bi kapnula u oi.
Hej, Dundi", kae s osmehom.
Zar ne kasni?" apnem. Mori me oseaj da ne bi trebalo da bude tu.
Kao da e negde zakasniti.
Ali moj brat samo odmahne glavom, pa mu nekoliko pramenova tamne
kose padne na lice. Obasjavaju ga sunevi zraci, te mu oi zlatasto sijaju.
Pa ne mogu da te ostavim samu, zar ne?" Nasmeje se, i ja osetim takvu
radost da mi se ini da e mi pui srce. Tako ti je kako ti je. A sad pojedi
ovu supu. Ne zanima me to je ne voli."
Uzmem gutljaj. Kunem se da mogu da osetim njen ukus. Stvarno e
ostati sa mnom?"
Metijas se nagne i poljubi me u elo. Uvek i zauvek, mala, sve dok ti se
ne smuim."
Osmehnem se. Stalno brine o meni. Kad e malo da se posveti

Tomasu?"
Metijas okleva, a onda se nasmeje. Nita od tebe ne moe da se sakrije,
jelda?"
Trebalo je da mi kaete, zna." Teko mi je to da izgovorim, ne znam
zato. Oseam se kao da zaboravljam neto vano. Nikome ne bih rekla.
Jeste li se to plaili da komandirka Dejmson ne sazna i ne rasporedi vas u
razliite patrole?"
Metijas pogne glavu i opusti ramena. Nikad nije iskrsnuo trenutak da ti
to pomenem."
Voli li ga?"
Setim se da sanjam, te da je sve ovo to Metijas pria samo plod mojih
misli utisnutih uz njegovu sliku. Ipak, zaboli me kad obori pogled i jedva
primetno klimne glavom.
Mislio sam da ga volim", odgovori. Jedva da ga ujem.
ao mi je", proapuem. Pogleda me oima punim suza.
Pruim ruku da ga zagrlim. Ali prizor nestaje, svetlo se gasi, i ja se obrem
u ispranobeloj sobi na krevetu koji uopte nije moj. Metijas iezava.
Umesto njega, o meni brine Dan, lica uokvirenog kosom boje svetlosti,
nameta pekiri na mome elu i pomno me posmatra.
Ej, Saro", kae. Koristi lano ime koje je smislio. Ne brini, na sigurnom
si."
Trepnem da upijem scenu oko sebe. Na sigurnom?"
Policija Kolonija dola je po nas. Kad su saznali ko sam, odveli su nas u
malu bolnicu. Izgleda da su i ovde uli za mene, to nam oito ide u prilog."
Obeenjaki se nasmei.
Ovoga puta sam razoarana to je preda mnom Dan, i toliko sam
ogorena i tuna to mi je san opet odneo Metijasa da moram da zagrizem
usnu da ne bih zaplakala. Oseam slabost u rukama. Ionako ne bih uspela da
ga zagrlim, zato je i iezao.
Dan prestane da se osmehuje - oseti moju tugu. Prui ruku i dotakne mi
obraz. Lice mu je tako blizu mog, praktino ija pod tim nenim veernjim
svetlom. S ovo malo snage to imam podignem se u sedei poloaj, i privijem
se uz njega. O, Dane", apnem mu u uvo, briznuvi u pla koji sam
pokuavala da suzbijem. Kako mi nedostaje. Mnogo mi nedostaje. Tako mi
je ao, ao mi je zbog svega." Ne prestajem da ponavljam te rei, rei koje

sam i Metijasu ponavljala u snu, rei koje u Danu izgovarati dok sam iva.
On me stegne jo jae. Miluje me po kosi i ljuljuka kao da sam dete.
iva ga ne putam, iako ne mogu da doem do daha, iako me dave i groznica
i tuga i praznina.
Metijas je ponovo otiao od mene. Uvek odlazi.

Pola sata kasnije, Dun konano zaspi, omamljena lekovima koje joj je
sestra iz Kolonija ubrizgala u ruku. Ponovo je jecala za svojim bratom, kao
da je sletela u neku rupu i sklupala se u njoj, srca otvorenog i slomljenog
tako da sada svi mogu da ga vide. Te prodorne tamne oi sada su...
izraavaju samo slomljenost. Trgnem se. Naravno, tano znam kako izgleda
izgubiti starijeg brata. Gledam kako joj oi igraju pod zatvorenim kapcima,
zatoene u jo jednom komaru iz koga ne mogu da je izvuem. Te radim isto
ono to je i ona meni uvek - milujem je po kosi i ljubim njeno vlano elo i
obraze i usne. Ne prestajem, iako joj to ne pomae.
Bolnica je relativno tiha, ali ne mogu da ne ujem priguenu buku u glavi:
iz plafonjera se uje tiho zujanje, a sa ulica amor. Kao i u Republici, ekran
na zidu prikazuje vesti s fronta. Za razliku od Republike, ovde vesti
isprekidaju reklame, kao ono na ulici, reklame koje oglaavaju stvari koje ne
razumem. Posle nekog vremena prestanem da ih gledam. Razmiljam o tome
kako je moja majka pazila Idena kad je dobio kugu, kako mu je aptala
utene rei i milovala po licu svojim akama prekrivenim zavojem, kako mu
je Don donosio supu u krevet.
ao mi je zbog svega, rekla je Dun.
Nekoliko minuta kasnije, u bolesniku sobu ulazi vojnik i ide ka meni.
Ista ona koja me je prepoznala i dovezla nas u ovu dvadesetospratnu bolnicu.
Stane ispred mene i pokloni se. Kao da sam oficir ili tako neto. A jo je i
jedini vojnik u sobi. Mora da za njih ne predstavljamo pretnju.
Nema ni lisica ni straara ispred vrata. Znaju li oni da smo mi spreili
Elektorovo ubistvo? Ako su oni ti koji sponzoriu Patriote, pitanje je trenutka
kada e saznati. Moda uopte ne znaju da smo saraivali s Patriotama. Ipak
nas je Rejzor kasno ubacio u plan.
Pretpostavljam da ti je prijateljica u stabilnom stanju?" Pogleda ka
Dun. Klimnem glavom. Najbolje je da niko ne sazna da je Dun uvena
ljubimica i uzdanica Republike. Imajui u vidu njeno stanje", dodaje,
morae da ostane ovde sve dok ne bude mogla samostalno da se kree. Ti

moe da ostane ovde, a moe i da pree u svoju sobu, Deskon

korporacija e rado da te sponzorie."
Deskon korporacija - kolonijski argon koji uopte ne razumem. Ali ko
sam ja da dovodim u pitanje izvor njihove velikodunosti. Kad sam ve
dovoljno poznat da me tretiraju kao zvezdu, to da to ne iskoristim. Hvala",
odgovorim. Ovde mi je sasvim dobro."
Doneemo jo jedan krevet", kae, i pokae ka praznom prostoru kraj
Dun. Doi emo ujutru da vas obiemo."
Ponovo se usredsredim na Dun. Poto vojnik ne odlazi, upitno podignem
pogled ka njoj. Pocrveni. Mogu li jo nekako da vam pomognem?"
Slegne ramenima, trudei se da deluje oputeno. Ne. Samo... ti si
Danijel Altan Ving, jelda?" Izgovara moje ime kao da eli da isproba kako
zvui. Evergrin Ent stalno pie o tebi. Republiki buntovnik, Fantom i
Tempirana bomba - svaki dan smisle neki novi nadimak za tebe i objave neku
novu sliku. Kau da si bez pomoi pobegao iz losaneleskog zatvora. Ej, jesi
li se stvarno zabavljao s onom pevaicom Linkoln?"
Ta informacija je toliko van pameti da moram da se nasmejem. Nisam ni
znao da se graani Kolonija informiu o pevaima koje Republika promovie
u propagandne svrhe. Linkoln je malo prestara za mene, zar se ne slae?"
Kad vidi da mi je smeno, ona se opusti i prasne u smeh. Pa, ove nedelje
se zabavlja s njom. Prole nedelje je Evergrin Ent izvestio da si izbegao
metke streljakog voda republike i pobegao s pogubljenja." Ponovo pone da
se smeje, ali ja uutim.
Ne, nisam ja izbegao nikakve metke. Nego sam pustio da ih moj brat
primi umesto mene.
Kad mi ugleda izraz lica, prestane da se smeje. Nakalje se. to se tie
tog tunela kojim ste proli, zapeatili smo ga. Ovo je trei koji smo ovog
meseca zatvorili. Svako malo ulete republike izbeglice nalik vama, zna, a
ljudi u Tribjunu su vie umorni. Niko ne eli da u svom gradu gleda civile s
neprijateljske teritorije. Obino ih vratimo na front. Vi imate sree." Uzdahne.
Nekada davno, ovo su sve bile Sjedinjene Amerike Drave. To ti je
poznato, zar ne?"
Najednom osetim teinu ovog priveska oko vrata. Znam."
A zna li priu o poplavama? Naile su niotkuda i za manje od dve
godine izbrisale pola juga. Vi mladi graani Republike verovatno niste ni uli

za ta mesta. Luizijana je samo nestala. Kao i Florida, Dordija, Alabama,

Misisipi i Karolina. 1 to takvom brzinom da bi se ovek mogao zakleti da
nikada nisu ni postojale, da nije onih zgrada koje izviruju na puini okeana."
Zato ste vi i preli ovamo?"
Na zapadu ima vie zemlje. Zna li ti koliko je tu bilo izbeglica? Zapad
je potom podigao zid da sprei istonjake da prepune njihove drave, sve od
vrha Dakote pa do Teksasa." Tresne pesnicom u sopstvenu aku. Pa smo
morali da iskopamo tunele da bismo mogli da proemo. Nekada ih je bilo na
hiljade, tada je migracija bila na vrhuncu. A onda je izbio rat. Kad je
Republika poela da koristi tunele za iznenadne napade, sve smo ih
zapeatili. Rat toliko dugo traje da se veina ljudi i ne sea da je zapoeo
oko zemlje. Ali kad se voda konano primirila, stvari su se i ovde
stabilizovale. Te smo postali Amerike Kolonije." Tako ponosno to izgovara.
Nee ovaj rat jo dugo trajati - ve neko vreme dobijamo bitke."
Setim se da mi je, kad smo sleteli u Lamar, Kaede rekla da Kolonije
dobijaju rat. Tada nisam mnogo razmiljao o tome - koliko mogu biti ozbiljne
pretpostavke jedne osobe? Ili glasine? Ali ova devojka potvruje da je to
istina.
Oboje uutimo jer mete ispred zgrade postaje sve glasniji. Nakrenem
glavu. Jo otkad smo stigli gomila ljudi ulazi i izlazi iz bolnice, ali ja nisam
mnogo obraao panju na to. A sada mi se ini da ujem svoje ime. Zna li
ta se to deava napolju?" pitam. Moemo li da se premestimo u tiu sobu?"
Ona prekrsti ruke. eli li svojim oima da pogleda oko ega se stvorio
mete?" Pozove me da ustanem i da krenem za njom.
Buka postaje gromoglasna. Kad otvori vrata balkona i izvede nas na
noni vazduh, osetim nalet ledenog vetra i glasnog klicanja. Zaslepe me
treperava svetla - na trenutak samo tako stojim uz metalnu ogradu i
posmatram prizor ispred sebe. Gluvo je doba noi, ali pod naim prozorom
stoje stotine ljudi kojima sneg uopte ne smeta. Veina nosi sklepane
transparente. Dobro doao na nau stranu!, pie na jednom.
Fantom je iv, kae drugi.
Sruimo Republiku, kae trei. Ima ih na desetine. Dan: poasni
graanin Kolonija! Dobro doao u Tribjun, Dane! Oseaj se kao kod svoje
kue!
Oni znaju ko sam.

Vojnik iz gomile se osmehne i pokae ka meni. Eno ga Dan", vikne.

Ponovo se prolome poklii. Stojim kao zaleen. ta ovek da uradi kad
ispred njega klie gomila koja izgleda kao da je flipnula? Pojma nemam.
Podignem ruku i mahnem, te postanu jo glasniji.
Ti si ovde slavna linost", pokuava vojnik da nadglasa buku. Nju ovo
izgleda vie zanima nego mene. Jedini buntovnik koga Republika nikako ne
moe da se doepa. Veruj mi na re, sutra e da osvane u svim novinama.
Everghn Ent e ubiti za razgovor s tobom."
Ne prestaje da pria, ali ja je vie ne sluam. Panju mi privue osoba u
gomili koga dri transparent. Devojka sa alom oko usta i kapuljaom preko
glave, koja joj prekriva pola lica.
Ali ja je prepoznajem; Kaede.
Osetim vrtoglavicu. Najednom se setim onog trepueg alarma u
bunkeru, koji nas je upozorio da neko dolazi. Setim se da nas je neko pratio
dok smo tumarali ulicama Tribjuna. Jel' to bila Kaede? Znai li to da oko nas
ima jo Patriota? Nosi znak koji se u moru drugih jedva vidi.
Pie: Mora da se vrati. Odmah.

Ponovo sanjam. A to znam zato to je Metijas kraj mene, iako je mrtav.

Ovog puta sam spremna za njega, uspevam da zauzdam oseanja.
etamo ulicama Pjere. Vojnici oko nas preskau ruevine i eksplozije, ali
nama je sve ravno, kao da je sve utiano i spokojno, kao da gledamo
usporeni snimak. 0 nas se odbijaju otpaci i rapneli, ali nas ne povreuju.
Oseam se nepobedivo, i nevidljivo. Jedno ili drugo, a moda i oboje.
Neto ovde ne tima", kaem svome bratu. Podignem pogled ka
krovovima, a onda ga spustim na ulice zahvaene haosom. Gde je Anden?
Metijas zamiljeno namreka obrve. Seta s rukama iza lea, graciozno,
kao pravi kapetan, a zlatne kianke uniforme mu neno udaraju jedna o
drugu. Vidim da te ovaj prizor potresa", odgovori, eui svoju jedva
vidljivu bradu. Za razliku od Tomasa, on je uvek bio oputen kad su u
pitanju pravila o brijanju. Reci mi ta te to mori."
Ovaj prizor", ponovim, i pokaem oko nas. itav ovaj plan. Neto nije
u redu."
Metijas se popne na gomilu ljunka. ta nije u redu?
On." Pokaem na krov. Iz nekog razloga, Rejzor stoji na videlu, posmatra
ta se deava. Prekrstio je ruke. Neto u vezi s njim nije u redu."
Dobro, Dundi, izloi mi zato to misli", kae Metijas.
Brojim na prste. Kad sam ula u dip koji je vozio Elektora, instrukcije
vozaa bile su jasne. Elektor im je naredio da me odvedu u bolnicu."
A onda?"
A onda je Rejzor vozaima naredio da ipak krenu putem koji je planiran.
U potpunosti se ogluio o Elektorovu komandu. Mora da je rekao Andenu da
sam ja ta koja je insistirala da nastavimo dalje. Jedino tako bi Anden pristao
na to."
Metijas slegne ramenima. ta to moe da znai? Da je Rejzor po svaku
cenu eleo da izvri atentat?"
Ne. Da se ubistvo zaista odigralo, svi bi znali ko se ogluio o
Elektorovo nareenje. Svi bi znali da je Rejzor naredio da se krene

planiranim putem." Zgrabim Metijasa za ruku. Republika bi znala da je

Rejzor pokuao da ubije Andena."
Metijas stisne usne. Zato bi Rejzor sam sebe doveo u opasnost? ta ti
je jo tu neobino?"
Okrenem se ka tom usporenom haosu koji nas okruuje. Pa, one noi
kad smo ga upoznali, previe je lako uveo sve one Patriote u svoju
kancelariju u Vegasu. Uvodi ih i izvodi iz one letelice kao da to nije nita.
Kao da poseduje neku nadljudsku sposobnost da ih prikrije."
Moda i jeste tako", odgovori Metijas. Ipak njega sponzoriu Kolonije,
zar ne?"
To je istina." Nervozno preem rukom kroz kosu. Prsti su mi od ovog
bunovnog stanja potpuno utrnuli, te uopte ne oseam kosu. Ali to nema
logike. Trebalo je da otkau atentat. Rejzor nije smeo da nastavi s planom, ne
nakon to sam ga ja ugrozila. Trebalo je da se vrate u svoj tab, da dobro
razmisle i pokuaju ponovo. Za mesec ili dva. Zato bi Rejzor rizikovao
svoju poziciju ako je atentat ve osuen na propast?"
Metijas posmatra vojnika koji pretrava pored nas. Vojnik podigne glavu
ka Rejzoru i salutira.
Ako Kolonije zaista stoje iza Patriota", kae moj brat, i znaju ko je
Dan, zar ne bi vas dvoje trebalo da porazgovarate s glavnokomandujuim?"
Slegnem ramenima. Vraam film na vreme provedeno s Andenom. Na
njegove radikalne zakone i njegove napredne stavove. A onda se setim tenzije
s Kongresom i senatorima.
San se iznenadno prekida. irom otvorim oi. Ukapirala sam ta to ne
tima s Rejzorom.
Rejzora ne sponzoriu Kolonije - Kolonije pojma nemaju ta Patriote
rade. Zato je Rejzor i nastavio s pokuajem ubistva - naravno da ga nije bilo
strah to e Republika saznati da radi s Patriotama.
Republika ga je i unajmila da ubije Andena.

Nakon to se vojnik i ja sklonimo s balkona i udaljimo od rulje ispred

bolnike sobe, pobrinem se da ispred naih vrata ipak postave strau (U
sluaju da ulete neki oboavatelji", ree devojka vojnik pre nego to je
izala), i da Dun dobije dodatnu ebad i lekove. Nisam vie eleo da
ostanem na balkonu zbog Kaede. Spoljanji amor se postepeno utia.
Konano nas prekrije tiina. Sada smo potpuno sami, ne raunajui straare
kraj vrata.
Sve je spremno, ali ja se ne pomeram od nepomine Dun. Nemam nita
to bih mogao da pretvorim u oruje, te ako zaista budemo morali veeras da
beimo, mogu samo da se nadam da neemo morati ni sa kim da se borimo.
Da niko pre jutra nee ni primetiti da smo pobegli.
Ustanem i odem do balkona. Sneg na zemlji je utaban i kaljav od izama.
Kaede, naravno, vie nije tamo. Neko vreme posmatram pejza pred sobom,
razmiljajui o njenom upozorenju.
Zato mi Kaede poruuje da se vratim u Republiku? Jel ona to pokuava
da me namami u klopku ili da me upozori? S druge strane - da je htela da nas
povredi, zato bi nabola Bakstera i pustila nas da odemo iz Pjere? ak nas je
poterala da pourimo da nas ne bi sustigli. Okrenem se ka Dun, koja jo
spava. Disanje joj je sada ravnomerno, a obrazi manje rumeni nego pre
nekoliko sati. Ipak, ne usuujem se da je probudim.
Minuti se razvlae. ekam da Kaede naini sledei korak. Meni
naviknutom da se stalno neto deava, neobino je da sedim ovako
besposlen. Najednom imam vika vremena.
Neto tresne o balkon. Skoim na noge. Moda se odlomila neka grana s
drveta, moda je pala ledenica s krova. ekam k zapeta puka. Neko vreme
se nita ne deava. A onda zaujem tresak o staklo. Ustanem s Duninog
kreveta, odem do vrata balkona i oprezno virnem. Nema nikoga. Spustim
pogled na tlo. A na njemu su dva kamenia, i to na vidnom mestu - na jedan
je prikaena poruka.
Otkljuam vrata balkona, odkrinem ih i zgrabim papiri. Ponovo ih

zakljuam i otvorim poruku. Ispisana je u brzini.

Izai napolje. Sama sam. Hitno je. Tu sam da pomognem. Moramo da
porazgovaramo. K.
Hitno je. Zguvam papir. ta hoe da kae time da je hitno? Nije li u
ovom trenutku sve hitno? Jeste nam pomogla da pobegnemo - ali to ne znai
da joj verujem.
Prolazi minut, i o vrata lupi i trei kameni - ovog puta na poruci pie:
Ako ne bude siao da razgovaramo, zaalie. K.
Digne mi se pritisak na tu pretnju. Kaede je dovoljno mona da nas
prijavi jer smo Patriotama upropastili planove. Ne pomeram se s mesta i
nekoliko puta itam poruku. Moda da siem na nekoliko minuta, kaem
sebi. I to je to. Samo da vidim ta hoe. A onda se vraam.
Zgrabim kaput, duboko udahnem i odem do balkona. Tiho otvorim vrata.
Po izlasku me oine hladni vetar, te unem i zakljuam vrata za sobom. Ako
neko pokua da provali i povredi Dun, morae da bude dovoljno buan da
upozori straare ispred vrata. Skoim u stranu, izvijem se i uhvatim za sims.
Sputam se sve dok ne stignem izmeu prvog i drugog sprata. A onda se
pustim.
Neno sletim izmama na paperjasti sneg. Podignem pogled na sims
drugog sprata, da zapamtim kako izgleda s ulice, a onda uguram kosu pod
kaput i pribijem se uza zid.
Ulice su sada prazne i tihe. ekam koji minut pre nego to izronim iz
mraka. Ajde, Kaede. Iz usta mi izbija para. Preleem pogledom preko useka i
udubljenja oko sebe, proveravam da li odnekud preti opasnost. Ali potpuno
sam sm. Htela si da se naemo? E pa, evo me.
Progovori", apnem i nastavim da se kreem du zgrade. Skeniram ulicu
da vidim ima li gde ulinih patrola, ali nigde nikoga.
Najednom se zaustavim. U jednoj od oblinjih uliica ugledam jedva
vidljivu senku u unju. Osetim napetost. Izai", izgovorim dovoljno glasno
da bi mogla da me uje. Znam da si tamo."
Kaede izroni iz senki i mahne mi da priem. Kreni za mnom", odgovori
apatom. Pouri." Zaputi se ka uzanoj uliici skrivenoj iza snegom

prekrivenog bunja. Nastavimo niz nju sve dok ne stignemo do jedne vee, u
koju naglo skreemo. Jurim za njom. Pogledom preleem preko svakog oka
na koji naiem. Snimam gde bih mogao da uglavim noge i popnem se na vii
sprat, ukoliko me neko sluajno uhvati na prepad. Najeen sam od glave do
pete, ukoen od napetosti.
Kaede postepeno usporava, i konano se naemo rame u rame. Nosi iste
one pantalone i izme koje je imala i jutros, samo je vojnu jaknu zamenila
vunenim ogrtaem i alom. S lica je skinula crnu farbu.
Dobro onda, pouri s priom", kaem. Ne elim da Dun dugo bude
sama. ta trai ovde?" Gledam da budem dovoljno udaljen od nje, isto ako
pokua da se poigra noem. Izgleda da zaista jesmo sami, toliko moram da
joj priznam, ali i dalje vodim rauna da ne skrenemo s glavne ulice iz koje
mogu da pobegnem ako se ukae potreba.
Nekoliko radnika Kolonije proe pored nas, osvetljavaju ih svetla
promotivnih postera. Kaedine oi svetlucaju gotovo maninom anksioznou,
to na njenom licu deluje zauujue strano.
Nisam mogla da se popnem u tvoju sobu", kae. al oko usta je
spreava da govori jasno, te ga nestrpljivo skida. Ti prokleti straari bi me
uli. Zato si ti Trka, a ne ja. Kunem se da nisam dola da povredim tvoju
dragocenu Dun. Ako je sama gore, bie dobro. Pouriu."
Jesi li nas to pratila tunelom?"
Kaede klimne glavom. Uspela sam da raistim dovoljno ruevina da bih
mogla da se probijem."
Gde su ostali?"
Ona navue rukavice do kraja, dune u ruke da ih zagreje, i zgroeno
prokomentarie vreme. Nisu ovde. Sama sam. Morala sam da te upozorim."
Pripadne mi muka. Na ta? Neto to ima veze s Tes?"
Kaede se zaustavi i snano me une u grudi. Ubistvo je sabotirano."
Podigne ruke u vazduh da je ne bih prekidao. Da, da, znam da zna. Mnogo
Patriota je uhapeno. Neki su uspeli da pobegnu - Tes sigurno jeste. Odjurila
je s nekoliko Pilota i Trkaa. Paskao i Bakster takoe." Opsujem. Tes.
Odjednom poelim da krenem za njom, da se uverim da je ona bezbedna - a
onda se setim onoga to mi je rekla. Nastavljamo da koraamo, a Kaede ne
prestaje da duva u ruke. Ne znam gde su sada. Ali postoji neto to ni ti ne
zna. Nisam znala ni ja, sve dok ti i Dun niste zaustavili ubistvo. Dordan -

Trkaica, sea je se? - otkrila je to na drajvu i predala jednom od Hakera."

Duboko uzdahne, zaustavi se, a onda obori glavu. Snage kojom inae odie
njen glas vie nema. Dane, Rejzor nas je izigrao. Slagao je Patriote, a onda
ih je na tanjiru predao Republici."
Stanem kao ukopan. ta?"
Rejzor nam je rekao da su nas Kolonije unajmile da ubijemo Elektora i
pokrenemo revoluciju", kae. Ali to nije istina. Na dan atentata smo saznali
da Patriote sponzorie Senat Republike." Odmahne glavom. Da li moe da
veruje? Republika je unajmila Patriote da ubiju Andena."
Ne progovaram. Zanemeo sam. U glavi mi odzvanjaju Dunine rei, kako
Kongres ne voli novog Elektora, kako misli da nas Rejzor lae. Neto ne
tima u njegovoj prii, rekla je.
Iznenaenje za sve nas - sem za Rejzora", progovara kad vidi da utim.
Nastavimo da hodamo. Senatori ele da ubiju Andena. Smislili su kako da
nas iskoriste i priiju nam njegovo ubistvo."
Krv mi kola tolikom brzinom da ne mogu ni da progovorim kako treba.
Zato bi Rejzor izdao Patriote? Zar nije ve deceniju s njima? Mislio sam da
Kongresu ne odgovara revolucija."
Kaede se skrui i ispusti paru iz usta. Pre nekoliko godina su ga uhvatili
da radi s Patriotama. Pa je napravio dogovor s Kongresom: navee Patriote
da ubiju Andena, mladog revolucionara, a Kongres e mu oprostiti veze s
izdajnicima. Na kraju balade, Rejzor biva izabran za novog Elektora - uz tebe
i Dun, postaje narodni heroj. Javnost e da pomisli da su Patriote preuzele
vladu, iako je na njenom elu ponovo Republika. Rejzor ne eli da se ponovo
uspostave Sjedinjene Drave - on samo eli da sauva sebe. Priklonie se
svakome ko mu to omogui."
Zatvorim oi. Ceo moj svet se prevrnuo naopake. Nije li me Dun
upozorila na Rejzora? Sve ovo vreme radim za senatore Republike. Oni su ti
koji ele da Anden umre. Nije ni udo to Kolonije nemaju pojma ta su
Patriote naumile. Otvorim oi. Ali nisu uspeli", kaem. Anden je iv."
Anden je iv", ponovi Kaede. Sreom."
Trebalo je da verujem Dun. Moja mrnja ka Elektoru naprsne i raspadne
se. Znai li to... da je zaista oslobodio Idena? Da je moj brat slobodan i na
sigurnom? Prouavam Kaede. Dola si ak dovde da mi to ispria?",
apnem.

Aha. Zna zato?" Nagne se ka meni, nos joj gotovo dodiruje moj.
Anden je na ivici da ispusti uzde. Ljudi samo to se nisu okrenuli protiv
njega." Podigne dva prsta. Ako podbaci, teko emo uspeti da spreimo
Rejzora da preuzme Republiku. Anden se ovog trenutka bori za prevlast, a
Rejzor i komandirka Dejmson se trude da mu oteaju. Vlada samo to se
nije rascepala napola."
ta - komandirka Dejmson?" pitam.
Na tom drajvu nali su i transkript njihovog razgovora. Sea se kad
smo naleteli na nju na RL Dinastija?", pita Kaede. Rejzor se pravio da nema
pojma otkud ona tu. Ali ja mislim da te je ona prepoznala. Verovatno je htela
da te vidi sopstvenim oima. Da se uveri da si zaista deo Rejzorovog plana."
Kaede napravi grimasu. Trebalo je da osetim da neto s Rejzorom nije u
redu. A o Andena sam se ogreila."
ta tebe briga ta e se desiti s Republikom?" pitam. Vetar die pahulje
u vazduh, nosi odjek mojih hladnih rei. I zato ba sada?"
Priznajem da sam ja u ovo uletela zbog love." Odmahne glavom i stiane
usne. Ali, prvo i prvo - nisam plaena, jer plan nije uspeo. Drugo i drugo, ja
im se nisam prikljuila da sruim zemlju, da predam narod nekom drugom
prokletom Elektoru." A onda se malo odmakne, zamagljenih oiju. Ne
znam... moda sam se nadala da e Patriote da mi prue neki cilj asniji od
zarade. Da ponovo pripojim dva naroda. To bi bilo lepo."
Lice me pee od hladnog vetra. Ne mora ni da mi kae zato je prela
ovoliki put da bi me nala. Nakon to mi je ovo ispriala, sve mi je jasno.
Seam se ta mi je Tes rekla u Lamaru. Oni se ugledaju na tebe, Dane.
ekaju tvoj sledei korak. Ja sam jedina osoba koja u ovom trenutku moe
da spase Andena. Jedina osoba koju bi narod Republike posluao.
Prekinemo priu i, kad ugledamo dva policajca Kolonije, utonemo dublje
u senke. Pahulje im sleu pod izme. Gledam kako nestaju niz ulicu iz koje
smo doli. Kuda li to idu?
Kad Kaede nastavi da koraa, sa alom preko usta, pitam: A ta s
Kolonijama?"
Kako ta?", mumla kroz al.
ta ako pustimo Republiku da propadne i dopustimo Kolonijama da je
preuzmu? ta kae na tu ideju?"
Nikada i nije bilo rei o predaji pobede Kolonijama. Patriote ele da

povrate Sjedinjene Drave. Na bilo koji nain." Kaede zastane i pokae kuda
da skrenemo. Nakon dva bloka, stane ispred ogromnog niza razruenih
zgrada.
ta je ovo?" pitam, ali ona ne odgovara. Okrenem se ka zgradi ispred
sebe. Visoka je oko trideset spratova, ali nije uruena i prostire se du
nekoliko blokova. Na svakih desetak metara u prizemlju su uklesani uzani
mrani ulazi. Sa strane kaplje voda, i s prozora i s tronih balkona, pravei
rune tragove budi po zidovima. Prostire se niz itavu ulicu u kojoj smo - s
neba verovatno izgleda kao ogroman blok cementa.
Zurim u nju. Nakon onog sjaja kolonijskih nebodera, frapantno je
saznanje da u njima postoji i ovakva zgrada. ak i naputena naselja
Republike izgledaju bolje od ovoga. Prozori i koridori toliko su blizu jedni
drugima da do dna nikako ne moe da dopre svetlost. Virnem u jedan od
mranih ulaza.
Tama, i nita drugo. Zvuk kapanja vode i jedva ujni koraci. Tu i tamo
zatreperi svetio, kao da se neko kree s fenjerom u rukama. Podignem pogled
ka viim spratovima. Veina prozora je popucala ili polomljena, ili ih uopte i
nema. Neki su prekriveni ciradom. Po balkonima su postavljene stare erpe
koje skupljaju vodu, a na nekima visi i stara odea. U njoj izgleda ima
stanara. Stresem se od pomisli na to. Ponovo pogledam u osvetljene
nebodere iza nas, a onda opet u ovu satrulelu cementnu konstrukciju.
Panju nam privue mete u dnu ulice. Sklonim pogled sa zgrade. Blok
nie ugledam sredovenu enu u mukim izmama i dronjavom kaputu kako
iz sveg glasa preklinje mukarce obuene u neka plastina odela. Obojica
imaju vizire preko lica i ogromne rukavice.
Gledaj", apue Kaede. Povue nas u jedan od mranih ulaza izmeu
dvoje vrata na prizemlju. Diskretno nauljimo ui da ujemo ta se deava.
Iako su prilino daleko, enski glas se jasno pronosi tihim ledenim vazduhom.
...samo sam ovde godine propustila da platim", kae ona. im svane
otii u do banke i dati vam sve banknote koje imam..." jedan od mukaraca
je prekine. To je politika Deskona, gospoja. Ne moemo da istraujemo
zloine za muterije koje ne plaaju svoju policiju."
ena je sva u suzama, i tako jako stiska sopstvene ruke da imam oseaj
da e da oguli kou. Mora da postoji makar neto to moete da uinite",
kae. Neto to mogu da dam ili vama ili nekoj drugoj stanici..."

Drugi mukarac odmahne glavom. Sve stanice imaju istu politiku. Ko je

va poslodavac?"
Korporacija Klaud", odgovara ena glasom punim nade. Kao da e ta
informacija da im promeni miljenje.
Korporacija Klaud ne preporuuje svojim zaposlenima da budu na ulici
posle jedanaest uvee." Pokae glavom na zgradu. Ako se ne vratite u kuu,
Korporacija Deskon e vas prijaviti Klaudu, pa moete da izgubite posao."
Ali oni su ukrali sve to imam!" Glasno zajeca. Moja vrata su potpuno
- potpuno razvaljena - nema mi ni hrane ni odee. Mukarci koji su to uinili
ive na mom spratu - kad biste samo krenuli za mnom, mogli biste da ih
uhvatite - tano znam u kom stanu ive..."
Ali oni su joj ve bili okrenuli lea. ena nastavi za njima, molei za
pomo, iako je oni ignoriu.
Ali moj dom - ako neto ne uinite - kako u...", ponavlja. Mukarac joj
ponavlja da e je prijaviti.
Nakon to odu, okrenem se ka Kaede. ta to bi?"
Zar nije oigledno?" odgovori Kaede sarkastino kad izronimo iz tame i
vratimo se na ulicu.
Hodamo utke. Konano progovara. Radnika klasa svuda izvlai deblji
kraj, zar ne? Hou da kaem sledee: Kolonije su u neemu bolje od
Republike. Ali, verovao ili ne, stoji i obratno. Ne postoji ta glupa utopija o
kojoj mata, Dane. Ne postoji. Nije imalo smisla da ti ranije ukaem na to.
Morao si to sm da zakljui."
Krenemo nazad u bolnicu. Pored nas prou jo dva vojnika, ali nas i ne
pogledaju. Glavom mi se vrzmaju raznorazne misli. Moj otac verovatno nije
ni kroio u Kolonije - ako i jeste, sagledao ih je povrno, onako kako smo ih i
Dun i ja sagledali kad smo stigli. Osetim knedlu u grlu.
Veruje li Andenu?" izgovorim nakon nekoliko trenutaka. Da li je
vredan spaavanja? Da li je Republika vredna spaavanja?"
Kaede nekoliko puta skrene. Konano se zaustavljamo kraj radnje u
ijem izlogu stoje mali ekrani, na kojima se emituju razliiti programi. Kaede
nas uvede u uliicu odmah iza radnje, te nas tama potpuno proguta. Pokae
ka ekranima u radnji. Seam se da sam ve proao pored jedne ovakve
prodavnice kad smo dolazili. Kolonije redovno prikazuju vesti koje hvataju
s republikih talasa", kae. Imaju kanal posveen samo tome. Ove vesti se

ne hvataju s njega otkad je ubistvo spreeno."

Skrenem pogled ka udarnim vestima. Isprva samo zurim u prazno,
izgubljen u mislima o Patriotama, ali ubrzo shvatam da vesti ne govore ni o
frontu ni o Kolonijama, ve o Elektoru Republike. im se Anden pojavi na
ekranu, preplavi me oseaj mrnje. Nauljim se da bolje ujem, pitajui se
kako li Kolonije komentariu tu vest.
Ispod nasnimljenog obraanja javnosti ide kajron. itam ga u neverici.
ELEKTOR OSLOBODIO MLAEG BRATA ZLOGLASNOG
BUNTOVNIKA DANA"; JAVNOSTI E SE OBRATITI U TOKU
SUTRANJEG DANA S TORNJA KAPITOL.
Poevi od danas", izgovara Anden u nasnimljenom govoru: Iden Batar
Ving je zvanino otputen iz vojske i, zahvaljujui svom doprinosu, poteen
polaganja Ispita. Svi koji su se zajedno s njim kretali po ratom zahvaenim
podrujima, takoe su puteni i vraeni svojim porodicama."
Moram da protrljam oi i ponovo proitam.
I dalje pie isto. Elektor je oslobodio Idena.
Najednom ne oseam hladnou. Ne oseam nita. Klecaju mi kolena.
Pokuavam da uskladim disanje i lupanje srca. Ovo ne moe biti istina.
Elektor je ovo objavio samo da bi me namamio u Republiku i naterao da mu
se povinujem. Pokuava da me pree i uini sebe boljim nego to jeste.
Nema anse da je tek tako pustio Idena - i sve ostale, ukljuujui i deaka
koga sam video u vozu. Nema anse.
Nema anse? ak i nakon onoga to mi je Dun ispriala, nakon onoga
to je ispriala Kaede? ak ni sada mu ne verujem?ta to nije u redu sa
mnom?
Nastavim da gledam, a posle Elektorovog nasnimljenog obraanja ide
snimak Idena koga prate iz sudnice, bez lisica na rukama, obuenog u odeu
karakteristinu za decu iz elitnih porodica.
Plava kosa mu je uredno poeljana. Slepo prelee oima po ulici, ali se
smei. Guram ruke u sneg da bih se smirio.
Iden deluje zdravo, negovano. Kad je ovo snimljeno?
Vesti se konano zavre, te puste snimak neuspelog pokuaja ubistva i
izvetaje s ratita. Prikazuju snimke potpuno drugaije od onih u Republici.

NEUSPELI POKUAJ UBISTVA NOVOG ELEKTORA PRIMA NAJNOVIJI ZNAK NEMIRA U REPUBLICI
U uglu ekrana sitnim slovima pie EMITOVANJE OVOG PROGRAMA
OMOGUIO VAM JE EVERGRIN ENT. Kraj njega stoji sada ve poznat
simbol.
Sm odlui da li e da veruje Andenu", promrmlja Kaede. Zastane da
obrie pahuljice s trepavica.
Nisam bio u pravu. Osetim neki teret u stomaku, krivicu teku kao stenu
jer sam se onako brecnuo na Dun kad je sve ovo pokuala da mi objasni u
podzemnom skrovitu. Kakve sam joj samo grozne stvari rekao. Na pamet mi
padaju neobini, uznemirujui oglasi koje sam video, trone zgrade u kojima
ive siromani, razoaranje to Kolonije nisu opravdale oekivanja koja je
moj otac spram njih imao. Njegov san o svetleim neboderima i boljem
ivotu bio je samo san.
Pada mi na pamet kako sam matao o tome ta mi je initi kad sve ovo
proe... kako u da pobegnem u Kolonije sa Dun, Tes i Idenom... da
zaponem novi ivot, da ostavim Republiku za sobom. Moda sve vreme
beim na pogreno mesto, beim od pogrenih stvari. Pomiljam na sve one
borbe s vojnicima. Na mrnju koju sam gajio prema Andenu i svima koji su
odrasli u bogatstvu. Setim se sirotinjskog dela grada u kome sam odrastao.
Ja prezirem Republiku, zar ne? elim da je vidim kako propada, jelda? Ali
tek sada vidim u emu je razlika - ja mrzim zakone Republike, ali volim
Republiku kao takvu. Volim ljude. Ne radim ja ovo zbog Elektora; ovo radim
zbog njih.
Jesu li zvunici na tornju Kapitol i dalje privezani za megaborde?" pitam
Kaede.
Koliko znam, jesu", odgovara. U ovim haosu u kome smo se nali,
nikome nije palo na pamet da ih preusmeri."
Dignem pogled ka krovovima na kojima lee borbene letelice. Jesi li
zaista tako dobra u pilotiranju kao to tvrdi?" pitam.
Kaede slegne ramenima i iroko se nasmei. I bolja."
U glavi mi se polako formira plan.
Projuri jo jedan par vojnika. Ovoga puta imam lo oseaj. 1 ovi su, kao i

prethodni, skrenuli u uliicu iz koje smo doli. Kad vidim da su zamakli,

pojurim u tamu. Ne, ne. Ne sada.
Kaede mi je za petama. ta je?" apue. Prebledeo si ko snena oluja."
Ostavio sam je samu i nezatienu na mestu koje sam nekada smatrao
utoitem. Ostavio sam je vukovima. Ako joj se neto desi zbog mene...
ubrzam se. Mislim da su krenuli u bolnicu", kaem. Po Dun."

Prenem se iz sna, podignem glavu i preletim pogledom po okolini. Iluzija

u vidu Metijasa nestaje. Nalazim se u bolnikoj sobi, a Dana nigde na vidiku.
Gluvo je doba noi. Nismo li ve bili ovde? Kao kroz maglu se priseam
Dana na postelji kraj mene, kao i onoga kad je izaao na balkon da pozdravi
rulju koja klie. Sada ga nema. Gde li je otiao?
Ovako oamuenoj, treba mi koji sekund da ukapiram ta me je
probudilo. Nisam sama. U sobi je na desetine vojnika Kolonije. Visoka ena
vojnik duge crvene kose uperila je pitolj u mene,
To je ona?", pita, drei me na nianu.
Stariji vojnik klimne glavom. Aha. Nisam znao da Dan prikriva vojnika
republike. Ovo je Dun Iparis, glavom i bradom. Najpoznatija uzdanica
Republike. Korporacija Deskon e biti srena. Ova zatvorenica para vredi."
Hladno se osmehne. Ajde, draga. Reci nam lepo gde je Dan otiao."
Prolo je esnaest minuta. Vojnici su mi privremenim lisicama vezali ruke
iza lea. Zapuili su mi usta. Trojica stoje u blizini otvorenih vrata, dok ostali
uvaju balkon. Zastenjem. lako vie nemam temperaturu i ne bole me noge, i
dalje oseam nesvesticu. (Kuda li je Dan otiao?)
Jedan od vojnika progovara u bubicu. Da", kae. Uuti, a onda izgovori,
Vodimo je u eliju. Deskon nee izvui mnogo iz nje. Kad uhvatimo Dana, i
njega emo poslati na isleivanje." Jo jedan vojnik izmom dri vrata
otvorenim. ekaju pokretni krevet, da mogu da me odvedu. To znai da
imam manje od dva ili tri minuta da se izvuem.
Snano zagrizem krpu u ustima, nateram se da se zagrcnem i progutam. U
glavi mi se pomeaju misli i seanja. Trepnem i pitam se jel to haluciniram.
Patriote sponzorie Republika. Kako to nisam ranije shvatila? Bilo je tako
oigledno, od samog poetka - sav onaj nametaj u kancelariji, lakoa s
kojom nas je Rejzor provlaio.
Gledam vojnika koji ne prestaje da pria u mikrofon. Kako da upozorim
Dana? Mora da je izaao kroz vrata balkona - kad se vrati nee me nai, a

oni e biti ovde, ekae ga da ga ispitaju. Moda e pomisliti i da smo

pijuni Republike. Prelazim prstom preko prstena od spajalica.
Prsten od spajalica.
Umirim prst. Postepeno guram prsten niz prst i pokuavam da ispravim
spajalice od kojih je napravljen. Vojnik me posmatra, ali ja zatvorim oi i tiho
jauknem. On se vrati svom razgovoru. Prelazim prstima preko ica i
ispravljam ih. Uvrnute su est puta. Ispravim prve dve. Potom i ostale, te ih
savijem u nepravilno slovo Z. Od tog pokreta me zaboli ruka.
Najednom jedan od vojnika na balkonu prestane da pria i baci pogled na
ulicu. Ostane tako koji trenutak, preleui pogledom. Ako je i uo Dana,
ovaj mora da je ponovo nestao. Vojnik podigne pogled ka krovovima, a onda
izgubi interesovanje i vrati se na prvobitno mesto. U dnu bolnikog hodnika
zaujem amor i nepogreivu kripu tokova po ploicama. Dovoze pokretni
krevet.
Moram da pourim. Ubacim jednu, a onda i drugu ispravljenu spajalicu u
cilindar. Ruke me ubijaju koliko me bole, ali nemam kad da ih odmorim.
Paljivo uguram jednu od ica, i osetim kako zagrebe unutranjost cilindra.
Okrenem je i odloim katanac u stranu.
Deskon je poslao podrku", mumla jedan od vojnika. Dok to izgovara, ja
okrenem i drugu icu i zaujem gotovo neujan kliktaj. Dva vojnika i
medicinska sestra uguravaju pokretni krevet u sobu, nakratko se zaustavivi
na ulazu, a potom krenu ka meni. Katanac se otvori - uz tihi zveket ujem
otvaranje lisica. Jedan od vojnika me fiksira svojim bledoplavim oima, i
stiska usne. Primeuje suptilnu promenu u mom stavu, ali i zveket katanca.
Spusti pogled na moje ruke. Ako mislim da pobegnem, ovo je pravi trenutak.
Neoekivano se iskrenem u stranu i skoim s kreveta. Lanci ostanu na
krevetu, a ja sletim na pod. Preplavi me nesvestica, ali uspem da je
savladam. Ona to je bila uperila pitolj u mene zaurla na mene, ali previe je
spora. Iz sve snage utnem kolica - prevrnu se i srue jednog vojnika. Jedan
od njih me zgrabi, ali uspevam da se izmigoljim. Ne skreem pogled s
balkona.
Ali tamo su i dalje tri vojnika. Jure ka meni. Dvojicu uspevam da
izbegnem, ali trei me zgrabi za ramena i obavije mi ruke oko vrata. Uspeva
da me srui i da mi izbije vazduh. Panino se borim da se oslobodim.
Ne mrdaj!", vie jedan, dok drugi pokuava da mi stavi nove lisice. Kad

se izvijem i zagrizem ga, jaukne.

Nita od ovoga. Uhvatili su me, uhapena sam.
Vrata balkona se najednom raspre u paramparad. Vojnici se
izbezumljeno okrenu. Oko mene je kovitlac. Usred ovih povika i koraka
ugledam dvoje ljudi koji provaljuju u sobu. Jedno je devojka koju poznajem.
Kaede?, pomislim u neverici.
Drugo je Dan.
Kaede utne jednog vojnika u vrat - Dan se baci na vojnika koji me dri i
srui ga na pod. Pre nego to iko uspe da odreaguje, Dan je ponovo na
nogama. Uhvati me za ruke i podigne.
Kaede je ve na ivici balkona. Ne pucajte!", vie vojnik iza nas.
Previe su dragoceni!" Dan jurne ka balkonu, i baci se ka ogradi. Dvojica
straara tre ka meni, a on i Kaede pokuavaju da me odre na nogama.
Ali meni zaklecaju kolena. Ovaj silan nalet energije ipak poputa pod
nezaleenom groznicom - preslaba sam. Dan une i klekne kraj mene. Kaede
huke i obara vojnika na zemlju. Vidimo se tamo!" vikne. A onda uleti u
onaj mete u sobi i uhvati straare nespremne. Izmigolji se i nestane niz
hodnik.
Dan me uhvati za ruke i obavije ih oko svog vrata. Ne putaj me." Kad
se ispravi, obavijem noge oko njega i drim se to jae mogu. Krene ka ivici
balkona, gazei izlomljeno staklo, i popne se na izboinu na drugom spratu.
Sad mi je jasno kuda smo krenuli. Idemo ka krovu, na kome je parkirana
letelica. Kaede je krenula stepenicama. A mi preicom.
Uglavimo se na sims drugog sprata. iva ga ne putam. Penje se na
izboinu treeg sprata, a kosa mu ovla dodiruje moje obraze. Oseam kako
ubrzano die, oseam njegove vrste miie na svojoj koi. Jo dva sprata.
Jedan vojnik pokua da krene ka nama, ali se predomisli i pojuri ka
stepenicama.
Dan se bori s osloncima za noge, ali uspeva da uspne jo jedan sprat.
Gotovo smo stigli do krova. Vojnici izmile na travnjak. I upere oruje u nas.
Dan stisne zube i postavi me na sims. Idi ti prva", apne i pogura me.
Uhvatim se za ivicu krova, i svom snagom se podignem uvis. Kad se konano
domognem krova, okrenem se i pruim mu ruku. Dan se takoe podigne.
Panju mi privue tamnomcrvena mrlja na njegovoj ruci. Mora da se
povredio pri penjaju.

Hvata me nesvestica. Tvoja ruka", zaustim, ali on samo odmahne

glavom, zagrli me oko struka i povede ka najblioj letelici. Vojnici uleu kroz
krovni ulaz - dobro pogledam najbreg meu njima. Kaede.

Kaede ne ai asa. Pokae na najbliu nam borbenu letelicu i jurne ka

pilotskoj kabini. Vazduhom zuje meci. Dun se svom teinom oslanja na
mene. Oseam kako joj nestaje snage, te je uzmem u naruje. Vojnici koji su
se dokopali krova dobrano ubrzaju kad shvate ta je Kaede naumila. Ali ona
ih je odavno preiala. Jurnem ka platformi.
im zakoraimo na nju, motor oivi i dva ispusta na dnu letelice se
otvore ka zemlji. Spremna je da zapuca ka nebu. Pouri, jebote!", urla
Kaede iz pilotske kabine. Proviri i pone da psuje.
Spusti me", izgovara Dun. Stane na noge, zatetura se, a onda se ispravi
i napravi korak. Stojim iza nje, pogleda fiksiranog na vojnike. Samo to nas
nisu stigli. Dun se penje na platformu, a onda i u kabinu. Samo to nisam
stigao do platforme, kad osetim kako me vojnik hvata za pantalone i vue ka
sebi. Seti se ravnotee. Ostani na prstima. Ciljaj u pravu taku. Glavom mi
prolete Dunine lekcije iz borbe prsa u prsa. Kad vojnik zamahne, ja unem,
izmaknem se u stranu i iz sve snage ga udarim tik ispod plua. Padne na
kolena. Udarac u jetru. Prileu jo dvojica i ja ih doekam spreman. Ali
jedan od njih jaukne i stropota se na platformu s metkom u ramenu.
Pogledam ka pilotskoj kabini. Dun je uzela pitolj od Kaede i puca u
vojnike. Okrenem se ka platformi i krenem ka letelici, u kojoj se Dun ve
vezala i smestila na srednje sedite, iza Kaede. Ulazi ve jednom!", sike
Kaede. Motor jo jednom zabrunda. Nekoliko vojnika se dokopalo platforme.
Skoim na metalnu ogradu koja ivii platformu i uhvatim se za ivicu
pilotske kabine, te se iz sve snage povuem uvis. Platforma se zatrese i
pone da se rui. Vojnici sve vreme urlaju i sklanjaju se s puta. Kad se
platforma raspe po krovu, ve sam uleteo u kabinu i smestio se u poslednje
sedite. Kaede zatvori vrata. Poleemo uvis i preleemo zgrade, a meni se
itava utroba prevre. Kroz prozor vidim pilote kako jure ka letelicama na
susednim zgradama, ali i ka onoj koja je ostala na krovu bolnice.
Neka su prokleti", sike Kaede sa svog sedita. Ima da ih pobijem sada su na mom terenu." Osetim ispuste kako se okreu. Drite se. eka

vas luda vonja."

Vie ne idemo uvis. Motori zagluujue zaree. Krenemo napred. Kao da
itav svet nalee na nas, a meni glava puca od pritiska dok Kaede ubrzava
letelicu. Pone da klie. Istog trenutka zaujem pucketavi glas iz zvunika
letelice.
Pilotu, nareujemo ti da odmah spusti letelicu." Zvui nervozno. Mora
da je to ovaj iza nas. Otvoriemo paljbu. Ponavljam, spusti letelicu ili emo
otvoriti paljbu."
Samo nas jedna letelica prati. Ajde to da promenimo. Ljudi, duboko
udahnite." Kaede silovito okrene, i ja samo to se ne onesvestim od promene
pritiska.
Jesi li dobro?" viknem ka Dun. Ona mi odgovori, ali ne ujem je od
grmljavine motora.
Kaede pritisne neko dugme i povue ruku do kraja. Tresnem glavom o
bok kabine. Za manje od sekunde okrenemo se za sto osamdeset stepeni.
Ispred nas je letelica koja nam se pribliava zastraujuom brzinom.
Instinktivno podignem ruke uvis.
ak i Dun vikne: Kaede, ovo..."
Kaede ospe paljbu po njima. Iz naeg aviona, ka letelici ispred nas, poleti
zaslepljujua svetlost. Motori nas podignu uvis. Iza nas se zauje eksplozija ili mu je pogodila rezervoar, ili pilotsku kabinu.
Sad im nee biti svejedno da pou za nama", drekne. Previe smo im
odmakli, a nee hteti da preu granicu. Provozau ovu malu punom brzinom u Republici smo za nekoliko minuta." Ne usuujem se da je pitam kako
planira da pree granicu a da ne pucaju u nju.
Kad pogledam ka visokim zgradama Kolonija, duboko izdahnem i
zavalim se u sedite. Svetlucave zgrade, caklei neboderi, sve to mi je otac
opisivao u onih nekoliko dana godinje koliko sam ga viao. Kako samo lepo
izgleda iz daljine.
Dakle", izgovara Kaede, neu dabe da troim gorivo, u redu? Dane jesmo li krenuli u Denver?"
Da", odgovorim.
Kakav je plan?" Dun i dalje zvui slabano, ali oseam odlunost u
njenom glasu, kao da oekuje da uradimo neto veliko. Vidi da se neto u
meni prelomilo.

Oseam neverovatan spokoj. Krenuli smo ka tornju Kapitol",

odgovorim. Objaviu Republici da podravam Andena."

Do Republike za nekoliko minuta. Ovom brzinom (bre od hiljadu

kilometara na sat; svi smo osetili promenu pritiska kad smo probili zvuni
zid, kao da nas je neko izvukao iz blata), to znai da smo samo etrdesetak
kilometara od granice i nekoliko stotina kilometara od Denvera. Dan mi
prepriava ta je sve saznao od Kaede, o Patriotama i pravom licu Rejzora, o
Menu i odluci Kongresa da ukoka Elektora. Sve to sam i sama shvatila, i jo
poneto. Dok smo beali iz sobe i peli se na krov, bila sam u potpunom
bunilu. Sada, nakon to sam udahnula hladan vazduh i osetila ovu brzinu
kojom Kaede upravlja avionom, uspevam jasnije da sagledam stvari.
Pribliavamo se granici", kae Kaede. Onog trenutka kad to izgovori, u
daljini zaujem eksplozije. Priguene su, ali iako smo kilometrima iznad
zemlje, osetimo potres kad odjeknu. Najednom krenemo uvis, i ja se zalepim
za sedite. Pokuava da nas podigne to vie, da nas projektili ne bi oborili.
Nastavljamo uvis, i ja pokuavam da se smirim duboko udiui. Ui su mi
odavno zapuene. Gledam kako Kaede pravi formaciju s eskadrilom
kolonijskih letelica. Moramo to pre da pobegnemo od njih", mumla.
Oseam bol u njenom glasu, verovatno od one prostrelne rane. Drte se."
Dane?" zaustim.
Ne javlja se, te na trenutak pomislim da se onesvestio. A onda kae: Tu
sam." Deluje odsutno, kao da se bori da ostane pri svesti.
Jo samo nekoliko minuta do Denvera", kae Kaede.
Ponovo ustalimo brzinu. Kad provirim iz kabine ka oblacima pod nama,
zapanjeno udahnem. Nebo je naikano letelicama (vie od sto pedeset,
makar u mom vidnom polju), koje kao minijaturni bodei zasecaju vazduh i u
kolonama jezde nebom. Avioni Kolonija imaju prepoznatljivu zlatnu traftu
na krovu, koja se ak i odavde vidi. Ispred njih je irok prazan prostor po
kome cakle iskrice svetla i dima, dok s druge strane lete avioni koje
prepoznajem kao republike, s kao krv crvenom zvezdom na boku svake
letelice. itav vazduni prostor plamti od borbe. Mi smo najmanje sto
pedeset metara iznad njih - ali nisam sigurna da je to dovoljno daleko.

Na kontrolnoj tabli zapiti alarm. Kabinom se zaori glas. Pilotu, nema

dozvolu za nadletanje ove teritorije", kae. (Mukarac s kolonijskim
akcentom.) Ovo nije tvoja eskadrila. Nareujemo ti da se odmah spusti na
Deskon Devet."
Odbijam", odgovori Kaede. Krene uvis i ne staje.
Pilote, nareujemo ti da se odmah spusti na Deskon Devet."
Kaede na trenutak iskljui mikrofon i okrene se ka nama. Previe je
srena za moj ukus. Taj prokleti brbljivac nas prati", izgovara rugajui se.
Dve letelice su nam za petama." Potom ukljui mikrofon i razdragano
odgovori: Odbijam, Deskone. Otvoriu paljbu i oboriti te."
Osoba iz zvunika sada zvui zabezeknuto i ljuto. Promeni pravac i
kreni..."
Kaede zagluujue urlikne. Param nebo, momci!" Poleti uvis
zaslepljujuom brzinom, a onda izvede okret. Kraj prozora blesne svetlost obe letelice koje nas prate pribliile su se dovoljno da otvore vatru. Kaede
naglo krene nadle i ugasi motore. Sputamo se brzinom od koje mi se zacrni
pred oima. Osetim kako tonem u nesvesticu.
Koji trenutak kasnije se trgnem. Mora da sam se onesvestila.
Padamo. Jurimo ka zemlji. Letelice ispod nas su sve vee - izgleda kao
da idemo pravo na njih. Ne, ovo je prebrzo; raspaemo se u paramparad.
Pored nas i dalje preleu iskre svetlosti. Sputaju se u istom pravcu.
A onda, bez ikakvog upozorenja, Kaede ponovo upali motore. Kao da
zagrme. Snano povlai ruku i letelica se okrene tako da ponovo ide uvis.
Od te neoekivane promene gotovo da sam ostala bez vazduha. Ponovo mi se
zacrni pred oima, ali ovoga puta nemam pojma koliko je vremena prolo.
Nekoliko sekundi? Minuta? Vidim da ponovo idemo uvis.
Ostale letelice streme ka zemlji. Pokuavaju da promene pravac, ali sada
je kasno. Iza nas se zauje eksplozija koja nas dobro protrese - izgleda da je
krov letelice istrpeo na desetine bombi. Iz jedne od kolonijskih letelica plamti
narandastout plamen. Sada preleemo preko praznog vazdunog prostora
izmeu dve zemlje, ali Kaede nas ponovo obrne da bi izbegla vatru.
Prelazimo granicu i paramo nebo iznad republikih letelica. Usamljena
letelica Kolonije, izgubljena u kaosu. Blenem u prizor ispred nas, i pitam se
da li se Republika nala u udu to su Kolonije napale jednu od svojih
letelica. Ako nita drugo, to nam je kupilo vreme da preemo granicu.

Kladim se da je ovo je najbolji polukruni manevar koji ste ikad videli",

izgovara kroz smeh. Zvui napetije nego inae.
Ispred nas se ukau zlokobni tornjevi Denvera i tit koji ih okruuje, u
venoj izmaglici smoga. Iza nas se zauju prvi pucnjevi, jer su republike
letelice krenule ka nama u nameri da nas obore.
Kako emo da uemo?" vie Dan dok Kaede okree letelicu i ispaljuje
projektil, nakon ega jo vie ubrza.
Ja u nas uvesti", odgovori ona glasno.
Nee nam uspeti ako priemo odozgo", ubacim se. tit ima projektile
elom duinom zida. Oborie nas pre nego to dospemo do grada."
Ne postoji neprobojan grad." Kaede se sputa, ali republike letelice su
i dalje za nama. Znam ta radim."
Brzo se pribliavamo Denveru. Ispred nas se izdiu zlokobni sivi zidovi
tita, najsigurnije barikade Republike, oivieni krupnim sivim stubovima (s
razmakom od po trideset metara]. Zatvorim oi. Nema anse - nema anse da nas Kaede preveze preko toga. Cela jedna eskadrila bi moda i mogla, ali
i to je teko izvodljivo. Zamiljam kako nas pogaa projektil i kako nas
sedita katapultiraju u nebo iznad grada, kako pucaju u nae padobrane i
kako se stropotavamo na zemlju. tit je sve blii. Mora da ve neko vreme
predviaju da emo mu prii, te su sve oruje uperili u nas. Kladim se da
nikad ranije nisu videli odbeglu letelicu Kolonije.
A onda Kaede zaroni. I to ne bilo kako - krenula je nadle pod uglom od
devedeset stepeni, spremna da nas zahode u zemlju. Dan glasno udahne.
Zgrade ispod nas su sve blie. Izgubila je kontrolu nad letelicom. Znam da
jeste. Pogoeni smo.
Ali u poslednjoj sekundi, Kaede se okrene i podigne uvis. Brzinom zvuka
prozujimo tik iznad zgrada, krovovi samo to nam ne zaparaju trup. Kaede
usporava, i dolazi do take gde se jedva odravamo u vazduhu. Najednom mi
je jasno ta planira. Koja budalatina. Uopte nije namerila da nas preveze
preko tita - pokuava da se uvue u otvore kojima prolaze vozovi. Iste one
tunele koje sam videla kad sam se vozila s Elektorom. Naravno. Vazduni
projektili postavljeni po obodu tita nisu dizajnirani za ispaljivanje u zemlju,
jer ne mogu da pucaju iz tupog ugla. A mitraljezi na zidu nisu dovoljno jaki.
Ali ako Kaede ne bude dobro naciljala, zalepiemo se za zid i eksplodirati.
Dovoljno smo blizu da moemo da vidimo vojnike kako tre po titu. alju

jedni drugima izvetaje neverovatnom brzinom.

Ali to sada nije vano. U jednom trenutku smo nekoliko stotina metara od
tita, u sledeem ve jezdimo ka mranom ulazu u elezniki tunel.
Dr'te se!", vie Kaede. Jo malo spusti letelicu, iako nisam znala da je
to uopte mogue. Ulaz nas razjapljeno eka.
Nema anse da proemo. Tunel je premali.
Najednom se naemo unutra, i tunel je crn kao no. S krila svetlucaju
iskrice koje paraju bone zidove. Iznad nas se zauje tutnjava. Pojurili su da
zatvore ulaz, ali su zakasnili.
Jo jedna sekunda. Izletimo iz tunela i uletimo u Denver. Kaede povue
ruku u suprotnu stranu ne bi li jo vie usporila.
Dii se, dii se!", vie Dan. Proletimo pored zgrade. Previe smo nisko letimo pravo u visoku kasarnu.
Kaede otro skrene. Promaimo zgradu za dlaku. A onda se spustimo,
stvarno. Letelica tresne o zemlju i prokliza, i tela nam polete napred. Imam
oseaj da su mi se noge otrgle od tela. S obe strane ulice vidim vojnike i
civile kako se sklanjaju s puta. U kabini zapucketa nekoliko iskri; nasumini
meci zaprepaenih vojnika. Nekoliko blokova iza nas, gomila unezvereno
blene u letelicu koja klizi plonikom.
Konano se zaustavljamo, jer se jedno krilo zakailo za zgradu i povuklo
nas ka uliici. Snano tresnem o sedite. Krov se otvori pre nego to uopte
uspem da uhvatim dah. S tekom mukom otkopam pojas i oamueno se
podignem. Kaede." kiljim ne bih li ih videla kroz dim. Moramo da..."
Rei mi zamru u grlu. Kaede sedi skljokana u svom seditu, i dalje
vezana. Na elu joj stoje pilotske naoare - verovatno ih nije ni stavljala.
Prazan pogled joj je uperen u dugmad na kontrolnoj tabli. Na majici joj
ugledam malu mrlju od krvi, i to u blizini rane koju je zadobila kad smo
ulazili u letelicu. Jedan od zalutalih metaka proao je kroz krov i pogodio
pravo u nju. U Kaede, koja je do pre nekoliko minuta izgledala nepobedivo.
Na trenutak stojim kao sleena. Haos oko mene kao da ne postoji, a dim
je prekrio sve sem mene i Kaedinog tela. Ipak, duboko u mislima zaujem
glasi koji uspeva da se probije kroz crnilo utrnulosti, dobro poznato svetio
koje me tera napred.
Krei, kae. Odmah.
Skrenem pogled i panino potraim Dana. On vie nije u letelici. Otpuzim

do ivice krila i slepo se spustim kroz dim i haos, sve dok ne sletim na kolena.
Nita ivo ne vidim.
A onda, kroz dim ugledam Dana. Podigne me na noge. Najednom se setim
naeg prvog susreta, kad se pojavio niotkuda s tim plavim oima i garavog
lica i pruio mi ruku. Lice mu je sada izvitopereno od uasa. Mora da je i on
video Kaede.
A tu si - mislio sam da si ve izala", apue i zajedno sa mnom
preskae olupinu. Da si krenula ka rulji." Bole me noge. Mora da mi je celo
telo u modricama od ovog sletanja.
Kad vidimo prve vojnike kako stiu do letelice, zaustavimo se ispod
jednog od razvaljenih krila. Polovina se rasporeuje da napravi barijeru i
sprei civile da uu, okrenutih lea. Ostali upiru svetla, da bolje vide kroz
dim i iskrivljen metal, da provere ima li preivelih. Jedan od njih je verovatno
primetio Kaede, jer je poeo da vie ka ostalima i pokazuje im da dou.
Ovo je letelica Kolonija", dere se u neverici. Prola je tit i uletela pravo u
Denver." Ovo skriveno mesto ispod krila samo je privremeno, svakog
trenutka mogu da nas primete. Barikada koju su vojnici napravili odvaja nas
od rulje.
Svuda oko nas i irom grada uju se zvuci polomljenog stakla, zvidanje
metaka, vrisci i poklii - ali samo onima koji su u blizini olupine jasno je da
se to sruila kolonijska letelica. Podignem pogled ka tornju Kapitol. Andenov
glas se uje iz svakog bloka i sa svakog zvunika u gradu - pretpostavljam
da se na svakom megabordu uivo prenosi njegovo obraanje... itavoj naciji.
Ugledam nekoliko besnih pobunjenika kako bacaju Molotovljeve koktele na
vojnike. Ljudi pojma nemaju da Kongres mirno sedi i eka da njihov bes
postavi Rejzora na Andenovo mesto. Nema anse da Anden moe da umiri
ovu rulju. Zamiljam sline proteste i u ostalim zemljama, u svakom gradu i
u svakoj ulici. Da su Patriote uspele i javno prikazale Elektorovo ubistvo na
tornju Kapitol, revolucija bi uveliko poela.
Sad", kae Dan.
Izletimo ispod krila i uhvatimo vojnike na prepad. Pre nego to uspeju da
nas uhvate ili upucaju, proli smo barikadu i utopili se u gomilu. Dan istog
trenutka obori glavu i nastavi da nas provlai kroz zgusnutu masu ruku i
nogu. Ne puta mi ruku. Jedva dolazim do daha i teko diem, ali ne dam
sebi da nas usporim. Dajem sve od sebe. Dok se probijamo, ljudi

zabezeknuto viu.
Vojnici iza nas dignu frku. Eno ih!", vie jedan. Zaujem nekoliko
metaka. Za petama su nam.
Ali mi nastavljamo dalje. Tu i tamo ujemo ljude kako se pitaju: Jel' ovo
Dan? Jel se to Dan vratio u kolonijskoj letelici?" Okrenem se i vidim da je
polovina vojnika krenula u pogrenom pravcu, jer nisu mogli da odrede kuda
smo otili. Ali nekolicina nam je ipak za petama. Sada smo samo jedan blok
od tornja Kapitol, ali meni se ini da smo kilometrima daleko. S vremena na
vreme pogledam kroz tela kroz koja se proguravamo. Megabordi prikazuju
Andena na balkonu, malecnu usamljenu figuru obuenu u crno i crveno, koja
ustro gestikulira.
Potrebna mu je Danova pomo.
Vojnici nas polako sustiu. Ova jurnjava mi izvlai i poslednji atom
snage. Stenjem i borim se da doem do daha. Dan je ve usporio da bih
mogla da ga pratim, ali ako ovako nastavimo nikada se neemo domoi
tornja. Stisnem mu ruku i odmahnem glavom.
Mora da nastavi", ozbiljno izgovaram.
Ti si flipnula." Stisne usne i povue me da krenem bre. Samo to
nismo stigli."
Ne." Nagnem se ka njemu. Ovo nam je jedina prilika. Nijedno nee
stii ako ja nastavim da nas usporavam."
Dan okleva, rastrgnut. Jednom smo se ve razdvojili - a sada se pita da li
e me ikada vie videti ako me pusti. Ali nema se sada vremena za to. Ne
mogu brzo da trim, ali mogu da se sakrijem u guvi. Veruj mi."
Bez ikakvog upozorenja me uhvati oko struka, privije k sebi i vatreno me
poljubi. Gorim. Svesrdno mu uzvratim poljubac i preem rukom preko
njegovih lea. Izvini to ti nisam poverovao", izgovara u dahu. Sakrij se i
uvaj se. Vidimo se uskoro." A onda mi stisne ruku i nestane. Duboko
udahnem ledeni vazduh. Krei, Dun. Nema vremena za gubljenje.
Zaustavim se, okrenem i unem, i to ba kad vojnici dou do mene. Prvi
me i ne vidi. U jednom trenutku tri - a u drugom sam ga ve saplela i
oborila na lea. Ne usuujem se da ni da zastanem i pogledam ga - uletim u
besnu rulju i pognute glave se probijam kroz gomilu, sve dok vojnike ne
ostavim daleko za sobom. Ne mogu da verujem koliko ima ljudi. Na sve
strane izbijaju sukobi izmeu civila i policije. Iznad nas, megabordi izbliza

prikazuju Andenovo lice, njegov ozbiljan pogled; kao da nas iza tih naoara
moli.
Prolazi est minuta. Kad stignem na deset metara od tornja Kapitol,
primetim da su ljudi potpuno zamrli. Vie nisu usredsreeni na Andena.
Pogledajte gore!"
Pokazuju na deka blistavoplave kose koji stoji na balkonu preko puta
Andenovog. Ulino svetio se odbija o zatitno staklo balkona, pa izgleda kao
da ija. Prestanem da diem i zaustavim se. Dan.

Kad stignem do tornja Kapitol, mokar sam od znoja. Telo mi bridi od

bola. Obiem ga i odem do dela koji nije okrenut ka glavnom trgu, a onda
preletim pogledom preko rulje koja me grubo nosi u oba pravca. Svuda oko
nas su zaslepljujui megabordi, i na svakom od njih prizor je isti - mladi
Elektor koji zalud moli ljudi da se vrate kuama, na sigurno, da se raziu dok
se stvari ne otmu kontroli. Pokuava da ih odobrovolji tako to iznosi svoje
planove za reformisanje Republike, za promene u Ispitima i poslovima koji
im se dodeljuju. Ali to politiko brbljanje njih ni izbliza ne moe da umiri. I
mada je stariji i mudriji od mene i Dun, Andenu nedostaje taj krucijalni
sastojak.
Ljudi mu ne veruju, niti veruju u njega.
Kladim se da Kongres uiva u ovom prizoru. Rejzor takoe. Zna li Anden
uopte da iza njegovog atentata stoji Rejzor? Zakiljim, a onda se zaletim ka
ivici drugog sprata oiene zgrade. Pokuavam da se drim kao da je Dun
iza mene, da me ohrabruje.
Zvunici su povezani ba onako kako je Kaede onomad i rekla. Sagnem
glavu ka simsu ispod krova i prouavam ice. Aha. Povezane su upravo
onako kako sam ih i ja namestio one noi kad sam se u pono naao s Dun,
kad sam je kroz zvunike pitao za lek protiv kuge. Samo to ovoga puta ne
planiram da se ujem samo u ulici, nego u itavoj prestonici. U itavoj
zemlji.
Vetar me iba po obrazima i zvidi mi kraj uiju, terajui me da
neprestano proveravam jesam li dobro uglavio noge. Mogu da umrem svakog
trena. Ne mogu da znam da li e me vojnici s krovova upucati pre nego to
se domognem nekog bezbednog mesta iza zatitnog stakla, desetinama metara
izdignut iznad rulje. A moda e me prepoznati i obustaviti vatru.
Penjem se sve do desetog sprata, istog onog na kome je i Elektor, a onda
na trenutak spustim pogled. Dovoljno sam visoko - im skrenem za ugao, svi
e me videti. Guva je najvea na ovoj strani, lica su im podignuta ka
Elektorn, pesnice besno stisnute. ak i odavde se vidi koliko njih ima crvene

pramenove u kosi. Pokuaj da ga zabrane osuen je na propast onda kad ba

svi ele da ga imaju.
Po obodima trga, ulina policija i vojnici nemilosrdno koriste pendreke,
guraju ljude nizom providnih titova. udi me da nisu poeli da pucaju na
njih. Ruke ponu da mi se tresu od besa. Malo ta izgleda gore od stotine
vojnika Republike u bezlinoj borbenoj opremi koji u mranoj koloni
napadaju nenaoruane demonstrante. Pribijem se uza zid i nekoliko puta
duboko udahnem, trudei se da povratim mir. Trudei se da se setim Dun i
Duninog brata i Elektora, kao i toga da iza nekih od tih bezlinih maski ima
dobrih ljudi, koji imaju roditelje i brau i sestre i decu. Nadam se da je
Anden zasluan za to to se na njih ne puca - da im je naredio da nema
otvaranja vatre na demonstrante. Moram u to da verujem. U suprotnom
nikada neu moi da uverim ljude u ovo to planiram da izgovorim.
Nemoj da se plai", kaem sebi, vrsto zatvorenih oiju. Ne moe
sebi to da priuti."
A onda izronim iz senki, proem do ugla za koji skrenem i skoim na
najblii balkon. Okrenem se ka centralnom trgu. Zatitno staklo balkona
dosee do oko pola metra iznad moje glave, ali i dalje oseam nalet vetra
koji dolazi odozgo. Skidam kapu i bacam je preko ograde. Polako pada na
zemlju, noena vetrom. Kosa mi leti oko lica. Sagnem se, savijem jednu od
ica i podignem zvunik kao daje megafon.
A onda ekam. Isprva me niko ne primeuje. Ali ubrzo se jedno lice
okrene ka meni, verovatno privueno mojom svetlom kosom, a onda jo
jedno, pa jo jedno. Mala grupa. Mala grupa postaje sve vea, te uskoro svi
pokazuju ka meni. Zvidanje i besni povici se utiaju. Pitam se da li me i
Dun vidi. Vojnici poredani po krovovima uperili su pitolje u mene - ali ne
pucaju. I oni su u podjednako neprijatnoj poziciji. Poelim da pobegnem. Da
uradim ono u emu sam najbolji, ono to radim poslednjih pet godina. Da
odjurim i nestanem u senci.
Ali ovog puta ostajem. Umoran sam od beanja.
Gomila je sve tia i tia, jer me sve vie njih vidi. Isprva zaujem amor
koji izaziva neverica. Pa i smeh. To ne moe biti Dan, verovatno govore jedni
drugima. Ovo je neki prevarant. Ali to due stojim, sve su glasniji. Sada su
svi okrenuti ka meni. Pogled mi odluta ka Andenovom balkonu; ak i on
gleda u mene. Prestanem da diem, pitajui se da li e im narediti da

zapucaju. Da li je on uopte na mojoj strani?

A onda ponu da kliu moje ime. Dan! Dan! Dan! Ne mogu da verujem
sopstvenim uima. Kliu mi, a glasovi im odjekuju po blokovima i ulicama.
Stojim kao ukopan, i dalje drim ovaj sklepani megafon i ne mogu da
skrenem pogled s rulje. Podignem zvunik ka usnama.
Narode Republike!", viknem. Da li me uje?"
Moje rei zazvone iz svakog zvunika na trgu - pa i u zemlji, koliko
znam. ak i ja se zapanjim. Ljudi radosno uzvrate, i zemlja kao da se zatrese.
Vojnici mora da su dobili hitno nareenje od nekoga iz Kongresa, jer vidim da
postavljaju oruje na gotovs. Vazduhom prozuji metak i udari o staklo,
rasprujui iskrice. Ali ja se ne pomeram.
Elektor mahne straarima kraj sebe, koji istovremeno podignu ruke na
uvo i izgovore neto u mikrofon. Moda nareuju vojnicima da obustave
paljbu. Moram da verujem u to.
Ja to ne bih radio da sam na tvom mestu", viknem u pravcu vojnika koji
je ispalio metak. Saberi se. Poklii se pretvore u povike. Kongres valjda ne
eli pobunu?"
Dan! Dan! Dan!
Danas vi iz Kongresa dobijate ultimatum." Skrenem pogled ka
megabordima. Uhapsili ste jedan broj Patriota za zloin za koji ste vi
odgovorni. Oslobodite ih. Sve redom. Ako to ne uinite, pozvau narod na
revoluciju. Ali ne onakvu kakvu ste oekivali." Narod zagrmi s
odobravanjem. Poklii postanu gotovo mahniti.
Narode Republike." Nastavljaju da me podravaju dok govorim.
Sluajte me. Danas i vama dajem ultimatum."
Ne prestaju da kliu, ali ubrzo shvate da sam i ja uutao i da treba da se
utiaju. Pribliim zvunik usnama. Moje ime je Dan." Glas mi se prolama
vazduhom. Trpeo sam istu onu nepravdu zbog koje vi ovde protestujete.
Patio sam iz istih razloga iz kojih i vi patite. Nalik vama, gledao sam svoje
prijatelje i porodicu kako ginu od ruke Republike." Trepnem da odagnam
seanja koja me preplavljuju. Nastavi. Bio sam izgladnjivan, tuen i
poniavan. Bio sam muen, vrean i potlaen. iveo sam u sirotinjskim
sektorima, kao i vi. Rizikovao sam ivot za vas. I vi ste rizikovali ivote za
mene. A svi zajedno smo rizikovali ivote za ovu zemlju - ne onu u kojoj
sada ivimo, ve za onu kakvu se nadamo da emo imati. Svi vi, svi do

jednog, ste heroji."

Iako straari zalud pokuavaju da savladaju i pohapse demonstrante, a
vojnici bezuspeno gledaju da onemogue prenos preko zvunika, ljudi me
ipak razdragano pozdrave. Kongres se izgleda plai. Plai se mene, kao i
uvek. Te nastavim dalje - priam ljudima ta se desilo mojoj majci i brai,
ta se desilo Dun. Priam im za Patriote, za pokuaj Senata da ubije
Andena. Nadam se da Rejzor sve ovo slua i da kljua od besa. Panja
naroda na trgu nijednog trenutka ne poputa.
Da li mi verujete?" viknem. Rulja jednoglasno potvrdi. To more ljudi i
njihovi zagluujui povici potpuno me ponesu. Da je moja majka ovde, da su
tata i Don ovde, da li bi mi se i oni osmehivali? Duboko udahnem i stresem
se. Zavri ono zbog ega si doao. Usredsredim se na ljude, na mladog
Elektora. Skupim snagu. A onda izgovorim reci za koje bih se zakleo da ih
nikada neu izgovoriti.
Narode Republike, spoznajte ko vam je neprijatelj. Neprijatelj vam je
nain ivota u Republici, zakoni i tradicije koje nas unazauju, vlada koja nas
je dovde dovela. Pokojni Elektor. Kongres." Podignem ruku i pokaem ka
Andenu. Ali novi Elektor... nije ... vam ... neprijatelj!" Ljudi se utiaju. Ne
skidaju pogled s mene. Jel' mislite da Kongres eli da ukine Ispit, ili da
pomogne vaim porodicama? To je la." Pokaem na Andena i prvi put
nateram sebe da mu verujem. Elektor je mlad i ambiciozan, i ne lii na
svoga oca. On eli da se bori s vama, i da se bori za vas, ali prvo morate da
mu date ansu. Ako stanete iza njega i upotrebite svoju mo da ga uzdignete,
onda e on uzdii nas. Promenie nam ivot, korak po korak. On moe da
napravi zemlju kakvoj se nadamo. Veeras sam doao zbog vas - ali i zbog
njega. Da li mi verujete?" podignem glas: Narode Republike, da li mi
verujete?"
Tiina. A onda nekoliko poklia. Pa jo vie. Podignu pogled i pesnice ka
meni, neprestano viui, nosei sa sobom promenu. Onda pozdravite
Elektora onako kao to sam ga i ja pozdravio, te e i on pozdraviti vas!"
Buka je sada zagluujua, potapa sve oko sebe. Mladi Elektor ne skree
pogled s mene, i napokon shvatam da je Dun u pravu. Ne elim da vidim
Republiku kako propada. elim da je vidim kako se menja.

Prola su dva dana. Preciznije, pedeset dva sata i osam minuta otkad se
Dan popeo na toranj Kapitol i objavio podrku novom Elektoru. Kad god
zatvorim oi, vidim ga gore, njegovu kosu koja bleti kao svetionik po noi,
ujem njegove zvonke, odlune rei koje se pronose gradom i zemljom. U
snu oseam vrelinu njegovog poslednjeg poljupca, vatru i strah u njegovim
oima. Nema osobe u Republici koja ga te noi nije ula. Jednim udarcem
smo mo predali Andenu, i Anden je pridobio zemlju.
Ovo mi je drugi dan u bolnikoj odaji u predgrau Denvera. Drugo
popodne bez Dana. I njega podvrgavaju istim testovima, samo nekoliko soba
dalje od mene, da bi bili sigurni da je zdrav i da Kolonije nisu u njega
postavile neki ureaj za praenje. Svakog trenutka treba da se susretne s
bratom. Stigao je i moj doktor da proveri kako sam - ali neemo imati ni
trenutka privatnosti. Razgledam tavanicu sobe u kojoj leim i u svakom
oku spazim po kameru - uivo prenose moje stanje. Republika se plai da
narod ne pomisli kako ne vode rauna o nama.
Monitor na zidu prikazuje Danovu sobu. To je jedini razlog to sam
pristala da ovako dugo budemo odvojeni. Volela bih da mogu da
porazgovaram s njim. im zavre s rendgenom i senzorima, uzimam
mikrofon.
Dobro jutro, gice Iparis", izgovara doktor dok mi sestre prevlae
senzore po koi. Otpozdravim mrmljanjem i ne skidam pogled s Dana, koji
razgovara sa svojim doktorom. Ruke su mu prkosno prekrtene, a izraz lica
skeptian. Tu i tamo panju mu privue neka taka na zidu koju ne mogu da
vidim. Pitam se da li i on mene gleda.
Doktor primeti u ta gledam i umorno odgovori na pitanje koje nisam ni
postavila. Uskoro ete se videti, gice Iparis. Okej? Obeavam. A sada, i
sama zna ta ti je initi. Zatvori oi i duboko udahni."
Potisnem nervozu i posluam ga. Pod kapcima ugledam odbleske svetla,
a mozgom i niz kimu prou me marci. Preko nosa i usana mi stavljaju
masku od gela. Uvek sam se trudila da ne paniim kad doe do ovog dela, da

se izborim s klaustrofobijom i oseajem da se davim. To je obino testiranje,

ponavljam sebi. Testiraju me da se uvere da mi Kolonije nisu ispirale mozak,
da provere moju mentalnu stabilnost i da li Elektor - i Republika - mogu u
potpunosti da mi veruju. To je sve.
Prolaze sati. Konano se zavri i doktor mi kae da ponovo mogu da
otvorim oi.
Svaka ast, Iparisova" kae i ukucava neto u svoj tablet. Kaalj se
nee tako brzo povui, ali mislim da je najgore prolo. Ako eli, moe jo
da ostane" - nasmeje se na moj ogoren izraz lica - ali ako hoe da te
otpuste i poalju u novi stan, i to moemo da sredimo. U svakom sluaju,
velianstveni Elektor eli da porazgovara s tobom pre nego to ode."
Kako je Dan?", pitam. Teko prikrivam nestrpljenje. Kad mogu da ga
vidim?"
Doktor se namrti. Zar nismo ve vodili ovaj razgovor? Dan e biti
otputen ubrzo posle tebe. Prvo mora da se vidi s bratom."
Paljivo ga prouavam. Postoji razlog to okleva - razlog koji ima veze s
Danovim oporavkom. Vidim taj jedva primetni trzaj njegovih facijalnih
miia. Zna neto to ja ne znam.
Ali on me povrati u stvarnost. Skloni tablet u stranu, ispravi se i usiljeno
se osmehne. Pa, to bi bilo to za danas.
Sutra poinjemo s tvojim ponovnim pripajanjem Republici i dodeljujemo
ti novi posao. Elektor treba da stigne za koji minut, te ima malo vremena da
se pribere." Nakon toga, i on i sestre pokupe senzore i ureaje i ostave me
samu.
Sedim na krevetu i ne skidam pogled s vrata. Ogrnuli su mi tamnocrveni
ogrta oko ramena, ali i dalje mi je hladno. Kad se Anden pojavi, ve se
uveliko tresem.
Ulazi s onom prepoznatljivom gracioznou, obuven u neujne tamne
izme, s crnim alom i u uniformi, savreno podianih lokni i s elegantnim
naoarima na nosu. Kad me ugleda, osmehne se i salutira. To me acne i
podseti na Metijasa, te moram da se usredsredim na stopala da bih se
pribrala. On, sreom, pomisli da mu se poklanjam.
Elektore", pozdravim ga.
Osmehne se; pree svojim zelenim pogledom preko mene. Kako si,
Dun?"

Uzvratim mu osmeh. Korektno."

Anden se jedva ujno nasmeje i pogne glavu. Prie mi blie, ali ne seda
na krevet. Oito je da ga i dalje privlaim, vidim to po nanu na koji me
slua i posmatra. Ali mora da je dosad ve uo glasine o meni i Danu? Ako i
jeste, ne otkriva to. Republika", nastavlja, posramljen to sam ga uhvatila da
zuri, to jest vlada, odluila je da si u dovoljno dobrom stanju da se vrati u
vojsku i ponovo preuzme svoj rang. Ponovo e biti agent, i to ovde u
Denveru."
Dakle, ne vraam se u Los Andeles. Koliko sam ula, karantin u Los
Anelesu vie nije na snazi, a Anden je poeo da sprovodi i istragu o
izdajicama u Senatu - uhapeni su i Rejzor i komandirka Dejmson. Mogu
misliti koliko komandirka Dejmson sada mrzi Dana i mene... od pomisli na
njeno besno lice sledi mi se krv u ilama.
Hvala", izgovaram nakon nekoliko trenutaka. Veoma sam zahvalna."
Anden odmahne rukom. Nema na emu. Ti i Dan ste uinili veliku stvar
za mene."
Oputeno mu salutiram. Danov uticaj se ve osea - nakon onog
improvizovanog govora, Kongres i vojska su dopustili demonstrantima da se
nekanjeno vrate kui i oslobode Patriote koji su bili uhapeni za pokuaj
ubistva (ali pod nadzorom]. Ako se Senat ranije i nije plaio Dana, sada ga
se plai sigurno. On trenutno ima mo da potpali ozbiljnu revoluciju, i to sa
samo nekoliko rei.
Ali..." Anden spusti glas, i izvue ruke iz depova da bi ih prekrstio na
grudima. Imam za tebe drugaiji predlog. Mislim da zasluuje mnogo
vaniju poziciju od mesta obinog agenta."
Na pamet mi pada na razgovor u vozu, ponuda koja mu je tada bila
navrh jezika. Kakvu poziciju?"
Ipak odlui da sedne na krevet kraj mene. Toliko je blizu da oseam
njegov dah na svojoj koi, vidim tek izniklu bradu na njegovom licu. Dun",
zausti, Republika nikada nije bila ovako nestabilna. Dan je spreio da se
potpuno ne urui, ali jo uvek plovim kroz vrlo opasno vreme. Veliki broj
senatora se bori za prevlast, i mnogo ljudi irom zemlje nada se da u nainiti
pogrean korak." Anden na trenutak uuti. Ovaj jedan trenutak mi ne
garantuje venu naklonost naroda, a ja ne mogu sm da vodim ovu zemlju."
Znam da je to istina. Iscrpljenost na njegovom licu je oigledna, kao i

razdraljivost koju nosi odgovornost tako velikog bremena.

Kad je moj otac bio mlad Elektor, on i moja majka su vladali zajedno.
Elektor i njegov Princeps. Tada je bio na vrhuncu moi. I meni je potreban
saveznik, neko ko je pametan i snaan i kome mogu da predam ruke mnogo
vie moi u nego Kongresu." Ponem plitko da diem i da varim ponudu koju
se sprema da mi iznese. elim partnera koji ume da oseti puls naroda,
nekoga ko je iznimno talentovan u svemu to radi, nekoga ko deli moje ideje
o stvaranju nacije. Naravno, ne moe se od agenta do Princepsa stii tek
tako. To zahteva naporan trening, uputstva i edukaciju. I priliku da se
dovoljno napreduje da bi se u roku od nekoliko godina, decenija, preuzela
takva jedna pozicija, da se prvo zavri obuka za senatora, a onda i za vou
Senata. To je obuka koju treba shvatiti ozbiljno, pogotovo ako nema
iskustva u Senatu. Naravno, bie tu jo kandidata za Princepse." Zastane,
promeni ton. ta misli?"
Odmahnem glavom, jer i dalje nisam sigurna ta mi tano nudi. Postoji
ansa da postanem Princeps - to je pozicija iznad koje je samo Elektor.
Svaki trenutak svog ivota provela bih u njegovom drutvu, i najmanje deset
godina ga pratila u stopu. Nikada ne bih viala Dana. Ta ponuda potpuno
onemoguava ivot koji sam s Danom zamislila. Jel' mi to Anden nudi
promociju na osnovu svog miljenja o mojim sposobnostima - ili doputa da
ga vode emocije, promovie me u nadi da e vie vremena provoditi sa
mnom? I kako ja uopte mogu da se takmiim s ostalim kandidatima za
Princepsa, koji su i po nekoliko decenija stariji od mene, koji su verovatno
ve sada senatori? Duboko udahnem, a onda pokuam da postavim
diplomatsko pitanje. Elektore", zaustim. Mislim da nisam..."
Neu da te pritiskam", prekine me, a onda proguta knedlu i oprezno se
osmehne. Ima svu slobodu da odbije. A moe postati Princeps i bez..."
Jel on to crveni? Ne mora da", predomisli se. Ja - Republika - bila bi
zahvalna kad bi to uzela u razmatranje."
Nisam sigurna da posedujem talenat za tako neto", odgovorim.
Potreban vam je neko mnogo bolji od mene."
Anden me uhvati u ruke. Ti si roena da prodrma ovu Republiku.
Dun, bolja ne postoji."

Doktorima se u poetku nisam dopao. Oseanje je uzajamno, naravno - ni

moja iskustva s bolnicama nisu ba najbolja.
Pre dva dana, kad su konano uspeli da me skinu s balkona tornja Kapitol
i umire rulju koja me je pozdravljala, ugurali su me u bolnika kola i odvezli
pravo u bolnicu. Tamo sam doktoru polomio naoare, i kad god bi pokuali
da me pregledaju poinjao sam da utiram metalne posluavnike po sobi.
Ako me samo dotaknete", urlao sam, ima da vam polomim te vratove."
Morali su da me veu. Urlikao sam i traio Idena, zahtevao da ga vidim,
pretio da u spaliti bolnicu ako mi ga ne dovedu. Traio sam i Dun. Dreao
da mi dokau da su Patriote osloboene. Traio sam da vidim Kaedino telo,
preklinjao da je sahrane kako dolikuje.
Moje reakcije su prenoene uivo jer su se ljudi okupili ispred bolnici i
traili dokaz da se o meni brinu kako treba. Postepeno sam se smirivao, i
nakon to su se uverili da sam iv, i graani Denvera su poeli da se smiruju.
E sad, ovo ne znai da te vie neemo pomno posmatrati", kae moj
doktor i prua mi nekoliko republikih koulja i vojne pantalone. Mrmlja da
kamere ne bi prenele njegove rei. Jedva da mu vidim oi iza tih malecnih
okruglih naoara. Ali Elektor te je pomilovao, a tvoj brat Iden treba da
stigne svakog asa."
Ne progovaram. Nakon svega to se izdeavalo otkad je Iden dobio kugu,
jedva mogu da pojmim da mi ga Republika sada vraa. Sve to mogu jeste da
se smekam i krguem zubima. On mi uzvaa osmeh s izrazom koji odaje
koliko sam mu antipatian, i nastavlja da mi govori rezultate testa i gde u da
ivim nakon to se sve ovo zavri. Znam da ne eli da bude ovde, ali ne
govori to, ne uz sve ove kamere po sobi. Krajikom oka gledam u monitor na
zidu koji mi pokazuje ta radi Dun. I ona je bezbedna, prolazi kroz iste
provere kao i ja. Ali nikako da se otresem ove nervoze.
Postoji jo neto, ali to elim da ti kaem da niko ne uje", nastavlja
doktor. Jedva da ga i sluam. Prilino je vano. Neto to smo otkrili na
rendgenu, a to bi trebalo da zna."

Nagnem se da ga bolje ujem. Ali u tom trenutku zazvoni interfon. Iden

Batar Ving je stigao, doktore", kau. Molim vas da prenesete Danu."
Iden. Iden je ovde.
Najednom me vie ne zanimaju ti prokleti rezultati. Iden je napolju, tik
ispred mojih vrata. Doktor pokuava neto da mi kae, ali ja proletim pored
njega, otvorim vrata i izletim na hodnik.
Isprva ga ne vidim. Previe je sestara koje tumaraju hodnicima. A onda
primetim sitnu figuru koja sedi na klupi i mlatara nogama, zdrave koe i
glave pune neukrotivih svetlih plavih lokni, obuenu u preveliku kolsku
uniformu i male izme. Deluje vii, verovatno zato to sada moe da sedi
uspravno. Kad se okrene ka meni, shvatim da nosi debele naoare s crnim
okvirom. Oi su mu svetle, njihovo bledo crvenilo podsea me na oi deaka
kojeg sam upoznao u vagonu one hladne snene noi.
Idene", promuklo izgovorim.
Oi mu i dalje nemaju fokus, ali ozaren osmeh mu se rairi licem. Ustane
i pokua da krene ka meni, ali zastane kad shvati da ne zna tano gde sam.
Jesi li to ti, Danijele?", nesigurno pita.
Otrim do njega, privijem ga uz sebe i ne putam. Aha", apnem. To
sam ja, Danijel."
Iden zaplae. Jecaji mu potresaju telo. Tako me jako stegne oko vrata da
mi se ini da me nikad nee pustiti. Duboko udahnem da oteram suze. Kuga
mu je odnela vid, ali je makar ovde, iv i zdrav, dovoljno jak da moe da
hoda i pria. I to mi je dovoljno. Drago mi je to te ponovo vidim, mali",
zagrcnem se, i preem mu rukom kroz kosu. Nedostajao si mi."
Ne znam koliko dugo tako stojimo. Nekoliko minuta? Nekoliko sati? Ali
nije ni vano. Prolazi sekunda za sekundom, a ja se trudim da to vie
razvuem ovaj susret. Oseam se kao da grlim itavu svoju porodicu. On je
sve to je vano. Makar njega imam.
Neko iza mene se zakalje.
Dane", izgovara doktor. Naslonjen je na otvorena vrata moje elije,
ozbiljnog lica po kome fluorescentno svetio baca senke. Neno spustim Idena
na pod, ne sklanjajui mu ruku s ramena. Poi sa mnom. Biu brz,
obeavam. Ja, hm..." Zastane kad ugleda Idena. Preporuujem da tvoj brat
ostane ovde. Za sada. Uveravam te da u te vratiti za koji minut, a onda
obojica moete da odete u svoj novi stan."

Ne pomeram se s mesta, ne elim da mu verujem.

Obeavam", ponovi. Ako laem, pa, sada si dovoljno moan da moe
narediti Elektoru da me uhapsi."
Pa, to i jeste istina. Saekam jo koji sekund, grizui unutranjost obraza,
a onda potapem Idena po glavi. Brzo se vraam, vai? Ostani na klupi. Ne
mrdaj. Ako neko pokua da te natera da se pomeri, vriti. Dogovoreno?"
Iden obrie nos rukom i klimne glavom.
Vratim ga na klupu, a onda odem s doktorom do moje sobe. Neno
zatvori vrata.
ta je?" nestrpljivo izgovaram. Ne mogu da ne gledam u brata, kao da e
nestati ako ne budem na oprezu. Dunin monitor na zidu pokazuje da je ona
sama.
Primeujem da vie ne nerviram doktora. Pritisne dugme na zidu i
promrmlja neto o iskljuivanju zvuka na kamerama. Kao to rekoh... deo
tvojih testova je podrazumevao skeniranje mozga, da bismo se uverili da ga
Kolonije nisu menjale. Nismo pronali nijedan razlog za brigu, ali naili smo
na neto drugo." Okrene se, ukljui neki mali ureaj i pokae ka osvetljenom
ekranu na zidu. Na njemu je slika mog mozga. Namrtim se, jer ne znam u ta
treba da gledam. Doktor pokae na tamnu mrlju u dnu. Nali smo ovo u
blizini tvoj levog hipokampusa. Mislimo da je staro, verovatno je godinama
tu, i godinama se samo pogoravalo."
Koji trenutak zbunjeno gledam, a onda se okrenem ka doktoru. Meni to i
dalje deluje beznaajno, pogotovo zato to me u holu eka Iden. I to u se
uskoro ponovo videti s Dun. I? ta jo?"
Jesi li imao problem s jakim glavoboljama? to u poslednje vreme, to
ranije?"
Da. Nego ta nego jesam. Imam glavobolje jo od one noi kad su me
testirali u Centralnoj bolnici Los Anelesa, one noi kad je trebalo da umrem,
ali sam uspeo da pobegnem. Klimnem glavom.
Skrsti ruke. Na karton pokazuje da su na tebi... eksperimentisali nakon
to si pao na Ispitu. Vrili su neke testove na tvom mozgu. Ti... huh",
nakalje se, borei se da nae prave rei, trebalo je brzo da podlegne, ali si
preiveo. E pa, posledice su konano poele da te stiu." Glas mu se pretvori
u apat. Niko nita ne zna o ovome - ak ni Elektor. Ne elimo da se
podigne revolucija. Isprva smo mislili da moemo da te izleimo

kombinacijom operacije i lekova, ali kad smo se malo vie pozabavili time,
shvatili smo da je toliko sve isprepletano u tom tvom hipokampusu da bi bilo
nemogue stabilizovati stanje a da ozbiljno ne otetimo tvoje kognitivne
sposobnosti."
Progutam knedlu. Pa? ta to znai?"
Doktor skine naoare i uzdahne. To, Dane, znai da umire."

2007 SATI
DVA DANA NAKON OTPUTANJA.
OKSFORDSKA KASKADNA ZGRADA,
SEKTOR LODO, DENVER.
220 UNUTRA.
Dan je otputen jue u sedam ujutru. Od tada sam ga zvala tri puta, ali se
on nijednom nije javio. Tek pre nekoliko sati sam preko bubice konano
zaula njegov glas. Dun, jesi li slobodna danas?" Stresem se od nenosti u
njegovom glasu. Mogu li da svratim? elim da porazgovaramo."
Doi", odgovorim. To je bio itav razgovor.
Samo to nije stigao. Iako se trudim da ubijem vreme tako to istim stan
i eljam Olijevo krzno, sramota me je da priznam da je jedino o emu mogu
da razmiljam o emu to Dan eli da porazgovaramo.
Neobino je to ponovo imam svoj stan, nameten gomilom novih i
nepoznatih stvari. Mekani dvosedi, kitnjasti lusteri, stakleni stolovi, drveni
podovi. Luksuz u kome mi vie nije prijatno. Na prozoru vidim slabaan
proleni sneg. Oli spava kraj mene, na jednoj od dve sofe. Nakon to su me
otpustili iz bolnice, vojnici su me dipom dovezli do kaskadne zgrade
Oksford - prvo to sam ugledala bio je Oli, koji je kao lud mahao repom i
radosno gurao njuku u moju ruku. Rekli su mi da je Elektor odavno traio
da moj pas bude prebaen u Denver i da se pobrinu za njega. I to nakon to
me je Tomas uhapsio. Sada su mi ga vratili, taj mali deo Metijasa. Pitam se
ta Tomas misli o svemu ovome. Hoe li nastaviti da prati protokol i
pokloniti mi se kad me vidi, zakleti se na venu odanost? Moda je Anden na
redio da i njega uhapse zajedno s komandirkom Dejmson i Rejzorom. Ne
znam kako se oseam kad na to pomislim.
Jue su sahranili Kaede. Hteli su da je kremiraju i odrede joj neko obino
mesto na pogrebnom tornju, ali ja sam insistirala na neem lepem. Na
pravom grobnom mestu. Na metru kvadratnom samo za nju. Anden se,

naravno, sloio. Da je Kaede ostala iva, gde bi sada bila? Da li bi je

Republika ikada primila u svoju avijaciju? Da li je Dan posetio njen grob?
Da li krivi sebe za njenu smrt, kao to ja sebe krivim? Da li je zato ovoliko
dugo ekao da kontaktira sa mnom nakon otputanja?
ta e sad da se desi? Kuda sada?
2012 sati. Dan kasni. Pogled mi je prikovan za vrata, nita drugo ne mogu
da radim, plaim se da e mi neto promai ako trepnem.
2015 sati. Stanom se pronese nean zvuk zvona. Oli se trgne, naulji ui i
zacvili. Ovde je. Gotovo da poskoim s kaua. Dan ima toliko lak korak da
ga ak ni moj pas ne uje kad se pribliava.
Otvorim vrata - i sledim se. Pozdrav koji sam spremila zastane mi u grlu.
Dan stoji preda mnom, s rukama u depovima, toliko lep u gane novoj
uniformi Republike (crnoj, s tamnosivim traftama na avovima pantalona i
oko rukava, s debelim okovratnikom na vojnikom kaputu koji oznaava
prestonike trupe Denvera, i elegantnim rukavicama koje mu vire iz depova,
ukraenim zlatnim lancima) da oduzima dah. Kosa mu pada na ramena i sjaji
se, posuta nenim prolenim pahuljicama. Oi su mu svetle, zapanjujue
plave i prelepe; na dugim trepavicama zadralo se nekoliko pahuljica. Jedva
da mogu da ga gledam. Ne samo da ga nikada nisam videla u neem
formalnom, nego ga nikad nisam videla obuenog u vojniku uniformu. Nije
mi palo na pamet da se pripremim za ovako neto, za lepotu koja je tek sada
dola do izraaja.
Dan primeti moj izraz lica i iroko se osmehne. To je zbog
fotografisanja" izgovori, i pokae na uniformu, Elektora i mene kako se
rukujemo. Nisam je ja izabrao. Oito. Nadam se da neu zaaliti to sam ga
podrao."
Jesi li uspeo da izbegne rulju ispred svog stana?", konano izgovorim.
Saberem se i uzvratim mu osmeh. Pria se da ljudi trae da ti postane novi
Elektor."
Ogoreno se namrti i cokne. Dan za Elektora? Kako da ne. Jo ni
Republiku nisam zavoleo. I na to treba da se naviknem. Ali izbegavanje mi
ide od ruke. Radije se ne bih susretao s ljudima." Glas mu odie tugom, te
pretpostavim da ipak jeste obiao Kaedin grob. Kad primeti kako ga
posmatram, nakalje se, a onda mi prui malu plianu kutiju. Zbunjena sam
to je tako uljudan i na pristojnoj udaljenosti od mene. Kupio sam je usput.

Za tebe, duo."
Uzdahnem od iznenaeno. Hvala." Paljivo je uzmem, divei joj se, a
onda nakrenem glavu ka njemu. Koji je povod?"
Dan zadene kosu iza uveta, trudei se da deluje oputeno. Samo mi se
dopala."
Obazrivo je otvorim, a onda otro udahnem - unutra je srebrni lani s
malim priveskom od rubina u obliku suze, optoen dijamantima. Oko rubina
su obavijene tri nene ice. Ovo je... prelepo", kaem. Pocrvenim. Mora da
je bilo skupo." Kad sam to poela da mu se obraam tako kulturno i
srdano?
Odmahne glavom. Republika me obasipa novcem ne bi li me usreila.
Rubin je tvoj kamen roenja, jelda? Pa, pomislio sam da bi bilo bolje da ti od
mene ostane neto vrednije od prokletog prstena od spajalica." Potape Olija
po glavi, a onda polako osmotri moj stan. Lep stan. Lii na moj." I Danu je
dodeljen slian, s ozbiljnim obezbeenjem, samo nekoliko blokova od mene."
Hvala ti", ponovim, i neno spustim kutiju na kuhinjski pult. A onda mu
namignem. Ali ipak vie volim onaj prsten od spajalica."
Na trenutak se ozari. elim da obavijem ruke oko njega, da priljubim
usne na njegove, ali - energija kojom odie njegov stav poruuje mi da mu se
ne pribliavam.
Pokuavam da pretpostavim ta ga to mui. Kako je Iden?"
Nije loe." Dan jo jednom preleti pogledom po sobi, a onda ponovo
pogleda u mene. Kad se sve uzme u obzir." Oborim glavu. ]a... ao mi je
zbog njegovog vida. On je..."
iv je", neno me prekine. I to mi je dovoljno." Nesigurno klimnem
glavom, te nastane neprijatna tiina. Konano progovorim: eleo si da
porazgovaramo."
Da." Obori pogled, izvadi rukavice, a onda stavi ruke u depove. uo
sam za unapreenje koje ti je Anden ponudio."
Okrenem se i sednem na dvosed. Nije prolo ni etrdeset osam sati, a na
megabordima se ve pojavila vest:
DUN IPARIS PONUENA OBUKA ZA POZICIJU PRINCEPSA
Trebalo bi da budem srena to je on to prvi pomenuo - pitala sam se

kako da zaponem tu temu s njim, a sada uopte i ne moram. Ipak, srce

pone ubrzano da mi lupa i obuzme me nervoza koje sam se i plaila. Moda
je ljut to mu to ranije nisam pomenula. ta si tano uo?" pitam ga kad
sedne kraj mene. Kolenom mi ovla dodirne butine. ak i od tog povrnog
dodira osetim leptirie u stomaku. Pogledam ga da vidim da li je to uinio
namerno, ali usta su mu stisnuta kao da zna da e ovaj razgovor odvesti u
pravcu koji ne eli.
Pria se da bi morala da ga prati u stopu, jelda? Obuavali bi te za
Princepsa. Jel' to istina?"
Uzdahnem, opustim ramena i stavim glavu u ake. Kad ujem njega kako
to izgovara, osetim svu teinu obaveze koja bi me ekala. Naravno da
razumem praktine razloge zbog kojih me je Anden predloio - nadam se da
jesam neko ko moe da pomogne da se Republika promeni. Sva onaj vojna
obuka, sve to mi je Metijas ikada rekao - znam da sam prava osoba za
vladu Republike. Ali... Da, istina je", odgovorim, i brzo dodam, ali nije to
prosidba - ili tako neto. To je profesionalna funkcija, a ja bih bila samo
jedna od nekoliko koji se za nju bore. Ali to znai da bih bila odsutna
nedeljama... nekad i mesecima. Daleko od..." Daleko od tebe, poelim da
kaem. Ali to zvui kilavo, pa ne elim da nastavim. Umesto toga mu
iznesem sve detalje koji mi prou kroz glavu. Priam mu o napornom
rasporedu kandidata, o tome kako bih se postarala da mi daju odmor, ako
uopte to prihvatim, o tome kako nisam sigurna koliki deo sebe elim da dam
Republici. Nakon nekog vremena postaje mi jasno da brbljam, ali toliko se
dobro oseam to sam skinula taj teret s grudi, to sam sve ispriala deku
do koga mi je stalo, da i ne elim da se zaustavim. Ako iko u mom ivotu
zasluuje sve to da uje, onda je to Dan.
Ne znam ta da kaem Andenu", zavrim. Ne pritiska me, ali uskoro
moram da mu odgovorim."
Dan ne progovara. Bujica izgovorenih rei sada je suoena s tiinom. Ne
mogu ni da opiem emociju na njegovom licu - kao da je neto izgubio, kao
da mu je neto oteto i razbacano po tlu. Razara me ta duboka neujna tuga.
ta li mu prolazi kroz glavu? Da li mi veruje? Da li misli, kao i ja kad sam
prvi put to ula, da mi Anden to nudi jer se lino zanima za mene? Da li je
tuan jer bismo u narednih deset godina jedva imali vremena da se vidimo?
Posmatram ga i ekam, pokuavam da pretpostavim ta e da kae. Naravno

da nee biti srean, naravno da e da se pobuni. Ni ja nisam srena...

Najednom progovori. Prihvati ponudu", promrmlja.
Nagnem se, jer mi se uini da ga nisam dobro ula. ta?"
Dan me paljivo osmotri. Ruke mu se trgnu, kao da eli da me dodirne.
Ali ipak se suzdri. Doao sam da ti kaem da prihvati ponudu", neno
ponovi.
Trepnem. Boli me grlo; vidno polje mi je zaprei svetlucava izmaglica.
Ovo ne moe biti pravi odgovor - oekivala sam svakakve reakcije, ali
ovakvu nikako. Moda me nije toliko zapanjio njegov odgovor, koliko me je
zapanjio nain na koji je to rekao. Kao da se oprata od mene. Zurim u njega
i pitam se da nisam umislila. Ali njegov izraz lica - tuan, dalek - potvruje
njegove rei. Okrenem se i pomerim ka ivici kaua, i sva obamrla upitam:
Zato?"
A zato ne?", pita Dan. Zvui daleko, nekako svenulo kao cvet.
Ne razumem. Moda je samo sarkastian. Moda planira da kae da ipak
eli da pronae nain da budemo zajedno. Ali ne govori. Zato eli da
prihvatim ovu ponudu? Mislila sam da e biti srean to se sve konano
zavrilo, pa da moemo da pokuamo da ivimo nekim normalnim ivotom,
kako god to izgledalo. Bilo bi lako napraviti neki kompromis s Andenom, ili
ga ak odbiti. Zato mi to nije predloio? Mislila sam da su njegova oseanja
jaa.
On se gorko osmehne kad vidi da ne odgovaram. Sedimo razdvojeni,
putamo da nas ove teke rei udaljavaju, sluamo sekunde kako prolaze.
Nakon nekoliko minuta, duboko udahne i kae: Ja, uh... moram jo neto da
ti kaem."
Tiho klimnem glavom i ekam da nastavi. Plaim se njegovih rei. Plaim
se njegovog objanjenja.
Dugo vremena okleva, ali kad progovori, prvo odmahne glavom i
uasnuto se nasmeje. Vidim da se predomislio, da je ipak reio da sauva
tajnu koju je eleo da otkrije. Zna, nekad se pitam kako bi se sve
izdeavalo da sam te, ono... upoznao tek tako. Kao to se normalni ljudi
upoznaju. Da sam proao pored tebe na ulici jednog sunanog jutra, pomislio
da si slatka, zaustavio se, pruio ti ruku i rekao: 'ao, ja sam Danijel."
Zatvorim oi, kakva divna misao. Kako bi to bilo oslobaajue. Kako bi
bilo lako. Kamo sree", apnem.

Dan pone da se igra zlatnim priveskom na rukavici. Anden je Elektor

Primo itave Republike. Vie nikad nee dobiti ovakvu ansu."
Znam ta pokuava da kae. Ne brini, nije da ne mogu da utiem na
Republiku ako odbijem ovu ponudu, a mogu da naem i neki kompromis.
Nije ovo jedini nain..."
Sasluaj me, Dun" neno izgovori, podigavi ruke u vazduh da me
prekine. Ne znam da li u imati hrabrosti ovo da ponovim." Stresem se kad
ujem svoje ime na njegovim usnama. Njegov osmeh slomi neto u meni. Ne
znam zato, ali gleda me kao da me nikad vie nee videti. Daj, oboje
znamo ta treba da se desi. Poznajemo se samo nekoliko meseci. Ja sam
itav ivot proveo borei se protiv sistema koji Elektor sada eli da promeni.
A ti... pa, i tvoja porodica je patila koliko i moja." Zastane, i zagleda se u
daljinu. Meni je okej da drim govore s balkona i da radim s narodom. Ali
ne znam nita o politici. Ja mogu da budem samo figura. Ali ti... ti si oduvek
bila ono to je ljudima potrebno. Ti ima priliku da promeni stvari." Uzme
me za ruku i dodirne mesto na kome je nekada stajao njegov prsten. Osetim
uljeve na njegovim dlanovima, bolnu nenost koju izaziva njegov dodir.
Naravno, to je tvoja odluka, ali i sama zna ta treba da se desi. Nemoj je
doneti samo zato to osea krivicu, ili tako neto. Nemoj da brine za mene.
Znam da je to razlog to se premilja - vidim ti na licu."
Ali ja ne progovaram. o emu on to pria? ta to vidi na mom licu? Kako
to izgledam?
Dan uzdahne. Ne mogu da podnesem da ga gledam. Dun", polako
izgovara. Zvui kao da e svakog trenutka da se slomi. Ovo izmeu nas
dvoje ne moe da uspe."
Eto pravog razloga. Odmahnem glavom, jer ne elim da sluam dalje. Ne
ovo. Molim te, nemoj to da izgovara, Dane, molim te nemoj. Pronai emo
nain", zaustim. Rei mi same izlete iz usta. Neko vreme mogu da radim u
patroli prestonice. To bi ionako bilo fleksibilnije. Da pratim nekog senatora,
ako uopte i poelim da se bavim politikom. Dvanaest senatora..."
Dan me i ne pogleda. Nije nam sueno. Previe... previe se stvari
dogodilo." Utia se. Previe."
Tek sada shvatam teinu njegovih rei. Ovo nema nikakve veze s
pozicijom Princepsa, ovo ima veze s neim potpuno drugim. Dan bi mi ovo
rekao i da mi nita nije ponueno. Naa svaa u podzemnom tunelu. elim

da mu kaem da nije u pravu, ali ne umem da pronaem rei. Jer je u pravu.

Kako sam mogla i da pomislim da neu snositi posledice zbog onoga to sam
mu uradila? Kako sam mogla da budem toliko ohola i da mislim da e se sve
na kraju reiti, da e nekoliko dobrih dela koje uinim nadoknaditi sav bol
koji sam mu nanela? Istina se ne moe izmeniti. Koliko god da se trudi, svaki
put kad me pogleda videe ono to se desilo njegovoj porodici. Videe ta
sam uradila. To e ga veno moriti; veno e stajati izmeu nas.
Moram da ga pustim.
Oseam kako mi nadolaze suze, ali ne dam im da krenu. Dakle",
apnem, jer mi glas drhti od napora. Jel' to to? Nakon svega?" 1 dok
izgovaram te rei, jasno mi je da je sve zalud. teta je ve nainjena.
Povratka vie nema.
Dan se nagne i zarije glavu u ake. Izvini", apne.
Prolazi dosta vremena.
Nakon itave venosti, progutam knedlu. Neu da plaem. Ljubav nije
logina, ljubav ima posledice - sama sam ovo sebi uradila, i trebalo bi da se
nosim s tim. Nosi se s tim, Dun. Ja sam ta koja treba da se izvini. Konano,
umesto da izgovorim ono to elim, uspevam da savladam drhtanje i
odgovorim onako kako se od mene oekuje. Kaem ono to treba da kaem.
Obavestiu Andena."
Dan proe rukom kroz kosu, otvori usta da neto kae, ali ih ponovo
zatvori. Vidim da tu ima jo neto to preutkuje, ali ne pritiskam ga. Ionako
nema veze - previe je razloga to ne moemo da ostanemo zajedno. Pogleda
u meseinu koja se probija kroz prozor. Prolazi jo jedan trenutak u kojem se
uje samo apat disanja. Pa, ja..." Glas mu se slomi i stegne ake u pesnice.
Stoji tako koji trenutak, pokuavajui da se pribere. Ostaviu te da se
odmori. Mora da si umorna." Ustane i ispravi kaput. Poslednji put klimnemo
jedno drugom glavom. Ljubazno se pokloni, okrene i ode. Laku no, Dun."
Srce mi je slomljeno u paramparad, krv iz njega ne prestaje da kulja. Ne
mogu mu dozvoliti da ovako ode. Previe smo toga proli da bismo se
pretvorili u strance. Na oprotaj mora biti neto vie od uljudnog poklona.
Skoim na noge i otrim do njega. Dane, saekaj..."
Okrene se. Pre nego to uspem bilo ta da izgovorim, on zakorai ka meni
i obuhvati mi lice rukama. A onda me poljubi poslednji put, preplavi me
svojom toplinom, prenese mi ivot i ljubav i al. Grli me oko struka, a ja ga

obgrlim oko vrata. Razdvajam usne dok me on oajniki ljubi, guta me i

krade mi svaki dah. Ne idi, neujno ga molim. Ali na njegovim usnama
oseam poslednji pozdrav, i vie ne mogu da zadrim suze. Sav drhti. Lice
mu je vlano. Drim se za njega kao da se plaim da e nestati, kao da u
ostati sama u ovoj mranoj sobi, sama u ovom praznom vazduhu. Danu,
deku s ulice koji nije imao nita sem odee na sebi i ozbiljnog pogleda,
pripada moje srce.
On je lepota, iznutra i spolja.
On je jedino to valja u ovom svetu tame.
On je moje svetlo.

sken: Toppen14
obrada: BABAC

Pisanje Uzdanice bilo je sutinski drugaije od pisanja Legende, i

ukljuivalo je mnogobrojne napade panike i oajniko jecanje za raunarom,
kao i dublje grebanje po sutini moji likova i ogoljavanje njihovih
najmranijih misli i oseanja. Sreom po mene, podravala me je sjajna grupa
ljudi koji su mi pomogli da sve ovo sastavim. Mom agentu, Kristin Nelson,
koja je prva bacila pogled na ovaj rukopis. Da nije bilo tvojih saveta i
komentara, utopila bih se u ivom blatu. itavom timu u NLA, jer su mi uvek
uvali lea. Sjajnom beta itaocu Elen Ou, koja je proitala prvi draft i
promenila mi miljenje o nekoliko vanih scena. Dej Dej, jer je moj
nevieno otar glas razuma i od poetka beta italac.
Mojoj neverovatnoj ekipi urednika, Den Beser i Ariju Levinju, jer su
prvi draft pretvorili u neto mnogo vee nego to bih ja ikada mogla da
napravim. Hvala vam to ste toliko insistirali da ojaam svoje likove, svet i
zaplet; svi koji misle da se urednici ne bave knjigama oito nisu radili s
vama. Sjajni ste. (Poseban pozdrav za Malog Prima!)
itavom timu u Putnam Children's and Penguin Young readres za njihovu
bezrezervnu podrku - Donu Vajzbergu, oni Fej, Ani Darzab, Desiki
Skofel, Elizi Maral, Skotiju Boudiu, Lori Torn, Lindi Mekarti, Erin Dempsi,
anti Njulin, Emili Romero, Erin Glager, Miji Garsiji, Lii Keli, Krotni Vuk,
Mari Kent i svim koji su pomogli da se udahne ivot i Legendi i Uzdanici.
Nema bolje podrke za jednog pisca.
Sjajnom timu iz CBS Films, Temple HUI i UTA, koji se i dalje bave
Legendom: Volfgangu Hameru, Greh Manfor, Metu Dilhliju, Ali Melnicki,
Kristin Batista, Ajzaku Klausneru, Viku Godfriju, Martiju Bovenu, Dini
Martines, Kesi Evaevski i Vejnu Aleksandru. Ne mogu da verujem koliko
sam imala sree.
Svim blogerima, kritiarima i medijima koji su pisali o Legendi i
Uzdanici, svim knjiarima irom zemlje koji su obe knjige dopremili do
italaca. Hvala vam do neba - zahvalna sam za sve to inite u spajanju
pravih knjiga i italaca.
Mojim neverovatnim itaocima i oboavateljima, na njihovim pismima i

ljubaznim ohrabrenjima. Kad god vidim vae poruke o Legendi, postajala sam
jo vie motivisana da Uzdanica bude najbolja to moe biti. Hvala vam to
ste odvojili vreme da proitate moje knjige.
Konano, hvala mojoj porodici, Andreu i svim mojim prijateljima. Hvala
vam na podrci - nezamenjivi ste.