PRVI DEO TRILOGIJE GOSPODARICA PESKA

Prevod s engleskog:
Staša Mijić
Milan Jovanović
Miroslav Bašić Palković

Naslov originala:
Rebel of the Sands, Alwyn Hamilton

Beograd, 2016.
 1. poglavlje

Kaţu da je u Strelovu, kad padne mrak, mesto samo onima od kojih ne

oĉekuješ ništa dobro. Nisam ja neko od koga ne oĉekuješ ništa dobro. S druge
strane, nisam baš ni neko od koga se nadaš najboljem.
Skliznula sam iz sedla i privezala Plavojku za stub iza neke krĉme po imenu
Suva usta. Klinac koji je sedeo kraj ograde sumnjiĉavao me je odmeravao. Ili mi se
samo tako ĉinilo zbog njegovih tamnih oĉiju. Ĉim sam izašla iz dvorišta natukla
sam širok obod šešira na oĉi. Šešir sam ukrala od teĉe, baš kao i konja. Dobro,
bolje reći pozajmila. Ionako sve što posedujem po zakonu pripada mom teĉi, sa sve
košuljom na mojim leĊima.
Vrata krĉme su se otvorila uz tresak i propustila bujicu svetlosti i galame za
debelim pijancem koji je obgrlio lepuškastu devojku. Instinktivno sam posegla
rukom prema marami, da proverim da li i dalje ĉvrsto stoji i skriva najveći deo
mog lica. Bila sam umotana do oĉiju, i mada je sunce odavno zašlo, znojila sam se
kao grešnik u ispovedaonici. Shvatila sam da više liĉim na zalutalog nomada nego
na ovejanog strelca, ali vaţno mi je bilo samo da ne izgledam kao devojĉica. Htela
sam da se izvuĉem veĉeras odavde makar ţiva i zdrava. Još bolje bi bilo da se
izvuĉem i s nešto para u dţepu.
Nije bilo teško pronaći strelište na drugom kraju Strelova. Bilo je to
najbuĉnije mesto u gradu, mada to u ovom gradu i ne znaĉi bogzna šta. Velika
razrušena staja na kraju prašnjave ulice, jarko osvetljena i puna kao oko,
naslonjena na gotovo urušenu bogomolju, vrata zamandaljenih daskama. Moţe biti
da je ta staja nekoć pripadala kakvom ĉasnom trgovcu konjima, ali beše to davno
sudeći po sadašnjem izgledu.
Kako sam se pribliţavala, guţva je postajala sve veća. Kao kad se lešinari
sjate na svezu lešinu.
Ĉoveka okrvavljenog nosa druga dvojica su drţala prikucanog uza zid, dok ga
je treći udarao pesnicom u lice, ne nameravajući da prestane. S prozora je neka
devojka dobacivala reĉi koje bi i iskusnog mornara naterale da pocrveni od stida.
Grupa fabriĉkih radnika, još u svojim radnim odelima, naĉiĉkala se oko nomada
koji je usred raštrkanog karavana uzvikivao kako na prodaju nudi krv dţina, koja
dobrim ljudima ostvaruje šta god im duša ište. Njegov širok osmeh delovao je
oĉajniĉki pod svetlošću uljanica, ali to ne treba da ĉudi. Godine su prošle otkad je
iko iz ovih krajeva video ma koje od istinskih Prvih Bića, a kamoli jednog dţina.
Sem toga, krajnje je neupućen ako ne zna da svaki stanovnik pustinje veruje da
dţin krvari samo ĉistom vatrom – kao i da niko u Strelovu ne veruje da je dobar

3
ĉovek. Svako u Poslednjem Okrugu ko je ikad otišao na molitvu zna da nijedna od
te dve stvari ne drţi vodu.
Pokušala sam da gledam samo pravo ispred sebe i da ostavim utisak kao da
sam sve to već videla.
Ako bih se uspentrala uz zgradu, mogla bih preko peska i ĉistine pogledom da
dobacim sve do kuće i Prašnjavog Druma, premda tamo nema niĉega sem mraĉnih
kuća. Prašnjavi Drum ustaje i leţe sa suncem. Pristojnost i doliĉno ponašanje ne
idu uz sitne noćne sate. Kad bi se od dosade umiralo, od Prašnjavog Druma ostali
bi samo leševi u pesku.
Ali Strelovo je bilo ţivo, pulsirajuće mesto.
Niko nije obratio posebnu paţnju na mene kad sam se provukla u staju.
Gomila se već okupila na strelištu. Niz uljanih lampi visio je sa strehe, dajući
radoznalim licima mastan sjaj. Suvonjava deĉurlija postavljala je mete i
pokušavala da izbegne udarce rmpalije koji se drao na njih da poţure. Bila su to
siroĉad, sudeći po izgledu. Verovatno deca ĉiji su oĉevi rintali u fabrikama za
proizvodnju lošeg oruţja, sve dok ih dotrajale mašine ne bi raznele. Ili do dana kad
bi na posao pošli dovoljno pijani da zarade smrtonosne opekotine. Raditi s barutom
nije baš najbezbednije.
Toliko sam se zanela zureći okolo, da sam gotovo naletela na gorostasa koji je
stajao na vratima. „Napred ili pozadi?“, upitao je, nehajno drţeći ruke na dimiskiji,
koja mu je visila s levog boka, i pištolju, na desnom.
„Šta?“, u zadnji ĉas sam se setila da produbim glas. Ĉitave nedelje sam
veţbala da zvuĉim kao moj drug Tamid, ali i dalje sam zvuĉala kao deĉak umesto
kao muškarac. Izgleda da to mišićavog najamnika na vratima nije ni zanimalo.
„Tri fuza za stajanje pozadi, pet za napred. Opklade poĉinju u deset.“
„Koliko košta da stojim u sredini?“ Dodavola. Nisam ţelela to da izustim.
Tetka Fara je godinama bezuspešno pokušavala ćuškama da zauzda moje
pametovanje. Ĉini mi se da bi više bolelo da je ovaj ĉovek pokušao isto.
Ali samo se namrštio, pretpostavljajući da nisam baš bistrog uma. „Napred ili
pozadi. Nema sredine, deĉaĉe.“
„Nisam ovde da gledam“, poţurila sam da izgovorim pre nego što me izda
hrabrost. „Ovde sam da pucam.“
„Zašto mi onda traćiš vreme?! Tebi treba Hasan.“ Uputio me je ka golemom
ĉoveku u vrećastim, jarkocrvenim pantalonama, obraza pokrivenih tamnom
bradom, koji je stajao iza niskog stola zatrpanog novĉićima što su zveckali u ritmu
u kom je on dobovao prstima.
Udahula sam duboko kroz maramu, pokušavajući da ne delujem kao da mi je
srce sišlo u pete. „Koliko za ulaz?“
Oţiljak na Hasanovoj usni kao da se prezrivo povio. „Pedeset fuza.“

4
 Pedeset? To je bilo gotovo sve što sam imala. Sve što sam uštedela da
pobegnem u Izman, prestonicu Miradija. Da odem odavde.
Mada mi je lice bilo prekriveno, Hasan je sigurno osetio oklevanje. Već je
prestao da obraća paţnju na mene, kao da je procenio da ću odustati.
To je presudilo. Bacila sam na sto zveckavu gomilu luzija i poluluzija, koje
sam štedela, jedan po jedan, prethodne tri godine. Tetka Fara mi je uvek govorila
da oĉito nisam marila ni da ispadnem glupa, samo da bih dokazala kako neko drugi
greši. Moţda je tetka Fara bila u pravu.
Hasan je nepoverljivo odmerio novac, ali kad je pohlepno prebrojao kovanice,
nije mogao da ospori da ih je dovoljno na broju. Nakratko sam osetila zadovoljstvo
i olakšanje.
Pruţio mi je komad drveta okaĉen poput priveska o kanap. Na njemu je
crnom bojom bio ispisan broj dvadeset sedam. „Puno si veţbao s pištoljem, je li,
dvadeset sedmice?“, pitao je Hasan dok sam stavljala kanap oko vrata. Dašĉica je
odskoĉila od slojeve odeće, pa sam je pritisnula ĉvrsto uz grudi.
„Pomalo“, odgovorila sam. U Prašnjavom Drumu, zapravo u ĉitavom
Poslednjem Okrugu, bili smo ţeljni svega.
Hrane. Vode. Odeće. Samo dve stvari smo imali u izobilju: peska i pištolja.
Hasan je frknuo. „Onda znaš dovoljno da ti se ruka ne bi tresla.“
Stisla sam ruke ĉvrsto uz telo da ih umirim, baš kao što sam uĉinila dok sam
ulazila u staju. Ne budem li mogla mirno da drţim pištolj, ništa neće vredeti što
sam prvo nauĉila da nišanim pa onda da ĉitam. Stala sam u vrstu do ĉoveka koji je
izgledao kao kostur u štrokavom radnom odelu. S druge strane je do mene stao
drugi ĉovek, s brojem dvadeset osam oko vrata.
Sve oko nas bilo je dupke puno. Kladioniĉar je na sav glas uzvikivao kvote i
brojeve. Kladila bih se da mi nisu davane nikakve šanse. Ko bi, pri zdravoj pameti,
uloţio novac na ţgoljavog deĉaka koji nema hrabrosti ni da skine maramu i pokaţe
lice. Moţda bi jedino neki ludi pijanac pokušao da se obogati dokazajući da i
razloţni ponekad greše.
„Dobro veĉe, gospodo!“, Hasanov glas je nadjaĉao i potom utišao ţamor.
Tuce dece nam je pritrĉalo donoseći nam pištolje. Bosonoga devojĉica s
pletenicama pruţila mi je moj. Gotovo u ĉasu sam na dlanu odmerila njegovu
teţinu. Trzajem sam otvorila burence i prebrajala šest metaka u nizu. „Svi dobro
znate pravila. Zato vam je bolje da ih poštujete, ili ću vam liĉno razbiti
prevarantske njuške.“ Iz publike se zaorio smeh i nekoliko povika. Boce su već
bile rasporeĊene i ljudi su nas odmeravali, baš kao što to ĉini moj teĉa kad trguje
konjima. „Imate po šest metaka za šest flaša. Ako neka boca ostane ĉitava,
ispadate. Neka se poredaju prva desetorica.“

5
 Mi ostali smo mirno stajali, dok su se brojevi od jedan do deset nameštali,
postavljajući noţne prste na belu liniju povuĉenu u prašini. Procenila sam da su
boce udaljene oko dvanaest stopa od njih. Deĉja igra.
Dvojica su ipak uspela da omaše već prvim mecima. Na kraju je samo
polovina njih uspela da sruši sve svoje mete.
Medu njima i jedan dvostruko krupniji od ostalih takmiĉara. Nosi nešto nalik
vojniĉkoj uniformi, ali toliko pohabano da je teško reći je li ta odeća nekada bila
blistave zlatne boje, ili je tako delovalo zbog pustinjske prašine. Nosio je broj
jedan istaknut na drvenoj tablici na grudima. Za njega su najglasnije navijali. Ĉuli
su se povici: „Damad! Damad! Šampion!“, kad se on okrenuo zgrabivši neko
detence koje je uţurbano pokušavalo da skupi slomljeno staklo. Damad mu je
nešto rekao, suviše tiho da bih ga mogla ĉuti, a potom ga odgurnuo. Klinac se
vratio sa flašom ţestine. Damad je poĉeo halapljivo da guta, naslonivši se na šipke
koje su pozornicu razdvajale od gledališta. Sumnjala sam da moţe dugo ostati
šampion ako nastavi tako da se naliva.
Sledeća grupa bila je još kilavija. Samo jedan strelac je pogodio sve mete.
Kad su se gubitnici razišli, mogla sam jasno da odmerim pobednika. Šta god da
sam oĉekivala, taj deĉak to nije bio. Prvo što sam primetila je da, bez sumnje, nije
odavde. Svi ostali ovde bili su odavde. Jer niko pri zdravoj pameti ne bi inaĉe
odabrao Poslednji Okrug.
Bio je mlad, moţda koju godinu stariji od mene, i obuĉen kao da je jedan od
nas, s neobaveznom zelenom maramom oko vrata, sav raspojasan u svom
pustinjskom odelu, pa je bilo zaista teško proceniti je li stranac. Kosa mu je bila
tamna kao u bilo kog drugog deĉaka iz Miradija, a ĉak mu je i koţa bila dovoljno
tamna da bi mogao proći kao jedan od nas. Ali nije to bio. Imao je neobiĉne, oštre
crte lica kakve ranije nisam srela, visoke jagodice, oštru ĉetvrtastu bradu i obrve
poput dve tamne linije nad najĉudnijim oĉima koje sam ikada videla. Uopšte nije
izgledao loše. Neki od ljudi koje je potukao pljunulo mu je pod noge. Usta mladog
stranca blago se iskriviše, kao da se suzdrţava da ne prasne u smeh. Onda sam
osetila njegov pogled na sebi, i brzo skrenula svoj.
Ostalo je nas jedanaest, i laktali smo se za prostor duţ linije, iako sam ja bila
upola sitnija od bilo koga tu.
„Miĉi se, dvadeset sedmice!“, jedan lakat me je odgurnuo. Trgla sam glavu s
odgovorom navrh jezika. Ali odgovor je zamro u ĉasu kada sam pokraj sebe
prepoznala Fazima al Motema.
Suspregla sam poriv da opsujem. Baš me je Fazim nauĉio svim psovkama
koje znam, još kad sam imala šest, a on osam godina. Kada su nas ĉuli, on je
krivicu svalio na mene, a meni su usta izribali peskom. Prašnjavi Drum je mali
grad. Fazima poznajem ceo ţivot, a mrzim ga otkad znam za sebe. U to vreme je
većinu vremena provodio u kući mog teĉe, gde sam i ja silom prilika ţivela,

6
pokušavajući da uvuĉe ruke pod odeću moje roĊake Sire. Svako malo je pipkao i
mene, ĉim Sira ne bi gledala.
Šta će on, zaboga, ovde? Zapravo, s tim pištoljem u ruci, bilo je oĉito.
DoĊavola s njim.
Jedno je ako bi ovde primetili da sam devojĉica. Sasvim drugo ako bi me
Fazim prepoznao. Mnogo puta sam bila u nevolji nakon tog dogaĊaja s psovanjem,
ali samo tada sam isprebijana na mrtvo ime. To je bilo neposredno nakon što mi je
majka umrla, pokušala sam da pozajmim jednog teĉinog konja i pobegnem iz
Prašnjavog Druma. Stigla sam na pola puta do Klekovgrada kad su me uhvatili.
Mesec dana nisam mogla da sedim na konju nakon što je tetka Fara završila sa
mnom. Ukoliko bi tetka Fara saznala da sam se smucala po Strelovu, kockajući se
ukradenim novcem, prebila bi me na mrtvo ime.
Najpametnija stvar bila bi okrenuti se i nestati odavde. Osim što bi to znaĉilo
da sam siromašnija za pedeset fuza. A novca je bilo manje nego pameti.
Shvatila sam da stojim kao devojĉica i brzo se ispravila prema postavljenim
metama. Deĉica su i dalje jurcala okolo, redajući nove flaše. Fazim je svojim
pištoljem pratio njihovo kretanje i uzvikivao: „Beng, beng, beng!“, cerekajući se
svaki put kada bi se neko dete trglo. Poţelela sam da pištolj opali unazad i raznese
mu taj osmeh s lica.
Deca su brzo završila i ostali smo samo mi, strelci, i naše boce. Oko mene su
već zagrmeli pištolji. Koncentrisala sam se na šest flaša pred sobom. Mogla bi da
ih poskidam vezanih oĉiju. Ipak, morala sam da budem oprezna. Odmerila sam
udaljenost, podigla pištolj i paţljvo nanišanila. Kad sam bila sigurna, povukla sam
obaraĉ. Boca s desne strane je eksplodirala, a moje rame se malo opustilo. Brzo za
njom srušile su se i sledeće tri flaše.
Spremala sam se da pucam po peti put. Jedan povik mi naruši koncentraciju.
Bilo je to jedino upozorenje pre nego što je neko naleteo na mene.
Pucanj je otišao daleko u stranu.
Fazim je krenuo da pada, povukavši sa sobom strelca koji ga je gurnuo. Zaĉuo
se huk iz publike dok se Fazim u pesku tukao s tim ĉovekom. Rmpalija sa ulaza
ubrzo je prekinuo okršaj. Fazima je odvukao u stranu drţeći ga za okovratnik.
Hasan je, dosaĊujući se, ispratio njihov odlazak, a potom se okrenuo prema
publici. „Pobednici iz ove runde su…“
„Hej!“, viknula sam. „Hoću drugi metak.“ Smeh se zaori oko mene. Toliko o
tome da neću privlaĉiti paţnju. Vrat mi je goreo pod svim tim pogledima uprtim u
mene. Ali ovo je bilo vaţno. Isuviše vaţno da ne pokušam. Prezir se ocrtao na
Hasanovom licu, a ja sam osetila pomešane poniţenje i bes kako rastu dok je
odgovarao. „Takva su pravila, dvadeset sedmice. Šest metaka, šest flaša. Nema
druge šanse.“

7
 „Ali to nije fer! On me je gurnuo“, pokazala sam ka Fazimu, koji je pored
zida opipavao vilicu.
„Ovo nije školsko dvorište, deĉaĉiću. Nigde ne piše da moramo da budemo
fer. A sad, ili iskoristi svoj poslednji metak ili se gubi odavde.“
Samo još meni je preostao jedan metak. Zaţarila sam se od besa kad je gomila
poĉela podrugljivo da dobacuje da se sklonim odatle.
Podigla sam pištolj, stojeći sama na liniji. Mogla sam da osetim teţinu tog
jedinog preostalog metka u burencetu. Duboko sam izdahnula, a marama mi je
spala gotovo do usana.
Jedan metak. Dve flaše.
Pomerila sam se dva koraka udesno, a zatim pola koraka unazad. Nagla sam
se i pokušala da napravim projekciju u svom umu. Po sredini, i druga flaša se neće
ni mrdnuti. Previše u stranu, i nijedna se neće razbiti.
Pedeset fuza.
Iskljuĉila sam povike i dobacivanja. Zanemarila ĉinjenicu da su sve oĉi uprte
u mene i da mi je propao plan da ostanem neprimećena. Strah se ušunjao na svoje
mesto. Isti strah koji mi se uvukao u stomak još pre tri dana. One noći kada sam
puzeći po kući mog teĉe, krenuvši prema Tamidovim nakon što se smrklo, zaĉula
tetka Faru kako izgovara moje ime. „… Amani?“
Nisam ĉula šta govori dok nije stigla do mog imena, ali to je bilo dovoljno da
zastanem.
„Potreban joj je muţ.“ Teĉa Asid je govorio glasnije od svoje prve ţene.
„Treba joj ĉovek koji će je najzad malo dovesti u red. Za manje od mesec dana
biće godišnjica Zahijine smrti, nakon toga biće proĉišćena i slobodna za udaju.“
Otkad je moja majka obešena, ljudi su izbegavali i ime da joj izgovore, kao da je
ukleto. Sada je moj teĉa govorio o njenoj smrti kao o nekakvoj poslovnoj stvari.
„Biće dovoljno teško naći muţeve za tvoje sopstvene ćerke“, odbrusila je
tetka Fara razdraţeno. „Sada oĉekuješ od mene da ga traţim i za derište moje
sestre?“ Tetka Fara nikada nije izgovarala ime moje majke. Ne otkad je obešena.
„Onda ću je ja uzeti za ţenu.“ Teĉa Asid je to izgovorio kao da priĉa o
kupovini konja. Ruke su mi skoro potonule u pesak.
Tetka Fara je nadmeno zakreštala iz grla: „Ona je premlada.“ U glasu joj se
osetila netrpeljivost koja bi obiĉno oznaĉila kraj razgovora.
„Nije mlada nego što je Nida bila. Ionako ţivi pod mojim krovom. Jede moju
hranu.“ Tetka Fara je vladala kućom kao prva ţena, ali svako malo bi njen muţ
pokazao samovolju, i u tom ĉasu je delovalo da se teĉa Asid zagrejao za svoju
ideju neprijatno brzo. „Moţe ili da ostane u kući kao moja ţena, ili da je napusti
kao tuda. Odluĉio sam da ostane.“

8
 Ja nisam odluĉila da ostanem. Odluĉila sam da pobegnem ili umrem
pokušavajući. I tek tako, sve se razbistrilo preda mnom. Moja meta i ja. Sve osim
cilja bilo je nebitno.
Povukla sam obaraĉ.
Prva boca je odmah pukla. Druga se na tren teturala po ivici daske. Mogla
sam da vidim naprsline u staklu. Zaustavila sam dah dok se boca ljuljala napred-
nazad.
Pedeset fuza koje moţda više neću videti.
Pedeset fuza koje predstavljaju moj jedini izlaz.
Boca je pala na zemlju i rasprsla se.
Publika je bila oduševljena. Duboko sam uzdahnula.
Kad sam se okrenula, Hasan je zurio u mene kao u zmiju koja je izbegla
zamku. Iza njega je stajao stranac i gledao me podignutih obrva. Nisam mogla da
prestanem da se smejuljim pod maramom: „Kakav sam bio?“
Hasanova usta se skupiše. „Naredajte se za drugu rundu!“

9
 2. poglavlje

Izgubila sam predstavu o tome koliko dugo pucamo.

Dovoljno dugo da mi leda budu mokra od znoja. Dovoljno dugo da Damad
izmeĊu rundi slisti ĉitave tri flaše pića. I dovoljno dugo da skoro svi takmiĉari
ispadnu jedan po jedan. Ali ja sam i dalje drţala pištolj.
Mete su stajale na drugoj strani, flaše su se pomerale na sporoj traci koju je
neki klinac pokretao obrćući ruĉicu. Šest puta sam okinula prstom. Galama u
publici nadjaĉavala je zvuk lomljenja flaša.
Jedna ruka mi se sruĉila na rame. „Ovo su veĉerašnji finalisti!“, prodrao se
Hasan kraj mog uveta. „Naš šampion, Damad!“ Covek koji je posrtao od pića
visoko je podigao ruke. „Naš stari izazivaĉ, Istoĉna Zmija!“ Stranac se pravio da
ne ĉuje podsmehe i zviţduke, samo je nakrivio usne ne diţući glavu. „Ove divne
noći imamo i jednog novajliju!“ Podigao mi je ruku visoko i publika je podivljala,
urlajući i lupajući nogama o pod, tako da se cela staja tresla. „Plavooki Bandit!“
Zadobijeni nadimak izduvao je moje uzbuĊenje, a uhvatila me panika.
Pogledom sam potraţila Fazima. Cak i da uspem da se provuĉem kao deĉak, oĉi
nisam mogla da sakrijem. Sve drugo na meni bilo je tamno, kao kod bilo koje
pustinjske devojke, ali svetle oĉi ĉinile su me upadljivom.
Ĉak i glupan poput Fazima mogao je da sabere dva i dva. Ali i dalje sam se
smejuljila pod maramom, puštajući da me klicanje ponese. Hasan je ispustio moju
ruku. „Još deset minuta za poslednje opklade, narode. Poĉinja završna runda.“
Oko mesta za klaĊenje napravila se guţva. Dok smo ĉekali, skliznula sam
dole u pesak, u praznom ćošku, oslonivši se na ogradu. Noge su mi i dalje bile
nestabilne zbog nervoze, znojava majica mi se slepila uz stomak, a lice mi se
zajapurilo pod maramom.
Uprkos svemu, bila sam na putu ka pobedi.
Zaţmurila sam. Moţda uspem da osvojim novĉanu nagradu.
Bujica misli motala mi se po glavi. Nagrada iznosi preko hiljadu fuza. Trebao
mi mi ĉitav ţivot da ukradem i uštedim hiljadu fuza. Posebno nakon što su se
rudnici u Saziju urušili pre nekoliko nedelja. Nesrećnim sluĉajem. Zbog loše
postavljenog eksploziva. Tako su govorile glasine. Dešavalo se i ranije, doduše ne
toliko gadno. Ali naĉula sam i šaputanja da je reĉ o sabotaţi. Da je neko
podmetnuo bombu. Ili sulude tvrdnje da je reĉ o Prvom Biću. Dţin se okomio na
grešni Sazi.

10
 Bez obzira na to šta se zaista desilo, ako iz rudnika ne dolazi metal, to znaĉi
da nema više oruţja, a to znaĉi da nema više novca. U poslednje vreme su svi
stezali kaiš. A ja nisam imala dovoljno ni za kaiš.
MeĊutim, sa hiljadu fuza mogla bih da uradim mnogo toga. Da pobegnem iz
ove pustinjske bestragije koja se davi u fabriĉkom dimu. Mogla bih da pobegnem
ĉak u Izman. Sve što treba je da se pridruţim sledećem karavanu za Klekovgrad.
Odatle idu vozovi za Izman.
Izman.
Svaki put kad pomislim na taj grad osetim se kao da slušam majĉin glas koji
šapuće molitvu ispunjenu nadom. O obećanom velikom svetu. O boljem ţivotu. U
kom ne skonĉaš prerano i iznenadno.
„Znaĉi, 'Plavooki Bandit'.“ Otvorila sam oĉi i videla stranca koji je seo do
mene, oslonivši ruke na kolena. Nije gledao u mene dok je govorio. „Pa bolje je
nego 'Istoĉna Zmija'.“ Drţao je ĉuturicu s vodom. Pogledom sam ispratila kako je
prinosi ustima i uzima veliki gutljaj, do tog trenutka nesvesna koliko sam ţedna.
„Ipak, ima neke opakosti u njemu.“ Pogledao me je iskosa. Bilo je neĉeg u
njegovom glasu što bi i najveću naivĉinu upozorilo da taj ĉovek donosi nevolju.
„Imaš li pravo ime?“
„Naravno. Moţeš me zvati Oman, ako već moraš da me oslovljavaš.“ Oĉi su
me svakako odavale, ali bilo je to bezopasnije nego da sam rekla da se zovem
Amani al Hiza.
Stranac frknu: „Zanimljivo, i ja se zovem Oman.“
„Smešno“, hladno sam odgovorila, a usne mi se istovremeno razvukoše u
osmeh. Raĉunam da se polovina muškaraca u Miradiju zove Oman, po našem
uzvišenom sultanu. Nisam sigurna da li su roditelji smatrali da će time zadobiti
naklonost sultana, kao da bi on mogao znati za njih, ili su mislili da bi bog
greškom mogao prema njima biti milostiviji. Ali bila sam sigurna da je strancu ime
Oman baš koliko i meni. Sve je na njemu delovalo strano, od oĉiju i crta lica do
naĉina na koji je nosio pustinjsku odeću, koja nije pristajala njegovoj pojavi. Ĉak
mu se u govoru mogao nazreti naglasak, premda je miradijski govorio pravilnije od
većine ovdašnjeg sveta.
„Odakle si?“, nisam mogla da ne pitam. Svaki put kad progovorim postajala
je opasnost da se razotkrije da sam devojĉica. Ipak, nisam se mogla da se uzdrţim.
Stranac je otpio gutljaj. „Niotkuda posebno. A ti?“
„Niotkuda gde je zanimljivo.“ I ja umem da igram tu igru.
„Ţedan?“ Ponudio mi je ĉuturicu, paţljivo me odmeravajući. Usta su mu bila
suva, ali ne bih se usudila da podignem maramu, ni za toliko. Osim toga, ovo je
pustinja. Nauĉite da budete ţedni.
„Ne“, trudila sam se da mi se u glasu ne oseti koliko su mi usta suva.

11
 „Kako god ţeliš.“ Otpio je veliki gutljaj. Sa zavišću sam gledala kako mu se
grlo podiţe i spušta. „Naš prijatelj izgleda jeste. Ţedan, mislim.“
Pratila sam njegov pogled prema Damadu. Crvenog lica iskapio je sledeću
bocu.
„Tako je bolje za tebe“, slegla sam ramenima. „Svejedno ću vas obojicu
pobediti. Ovako ćeš barem na kraju biti drugi.“
Stranac je prasnuo u smeh. Osećala sam glupo zadovoljstvo što sam to izvukla
iz njega. Jedan od ljudi koji su se gurali prema stolu za klaĊenje namršteno nas je
odmerio. Kao da kujemo zaveru. „SviĊaš mi se, dete“, progovorio je stranac. „A i
darovit si, zato ću ti dati jedan savet. Odustani od igre.“
„Stvarno misliš da će ti to upaliti?“, pokušala sam da zvuĉim hrabro,
ispravivši se koliko god sam mogla.
„Vidiš našeg prijatelja tamo?“, klimnuo je glavom prema Damadu. „On igra
za kuću. Hasan se obogatio na Damadovim pobedama. On ne voli kad ga stranci
pobede.“
„A odakle ti to sve znaš? Budući da nisi odavde.“
Stranac se zavereniĉki nagnuo prema meni: „Jer sam ga pobedio prošle
nedelje.“ Oboje smo gledali kako se Damad tetura, oslanjajući se na zid.
„To se ne ĉini tako teško.“
„I nije. Veći izazov su predstavljala dvojica koje je Hasan poslao da me
presretnu u mraĉnoj uliĉici i otmu mi izgubljen novac.“ Otvorio je i zatvorio šaku,
i mogla sam da vidim modrice na zglobovima. Uhvatio je moj pogled i namignuo:
„Bez brige, trebalo je da vidiš njih dvojicu“.
Brzo sam s lica sakrila sve što je mogao protumaĉiti kao zabrinutost: „Pa eto
te ponovo ovde, da im daš drugu priliku.“
Okrenuo se ozbiljno prema meni, ne šaleći se više: „Koliko ti je godina?
Trinaest?“ Bilo mi je šesnaest, skoro sedamnaest, ali sam kao deĉak izgledala
mlade. „Neko ko ume da puca kao ti moţe za koju godinu daleko dogurati, ukoliko
ne nastradaš veĉeras. Nije sramota odustati. Svi smo se uverili da znaš da pucaš.
Ne moraš da umreš dokazujući to.“
Zagledala sam se u njega: „Zašto si se ti vratio, ako je toliko opasno?“
„Zato što mi je nephodan novac“, potegao je još jedan gutljaj pre nego što je
ustao. „Ja se uvek izvuĉem ţiv iz nevolje. Bar dosad jesam.“ Razumela sam to.
Znala sam kako je to biti oĉajan. Ponudio mi je ruku da ustanem, ali nisam je
prihvatila.
„Ne moţe ti biti neophodan više nego meni“, rekla sam tiho. Na tren sam
osećala kao da se razumemo. Bili smo na istoj strani. Ipak, bili smo jedno protiv
drugog.

12
 Stranac je spustio pruţenu ruku: „Kako god ţeliš, Banditu.“ Otpešaĉio je
odatle. Ja sam posedela još trenutak, uveravajući sebe kako je samo pokušavao da
me uplaši. Znala sam da smo oboje bolji od Damada. Ali stranac je dobro pucao.
Ja sam bila bolja. Morala sam da budem bolja.
Kladioniĉari su primali poslednje uloge, dok smo se nas troje ponovo poredali
na liniju. Ovoga puta mi je bosonoga devojĉica donela samo jedan metak. Drugom
rukom mi je pruţala crnu traku.
„Poslednja runda za veĉeras!“, proglasio je Hasan. „Slepĉev izazov.“
Posegnuh za trakom, ali me prenuše pucnji.
Sagnula sam se pre nego što sam shvatila da zvuk dolazi spolja. Neko je
vrištao. Polovina gledalaca bila je na nogama, pruţala se kako bi jedni drugima
preko ramena pogledali napolje o kakvoj se to novoj zabavi radi. Ja nisam mogla
da vidim, ali jasno sam razaznavala povike.
„U ime Princa Ahmeda Pobunjenika! Nova zora, nova pustinja!“
PodiĊoše me ţmarci.
„Prokletstvo.“ Stranac je protrljao zglobom bradu. „To nije bilo pametno.“
Nova zora. Nova pustinja. Svi su ĉuli za moto Princa Pobunjenika, ali uvek
šapatom. Morao bi da bude idiot onaj ko izvikuje podršku sultanovom buntovnom
sinu. Previše je bilo ljudi sa zastarelim idejama i novim pištoljima da bi se u
Poslednjem Okrugu išta zucnulo protiv sultana.
Naglo se podiţe larma. „Princ Pobunjenik je ubijen prošle nedelje u Simaru.“
„Ĉuo sam da se sa svojom demonskom sestrom skriva u Dervanskim
pećinama.“
„Trebalo bi ga odmah obesiti.“
„On upravo sada maršira na Izman!“
I ja sam ĉula neke od tih priĉa. I još mnogo drugih. Još od dana Sultimovog
izazova, kada se princ Ahmed nakon petnaest godina ponovo pojavio kako bi se
nadmetao za oĉev presto, priĉe o njemu vrludale su izmeĊu vesti i mitova.
Govorilo se da je pravedno pobedio na Sultimovom izazovu, a da je sultan pokušao
da ga ubije umesto da ga proglasi naslednikom, da je varao koristeći magiju, da je
izgubio… Jedino što je u svakoj priĉi bilo isto bilo je to da je, nakon neuspelog
pokušaja da osvoji presto u nadmetanju, išĉezao u pustinji kako bi podigao ustanak
i pokušao da se dokopa trona. Nova zora. Nova pustinja.
U meni se probudila iskra uzbuĊenja. Većina priĉa koje znam je o dogaĊajima
koji su se odavno odigrali, ljudima koji su odavno mrtvi. Priĉa o Princu
Pobunjeniku priĉa je u kojoj smo još uvek ţivi. Iako će on verovatno uskoro biti
ubijen.
Gušanje napolju potrajalo je kratko, a onda je balvan s vrata uvukao tog
klinca za kragnu unutra. Verovatno nije bio stariji nego što sam ja izgledala
prerušena. Pijani povici probijali su se kroz guţvu dok je prolazio.

13
 „Dobro, dobro!“, dreknuo je Hasan pokušavajući da ponovo privuĉe paţnju
gomile. Deĉak se ljuljao na nogama dok mu se krv slivala niz lice. Izgledao je kao
da je dobio nekoliko gadnih udaraca, ali ništa strašno. Još nije imao rupe od
metaka ili uboda. „Izgleda da imamo dobrovoljca!“
Balvan je dovukao deĉka ispred i postavio ga pred metu. Stavio je jednu bocu
klincu na glavu. Srce mi se kao kamen sjurilo u pete.
„Imaćemo malo drugaĉiju igru! Izdajnikov izazov!“, likovao je Hasan široko
raširenih ruku. Gomila je galamila odobravajući.
Ja sam mogla da izvedem taj pucanj a da ne povredim klinca. Mogao je i
stranac. Ali šampion se ljuljao na nogama, iskapljujući još jedno piće. Nisam bila
sigurna da je u stanju da pogodi tlo pod sobom, kamoli nešto drugo.
Klinac se zaljuljao, a boca je zveknula u pesak. Rulja je neprekidno
dobacivala. Izgledao je kao da mu se plaĉe dok mu je Hasanov balvan ispravljao
ramena sve dok ga nije uspravio, vrativši mu potom bocu na glavu.
„Mali je povreĊen i nije u stanju da stoji mirno, kamoli da mirno drţi bocu.“,
ĉula sam stranĉeve reĉi. Obratio se Hasanu: „Ne moţe se pucati u metu koja se
mrda.“
„Onda nemoj da pucaš“, odmahnuo je Hasan rukom. „Ako ste ti i Bandit
isuviše uplašeni, moţete slobodno da odustanete. Neka moj ĉovek pobedi.“
Podsmeh u njegovom glasu sve je govorio. To je bilo ono s ĉim je Hasan raĉunao.
Da ćemo stranac i ja kukaviĉki odustati i prepustiti pobedu Damadu. Samo da
bismo klincu saĉuvali ţivot.
Taj klinac je bio mlaĊi od mene, a ruke su mu već bile išarane oţiljcima od
fabriĉkih poslova.
Ne.
Bilo je ili on ili ja.
Mali ionako neće poţiveti u pustinji ustiju punih pobune. Bar polovina u
Poslednjem Okrugu rado bi ga iseckala na komadiće zbog izdaje. Zar je vaţno ako
ja budem pucala, a neko drugi ga ubije? Ne bi bila moja krivica ako umre.
„Ili ga upucaj u glavu, i raĉunaćemo da je to dovoljno blizu“, našalio se
Hasan. Ruka mi se zgrĉila. „Mene baš briga.“ I te kako ga je briga. Raĉunao je da
ćemo mi odustati. Oboje smo to znali.
„Zar ne misliš da će izgledati pomalo sumnjivo ako oboje odustanemo i
pustimo da tvoj ĉovek pobedi?“, pitala sam presecajući stranca koji je nešto
zaustio.
Hasan je vrteo metak izmeĊu prstiju: „Mislim da će tada moji dţepovi biti
puni zlata, za razliku od tvojih.“
„Naravno“, dobacila sam preko ramena ne skidajući pogled s jadnog
buntovnika koji je stajao leĊima naslonjen na metu. Nije zasluţio da bude ţrtva
pustinje, ništa više nego ja. „Ali imaćeš više nevolja nego zlata kada tvoje

14
mušterije shvate da su prevarene.“ Hasanovo ćutanje govorilo je da o tome nije
razmišljao. Odmeravala sam gomilu, ponašajući se kao da se dosaĊujem, kao da
me sve ovo ne zanima. Kao da nisam pokušavala da ga izigram, isto kao što je on
pokušavao da izigra nas. „Imaš ovde gomilu pijanih ljudi koji su se opkladili u svoj
teško zaraĊen novac. A vremena su postala teška bez sirovog metala koji stiţe iz
Sazija. Ĉini mi se kao da su svi zbog toga malo razdraţljivi. Zar nisi i sam
primetio?“
Nisam morala da proveravam da li Hasan prati moj pogled. I slepac bi video
gomilu fabriĉkih radnika bez prebijene pare i neuhranjenih deĉaka i muškaraca
izranjavanih zglobova koji ţude za oduškom. Ĉak je i klinac koga su razbijene
njuške postavili kao metu bio jedan od tih nestrpljivih. Samo što je on bio opijen
prinĉevom pobunom, umesto jeftinim alkoholom. I te kako dobro sam poznavala
taj osećaj. Raĉunala sam da će mi pomoći da se dokopam Izmana.
„Ţivot pod našim suncem ne pomaţe da se usijane glave ohlade. Posebno ako
bi, primera radi, Istoĉna Zmija i Plavooki Bandit poĉeli da govorkaju naokolo.“
Krajiĉkom oka sam osmotrila Hasana, moleći se u sebi da me ne upuca odmah.
„Reći ću ti šta da radiš. Mogu ti pomoći.“
„Zar moţeš?“, rugao se Hasan, ali ipak spreman da sasluša.
„Naravno. Ja ću se povući i zauzeti deĉakovo mesto. Za hiljadu fuza.“
Stranac je progunĊao, na nekom nepoznatom jeziku, nešto što je zvuĉalo kao
psovka. „Jesi li lud, mali?“ Vratio se na miraĊijski. „Hoćeš da budeš upucan
umesto njega?“
„Ako budem imao sreće, promašiće me.“ Osećala sam kako mi se s kratkim
udasima i izdasima grudi nadimaju i spuštaju. Klinac se teturao po pesku u kome je
bez sumnje bilo stakla. Bio je bosonog, ali nije cvileo.
„Hoćemo da pucamo ili šta?“, zaurlao je Damad zafrljaĉivši svoju praznu
bocu na deĉaka, promašivši ga za dlaku.
I dalje sam posmatrala Hasana, trgovina još nije bila završena.
„Ako ne budem imao sreće, nećeš morati da me platiš, a tvoja gomila će
dobiti krv.“
Hasanova usna gnusno se iskriviše: „I svi idu kući srećni.“
„Osim mrtvog Bandita“, dodao je stranac, dovoljno tiho da sam samo ja
mogla da ĉujem. Potom je podigao glas: „Namestićemo igru“, stranac nije skidao
oĉi s mene iako se obraćao Hasanu. Zaustila sam da se raspravljam, ali nešto u
njegovom pogledu me je zaustavilo. Sada smo bili na istoj strani. „Ako je ovaj
Plavooki Bandit tako odluĉan da se popne i izigrava metu, onda ću ja pucati prvi.
Promašiću bocu, tako da ga ne upucam u glavu. Onda ćeš dopustiti Banditu da
puca. On će takoĊe promašiti.“ Ramena su mi se zgrĉila, kao da moje ruke ne
mogu da podnesu da promaše. Ali on mi je verovao. Zato sam klimnula glavom.

15
„Tvoj šampion automatski ostaje pobednik. Svi ćemo se odavde izvući bez rupa od
metaka.“
„I sa novcem“, upala sam pre nego što nas je stranac oboje uĉinio ĉasnim i
siromašnim. „Otići ćemo sa po hiljadarkom od dobitaka kuće. Svako.“
„Daću vam po stotku“, rekao je Hasan.
„Osamsto“, odbrusila sam.
„Petsto i bićete mi zahvalni što neću poslati nekoga za vama, da vam polomi
prste i vrati mi moj novac.“
„Dogovoreno.“ Petsto nije isto što i hiljadu, ali svakako je bolje nego ništa. I
moţda bi mi bilo dovoljno da se dokopam Izmana.
Rulja je bila sve grublja. Iz mase je dopro povik: „Hoćete li vi, budale
kukaviĉke, poĉeti s pucanjem? Deĉko će se upisati od straha!“
Hasan se odvojio od nas. „Gospodo! Ko stvarno ţeli da gleda ovo
buntovniĉko derište upucano? On je još nedorastao.“ Hasan smakne bocu s
njegove glave. „Briši!“ Klinac je zurio u njega kao u dţelata koji je presekao
omĉu. „Beţi“, tiho sam mu dobacila. On teturajući se ode odatle.
Pritisak koji sam osećala u grudima se smanjio, iako se nezadovoljni ţamor u
publici pojaĉao. Hasan ih je utišao podignutom rukom: „Ne biste li radije gledali
kako ova tri ĉoveka izravnavaju raĉune nišaneći jedan u drugog?“ Urlanje mase
postalo je zaglušujuće, a udaranje nogama o pod toliko snaţno da se cela staja
tresla. „Istupi, Banditu!“
Sva najeţena, duboko uzdahnuh. Moţda je trebalo bolje da promislim o
ovome. Ili da se makar odluĉnije cenkam za hiljadarku. „Hajde, dete“, ĉula sam
glas pokraj uveta: „Veruješ mi, zar ne?“
Zagledala sam se u stranĉev samouvereni kez: „Cak te i ne poznajem.“
Posegao je rukom i skinuo mi šešir s glave. Srećom kosu sam zavukla pod
maramu koja mi je dosezala sve do obrva, ali ipak sam se bez šešira osetila
razgolićeno. „Razlog više da mi veruješ.“
Put do mete izgledao je predug.
Hasan se cerio dok mi je nameštao flašu na vrh glave. „Bolje zaradi svoj
novac, umesto što se treseš, dete. Ili će svi primetiti kako boca drhti kao devojĉica
tokom prve braĉne noći.“
Bes me je udrvenio. Boca se nije micala. Ĉak ni kad je stao na liniju. Ĉak ni
dok je stavljao svoj jedini metak u burence pištolja. Ĉak ni kada je podigao
revolver i naciljao pravo u moju glavu. Ali uopšte nisam mogla da dišem. Paţljivo
je ciljao, podešavajući cev. Polako se nameštao, a moji ţivci su svakog narednog
trena bili sve tanji.
„Samo opali, kukavice!“, povik je poleteo s mojih usana istovremeno kad je
pucanj odjeknuo.
Nisam stigla ni da mrdnem.

16
 Huk je dopirao iz mase. A ja sam još bila ţiva da ga ĉujem.
Nakrivila sam glavu, i neoštećena boca mi je skliznula u šake. Pogledala sam,
metak se zabio u zid, za dlaku ulevo od moje lobanje. Tek tada sam poĉela da se
tresem. Nisam bila sigurna da li su mi popustili nervi, ili je od uzbuĊenja. Stisla
sam šake oko boce, kako bih prikrila drhtanje.
Praćena uzvicima negodovanja, vratila sam se do linije. Na pola puta sam se
mimoišla sa strancem koji je krenuo ka meti. Zastao je za tren, nameštajući mi
šešir nazad na glavu. „Jesi li dobro?“, zapitao je.
„To je bilo preblizu“, natukla sam šešir.
„Šta je bilo, Banditu?“, ponašao se kao da se dobro zabavlja: „Osećaš se malo
manje besmrtno?“
Pokazala sam mu bocu: „Ne bih zadirkivala nekoga ko treba da mi uperi
pištolj u glavu.“
Nasmejao se i produţio dalje.
A onda sam ja bila ta koja je stajala na beloj liniji, a on umesto mete. Bez
problema sam mogla da pogodim bocu, ukoliko sam htela. Kolike su šanse da
Damad ozbiljnije povredi stranca? A ĉak i da se to dogodi, šta meni znaĉi taj
stranac? Svakako ne hiljadu fuza nagrade.
Opalila sam. Flaša je ostala u jednom komadu.
„Igra je završena!“, prodrao se Hasan glasnije od graje. „Damad zadrţava
titulu vašeg šampiona!“ Neki su razdragano navijali, ali to su verovatno bili oni
koji su u rukama drţali tikete s njegovim brojem.
Polako je iz publike poĉelo da dopire novo skandiranje: „Pucaj! Pucaj!
Pucaj!“
Šampion se nestabilno zanosio. „Tako je! I ja ţelim da pucam u Zmiju.“
Stranac je skinuo bocu s glave, ali šampion se već razmahao stojeći na liniji,
gestikulirajući mu da se vrati nazad.
„U pravu su!“, zakljuĉio je Hasan. „Ne moţemo proglasiti pobednika ukoliko
i Damad ne puca.“ Dobacio mi je oštar pogled. Jasno mi je bilo njegovo znaĉenje.
Bez pobednika nema ni dobitka za kuću. A to je znaĉilo da nema ni novca za nas.
„Šta kaţeš, Istoĉna Zmijo?“
Moj pogled se sreo sa stranĉevim i klimnula sam glavom. Gledao me je jedan
dug trenutak, svi nagoveštaji šale su išĉezli. Onda se vratio nazad i postavio bocu
na glavu.
Šampion je posrtao prema liniji. Jedva je stajao. Zaškiljio je prema strancu,
kao da pokušava da nazre gde se ovaj taĉno nalazi. Moj otac je bivao ovako pijan
većinu dana kad se vrati kući iz fabrike. Ponekad nije uspevao ni vrata da otvori, i
ujutru bismo ga zatekli kako spava napolju. Mislim da je moja majka uvek znala
kad je on ispred.

17
 Damad je podigao pištolj. S mog mesta se videlo da cilja pravo u stranĉeva
prsa.
Stranac ga je pobedio prethodni put. Damad je bio dovoljno pijan da pomisli
kako je osveta slaĊa od pobede. A ĉovek je dovoljno krupna meta, ĉak i za tako
pijanog strelca.
Dok je šampion pokušavao da povuĉe okidaĉ, sinule su mi Hasanove reĉi od
malopre. Nije bilo drugog metka u ovoj igri. Bez razmišljanja sam se bacila u
stranu i naletela na Damada.
Metak je završio tri stope ulevo. Pijani Damad je završio u pesku i vukao me
je za ruku dok sam pokušavala da odrţim ravnoteţu.
Rulja je eksplodirala kao bure baruta koje je nestrpljivo ĉekalo varnicu.
Znali su da su prevareni, ali niko nije razumeo kako. Neki su urlali kako smo
stranac i ja u ovome zajedno, drugi su se drali da ih je Hasan prevario. Za tren su
se stuštili prema kladioniĉarskim stolovima.
„Kurvin sine!“, zgrabio me je par ruku za prednji deo majice. Damad je ustao
na noge i podigao me uvis, tako da su mi se noţni prsti koprcali po pesku. Poĉela
sam da ga udaram, ali bacio me je o zid, izbivši mi vazduh iz pluća. A onda se u
njegovoj ruci stvorio noţ. Damad mi se uneo u lice, iskeţenih zuba i daha koji je
vonjao na ţestok alkohol. „Iseći ću te od pupka do nosa i ostaviti te da skupljaš
svoju utrobu po zemlji, deĉaĉe!“
Stranĉeva ruka stegla se oko šampionovog zgloba, toliko brzo da je nisam
primetila. Ali ĉula sam jezivo pucanje. Srušila sam se u pesak, dok je šampion pao
na drugu stranu, zavijajući od bola, a njegov noţ odleteo daleko. Videla sam kako
mu kost štrĉi iz ruke. Stranac je podigao njegov noţ sa zemlje. „Beţi!“, rekao je
odseĉno.
Celo mesto je otišlo dodavola.
Jedan pijanac je teturajući se razbio fenjer, koji je pao u pesak, a ulje je
buknulo u plamen. Okrenula sam se prema izlazu, ali tuĉa se već rasplamsala. Nije
bilo izlaza na tu stranu. Stranac i ja smo stajali leĊima uza zid. Svi su nas već
zaboravili – više se i nisu tukli zbog nas. Cela staja se ispunila dimom. Za koji tren
bismo se ugušili.
„Pretpostavljam da ne umeš da letiš?“, vikao je da nadjaĉa buku i bradom
pokazivao iznad nas. Tamo je bio prozor koji nam je bio izvan domašaja.
Nasmešila sam se, premda on to nije mogao da vidi: „Ne umem da letim, ali
nisam mnogo teţak.“
Savršeno me je razumeo. Ukrstio je prste i napravio uporište. Pištolj sam
gurnula za pojas. Nije mi padalo na pamet da ostavim ovde tako valjano oruţje.
Uhvatila sam zalet nekoliko koraka i zatrĉala se. U trećem koraku podigla
sam desnu ĉizmu na stranĉeve ukrštene šake i on me je odbacio naviše. Rukama
sam se uhvatila za prozorski okvir, uz udarac koji je morao da ostavi modrice. Dok

18
sam se pela ka prozoru, on me je pridrţavao odozdo. Bilo je deĉja igra doskoĉiti
odatle na krov trošne bogomolje, i koji trenutak kasnije bila sam napolju na
noćnom vazduhu. Umirala sam od ţelje da pobegnem.
Umesto toga sam se okrenula, odupirući se stopalima o krov i vukući naviše,
sve dok nije prošao kroz prozor i odmah potom se našao kraj mene na krovu.
Skoĉili smo s krova bogomolje i skotrljali se u pesak pred njom. Metak se
zabio o drvo blizu moje glave. „U redu, Banditu“, prostenjao je. „Kuda?“
Kuda, pita on mene u gradu u kom nebo smrdi na dim, a vatrena stihija cveta
u mraku.
Morala sam da se vratim u teĉinu kuću. Morala sam da ga ostavim. Moja mala
roĊaka Našima dobila je jednom dobru ćušku jer je kući donela miša kog je našla u
školskom dvorištu. Mogla sam samo da zamislim šta bih ja dobila kad bih
zalutalog stranca dovela blizu kuće. I to sve ne raĉunajući šta bi stranac mogao da
uĉini ako otkrije da sam devojĉica. „Ma, biću ja dobro.“
Pogledao je preko ramena: „Treba negde da ideš?“
Već sam se povlaĉila unazad, traţeći pogledom stub za koji sam vezala
Plavojku, moleći boga da je konj još tamo. „Hvala na svemu“, nasmešila sam se
usiljeno, iako on to nije mogao da vidi. „Ali sada moram da naĊem stub i konja.“
I pre nego što je mogao bilo šta da kaţe, isparila sam.

19
 3. poglavlje

„Diţi svoje beskorisno dupe i trk u prodavnicu, ili se ne nadaj da ćeš danas
jesti.“ Ćebe mi je strgnuto ţestokim trzajem. Prostenjala sam i snaţno zaţmurila
braneći se od sunĉeve svetlosti i lica moje tetke. „Ne nadaj se da ćeš jesti ni sutra,
takode.“
Brojala sam njene glasne korake dok je odlazila. Deset koraka i stigla je pravo
u kuhinju. Proškiljila sam na jedno oko. Koliko sam dugo spavala? Nekoliko sati,
moţda. Više sam ţelela da spavam nego da jedem. Ali snaţno jutarnje svetlo
prodiralo je u sobu, a zaĉuli su se i pozivi na molitvu.
Otkotrljala sam se sa asure na drveni pod, navukavši ćebe preko glave dok
sam pokušavala da iskopam nešto odeće. Šestoro mojih roĊaka, s kojima sam
delila skuĉenu sobu, poĉelo je da se meškolji. Mala Našima se uspravila u sedeći
poloţaj, a potom se skljokala nazad, stavivši ćošak ćebeta u usta.
Drveni pod se jedva nazirao medu asurama. Soba nam je liĉila na bojno polje,
sa odećom razbacanom poput palih tela i domaćim zadacima, šivaćim iglama i
ĉudnim knjigama rasutim poput gelera. Jedino je pod u Olijinom uglu bio ĉist. Ona
je ĉak pokušala da okaĉi s tavanice konjski prekrivaĉ, i tako se odvoji od sestara.
Trebalo mi je vremena da se naviknem na ovu sobu.
U kući moga oca postojale su samo dve sobe. Jedna u kojoj su spavali on i
moja majka i druga i kojoj smo jeli i u kojoj sam ja spavala tokom skoro šesnaest
godina. Te sobe više nema, kao ni ostatka kuće u kojoj sam odrasla.
Nakon male potrage, našla sam svoj fini plavi halat1 smotan u loptu ispod
moje asure. Bio je zguţvan, pa sam se potrudila da rukama izravnam nabore pre
nego što ga obuĉem preko jednostavnih smeĊih šalvara.
Sira je uzdahnula u jastuk: „Moţeš li prestati da rušiš sve oko sebe kao koza
na samrti? Neki od nas pokušavaju da spavaju.“ U svom ćošku, Olija je ponovo
navukla ćebe preko glave.
Pronašla sam ĉizmu i ispustila je s najveće visine s koje sam mogla, pa je vrlo
glasno tresnula o pod. Sira se trgla. Od svih mojih roĊaka, jedino sam s njom bila u
krvnom srodstvu. Ostale su bile ćerke drugih teĉinih ţena. Tetka Fara je svom
muţu rodila tri deĉaka, a nakon njih Siru.
Izveštaĉeno mi se nasmešila kroz teške kapke: „Uţasno izgledaš, sekice. Nisi
se naspavala?“ Prsti su mi se uplitali u pojas koji sam vezivala oko struka. Sira je
zajedljivo nastavila: „Izgleda da si se dosta vrtela i prevrtala.“ Suzdrţala sam se da

1
Vrsta istoĉnjaĉkog ogrtaĉa. (Prim. prev.)

20
ne navuĉem rukav preko modrica na laktu. Naravno, Sira je znala da sam se
iskrala. Spavala je na samo dve stope od mene.
Ono što nije mogla znati je kuda sam se iskrala. Ali to je ne bi spreĉilo da me
oda ako bi pomislila da će time nešto dobiti. Makar samo zadovoljstvo da gleda
kako dobijam batine.
„Kako bih mogla da spavam?“, nastavila sam da vezujem pojas tromim
prstima. „Znaš li da hrĉeš dok spavaš?“
Olija frkne pod svojim prekrivaĉem: „Vidiš, rekla sam ti“, napala je svoju
polusestru. Nekad mi je moja mlada sestra od tetke bila draga. Vrlo lepo smo se
slagale pre nego što sam došla da ţivim pod krovom mog teĉe, i pre nego i što je
mrzeti mene postalo jedno od pravila tetka Farinog kućnog reda.
„Premda, sinoć to moţda ipak nisi bila ti“, bockala sam Siru. „Teško da hrpa
ćebadi moţe da hrĉe.“
I Sirin krevet je bio prazan kad sam se vratila popevši se kroz prozor, nakon
što sam upotrebila malo naše dragocene vode da sperem sa sebe smrad dima i
baruta. Sudeći po neprijatno slatkom mirisu ulja na njoj, išla je napolje da se vidi s
Fazimom. Sigurno joj je rekao da ide na strelište i da će se vratiti kao bogat ĉovek.
Trudila sam se da se ne nasmejem pri pomisli na to kako Fazima izbacuju s
takmiĉenja. Nisam ĉak bila sigurna ni da li se izvukao ţiv.
Bile smo u pat-poziciji. Ja ne bih tuţakala ako ne bi ni ona. Trenutak kasnije,
Sira se pruţila natrag u svoj krevet i poĉela da se ĉešlja, ignorišući me.
Dok sam išla prema kuhinji, provlaĉila sam prste kroz sopstveno gnezdo
tamne kose. Deĉaci su se već vrteli okolo spremajući se za posao, dovikujući se
tokom zvonjave molitvenih zvona. Niko ko radi u fabrici nema vremena za
molitve, osim tokom prazniĉnih dana. Provukla sam se oko roĊaka Hiraza, koji je
sedeo u uniformi napola obuĉenoj, a napola vezanoj oko pojasa, i ĉešao se oko
opekotine koja mu je zarastala na grudima. Zadobio ju je nekoliko meseci ranije od
jedne mašine koja je neoĉekivano suknula vatru na njega. Imao je sreće što je
izgubio samo mesec dana posla, a ne glavu.
Dohvatila sam limenu kutiju s kafom sa gornje police. Bila je veoma lagana.
Unutra je bilo i piljevine. Stomak mi se stegao. Sve krene nizbrdo kad je hrana
slaba. Zapravo, sve uvek ide nizbrdo. Tada se samo pogorša.
„Fara!“, teĉa Asid je ušao u kuhinju trljajući lice rukom. Nida, njegova
najmlaĊa ţena, išla je za njim oborena pogleda i s rukama na svom trudniĉkom
stomaku. Na vreme sam skrenula pogled, praveći se da ne primećujem da me teĉa
zagleda. „Je li kafa gotova?“
Ispunio me je oĉajniĉki nemir. Ne smem ostati ovde. Ma koliko lagan nakon
prošle noći bio novĉanik koji sam nosila privezan u unutrašnjosti odeće.

21
 „Daj mi to!“ Tetka Fara je jednom rukom zgrabila konzervu, a drugom me
oštro klepila po potiljku. Trgla sam se. „Rekla sam ti da ideš da otvoriš radnju,
ĉuješ li me?“
„Ko te ne bi ĉuo“, izmakla sam joj se van domašaja, kao da će me to spasti
kasnijih batina. Prijalo mi je da što pre izaĊem iz kuće i sklonim se od teĉinog
pogleda, ali nisam mogla da zauzdam svoj brzopleti jezik: „Samo malo glasnije, i
ceo grad bi ĉuo tvoje kreštanje.“ Pustila sam da se vrata za mnom zalupe i poletela
niz stepenice na ulicu, dok su pretnje tetka Fare kako će me istući šibom po leĊima
sa svakim korakom bile sve dalje.
Kuća i radnja mog teĉe nalazile su se na suprotnim krajevima Prašnjavog
Druma, što je predstavljalo ĉitavih dvesta pedeset koraka razdaljine. Duţ jedine
ulice u Prašnjavom Drumu bila je guţva kao i uvek, što zbog muškaraca koji su
ţurili u fabriku, što zbog ţena i starijih ljudi koji su hrlili u bogomolju pre nego što
sunce sprţi i poslednji traĉak noćne sveţine. Taj poznati prizor me je gadno tištio.
U poslednje vreme sam razmišljala kako bi neko trebalo da uništi ovaj grad iz ĉiste
samilosti. Ĉelik više nije dolazio s planina. Prošle su godine otkad je primećen
poslednji buraki. Ostalo je još nešto malo obiĉnih konja za prodaju, ali oni nisu
previše vredeli.
Samo sam jednu stvar u Prašnjavom Drumu oduvek volela, a to je bio prostor
izvan njega. Iza jednoliĉnih, bezliĉnih drvenih kuća mogli biste trĉati satima a da
ne naiĊete ni na šta osim peska i šipraţja. Sada mrzim što je tako daleko od bilo
ĉega, ali kad sam bila mlaĊa bilo mi je dovoljno samo da šmugnem što dalje.
Dovoljno daleko da ne ĉujem svog oca kako vreĊa moju majku govoreći joj da je
obiĉna istrošena stranaĉka kurva koja nije mogla da mu rodi sina. Dovoljno daleko
da niko ne moţe da me vidi, devojĉicu s ukradenim pištoljem, kako veţbam
pucanje sve dok mi prsti ne zabride i dok ne nauĉim da nišanim tako dobro da bih
pogodila i ĉašicu u drhtavim rukama pijanca.
Najdalje što sam ikada mogla da odem bilo je kad bi mi majka pred spavanje
pripovedala priĉe o Izmanu. Samo onda kada moj otac to nije mogao ĉuti. Grad
hiljadu zlatnih kupola, s tornjevima koji paraju plavetnilo neba, i onoliko priĉa
koliko je u njemu ljudi. Gde devojka moţe pripadati sama sebi i ceo grad je tako
bogat mogućnostima da biste se na ulici doslovno mogli saplesti o avanturu. Ĉitala
mi je priĉe o princezi Havi, koja pevaše zori u davno vreme kada su more noću
napadale Izman. O bezimenoj trgovĉevoj ćerki koja je, kada je njen otac izgubio
svoje bogatstvo, ukrala nakit od sultana. I ĉitala mi je pisma od svoje sestre Safije.
Safija je bila jedina osoba za koju sam ikada ĉula da je uspela da ode iz
Prašnjavog Druma. Pobegla je veĉe uoĉi svoje udaje i uspela da stigne ĉak u
Izman. Njena pisma iz prestonice stizala su veoma retko mojoj majci karavanom.
Govorila su o ĉudesima velikog grada, većeg sveta i boljeg ţivota. Tada bi mi moja

22
majka uglavnom priĉala o Izmanu. Kako ćemo jednog dana otići i pridruţiti se
Safiji.
Prestala je da priĉa o tome najvrelijeg dana koji pustinja pamti. Ili je to samo
bio jedan od onih dana koje ljudi dugo pamte zbog onoga što se tada dogodilo. Bila
sam daleko u pustinji, taman toliko da još uvek mogu da vidim našu kuću u daljini.
Sunce se tako ţestoko odbijalo od šest praznih flaša poredanih u niz da sam morala
da škiljim, iako sam maramu podigla preko nosa, a šešir natukla preko oĉiju.
Sećam se da sam spljeskala muvu koja mi je sletela na vrat kad sam zaĉula tri
pucnja. Nisam se mnogo ĉudila. Ovo je Poslednji Okrug. Ali onda se podigao dim.
Potrĉala sam prema gradu.
Kuća mog oca je gorela. Kasnije sam saznala da je moja majka pucala ocu
triput u stomak, a potom šibicama zapalila kuću. Sve što pamtim je olakšanje koje
sam osetila kada su telo mog oca iznosili iz kuće. On ĉak i nije bio moj pravi otac.
A grlo sam odrala vrišteći kada su njoj stavljali omĉu oko vrata.
Sanjati o mestima o kojima je moja majka govorila prestalo je da bude
dovoljno kada se poklopac na podu vešala otvorio pod njenim nogama.
Bila sam na pola puta kroz grad kada sam primetila guţvu koja se napravila
na velikoj ĉistini pokraj bogomolje, gde je nekada stajala kuća u kojoj sam odrasla.
U gomili sam uoĉila Tamidov savršen razdeljak na tamnoj kosi. Progurala sam se
kroz guţvu dok nisam stigla do njega. Ljudi su se obiĉno trudili da stoje podalje od
Tamida. Kao da su se bojali da je ćopanje zarazno. Time su samo meni ostavili
više prostora.
„U šta gledamo?“ Stala sam pored drvene štake koja mu |e bila pod levom
rukom. Dobro ga je sluţila, ali glupko je nastavljao da raste, i kad god bi se neko
namuĉio da mu napravi novu štaku, on bi opet malo porastao. Nasmejao mi se
široko, a ja sam mu uzvratila isplaţenog jezika.
„A na šta tebi liĉi?“ Pruţio je svoju štaku Haifi. Ona je bila jedina sluškinja u
gradu, pošto je Tamidova porodica jedina mogla da priušti da kupuje hranu i plaća
nekome da je kuva. Oslonio je svoju teţinu na mene. Tamid je bio bled kao greh
spram drugih stanovnika pustinje. Ali barem je njegov visok košĉat stas danas
delovao manje pogrbljeno.
U prvi mah, sve što sam mogla da nazrem po jakom suncu bila je poznata
zgrada od crne opeke na rubu grada u kojoj je bila fabrika sultanovog oruţja. Jedini
razlog zbog kog je brlozima u okolini dopušteno da opstaju bio je taj što su
opsluţivali fabriku. Tada sam primetila odsjaj sunca na ispoliranom metalu.
Sultanova armija dolazi.
Marširali su u redovima niz brdo, po trojica jedan kraj drugoga. Zlatne
marame pokrivale su im lica, sablje su im visile s jednog kuka, a puške s drugog,
bele dimije bile su im uredno upasane u ĉizme, a zlatne bluze stegnute pojasom.
Marširali su sporo, ali neumoljivo. Uvek neumoljivo.

23
 Makar nije bilo plavih uniformi medu belim i zlatnim. Plave uniforme znaĉe
da dolazi galanska armija. Sultanova armija nije olakšavala ţivot, ali oni su ipak
bili MiraĊijci, a mi smo bili njihov narod.
Galanci su bili stranci. Okupatori. Bili su opasni.
U ovom delu sveta narod se ne bavi mnogo politikom i istorijom, ali prema
onome što sam ja ĉula, naš uzvišeni sultan Oman je pre dve decenije dokuĉio da je
sposobniji od svog oca da vlada Miradijem. Stoga je napravio savez sa Galanskom
armijom. Stranci su ubili njegovog oca, kao i svakoga ko je odbio da mu se pokloni
kao sultanu. Zauzvrat, dozvolio je galanskim trupama da naprave uporište u
Miraćliju, kao i da uzimaju oruţje koje pravimo kako bi mogli da pobeduju u
svojim ratovima na dalekim obalama.
„Zar se tako brzo vraćaju iz Sazija?“, ţmirkala sam u daljinu pokušavajući da
ih prebrojim. Izgledalo je kao da ih ima manje nego obiĉno.
„Zar nisi ĉula? Streljana u Strelovu sinoć je izgorela do temelja.“ Ukoĉila sam
se, nadajući se da Tamid to neće primetiti. „Desila se nekakva pobuna. Moj otac je
jutros ĉuo nešto u vezi s Princom Pobunjenikom. On kaţe da vojska dolazi da reši
te probleme.“
„Misliš, da poveša pijance i kockare.“ Sultanova vojska je nekoliko dana
ranije prošla ovuda na putu za Sazi. Išli su da vide rudnike i da utvrde vredi li ih
spašavati. Nije bio dobar znak što ih vidimo da se tako brzo vraćaju. Uobiĉajeno je
da se Miradijska petnaesta komanda pojavi na svaka tri meseca, da za Galance
pokupi oruţje koje se u meĊuvremenu nagomilalo u fabrici.
„Strelovo je oduvek bilo leglo greha. Dobiće šta su zasluţili. Jutros sam
ozbiljno razmišljao o zlatnom gradu Habadenu.“ Tamidov glas zadobio je
pravedniĉki ton. On je bio sklon ĉitanju Svete knjige dok joj rikna ne otpadne, i
zaklela bih se da je u poslednje vreme poĉeo da propoveda više nego Sveti otac.
„Te ljude je bogatstvo pokvarilo i okrenuli su leĊa bogu. Zato je bog poslao Dţina
ratnika da ih proĉisti bezdimnom vatrom.“
Svakako, postojale su i malo manje svete priĉe o dţinima koji zavode ţene,
kradući ih od njihovih oĉeva i muţeva, i odnose ih u svoje skrivene kule.
Tako je bilo u stara dobra vremena. Niko nije video dţina već decenijama.
Sve što je danas potrebno da se razbaca leglo greha su devojĉica, stranac i gomila
pijanaca.
„Vidiš,“, Tamidov glas se ponovo pretvorio u prijateljsko gunĊanje, „Kladim
se da ti je sada drago što si me poslušala u vezi s odlaskom na strelište.“ Iskrivila
sam lice. To je bilo kao da sam priznala krivicu. Zapanjeno me je pogledao: „Zar
nisi?“
„Hoćeš li da umukneš?“ Pogledala sam u Haifu, koja je previše
zainteresovano prouĉavala Tamidovu štaku, praveći se da ne sluša. „Zar ţeliš da
me obese?“

24
 Uzdahuo je i osetila sam njegovo razoĉaranje: „Dakle zato jutros izgledaš ko
da te voda izbacila.“
„Eto, a ljudi kaţu da nisi neki šarmer.“ Rukom sam prebrisala lice, kao da
tako mogu da izbrišem dokaze o protekloj noći. „Mogla sam da pobedim.“
Nagnula sam se prema Tamidu kako niko ne bi mogao da ĉuje: „Da su imalo fer
igrali.“
„Nisam rekao da ne moţeš to da uradiš, Amani.“ Nije delio moje uzbuĊenje:
„Rekao sam da ne treba to da radiš.“
Bila je to stara rasprava. Cesto smo je vodili dok je majka još bila ţiva. Kada
mi je priĉala o Izmanu. Prestali smo nakon što je umrla. Nisam više zamarala
Tamida priĉom da planiram da odem. Sve dok one noći kad sam ĉula svog teĉu.
Nakon što sam šmugnula s mesta pod prozorom na kome sam bila šćućurena,
otišla sam pravo do Tamidove kuće. Upala sam kroz njegov prozor kao što sam
oduvek radila. On me je, kao i uvek, pozdravio glumeći da je ljut i nervozan. Rekla
sam Tamidu da mi ponestaje vremena i da moram pobeći sad ili nikad. Dok sam to
govorila, šaljivi izraz nestao je s njegovog lica.
Tamid nikada nije istinski razumeo moju potrebu da odem iz Prašnjavog
Druma. A upravo je on, od svih ljudi iz ove zabiti, trebalo da je razume.
Te veĉeri mi je rekao isto što i uvek. Ma gde da odemo, ništa neće izmeniti to
što jesmo: bogalj i devojĉica. Ako smo bezvredni ovde, zašto bi to negde drugde
bilo drugaĉije? Pokušala sam da ga uverim da greši. Priĉala sam mu o pismima
tetke Sanje. O boljem ţivotu. O stvarima većim nego što su ţivot i smrt u gradiću u
pustinjskoj zabiti. Ali za jednog verskog zilota, Tamid zapravo i nije bio neko ko
slepo veruje. Stoga sam ga pustila da misli kako me je preobratio, i nisam mu
govorila da planiram da uvezem grudi i pobegnem po svaku cenu. Nisam bila kao
on, morala sam da verujem da je u Izmanu bolje nego ovde, ili ne bi imalo svrhe
ţiveti bilo gde.
Haifa progovori: „Nije moje da vas upozoravam, ali zakasnićete na molitve,
gospodine.“
Tamid i ja razmenismo pogled, oboje suzdrţavajući smeh, kao da smo ponovo
u školskoj klupi. „Kašnjenje je greh, da znate“, rekao je Tamid, glumeći ozbiljnost.
Dok smo išli u školu, Tamid i ja smo veĉito kasnili. Pokušavali smo da se
vadimo na njegovu nogu, ali uĉitelj nas je grdio govoreći da je kašnjenje greh.
Moţda bismo se i prepali da on nije za sve tvrdio da je greh. Tamid je bar triput
proĉitao Svete knjige, i koliko god se trudio, nije uspeo da pronaĊe da je kašnjenje,
ili priĉanje na predavanju, ili spavanje na ĉasu – greh.
Ipak, uzeo je natrag svoju štaku od Haife, koja se trudila da ga povede ka
bogomolji i što dalje od mene.

25
 „Nismo završili razgovor“, doviknuo je Tamid kad sam se okrenula da poĊem
u suprotnom pravcu. Okrenula sam se samo toliko da mu podrugljivo salutiram, a
onda sam poţurila preko sprţenog peska prema radnji.
Povukla sam gvozdenu kapiju prednjeg ulaza i otvorila vrata što je više
moguće, kako bi sunĉeva svetlost ispunila prostoriju pre nego što uĊem u nju.
Proverila sam oko vreća soli i po policama s naslaganim konzervama, u kojima je
hrana plivala u ulju koje je ĉinilo da traje neprirodno dugo, traţeći bilo kakvu
senku ili pokret. Prozori i vrata radnje bili su okovani gvoţdem, kao i svaka druga
kuća u Poslednjem Okrugu, ali to nije uvek spreĉavalo stvorenja da se ušunjaju
unutra pod okriljem noćne tmine.
U pustinji nauĉite da proveravate ima li zloduha skrivenih na tamnim
mestima. Zlodusi se pojavlju u hiljadu razliĉitih oblika. Koţonoše bez lica, koji
ĉoveka izjedu i preuzmu njegovo obliĉje kako bi mogli da se goste i njegovim
roĊacima. Male koţaste more, koje zariju zube u grudi zaspalom ĉoveku i hrane se
njegovim strahovima, sve dok mu ne isisaju dušu.
GvoţĊe je bilo jedino što ih je drţalo podalje. Jedina stvar koja ih moţe ubiti.
Oni beţe od sunĉeve svetlosti, ali jedino što zaista završava posao jeste metak u
lobanju ili gvozdeni noţ u rebra. GvoţĊe sve besmrtne stvari pretvara u smrtne.
Nemoćne. Tako je Uništiteljka Svetova ubijala Prva Bića. Tako, zauzvrat, ljudi
ubijaju zloduhe Uništiteljke Svetova.
Nema više toliko mnogo zloduha kao nekad. Poslednja osoba koju su ubili
stradala je pre desetak godina. Ali svako malo neki od njih nade pukotinu kroz
koju se ušunja i sakrije u neki mraĉan ćošak, da bi dobio metak u glavu jer je
izazivao nevolje.
Kad sam se sa zadovoljstvom uverila da je radnja prazna ko pijanĉeva boca,
poduprla sam vrata da napravim makar malu promaju, a onda izruĉila na tezgu sav
novac koji mi je preostao da ga prebrojim. Bilo je tu šest fuza i tri luzija, koliko
god puta brojala. To nije bilo dovoljno da odem ni van vidokruga Prašnjavog
Druma, a kamoli do Izmana. Sve i da pokradem radnju i pobegnem pre nego što
me uhvate, ne bih stigla daleko.
Trebao mi je novi plan. I to što pre.
Na vratima je zaigralo gvozdeno zvono, dajući mi dovoljno vremena da
sakrijem svoju tuţnu zbirku novĉića pre nego što Pama al Jamin ude unutra,
predvodeći svoje stado od tri deĉaka.
Dan se razvlaĉio u lenjo pustinjsko popodne dok sam pokušavala da smislim
plan za odlazak iz Prašnjavog Druma. U kasno popodne, već mi je brada bila
klonula na grudi kako me je teška sparina sve više savladavala snom.
Topot kopita upozorio me je da pogledam u šaĉicu vojnika koji su prošli u
galopu. Brţe-bolje se pridigoh, osušenih usta. Tamid je rekao da su došli da
ispitaju guţvu u Strelovu. Šta onda traţe ovde? Moţda im je neko rekao za

26
Plavookog Bandita i pokazao im u pravcu jedine devojĉice u pustinji koja je mogla
da ima uĉešća u toj ulozi?
Jedna silueta munjevito skliznu u prodavnicu, ukipivši se izmeĊu prozora i
vrata. Rukom sam opipala pušku koju tetka Fara drţi ispod tezge. Mada, ovaj
ĉovek nije došao zbog mene. Stajao je tako mirno da sam pomislila da ne diše. Još
jedan jahaĉ je prošao ne pogledavši u pravcu radnje.
Saĉekala sam malo pre nego što sam progovorila: „Lep dan za skrivanje.“
Okrenuo se. Labavo vezana marama spala mu je s lica, i mogla sam jasno da
ga vidim na suncu koje se probijalo kroz prozor. Srce mi je neobiĉno poskoĉilo.
Stranac!
Izveţbala sam svoje lice da izgleda ravnodušno. Uputio mi je osmeh koji nije
odgovarao ukoĉenosti u njegovim ramenima. „Samo sam morao da se sklonim sa
sunca kad je ovako vruće.“ Glas mu je bio siguran i opušten, kako sam ga i
zapamtila. Nije bilo nagoveštaja da me je prepoznao, i bila sam pomalo razoĉarana.
„Ovo nije veliki grad, znate. Doći će da pretraţe, ranije ili kasnije. Verovatno
ranije.“ Još jedan konj je protrĉao pored prodavnice, a onda usporio i okrenuo se.
Vratio se ispred radnje i jahaĉ je nešto doviknuo. Pojavila su se još dva konja.
Stranĉeva mišićava vilica se stegla. Na boku mu je visio noţ koji je sinoć oduzeo
Damadu. Onda kad me je spasao, a ja ga ostavila da se sam snaĊe. „Moţda ţelite
da pronaĊete bolje mesto za skrivanje?“
Ruka mu je poigravala na dršci noţa kad me je upitno pogledao.
Zakoraĉila sam unazad i glavom pokazala prema praznini ispod pulta. Vojnik
je sjahao. U trenutku dok je bio okrenut leĊima prema ulazu, stranac je preleteo
kratak put izmeĊu vrata i tezge.
Preskoĉio je tezge, i spustio se tako blizu mene da me je skoro oĉešao
ramenom dok se zavlaĉio pod nju. Brzo sam se namestila, naslonivši se ispred
njega, delić sekunde pre nego što su vojnici ušli. Prvi se jedan dug trenutak
zadrţao na tremu, prelazeći pogledom preko svakog ćoška tog malog mesta, dok su
mu druga dvojica stajala svaki sa po jedne strane. Najzad je njegov ispitivaĉki
pogled pao i na mene.
Bio je mlad. Kosa mu je bila zaĉešljana, paţljivije nego kod većine vojnika, a
lice mu je delovalo neţno. Ipak, zlatna ešarpa koju je nosio preko uniforme
govorila je da je zapovednik.
„'Bar dan, gospodine“, rekla sam u maniru bezbriţne prodavaĉice. I te kako
sam bila svesna stranca ispod tezge dok je pokušavao da zaustavi disanje.
„Zapovednik za vas.“ Ruka mu se zgrĉila, a onda je taj gest pretvorio u
ispravljanje manţetni.
„Mogu li vam pomoći, zapovedničeT, odmalena sam nauĉila kako da vojsci
iskazujem laţno poštovanje.

27
 Dvojica vojnika koja su ga pratila zauzela su poloţaj pokraj vrata. Kao da bih
mogla da pobegnem. Jedan od njih je bio stariji i po svemu se videlo da je iskusan
vojnik: ukoĉena leda, tamne oĉi koje gledaju pravo pred sebe. Drugi je bio mlaĊi
od svog zapovednika, moţda ĉak i od mene. Oklembesio se u uniformi koja je
pomalo visila na njemu, staklastog pogleda. Kladila bih se da neće poţiveti
dovoljno da ikada izgleda kao pravi vojnik.
„Traţim jednog ĉoveka.“ Zapovednikov naglasak bio je oštar, severnjaĉki i
skup. Stranac se rukom oĉešao se o moju nogu, i osetila sam koliko je napet.
Nisam bila sigurna je li to zbog vojnikovog glasa, ili iz straha da ću ga izdati.
Uputila sam zapovedniku svoj najbezazleniji treptaj: „Zanimljivo, većina
ovdašnjih muškaraca traţi ţenu.“ Ta reĉenica mi je izletela pre nego što sam se
setila da me moţe ubiti i nazvati to izvršenjem pravde. Stariji od dvojice vojnika
nakašljao se da prikrije smeh.
Zapovednik se samo namrštio, kao da je pomislio da ga nisam razumela.
„Zloĉinca. Jeste li ga videli?“
Slegla sam ramenima. „Videla sam svega nekoliko ljudi danas. Debela Parna i
njeni sinovi svraćali su pre nekoliko sati, kao i Sveti otac.“
„Ovaj ĉovek nije odavde.“ Okretao je glavu sa strane na stranu, pretraţujući
po maloj radnji. Poĉeo je da koraĉa okolo. Od njegovih koraka podrhtavale su i
zveckale boce na polici iza mene.
„Jel'?“, pratila sam ga pogledom dok je išao prema vratima spremišta i potom
se zagledao u nabacanu gomilu konzervirane hrane. Naše zalihe su bile isuviše
oskudne da bi se neko mogao sakriti izmeĊu njih.
Kad se zapovednik okrenuo prema meni, primetila sam crvenu taĉkicu na
pultu. Kao kap krvi. Naslonila sam ruku preko tog traga, što sam leţernije mogla.
„Znali biste da ste ga videli“, rekao je mladi zapovednik svojim strogim
naglaskom.
Nasmešila sam se kao da mi je srce sasvim mirno, a ne da ţeli da mi kaţe da
beţim odatle. „Kao što rekoh, malo ljudi je danas dolazilo. Malo stranaca, takode.“
„Sigurni ste?“
„Pa tu sam ĉitavog dana. Pusto je zbog vrućine.“
„Ne bi bila glupa da me slaţeš, devojĉice?“
Morala sam da se ujedem za jezik. Jedva da je bio stariji od mene. Imao je
osamnaest. Najviše devetnaest. Verovatno je bio istih godina kao i stranac.
Ukrstila sam ruke, paţljivo skrivajući krvavu mrlju i nagnula se preko tezge
sa osmehom. „Oh, ja ne laţem, zapovedniĉe. Laganje je greh, zar ne znate?“ Gde
je bio Tamid kad je trebalo da ĉuje šalu?
Na moje iznenaĊenje, progovorio je mladi od dvojice vojnika: „Ova pustinja
je puna greha.“

28
 Zapovednik ga je pogledao istovremeno kad i ja. Oĉekivala sam oštro ribanje
zato što govori bez dozvole. Ali zapovednik nije rekao ni reĉ. Nije ĉudo što se
stariji vojnik nije preterano trudio da prikrije smeh. Nijedan zapovednik koji
oĉekuje da ga poštuju ne bi dozvolio vojniku da priĉa kad mu se hoće.
Mladi vojnik me je pogledao u oĉi, i sa ĉuĊenjem sam primetila da su mu oĉi
plave kao moje.
Nikada ranije nisam srela MiraĊijca sa svetlim oĉima. Ţitelji pustinje imali su
tamnu kosu, tamnu koţu i tamne oĉi. Galanci su bili ti koji su bili beli.
Samo zato što im je pripadalo naše oruţje, galanski vojnici su smatrali da im
pripada i sve ostalo u pustinji. Nekoliko godina ranije u Prašnjavom Drumu su
obesili lepu mladu Dalalu al Jamin, nakon što se jedan galanski vojnik isuviše
strasno zagrejao za nju. Sve ţene u gradu tešile su Dalalinu majku, govoreći da je
to bilo najbolje što se dalo uraditi, budući da ona više nikome ne bi bila dobra
nakon što ju je on napustio. Te noći sam pogledala svoje plave oĉi i setila se
Galanaca i njihovih svetlih oĉiju i svetle kose. Godinama nisam shvatala šta je moj
otac hteo da kaţe kada je u pijanom besu majku nazivao stranaĉkom kurvom. Ali
imala sam ĉetrnaest godina i bila dovoljno odrasla da shvatim da niko ne veruje da
je crnooki pustinjski ĉovek za koga se udala moja crnooka pustinjska majka zaista
moj otac. Shvatila sam da je moja majka samo bila pametnija od Dalale. Na vreme
se udala za Hizu, i mogla je da se pravi da je dete koje nosi njegovo, a ne nekog
stranca koji ju je protiv njene volje iskoristio neke mraĉne pustinjske noći. Dok
sam došla ja sa svojim potpuno drugaĉijim oĉima, više nije bilo nikoga ko ne bi
potvrdio da sam Hizina ćerka, bar ne u ovom gradu.
Izgleda da je majka mršavog vojnika bila pametna kao moja. Ali nedovoljno
pametna da ga saĉuva od vojske. Moguće da je muţ njegove majke ţeleo da ga se
otarasi, dokonala sam. Sto bi bilo objasnilo zašto je u uniformi, previše mlad,
previše neuhranjen i previše brz na jeziku da bi poţiveo.
Kada je njegov plav pogled susreo moj, izgledalo je kao da je pustinjska
vrelina odjednom postala nesnosna. Radnja je postala tesna, a vazduh gust i
razdraţujuće topao. Osetila sam kap znoja kako mi se kotrlja niz vrat.
„Upravo tako, Nuršame“, zapovednikov glas ponovo privuĉe moju paţnju,
dok je on opet nervozno poravnavao svoje rukave. Dao je neki znak svojoj dvojici
vojnika. Stariji vojnik se nagnuo prema mlaĊem i nešto prošaputao, da bi ga potom
ĉvrsto zgrabio za lakat i izveo napolje. Bio je to neoĉekivan i ĉudan gest jednog
vojnika prema drugom.
Nisam imala vremena da razmišljam o tome. Iznenada sam ostala sama s
zapovednikom. I sa strancem koga sam skrivala. Palo mi je na pamet da je moţda
samo ţeleo da se oslobodi svakoga ko bi mogao da mu smeta. Rukom sam
dodirnula pušku ispod tezge.

29
 Zapovednik me uhvati obema rukama i zapilji se pravo u mene. „Taj ĉovek je
opasan. On je plaćenik, a takva vrsta sad vrti pare. Rat je u toku.“ Kao da je mislio
da sam mogla da ţivim šesnaest godina u pustinji a da ne primetim galanske
vojnike. „MiraĊi ima više neprijatelja nego što moţete pretpostaviti. Bilo koji od
njih ga moţda plaća. Ako bi to posluţilo svrsi, s lakoćom bi prerezao devojci grlo.
Jedino što bi joj prvo radio nešto drugo, ako razumete na šta mislim.“ Pomislila
sam na prošlu noć i stranca koji je istupio pred pištolj da bi spasao dete. „Ako ga
vidite, odmah kaţite svom ocu.“
Namrštila sam se, glumeći zbunjenost. „Nemam oca.“
„Onda vašem muţu.“ Odmakao se od mene, popravljajući rukave.
„Nemam ni njega.“ Nastavila sam da se pravim glupa: „Mogu reći svom teĉi,
ako će to posluţiti?“
Zapovednik je klimnuo glavom, oĉigledno zadovoljan što sam gluplja od
vreće kamenja i uveren da nisam laţljivica.
Samo ja nikad nisam bila dobra u drţanju jezika za zubima. „Gospodine…
Zapovedniĉe…!“, pozvala sam ga, zadrţavši oboren pogled, kao dobra i poštena
devojĉica u prisustvu oficira. Oborene glave, gledala sam pravo strancu u oĉi.
Nešto se u trenutku promenilo u njegovom izrazu i pitala sam se da li me je moţda
ipak prepoznao. „Taj zloĉinac… Zbog ĉega ga uopšte traţe?“
Zapovednik je zastao na tremu: „Zbog izdaje.“
Gledajući stranca, podigla sam obrve u znak pitanja. Namignuo mi je odozdo
i nisam mogla da mu ne uzvratim smeškom.
„Dobro onda, otvoriću ĉetvore oĉi, gospodine.“ Ĉekala sam sve dok više
nisam mogla da ĉujem zapovednikovog konja, a onda sam se spustila ispod tezge i
povukla stranca za stopalo. „Izdaja?“
„Umeš dobro da laţeš“, osmejak je i dalje igrao na njegovom licu. „Za nekoga
ko inaĉe ne laţe.“
„Dosta sam veţbala.“ Njegova ruka je stajala na mojoj, prstima je mogao da
mi oseti puls. Opustila sam ruku i pogledala gore. Tada sam primetila crvene mrlje
na njegovoj beloj košulji, iste kao krv na pultu.
„Okreni se“, usrkala sam vazduh kroz zube. Leda košulje bila su mu skroz
crvena. „Ne bih da te zabrinjavam i tako“, rekla sam mirnim glasom, “ali da li si
primetio da si upucan?“
„Ah.“ Pogledavši ga bolje, videla sam da se drţi za tezgu da ostane na
nogama. „Skoro sam zaboravio na to.“

30
 4. poglavlje

Sedeli smo na podu iza tezge, kako bi stranac mogao da se sakrije ukoliko
neko naiĊe. Krv se uglavnom osušila, a košulja mu se zalepila za koţu. Morala sam
noţem da je iseĉem kako bismo je skinuli. Ramena su mu bila široka i mišićava,
podizala su se i spuštala prateći mu plitko disanje dok sam gulila uništenu tkaninu
sa njega. Bila sam mu dovoljno blizu da mogu da osetim miris dima od sinoćnjeg
poţara.
Zgrabila sam flašu pića s police. Ostao je savršeno miran kada sam
natopljenim, ĉistim krajem košulje poĉela da mu brišem koţu. Alkohola smo imali
napretek, za razliku od vode.
„Ne bi trebalo da mi pomaţeš“, rekao je. „Zar nisi ĉula pravdoljubivog
zapovednika Nagiba? Ja sam opasan.“
Frknula sam: „Pa dobro, i on je.“ I to je bilo taĉno, a izbegla sam da kaţem
kako mu Plavooki Bandit duguje uslugu. „Sem toga“, podigla sam ruku, „imam
noţ.“ Ukoĉio se, osetivši oštricu na svom vratu. Dlaĉice na vratu su mu se
nakostrešile. Potom se nasmejao.
„Imaš, nego šta“. Dok je govorio koţa mu se oĉešavala o oštricu noţa, kao
prilikom brijanja. „Neću te povrediti“.
„Znam da nećeš“, potrudila sam se da to zvuĉi kao upozorenje i vratila se
njegovoj rani. Vrhom noţa sam mu zagrebala po koţi. Mišići su mu se stegli pod
mojom rukom, ali nije pustio ni glasa.
Dok sam pokušavala da se podvuĉem ispod metka, primetila sam mu tetovaţu
na rebrima. Dodirnula sam je prateći joj ivicu vrhovima prstiju. Njegovi napeti
mišići preneli su drhtaj na moju ruku.
„Galeb.“ Dok je govorio, nacrtana ptica se pomerala pod vrhovima mojih
prstiju. „Bilo je to ime prvog broda na kom sam sluţio. 'Crni galeb' je tada dobro
zvuĉalo.“
„Šta si radio na brodu?“
„Plovio.“ Pod prstima sam mogla da osetim nemir u njegovom telu. Ispustio
je dug uzdah, koji je zazvuĉao kao ptiĉji let. Povukla sam ruku.
„Mislim da ti metak nije pokidao mišiće u ramenu“, rekla sam pomerajući
noţ. „Budi miran.“ Laktovima sam ga pritisla s obe strane. Na drugom ramenu je
imao tetovaţu kompasa, koja se dizala i spuštala kako je teško disao. Metak je
zvecnuo o pod, i krv je slobodno potekla. Brzo sam je prekrila uništenom košuljom
i pritisla šakom „Treba ti ušivanje.“
„Biću dobro.“

31
 „Moţda, ali bićeš bolje sa ušivenom ranom.“ Nasmejao se, ali mu nije bilo
lako. „Znaĉi ti si obuĉena bolniĉarka?“
„Nisam“, rekla sam pritiskajući mu leda krpom natopljenom alkoholom,
grublje nego što je bilo potrebno. Zgrabila sam klupko ruţnog ţutog konca i iglu sa
police. „Ali ne moţeš da odrasteš u ovim krajevima a da ne vidiš bar nekoliko
desetina upucanih ljudi.“
„Nisam znao da u ovom gradu ţivi više od nekoliko desetina ljudi.“
„Upravo tako“, rekla sam, znajući da se nasmejao iako nisam mogla da mu
vidim lice. Nokti su mu se ţarili u pod kad mu je igla skliznula pod koţu. No nešto
me je prosto svrbelo, i morala sam da pitam: „Kako si to poĉinio izdaju protiv
sultana kad uopšte nisi iz MiraĊija?“
„RoĊen sam ovde“ , rekao je trenutak kasnije. Znao je da to nije odgovor na
ono što sam pitala. Kako plaćenik uopšte može biti izdajnik? To pitanje mi je bilo
navrh jezika.
„Ne izgledaš tako“, rekla sam mu umesto toga.
„Ne ovde. U Izmanu.“ Pominjanje prestonice zvuĉalo je tako bolno nakon
prošle noći kada se ĉinilo da sam joj tako blizu. „Mada je moja majka bila iz
zemlje koja se zove Siĉa. Tamo sam ţiveo veći deo ţivota.“
„Kako je tamo?“
Cutao je, i bila sam sigurna da mi neće odgovoriti.
„Pretpostavljam da nikada nisi videla kišnu oluju“, rekao je, „tako da ne znaš
kako je kad ti se oteţali vazduh lepi za koţu i zavlaĉi ti prste pod odeću.“
Pogledala sam sopstvene prste na njegovim golim leĊima, a ramena su mu se
podizala i spuštala dok je govorio. „Vazduh u Siĉi je sve vreme takav. I sve je
zeleno i ţivo, baš kao što je u ovoj zemlji suvo i mrtvo. Bambus raste tako brzo da
će jednog dana moţda pokriti kuće. Ĉak i u gradu. Kao da pokušava da preotme
ponovo zemlju na kojoj smo gradili. I toliko je vruće da ţene šetaju okolo s
papirnim lepezama, tako šarenim da bi i duhove uĉinile ljubomornim. Imali smo
obiĉaj da se rashlaĊujemo tako što skaĉemo u more potpuno odeveni, pokušavajući
da izbegnemo da nas udari neki brod. Ima tu brodova iz celog sveta. Albijanski, na
kojima su izrezbarene gole sirene, svejanski, napravljeni za hladnoću. I siĉanski,
koji izgledaju kao zmajevi, napravljeni iz jednog komada drveta. Neka stabla u
Siĉi viša su od izmanskih tornjeva.“
„Pretpostavljam da mi nećeš reći šta radiš ovde?“, upitala sam.
„Pretpostavljam da neću“, odgovorio je, trgnuvši se dok mu je igla prolazila
kroz koţu. „Pretpostavljam da ti meni nećeš reći šta te je podstaklo da zbog mene
slaţeš našeg prijatelja zapovednika Nagiba al Omana?“
„Pretpostavljam da neću.“ Zastala sam s iglom u njegovoj koţi: „Nagib al
Oman?“ Oba imena su bila uobiĉajena, ali ipak: „On je sultanov sin?“

32
 „Kako ti to znaš?“ Malo je spustio glavu, produbivši disanje nakon što sam
napravila poslednji ubod.
„Svi znaju priĉu o Princu Pobunjeniku. I o ostalim prinĉevima koji su se
takmiĉili u Sultimovom izazovu.“
Kada je sultan Oman tek zaseo na tron, jedna od njegovih najlepših ţena
rodila mu je sina Ahmeda. Bio je snaţan i pametan deĉak, miljenik svog oca, ĉak i
onda kada je sultanov harem postao veliki i druge ţene mu rodile još sinova. Tri
godine kasnije ista ţena rodila je ćerku, koja nije bila dete već ĉudovište, pola
ĉovek pola dţin, s krljušti umesto koţe, kandţama umesto prstiju i rogovima koji
su rasli iz purpurne glave. Uvidevši da ga je ţena izdala, prevarivši ga s besmrtnim
dţinom, sultan ju je nasmrt premlatio. Iste noći ĉudovišno dete i Ahmed su išĉezli.
Ĉetrnaest godina kasnije došlo je vreme za izazov. Bio je to naĉin na koji se
odreĊivao sultim, naslednik trona, otkad postoji MiraĊi. Tradicija je nalagala da se
dvanaest najstarijih prinĉeva nadmeće za krunu.
Bilo je to samo godinu dana ranije. Moja majka je još bila ţiva. Kada su vesti
o izazovu poĉele da stiţu u Prašnavi Drum, ĉak i oni koji bi vam rekli da je
kockanje greh poĉeli su da se klade na to koji će mladi princ osvojiti presto.
Na dan takmiĉenja, dvanaest sinova stalo je u vrstu, a ceo grad se okupio da ih
gleda. Tada im se pridruţio i trinaesti ĉovek. Kada je skinuo kapuljaĉu, svi su
videli sliku i priliku sultana Omana dok je bio mlad, i niko nije mogao da porekne
da je to princ Ahmed koji se vratio. Uprkos sumnjama koje su obavijale nagli
povratak princa, obiĉaj je poštovan. Princu Ahmedu je dopušteno da se takmiĉi, a
izbaĉen je najmlaĊi od dvanaest prinĉeva. Taj princ se zvao Nagib. Zapamtila sam
ime, jer kad se narod kladio, još pre vesti o povratku Princa Pobunjenika, Nagibu
su davane velike šanse da će prvi poginuti. Njegov izgubljeni brat moţda mu je
spasao ţivot izbacivši ga iz nadmetanja.
Ahmed je pobedio ostalih jedanaest prinĉeva na testu sposobnosti, u
ogromnom lavirintu punom zamki izgraĊenom u dvorištu palate, i na testu
mudrosti, u rešavanju zagonetke koje su postavili sultanovi najmudriji savetnici.
Kada je došao red na test snage, u vidu pojedinaĉnih borbi, Ahmed je pobedio u
svim duelima, sve dok nisu preostali samo on i princ Kadir, prvoroĊeni meĊu
sultanovim sinovima. Borili su se ĉitav dan, dok se Kadir nije predao. Umesto da
pogubi svog najstarijeg brata, Ahmed mu je poštedeo ţivot. Okrenuo se licem
prema svom ocu, zahtevajući titulu sultima. Iza njegovih leĊa Kadir je podigao
maĉ i zamahnuo da ubije svog brata. U tom trenutku, Ahmedova sestra, dţinova
ĉudovišna ćerka, istupila je iz rulje odbacujući ljudsku masku i upotrebila od oca
nasleĊene natprirodne moći da skrene Kadirovo seĉivo, i on je promašio. Besan
zbog ovog uplitanja, sultan je Kadira proglasio sultimom i naredio da se Ahmed
pogubi. Ali mladi princ je sa svojim sledbenicima i ĉudovišnom sestrom pobegao u
pustinju, kako bi podigao pobunu da osvoji tron. Nova zora, nova pustinja.

33
 Vezala sam konac i noţem presekla nit. Stranac se okrenuo prvi put mi
pokazavši gole grudi. Odjednom sam osetila poriv da gledam bilo gde drugde osim
u njega. Bilo je to glupavo jer ovo je pustinja, i sve muškarce koje poznajem videla
sam gole do pasa. Ali ovog ĉoveka nisam poznavala. A obiĉno i nisam primećivala
mišiće na njihovim rukama ili naĉin na koji im se stomak podiţe i spušta dok dišu,
ili tetovaţu sunca preko njihovog srca.
Gledao je u mene u svetlosti zalazećeg sunca. „Ne znam ti ĉak ni ime“, rekao
je.
„Ne znam ni ja tvoje“, podigla sam pogled i sklonila tamnu kosu zglobovima,
kako ne bih lice umazala krvlju. Poĉela sam da ih brišem jednom od prnja koja je
još bila natopljena alkoholom.
„Dţin.“ Prethodne noći dao mi je laţno ime, iako toga sada nije bio svestan.
Nisam bila sigurna ni da mi je sada rekao pravo. Nije zvuĉalo kao bilo koje koje
sam ikad ĉula.
„Jesi li siguran?“, pritisnula sam ga.
„Kako mi je ime?“, nakrivio je usnu dok je razmrdavao povredeno rame,
povukavši naviše koţu na stomaku, pa sam mogla da vidim kako mu je vrh još
jedne tetovaţe izvirio iznad pojasa. Iznenada sam poţelela da znam šta ona
predstavlja. Od te pomisli mi se usijao vrat.
„Aha.“
„Priliĉno siguran.“
Naglo sam ga pogledala u lice: „Siguran si da me ne laţeš?“
Široko se osmehnuo: „Laganje je greh, zar ne znaš?“
„Tako sam ĉula.“

Dţin je preletao pogledom preko mog lica, ĉineći me nervoznom. „Bio bih
mrtav bez tvoje pomoći.“
Isto mogu i ja da kažem.
Ali nisam to rekla. Nisam se našalila da me moţe zvati Oman, ukoliko ţeli.
Niti Plavooki Bandit, niti bilo šta drugo što sam ţelela da kaţem. „Amani“, rekla
sam. „Tako se zovem. Amani al Hiza.“
Teško je verovati deĉku koji se tako osmehuje. Osmehom koji bi me mogao
naterati da ga pratim na mesta o kojima mi je priĉao, istovremeno me uveravajući
da ne bi trebalo to da uradim.
„Mogu da ti nabavim ĉistu košulju“, snašla sam se. Bilo mi je teško da ga
gledam u lice kad se na njemu toliko toga otkrivalo. „Ako moţeš da saĉekaš ovde.“
„Vojska će se vratiti po mene.“ Poĉešao se po potiljku, otkrivši još malo
tetovaţu na kuku. Izgledala je kao neka ţivotinja koju ne prepoznajem. „Mislim da
bi trebalo da krenem dalje.“

34
 „Mislim da bi trebalo“, skrenula sam pogled. Opomenuh sebe da ne mogu da
mu verujem. Uopšte nisam poznavala ovog stranog deĉka ĉudnog imena. Bez
obzira na to što smo jedno drugom spasli ţivot. Poznavala sam ga ĉitava dva dana.
Ali dodavola, već mi se sviĊao duplo više nego bilo koji od muškaraca iz ovog
grada, koje poznajem ĉitav ţivot.
A ovde se radilo upravo o mom ţivotu. Okreni-obrni. „I trebalo bi da me
povedeš sa sobom.“
„Ne“, odgovorio je Dţin tako brzo da sam znala da je oĉekivao šta ću da
kaţem, moţda ĉak i pre nego što sam sama odluĉila. Nije me gledao u oĉi dok je
govorio: „Spasla si mi ţivot, i vraćam ti tu uslugu.“
„Nisam traţila da to ĉiniš“, pokušala sam sa oĉajanjem u glasu. „Samo sam
traţila da me izvuĉeš odavde.“
Prodorno me je pogledao u oĉi: „Ti ĉak i ne znaš kuda idem.“
„Nije ni vaţno“, uhvatila sam sebe kako mu se pribliţavam, previše s obzirom
na to da izmeĊu nas već niĉega nije bilo. „Samo mi treba pomoć da odem bilo kuda
odavde. Negde gde postoji voz ili pristojan put. Onda moţemo reći da smo
izravnali raĉune, a ja ću sama pronaći put do Izmana. Ovde nema niĉeg više za
mene nego što ima za tebe.“
„A ko kaţe da negde drugde ima neĉega za tebe?“
Te reĉi su me ţacnule. „Mora da ima više nego ovde.“ Nasmejao se, i u tom
deliću sekunde mi prepustio prednost. Preuzela sam je: „Molim te.“ Bila sam mu
blizu koliko je to bilo moguće a da ga ne dodirnem. „Zar nikada nisi nešto ţeleo
tako jako da je to postalo više od ţelje? Moram da odem iz ovog grada. Moram to
kao što moram da dišem.“
Teško je uzdahnuo. Videla sam da se njegova odluĉnost poljuljala. Nisam se
usudila više ni reĉ da kaţem, plašeći se da je ne poguram na pogrešnu stranu.
Utom su zazvonila zvona, i trenutak je prošao. Okrenula sam se da pogledam
toliko brzo, da umalo razbih glavu o tezgu.
„Zar nije malo rano za veĉernju molitvu?“, Dţin je izgovorio ono što sam ja
pomislila.
„Nisu to zvona za molitvu.“ Osećala sam se kao da će mi srce stati, ali i dalje
sam disala. Slušajući dovoljno dugo da se uverim.
„Ako je vojska…“
„Nije“, prekinula sam ga. Mi nismo zvonili za vojsku. „Trebalo bi…“
„Ćuti!“, uhvatila sam ga za ruku da ga utišam. Da mogu da ĉujem. Dobro sam
poznavala tu besomuĉnu zvonjavu, premda su godine prošle otkad sam je poslednji
put ĉula. Nekoliko sekundi kasnije, odjeknuše i druga zvona. Zvona po tremovima,
kroz otvorene prozore. Zvuk udaranja gvozda o gvoţde. Zvuk od koga su me
podišli ţmarci. „To je lov.“
A onda sam potrĉala prema vratima.

35
 5. poglavlje

Kao metak sam izletela iz radnje i zamalo se zakucala pravo u Tamida.

„Tebe sam traţio.“ Teško je disao i svom teţinom se oslanjao na štaku.
„Trebalo bi da se vratiš unutra.“
„Je li to…“, zaustila sam.
„Buraki!“, klimnuo je glavom. Srce mi je poskoĉilo od uzbuĊenja.
Pustinjski konj. Jedno od Prvih Bića, nastalo od peska i vetra, u drevno doba,
pre pojave nas smrtnika. Mogao je da trĉi do kraja sveta a da se ne umori. Vredeo
je zlata koliko je teţak, ukoliko uspete da ga uhvatite. Đavola ću se vratiti unutra.
Zaškiljila sam prema obodu grada. Sa sigurnošću sam razabrala oblak prašine
i ljude koji se pribliţavaju, saterujući stvorenje gvozdenim šipkama. Mora da je
namamljeno nekom od starih zamki.
„Sigurno zbog poţara u Strelovu“, rekao je Tamid svojim propovedniĉkim
tonom. „Prva Bića vole vatru.“
Primetila sam ekser kako štrĉi iz trema, i izvukla ga. Nekada je u ovoj pustinji
bilo ljudi koji su ĉitavog ţivota u planinama skupljali metale, a svoje kćeri su sa
gvozdenim rukavicama slali u pustinju da uhvate i ukrote burakije. Da ih iz peska i
vetra pretvore u krv i meso, kako bi njihovi muškarci mogli da ih odvedu u
gradove i prodaju. Onda je sultan sagradio fabriku. Pesak se pomešao s gvozdenom
prašinom. Ĉak je i voda imala njen ukus. Burakija je bilo sve manje, šatori su se
pretvorili u kuće, a trgovci konjima u fabriĉke radnike.
Gvoţde je moglo da zarobi Prva Bića. Ili da ih ubije, isto kao i zloduhe.
Uĉinivši ih smrtnim. Ali jedina stvar koja je mogla da ih pretvori u krv i meso,
dovoljno dugo da budu sputani, bile smo mi.
Tamid je u nekom svetom tekstu proĉitao da nije bilo ţenskog roda medu
Prvim Bićima. Nisu im bili potrebni sinovi. Mogli su jednostavno da ţive zauvek,
za razliku od smrtnih stvorenja. Nismo im bile potrebne.
MeĊutim, ako je znanje moć, onda je nepoznato predstavljalo najveću slabost
besmrtnih stvorenja. Svi smo ĉuli priĉe. O dţinima koji su se zaljubljivali u bajne
princeze, a potom im ispunjavali šta god im srce ište. O lepim devojkama koje su
more namamile pravo na seĉiva muškaraca. Hrabrim kćerima trgovaca koje su
hvatale burakije i jahale ih preko sveta.
Mi smo ih privlaĉile, ali istovremeno ih ĉinile ranjivim. Mogle smo da ih
pretvorimo u krv i meso.

36
 Svuda okolo ljudi su već izlazili na tremove, razdraţljiv sjaj uzbuĊenja
trepereo je iz njih. Jedan buraki znaĉi će za onoga ko ga uhvati biti ili mnogo zlata,
ili mnogo krvi. Ili oboje.
Buraki se pojavio na horizontu, kao vihor na rubu grada.
Neko je vrisnuo. Nekoliko vrata se zalupilo. MeĊutim, većina ljudi naginjala
se pokušavajući da bolje vidi. Nagnula sam se preko ivice radnje, isteţući se da
vidim, kao i ostali.
Spremala se strahovita borba.
Na tren je izgledao kao obiĉan konj. U sledećem je izgledao kao ĉisti pesak.
Menjao se od bleštavozlatne do vatrenocrvene, poput vatre i sunca u vetrom
šibanoj pustinji. U meni se probudio zanos uzbuĊenja duge loze pustinjaka.
Fabrika je promenila naš naĉin ţivota. Više nismo bili pustinjska plemena koja
love burakije. Ali i dalje smo postavljali gvozdene zamke u pustinji. I kada bi se
neki od njih uhvatio, svi smo znali šta valja ĉiniti.
Zveket lanaca privukao mi je paţnju. Mlada udovica Saira vezivala je jedan
kraj ispod kutije sa zaĉinima na svom prozoru, dok je drugi kraj Sveti otac zakaĉio
u bogomolju. Pola stanovnika varoši je sa svojih prozora bacalo gvozdenu prašinu,
koja se ĉuva u svakoj kući kao zaštita od napada pustinjskih zloduha. Ona se u
vazduhu mešala s peskom sve dok ĉitav grad ne postane tamnica za Prvo Biće.
Buraki se propinjao uz vapaje. Muškarci su ga opkolili gvozdenim šipkama,
ne dajući mu da ponovo zaroni u pesak. Burakijeva kopita svom silinom su se
stuštila na školskog uĉitelja Musu al Fadija, i zaĉuo se zvuk pucanja lobanje. Krv
se prosula po pesku.
Zlatno i crveno, kao njegova dlaka.
Teĉa Asid je udario burakija gadnim šiljkom svoje gvozdene šipke. Buraki se
povukao, a rana se pretvorila u meso dovoljno dugo da prokrvari. Dovoljno dugo
da se muškarci povuku meĊu ostale, iza gvozdenih lanaca. Njihov posao bio je
obavljen.
Muškarci su saterali burakija u grad delujući sloţno kao jedan. MeĊutim, od
tog trenutka, svaka ţena je radila za sebe. Ukoliko uhvatiš burakija i zadrţiš ga
dovoljno dugo da ostane zarobljen u svom smrtnom obliku, onda on pripada tebi,
ili taĉnije tvom muţu ili ocu. Ili teĉi, u mom sluĉaju. Novac od prodaje takode
pripada njemu.
Nisam baš planirala da ga ustupim ako ga ja uhvatim. DoĊavola, trebao mi je
nov naĉin da pobegnem odavde. Jedan se upravo ukazao. Samo treba da ga
uhvatim.
Većina ţena je oklevala pokraj gvozdenih lanaca. Udovica Saira je oblizala
svoje ispucale usne. Cak je i Šira izašla iz kuće mog teĉe. Izgledala je kao da se
moli, prstiju provuĉenih kroz gvozdeni lanac. Srce mi je odjednom tuklo u celom
telu… osećala sam ga u stomaku, u grlu, svuda osim gde mu je bilo mesto.

37
 U dva koraka sam se našla uz gvozdeni lanac. Ovo je bila moja šansa. Moj
izlaz. „Amani!“, pozvao me je Tamid. Okrenuh se da odgovorim. Krajiĉkom oka
spazih ruţiĉasti halat. Tetka Fara je zakreštala Širino ime, kad se moja roĊaka
provukla ispod lanca i potrĉala prema burakiju.
Prokleta bila. Prvi put da je odluĉila da uradi nešto drugo osim da se izleţava.
Buraki, koji je izbezumljeno menjao obliĉje iz peska u koţu i obratno, okrenuo se i
navalio ka njoj.
E ovo vala neće dobiti.
Bacila sam se na zemlju i otkotrljala ispod gvozdenog lanca, krenuvši ka njoj.
Već sam ustala i dala se u trk, pre nego što je Tamid uspeo da izgovori kakvo god
upozorenje da je izvikivao. Pošla sam da stignem do pešĉanog konja pre Šire, a
kad ga se doĉepam sigurno ga neću dati teĉi Asidu.
Naletela sam na nju i obe smo pale na zamlju. Kopito mi je okrznulo glavu i
osetila sam zaslepljujući bol. Krenula sam da se dignem, kad me je Šira uhvatila za
zglob i povukla me dole. Oĉi su joj sevale skoro kao burakijeve.
„Mama će ti odrati koţu zbog ovoga!“, prosiktala je, dok su joj se nokti
zarivali u tanku koţu na mojim zglobovima.
„Prvo će morati da me uhvati“, udarila sam je kolenom u stomak, jer smo
zbog njene gluposti mogle obe da nastradamo. Rešila sam se njenog stiska i skoĉila
na noge.
Još petšest ţena ušlo je u gvozdeni obruĉ dok smo se nas dve gušale kao da
smo u školskom dvorištu. Drţale su se na distanci. Burakijeva kopita poĉela su
ponovo da tonu u pesak. Još malo i uspeo bi da povrati svoj besmrtni oblik i stopi
se sa pustinjom.
Zviznula sam. Okrenuo se.
Tokom nekoliko dugih otkucaja srca gledali smo se u oĉi. Napravila sam
korak. Pa još jedan. Još dva. Nije se micao.
Iznenada je naletela Saira, noseći šaku punu gvozda. Buraki joj se izmakao. I
pojurio prema meni.
Ukopala sam se na mestu. Kao da ponovo oĉekujem Dţinov metak. Nisam
imala nameru da umrem tada, kao ni sada, kad je buraki svojim kopitama parao
pesak i pokušavao svom silinom da se obruši na mene.
Kao u plesu, izmakla sam mu samo tren pre nego što je stigao do mene.
Ispruţila sam ruku, drţeći ekser, koţom na trenutak oĉešala njegovu dlaku, i
zabola mu ga u slabinu. Gvoţde i koţa.
Burakijev krik zvuĉi kao da se nešto ĉepa, osetila sam ga u utrobi. Kretala
sam se zajedno s tom besmrtnom zveri koja se batrgala u agoniji. Kretala sam se za
tim bićem, nastojeći da zadrţim koţu oko duha. Videla sam mu bol na licu. Nije
ţelelo da bude zarobljeno. Razumela sam to. Ni ja to nisam ţelela. Ekser mi je
ispao iz ruke, ali to više nije bilo vaţno.

38
 Obmotala sam mu ruke oko vrata ĉim se pretvorio u mišiće. Svet kao da je
išĉezao u ĉasu kad je buraki zabrektao pod mojim grudima. Sunce i pesak su se
pod mojim prstima pretvorili u krv i meso. Osetila sam tu snagu pod sobom, stariju
od sveta, stariju od smrti i tame i greha. Sve što je trebalo da uradim bilo je da mu
se popnem na leda i pustim ga da me nosi na kraj pustinje.
Buraki je kriknuo, i moje misli se rasuše kao da je taj krik otkinuo nešto u
meni, ne dajući mi da se odvojim od ţivotinje.
Neko me je odgurnuo i muškarci su se, s mojim teĉom na ĉelu, sjatili oko
zveri. Moja prilika da pobegnem je propala. Buraki je zajeĉao kad mu je komad
gvozda stavljen u usta, a potkovice ekserima zakucane za kopita. Tri gvozdene
potkovice, dovoljne da trajno zadrţi svoj fiziĉki oblik, i jedna bronzana, da bude
pokoran.
Ljudi su vikali da smo uhvatili burakija. Svi koji su gledali smejali su se i
vikali. Deca su tapšala rukama. Već sam bila zaboravljena. Zver je obesila glavu,
gledajući u me kao da sam je izdala.
Imala sam krvi u kosi i na odeći. Ne. Nisam mogla tako lako da odustanem.
Ne razmišljajući, krenula sam da se probijam kroz gomilu.
Neko me je zgrabio za ruku i povukao sa strane, izmeĊu dve kuće. Jedna ruka
mi je zapušila usta, spreĉavajući me da viĉem.
„Zdravo mi bila“, gnusni glas mi je zagmizao u ušima, „malena gospoĊice
Bandit!“

39
 6. poglavlje

„Zaboga, Fazime!“, odgurnula sam ga. Izgleda da je ipak uspeo da izvuĉe

ţivu glavu iz zapaljene staje. I nazvao me je Banditom. Znao je! „Koji je tebi
davo?“
Fazim me je pustio, zavukavši ruke u dţepove. Odmakao se dva koraka od
mene, do ivice senke koju su pravile dve kuće. Nije morao tako zdušno da me
ĉuva. Oboje smo znali da nemam gde da pobegnem.
„Jel' uvek tako odvlaĉiš devojĉice iza kuće, da ih kazniš kad zabiju koleno u
stomak tvoje drage“, naslonila sam se na tanak drveni zid.
„Udaj se za mene!“ Rekao je to tako iznenadno, da sam se nakratko zapiljila u
njega otvorenih usta. Onda sam prasnula u smeh.
Nisam mogla da se suzdrţim. Izgledao je tako samouvereno. Kao da je zaista
oĉekivao da kaţem da. „E da me ofarbaš u ljubiĉasto i nazoveš dţinom, ako to nije
najgluplja stvar koju sam danas ĉula.“ Sklonila sam s lica kosu umrljanu krvlju.
On se i dalje smejao od uva do uva: „Imaš lepe oĉi, da znaš.“ Sinoć je u
Strelovu bio neko sa oĉima poput tvojih. Plavooki Bandit, tako su ga zvali. Palo mi
je na pamet da u pustinji nema mnogo ljudi s takvim oĉima.“
Najzad i njemu mozak da sluţi neĉemu. „Hoćeš da kaţeš da imam davno
izgubljenog brata?“
„Dobro znaš o ĉemu priĉam, Amani.“ Istupio je prema meni i morala sam da
se suzdrţim da ne ustuknem. Svega nekoliko metara dalje rulja je galamila oko
burakija, ali ĉinilo se kao da se svet smanjio samo na Fazima i mene. „Udaćeš se
za mene ako ne ţeliš da iko drugi sazna.“
„A šta ide posle toga?“ Krajiĉkom oka pogledala sam kroz prolaz izmeĊu dve
kuće. Primetila sam krajiĉak šarenog halata nekoga ko je uţurbano prošao. Zelela
sam da nas ta osoba primeti. „Hoćeš da mi kaţeš da si zaljubljen u mene i da je
tvoje motanje oko Sire bilo samo igrarija dok si ĉekao da proĊe moj period
ţalosti?“
Fazim se iskezio. Kao da je samo ĉekao da ga to pitam. „Dok nisi uhvatila tog
burakija, Sira mi je predstavljala najbolju priliku da se obogatim u ovom gradu.“
„Sada će ti biti još bolja prilika, nakon što moj teĉa proda burakija.“ Zar se
Sira zato upustila u ovaj okršaj? Da podstakne ovog idiota da se oţeni njome, zbog
ljubavi ili novca?
„Vidiš, o svemu sam dobro promislio“, kucnuo se po glavi. Bio je dovoljno
glup da izigrava najpametnijeg na svetu. „Naravno, ako bih se oţenio Sirom, dobio

40
bih nešto od tog novca. Ali pošto si ga ti uhvatila, ako bih se oţenio tobom, onda
buraki više ne bi pripadao tvom teci.“ Pripadao bi mom muţu.
Proklet bio. Nije bio pametan, ali bio je u pravu. Sto je najgore, bio je ozbiljan
u svojoj nameri. Bio je to njegov pokušaj da me nadigra.
Bes je nadjaĉao strah u meni: „Radije bih se ubila!“ Radije bih te ubila.
„Ne bi bilo potrebe“, i dalje se smeškao otkrivajući zube, prevelike spram
ostatka njegovog krasnog lica. „Verovatno bi to vojska obavila za tebe, ako bih im
rekao da si bila s tim strancem koga traţe.“ Gutao me je pogledom, od oĉiju do
ĉizama. „Naravno, pretpostavljam da bi te prvo muĉili.“
Ljubazno sam mu se nasmešila, umesto da mu razbijem te zube: „To je
svakako bolje nego da provedem ţivot udata za tebe.“
Fazim tresnu šakom u zid pored moje glave, trgnuvši me. „Znaš šta, uopšte ne
moram prvo da se oţenim tobom.“ Utišao je glas, i dalje se smeškajući, kao da
misli da me upravo zavodi. „Mogu da te uĉinim bezvrednom. Onda ne bi imala
izbora. Mogla bi ili da se udaš za mene, ili da budeš obešena. Ako si nalik svojoj
majci, onda imaš lep vrat za vešanje.“ Prevukao je slobodnu ruku preko mog vrata.
Mogla sam da nadjaĉam bilo kog muškarca u pustinji kad imam pištolj. Ali sada
sam bila nenaoruţana i bespomoćna.
„Fazime“, spasao me je Sirin glas. „Šta to radiš?“
Fazim se povukao, dovoljno da vidim Siru kako stoji na ulazu u prolaz
izmeĊu dve kuće. Usne su joj se zgrĉile, kao kada smo bile male i kad je
pokušavala da ne zaplaĉe. Izmakla sam se od njega i pojurila natrag na ulicu.
Usporila sam korak prolazeći pokraj Sire. Pomislila sam da bi mogla da me
zaustavi, da zatraţi objašnjenje šta radim tu izmeĊu zida i njenog ljubavnika. Ali u
zadnji ĉas se izmakla, pogleda oborenog na zemlju.
Pojurila sam kući.
Moram da beţim. Pretvaranje zahteva više pameti nego što je Fazim ima. On
će otići kod vojske i reći im da poznajem njihovog izdajnika. Nisam namerila da
preklinjem Dţina. Namerila sam da ga nateram da me povede sa sobom.
Iz nereda na podu spavaće sobe zgrabila sam sve što sam našla a smatrala
svojim, kao i još nekoliko stvari za koje sam znala da mi ne pripadaju.
Zastala sam na ulazu u kuću mog teĉe, osluškujući ima li ikakvog zvuka koji
bi mi rekao da nisam prva koja se vratila. Kad sam bila sigurna, ušla sam unutra,
ne brinući što mi podne daske škripe pod nogama, moleći se da je to poslednji put
prelazim preko tog praga. Otišla sam u sobu deĉaka. Ona je bila još gora od naše;
sa gomile nabacane odeće zgrabila sam košulju koja je izgledala koliko-toliko
ĉisto. Kućom se razlegao tresak ulaznih vrata. Zaĉula sam tetka Faru kako me
doziva.
Obesila sam košulju oko vrata i spustila se kroz prozor, dotakavši pesak pre
nego što je i stigla da pomisli da me potraţi u deĉaĉkoj sobi.

41
 U glavnoj ulici je bila guţva, ljudi su vešali lampe, iznosili stolove s hranom
na prodaju i štimovali instrumente pod poslednjim zracima dnevne svetlosti.
Nismo imali šta da proslavljamo još od Sihabijana, najduţe noći u godini, kada se
sećamo vremena u kome je Uništiteljka Svetova donela tamu, i proslavljamo
povratak svetlosti. Bilo je to pre gotovo godinu dana. Poslednji Okrug je ţudeo za
slavljem. Veĉeras se spremalo jedno veliko. Samo što ja neću biti na njemu.
Niko nije primetio kad sam se ušunjala u radnju. Ĉim sam ušla, shvatila sam
da je previše tiho. Podne daske su zaškripale pod mojim nogama. Ĉestice prašine
zaplesale su izmeĊu polica.
„Dţine?“, prošaputala sam. Osetih se glupo ĉim sam to rekla.
Stigla sam prekasno.
Otišao je.
Ne znam zašto sam i mislila da bi mogao da ostane.
Košulja mi je visila u ruci. Glupo je što sam uopšte pomislila da bi mi
pomogao. Ništa on meni nije dugovao. Sem toga, ovo je pustinja i svako gleda
iskljuĉivo sebe.
U trenutku mi je sinula luda zamisao da odmah otrĉim mladom zapovedniku.
Mogla sam da im prodam Dţina pre nego što Fazim stigne da proda mene. Ne.
Istog ĉasa sam odbacila tu pomisao. Nikada ne bih bila toliki izdajnik da odem
vojsci. Gurnula sam košulju u torbu. Moram da pronaĊem drugi naĉin da
pobegnem pre nego što doĊu po mene.
Sunce je zašlo dok sam se vraćala natrag iz prodavnice, a Prašnjavi Drum je
bio osvetljen i spreman za slavlje. Male uljane lampe bile su nanizane izmeĊu
kuća, a na ulici su bile popaljene baklje, kako bi osvetlile tuţni prizor. Ono što smo
imali od hrane bilo je izneto na prodaju, a alkohol se toĉio besplatno, dok su se
ljudi kretali u ritmu muzike i uglavnom pevali. Piće im je udarilo u glavu, pa se
pevalo na sve strane. Još koje piće i poĉeće prve tuĉe.
Već se pola Poslednjeg Okruga dosad sjatilo ovde, da vidi uhvaćenog
burakija, koji je, privezan u centru gradića, ljutito zabacivao glavu. Teĉa Asid je
pokušavao da ga smiri, ali je besmrtna zver bivala sve razdraţenija kako su se ljudi
tiskali okolo da ga dodirnu. Na kraju je teĉa pošao da ga odvede, kako ne bi
nekoga ritnuo u glavu. Jednim okom sam motrila na njega, a drugim na Fazima,
probijajući se kroz masu i izbegavajući plesaĉe i pijance.
Osetila sam snaţan udarac po ĉlancima, i noga mi je bolno pretrnula. Ritnula
sam se ne gledajući, i onda videla Tamida kako stoji u gomili, izvan mog
domašaja, naslanjajući se na štaku, s neduţnim izrazom lica, kao da me uopšte nije
malopre udario njom.
„Ma daj, nećeš valjda da udariš bogalja?“, našalio se. Ţelela sam da mu se
nasmešim, ali nisam mogla da se nateram na to. Tamidovo dobro raspoloţenje bi
pokolebano. „Ovaj, hm, traţio sam te.“ Srce mi se steglo dok je zamuckivao.

42
Nedostajaće mi kao vatra. Duboko u sebi uvek sam znala da će doći ĉas kada ću ja
otići a on ostati, ali nisam oĉekivala da se to desi tako iznenada. „Evo“, gurnuo mi
je nešto u ruku. „Izgleda da si dobila malo batina hvatajući burakija.“ Bila je to
mala staklena boĉica s belim pilulama na dnu. Pilule protiv bolova. One koje
njegov otac proizvodi i prodaje fabriĉkim radnicima koji se povrede na poslu. Ili
ustrele jedni druge prilikom obraĉuna.
„To su one koje zanesveste, jelda?“ Znala sam o lekarijama više nego što sam
ţelela. U poslednjih godinu dana dobila dosta puta sam premlaćena zbog dugog
jezika. „Ne mogu da ih uzmem“, pokušala sam da mu ih vratim. Duboko sam
uzdahnula. „Pobeći ću na tom burakiju. Hoćeš li sa mnom?“
Tamid se šeretski nasmešio: „Naravno, kad krećemo?“ Mislio je da se šalim.
Nisam odgovorila. Samo sam mu pokazala svoju torbu. Polako mu se promenio
izraz lica: „Amani…“ Zabrinuto je izgovorio moje ime. „Završićeš na vešalima.“
„Ovde imam veće šanse da umrem.“ Izvukla sam ga iz gomile i povela u
stranu, pored školske zgrade. Vratolomna neustrašivost bujala je u meni već
satima. Danima. Nedeljama. Godinama. U tom trenutku bila sam preplavljena tim
osećanjem. „A mogu da mi uĉine i stvari gore od vešanja.“ Dok se proslava
odvijala pored nas, iz mene je provalila istina. Sve… o mom teĉi, o Dţinu, o
Fazimu, o tome kako je Dţin otišao bez mene, i kako me je Fazim ucenio da ću
završiti udata ili obešena ako ostanem. A sigurno se neću udati ni za koga. Ne za
njega. Ne za svog teĉu.
Izgledao je povredeno: „A u kom delu tog briljantno smišljenog plana mi
saopštavaš da odlaziš?“
„Nisam htela…“, progutala sam knedlu, osetivši krivicu. Nisam zaista
razmišljala o tome. To je istina. Nije bilo vremena za razmišljanje. O bilo ĉemu
drugom osim o Fazimu i bekstvu. „Ti ne bi pošao sa mnom, Tamide“, rekla sam
tiho. „Samo bi pokušao da me zaustaviš, a ja sam u prevelikoj nevolji da bih
ostala.“
„Ne bi bila u nevolji s vojskom da si ostala ovde umesto da ideš na takmiĉenje
u pucanju. Zašto nisi razgovarala sa mnom? Mogli smo zajedno da smislimo kako
da izbegneš teĉu, zajedno, ti i ja. Zašto uvek…“, reĉi su mu zapele u ljutitom
uzdahu, „… uvek moraš da oteţavaš stvari.“ Umesto rasprave koju smo vodili sto
puta dosad, nastupio je dug trenutak tišine. „Znam šta ćemo da radimo“, rekao je
ne gledajući me. U polumraku je bilo teško proĉitati mu izraz lica. Nervozno sam
kruţila pogledom, pazeći da negde ne opazim Fazima. „Mogla bi… mogla bi da se
udaš za mene.“
To mi je privuklo paţnju: „Šta?“
„Fazim ti ne moţe ništa ako si već udata“, izgledao je tako strašno ozbiljno da
sam poţelela da ga zagrlim. „Ja mogu da te zaštitim. Od njega. Od vojske. Od
tvoje rodbine. Više ne bi morala da ţiviš u tetka Farinoj kući. Ionako sam raĉunao

43
to da pitam tvog teĉu.“ Nije me gledao u oĉi, videlo se da mu je pomalo neprijatno.
„Ĉekao sam da malo porasteš. Nisam hteo da se zalećem ĉim se navrši period
ţalosti od godinu dana. Hteo sam da ti dam vremena. Ali nikada mu ne bih
dozvolio da se oţeni tobom, Amani, samo da si mi rekla. Ovo samo znaĉi da ću ga
pitati nešto ranije.“
Planirao je da zatraţi moju ruku?! Koliko dugo je mislio o tome? Nikada mi
to nije palo na pamet. Mislila sam da je razumeo da sam oduvek planirala da
pobegnem. Moţda nije verovao da će mi to ikada poći za rukom.
„Tamide“, tiho sam izgovorila, ne znajući šta još da kaţem. Nisam znala kako
da mu objasnim šta zapravo ţelim. Ne kad su nam se zamisli toliko razilazile.
Fazim se pojavio u guţvi. Nije bio sam. Pratile su ga zlatno-bele uniforme,
razgrćući gomilu. Stomak mi se popeo u grlo, i zgrĉila sam se u senci. Tamid je
bacio pogled preko ramena. Video je šta sam uĉinila. Kad se okrenuo, sigurno je
mogao da proĉita odgovor na mom licu. Nisam mogla da ostanem. On nije mogao
da me zaštiti. „Kreći!“
„Tamide…“, nisam ţelela da se rastanem od njega u ljutnji. Ali nije bio toliko
ljut da bi poţeleo da me vidi mrtvu.
„Kreći!“
Jednom i ja da poslušam šta mi se kaţe.
Ulica je bila krcata ljudima. Obišla sam Starog Rafata oslonivši se punom
teţinom na ruku njegove unuke, i odskoĉivši pored stranca koji je svirao na
raštimovanom sitaru, da bih se zabila u zid kuće mog teĉe. Samo me par koraka
delilo od štale. Da sam samo mogla da se doĉepam burakija…
„Tu li si!“, tetka Fara me je povukla prema sebi i unela mi se u lice. Prvi put
me ledeni bes na njenom licu nije uplašio. Znala sam da će vikati na mene što sam
oborila njenu ćerku, što nisam pomagala u spremanju veĉere… Moţda bi me to
uplašilo tog jutra, ali u tom trenutku nisam se ni zabrinula.
„Pusti me“, pokušala sam da istrgnem ruku, ali njen stisak se pojaĉao.
„Gde si se to zaputila?“
„Daleko“, prestala sam da se opirem, okrenuvši se pravo ka njoj. „Što dalje od
ovog grada, i što dalje od tebe. Ti me ne ţeliš ovde. Ne ţeliš da me tvoj muţ ţeli.“
Prstima me stisla kao kleštima. „A ja ne ţelim da me tvoj muţ, niti bilo ko drugi,
poseduje.“ Bacila sam pogled preko ramena, nisam nikog spazila u guţvi. Ali ovo
je mali grad. Fazim bi mogao da me pronaĊe. „Samo me pusti i otići ću“, okrenula
sam se prema tetka Fari. Mrţnja koju je osećala prema meni naĉas je splasla. Bila
je svesna da sam u pravu. Da smo u ovome saveznice. „Molim te.“ Njen stisak je
popustio.
Prekasno. Ruke u uniformi stegle su se oko mene i nevoljno sam vrisnula
odignuta s tla. Napola su me vukli oko kuće nazad na ulicu. Proslava je
zaustavljena, a terevenka se pretvorila u paniku kada su vojnici postrojili narod u

44
vrstu ispred kuća. Vojnici su marširali duţ ulice, visoko drţeći fenjere i zagledajući
lice svakog ĉoveka.
„Pretraţite sve kuće, pregledajte da li je on tu.“ Prepoznala sam paţljiv i
odseĉan akcenat mladog zapovednika Nagiba. Hodao je kroz naš grad kao da
poseduje ĉitavo mesto.
Dţina su traţili zbog izdaje. Kao plaćenika, rekli su. Ne bi oni poslali toliko
ljudi da uhvate nekog najamnika zbog izdaje. Dakle, ili nisu bili tu zbog njega, ili
je Dţin mnogo više od izdajnika.
Vojnik koji me je drţao spustio me je ispred mladog zapovednika koji me je
brzo odmerio, a potom je preko ramena upitao Fazima: „To je ona?“
„Da. Ona je bila sa strancem u Strelovu.“ Treperava svetlost lampe ĉinila je
još ruţnijim Fazimovo lice, koje je izvirivalo iza zapovednikovog ramena. I ranije
sam bivala uplašena, ali ovo je bila sasvim nova vrsta uţasa. „Ona mu je pomagala.
Ona je Plavooki Bandit.“
Jedan vojnik je frknuo: „Iz streljane? Ova devojĉica?“
„On je budala“, uspela sam da progovorim. Potrudila sam se da delujem
samouvereno. Ali bila je to Fazimova reĉ protiv moje. Uvek će pre poverovati
muškarcu nego devojĉici.
Komandant me je zgrabio za bradu i prineo mi lampu toliko blizu licu da sam
pomislila da će me ispeći. „Imaš lepe oĉi.“ Više nije imalo smisla pretvarati se.
Izdalo me je sopstveno lice. „Dakle, gde je naš prijatelj stranac?“
„Da to znam, ne bih ostala ovde da odgovaram na glupa pitanja“, izgovorila
sam, i odmah shvatila da je to bila greška. Lice zapovednika Nagiba odjednom je
dobilo kiseo izraz. Rukom me je odalamio po obrazu tako snaţno da sam pomislila
da će mi pući vrat, previše zapanjena i da bih umrla. Bol mi je protresao zube i
kosti.
„Gde je on?“, zapovednikov glas probio se kroz zujanje u mojoj glavi. Ostala
sam na nogama samo zato što me je vojnik ĉvrsto drţao. Pokušala sam da se
ponovo oslonim na noge. Zapovednik me je zgrabio za bradu. „Kaţi mi.“ Pištolj
mi je bio prislonjen na slepooĉnicu. „Ili ću ti pucati u glavu.“
Vilica mi je bila povredena, ali uspela sam da je pokrenem: „To ne bi bilo
najpametnije, pošto onda nikada ne bi ĉuo to što imam da kaţem.“ Zvuk metka
koji se namešta u cev je zvuk koji sam poznavala koliko i sopstveni glas. Samo što
ga nikada nisam ĉula tako blizu svog uveta. Sledila sam se od straha.
„To neće pomoći kod nje“, umešao se Fazim. „Ako stvarno ţelite da je
uplašite, upotrebite njenog bogalja.“
U tom ĉasu, bes je u meni nadvladao strah. Tako silovito sam se bacila na
njega, da sam se istrgla iz ruku koje su me drţale. Zgrabila sam ga za vrat, ali
druge ruke su me povukle pre nego što sam stigla da mu naudim. Ponovo me je
neko udario. Kada mi se vid razbistrio, ugledala sam Tamida kako kleĉi u pesku

45
okruţen lampama. Njegova bolesna noga bila je ispruţena, a pitolj mu je bio
uperen u potiljak.
Mrzela sam Fazima, ali mrzela sam sebe još više. Tamid me je upozorio da ću
upasti u nevolju. Samo što nisam mislila da ću još nekoga povući sa sobom.
„A sada“, reĉe zapovednik svojim finim naglaskom, “da li bi nam rekla jesi li
bila s našim istoĉnjaĉkim prijateljem u Strelovu?“
Progutala sam bujicu besnih reĉi koje su nadirale iz mene. Pametovanje nije
bilo vredno Tamidovog ţivot. „Nisam bila s njim“, procedila sam kroz stisnute
zube. „Jeste, oboje smo bili tamo. Ali ja ga i ne poznajem.“
„A gde je on sada?“
„Ne znam.“ Mislila sam da će me opet udariti, ali zapovednik je samo napućio
usta, kao uĉitelj koji je razoĉaran lošim Ċakom. Prišao je Tamidu. Opet sam osetila
strah.
„Šta se dogodilo s tvojom nogom?“
„Ostavi ga na miru!“
Ni Tamid ni zapovednik nisu se osvrnuli na moj vapaj. „Iskrivljena mi je od
roĊenja“, odgovorio je Tamid oprezno. Oko nas je stajala publika koju je ĉinilo dva
tuceta vojnika i nekoliko stotina meštana iz Poslednjeg Okruga. Svi su netremice
gledali, s mešavinom uţasnutosti i radoznalosti.
„Dobro onda.“ Zapovednik je kruţio oko Tamida. „Nije ti baš od koristi, zar
ne?“
Prosvirao mu je metak pravo kroz koleno. Tako sam jako zavrištala, da nisam
mogla ni da ĉujem Tamidove jecaje dok se grĉio na tlu. Ali jedan vrisak je
nadjaĉao galamu. Tamidove majke. Dvojica vojnika su je drţala otpozadi.
„Šta ti kaţeš, Banditu?“, rugajući mi se obratio zapovednik Nagib. „Covek s
jednom nogom dobar je koliko i onaj koji nema nijednu.“ Uperio je pištolj u
Tamidovu zdravu nogu.
„Ne!“, zajeĉala sam.
„Onda mi kaţi istinu. I to brzo. Gde je on?“
„Ne znam!“ Naciljao je pištoljem. Tamidova majka je vrištala. „Ne! Ne! Ne
znam! Bio je ovde. Došao je. Onda je otišao.“
„Kada?“, oštrim korakom zapovednik mi je prišao i ponovo se mogao
primetiti uzavreli bes pod njegovim hladnim izrazom lica.
„U sumrak. Pre nekoliko sati.“
„Gde je otišao?“
„Ne znam!“, zajecala sam. Pištoljem me je raspalio po glavi. Krv mi je
potekla preko oĉiju. Sve mi se zacrvenelo pred oĉima, pre nego što sam uspela da
se obrišem i vidim lampe kako se ponovo ljuljaju oko moje glave.
„Gde je on?“, pitao je komandant.

46
 „Ne znam“, ponovila sam, govoreći istinu, jer koliko god malo, samo mi je to
preostalo.
„Upucaću ga ponovo. Ovoga puta moţda ne u nogu.“
„Ne laţem! Nije mi ništa rekao. Zašto bi meni rekao?“, sada sam već vikala.
„Kuda je otišao?“
„Laganje je greh, zar ne znaš?“ Pištolj mi je bio prislonjen na obraz, osetila
sam vreo metal na obrazu.
A onda je ĉitav svet eksplodirao u buci i svetlosti. Zvonjava.
Svuda je odzvanjalo.
Prvo sam pomislila da je neko upucan.
Tamid?
Lice mi je bilo zalepljeno za zemlju. Pokušavala sam da se pridignem na
laktove.
Sve što sam u mraku mogla da vidim bila je vatra na mestu gde je trebalo da
stoji brdo od crnih cigli.
Cela fabrika oruţja bila je u plamenu. Zvuk je poĉeo da se vraća. Najpre
vriska. Ljudi iz Prašnjavog Druma polegli su na zemlju moleći se, ili samo pokrivši
glave; neki su ostali na nogama drhteći, a drugi su samo zurili.
Zapovednik Nagib je već izvikivao naredbe. Tamid i ja smo bili zaboravljeni.
Vojnici su poskakali na svoje konje i punim trkom krenuli u pravcu plamena.
Tamid.
Leţao je opruţen u pesku, ne miĉući se, ali kad sam uzviknula njegovo ime,
pogledao me je. Nisam ga samo ja dozivala. Njegova majka je jecala i grĉila se u
pesku, pokušavajući da dopuţe do njega.
Utom sam ĉula jedinstveni urlik burakija. Pustinjski konj je hitao ulicom
prema nama. Na njegovim leĊima bio je Dţin, i jahao je pravo ka meni. Puške se
nesigurno okrenuše u njegovom pravcu. On je zapucao, i vojnik je pao. Okrenula
sam se prema Tamidu. Buraki je već bio skoro kraj mene. Imala sam par sekundi
da odluĉim. Noge su mi bile zarobljene u pesku, duša me nepromišljeno gonila ka
Tamidu. Ka gotovo izvesnoj smrti. Srce me je vuklo prema Dţinu i bekstvu u
nepoznato.
Dţin se nagnuo na konju. Metak se zabio u tlo kraj mojih nogu.
Nije to bila odluka. Bilo je to više od ţelje.
Bio je to instinkt. Potreba. Pitanje ţivota i smrti.
Dţinove ruke bile su mi na dohvatu. Snaţno sam ih stegnula i odbacila svoje
telo kad me je povukao iza sebe. Videla sam pepeljasto lice tetka Fare, videla sam
Tamida zgĉenog u pesku, videla sam zapovednika Nagiba kako ponovo puni
oruţje. Nebranjen. Mlad.
Bio bi to lak pogodak. Dţin je bio naoruţan. Jedan hitac, i zapovednik bi bio
mrtav. I Dţin je bio svestan toga, osetila sam mu napetost u ramenima. MeĊutim,

47
spustio je pištolj i okrenuo konja, a ja sam ĉvrsto šĉepala njegovu košulju samo
trenutak pre nego što je buraki odjednom poleteo brzinom zveri saĉinjene od peska
i vetra.

48
 7. poglavlje

„Reci mi da piješ.“
Probudila sam se s grubom tkaninom na licu i mirisom baruta u nozdrvama.
Dok smo jahali, zadremala sam glave naslonjene na Dţinova leda. Izgovorene reĉi
zatreperile su kroz njegove lopatice pravo u moju glavu, zveckajući nesuvislo dok
ih nisam smisleno povezala.
„Video si gde sam odrasla.“ Glas mi je bio promukao. Kad sam otvorila oĉi
mogla sam da vidim samo vez na njegovoj košulji, ali bila sam uverena da smo van
Prašnjavog Druma. Vazduh je imao drugaĉiji ukus, jutro je bilo sveţije, bez
vrućine, prašine i baruta. „Naravno da pijem.“ Telo me je bolelo, i osećala sam
stiskanje u grudima. Bog mi je bio svedok da bi mi dobro došlo piće, moţda i
ĉitavih pet. Povremeno bih, dok smo jahali, obgrlila Dţina oko struka. Sada sam
spustila ruke i obrisala znojne dlanove o svoju košulju, dok je Dţin skliznuo iz
sedla. Pokušala sam da se priberem, prisiljavajući se da stojim uspravno.
Gde god da smo bili, mesto je izgledalo kao većina pustinjskih gradova.
Nabacane drvene kuće i prašnjavo tlo. Osim što je bilo kamenitije nego u
Prašnjavom Drumu, a horizont je bio bliţi i nadvijao se nad nama u jutarnjoj
izmaglici. Mora da smo otišli u planine.
Zaškiljila sam u znak koji je visio preda mnom i u naţvrljan crteţ plavog
ĉoveka sklopljenih oĉiju. Na znaku je pisalo Pijani džin. Znala sam za tu priĉu, ali
nisam odmah mogla da je se setim.
U gradu je bila mrtva tišina.
„Gde smo?“, upitala sam i odmah primetila da je Dţin otišao. Izdigla sam se
na burakiju i videla ga kako dve kuće odatle preskaĉe oljuštenu belu ogradu.
IzmeĊu kuće i nakrivljenog stuba bio je razvuĉen konopac s vešom, i Dţin se
prišunjao i zgrabio konad tamnocrvene odeće s njega. Odlutala sam pogledom
iznad kuća, prema planini. Dobila sam odgovor na svoje pitanje. Sazi je bio
udaljen ĉitav dan jahanja od Prašnjavog Druma. Ili svega koji sat burakijevog trka.
Toliko sam slušala o tom rudarskom gradiću, ali nikada ga nisam videla. Priĉalo se
da je tu loša situacija otkad su se rudnici urušili pre nekoliko nedelja. Ipak, nisam
ovo mogla da zamislim.
Eksplozija. Nesrećan sluĉaj. Našto je s barutom pošlo naopako, priĉalo se po
Prašnjavom Drumu, i mislila sam da razumem o ĉemu govore. S drugom
pustinjskom decom raznosila sam u paramparĉad flaše i limenke. Gledala sam
kako se rasprskavaju dok smo se bacali u zaklon. Ponekad bi neko dete ispeklo

49
prst, koji bi morali da odseku, ili zaradilo oţiljke na bradi, ali uglavnom bismo
samo drhtali od uzbuĊenja gledajući kako se metal, staklo i pesak stapaju u jedno.
Urušeni rudnici izgledali su mnogo strasnije od istopljenih komada starog
lima. Prizor me podsetio na telo mog oca, koje je još tinjalo kad su ga izvlaĉili iz
kuće. Ĉitava planina delovala je unakaţeno, kao da se zemlja razgnevila i sklopila
ĉeljusti drevne planine, progutavši rudniĉke tunele.
Nije ĉudo što se vojska nije dugo zadrţavala u Saziju. Nije tu moglo bogzna
šta da se uĉini. Stotine molitvenih marama bile su vezane oko kamenova i stubova
ĉitavim putem uz planinu, ali Bog je ovde zakazao.
„Evo“, Dţinova ruka na kolenu vratila me je u stvarnost. Pruţio mi je komad
crvene tkanine. Primetila sam da je to marama. „Bolje je da ti niko ne vidi lice.“
„Zar tako nabavljaš svoje košulje?“, upitala sam. „Skineš ih s neĉijeg konopca
dok napuštaš grad?“
Klimnuo je glavom, skoro neprimetno. „Ti si tamo priredila paklenu
predstavu s burakijem. Morao sam da pobegnem pre nego što me vojska nade. Bila
si tako dobar mamac za njihovu paţnju, da nisam smeo da propustim priliku.“
Ja sam bila mamac.
Pogledala sam u torbu koja mi je visila s ramena. S vrha je bila košulja koju
sam zgrabila s poda deĉaĉke sobe. Ona koju sam htela da mu dam dok sam naivno
mislila da mu treba moja pomoć. Zguţvala sam je u loptu i bacila ka njemu. Dţin
ju je vesto uhvatio slobodnom rukom. „KraĊa je greh, zar ne znaš?!“, zgrabila sam
maramu iz njegove ruke i krenula da je veţem. Dodirnula sam lice, trgnuvši se kad
sam došla do mesta na obrazu gde me je Nagib udario pištoljem.
„I ta košulja ti uopšte ne stoji dobro.“
Dţin je zastao na tren, pre nego što je skinuo košulju koju je nosio. „JeP greh
i napiti se?“ Navlaĉio je novu košulju, dok sam ja umotavala lice, skrivajući ga od
sunca koje se pomaljalo.
„Recimo da kaţem da nije“, nameštala sam tkaninu, „hoćeš li onda da ĉastiš?“

Drugo piće peklo je manje nego prvo, ali ni blizu dovoljno da ugasi bol u
grudima.
„Tamid.“ Izustila sam ime koje mi je bilo na usnama otkad smo seli. „Moj
prijatelj. Dobio je metak u nogu. Šta misliš da će biti s njim?“
„Nemam predstavu.“ Bilo je mraĉno u Pijanom džinu. I bila je guţva. Gomila
muškaraca koji nisu imali rudnik u koji bi mogli da odu i koji nisu imali šta drugo
da rade osim da piju i priĉaju priĉe naslikanim devojkama. Još nije bilo podne, a
već su svi u gradu bili pijani ili bar pripiti. I ja sam uzela uĉešća. Dţin je natukao
šešir, pokrivajući koliko god je mogao. „Moţe biti da će ga ostaviti u ţivotu. Moţe
biti da će ga upucati u glavu da dovrše posao. Nikad se ne zna s vojskom vašeg

50
sultana. Ali ti tu više ne moţeš ništa, već si ga ostavila za sobom.“ Ţelela sam da
kaţem da nisam, da me je on odveo, ali oboje smo znali da nije tako. „Jedini naĉin
da to doznamo bio bi da se vratimo u grad da dobijemo po metak u glavu. Ĉuo sam
da je to poslednja moda u Izmanu.“
„Hm, to je poslednje što bi oĉekivali“, osmehnula sam se neuverljivo.
Ali znala sam da povratka nema. Provela sam skoro sedamnaest godina
planirajući odlazak. Sa svojom majkom. Potom sama. Sada sam najzad uspela.
Nakon toliko ţivotarenja i štednje, borbe da se jedan po jedan luzi pribliţim
horizontu, napokon sam bila na putu. Toplina koju sam osećala nije bila samo od
pića.
„Pa kuda sad?“, poĉela sam da tapkam nogom po podu. Provela sam godine
na jednom mestu, i sada kad sam najzad krenula nekud, nisam ţelela da stanem.
Prišla nam je krĉmarica. Dţin ju je zaustavio kad je poĉela da dosipa piće u
njegovu ĉašu. „Ostavi celu bocu.“ Gurnuo joj je novĉić preko stola.
Osmotrila je novĉić na slabašnom svetlu pre nego što ga je bacila nazad na
sto. „Ovo nije pravi novac.“
Uzela sam ga. Jasno ko dan, okrugli komad metala bio je iste veliĉine kao
luzi, ali isuviše tanak, a na sebi je imao utisnuto sunce umesto sultanovog profila.
„Moja greška“, Dţin joj je dao drugi novĉić, drţeći glavu sve vreme pognutu,
kako bi obodom šešira sakrio crte stranca. Devojka ga je zagrizla da proveri, te se
lenjo odvukla do šanka.
Dţin se oslonio laktom na sto i dopunio mi ĉašu. Trudio se da štedi rame u
koje primio metak. Pratila sam liniju na njegovim leĊima. Košulja mu se povukla, i
mogla sam da vidim tetovaţu sunca kako mu viri iz kragne. Pogledala sam u
novĉić na svom dlanu, tamo je bila ista slika.
„Šta je sunce?“, upitala sam.
„To je moţda previše filozofsko pitanje nakon ĉetiri pića“, rekao je Dţin,
spustivši flašu, a košulja mu se vratila na mesto i ponovo pokrila tetovaţu.
„Tri pića. A mislila sam na ovo“, nagnula sam se preko stola i povukla mu
okovratnik nadole, kako bih videla tetovaţu na njegovim grudima. Osetila sam na
zglobu otkucaje njegovog srca. Brzo sam pustila, shvatajući da sam poĉela da ga
skidam.
„To je simbol za sreću“, reĉe Dţin. Povukao je okovratnik nazad, ali i dalje
sam mogla da vidim ivicu slike koja mu je leţala preko srca.
„On je na tvom stranom novĉiću.“ Podigao je obrve ĉudeći se mom
ispitivaĉkom tonu. Ali znala sam da je dobro razumeo. Sunce je bilo iskovano na
novĉiću za koji sam pretpostavila da je siĉanski, što bi znaĉilo da je to nacionalni
simbol. Dţin je moţda roĊen ovde, ali rekao mi je da je odrastao u Siĉi. Pomislila
sam kako je za jednog plaćenika previše patriotski da ima istetovirano sunce svoje
domovine preko srca.

51
 „Zašto si se vratio?“ Nagnula sam se ka njemu pokušavajući da ga prozrem.
„Imao si priliku za lak beg.“
Usta mu se razvukoše kad se zavereniĉki nagnuo da prošapće: „Trebao mi je
brz konj.“ Bio je tako blizu da sam mogla da osetim miris alkohola. Tako blizu da
je mogao da me poljubi. Kao da je i on to shvatio kad i ja, pa se povukao unazad.
„Sem toga, ostao sam ti duţan. Dok si ti hvatala burakija, odvukla si sve na
svoju stranu, daleko od proklete fabrike, taman toliko da mogu da upadnem u nju u
raznesem je. Već nedeljama pokušavam to da uradim. Poĉelo je da mi ponestaje
novca.“
Znaĉi zato je bio na strelištu one veĉeri.
„I sve to kako bi digao u vazduh neku fabriku u nekoj nedoĊiji?“
„Najveću fabriku oruţja u zemlji. Dakle, samim tim, i na svetu.“
„Na svetu?!“ Nikada to ne bih rekla. Zvuĉalo je nemoguće.
„Nije to ni tako teško, kad nigde drugde ne moţeš da podigneš ništa ni upola
tako veliko a da ga Prva Bića ne razvale.“
U glavi mi je bilo pomalo mutno od alkohola, i u tami te krĉme muĉila sam se
da razumem šta mi priĉa. „Kako to misliš, da razvale?“
Dţin zastade s rukom na pola puta do usta. „Ma hajde, pustinjsko devojĉe.
Kol'ko je prošlo otkad si videla neko Prvo Biće, pre nego što je ovaj buraki došao u
grad?
Magija i metal ne idu zajedno. Mi ih ubijamo. Ali ona uzvraćaju.“ Setila sam
se urlika burakija. „Većina drţava moţe da napravi bilo šta u nekoj manjoj meri,
ukljuĉujući i oruţje. Ali nekoliko ih je pokušalo da napravi velike fabrike, poput
vaše, još pre nekoliko stotina godina. Sama zemlja se uzjogunila. Postoji dolina u
Siĉi koja se zove Budalin grob. Nekada je tu bio grad. Stanovnici su pokušali da
naprave fabriku konzervi. Legenda kaţe da je fabrika postojala nekih mesec dana,
sve dok nije dojadila Prvim Bićima koja su ţivela u zemlji i koja su onda razvalila
tlo pod gradom i zatrpala ruševine. Sliĉne stvari dogaĊale su se svuda. Nakon
nekog vremena ljudi su prestali da grade fabrike. Osim u MiraĊiju. Vaša Prva Bića
su izgleda jedina koja su to trpela.“
„A šta to nas ĉini tako posebnim?“
Dţin je slegao ramenima: „Moţda je to zato što pustinjska magija inaĉe potiĉe
od vatre i dima, umesto od ţivih stvari koje rastu. Ili je zemlja ovde već odavno
mrtva. Ali ĉinjenica je da je tvoja zemlja na raskrsnici izmeĊu Istoka, gde je oruţje
roĊeno, i Zapada, gde se vodi rat imperija. Pa to je jedina zemlja u kojoj oruţje
moţe masovno da se proizvodi. Ova pustinja je vredna. Šta misliš, zašto su Galanci
tu?“
„Znaĉi mi smo za njih samo jedna gigantska fabrika oruţja?“ Zvuĉalo je
uznemirujuće.

52
 Dţin dosu sebi još jedno piće. „Postoje mnoge zemlje koje nisu srećne što vaš
sultan snabdeva Galance oruţjem kojim mogu da napadnu i osvoje koga god hoće,
ako im padne na pamet.“
„Pa za koju od tih drţava diţeš fabrike u vazduh?“ Uperila sam prstom u
sunce na njegovim grudima. U siĉanski simbol.
Dţin je podigao ĉašu, pretvarajući se da nazdravlja: „Moţda sam prosto
miroljubiv ĉovek.“
Kucnula sam svoju ĉašu o njegovu: „Nosiš previše oruţja za jednog
miroljubivog ĉoveka.“
Na te reĉi se škrto nasmešio i rekao: „A ti si previše pametna za nekoga ko ne
zna gotovo ništa o sopstvenoj zemlji.“
Pili smo i pili. Kad je moja prazna ĉaša lupnula o sto, nešto je tresnulo u
ćošku prostorije. Skoĉila sam. Stolica je leţala na zemlji. Covek s prljavom
zelenom maramom, koji je sedeo na njoj, stajao je nasuprot drugom, koji se zavalio
podupirući se s obema nogama, dok su na stolu bile rasute karte. Neka lepa
devojka stajala je izmeĊu njih, privijajući se uz ĉoveka koji je stajao, šapućući mu
nešto na uvo, dok nije ponovo seo na stolicu. Sviraĉ je ponovo poĉeo da okida po
ţicama svog sitara, a neko se glasno nasmejao, prekinuvši napetost.
U trenutku me je prostrelila misao. „Da li si ti digao i rudnike u vazduh?“
„Ovde?“ Delovao je iznenaĊeno. Ako bi Siĉa ţelela da obustavi našu
proizvodnju oruţja, delovalo je smisleno da obustavi i snabdevanje metalom.
Fabrike se mogu iznova podići. Urušeni rudnici malo teţe. „Ne. Nisam to bio ja.
Ĉuo sam da je to bio nesrećan sluĉaj.“
„Mnogo ljudi je stradalo“, pritiskala sam. Zelela sam da vidim ima li tragova
krivice. „Zašto bih ti verovala? Je li Dţin uopšte tvoje pravo ime?“
„Pa, u ovim krajevima zovu me Istoĉna Zmija. Ali ti to već znaš“, pogledao
me je ispod oboda šešira: „Plavooki Banditu“. Zapanjeno sam se cimnula unazad.
Dţin se nasmejao mojoj iznenaĊenosti.
„Znao si ko sam?“, upitala sam bez daha. „U Prašnjavom Drumu?“
„Tvoje oĉi nisu baš neupadljive“, odgovorio je Dţin.
„Znao si ko sam i nisi hteo da me povedeš sa sobom?“ Vratio mi se osećaj
straha i poniţenja koje sam osetila kada sam se u ţurbi vratila u praznu prodavnicu.
„Zašto?“
„Zato što ti ne treba da ideš u Izman“, namestio se u svojoj stolici. „Ma koliko
bila umešna s pištoljem i umela da se ĉuvaš, sama u gradu bila bi lak plen.“
„Ne bih bila sama“, uskoĉila sam. „Sestra moje majke ţivi u Izmanu. Kod nje
sam se zaputila.“
„Znaš li uopšte kako da stigneš do tamo?“ Slegla sam ramenima: „Kako ti
ideš do tamo?“

53
 „Ne idem“, rekao je jednostavno, uhvativši me nespremnu. Zavalila sam se u
stolicu, pokušavajući da se prisetim da li je ikada rekao da ide. Nekako je izgledalo
kao da sigurno jeste.
Opet se zaĉuo tresak, i rukom sam posegla za pištoljem kojeg nije bilo, a Dţin
je već bio na nogama, spreman za borbu. Kartaroški sto na drugom kraju sobe bio
je prevrnut, a ĉovek sa zelenom maramom leţao je na podu drţeći se za
raskrvavljeni nos.
Dobila sam trenutak nepaţnje da promislim o svemu.
Ako bih ostala sa Dţinom, ne bih stigla u Izman. Već me je jednom ostavio za
sobom, i lako je to mogao ponovo da uĉini.
Osim toga, imali smo samo jednog burakija.
Izvukla sam boĉicu koju mi je Tamid dao. Lako sam prstima izmrvila pilule i
ubacila ih pravo u Dţinovo piće. Dok se obraĉun završio, i Dţin se ponovo
okrenuo ka meni, već sam drţala u ruci svoju ĉašu.
Gledala sam ga kako ispija svoje piće.

54
 8. poglavlje

U ţivotu nisam videla toliko ljudi kao ispred ţelezniĉke stanice u

Klekovgradu. S moje leve strane, neki ĉovek sede brade dernjao se obavijen parom
koja se dizala od tezge i stavljao još mesnih raţnjića na vatru; na drugoj strani
koraĉala je neka ţena sva u zlatu i zvonĉićima, pevušeći. Kroz svu tu gungulu
moglo se ĉuti i neĉije propovedanje. Neki Sveti otac stajao je iznad svetine na
omanjoj platformi podignutih ruku, okrenuvši oba dlana s tetovaţama sunca i
meseca prema njima. Njegov glas me je, podiţući se i spuštajući dok je
propovedao, podsetio na Tamida. Protresla me je griza savesti pri pomisli na mog
druga. Ostavila sam ga da krvari u pesku da bih saĉuvala glavu.
Sveti otac bi spustio ruke na kraju svake molitve, kao da mu sunce i mesec
zalaze na šakama blagosiljajući masu okupljenu oko sebe. Oprosti nam grehe naše.
Struja me je ponela pored njega, pa kroz neki ogaravljeni prolaz u samom
ćošku pijace. Ţene sa zaveţljajima na glavama prolazile su pored mene; muškarci
koji su teglili sanduke dvaput veće od sebe potiskivali su me napred.
Kroz guţvu se probih do hladovine stanice, gde se zamalo sruših osmotrivši
prizor pred sobom. Jesam ja i ranije ĉula za vozove, ali za ovako nešto nisam bila
spremna. Golema crno-zlatna beštija pruţala se duţ ĉitave stanice poput kakve
nemani iz starih priĉa, izbacujući crn dim pod prljavu staklenu kupolu. Masa se
pogurala ka njoj.
„Kartu?“, neki ĉovek u svetloţutom prsluku s kapom na glavi ispruţio je ruku
prema meni, dosaĊujući se.
Jedva nekako popustih stisak prstiju oko karte dok sam mu je pruţala. Trebala
su mi dva dana da stignem od Sazija do Klekovgrada, ĉak i na burakiju. A nije mi
bilo od velike pomoći ni što sam drpila onaj kompas od Dţina dok je leţao bez
svesti, zajedno s polovinom njegovih zaliha, pošto je bio pokvaren, pa me je
pogrešno usmerio, zbog ĉega sam morala da saĉekam da svane da bih opet
pronašla put.
U grad sam zakasnila taman toliko da sam bila primorana da prodam burakija
upola cene. No, i pola je bolje nego ništa. Sto je još bitnije, dobila sam dovoljno da
kupim kartu pravo do Izmana. Ime grada odštampano crnim mastilom na
ţućkastom papiru zaliĉilo mi je na neku novu priĉu pod prstima, koja svakog ĉasa
moţe da mi odleprša. Sakrila sam kartu pod dušek iznajmljenog sobiĉka, pa sam
svako malo proveravala je li tamo, dok naposletku ne zakljuĉih da bi mi bilo
najlakše da je ĉuvam negde tik uz sebe.

55
 Ĉovek što proverava putne karte se namrštio, a ja, strepeći, predoh dlanovima
preko svoje nove odeće. Po danu baš i nisam tako lako mogla da se izdajem za
deĉaka, ali morala sam da pokušam. Zena što putuje sama mnogo više upada u oĉi.
A i lakše postane plen. Gadna modrica na obrazu, koja mi je virila ispod crvene
marame, sada je poprimila ţutozelenu boju, a nova odeća bila mi je komotna svuda
gde treba da bude – sve vredno što sam imala obmotala sam oko pojasa kojim sam
i prikrila struk, i to malo novca što mi je ostalo i siĉanskih novĉića uz ulubljeni
kompas koji je Dţin bio okaĉio o bisage. Trebalo je da se neko samo malo bolje
zagleda, pa da me razotkrije. AT eto, ma koliko loše bilo, izigravanje momka opet
je bolje od devojke koja putuje sama.
Povukoh dole rub košulje preko novog pištolja koji sam kupila za novac od
prodaje burakija. Svakako ne bih mogla silom da se probijem u voz, ali moţda mi
poĊe za rukom da uteknem ljudima pod ţutim kapama ako zatreba.
Što ću moţda uskoro i sama ustanoviti.
„Ovo je karta za prvu klasu“, promrdao je njome preda mnom kao majka kad
pripreti prstom.
„Oh?“, rekoh, pošto nisam imala pojma o ĉemu priĉa. Prsti mi se ukoĉiše.
„Stvarno?“
Namah mi se uĉinilo da će me optuţiti da sam ukrala kartu. Šta god bila ta
prva klasa, pretpostavljala sam da ne izgledam kao da mi je u njoj mesto. Pogotovo
sa šljivom na obrazu i posekotinom iznad obrve. „Morate se zaputiti u prednji deo
voza, tamo vam je prva klasa.“ Tutnuo mi je nazad kartu, pokazujući mi rukom niz
metalnu beštiju, negde kroz opštu vrevu.
„Oh“, rekoh opet. Uzevši kartu, krenula sam da se probijam kroz guţvu, za
dlaku izbegavši nekog ĉoveka koji je gurao pokriveni kavez iz kojeg se kroz jeku
stanice moglo ĉuti kreštanje.
Onaj što mi je prodao kartu pitao me je da li ţelim zaseban kupe, i ja mu
rekoh da ţelim. Uĉinilo mi se da bih bila sigurnija, te nisam uopšte razmišljala o
parama koje mi je zatraţio. Sada sam se pitala da li bih u ovom trenutku imala uz
sebe više od dvadeset fuza da sam bila pametnija.
Primetila sam jedan deo odvojen konopcima u kojem su ĉekali ljudi u
skupocenim halatima i šarenim maramama, drţeći u rukama ţute karte poput moje.
Moja odeća jeste bila nova, ali ipak se radilo o pustinjskoj nošnji. Ĉitav sam ţivot
strpala u torbu na ramenu. A i nije mi neki ţivot. Nešto metaka i preobuke. Više
preţivljavanje nego ţivot. A ostali su izgledali kao da nose na desetine ţivota u
svojim prepunjenim koferima.
Zapazih kako me neki ĉovek upletene brade odmerava krajiĉkom oka, te
naslutih zašto su mi se neke dve devojke prigušeno smejale iza leda. Nisam bila
sigurna da li je ĉovek što mi uze kartu na proveru nadigao obrve zbog mog izgleda,
ili su mu i inaĉe bile nasaĊene tako visoko na ĉelu. Kartu mi je ipak uzeo, pre nego

56
što će je uredno otkinuti i vratiti mi je. Osećajući da mi koţa na vratu gori,
uspentrah se metalnim stepenicama što sam brţe mogla, a da ne ispadne kao da
beţim s neĉim ukradenim.
Nikad nisam videla ništa nalik unutrašnjosti tog voza. Dugaĉak hodnik
postavljen tepihom boje friške krvi pruţao se pravo kroz vagon uz gomilu blistavih
metalnih vrata sa staklenim prozorima prekrivenim crvenim zavesama.
A ja mislila da Tamidova porodica ima para u izobilju.
One dve kikotave cure proguraše se pored mene, sve se nešto duvajući. Neki
ĉovek iza njih oštro viknu „izvin'te“, te pomislih kako se taj zapravo nikome ne
izvinjava. Pognuh glavu da sakrijem oĉi, i sva uznemirena se zagledah u šarene
rubove njihovih halata koji su šuškali dalje hodnikom preko debelog tepiha.
Drţala sam se nekoliko koraka iza njih, dok ne pronaĊoh kupe s brojem
istovetnim onom odštampanom na mojoj karti. Otvorih vrata sa istim oprezom kao
onomad kad su me ĉikali da proverim da li je neka zmija što se zatekla iza škole
mrtva ili samo spava. Tako sam, eto, i doznala da moja majka zna kako se vadi
zmijski otrov iz ĉoveka. Ali o neĉemu ovakvom, eh, o neĉemu ovakvom sigurno
ništa ne bi znala.
Bezbedno se zakljuĉavši u kupeu, sela sam na krevet da skinem maramu sa
sebe. Snebivljivo spustih ruku da preĊem njome po neverovatno ĉistom jastuku, ali
prsti mi se i nehotice povukoše. Jutros sam se okupala. I to u pravom pravcatom
amamu. Pa potom i nauljih kosu i prodoh ĉešljem kroz nju drţeći glavu pod vodom
dok nisam razmrsila sve ĉvoriće i dok mi voda nije sprala sa koţe
sedamnaestogodišnje naslage prašine i znoja. Od pare koja je ispunila vijugave
mozaike amama, kosa mi se ukovrdţala. Ali ja sam i pored toga imala neki osećaj
da ću doneti ovamo sa sobom ĉitavu pustinju, kao da mi se pesak previše uvukao u
koţu za tih sedamnaest godina.
Neki pisak mi je zaparao uši. Zvono za uzbunu? Brţe-bolje poskoĉih, te se
odmaknuh na drugi kraj kupea s pištoljem spremnim u ruci i uperenim u vrata.
Ĉekala sam da neko bane na njih.
Ni par dugih otkucaja srca kasnije ništa se nije desilo, mada je napolju
zavladalo neko komešanje. A onda se ĉitav kupe zanjihao unapred. Toliko sam se
nakrivila nadesno, da se stropoštah na krevet, zamalo prstima okinuvši oroz.
Uhvatila sam se ĉvrsto za krevet dok se voz nije još par puta cimnuo, pre nego što
će glatko da krene.
Nisam ni razmišljala kako je to putovati vozom – valjda isto kao na konju,
pretpostavljala sam. Ali tu sam ga, vala, baš omašila. Sedeći na krevetu, a pre nego
što ću ustati osetila sam da voz nekoliko trenutaka ubrzava. Kroz prozor sam
videla samo crn dim koji je ispunio ĉitavu stanicu.
A onda se, uz ţestok trzaj, otrgnusmo od nje. Dim pokulja naviše ka
pustinjskom nebu. I meni se vidik najednom proĉisti.

57
 Prislonila sam ĉelo o staklo. Po prvi put mi se uĉinilo da se pustinja ne pruţa
unedogled sa svih strana. Horizont nam se ubrzano pribliţavao. Osmeh mi bolno
zategnu modricu na obrazu.
Krenula sam za Izman.
Leţala sam na mekom krevetu, prijatno uljuljkana kretanjem voza. U mom
odeljku se malko smraĉilo kad je sunce s jedne strane vagona prešlo na drugu. U
nekom trenutku mi zakrĉa izgladneli stomak.
Gledala sam da ga zanemarim koliko god sam mogla. MeĊutim, putovanje do
Izmana trajaće nedelju dana. Pre ili kasnije, moraću da napustim kupe.
Voz je vrveo od ljudi kad izadoh napolje. Ţene u otmenoj odeći prolazile su
kraj mene hodnicima, a nasmejani muškarci stajali sa strane pljeskajući jedni druge
po leĊima šakama toliko optoĉenima prstenjem, da je bilo pravo ĉudo kako uopšte
mogu i da ih podignu. Zatekoh sebe kako prelazim rukom po debelim crvenim
tapetama idući hodnikom voza, te gurnuh šaku u dţep. To ne bi ĉinio neko kome je
mesto u prvoj klasi.
Iz spavaćih kola prešla sam u vagon za koji mi se uĉinilo da je sigurno bife.
Nimalo nalik onom prašnjavom u Saziju, ovaj beše obasjan svetlošću, svoda
pocrnelog od gustog dima iz lula. Dok sam prolazila, odjeknu smeh neke skupine
muškaraca za kartaškim stolom. Iza su se pruţala kola za ruĉavanje. Nekoliko
trenutaka sam se vajkala na vratima, pre nego što će se pojaviti neki ĉovek u livreji
da me odvede do stola.
Crna koţa stolice ulegla mi se pod leĊima kada sam se nelagodno smestila do
prozora. Stolica bi zaškripala poda mnom svaki put kad se pomerim. Ţena za
susednim stolom podigla je pogled na neprijatan zvuk dok sam pokušavala da se
nekako namestim, sedeći najmirnije što sam mogla. Još sam se navikavala da
budem sama, okruţena neznancima umesto ljudima koje sam znala ĉitavog ţivota.
Bolje da ne privlaĉim paţnju. Pogleda li bilo ko u mom pravcu, mogao bi se
zapitati zašto medu njima besprekorno obuĉenima jede i taj odrpani deĉko umotan
maramom.
Pred mene iznesoše šarene tanjire pretrpane hranom. Spustila sam maramu sa
usta, motreći da li me neko zagleda. MeĊutim, svi su ostali gledali u sopstvenu
hranu. Pognute glave, strpah zalogaj u usta viljuškom. Gotovo sam se zagrcnula od
iznenaĊenosti. Ovakvi su zaĉini u Prašnjavom Drumu koštali koliko i jedna
meseĉna nadnica. Saţvakah i progutah hranu, pre nego što ću iskapiti ĉašu arake
koju su stavili pred mene.
Drugi, manji zalogaj već beše prijatniji, pošto sam sada bila pripremljena.
Ubrzo sam trpala hranu u usta. Baš sam krenula da omazujem ostatke s ruba tanjira
kad priĊoše da ga odnesu.

58
 Posle prvog, stigoše i drugi tanjiri jedan za drugim. Dok sam polizala prste od
poslednjih kapljica meda s baklave, već sam imala utisak da će mi stomak pući. A i
umor me je sustigao.
Prespavati popodnevnu sparinu svakako nije bilo luksuz koji smo u
Prašnjavom Drumu mogli sebi da priuštimo. No videla sam da tako rade u Saziju
kad su bogati napuštali ulice da bi se povukli u hladovinu svojih zidova. Izgleda da
su se i tu drţali toga obiĉaja. Ljudi krenuše da se povlaĉe u svoje kupee, ili se
zavališe po sedištima kola za ruĉavanje da malko sklope oĉi.
Ja sam se povukla u svoj kupe, i zalupila vrata za sobom. Skinuvši ĉizme,
bacila sam se na ĉistu posteljinu. Za nedelju dana biću u Izmanu. Dotad moram da
dokuĉim kako treba da jedem, da se oblaĉim i ponašam u velikom gradu. Dotle pak
mogu da radim šta god mi se prohte.

59
 9. poglavlje

Probudila sam se u mraku. Rasplinuta svetlost koja se još širila iza zavesa
kupea govorila je da je sunce tek zašlo. Pustinjska se noć još nije spustila nad nas
svom teţinom. Ljudi su se verovatno budili kako bi išli na veĉeru.
Meni je stomak još bio pun od prošlog obroka, a drmusanje voza mi nimalo
nije pomagalo. Kupe mi se ĉinio skuĉenim i vrelim, ĉak i nakon zalaska sunca.
Trebalo mi je sveţeg vazduha. Pokušala sam da otvorim prozor, ali je izgleda bio
zapeĉaćen, bar koliko sam ja zakljuĉila opipavajući mu rubove.
U Klekovgradu sam kupila nešto odeće. Navukla sam ĉistu košulju, uţivajući
u njenoj sveţini na koţi, pre nego što ću se odvaţiti da izaĊem u hodnik. Napolju
beše tiho, vagonom je još uvek vladao popodnevni dremeţ. Mada su prigušeni
zvuĉi što dopiraše kroz vrata govorili da su neki radili i nešto drugo, ne samo
odmarali. Otvorila sam najbliţi prozor koliko god sam mogla, da pustim unutra
sada već sveţiji pustinjski vazduh.
Budući da je hodnik bio pust, svukla sam maramu otkrivši lice i naslonila se
ĉelom na staklo. Stajala sam tako, duboko udišući vazduh, da mi se ona silna hrana
u stomaku slegne. Nalet vazduha, skoro kao da trĉim u susret Izmanu, u susret
pustolovini, brţe nego ikada, konaĉno uĉini da osetim da sam u pokretu.
Vrata iza mene se s treskom otvoriše. Već sam napola bila digla ruku da
navuĉem maramu, kad spazih meni poznato lice.
Ukipila sam se kao lisica uhvaćena u kokošarniku.
Kroz vrata je prošla, nagnute glave dok je zakopĉavala gornje dugme novog
ruţiĉasto-ţutog halata, niz koji joj se razbarušena crna kosa spuštala preko ramena,
niko drugi do Sira. Njena pojava mi beše toliko poznata da mi je tu na ovom
novom mestu iskoĉila pred oĉima kao zarĊala bodljikava ograda.
Nije me spazila. Još jednom je koraknula ne podiţući glavu, po obiĉaju
oĉekujući da joj se ĉitav svet sklanja s puta. Korak je nanese gotovo pravo na
mene. Tek je tada podigla pogled. Našla se dovoljno blizu da primetim da se ujela
za jezik da ne kaţe što je namerila. Usne joj se iznenaĊeno skupiše u slovo O, da bi
se potom raširile u podmukli osmeh.
„Sestro.“
Uperila sam joj pištolj u lice pre nego što je izgovorila poslednje slovo reĉi.
„Da nisi vrisnula.“ Već sam uveliko traţila neki izlaz.
„Što bih vrisnula?“, reĉe podrugljivo, pa sklopi ruke iza leĊa kako bi se
opušteno naslonila na zid. „Nećeš ti mene upucati.“
„Po ĉemu si to zakljuĉila?“, pomerih prst na obaraĉu.

60
 „Greh je ubiti nekoga sopstvene krvi“, napućila je usta. „Eto, vidiš da sam
slušala tokom bogosluţenja.“
„Šta ti traţiš tu, Sira?“, bacih pogled preko ramena najbrţe što sam mogla, ne
skidajući pogled s nje, kako ne bi sluĉajno izvela nešto. Neko bi svaki ĉas mogao
da naiĊe i vidi nas.
Zakolutala je oĉima. „Zar zaista misliš da si jedina koja priţeljkuje ţivot van
onog jalovog mesta?“ Iskreno reĉeno, nisam nikada ni razmišljala o Sirinim
ţeljama. Mislila sam da je ista kao drugi, dovoljno glupa da se zadovolji ţivotom u
Prašnjavom Drumu. „Fazim i ja smo katkad priĉali o budućnosti u kojoj bismo bili
bogati, u kojoj bismo imali sve što poţelimo. Samo što se ispostavilo da Fazim i
nije mnogo mario ko će ga na kraju naĉiniti bogatim.“ I dalje sam oko zgloba
imala trag, tamo gde me je Fazim bio šĉepao. „Stoga reših da okušam sreću bez
njega. A onaj fini mladi zapovednik koji te je klepio po licu bio je toliko ljubazan
da me povede sa sobom. Znala sam da ću te zateći tu, sestro.“
„Otkud bi ti znala tako nešto?“
Skupila je ramena, praveći se nevina. „Pa, ne moţeš da spavaš na metar od
nekoga a da bar nešto o njemu ne nauĉiš.“ Pravo veli. Znala sam da Sira voli da
nosi ţuto, da mrzi ukus usoljenog limuna, i da se igra kosom kad laţe. A Sira je
znala da bih se ja zaputila u Izman ako ikada uspem da napustim Prašnjavi Drum.
Ali nikako nije mogla znati da ću biti baš u ovom vozu.
Pa taman da ide samo jednom meseĉno.
„A šta ti imaš od toga?“, upitah je. „Što to znaš?“
„Sad ću da ti pokaţem, sestro“, nasmešila se kao da deli sa mnom neku dobru
šalu. A onda je dobro udahnula i vrisnula.
Nisam ni stigla da potrĉim, kad se naglo otvoriše vrata najbliţeg kupea da bi
Nagib izleteo kroz njih. Ista ona kroz koja se Šira maloĉas išunjala. Nagib mi se
ĉinio mlaĊim bez sakoa uniforme u košulji otkopĉanoj oko vrata. Razrogaĉio je oĉi
kad me je ugledao.
„Upomoć! Pronašla sam je!“, zakreštala je Sira. „I izdajnik mora da je tu
negde. Upomoć!“ Potroših ĉitavu jednu dragocenu sekundu pokušavajući da
iznaĊem neku dobru laţ.
Jezik me izdade.
Noge sebi to već nisu smele da dozvole.
Zgrabivši Siru, pokrenula sam se taĉno kad se voz nagnuo u stranu. Sira se od
te siline zateturala unatraške pravo u mladog zapovednika, vrišteći. Ovaj ju je
nekako ipak uhvatio.
Bacih se kroz vrata vagona, ne obazirući se na povike iza sebe. Pretrĉah ĉitav
vagon, probivši se pored putnika koji krenuše da izlaze na hodnik, pa kroz naredna
vrata, gde sam pokušala da napipam rezu. Bilo šta, samo da ih nekako usporim.
I ništa.

61
 Opsovavši, okrenuh se i potrĉah dalje, sve dok se nisam našla na sredini druge
klase. I dalje sam mogla da ĉujem poteru. A meni samo što nije ponestalo voza za
trĉanje. Morala sam da smislim gde ću, da ne završim napolju na pesku.
Ali o tom – potom.
Bacila sam se na vrata na kraju vagona. Bila su zaglavljena.
Stadoh da cimam bravu, traţeći pogledom uniforme iza sebe. Udarala sam
ramenom o vrata iznova i iznova. Povici su se ĉuli sve bliţe, mada ih je bilo teško
razaznati od kloparanja voza.
Vrata popustiše. Noćni vazduh, pruga i pesak doĉekaše me sa druge strane
kad se nagnuh napolje. U poslednjem trenutku se uhvatih za vrata.
Dok je izmeĊu drugih vagona postojao prolaz, tu je bila samo zjapeća
praznina uz uzane metalne spojnice koje su povezivale dvoja kola. U svetlosti
vagona iza sebe, mogla sam da razaznam šine koje su sevale ispod mene. Vetar mi
je zalepršao odeću kao da nevidljivim prstima pokušava da me zgrabi i vrati pesku
kojem i pripadam.
Na drugoj strani ugledah vrata. Mogla bih da doprem do njih.
Najverovatnije.
To se da proveriti na samo jedan naĉin.
Poskoĉivši, udarih o vrata svom silinom. Ona popustiše preda mnom uz tup
tresak i ja se potrbuške prosuh po podu vagona, ugruvana i zadihana, ali ţiva.
Povukla sam stopala, koja su ostala da mi vise preko ruba, jednim nezgrapnim
pokretom. Vrata se zalupiše, zamalo mi prikleštivši prste. Ovoga puta sam napipala
rezu, te sam je brţe-bolje navukla, i ustala.
Tu više nije bilo kupea, samo redovi leţajeva naredanih jedni iznad drugih sve
do kraja vagona. Na desetine putnika je izvilo vratove kroz metalne okvire i
upiljilo se u mene. Zaliĉili su mi na zatvorenike koji oĉajniĉki guraju lica kroz
gvozdene rešetke. Bar jedan od njih će me otkucati ĉim se vojnici probiju kroz ta
vrata.
Provukla sam se izmeĊu kreveta. Neki od muškaraca prekraćivali su vreme
kockicama i pićem. Sedeli su na podu, koristeći jedan od leţajeva umesto stola. Po
posteljini su bile razbacane uflekane karte i šaka novĉića. ZaobiĊoh ih, traţeći
zgodno skrovište. Ĉetiri ţene sedele su šćućurene zajedno na jednom leţaju,
ĉešljajući jedna drugoj kosu i jedući datulje. Neki deĉaĉić dotrĉa do njih u
pokušaju da zgrabi jednu. Dobivši ĉetkom po prstima, poĉe da cmizdri.
Primetila sam da mi je marama spala oko vrata, da mi se kosa rasula, i da sam
opet devojka. Devojka u deĉaĉkoj odeći. Krenuh da je ponovo veţem preko lica.
Utom me neka ruka šĉepa oko struka, a šaka mi poklopi usta. Napadaĉ me povuĉe
od ostalih, te me pribi uza zid voza izmeĊu dva leţaja.
Zagledah se pravo u dva prepoznatljiva, tuĊinska oka.
„E pa“, reĉe Dţin prikovavši me u mestu, „ti si stvarno nešto posebno.“

62
 Panika išĉeznu. Dţin se moţda i nije obradovao što me vidi, ali bolje on nego
da me je uhvatio neki od vojnika. Odgurnuti ga od sebe, pa mu ruka pade s mojih
usta. „Biću toliko slobodna da to prihvatim kao pohvalu. Šta ti traţiš tu?“
„Pa tebe traţim po ĉitavom vraţijem vozu“, reĉe, zvuĉeći kao da mu je
laknulo.
„Pa što nisi proverio spreda?“, rekoh.
„Spreda?“ Upitno je podigao obrvu, pre nego što će mu sinuti. „Kupila si
kartu za prvu klasu? Zašto? Kako?“
Vala, baš ću ti priznati da sam pogrešila. „Prodala sam Iksandera“, rekoh mu
naposletku.
„Iksandera?“, Dţin malo popusti stisak.
„Burakija“, objasnila sam mu, zagledajući mu preko ramena. Pitanje je
trenutka kada ću ugledati odblesak zlatno-bele uniforme.
„Nazvala si ga Iksander?“, na licu mu se pojavilo nešto, kao da pokušava da
me dokuĉi.
„Pa, nekako sam morala, ime kao svako drugo. Teĉa mi je imao konja
Plavojku. Ne znam za tebe, ali ja nikada nisam videla plavog konja.“ Ni sama ne
znam što sam zauzela odbrambeni stav.
„Pa si ga onda nazvala po princu kojeg je neki dţini pretvorio u konja pre dve
stotine leta?“
„Šta ima veze koliko je davno bilo?“, zapitah ga ozlojeĊeno. „Ionako ga neće
zadrţati. Prodala sam ga. Nekom trgovcu koji se predstavio kao Oman Lepljivih
Ruku, mada se meni ĉinilo da su mu samo dlanovi oznojani. Jedino što baš i nije
bio pošten, jer bi me pošten trgovac sigurno prijavio kao prerušenu devojku.“
„Ili kao plavookog lopova“, reĉe Dţin razgaljeno. „Trebalo bi ja da te
prijavim.“
„Pa, uskoro će ti se pruţiti prilika, jer u ovom vozu ima vojske, koja je baš
krenula za mnom. Moţda i za tobom, ali sam im se ja ispreĉila na putu.“
Dţin naglo trgnu glavom na to, te se okrete u pravcu iz kojeg sam došla.
„No, dobro“, reĉe Dţin. „Podaj mi kompas, pa da nas izvuĉem odavde.“
„Kompas?!?“, ne znam ni sama šta sam oĉekivala od njega nakon što me je tri
dana pratio po pustinji, ali ovo sigurno nisam.
„Previše si pametna da bi se pravila glupa, Banditu.“ Dţin me je osmotrio kao
da skrivam kompas kod sebe tako da ga svi vide.
„Ne pravim se ja glupa, nego mislim da si ti budala što toliko ţeliš jedan
olupan kompas.“
Ĉvrsto me je stegnuo za ruku, taĉno iznad bila. „Oboje znamo da si ga uzela.
Vrati mi ga, pa ću ti otpisati ono što si me otrovala. I neću ti traţiti ni da mi daš
polovinu novca za ukradenog burakija.“

63
 „Nisam te ja otrovala. Samo sam te omamila. A buraki je bio moj.“ Pokušala
sam da mu se otrgnem, ali bio je jaĉi od mene. „Ti si ga prvi ukrao. Da mi nisi bio
tako loš uzor, moţda ti nikada ni ne bih ukrala taj pokvareni kompas.“
„Pokvaren?“, bolno me je stegnuo.
„Aha.“ Jedva se uzdrţah da ne jauknem. Više se nije smeškao. „Ĉitavu noć
sam jahala u pogrešnom smeru, prateći iglu na kompasu, dok sunce nije svanulo i
opametilo me.“
Osetih da mu se telo opustilo na to. „Ako ti već nije koristi, onda ti neće ni
nedostajati.“
„Pa ako već nemam nikakve koristi od njega, zašto bih ga zadrţala?“
„Amani“, nagnuo se prema meni, sve dok u skuĉenom prostoru nisam osetila
kako isijava toplotu. „Gde je?“
Stegnuh vilicu. „Vojnici samo što nisu.“
„Pa onda mi bolje što pre reci, Banditu.“
Nisam odmah progovorila. Bio je to sukob dve volje. Došlo mi je da ga
slaţem. Da mu kaţem da je otišao zajedno s burakijem. Da još malo pati jer je
odbio da me povede sa sobom iz Prašnjavog Druma, jer je u Saziju rekao da neću
stići do Izmana. Jer je pokušao da me zadrţi na istom mestu iako sam se borila da
nastavim dalje.
„Amani“, reĉe mi tiše. S prizvukom oĉaja u mom imenu. „Molim te.“ Bes se
rasplinuo ĉim me pogodiše njegove reĉi.
„Pod odećom mi je“, priznadoh mu naposletku. Pustio me je.
Povukla sam košulju, potpuno svesna njegovih oĉiju na sebi kada sam ogolila
koţu na boku ne bih li doprla do tkanine obmotane oko pojasa i izvukla ga napolje.
Ruka mi skliznu izmeĊu tkanine i koţe da bi se sklopila oko hladnog metala i
stakla. Izvukavši ga, spustih košulju. Kompas beše mesingan i izlupan. Staklo mu
je bilo izgrebano i okrnjeno s jedne strane. Igla se micala tamo-amo nad
pozadinom od plavog neba boje iste kao moje oĉi, istaĉkanog naslikanim ţutim
zvezdicama. Zakljuĉila sam da će imati neku korist. Ili bar vrednost.
Lice mu se promenilo ĉim ga je uzeo na dlan i stisnuo šakama. Sve napetosti
nestade iz njegovog tela i on nagnu ĉelo uz moje, iznenadivši me. Osećao se na
pustinju. „Hvala ti“, reĉe mi.
Oĉi su mu bile sklopljene, ali su zato moje bile širom otvorene. Ovako blizu,
uspela sam da mu nazrem maleni oţiljak iznad gornje usne. Bila sam vrlo svesna
da nam se dah pomešao na ovolikoj blizini. Ne bi mi trebalo mnogo da se nagnem i
priljubim usne na taj oţiljak.
Zaĉuše se tresak i neki povik s drugog kraja vagona. Dţin otvori oĉi. Na licu
mu je konaĉno svanulo ono što mu rekoh za vojnike. „Hajde.“ Izveo me je izmeĊu
leţajeva. „Idemo da…“

64
 Nešto belo-zlatno, potpuno neusklaĊeno s prljavim putnicima treće klase,
blesnu niz kola. Prekasno je.
Nije bilo vremena da potrĉimo, a kamoli da porazmislimo. Morali smo da se
sakrijemo. Ali nismo imali gde – sem tu gde smo i stajali. Privukoh Dţina prema
sebi. Zglavcima mu preĊoh preko sunca istetoviranog iznad srca. Sto beše
poslednje što sam primetila pre nego što ću ga poljubiti.
Vilica mu naĉas ostade iznenaĊeno stegnuta; šakom mi je stisnuo ruku
dovoljno jako da me zaboli. A onda mu se telo našlo uz moje, nabijajući me uza
zid voza.
Odrasla sm u pustinji. I verovala da znam šta je vrućina.
Prevarila sam se.
Od tog dodira vrelina prostruji mnome, pa poĉeh da se odvajam od njega pre
nego planem. MeĊutim, Dţinove mi ruke obujmiše lice. Nisam imala gde da
beţim. Gde da odem.
Gde bih poţelela da odem.
Nije da sam o svemu dobro porazmislila, ali sada mi nijedna misao u glavi
nije preostala. Ostala mi je samo snaga njegovih prstiju na vratu.
Njegov dah zatitra kroz mene, tako da na kraju nisam osećala više ništa sem
ţelje. Više od ţelje. Potrebu.
Palcem je taknuo mesto gde me je Nagib mlatnuo pištoljem. Nehotice
prostenjah. Dţin se odmakao, i taj se trenutak raspršio izmeĊu nas. Hladan vazduh
nam sunu izmeĊu tela, da ispuni mesto na kome su mu ruke maloĉas bile na mojoj
koţi. Priljubio ih je uza zid sa obe strane.
Oĉi mu više nisu bile na meni. Već na pištolju na mom boku. Naĉas ugledah
uniformu kroz prostor ispod njegove ruke. Nije se on pribio uz mene. Nije me
ţeleo, podsetila sam sebe, samo me je prikrio.
Disala sam kao neko ko nikako da se nadiše. Negde na dnu pluća opet
pronaĊoh reĉi: „Nisu još nestali s vidika.“
Dţin me nije pogledao. „Ne.“ Ruke je i dalje drţao levo i desno od moje
glave, uz zveketavi zid vagona. Ovlaš se sagnuo ka meni, a ja se propeh ka njemu.
„Nisu.“
Nego ga pljesnu po leĊima i sve oko nas se opet probudi. „Koliko ti
naplaćuje, draškane?“ Neko se nasmejao na to na krevetu do nas.
Na drugom kraju vagona, glava koja je moţda pripadala jednom od vojnika,
okrenula se na taj glas. Dţin me zgrabi za ruku. „Idemo odavde.“
Vrata kroz koja sam došla i dalje su bila otvorena. Htedoh mu reći da se ne
smemo vraćati tim putem, da nemamo gde da se sakrijemo. A onda mu se ruke
naĊoše oko moga struka.
Nisam stigla ništa ni da izustim pre nego što je skoĉio.

65
 10. poglavlje

U deliću trenutka sam letela.

A onda krajiĉkom oka ugledah šine koje za dlaku propustiše priliku da se
blisko susretnu s mojom lobanjom. Rebra mi se već nisu ustruĉavala pri susretu s
tlom.
Ţestoko smo se survali. Vazduh mi izlete iz pluća. Dţin me je ĉvrsto drţao
kad se zakotrljasmo jedno preko drugog obavijeni tutnjavom voza koja mi je
dobovala u ušima zaglušujući sve što sam htela da izbacim iz sebe. Najzad se
zaustavismo u pešĉanom nanosu.
Odgurnula sam Dţina sa sebe, osećajući kako mi se bol širi od ramena do
kuka. Opsovao je, drţeći se za bok, ali sam ja bila spremna da trĉim brzo kao sam
voz dok ga ne sustignem. Našla sam se na nogama taman kad su noć i crni dim
progutali poslednji odsjaj metalnih vagona.
U jednoj suludoj sekundi palo mi je na pamet da potrĉim i nekako se uhvatim.
Da se danima tako vozim drţeći se za straţnji deo voza.
Ali voz je već bio otišao. Noseći stotine ljudi u Izman. Bez mene. Osetih da se
nešto u meni ĉepa. Obgrlila sam se rukama oko rebara da to zadrţim.
„Dobro si?“, Dţin se zagledao u mene, drţeći se za bok. „Amani?“
Naĉin na koji kao da je izdahnuo moje ime iz sebe naterao me je da prasnem
kao varnica u buretu baruta. Zamahnula sam pesnicom pravo prema njegovom licu.
Dţin me je zgrabio oko ruke pre nego što se moji zglavci odveć zbliţe s
njegovim nosom. Privukao me je k sebi, prodrmavši me.
„Da ti dam jedan savet“, našao mi se sasvim blizu, kao onomad kada me je
poljubio, i kada sam ja njega poljubila. „Nikad ne pokušavaj da udariš ĉoveka koji
te gleda pravo u oĉi. Oĉi te izdaju, Banditu.“
Zabih mu drugu pesnicu u trbuh, dovoljno snaţno da mi zglavci zapucketaju.
Dţin se presamitio, kašljući. „Hvala na savetu.“ Eh, da pobeda nema isti osećaj kao
da sam išĉašila zglob.
„Nema na ĉemu.“ Uhvatio se za stomak tamo gde ga udarih, ali uĉinilo mi se
kao da se smeje. Spopade me neki nezadrţiv poriv da ga opet udarim tako
nespremnog. Umesto toga, podigla sam košulju da izvuĉem pištolj privezan uz
bok.
„Trebalo bi da krenemo“, reĉe Dţin. „Nema više od dana hoda do Mašila.
Moraćemo uz prugu. Moţda stignemo pre nego što sunce previše pripeĉe ako
odmah krenemo.“

66
 „A zašto misliš da bih ja pošla s tobom bilo kuda?“ Da mu vojska nije bila za
repom, ja bih se i dalje vozila za Izman. Mada, da nije njega, još uvek bih bila u
Prašnjavom Drumu. Ali nećemo sada o tome. Tutnuh pištolj nazad pod pojas; više
ne moram da ga skrivam. Bolje da svi znaju da sam naoruţana.
„Imaš neki bolji predlog?“, Dţin je mahnuo rukom prema praznoj pustinji kao
da ludom nudi gozbu. „Radije bi zapucala pustinjom i završila kao hrana
lešinarima nego da prepešaĉiš dan sa mnom?“
Nije da nije u pravu. Pusto ništavilo širilo se svuda oko nas dokle god pogled
seţe. Sem pruge koja se pruţala peskom poput gvozdenog oţiljka. Samo su mi dve
mogućnosti preostale ako sam ţelela da preţivim. Napred s njim. Nazad u
Klekovgrad.
A nazad sigurno neću.
„Nemoj da se zanosiš“, prodoh prstima kroz kosu da je oslobodim ispod
marame, i krenuh da pešaĉim. „Nisi ti ni blizu vredan umiranja.“

Ćutke smo tako hodali dok se nebom polako širila noćna tama. Bes me je sve
vreme drţao na tri koraka ispred Dţina. No i ta je vatra poĉela da gasne kako se
noć otegla. Ponavljala sam sebi da je moglo i drugaĉije. Mogli smo da ostanemo u
vozu. Da se negde sakrijemo. Ma, bilo šta.
MeĊutim, posle višesatnog obrtanja te misli u glavi, nisam mogla da smislim
ništa što smo mogli da uradimo sem da iskoĉimo.
Teško je ljutiti se na nekoga ko ti je spasao ţivot.
Skoro smo već celu noć prehodali, kad zapazih još jednu priliku.
Pomislih da se radi o opseni mutne, sivkaste svetlosti uoĉi osvita. O onom
nejasnom, najopasnijem, delu izmeĊu dana i noći, kojim ne vladaju ni Bog ni
Uništitelj Svetova. Ali ne, sada nam je neko stvarno išao u susret po pruzi.
Mahinalno sam se bacila dole, utapajući se u krajolik. Dţin se našao pored
mene u sekundi ne postavljajući nikakva pitanja. „Šta je bilo?“ Bio je dovoljno
priseban da utiša glas, dopuzavši do mene na laktovima.
„Neko dolazi“, pokazala sam glavom ispred nas. Mogla sam jedino da nazrem
neku priliku kako ide peške u našem pravcu. Mogao bi to biti neki usamljeni
pustinjski nomad koji je napustio Masil u koji smo se zaputili. Ili je moţda neko iz
treće klase rekao vojnicima da je video devojku obuĉenu kao deĉaka i nekog
stranca kako iskaĉu iz voza.
Ista se misao oĉito javila i Dţinu. „Hajdemo.“ Podupro se taktovima ne
uzdiţući se mnogo od peska, ne bi li se udaljio od pruge. Hodali smo po šinama, od
jednog praga do drugog, pa nismo ostavljali tragove za sobom. Dopuzala sam do
Dţina, ravnajući ĉizmom otiske naših tela. Dospeli smo do vrha dine. Prebacila
sam se na drugu stranu potrbuške da nas niko ne bi video s pruge.

67
 Za svaki sluĉaj dohvatih se svog pištolja. Dţin je već drţao noţ u ruci.
Leţali smo tako ćutke u pesku, jedno do drugog. Osećala sam kako mi se
pesak miĉe pod stomakom pri svakom udahu. Naćulih uši, osluškujući korake. Ali
to i jeste nezgodno kod peska – priguši skoro svaki šum. Ne bismo ga uopšte ĉuli
da se penje uz dinu dok se ne bi našao iznad nas. Jesmo brojĉano nadmoćni, ali
prednost iznenaĊenja ĉini opasnim i jednog jedinog ĉoveka.
Verovatno se nije radilo o vojniku, zakljuĉili. Vojnici nemaju obiĉaj da putuju
sami. Sto nas opet ostavlja sa još stotinu opasnih mogućnosti. Gladan Koţonoša.
Pohlepni pustinjski razbojnik. Dţin.
Ne. To bi već bilo blesavo. Niko već decenijama nije video dţina. Ne ţive
više meĊu nama kao nekada. Mada jesu besmrtni. A ovo jeste pustinja. Prava,
pravcata pustinjska bestragija. Predanja kaţu da tu ima kojeĉega što civilizacija
decenijama nije videla.
Zbog te nepoznanice, prosto me je zasvrbelo da se uspuţem uz dinu i bolje
pogledam. Pokrenuh se gotovo neprimetno, mic po mic uz dinu. Dţin prosikta
upozorenje u pola glasa. Pritisnuh pištolj uz usne, da ga ućutkam. I da ga podsetim
da sam naoruţana i da najverovatnije bolje nišanim od onoga na pruzi, ko god bio.
Nije ispruţio ruku da me zaustavi kad nastavih da puzim prema vrhu.
Pruga je bila prazna kao pijanĉeva flaša na dan bogosluţenja.
„Nema nikoga. Verovatno su već prošli.“ Ili su nestali u snopu bezdimne
vatre kao dţini iz priĉa.
„Imaš li poslednju ţelju“, Dţin zazvuĉa gotovo zadivljeno, povrativši
uobiĉajen glas dok se pridizao u sedeći poloţaj.
„I da je imam, verovatno je ne bih sebi ispunila, budući da sam još ţiva“,
rekoh, i zadenuh pištolj za pojas.
„Sam Bog zna kako“, Dţin je umorno prešao rukama preko lica. I ja sam bila
mrtva umorna. Sve me je najednom stiglo. „Zar ti niko nije ispriĉao onu priĉu o
nepromišljenoj Atiji i dţinu Sakru kad si bila dete?“
„Misliš o dţinu Ziji?“, ispravih ga uzgred.
„Šta?“
„Atija i Zija, ĉak se i rimuje. Gde si ikada ĉuo za Sakra?“, zapodenuh
raspravu. Svi su znali priĉu o Atiji, nepromišljenoj devojci koja je veĉito upadala u
nevolje, i njenom ljubavniku dţinu Ziji, koji je toliko strepeo za njen ţivot da joj je
otkrio svoje ime. Svoje pravo ime. Koje je ona onda mogla da izgovori, i on bi joj
pritekao u pomoć. Koje je ona mogla da iskoristi da ga veţe uz sebe. Ime koje je
mogla da prošapće u bilo koju kljuĉaonicu i pred njom bi se otvorile dveri
njegovog tajnog carstva.
„A ti misliš da je svrha priĉe u dţinovom imenu?“

68
 „Ne, ali kad je već priĉaš, priĉaj kako treba. Umrla je jer mu je u priĉi
pogrešno izgovorila ime, ne zato što je bila nepromišljena, i ne znam što se uopšte
prepiremo oko ovoga?“, odbrusih mu. Oboje se ućutasmo.
„Toliko ti je stalo do tetke iz Izmana da bi zbog nje izgubila ţivot?“, upitao
me je naposletku.
„Ne znam, nisam je nikada upoznala.“ Dţin zastade s rukama zarivenim u
kosu. Košulju je zasukao do lakata, te zapazih da mu se mišići grĉe dok me je
zagledao. „Ideš u Izman da pronaĊeš nekoga koga nikada nisi ni upoznala?“
„Idem u Izman jer ţivot tamo mora biti bolji nego ovde.“
„Nije“, reĉe Dţin. „U gradovima je, štaviše, još gore. Nije kao u Prašnjavom
Drumu, gde ti svako zna ime i gde bi te ubili jedino s valjanim razlogom. Ovi bi te
ubili bez ikakvog razloga. A baš bi šteta bilo. Previše si posebna da bi završila kao
leš u nekoj jaruzi.“ Ustavši, ponudio mi je ruku. Nisam se obazrela. Nisam se
obazrela ni na to što je rekao da sam posebna.
„Zvuĉiš kao moj otac“, rekoh, ustajući bez njegove pomoći.
„Tvoj otac?“, spustio je ruku.
„Govorio je da je grad za lopurde, kurve i politiĉare“, šaljivo ponovih oĉevo
zaplitanje jezikom mašući nepostojećom ĉašom pića. „Da mi je bolje da ostanem
na sigurnom, gde će me porodica ĉuvati. Hoćeš da ti kaţem koliko sam bila
sigurna uz oca?“
„Šta se desilo s njim?“, upitao me je Dţin, s meni nejasnom napetošću u
glasu.
„Majka ga je ubila.“ Zabezeknuo se. „I da ti nije palo na pamet da mi kaţeš da
ti je ţao. Bio je magarac koji mi ionako nije bio pravi otac.“ Prisetivši se onog
plavookog vojnika koji je radio za zapovednika Nagiba, zapitah se koliko li je
polugalanske dece bilo po pustinji. Ja za drugu nisam znala, ali nije da sam se
nešto naputovala. Bar ne pre ovoga.
„Htedoh reći da mi zvuĉi kao da je zasluţio“, reĉe Dţin. „A majka?“, po glasu
mu shvatih da već zna.
„Pa, šta se inaĉe desi sa ubicama?“ Katkad bih je u noćnim morama videla
kako se njiše na uţetu. Skupila sam ramena. Baš da vidim da mi i on kaţe da je to
zasluţila, kao što rade svi ostali.
„E za nju mi već jeste ţao“, reĉe. „Teško je kad izgubiš majku.“ Stekla sam
utisak da i on zna ponešto o mrtvim majkama.
„Nemam ĉemu da se vratim“, priznala sam mu. „Tetka Safija u Izmanu jedina
mi je preostala. Pa što onda ne bih probala sa Izmanom?“
Nije mi smesta odgovorio. Neka unutrašnja borba mu se ogledala u oĉima.
„Dobro“, reĉe uz dubok, pomirljiv uzdah. „Evo kako ćemo.“ Kleknuvši, poĉeo je
da iscrtava nakrivljen trougao, koji je, koliko shvatih, trebalo da predstavlja
Miradi. „Idemo peške do Mašila. Tu.“ Uperio je u neku taĉku u dnu trougla.

69
„Jedino se vozom moţe proći kroz planine u ovo doba godine. A pretpostavljam da
ti nije ostalo dovoljno novca da ĉekaš sledeći.“ Pogledao me je traţeći potvrdu, pa
se dao u crtanje krivudave linije naspram Mašila, koja nas odvaja od Izmana.
„Karte za prvu klasu jesu skupe“, sloţih se.
„Ali“, nadovezao se, „ima karavana koji se spremaju na put preko Pešĉanog
mora. Prema luĉkim gradovima severozapadne obale.“
„Tamo je tvoj kompas pokazivao“, rekoh oprezno. Šešir mu se nakrivio preko
lica skrivajući bilo kakav odgovor. „A oni najme.“
„Najme šta?“, upitah ga.
„Snagu“, slegnuo je ramenima. „Strelce. Znaš da ova tvoja pustinja nije
nimalo bezbedna. Prelazi se sve sam pesak od Mašila do Dasame.“ Pokaza mi neku
drugu taĉku koju je napravio u gornjem levom uglu trougla. Severno i zapadno.
„Mesec dana hoda.“
„Ali je i u suprotnom smeru od Izmana.“ Taknuh gornji desni ugao vrhom
stopala, gde bi otprilike trebalo da bude prestonica.
Uputio mi je jedan ozlojeĊen pogled, kao da hoće da mi kaţe da umuknem i
dopustim mu da završi svoje. „Od Dasame imaš još deset dana hoda kroz
pograniĉne gradove preko nizije; karavani usput malo trguju, pa moţe i duţe da
potraje. A onda stigneš do mora. Dva dana plovidbe do Izmana. Moţeš da kupiš
kartu nadnicama iz karavana. Šta veliš, Banditu?“
„Pa, dobro je što nisi otišao u crtaĉe mapa.“ Pogledala sam zbrkane linije u
pesku po kom je nacrtao naš put. Ovako se ĉinilo jednostavno. Mada sam ja znala
da pustinju ne valja potcenjivati. „Mnogo je teţe nego vozom“, rekoh to nekako
optuţujuće.
„Jeste, ali uz mnogo manje vojnika koji hoće da te ucmekaju.“ Dţin ustade,
tarući pesak s ruku o odeću. Kao pravi stranac. Potez nekoga ko se još nije navikao
da se pesak svuda uvuĉe. Ko i dalje pokušava da se izbori s njim.
„Tebe hoće“, podsetih ga. „Ja samo pokušavam da stignem u Izman ĉitava.“
Morala sam da priznam da bolji plan nisam imala. Ĉinilo mi se da on MiraĊi
poznaje bolje od mene. A i lagala bih ako bih rekla da nisam ţelela da nastavim
dalje s njim. A laganje je greh.
MeĊutim, nešto me je ipak kopkalo. „A ti bi valjda hteo da pomislim da je
puka sluĉajnost što je najbolji put preko pustinje upravo taj koji tvoj kompas
pokazuje?“
„Svašta bih ti ja sad voleo, Banditu. Da odem iz ove tvoje proklete zemlje, da
se lepo okupam, da se pošteno najedem…“, Dţin odluta usred reĉenice, i meni se
naĉas uĉini da mu je pogled dolebdeo do mene. „Ali moramo smesta da krenemo
ako hoćemo da stignemo do Mašila pre nego što skapamo od ţeĊi. Šta kaţeš,
Banditu?“ Pruţio mi je ruku. „Hoćemo li zajedno?“
Šaka mi se fino uklopila u njegovu.

70
 11. poglavlje

Dţin je nepomiĉno stajao usred kruga, mišići golih leda su mu se presijavali.

Pustio je protivnika da kruţi oko njega. Covek nasrnu na Dţina, koji ga uhvati i
baci na zemlju. Zaĉula sam krckanje ĉovekovog nosa taman pre nego što će
klicanje sve da zagluši.
„Ume taj i da udari i da primi udarac, mora se priznati“, Parviz iz karavana
Kamilja kolena ĉeškao je zglavcima prstiju bradu gledajući kako Dţinov protivnik
briše okrvavljeni nos.
Frknuvši, produbih glas da se bolje prikrijem. Veĉeras sam opet bila deĉko.
Ma koliko noseva Dţin raskrvario, niko nas ne bi uzeo za radnu snagu da vide
devojku. A karavan nam je trebao da bismo prešli Pešĉano more, a da ne umremo
od ţeĊi.
Potrošili smo ĉitav jedan dan i sve svoje zalihe da bismo dospeli do Mašila.
Ono malo novca što nam je preostalo potrošismo na ulazak u grad. Pet fuza po
kamili za prolazak kroz drevne bedeme i tri fuza po osobi. Takvo vrednovanje
ţivota govorilo vam je sve što je trebalo da znate o tom mestu, pogotovo u
trgovaĉkom gradu gde je sve roba. A tu je ljudski ţivot bio najjeftiniji. Tako mi bar
Dţin reĉe dok smo ulazili kroz ogroman kameni luk u koji beše uklesana priĉa toga
grada.
Ĉak sam i ja znala Masilovu priĉu. Nekada je njime vladao mudar i moćan
dţin, još u vremena kada to beše najslavniji grad na rubu Malenog mora. Dţin se
zaljubio u kći jednog od trgovaca, pa mu je ponudio ĉitav grad u zamenu za njenu
ruku. Devojka već beše obećana nekom drugom trgovcu s druge strane Malenoga
mora, ali je pohlepni otac hteo ĉitav grad. Stoga je saĉinio hodajuću lutku uz
pomoć voska i ĉarolija da obmane dţina, a kćerku je udao za trgovca. Dok je dţin
otkrio prevaru, grad je već bio predao u ruke toga ĉoveka. A dţini mogu jedino
istinu da kazuju, što znaĉi da ih je vezivala data reĉ. Ne mogavši da povrati
sopstveni grad, zakuvao je tako veliku pustinjsku oluju da se more punilo i punilo
peskom sve dok nije progutao svu vodu, te nije ostalo ništa sem njega dokle god ti
pogled seţe. A onda je dţin ispario, ostavljajući bezvredan grad na rubu pustinje
pohlepnom trgovcu.
Masil, poslednje uporište civilizacije pre prelaska Pešĉanog mora.
Masa zaklica kada Dţin opali suparnika po licu, na šta se zaĉu krckanje, i ovaj
nanovo pade na zemlju.
Koliko vidim, ništa civilizovanije od bilo kojeg drugog mesta.

71
 „Da ga samo vidiš kad ga sateraju“, rekoh Parvizu. „Jednom sam gledao kako
tek tako lomi ĉoveku ruku“, pucnuh prstima, misleći na ono što se ĉulo kad je
Damadu polomljen zglob. U istom trenu se Dţinov suparnik opet zalete u njega.
Dţin se izmaĉe, isturi nogu i dohvati mu koleno, te se ovaj potrbuške presamiti u
pesak. Parviz je imao lice trgovca, neprozirnije i od kockarskog. Ali procenih da je
bio zadivljen.
„Pa mora biti viĉan borbi ako veĉito mora da spašava mlaĊeg brata
ţgoljavca“, dobaci neki glas nekoliko redova iza nas. Znala sam i pre nego što ću
pogrešiti i dići glavu, da je ta opaska meni namenjena. Neki deĉko krivih prednjih
zuba pokušavao je da me razdraţi ĉitave veĉeri. Zakljuĉih da je hteo da ga
napadnem, pa da me ispraši i zadivi nekoga od voĊa karavana, kako ne bi morao da
ude u borilište i bori se s nekim svoje veliĉine. Dţin bi moţda još i mogao da ga
zvizne dovoljno snaţno da mu ispravi te zubekanje, ali ja baš i nisam htela da
lomim ruku.
Parviz se okrenuo prema meni da me uporedi sa Dţinom. „Brat ti je?“
„Nije od iste majke.“ Priĉa nam beše klimava kao stari kokošinjac, ali ništa
nam drugo ne bi pomoglo da naĊemo posao i preĊemo pustinju, a da nas lešinari ne
raskomadaju već nakon dva dana. „Spremni smo da radimo za pola od onoga što
drugi traţe“, rekoh mu umesto odgovora. Veĉeras su nas već dvaput odbili, ili zbog
Dţinovog tuĊinskog izgleda ili zbog moje sićušnosti. MeĊutim, pleme Devinih
kolena bio je glas da su škrtice.
„Ja ti trgujem još otkad sam bio jedva devi do kolena“, Parviz se nasmeja
sopstvenoj pošalici. „Umem da raĉunam dovoljno dobro da zakljuĉim da biste vas
dvojica zaradili samo nadnicu za jednog, uz dodatna usta koja valja nahraniti. Ne
treba mi bespotreban teret na grbaĉi, Alidade.“ Oslovio me je po laţnom imenu
koje mu dadoh. „Iako ti gotovo ništa ne teţiš.“
Parviz se okrenuo, ali se moj siledţija već ispreĉio da ga presretne. „Vidim,
imaš dobro oko za posao, druţe. Ja bih mogao da sredim nekog od ovih momaka
kad god hoćeš“, pokazao je rukom u širokom luku drţeći prstima ĉašicu nekog
tamnog pića.
Pištolj mi se u tren oka našao u ruci, spreman da izvrši napola osmišljeni plan.
Povukoh obaraĉ.
Staklo se rasprši u siledţijinoj ruci pre nego što će se metak zariti u zid iza
njega.
Ĉitava jazbina je utihnula. Siledţija se zablenuo u šaku stakla, krvi i pića.
Neko u masi prasnu u smeh, i graja se ponovi diţe.
„Bitango jedna!“, siledţiji je parĉe stakla virilo iz palca. „Upucao si me!“
„Nisam, upucao sam ti ĉašu. Ne brini, piće će ti sprati krv.“ Vratih nazad
pištolj u nadi da mi neće uzvratiti metkom. „Baš htedoh reći, pre nego me
prekinuše, ovo su nova vremena. Ne treba mi mnogo mišića da pritisnem oroz.“

72
 Parviz osmotri siledţiju, pa onda i mene. Trgovci su odliĉno znali koliko šta
vredi. Isto kao što su znali da prepoznaju dobru nagodbu. „Krećemo za Zapadnu
Kapiju u zoru. Nemojte kasniti.“
Dţin se našao pored mene, navlaĉeći bluzu preko glave, a Parviz nestade.
„Jesi li ti to nekog upravo upucala?“
„Našla sam nam posao, ako si to hteo da pitaš.“ Poĉešala sam se po potiljku,
trudeći se da izgledam neduţno. Bilo mi je jasno da nisam uspela u tome, sudeći po
pogledu koji mi je Dţin uputio. „A ionako sam ga samo upucala u ruku.“
Dţin me obgrli oko ramena, pa se osloni o mene: „Taĉno sam znao da ćeš mi
se svideti, Banditu.“
A onda je usledio onaj njegov osmeh. Mene moţda oĉi odaju, ali Dţin je imao
osmeh pred kojim bi se ĉitava carstva predala dušmanima. Zbog kojeg najednom
osetih kao da ga u celosti razumem, iako ništa o njemu nisam znala. Zbog kojeg
stekoh utisak da sam se našla na pravoj strani, da zajedno moţemo sve da
postignemo. Imala sam šest nedelja pred sobom da otkrijem da li je to istina.

73
 12. poglavlje

U zoru poĊosmo s karavanom Kamilja kolena kao što nam i obećaše. Mislila
sam da poznajem pustinju, ali posmatrajući kako se sunce diţe na potpuno vedrom
nebu nad nepreglednim zlatnim prostranstvom, znala sam da je ovo nešto sasvim
drugo. Pešĉano more beše golemo i nemirno. Kamilja kolena se prema njemu
odnose kao prema neĉemu izmeĊu zveri koju treba ukrotiti i despota pred kojim
valja drhtati. Smesta se osetih kao kod kuće.
Predeli su se menjali iz ĉasa u ĉas, u jednom trenu bi me nemirni pesak
nezadrţivo povukao niz dinu, da bi me potom ukopao u narednom. Neke su se dine
ĉinile beskrajne – ma koliko hodali izgledalo je kao da ih nikada nećemo prevaliti.
Vetar je prosecao sebi putanju kroz tu oblast, zabijajući mi pesak u oĉi i usta poput
šrapnela, i pored marame. Usred dana se ĉitava pustinja pomerila pred nama da bi
se u pesku pojavio neki ogroman drveni objekat s kojeg je vetar gulio plavo-crvenu
farbu.
„Šta je sad ovo?“, upitah Dţina, zakriljujući oĉi pred suncem.
„Brodska olupina“, reĉe mi Dţin. Istom brzinom kojom ju je razotkrio pred
nama pesak ju je ponovo i progutao.
Kada smo se prvo veĉe utaborili, koţa mi je bila ispucala, celo telo me je
bolelo od hodanja, ali bila sam srećna.
U Devinim kolenima bilo je šezdeset i nešto ljudi, pored dvadesetak kamila sa
zalihama i robom za trgovanje. Bilo je oĉigledno da godinama putuju zajedno:
radili su kao jedno podiţući tabor.
„Je li i pravo more ovakvo?“, upitala sam Dţina pošto sam uzela hranu i sela
do njega na neku mraĉnu dinu nedaleko od vatre. Dţin je razglasio da sam kao dete
preţivela poţar i da se zbog toga stidim da pokaţem lice. Spustila sam maramu
taman toliko da mogu da jedem, a da ne moram skroz da je skinem.
„Preko mora ne moraš da hodaš“, umoĉio je parĉe prepeĉene lepinje u jelo.
„Pa šta moreplovci rade po ĉitav dan? Lenĉare dok ne omlitave?“ Bocnuh ga
u stomak, koji ipak beše sav u mišićima. Obradovah se kao kakva glupaĉica kad se
nasmejao. Nije stigao da mi odgovori, pošto se Stari Daud oglasio pokraj vatre.
„Haj'te, deco, posedajte, pa da vam ispriĉam priĉu.“ Pripovedaĉev glas bio je
dubok poput pustinjske noći, hitar poput vatre. Dobar glas za priĉanje priĉa.
„Baš me zanima da li bi on mogao da ti razbistri naravouĉenije priĉe o Atiji i
Sakru“, Dţin mi je šeretski šapnuo, nagnuvši se ka meni. Znala sam da je namerno
rekao pogrešno da me iznervira.

74
 „Ili da tebi ispriĉa onu o Strancu koji je previše izazivao sudbinu“, došapnuh
mu nazad.
„U prvim danima novoga sveta, Bog pogleda zemlju i reši da je neĉim ispuni.
Od tela svoga vatrenoga saĉini ţivot besmrtniĉki. Prvo stvori mudre dţine, pa
goleme ruhove, što jezde nebesima s jednog planinskog vrha na drugi, i divlje
burakije, što jure s jednog kraja pustinje na drugi, dok zemlja ne beše ispunjena.“
„Pitam se da li bi Bog mogao da me poštedi ko zna kog slušanja ove priĉe“,
prepade me neka devojĉica, spustivši se u pesak izmeĊu mene i Dţina bez ikakve
najave. Već sam je upoznala: Jasmina, Parvizova kći, princeza karavana.
Izra, njena baka, u prolazu je pruţila ruku ispred mene da je klepne po
potiljku, na šta Jasmini pletenica pade preko ramena. „Ima da budeš mirna i da
slušaš, princezo Lajavice.“ Rekla bih da joj je to ime pristajalo.
Jasmina se isplezila baki iza leĊa, pre nego što će se nagnuti ka meni. „Stari
Daud zbog vas priĉa priĉu, znate?“ Snizila je glas. „To mu doĊe kao upozorenje za
unajmljenu snagu na opasnosti koje vrebaju iz mraka.“ Šaljivo je pripretila prstom,
zbog ĉega joj je limeni tanjir zamalo pao s kolena. Uhvatila ga je na vreme, pa
zakolutala oĉima i strpala hranu u usta i dalje priĉajući. „One od kojih bi vi
navodno trebalo da nas ĉuvate. Mada je prošlo dosta godina otkad smo poslednji
videli nekog zloduha u ovim krajevima.“ Isto kao u Prašnjavom Drumu, pomislih.
Ja sam poslednji put videla neku moru kad sam imala osam godina. „U današnje
doba najviše nevolja izazivaju smrtnici.“
Izra je opet podigla ruku da joj zapreti ćuškom s druge strane vatre. Princeza
karavana se namrštila, ali ipak je konaĉno zavezala, puštajući Starog Dauda da se
raspriĉa.
Svi su znali priĉu o Prvom Smrtniku. MeĊutim, Jasmina nije pogrešila; Stari
Daud bi, priĉajući, zaista povremeno pogledao pravo u Dţina i mene. Stoga sam
pomno slušala kada je poĉeo da priĉa o zlatnom dobu kad su samo Prva Bića
hodila zemljom. Kako je, nakon što su prošli neprebrojni vekovi, Uništiteljka
Svetova izronila iz dubine zemlje. Sa sobom je dovela i ogromnu crnu zmiju, koja
je progutala sunce i nebo je prekrila beskonaĉna noć, i hiljadu novih stvorenja –
ĉudovišta koje je nazivala svojom decom, a koju Prva Bića prozvaše zlodusima. A
kada je Uništiteljka Svetova ubila prvo od Prvih Bića, i ono se rasprsnulo
pretvorivši se u prvu zvezdu na novonastalom crnom nebu. Bog je Prvim Bićima
podario veĉni ţivot, te ih je spoznaja o toj smrti uplašila. Beše to u osvit prvoga
rata, i kako su Prva Bića ginula, tako se noćno nebo punilo. Dţini, najmudriji od
Prvih Bića Boţijih, toliko se bojaše smrti da se okupiše, te uzeše zemlju i vodu i
upotrebiše vetar kako bi dali obliĉje biću koje su oţiveli varnicom. Prvog uĉiniše
smrtnim. Da uradi ono ĉega su se oni najviše plašili, a što se u ratu ĉiniti mora: da
umre.

75
 I tako se Prvi Smrtnik lati ĉelika i njime obezglavi golemu zmiju koja je
progutala Boga u njegovom sunĉanom obliĉju. Sunce bi osloboĊeno iz guše
ĉudovišta, i tako beskonaĉna noć bi okonĉana.
Prva Bića pogledaše tog prvog smrtnog stvora kojeg saĉiniše, te ih zaĉudi kad
shvatiše da se on ne plaši smrti. Odvaţio se na borbu jer mu sudba beše da umre.
Tamo gde je Uništiteljka Svetova posejala strah, Prvi Smrtnik joj je uzvratio
hrabrošću. Besmrtnicima ona nikada nije bila potrebna. Ali smrtnicima jeste.
Stoga Prva Bića naĉiniše još jednog smrtnika, pa još jednog. Svakoga
napraviše u slabijem obliku neĉeg besmrtnog – ljude umesto dţina, konje umesto
burakija, ptice umesto ruha. Radili su sve dok ne stvoriše ĉitavu vojsku. I tako i
Uništiteljka Svetova konaĉno pade pred smrtniĉkom silom. Njena vladavina nad
zemljom beše prekinuta, a stvorenja što ih dovede sa sobom behu ostavljena sama
da zaposedaju pustinjske noći.
Priĉa se završila, a vazduh ostade ispunjen neĉujnom ĉarolijom koju istkaše
reĉi starog Dauda. A onda nas svet opet odasvud ophrva, sve ono za šta se Prvi
Smrtnik borio i za šta je poginuo, stvaran svet ispunjen dokonim ĉavrljanjem,
vijuganjem dima iz lula i Izrinim dozivanjem Jasmine, da je izgrdi za neki napadno
dreĉav halat koji joj je upravo pronašla medu odećom.
„Ja ću da preuzmem tvoje deţurstvo“, ponudih se, pošto se Jasmina pridruţila
svojoj baki kolutajući oĉima i pošto je ĉitav tabor oko nas utihnuo. Osetih se
ţivom. Ispunjena pustinjom. Potpirena vatrom. „Ionako ne bih mogla da zaspim.“
„Ja bih nakon ovoga radije ostao budan.“ Dţin mi je pruţio piće kroz
prazninu izmeĊu nas. „Napola me je prestravio da će me nekakav zloduh proţdrati
na spavanju.“
„U Prašnjavom Drumu kaţu da se to moţe desiti samo grešnicima.“ Uzela
sam gutljaj iz ĉuture, pa mu je vratih.
„I nevernicima“, reĉe Dţin, „poput mene.“
„Ne veruješ u Boga?“
„Svuda sam bio“, reĉe Dţin, „i naslušao se svaĉega što ljudi smatraju
istinitim. A kad su svi baš toliko ubedeni, teško je dokuĉiti je li iko u pravu.“
Nikada nisam razmišljala da li verujem u Boga. Verovala sam u priĉe iz
Svetih spisa isto kao što sam verovala u priĉe o Prvom Smrtniku ili pobunjenom
princu Ahmedu. Nikada mi nije bilo bitno da li su istinite. Sadrţale su dovoljno
istine za velike zamisli, o junacima i ţrtvovanju, svemu onome što svi ţele da
postanu.
„U MiraĊiju tvrdite da je Bog stvorio besmrtnike, vaše dţine, od vatre, i da su
oni onda stvorili prve smrtnike. Na Jonskom poluostrvu vele da su sami besmrtnici
bogovi i da su nas ljude stvorili radi zabave. Albijanci vele da je sve izniklo iz reke
i iz drveća, stvoreno iz srţi zemlje, i besmrtno i smrtno. Galanci veruju da nema
razlike izmeĊu besmrtnika i Koţonoša – da su i jedni i drugi oruĊe u rukama

76
Uništiteljke Svetova – i da je neki bog veći od vašeg stvorio ĉoveĉanstvo ne bi li ih
uništio i proĉistio zemlju.“
Besmrtnici se mogu ubiti gvoţdem. Isto kao i zlodusi. MeĊutim, pri pomisli
na ubijanje nekog dţina sve se u meni pobunilo. Odnos izmeĊu ljudi i besmrtnika
bio je sloţen. Bilo je na hiljade priĉa o smrtnicima koji su obmanuli dţine, otkrili
im prava imena i upotrebili ih da ih zarobe. Ali besmrtnici su prirodna sila. Boţja
stvorenja. Drevni kao svet. A naši kratkoveki ţivoti su ništavni spram njihovih
veĉnih. Ubijanjem besmrtnika bavila se Uništiteljka Svetova. Ĉoveĉanstvo je
stvoreno da bi nih spasio.
„Znaĉi zato Galanci koriste naše pištolje i puške?“
„U poslednje vreme uglavnom ih koriste protiv drugih ljudi“, reĉe mi.
„Besmrtnike su odavno istrebili u svojoj zemlji. Sada su krenuli i na sve ostalo.“
„Kao u Siĉi.“ Pogled mi se spusti do kragne razdrljene košulje, ispod koje mu
je izvirivala tetovaţa. Pre toga nisam ni uviĊala da sam jednim delom i dalje besna
na njega što je digao u vazduh fabriku u Prašnjavom Drumu. Bez obzira na to je li
time naškodio Galancima, ĉitav je Poslednji Okrug bio pogoĊen time. Jeste da
tamo ima dosta onih koji nisu ni zasluţili ništa bolje nego da skapaju od gladi. Ali
ima i onih poput Tamida, koji nikada nisu nauĉili da omrznu to mesto kao što bi
trebalo. Ili moje sestre Olije, koja bi ĉesto uoĉila moj pogled iza Farinih leĊa, pa bi
zajedno sa mnom prevrnula oĉima. Ili moje sestrice Nasime, koja još nije shvatila
da treba da je bude stid što se rodila kao devojĉica. Takvi ljudi nisu zasluţili glad.
Premda ni Dţinova zemlja nije zasluţila da bude pokorena, kao što se desilo
MiraĊiju.
Dţin je zakopĉao kragnu. „Galance su njihove komšije hiljadu godina drţale
zauzdane. Ranije, kad se na maĉeve išlo ĉarolijama, borba je bila pravedna. Ali
Galanci su se sada naoruţali vatrenim oruţjem, a madije svuda odumiru.“
„A u šta ti onda veruješ?“, upitah ga.
„Verujem da će te u današnje vreme novac i puške odvesti mnogo dalje u
ratovanju nego ĉarolije.“
„Da je tako, ti bi sada ţiveo kao bogataš u nekom gradu na mekoj postelji uz
pet ţena. Ne bi dizao u vazduh fabrike po kojekakvim zabitima, Siĉanine diĉni.“
„Pet ţena?“, frknuo je u ĉuturu. „Nisam siguran da bih se snašao sa baš toliko
njih.“ Ništa ne rekoh. Zakljuĉila sam da mi Dţin obiĉno kaţe istinu ako mu dam
dovoljno vremena. „Oduvek sam smatrao da zemlja stvara Prva Bića isto kao što
stvara i smrtnike. U zelenim gajevima i na poljima zapada njihova volšebnost
izniĉe iz zemlje. Gore na ledenom severu probije se i izgmiţe iz leda. A ovde se iz
peska iskali. Svet za svako mesto napravi šta je potrebno. Ribe za more, ruhove za
gorska nebesa i devojke sa suncem na koţi i okom sokolovim za pustinju koja
niĉemu slabom ne dopušta da preţivi.“ Nikada me niko ranije nije tako opisao.
Pogled je skrenuo odveć brzo da bih u njega proniknula. „Dakako, moj bi ti brat

77
kazao da su sva Prva Bića ovozemaljsko ovaploćenje Boga Stvoritelja. Tako tvrde
i svi oni novi mislioci.“
„Imaš brata?“, ĉim rekoh to, videh mu se omaklo. Nije nameravao to da mi
kaţe. Ali sada više nije mogao da porekne. „Gde je on sada?“
Dţin ustade, stresajući pesak s ruku. „Mislim da ću ipak prihvatiti tvoju
ponudu da preuzmeš moje deţurstvo.“

78
 13. poglavlje

Pustinja beše nepromenjiva. Šest nedelja samo pesak i plavo nebo. Ţuljevi na
tabanima prokrvarili bi mi taman na vreme da ih zamene novi. Onaj nemir koji sam
ĉitavog ţivota nosila u utrobi nije bilo lako sputati. Bila sam na putu za Izman, i
bila sam budna kao nikad u ţivotu.
Noću, dok bi ostatak tabora spavao, skinula bih maramu da se nadišem, pa bih
presedela deo Dţinovog deţurstva dok me umor ne bi ophrvao i primorao da
odspavam pre nego doĊe red na mene. Uĉio me je reĉi iz drugih jezika koje je
pokupio ploveći. Nakon mesec dana umela sam da pripretim ĉoveku i izvreĊam mu
majku na siĉanskom, albijanskom i galanskom. Pokazao mi je kako je Damadu
slomio zglob kada su se rvali, potezom koji je nauĉio od nekog dţarpurskog
mornara u jednoj od albijanskih luka. Jednom sam ga pitala kako je slomio nos.
Reĉe mi da ga je neka Miradijka udarila, pa je brat morao da mu ga namešta.
Povremeno je znao da spomene brata, kao da zaboravlja da o tome ne priĉa preda
mnom. Ali govorio je otvoreno gotovo o svemu drugom. Priĉao mi je o mestima
koja je posetio. O stranim obalama do kojih je plovio i svemu što je radio, pa je na
kraju i mene zasvrbelo da vidim Zlatne dvore Amonpura i da osetim kako mi se
laĊa ljuljuška pod stopalima. Sve priĉe o Izmanu vezivala sam za majku. Ali svet
je bio mnogo veći nego što mi je majka ikada rekla. Pa bi mi povremeno sinulo da
bih mogla bilo kuda da poĊem.
Znala sam da se pribliţavamo kraju pustinje ĉim sam prvi put na horizontu
ugledala i nešto drugo sem peska i dina.
„Zovu je Devina dolina“, Dţin mi reĉe kad smo postavili tabor. Našli smo se
na njenom rubu. „Gomila planina i klanaca sve do zapadne miradijske granice.
Kaţu da je uklesana u tlo tokom ratova s Uništiteljkom Svetova. Pre postanka
ĉoveĉanstva.“
„Mora da je to onda gadna borba bila.“ Bilo smo udaljeni na dan-dva hoda od
nje. Dva dana i nije tako mnogo. Zagledah se u noćnu tamu. Pesak se talasao u
beskrajnim valovima, plaviĉast pod sjajem zvezda, pa bi bilo teško proceniti gde se
spaja s nebom da nije bilo toliko razvejanih zvezda iznad nas. „Hodamo već skoro
dva meseca. Zvezde su se pomerile.“
„Kapetan jedne od ladi na kojima sam radio umeo je da putuje prateći
zvezde.“
„A tebi je potreban pokvaren kompas.“ Kao i uvek kad bih spomenula
kompas, uzvratio bi mi samo gotovo neprimetnim trzajem usana. Kuda li si se ti
zaputio?

79
 „Da straţarim umesto tebe?“, upitah ga. Obiĉaj koji se ponavljao još od prve
noći.
„Ti si stvarno neprirodna“, Dţin je prešao rukama preko lica, „ova bi pustinja
iscedila svakog muškarca.“
„Pa ja nisam muškarac“, rekoh, „samo sam htela da budem ljubazna, i da…“
„Ĉekaj“, Dţin je toliko brzo provukao prste oko mojih da nisam stigla da
odgovorim pre nego što me je povukao da sednem do njega. Protresla me je
ţestoka struja kao neku glupaĉu, pre nego što će me on istom brzinom pustiti.
„Izvini, samo mi je već preko glave ovolikog peska svuda oko nas.“
„Ja sam se valjda već navikla“, zagledah se preko dina. Izgledale su kao da se
pruţaju unedogled, mada nam se horizont ĉinio bliţim zbog planina. „Posle nekog
vremena uvuĉe ti se u dušu.“
„A i u koţu.“ Ispruţio je ruku, i nisam stigla ni da trepnem a dlan mu se našao
na mom obrazu, topao i pomalo ogrubeo. Palcem mi je prešao po jagodici. Za njim
se rasu i mlaz peska, slivajući mi se s koţe za koju se bio zalepio, te mi sada pod
njim ostadoše neki vreli trnci.
„Amani“, nije mi skidao ruku sa lica. „Moraćeš da pripaziš kad stignemo u
Dasamu. Taj je grad već godinama uporište galanskih vojnika. Gotovo da ih ima
isto koliko i Miradijaca unutar svojih zidina.“
„A kad ja to nisam pazila?“, pokušah da opustim razgovor, ali sam, iskreno
reĉeno, bila odveć svesna njegove ruke na svom licu.
„Nikada nisi pazila“, Dţin reĉe prigušeno, palcem mi iscrtavajući grube šare
na obrazu s kojeg nije skidao pogled. Kao da pokušava da ga upamti. „Pa eto, da
sad bilo ko iz karavana baci pogled ovamo, odmah bi te razotkrili.“ Spustio mi je
ruku duţ vilice. Primetih da zbog njegovog dodira na licu oteţano dišem.
„A ja bih rekla da si trenutno ti taj koji ne pazi.“ Malo se pribrao. Hitro je
spustio ruku. Hladna ţudnja ostade za njom. „Osim toga“, rekoh, „ti ćeš biti uz
mene. U kakvu to nevolju Atija moţe da upadne, ako je Sakr uz nju?“ Pokušala
sam da ga namamim, upotrebišvi pogrešno ime iz njegove priĉe. Ljubav Atije i
Zije beše velika priĉa. Atija i Sakr behu naša zajedniĉka šala.
Ućutao se. Za ovih šest nedelja nauĉila sam šta ćutanje znaĉi kod Dţina.
Znaĉi da nešto taji od mene. Najednom mi se sama pomisao o dolasku u Dasamu,
odakle bi svako nastavio dalje svojim putem, uĉinila nemogućom. Tetka Safija je
moţda moja krv, ali Dţina poznajem. I nisam htela da ga napustim. On mi je svet
uĉinio većim. Poţelela sam da obiĊem zemlje u kojima je i on bio. A više od svega
poţeleh da me pozove da poĊem s njim. Ali naše zajedniĉko vreme je isticalo.
Na prvoj jutarnjoj svetlosti planine na horizontu zaliĉiše mi na šiljate ţute
zube. A što smo se više pribliţavali, izgledale su sve gore. Osećaj da se bliţimo
Dasami, kraju pustinje i civilizaciji koju već nedeljama nismo videli, obuzeo je
karavan kako je dan odmicao. Uobiĉajeno istrajno tabananje kroz pesak postade

80
nestrpljivo. Sitna deca već su poĉela da trĉkaraju uz povorku kamila, pokušavajući
da nagovore svakoga ko bi stao da ih sasluša da im da koji luzi kako bi kupili sebi
slatkiše ĉim stignemo u Dasamu. I muškarci i ţene glasno uzdisaše za ĉašom neĉeg
hladnog. Izra je glasno grdila Parviza zbog zaliha. Kako ih ovoga puta gotovo nije
bilo dovoljno. Kako ima da se snabdemo ĉim stupimo u grad. Jasmina je zabavljala
mlaĊu rodbinu igrom koju je nazvala „Kad stignem u grad“.
„Kad ja tamo stignem“, ubacila se njegova sestra, povlaĉeći ga za kragnu
košulje, „ima da pojedem sto jazdija.“2
„Kad stignem u grad, ima da skinem ova stopala sa sebe i kupim sebi nova
koja ne bole ovoliko“, mali Fahim se teatralno presamiti, zanjihavši beţivotno
ruĉicama kao krpena lutka.
„Što?!?“, Jasmina se kobajagi razrogaĉila. „Pa gde ćeš naći mesta u stomaku
nakon što pojedeš sto datulja i sto peĉenih pilića?“, krenula je da navodi spisak jela
koja je već obećala da će smazati. Gledala sam da utišam krĉanje u sopstvenom
stomaku.
„A ti, Alidade?“, zapitala me je Jasmina, pokušavajući da me uvuĉe u njihovu
igricu. „Šta ćeš ti da radiš kad stignemo u Dasamu?“
Iskreno reĉeno, samo sam htela da se kupam toliko dugo dok prašina s moje
koţe ne pretvori amam u majušno Pešĉano more. Samo što to ne bih mogla a da ne
razotkrijem svoju tajnu.
MeĊutim, moje misli je, kako smo se bliţili kraju pustinje, Izman opsedao
mnogo više nego Dasama.
Majka je priĉala da će pronaći svoju sestru u Izmanu, i to toliko ĉesto da se to
u našoj kući gotovo pretvorilo u molitvu, kad otac nije bio tamo. Ja, meĊutim, više
nisam znala da li to zaista ţelim. Nisam znala ni da li sam ikada ţelela, ili je moja
majka to ţelela dovoljno za obe da bi nam dala snage da izdrţimo tolike godine.
Što se mene tiĉe, ta moja ĉuvena tetka mogla bi biti i gora od teta Fare, a i da
nije, nisam bila sigurna da ţelim da se predam u ruke bilo kome ko bi tvrdio da
ima prava da upravlja mojim ţivotom.
A opet, ni o Dţinu nisam znala gotovo ništa.
Pogled mi beše prikovan u Dţinova leda preda mnom, kad shvatih da je
prednji deo karavana zastao.
„Šta se zbiva?“, Jasmina je spustila ruku na Fahimovu glavu da ga zaustavi.
Zamor prostruji karavanskom povorkom kad svi digoše glave i propeše se da
bace pogled napred, zakrilivši oĉi pred poslednjim zrakama zalazaćeg sunca. Hteli
su da vide, ali u karavanu se svi moraju drţati reda. Svi sem mene.
Potrĉala sam na ĉelo karavana, koji je bio stigao do vrha dine. Iznad mene,
Parviz je stajao uz Dţina, koji je svukao maramu kada sam se probila kroz pesak

2
Persijski kolaĉi sliĉni piškoticama. (Prim. prev.)

81
do njih. Kamile su već klekle da se odmore, ni same ne shvatajući što smo se
zaustavili.
Nadoh se na vrhu pored njih. Isprva ni sama nisam mogla da pojmim.
Tamo gde je trebalo da bude Dasama stajale su ruševine. Stare, napola
srušene zidine obasjane zalazećim suncem, koje je poslednjim zracima bacalo
njihove senke po pesku. A onda shvatih da to uopšte nisu senke.
Usta mi se osušiše.
„Kako to“, reĉe Dţin posve obazrivo kad kroĉih do njega, „pesak moţe da
gori?“

Što smo se više primicali, prizor je bivao sve gori. Gde nije bio sav garav, kamen
je bio smrvljen u prah i pepeo. Na nekim mestima je i sam pesak bio crn ili gadno
spaljen. Ćutke smo tumarali onim što je ostalo od uzanih sokaka i spaljenih kuća.
Nije ovo bio poţar. Poţar bar neki preţive, pobegneš od njega ili ga ugasiš, zatrpaš
vatru peskom.
Dţin je prvi rekao ono što smo oboje pomislili, ali tiho da ostatak karavana ne
ĉuje. „Nigde tela.“
„Tela gore lakše od kamena.“ Šutnula sam neki kamen i on se raspade.
„Nijedna se vatra ne bi ovako proširila, osim ako ĉitavo mesto nije bilo natopljeno
uljem.“
„Bomba“, reĉe Dţin. To nije bilo pitanje, što ne znaĉi da je bio u pravu.
„Po izgledu se ne bi reklo“, rekoh.
Dţin me pogleda iskosa: „Otkud ti to znaš?“
„Ma daj, Siĉanine diĉni“, toboţe se našalih. Vetar koji mi je šibao maramu
imao je ukus pepela i terao me na povraćanje. „Hoćeš reći da kao mali nikad nisi
palio barut da bi nešto digao u vazduh?“
Dţin frknu. „Nismo svi odrasli pokraj fabrike oruţja.“
Slegnula sam ramenima. „Kada bomba prasne, ona uvek ima središte. A ovde
su zgrade spaljene sa svih strana.“ Kao da se nešto stuštilo odozgo i zasulo grad
vatrom. Nešto kao da mi je bilo poznato, mada nisam znala šta. Skrenuvši iza
ćoška, naglo sam se ukopala.
„A i bomba ne bi poštedela bogomolju.“
Usred te pustoši, ogromna kupolasta graĊevina jedina je ostala ĉitava u celom
gradu. Zidovi su joj se i dalje presijavali, ĉisto beli, tragovi vatre završavali su tik
uz njih.
„Šta je ovo moglo da uradi?“, šapnula sam.
Dţin samo odmahnu glavom: „Nešto neprirodno.“

82
 „Eto nama nove muke.“ Dolutali smo do središta grada, i ja klimnuh glavom
prema skvrĉenom okviru od metala i kamena na sredini trga. „Rekla bih da je to
nekada bio bunar.“
Nepogrešivo se osetilo kako je strah prostrujao karavanom kad svi videše što i
ja. Niko nije bolje znao vrednost vode od pustinjskih naroda. „Koliko nam je vode
još preostalo?“, upita Dţin, podigavši glas kako bi se obratio Parvizu.
„Za još jedan dan“, reĉe Parviz ozbiljno. „Dva, ako raspodelimo. A ima još
ĉetiri dana hoda do najbliţeg oblika civilizacije.“
„Ne ako budemo hodali noću“, rekoh.
„Previše je opasno pešaĉiti po mraku“, javi se ĉovek koga su zvali Oman
Visoki. Tako ga nazvaše da bi ga razlikovali od ostala tri Omana u karavanu.
„Unaokolo ima previše svega i svaĉega što bi rado proţdralo ţivoga ĉoveka.“
„Pa zar nismo upravo zato mi plaćeni?“ Dţin je prekrstio ruke na grudima.
Zagledao se u svoja stopala, ali i nekud mnogo dalje. Kao da ima o kojeĉemu
preĉem da se misli nego o umiranju od ţedi. „A ionako nisam ĉuo pametniji
predlog.“
Usledio je trenutak napete tišine, da bi potom Parviz klimnuo glavom, s
tvrdim izrazom lica. „Pešaĉićemo onda.“
Ošinuo je pogledom ljude oko sebe: „I moliti se celim putem.

83
 14. poglavlje

Noć je u pustinji sasvim drugaĉija kad je ne provodite pokraj logorske vatre.

Kad nema smeha, muzike ni priĉe iz karavana da prikriju zvuke koji dopiru iz
tame. Ima neĉega što se oglašava ispod peska u pustinjskoj noći. Neĉega što vrišti
u planinama. A sada smo sve to mogli da ĉujemo.
Karavan Kamilja kolena tesno je zbio svoje redove. Jedini zvuĉi koji su od
njega dopirali bili su zveckanje praporaca na ţivotinjama i prigušene molitve.
Jasminino lice bilo je bledo pod svetlošću fenjera koji se njihao s leĊa najbliţe
kamile. Jedan od njenih malih roĊaka zaspao joj je sa glavicom na ramenu.
„Tri sata do praskozorja“, reĉe Dţin, zagledajući nebo. Klimnuh mu. Noć se
baš oduţila.
„Dţine“, utišala sam glas, iskosa motreći Parviza, koji je terao jednu od
kamila napred, „znaš li šta se desilo u Dasami?“
Dţin je ćutao.
Nato zaĉuh neki šum, i zaustavih se tako naglo da je Dţin naleteo na mene.
Obuhvatio me je rukom da ne padnem.
„Ima neĉeg tamo“, izvadivši pištolj, odmakla sam se od njega. „Nešto nas
vreba iz mraka.“ Oĉekivala sam da kaţe da sam se prepala pa umišljam. Ali i on je
izvadio pištolj.
„Gde?“
E, na to je već bilo teţe odgovoriti. Polagano sam se okrenula sa ĉela
karavana, ţmirkajući kroz slabu svetlost meseĉine i nekoliko uljanica koje su visile
sa kamila, obasjavajući ih malim krugovima svetla.
Ugledala sam ga sekund pre nego što je skoĉio. Iz rastegljivog koţastog
klupka razviše se vretenasti udovi i opnasta crna krila zloduha, koji razjapi
ogromna usta, zakriĉa i skoĉi.
Opalih iz pištolja. Neki u karavanu vrisnuše, pa se mahinalno sagnuše pred
pucnjem.
Pogodila sam ga metkom pravo u prsa. Crna utroba se prosu po pesku. A on
opet zakriĉa. Ali mu ovoga puta, iz dubine noćne tame, odgovori stotinu istovetnih
glasova.
Prevrnuh mu telo vrhom ĉizme.
„Mora“, znala sam, iako ih nisam videla još od malih nogu. Ona vrsta što ti
isisa dušu.
Sagledah ih bolje ĉim mi se oĉi privikoše na mrak. Jurcale su po pesku,
mlatarajući ţilavim krilima kroz crnilo. Hranile su se strahom, a ne mesom i krvlju.

84
Od jednog njihovog otrovnog ugriza ţrtve su tonule u nemiran san, a drugim bi
izvukle strah koji bi iskrvario iz prvog ugriza. Neki su govorili da tako isisaju i
samu dušu. Većina ljudi se nikada ne bi probudila od ugriza more.
„Vatra u Dasami“, reĉe Dţin. „Ona ih je sigurna dovukla iz gore.“
„Ma pravi smo srećnici“, proverih šaku metaka u dţepu.
„Neka se svi drţe svetla“, doviknu Dţin niz karavan. Zlodusi nisu mogli da
love po dnevnoj svetlosti. Plamen vatre nije baš bio isto, ali drugo nismo imali.
„Ovo ništa ne menja. Nastavljamo dalje, i….“
„Koţonoša!“ To se Oman Visoki bio oglasio. Odmah sam podigla pištolj
spremna da se suoĉim s novim ĉudovištem, prateći upereni prst Omana Visokog.
Samo što ga je on uperio u mene.
Marama mi je bila spala kad sam opalila, te mi se kosa prosula niz ramena, a
lice mi ostalo otkriveno.
Oman Visoki mi priĊe dugaĉkim, ljutitim koracima. Dţin se našao ispred
mene u dva koraka. Postavio je šaku Omanu Visokom na grudi tri koraka pre nego
što će stići do mene, u znak upozorenja koji se lako mogao pretvoriti u nešto
mnogo bolnije ako tako poţeli. „Dobro razmisli, druškane.“
„On je Koţonoša“, odbrusi Oman Visoki, mada je bio dovoljno priseban da
ne napravi ni korak dalje pod Dţinovim stiskom. „Promenio je obliĉje.“
„Nije“, Parviz je podigao baklju da bi me bolje pogledao, „samo je laţljivica.“
„Pa, nisam vas baš slagala, već sam vas obmanula“, laknulo mi je što ponovo
mogu da priĉam sopstvenim glasom, iako je bio usiljen u laţnoj šaljivosti. „Što
znaĉi da moţete kriviti i sebe, koliko i mene.“ Više nisam drhtala. Ne bi mi palo na
pamet da drhtim, pa makar me ĉitav karavan gledao kao da sam neka gnusoba.
A onda je Izra popriliĉno glasno šapnula Dţinu: „Znaĉi, ipak ti nije brat,
jelda?“ Poĉastila me je jednim dobrim odmeravanjem. „A ja još mislila da bismo te
mogli oţeniti našom Jasminom. Trebalo je da znam ĉim sam videla koliko je
slušaš. Nijedno muško to ne bi radilo.“
Parviz me je osmotrio isto kao u Masilu. Ne znam šta je video. Moţda istog
onog deĉka s pištoljem, samo sa grudima i nešto malo kukova, i ne baš toliko
malog. „Kako mogu devojci da poverim ţivot?“
„Oĉe“, prigovorila mu je Jasmina, ali ućutkao ju je podigavši ruku.
Parviz malinu ka pustinji, ka morama koje su nas vrebale iz mraka. „Vi ste i
bili navalili da pešaĉimo noću. I evo gde nas je to dovelo.“
„Bolje nego da umremo od ţedi“, uzvratila sam mu. Sve što sam imala u
pustinji, osećaj neobuzdane slobode, moći, poĉe da se topi sa svakom novom reĉju
koju je Parviz izgovorio. Okupljeni se uzvrpoljiše.
„Ţene imaju slabiju volju od muškaraca, i slabije srce“, brecnuo se Parviz.
„Bili bismo sigurni po danu, da nije tebe.“ Time me je baš ţacnuo. Nakon gotovo
dva meseca poverenja, sve se ovako lako srušilo.

85
 „Šta god ja bila, uz mene imate najveće izglede da preţivite noć“, rekla sam,
progutavši povreĊenost zbog njegove uvrede. Izgleda da nikada u ovoj pustinji
neću pobeći od toga da me drugi vide kao bespomoćnu, dogod nisam muško.
„Moramo da nastavimo dalje. Svi se drţite svetla i dohvatite se kakvog god gvozda
moţete. Da li se bilo šta na nas, upucaćemo ga.“
Ĉitav karavan pogledao je Parviza, koji je gledao ĉas mene ĉas Dţina.
„Uradite kako kaţu“, naredio je naposletku i karavan se odmah pokrenuo. A onda
dodade, okrenuvši se ka nama: „Gledajte da ţivi osvanemo, i neću vam smanjiti
platu.“
More su bile oprezne, ali i gladne. Drţale su se podalje od svetlosti, ali ĉim bi
zapazile kakvu senku poskoĉile bi u vazduh šireći krila toliko da bi zaklonile
zvezde.
Zaĉuo bi se pucanj i one bi se srušile u pesak, koprcajući se. Tkanina kojom
sam obavila telo da bi me pretvorila u nešto što nisam ĉinila mi se upola tešnja dok
sam pucala po pustinji. Stoga hitro odvezah sve pod odećom. Ne spuštajući pištolj,
strgnula sam tkaninu sa sebe. Bacih te krpe što su me sputavale Omanu Visokom,
koji ih je uhvatio, vidno zgaĊen. „Upotrebi ih za baklje. Ionako bolje gaĊam kad
mogu da dišem.“
Uglavnom sam pucala naslepo. More su bile crne kao noć oko nas. Izgledale
su kao deo peska dok se ne bace, a onda bi ih svetlost baklji obasjala sekund pre
nego što bude prekasno.
Ali ja nijednom nisam zakasnila. Niti promašila.
Ispaljivala sam metke jedan za drugim, utonuvši u neki omamljujući zanos u
kojem mi se um potpuno predao rukama i orozu. Noć je prolazila u kricima, mirisu
baruta i škljocanju mog pištolja kad bih iznova napunila burence.
Ponovo opalih, dva metka zaredom. Par mora pade, a onda se zaĉu škljocanje
praznog pištolja. Već sam bila posegnula za novim mecima pre nego što je
poslednja prestala da se trza. Prstima napipah tri metka. Još samo tri.
Odmah sam se otreznila.
Ruke su mi pomalo drhtale dok sam ih trpala u pištolj. Nebo beše boje rane
koja zarasta. Negde na obzorju sunce se još uvek opušteno razvlaĉilo. Nisam znala
da li će tri metka biti dovoljna.
Jedna od mora iskoĉila je iz senki na dva koraka od mene, i opalih gotovo bez
ciljanja.
Još dva metka. Još jedna mrtva mora. I na desetine njih što gmiţu po pesku.
Umorno protrljah oĉi.
„Dobro si?“, Dţinova ruka mi se našla na ramenu, ali oĉi su mu i dalje bile
uperene u pustinju. Pod blagim odsjajem na obzorju, svetlost i senke mu zaigraše
po vilici.
„Ţiva sam“, rekoh, „a vidim i ti si.“

86
 „Znaš, imaju na moru jednu izreku: na nebu zora rumena – mornarska
opomena.“
Bacih pogled prema obzorju. „Nama je, kanda, malo kasno za upozorenje.
Ono bi nam juĉe dobro došlo.“ Promrdala sam prstima; šake su me bolele od silnog
stezanja pištolja. „Koliko ti je još metaka ostalo?“
Dţin je na to odmahnuo glavom, šireći prazne šake. Otvorih burence svog
pištolja. Umornim prstima išĉaĉkah napolje metak.
„Nemoj“, Dţin je odmahnuo glavom. „Ti bolje gaĊaš.“
„Po jedan za svakoga. To je praviĉno. Ti pokrivaj straga, ja ću spreda.“ Dţin
je samo sekund oklevao. Pa ga je uzeo i otvorio burence pištolja, a ja uperih svoj u
pustinju, da ga pokrivam dok ga ne napuni i spusti se dole. Sunce je skoro izašlo.
Dve poskoĉiše istovremeno. Nanišanila sam drugu. I oklevala. Jurila je po
pesku pravo ka Jasmini. Ova ciknu. Dţin je gurnu s puta, i opali pre nego što sam
uspela da nanišanim. I promaši.
Mora mu se zakaĉila za grudi, i zaškljocala zubima prema srcu.
Opalila sam uopšte ne razmišljajući šta će se desiti ako promašim tu beštiju i
pogodim momka, ni da li je moţda i prekasno da ga spasem. Poslednjim sam
metkom pogodila moru pravo u glavu, i zver pade sa Dţina lepećući krilima, da bi
crkla u pesku baš kad se sunce probilo na obzorju.
Pustinjom se oglasiše krici uţurbanih mora koje se brţe-bolje ukopaše nazad
u zemlju.
Pritrĉala sam Dţinu, drţeći sada beskorisni pištolj pored sebe.
„Hej, hej“, lupnuh ga neţno po licu da ne moram da mu gledam u ogromu
crnu zjapeću ranu na grudima i u krv i otrov koji su mu se pomešali ispod tetovaţe.
Mora da mu je otrov štrcnuo pravo u srce. Bila sam ubedena da moje kuca
dovoljno jako za oboje.
Ruke su mi se toliko tresle da nisam mogla da mu napipam bilo. Oĉi mu behu
sklopljene, telo opruţeno, pištolj i dalje u ruci kao u poginulog vojnika. A onda
napokon videh kako mu se grudi gotovo neprimetno nadimaju i da plitko udiše.
Neka senka izduţena na ranoj jutarnjoj svetlosti pade preko nas. Zaškiljih u
Parviza.
„Pomagaj“, nisam baš bila sklona preklinjanju, ali sada sam već ionako bila
na kolenima. Niţe nisam mogla.
„Moţeš slobodno da ga otpišeš ukoliko ne dobije valjanu negu“, reĉe Parviz,
procenjujući Dţinovu vrednost sad kad je ranjen. Bilo mu je preslabo treperilo pod
mojim prstima. „Imamo još ĉitav dan do bilo kakve civilizacije.“
Pokušala sam da se prisetim koliko je trebalo da morin otrov prodre u ĉitavo
telo. Jedna noć? Jedan dan? Manje?
Parviz prede zglavcima preko brade. „Trošimo dnevnu svetlost.“

87
 Bio je u pravu. Pomerih se tako da podvuĉem telo pod Dţinovu mišku ne bih
li ga podigla na noge. „Pomozi mi da ga stavimo na kamilu.“
Parviz se namrštio, kao da sam priglupa. Pretpostavljam da je mislio da i
jesam, pošto više nisam bila muško. „Taj ti je ko mrtav. A mrtvi predstavljaju
dodatan teret.“
„Dţin još nije mrtav.“ Imala sam utisak da bi mi ipak pomogli da su i dalje
mislili da sam deĉko. „Ali svi biste vi bili da nije njega.“
„I zato ćemo popiti koju njemu u ĉast kad stignemo do prve pristojne krĉme“,
Parviz nije popuštao. „Ali do tada imamo gadan manjak vode, a ne valja je bacati
na momka koji neće doĉekati novu zoru. Moţeš da ostaneš uz njega da i ti umreš s
njim, ili moţeš poći s nama. Ali brzo odluĉi.“
Bio je u pravu. Dţin je već otpisan. A ja sam se zaklela da neću umreti u ovoj
pustinji, ni zbog koga. I Dţinu sam jednom kazala da nije vredan umiranja.
Pogotovo kad sam već toliko blizu Izmanu.
Bilo bi mi lako.
Ne, ipak je ovo Dţin. Bilo bi mi nemoguće. Strepela sam od dolaska u
Dasamu jer nisam ţelela da se razdvojimo. Više sam htela da ostanem uz Dţina
nego da odem u Izman. SviĊao mi se ţivot s njim u pustinji. Kao da smo jednaki.
Kao da pašemo jedno drugome. Previše isprepletani da bismo se lako razdvojili.
Prisetih se ruševina u Dasami. Pustinja nije imala milosti, niti ju je
zasluţivala. Slabe je ostavljala da umru, ako ih ne bi odmah ubila.
Ali ne i Dţina, koji je pripadao nekoj drugoj zemlji. Koji nije ni pripadao
pustinji – bar ne toliko da bi umro u njoj. Niti da bi mu se desila bilo kakva sliĉna
glupost. Koji nije zasluţio da ga za sobom ostavi neka pustinjska devojka kojoj je
preĉi sopstveni ţivot.
Kao što se desilo Tamidu.
„Idite vi u tu vašu civilizaciju, ili pravo doĊavola, briga me.“ I osetih kao da
mi se pesak širi oko stopala sve dok na kraju niĉeg drugog na svetu sem njega nije
ni bilo, sve do mora, koje se sve više udaljavalo. „Sigurno ga neću ostaviti tu da
umre.“

88
 15. poglavlje

Izvukla sam noţ iz Dţinovog pojasa. Postoji samilost i postoji kukaviĉki beg,
a naše su kukavice produţile dalje. Pritisla sam mu noţ na ranu i crni otrov pokulja
preko seĉiva. Obrisah ga o košulju, pre nego što ću mu ga vratiti na koţu. Radila
sam to iznova i iznova dok mi se vrat nije uţario od sunca i dok nije kapala više
krv nego crnilo.
„Dţine!“, ošamarih ga snaţno. Oĉi mu se još više stisnuše, pa sam ga ponovo
ćušnula. Ovoga puta je otvorio oĉi. „Dţine!“, zgrabih ga za oba ramena. „Da mi
nisi opet zaspao!“
Oĉi mu se otvoriše taman toliko da moţe da me vidi. „Gde s…“, zaustio je
onemoćalo.
„Produţili su dalje“, spustila sam se na pesak. Moramo da pratimo trag
Devinih kolena do civilizacije. Da pronaĊemo pomoć. Neki lek.
„A ti si još tu?“, Dţin me pogleda škiljeći, pa se slabašno nasmeje. „Ili sanjam
ili sam umro.“
Morala sam da ga nateram da i dalje priĉa: „Cesto me sanjaš?“
„Snovi. Košmari. Nisam siguran.“ Dţin je podigao ruku kao da ţeli da proveri
da li sam stvarno samo opsena. Zgrabih je kada mi je dodirnuo vilicu, te je zabacih
sebi preko ramena.
„Hajdemo, sanjaj da si na nogama.“ Podmetnula sam mu rame pod mišku i
povukla ga.
Dţin mi reĉe nešto na siĉanskom, pa se nasmeje kao da nikada ništa smešnije
nije ĉuo. No dobro, moţda nije pri sebi, ali bar je na nogama. A kad krenuh korak
po korak, i on uĉini isto.
Neko vreme smo tako hodali, kad je poĉeo da bulazni. Na nekim drugim
jezicima. Da spominje meni nepoznata imena. Jedno sam, ipak, znala. Sakr. Iznova
i iznova. Naša bajata šala izokrenuta u njegovoj zatrovanoj glavi. Pokušala sam da
ga ubedim da ne priĉa, ali bunilo ga je previše obuzelo. A dogod sam ga drţala u
pokretu, nisam imala snage da brinem ni o ĉemu drugom. Nekoliko puta smo
zastali da se odmorimo i uzmemo koji gutljaj vode, mada od toga i nije bilo neke
vajde.
Sunce je bilo taĉno iznad nas kad sam shvatila da više ne pratimo tragove
karavana u pesku. Zbunjeno se okrenuh oko sebe. Zar smo skrenuli s puta? Ili ih je
vetar već zavejao? Sunce nam se jutros diglo sa desne strane. Nisam bila sigurna
idemo li i dalje prema severu – niti kuda uopšte idemo. „Izgubili smo se.“

89
 Dţin je sedeo s glavom meĊu kolenima. S mukom je izvukao iz dţepa nešto
što je zablistalo na suncu. Pokvareni kompas.
„Evo“, tutnuo mi je kompas u ruku, „nismo izgubljeni.“
Stvarno je u bunilu ako misli da nam pokvaren kompas moţe koristiti. Nešto
se u meni slomi. I glas mi je to odavao. „Uzmem li ga, moraćeš da podeš za mnom
zbog njega, znaš?“ Dovoljno dugo sam ţivela u toj sebiĉnoj pustinji da bih znala
da ljudi daju svoje stvari drugima tek kad im više nisu potrebne. Ne treba ti ništa
na samrtnoj lomaĉi.
„Amani“, još mi je pamtio ime. „Moraš nešto da uĉiniš za mene. Ako ja ne…“
„Nećeš mi tu umreti“, odbrusila sam mu. Lice mu je na to pomalo smekšalo.
Nek je to i laţna uteha. Kako je krenulo, oboje ćemo umreti. U pustinji, izgubiti se
znaĉi umreti. Ako te ne dokrajĉi nešto u mraku, dokrajĉiće te sunce. „Prati iglu.
Moraš im reći za Dasamu.“
Nakon toga, ništa što je Dţin rekao nije imalo smisla. Samo je trućao, na
miraĊijskom i drugim jezicima koje nisam razumela. Senke su se već bile izduţile
po pustinji kad je zaćutao, ali meni je tišina iz nekog razloga bila još gora. I dalje je
bio na nogama, mada jedva, a mene je već kiĉma bolela od njegove teţine.
Strelica kompasa pokazivala je mnogo dalje od putanje kojom sam ja mislila
da treba da idemo, mada ni to nije bila neka putanja. Otkud znam da nas nisam
vodila ukrug? Ma, i koga briga; svejedno je u kom smeru je smrt.
Noge me izdaše nešto pre sumraka. Spustih se u pesak, Dţin se stropoštao uz
mene. Nisam se više dizala. Zagledala sam se u potpuno plavo pustinjsko nebo
gledajući kako se smrkava. Nismo imali zaliha, nismo imali pojma gde smo. Ni
metaka nismo imali. Trebaće nam neko ĉudo da bismo preţiveli noć.
Zamalo da mi promakne topot konja na mekom pesku. Ali me je u toj gotovo
potpunoj tišini pustinjskog sutona, uz Dţinovo tiho disanje, taj zvuk ipak naterao
da se pridignem. I na izbledeloj svetlosti ugledah šest konja i obrise jahaĉa.
Nekako se pridigoh poslednjim atomima snage.
„Ehej!“, zamahala sam rukama izbezumljeno, ali mi je glas iz sasušenog grla
beše odveć slabašan. „Ehej! Pomagajte! Pomagajte! Ovamo!“ Stadoh da skaĉem
iako su me noge jedva drţale. „Upomoć!“
Jedan od konja se okrenuo. Ugledali su me. Ĉista radost ispunila mi je grudi
kad su krenuli prema nama. Konaĉno dopustih kolenima da popuste. Klonuvši,
kleknula sam pored Dţina. Pa mu priljubili ruku uz srce koje je jedva kucalo.
Kada su se našli na pola puta do nas, primetih da je još neko uz njih, na
nogama. Neko koga maloĉas nisam videla da hoda pored konja. Neka devojka,
koliko sam mogla da primetim iz daljine.
Posrnuvši, pala je u pesak, da bi je trgnuli uzetom kojim joj behu svezane
ruke. Istoga trena primetih i uniforme. Plave.
Galanska boja.

90
 Zateturala sam se, te se mahinalno dadoh u beg. Ali dockan. Nekoliko
otkucaja srca kasnije, vojnici nas opkoliše.

91
 16. poglavlje

Galanska vojska se utaborila na mestu koje je verovatno nekada bilo

miraĊijska luka. Ugledasmo ga nakon višesatnog hoda. Drevne zidine uzdizale su
se izmeĊu peska i planina, delujući kao da su od samog peska oblikovane. Bele
šatre podignute su unutar okrnjenih bedema koji su bacali duge senke na
zalazećem suncu. Neki stranci u uniformama stranog kroja stajaše mirno oko
zidova izbledelih na suncu, nalik drveću koje je neko tamo posadio i zaboravio da
zalije.
Nije mi bilo druge nego da im dopustim da me povedu prema njima.
Dţina su prebacili preko konja poput tovara. Mene su grubo pretresli ĉim su
nas pronašli. MlaĊahni vojnik koji je za to bio zaduţen, uopšte se nije ţurio,
podvukavši mi ruke pod odeću u potrazi za oruţjem. Pitala sam se da li oseća
mrţnju koja isijava iz mene dok mi prstima prelazi preko pojasa. Oduzeli su mi
noţ. I pištolj, iako je bio prazan. I kompas. Sto beše najgore. Jer nije bio moj.
A onda su mi sputali ruke, privezali uz konja i naterali me da hodam pored
one devojke. Vojnik bi na svakih par koraka nagnao konja u kas, pa sam morala da
ga sustiţem, posrćući. Onoj drugoj devojci je izgleda bilo još gore, pa bi svaki put
pala. Jednom sam pokušala da joj pomognem, i za to dobila pucanj upozorenja u
pesak. Nisam ni mogla valjano da joj razaznam lice pod zamršenom kosom, za
koju se na kopnećem suncu ĉinilo da je uprljana neĉim crvenim. Nalik farbi. Ili
krvi.
U tvrĊavu stigosmo taman kada je sunce skoro skroz izašlo. Galanski vojnici
me sprovedoše kroz široku kapiju. Stopalom zapeh za nešto tvrdo i posrnuh, pre
nego što će me onaj galanski vojnik koji je drţao uţe ponovo cimnuti. Stopalom
sam zapravo zakaĉila nešto uklesano u kamenu. Neko ţensko lice. Tek tada
primetih i sveţe tragove na kapiji. Nekada je bila izrezbarena, nekom pustinjskom
legendom, neĉim iz naše istorije, ili iz naših molitvi, ali Galanci su sve to
sastrugali.
Smesta me je spopao bes. Oni ne pripadaju pustinji. Ne pripadaju ni mome
rodu. Ja sam pustinjska devojka. Koja mrzi što jednim delom potiĉe i od ovih
stranaca.
Vojniku koji nas je doĉekao unutra sa uredno zakopĉane uniforme visila je
gomila zlatnih kićanki. Zakljuĉili da mora da je neko vaţan. Ili bar misli da jeste.
Pogledao nas je tako bedne, kad mu se jedan od vojnika koji su nas pronašli,
obratio na gadnom, grlenom jeziku, koji prepoznah kao galanski. Dţinov je

92
kompas odmah prešao u njegove ruke, i on ga zamišljeno prevrnu. Naposletku mu
se oĉi zaustaviše na onoj devojci.
Ošinuo ju je pogledom kao sekirom. I ona pade na kolena.
„Molim vas“, zavapila je, „nisam htela.“
„Tvoja smrt nije kazna. Već nešto neizbeţno“, vojnikov miraĊijski nije bio
savršen, govorio je s naglaskom, ali razgovetno. „Dţin te je zaĉeo. Kći si
demonova. Svet treba oĉistiti od takvih kao što si ti.“ Vrativši se ponovo
galanskom, hitro je izdao neku jasnu zapovest. Devojka je vrisnula kad je
povukoše ka njemu. Mahinalno koraknuh prema njoj, ali me je odmah zaustavilo
uţe kojim su mi ruke bile vezane. A onda nešto poĉe da joj se dešava pred mojim
oĉima. Poĉela je da se uvija pod konopcem kojim beše sputana. I šake stadoše da
joj se menjaju. U jedan mah su bile devojaĉke, pa muške, pa onda detinje.
IznenaĊeno se trgoh. I crte lica su joj se menjale, iz jednog oblika u drugi, kao da
prolazi kroz ĉitav špil u pokušaju da pronaĊe pravu kartu koju će upotrebiti da bi se
spasila.
Onako iscrpljenoj, misli mi se zarojiše u glavi. Da nije Koţonoša? Nije,
Koţonoše ne podnose dnevnu svetlost. Ali oĉito je da nije ni ljudsko biće.
Kći demona, tako je maloĉas nazvaše. Kći dţina.
Ostali su ravnodušno posmatrali kako je vuku napred. Onaj vojnik s
kićankama stao je ispred mene da izvikne neku naredbu. Uzvrpoljih se pod
vojnikovim stiskom. Nisam mislila da mogu da uteknem. Nisam bila baš toliko
glupava da uopšte pokušam. Ali ĉisto da proverim.
Stavili su joj povez preko oĉiju. Prestavši da menja lica, poĉela je glasno da se
moli, jecajući, kad je gurnuše na kolena i uperiše joj pištolj u potiljak. To je
poslednje što videh, pre nego što će me odvući iza jednog od šatora.
I dalje sam, ipak, mogla da ĉujem kako se moli. Molitva za mrtve. Glasno je
odjekivala zidinama tvrĊave svuda oko šatora. A onda je dosegla svoj vrhunac kad
je zatraţila oprost greha.
Potom se zaĉuo pucanj. Osetih ga duboko u utrobi.
Molitve zamreše.
Usledio je opšti muk, a mene povukoše dalje. A onda je neko doviknuo nešto
na galanskom s bedema utvrde. Vojnik s kićankama zastade, da pogleda gore.
Zapazio je i zbunjenost na mom licu. Kiselo mi se osmehnuo. „Stiţe nam pešĉana
oluja. Bolje da uĊemo unutra.“
Gurnuli su me kroz otvor velikog belog šatora za onim vojnikom s
kićankama. Unutra je bilo previše mraĉno i vruće. Šator je bio od nekog debelog,
stranog platna, istkanog za neka daleka mesta s manje sunca. Spolja su se ĉule
pripreme za nadolazeću oluju, ali tu unutra beše neobiĉno mirno.
„Izvoli, sedi“, vojnik mi je pokazao stolicu. Kada mi se oĉi prilagodiše
prigušenoj svetlosti samo jedne uljanice, videh da se u šatoru nalazi jedna stolica

93
pred drvenim stoĉićem na kome su stajale hrana i bokal vode. Usta mi se nanovo
osušiše kad se prisetih koliko sam ţedna. Morala sam da upotrebim svu snagu
volje da ne preĊem jezikom po ispucalim usnama. „Sedi“, reĉe vojnik ponovo.
Palo mi je na pamet da se malo uzjogunim. Ali ovo nije bila teta Fara, koja bi
me pljesnula po straţnjici zbog pametovanja. I ja uradih šta mi se kaţe, ne
skidajući oĉi sa njega, u nadi da duboko u njima neće nazreti strah.
Vojnik je potom gurnuo ĉašu vode prema meni. Primetivši moje podozrenje,
namerno je malo otpio, pre nego što će mi je vratiti. Iskapih ĉašu vode u tri guljaja,
pa ispruţih ruku da je ponovo napunim.
„Ja sam general Dima“, predstavio se, pa je malo saĉekao. Nisam mu rekla
svoje ime, već tvrdoglavo nastavih da dolivam vodu iz bokala. Cutanje je potrajalo
još koji tren, narušeno jedino glogotanjem vode, pre nego što će ponovo
progovoriti: „Ne zanima mene nešto posebno ko si. Ali me zanima šta si radila
usred pustinje.“
„Tu sam roĊena“, rekla sam mu, pre nego što ću iskapiti još jednu ĉašu i
tresnuti njome o sto. „A koji je vaš izgovor?“
Izlete mi. Sva se skamenih, ĉekajući šta bi moglo da usledi. Šamar. Metak u
ĉelo. Ali general se samo kiselo nasmešio. „Vrlo je verovatno da sam ja u ovoj
zemlji duţe nego što si ti ţiva. Sluţio sam tu kao vojnik kad smo pomagali tvom
sultanu da preuzme presto pre skoro dve decenije. Dok si ti još bila samo pohotni
odsjaj u oĉevim oĉima.“ Odmah oborih plave oĉi. „A da nismo mi tu, naše bi
mesto zauzele neke druge zemlje. Ipak tvoja zemlja poseduje veliku vrednost.“
Taknuo je pištolj na boku. „Mene pak zanima šta ste ti i tvoj onesvešćeni prijatelj
radili u blizini Dasame tri dana nakon što je spaljena do temelja.“
Nije ona spaljena do temelja. Već je zasuta vatrom.
„Šta ćete s njim?“, pokušala sam da prikrijem strah u glasu. „S mojim
drugom?“ Neće valjda završiti kao ona devojka sa crvenim flekama u kosi?
Uznemirilo me je što sam u jednom trenu gledala kako u nju pucaju, da bih već u
narednom ja bila primljena kao gost. Znala sam da stranom vojniku ne treba
verovati.
„To već zavisi od onoga što mi kaţeš.“ Sada sam već i ja osećala pešĉanu
oluju, pošto zidovi šatora poĉeše da se tresu kako je nadolazila. Teško da ćemo biti
sigurni u klimavom stranom šatoru. Mada general izgleda uopšte nije strepeo.
Smireno je gurnuo malo hleba prema meni. Stomak mi je na to zakrĉao, lišavajući
me i ono malo laţne kontrole koju sam moţda imala. Otkinuh parĉe vekne i strpah
ga u usta. Bila je popriliĉno vazdušasta, ali će posluţiti.
Priznala sam mu istinu najbrţe što sam mogla izmeĊu zalogaja. Ili neki njen
pribliţni oblik. Odluĉivši se za pravac za koji se molih da neće i meni doneti metak
u glavu. Da smo putovali s karavanom. Da sam se zaputila u Izman. Da smo se

94
razdvojili tokom napada. Da nisam znala šta se desilo u Dasami. Pomno me je
slušao, ali nisam mogla da procenim da li mi je poverovao.
„A taj tvoj mladić?“, upitao me je; lampa se njihala iznad nas pred
nastupajućom olujom, bacajući mu svetlost i senke po licu. Sunce je napolju već
bilo zašlo. „Kuda je on pošao?“
„Ne znam“, rekoh iskreno. Moţda mi Dţin baš zbog ovoga nikada nije rekao.
Da ne bih mogla da ga odam.
„Oĉito je da je Siĉanin. Šta je traţio u pustinji?“
„Ne znam“, ponovih tvrdoglavo.
„Ti izgleda mnogo toga ne znaš o svom saputniku, hm?“, reĉe. Zaćutasmo se
okruţeni zvukovima pešĉane oluje koja je besnela napolju. Saţvakala sam i
progutala hleb najprkosnije što sam mogla. „A tu je, dakako, i pitanje tetovaţe na
tom tvom mladiću.“
„Ima taj dosta tetovaţa“, rekoh oprezno.
„Da, baš dosta“, reĉe general Dima. „Mislim na onu preko srca.“
„Ono sunce“, rekoh.
„Znamenje princa Ahmeda.“
Princa Pobunjenika. Ne. To je bilo siĉansko znamenje. Videla sam mu ga i na
novĉićima.
„Sve su ĉešći izveštaji o tom znaku iscrtanom po zidovima diljem zemlje“,
reĉe mi general Dima. „Pamfleti sa njim šire se Izmanom. Muškarce i ţene hapse
jer su ga prišivali na odeću.“
Dţin znaĉi nije dizao u vazduh fabrike u Prašnjavom Drumu za neku stranu
zemlju u kojoj nikada nisam bila. Radio je za pobunjeniĉkog princa Ahmeda.
Nevreme je pogodilo tabor, zaglušavajući bilo kakav odgovor s moje strane.
Osetila sam ĉitavim telom kad je pesak udario u zidove šatora. Dţin me je slagao.
Vukao me je preko pola zemlje ostavljajući me da verujem da je na strani neke
strane sile, mada je zapravo radio za pobunjeniĉkog princa. Najednom se
razbesneh, te u naletu gneva poţeleh da pešĉana oluja odnese šator sa sobom. Ali
me je savladao umor.
Nije ti Džin neprijatelj, podsetila sam sebe. Neprijatelj me posmatra na
svetlosti njišuće lampe, dok pešĉana oluja tutnji nad nama.
„Pobunjeniĉki princ“, nadovezao se general Dima kad je vetar malo oslabio,
kao da ga uopšte i nije prekinuo, „veruje da je poseban. Da je drugaĉiji od svih
ostalih toboţnjih uzurpatora.“ Retki su bili oni koje pešĉana oluja ne bi uzdrmala.
A ovaj još beše stranac. „Ali on to nije. Neprijatelj je sultana, što ga ĉini i našim
neprijateljem. Odnedavno je postao opasan. Prema svim našim obaveštajnim
podacima, uporište mu je negde u blizini. Zato je i uspeo da proširi svoj uticaj na
zapadnim granicama ove bestragije. Zato smo i mi ovde. Postavljen sam za
generala jer sam ubio tri sultanova brata koja bi zatraţila svoje pravo nad

95
prestolom tokom puĉa. I od tada mi je glavni cilj da ubijem tvoga sultana i
zajedniĉke neprijatelje Galandije.“
Nasmeših se generalu ne pokazujući zube. „Pa ako vas to zanima, onda bi
vam bilo od velike koristi da se Dţin probudi. Jer ja, vala, nemam ama baš nikakvu
predstavu gde bi vaši neprijatelji mogli biti.“
„A ovo?“, pokazao mi je kompas. Disanje mi se ubrzalo, preglasno u zatišju
nakon pešĉane oluje.
„To je kompas“, rekoh polagano. Samo što sam znala da to baš i nije cela
istina. Kompas koji nije pokazivao sever. Sto Dţinu beše dovoljno vaţno da bi
krenuo za mnom u Klekovgrad, i potom i na voz. Da bi to bilo poslednje što mi je
dao misleći da umire.
Samo što ja nisam znala celu istinu. Zasad. Ponadah se da je ni on ne zna.
„Da“, reĉe general, „dvostruki kompas. Gamanijske izrade, ĉini mi se. To ti je
ona ĉudnovata zemljica što se graniĉi s Galandijom, u kojoj madije smatraju
naukom, a ne izopaĉenim zlom kako tvoj narod naziva Uništiteljku Svetova. Ovo
će“, obrnuo je kompas medu prstima, „uvek pokazivati prema drugom kompasu s
kojim je uparen. Ako bilo koji saveznik Princa Pobunjenika poseduje jedan od
njih, šta misliš kod koga je drugi?“
Kod nekog dovoljno bitnog da bi me jurio po vozu. Prisetih se jedne druge
Dţinove tetovaţe: kompasa na ramenu, nasuprot suncu. Kao da mu je srce
zarobljeno izmeĊu njih.
„Ne znaš“, general je odgovorio umesto mene. „Da, jasno mi je.“ Okrenuo ga
je u ruci, i igla se usmerila gde treba. „Izgleda da pokazuje ka Devinoj dolini.“
Sklopio je šaku oko njega. Neka nelagoda mi se javila u stomaku. „Sutra ćemo
zajedno otkriti ko nas to ĉeka na drugoj strani.“

„Oblaĉi se.“ Pred zoru me je neko probudio bacivši mi zaveţljaj odeće u lice.
General Dima je stajao u vratima. Nakon što je bio završio s ispitivanjem, gurnuli
su me u neki sobiĉak u oĉuvanom delu tvrĊave. Bio je prašnjav i zagušljiv, a vrata
masivna. To znam jer sam dala sve od sebe pokušavajući da ih otvorim dok mi se
brava nije zamutila pred oĉima od umora, a kapci poĉeli da mi se sklapaju. A onda
sam konaĉno utonula u iznuren ali nemiran san.
„A on?“, upitala sam ga. Morala sam da saznam da li je Dţin preţiveo noć.
„Oblaĉi se“, ponovio mi je general. Baĉeni zamotuljak liĉio mi je na malu
galansku uniformu.
„Već sam obuĉena.“ U pustinjsku nošnju natopljenu znojem, krvlju, a moguće
i utrobom mora, ali jesam bila obuĉena.
„Oblaĉi se da te mi ne bismo oblaĉili“, reĉe general.

96
 Đavola bih im tako nešto dopustila. Ustala sam s kamenog poda. Svaki delić
tela me je boleo. Ĉekala sam da se okrenu, ali general nije skidao oĉi sa mene. A
nije ni vojnik s njegove desne strane, koji mi se pomalo i podsmehivao. Vojnik
sleva je posramljeno gledao u pod. Osećajući da mi koţa na vratu gori od stida,
okrenula sam im leda. Skinula sam se i presvukla najbrţe što sam mogla. Potajno
ih mrzeći. Šta sam drugo mogla?
Manja nas je skupina ĉekala pred bedemima drevne tvrĊave. Ukupno dva
vojnika i pet konja. Dţin je bio na jednom od konja, te osetih da mi strah u
grudima delimiĉno popušta. Glava mu je bila oklembešena, u nesvesnom stanju, pa
su ga privezali za konja kako ne bi pao, ali bar je bio ţiv.
Popela sam se na konja ispred jednog od vojnika – onog mladog koji je bio
dovoljno kulturan da obori pogled kada sam se presvlaĉila. Pošto smo krenuli,
laknulo mi je što je drţao ruke k sebi.
Jahanje do klisure zvane Devina dolina beše truckavo i sporo. Taĉno sam
mogla da ĉujem vojnikovo isprekidano disanje u uvetu dok se muĉio da jednom
rukom usmerava konja po sigurnom terenu, a drugom da mene drţi.
„Znaš da ne moraš da me drţiš“, rekoh mu, nakon što je jedva nekako
savladao neku popriliĉno oštru okuku. „Nisam baš toliko glupava da skoĉim u
ponor od sto pedeset metara.“ Biće da nije govorio miraĊijski, pošto mu se ruka još
jaĉe sklopila oko moga struka. Opsovah tiho na galanskom, kako me je Dţin
nauĉio tokom našeg dugog prelaska pustinje.
Nisam skidala pogled s Dţinovog onesvešćenog tela na konju ispred nas.
Bilo je taĉno podne kad smo stigli do reke u podnoţju klanca, koja se nalik
ogoljenoj veni pruţala dolinom raspuklom poput kakve rane. Konjima je dat koji
tren da se odmore i napoje, pre nego što ćemo krenuti dalje. Predvodio nas je
general Dima, s kompasom koji mu je blistao u ruci. Pratili smo reku, sve dok
general najzad nije promenio smer i poveo nas kroz tesan prolaz izmeĊu dve litice
klanca. Put se odatle ponovo raĉvao, pa je general na trenutak oklevao, pogledavši
u predmet u rukama pre nego što će nas povesti desnom stazom. Jedva da smo
prošli nekoliko stopa, kad naiĊosmo na ćorsokak. Dreknuo je nareĊenje da se
vratimo nazad, te smo se namuĉili da vratimo konje kroz uzani kameni otvor.
Ubrzo sam shvatila da je klanac zapravo lavirint. Svaka staza se delila u još
dve, pa onda u neke nove. Neke su imale neprirodne oznake, tragove nekog
snaţnog grebanja po kamenu, a jednom ili dvaput proĊosmo i kraj neĉega što je
nekada moglo biti bogomolja. Porušeni zidovi sa ostacima fresaka iznutra. Gotovo
potpuno ĉitava freska Prvoga Junaka posmatrala me je dok smo prolazili kroz neki
tesnac jedva dovoljno širok za konje.
Gledala sam kako general sve više i više gubi ţivce, pošto nas je kompas
vodio iz jednog ćorsokaka u drugi. Ĉetvrti mi je privukao paţnju. Malko sam se
uzvrpoljila uz vojnika koji me je drţao. Znoj se bio nakupio izmeĊu nas, na mestu

97
gde su mu prsa bila priljubljena uz moja leĊa. Pokušavala sam da se namestim u
sedlu, da se malo odvojim od njega, ali on me je stalno vukao nazad.
Uto se ispred nas zaĉuo neki povik, galanska reĉ za koju sam sada već nauĉila
da znaĉi „ćorsokak“. Pogledah iznad vrata konja. I sva se sledih. Nijedan ćorsokak
nije ovako izgledao.
Zid klanca bio je ofarban jarkim, gotovo dreĉavim bojama, koje su se pruţale
jedna preko druge, od prašnjavog podnoţja sve do vrha koji nisam ni mogla da
vidim: neka devojka ţute kose koja se pretvara u ţivotinju. Pa ogroman crveni dţin
koji besni usred uskovitlane vode. Neki plavoputi muškarac okruţen demonima.
Neka bitka posle koje se moţda baš i otvorila zemlja tu na mestu na kojem smo
stajali, ostavljajući za sobom trag veliĉine ove doline. A taĉno izmeĊu neke
razigrane devojke sa zmijama namesto kose i nekog demona koji je vitlao
odseĉenom glavom, behu oslikana vrata.
Mene su odgajili na priĉama o dţinima i njihovom svetu, o tajnim dvorovima
na oblacima, domovima koji izranjaju iz peska. O dverima njihovih carstava koja
se mogu otvoriti jedino šaptanjem tajne reĉi u bravu. U poslednji bih se luzi
opkladila da se bivak Princa Pobunjenika nalazio iza ovih vrata.
A Galanci su ga pronašli. Spopade me panika dok sam gledala u potiljak
generala, koji je osmatrao zid i prelazio rukom preko slika. A onda se okrenuo,
uzviknuvši zapovest na galanskom, pa je mahnuo vojnicima da se povuku. Mladi
vojnik je nekako sproveo našeg konja kroz tesnac, koji savladasmo na jedvite jade.
Ali meni se toliko misli uskovitlalo u glavi, da se nisam mnogo obazirala na
njegovo telo koje se nelagodno stiskalo uz moje. Nisu primetili da sam shvatila.
Ipak su bili stranci. Nisu znali naše pustinjske priĉe. Oni su te priĉe
odvaljivali sa zidova umesto da ih upoznaju. Nisu marili za naš jezik, pa samim
tim nisu ni razumeli priĉe koje smo pripovedali oko vatre. A s koje god strane
obale da su došli, tamo sigurno nisu imali dţine, i nisu imali ĉarobna vrata u
kamenim zidovima.
Nisu znali, a ja im, vala, sigurno ne bih rekla.
Posle toga sam bila opreznija. Gledala sam da upamtim stazu kojom smo se
udaljili od oslikanih vrata. Desno, pa levo kod nekog ogromnog kamena koji je
podsećao na kamilu, i onda opet desno. Ponavljala sam to u mislima poput molitve
sve dok konaĉno nismo stigli do neke toliko uzane staze, da konji njome nisu
mogli da proĊu. General je sjahao da izda neku naredbu na galanskom. Druga dva
vojnika krenuše za njim. Onaj moj je ostao.
Moţda mi se upravo ukazala prilika.
Saĉekah da ostali vojnici peške nestanu u kamenom lavirintu. Ima dosta toga
što muškarci nikada ne oĉekuju da bi neka devojka uradila, ma odakle bili. Munula
sam ga laktom u nos, dovoljno snaţno da ga zbacim s konja na tlo. Skoĉih pre

98
nego što uspe da ustane, i naĊoh se na njemu. Istrgla sam mu pištolj iz futrole, i
uperila mu ga u lice.
Nisam opalila.
Pucanj bi privukao neţeljenu paţnju, a ostali vojnici se nisu bili previše
udaljili.
„Da nisi pošao za nama“, rekoh mu. Nisam znala da li me je razumeo na
miraĊijskom, ali ponadah se da će mu moj preteći glas i pištolj biti dovoljno jasni.
„Da se nisi mrdnuo, niti zvao u pomoć.“ Polako sam se udaljavala od njega. „Ima
da nas pustiš, i da ostaneš tu.“ Drţala sam pištolj uperen u njega još koji trenutak,
da se uverim da neće ustati. A onda ostadoh nezaštićena taman toliko da se
popnem na konja iza Dţina. Njegovo onesvešćeno telo mi se navalilo na leda
poput tega, ali osetila sam mu dah u kosi na potiljku. Živ je, podsetila sam sebe.
Bacih pogled preko ramena. I stvarno, galanski vojnik se nije maknuo.
Poterala sam konja u galop, krenuvši istim putem prema oslikanim vratima. U
sebi sam ponavljala uputstva koja sam zapamtila poput molitve. Srce mi je zamalo
iskoĉilo kad je konj utrĉao u neki ćorsokak i uzbunjeno zanjištao.
Naĉas ostadoh bez daha.
Dţinova koţa bila je hladna na dodir. Stanje mu se pogoršavalo.
A nisam imala vremena za greške. Bila nam je potrebna pomoć, i to što pre.
Zaţmurivši, pokušala sam da dokuĉim gde sam to pogrešila, paţljivo se vraćajući
istim putem do kamenog lavirinta.
A onda najzad skrenusmo iza jednog ugla, i oslikani se ćorsokak izdiţe se
pred nama da nas doĉeka.
Osetih olakšanje.
Sjahavši, spustila sam i Dţina sa konja. Prešla sam prstom po rubu vrata.
Naizgled od ĉvrstog kamena. Od ĉvrstog kamena dok se ne izgovori prava lozinka.
Kao u priĉama. Ili to, ili sam se previše unela u bajke koje mi je majka priĉala.
„Dţine“, protresla sam ga za ramena. Glas mi je bio promukao od ţedi.
„Dţine, budi se. Moraš da se probudiš. Treba mi lozinka.“
Nije se ni mrdnuo. Moţda bih se od muke i nasmejala da se nisam bila na
ivici panike. Da nisam bila sigurna da će nam galanski vojnici ući u trag u tren oka.
Konj je napeto zarzao iza nas. A onda se bez ikakvog upozorenja propeo i
jurnuo odatle. „Ne!“, viknula sam za njim. Ali poznavala sam konje dovoljno
dobro da znam da mi to neće pomoći.
Ophrvana umorom i glaĊu, klonula sam na zemlju spustivši glavu na kolena.
Morala sam da se odmorim. Makar na tren.
„Izgubila si se?“ Podigla sam pogled. Onaj galanski vojnik kojeg smo
maloĉas ostavili za sobom stajao je na nekoliko stopa od nas, naslonjen u hladu na
drugoj strani doline, delujući zadovoljno sobom.

99
 Moţda bih se i uplašila, da me nije spopao toliki oĉaj. „Kako si nas pronašao
doĊavola?“, glas mi je zazvuĉao promuklo.
„Diţi se, pre nego što te upucam“, naredio je, ali nigde mu nisam videla
pištolj. Nešto tu ne štima.
„Baš da vidim da me nateraš.“ Drţao se hladovine. Podigavši pištolj, uperila
sam ga u njega. I opalila. Vojnik se zateturao, delujući zgranuto. A onda mu je crna
krv zakapala iz rane. „Ili se plašiš sunca, Koţonošo?“
Lice mu se u trenutku promenilo. Ljudsko lice bez iĉega ljudskog na sebi.
Koţonoša je iskezio svoju oštru ĉeljust na vojnikovom licu – licu koje je pripadalo
njegovom poslednjem plenu, shvatih. Prestravljeno sam gledala kako mi prilazi,
dok se nije našao na samom rubu senke koju je su bacale litice klanca. „Pustinjska
devojĉice, zar je toliko prošlo otkad je tvoj narod video nekoga od nas da si
zaboravila da nemamo srce koje nam moţeš prosvirati metkom?“ Ĉudovište je
otvorilo ĉeljust da bi ţarilo zube u sopstveno rame i grudi na mestu gde sam ga
upucala, i odgrizlo metak zajedno sa ogromnim parĉetom mesa, koje je potom
ispljunuo. „Baš bi bilo lepo kad bih se sad nahranio tobom.“ Zapalacao je jezikom,
dugaĉkim, crnim, kroz oštre zube. „Umirem od gladi. Ĉak i nakon što sam se najeo
mesa onog stranca. A ti mi baš deluješ slasno. Ali mogu valjda da priĉekam još
koji sat.“
„Naĉekaćeš se dok ne crkneš.“ Iako nisam mogla da ga povredim mecima, to
nije znaĉilo da ću umreti tu. „Kad se smraĉi, mene neće biti tu.“ Prebacila sam
Dţinovu ruku oko vrata. Ako nešto ume da me nagna da krenem dalje, to je
sigurno Koţonoša.
„A gde si se zaputila, plavooka?“, Koţonoša se izgladnelo nacerio. „Nemaš
kud.“ Bacih pogled u pravcu iz kojeg sam došla. Dok sam ja ovde sedela, sunce se
pomerilo taman toliko da ulaz u dolinu prekrije senka.
Dţin i ja smo stajali pod zaštitom poslednjih zraka sunca.

„Otvaraj se!“, lupala sam rukom po vratima. „Otkljuĉaj se. Puštaj me unutra.“
Kamena površina oslikanih vrata nije se ni makla. Nisam oĉekivala da je lozinka
tako oĉigledna, ali nisam ţelela da ni umrem i ne pokušavši.
„Mislim da te neću odmah ubiti“, koţonoša je špartao gore-dole u senci. „Da
moţeš da me gledaš dok ti jedem meso tim tvojim lepim okicama, a ja ću te slušati
kako vrištiš.“ Koţonoša se nacerio ustima mrtvog galanskog vojnika, koja sad
behu puna oĉnjaka. „Znaš da si ga ostavila nenaoruţanog i nemoćnog. Bio je lak
plen.“ Pokušavao je da mi privuĉe paţnju. Sad se već skoro našao uz nas, senka
nam je bila toliko blizu da sam morala da priljubim lakat uz telo. Svetlost će ga
spaliti. Ali moţe da se strpi, pošto se trag svetlosti smanjivao iz sekunde u
sekundu. Vreme mi je isticalo.

100
 Prepešaĉila sam ĉitavu pustinju sa Dţinom, da bismo sad ovde umrli.
Priĉe. Sećanje mi se lenjo javi u glavi. Galanci nisu neki pripovedaĉi. A nije
ni Dţin.
Sakr.
Pogrešio je ime. Dţinijevo ime kojim se prizivala pomoć, kojim su se otvarala
vrata njegovog carstva. A onda je ponovo bio pogrešio. Izgovorio ga je u pustinji,
trabunjajući nepovezano zbog morinog otrova.
Prislonih se uz vrata. Bilo mi je glupo, ali nije bilo nikoga da me vidi sem
koţonoše, koji je hteo celu da me proţdere, a do njegovog mi mišljenja nije bilo
stalo. Priljubivši usta uz oslikanu kljuĉaonicu, šapnuh mu ime: „Sakr“. Pa zadrţah
dah.
Ništa se ne desi. Poslednja nada je nestajala dok sam se šuljala uz vrata.
Sunce me izdade u okatrenuću. Jednog trenutka smo bili pod poslednjim
zrakama svetlosti, u narednom me je senka već dotakla. A s njom se pojavila i
koţonošina šaka. Dugaĉkim kandţama prešao mi je po ruci, i krv mi orosi koţu
duţ pet dugih ogrebotina.
Posegnuo mi je zubima za vratom. Prisetila sam se šta me je Dţin uĉio: nisam
pokušala da se odmaknem. Zabila sam se svom teţinom u ĉudovište. Zario je zube
u meso i krv, parajući mi rame. Bol mi prostruja ĉitavim telom i zajedno padosmo
na tlo.
Odgurnuvši ga sa sebe, oteturala sam se nazad do oslikanog zida. Krvlju
zamazah obrise devojke koja je jahala leoparda. Od svih nebitnih sitnica, baš to
primetih na samrti.
A onda mi škripav zvuk povlaĉenja kamena o kamen ispuni uši. U luĉnom
prolazu u kamenu, gde su bila oslikana vrata, stajala je najdoteranija devojka koju
sam ikada videla. Kao da je roĊena tako lepa, a onda su je lickali i kindurili dok
nije dosegla najsavršeniji izgled kojem se ţivo biće moţe nadati. Lice joj je
podsećalo na pustinjske zaravni i dine, ali joj tamne oĉi nisu bile tako meke.
Pramenovi crne kose hvatali su joj se za trepavice dok je gledala u prizor pred
sobom. Obrve joj se podigoše ĉim je ugledala Dţina, onesvešćenog u pesku pored
mene. „Mora da si ti izgovorila ĉarobnu reĉ“, rekla mi je.
Pogled joj preĊe na koţonošu. Posegnula je iza sebe, i dve dimiskije fijuknuše
pre nego što će ih ukrstiti ispred sebe. „A ti imaš krvi na kandţama.“
Nije se kretala poput Dţina, niti poput bilo kojeg drugog vojnika kojeg sam
ikada videla. Kretala se kao oluja kojoj je neko dao ĉelik u ruke. Koţonoša skoĉi
na nju. Devojka mu izvrda i zaseĉe ga desnim maĉem po ruci. Ĉudovište na to
zareza, i opet se zatrĉa u nju taman u pravom trenutku da mu zarije levi maĉ kroz
stomak, a desni kroz vrat. Oĉi na ukradenom licu mu se razrogaĉiše. Srce mi naĉas
zadrhta – izgledao je posve ljudski. A onda mu se razjapi zubata ĉeljust.

101
 Istrgla je seĉiva napolje, crna od zloduhove krvi. On se stropošta na tlo, grĉeći
se u pokušaju da se podigne. Nije mu pruţila priliku – koţonošina glava odlete u
jednom glatkom zamahu.
A ja sam imala tren da shvatim da sam izgubila previše krvi pre nego što će
mi se sve zamraĉiti.

102
 17. poglavlje

Probudila sam se zureći u zvezde.

Zaţmurila sam, pa ponovo otvorila oĉi. Zvezde su bile pobodene u šatoru
iznad mene, sazveţde od ţute tkanine u svetlosti fenjera. Pokušala sam da se
pridignem, ali ruka mi se bolno pobunila i uhvatila me vrtoglavica. Osećala sam se
kao da umirem. Sto je ipak privilegija ţivih.
Potrajalo je koji trenutak dok mi se razbistrilo u glavi. Ruka mi je bila
zavijena od zgloba do ramena. Zavoji su mirisali na med i nešto meni nepoznato.
Dţin je leţao do mene prekriven do lakata debelim ćebetom. Gole grudi mu
behu orošene znojem. Bio je obavijen sveţim zavojima, pa se rana više nije videla.
Ali grudi su mu se nadimale dok je plitko disao, što je i meni odmah olakšalo
disanje. Bio je ţiv. Oboje smo bili ţivi. Nalet olakšanja beše dovoljno jak da me
pridigne na laktove kako bih se bolje osvrnula oko sebe.
U uglu je sedeo neki neznanac. Deĉko Dţinovih godina, okruglastog lica,
ruku prekrštenih preko grudi, kovrdţave crne kose koja mu je padala preko oĉiju,
dok mu se, usnulom, brada dizala i spuštala.
Polagano se pridigoh, pazeći da ga ne probudim. Ĉinjenica da sam bila
previjena i da mi ni ruke ni usta nisu bili vezani, uĉinila mi se kao dobar znak. Ali
to što su se pobrinuli za mene ne znaĉi da treba da im verujem. Dţin moţda jeste
jedan od njih, ali ja nisam.
Pogled mi se spustio na gomilu flašica i zavoja u jednom ćošku, i meĊu njima
ugledah mali noţ, primereniji leĉenju nego borbi. Imao je zgrušane krvi na sebi.
Zgrabih ga. Morala sam da doznam gde sam se to našla. A odavde sigurno neću
nenaoruţana.
Nije bilo teško provući se pored uspavanog straţara. Sunce me je bolno
opalilo po licu kroz otvor šatora i oslepelo me ĉim sam kroĉila napolje.
Neko je obojio sve oko nas dok sam spavala.
Sve oko mene se zelenelo. I to ne meni poznatom nijansom. Mislila sam da je
zelena boja sparušenog ţbunja koje bi nekako izniklo izmeĊu kamenja – a ne ova
boja koja je svojim postojanjem prkosila pustinji, nezastrašena. Iza mene se
ogromna litica mutnozlatne boje nadvijala nad taborom, ali pesak je uzmicao pred
njom, povlaĉeći se od tih zidina. Ispred mene se pruţao pogled na oazu, ţivopisnu i
nabujalu od ţivota, ispunjenu ljudima. Na prvi pogled procenih da je bila veliĉine
Prašnjavog Druma, sa stotinak duša. Samo što je poreĊenje ovog mesta s
Prašnjavim Drumom bilo isto kao porediti burakija s magarcem. Na samoj sredini
uzdizala se zlatno-crvena kula, dovoljno visoka da zapara nebesko plavetnilo.

103
 Noge mi u poslednjem trenutku rešiše da ipak prohodaju, umesto da me
izdaju. Noţ sam jednom rukom drţala uz telo. Mada nisam znala ima li neke vajde
od njega. U glavi mi se vrtelo, ili zbog gubitka krvi ili zbog upadljive neobiĉnosti
ovog mesta. Noge su mi gotovo same išle. Nekoliko koraka dalje uţareni pesak je
postao hladan, ĉim kroĉih u hladovinu oaze.
Prošla sam ispod drveća naĉiĉkanog narandţama i narom i nekim voćkama
koje nisam uspela da prepoznam. Bilo ih je posvuda, oko jezera toliko bistrih i
dubokih da mi se ĉinilo da ću, pribliţim li se dovoljno, videti kako u njima kuca
srce zemlje.
U oazi nije bilo prave staze. Cadori svih boja behu raštrkani meĊu drvećem,
razvuĉeni uz sanduke ili zakaĉeni o grane drveća.
A tek ljudi… Svi koje sam videla bili su odeveni u boje koje kao da su nastale
zajedno dok je svet bio mlad. Nekoliko ljudi okupilo se oko jednog jezerceta, prali
su odeću i ćaskali; nisu podigli pogled kad sam prolazila. Ona devojka koja je ubila
Koţonošu predvodila je šaku muškaraca i ţena s drvenim maĉevima u nekoj vrsti
vojne veţbe. Sakrila sam se iza jednog drveta, da me ne vidi. Zamalo nagazih dva
deĉaka, po svemu sudeći mlaĊa od mene, koja su ĉaĉkala nešto što mi je liĉilo na
bombu. Obojica me pogledaše.
„Najbolje bi bilo da nas zaobiĊeš u širokom luku“, reĉe jedan od njih.
„Radije bismo samo sebi razneli ruke“, dok je govorio, shvatih da to uopšte
nije bio deĉak. Neka devojĉica, kratko ošišana, toliko ţgoljava da bi je trebalo
udvojiti da bi bacila senku, ali ipak devojĉica. Ĉinilo se da ih uopšte ne brine što
sam strankinja. Moţda vam posedovanje ĉarobnih vrata štedi gomilu sumnji.
Dobrano sam ih zaobišla, za svaki sluĉaj, iako nisam znala kuda sam se zaputila.
Iz šumarka kroĉih na veliku pešĉanu ĉistinu. Preda mnom se našao daleko
najveći ĉador. Dvaput viši od ĉoveka, izgledao je kao da bi u njega moglo da stane
pola tabora – više je liĉio na šatru za zabave nego na spavaonicu. Od crvenog
platna, sa ogromnim plavim suncem prišivenim na platnenom krovu.
Kao na Dţinovoj tetovaţi.
Primakavši se, primetih da samo jedna prilika stoji u njemu. Trebalo bi da
izgleda manji pod tako visokom platnenim svodom, ali ipak je lako ispunio taj
prostor, poput sunĉeve svetlosti. Bio je nagnut nad stolom, pa mu videh jedino
teme. Ruke je spustio oko neke ogromne karte. Bilo je i drugih papira, pritisnutih
kamenjem, praznim ĉašama i oruţjem.
I jedan ulubljen mesingani kompas.
Dakle, to mora da je Princ Pobunjenik. Kroĉio je pred mene pravo iz
logorskih priĉa koje nismo smeli da priĉamo. U šatri prekrivenoj suncem.
Njegovim suncem. Nova zora. Nova pustinja.
Sunce se odbilo o noţ u mojoj ruci, i blesnulo pod šatorom. Momak je na to
podigao pogled, prepadnut, i oĉi mu se zaustaviše na meni. Nemam pojma šta sam

104
oĉekivala od Princa Pobunjenika, ali sigurno nisam mislila da će izgledati kao
svaki drugi pustinjski momak kojeg sam znala. Bio je mlad. Pustinjski crne kose,
koţe preplanule od sunca, snaţne, ĉetvrtaste vilice, glatko obrijan.
Nije me video onako kako sam zaista izgledala – kao strankinju koja mu se
zatekla na ulazu u šator, prašnjava, pomodrela, okrvavljena, kose pune peska. I
jezika koji kao da je najednom progutala. Gledao je u mene kao da imam svako
pravo i razlog da budem tu.
„Povredena si“, ĉelo mu se zabrinuto namreškalo. Namah ga nisam razumela,
a onda shvatih da mi je krv probila kroz zavoje.
„Saţvakao me neki koţonoša“, osetih se glupavo ĉim su mi te reĉi prešle
preko usana. „Malko samo“, ni to nije zvuĉalo bolje. Ali njemu se lice odmah
razvedrilo.
„Aaa“, klimnuo je glavom. „Ti si ona koju je Šazad juĉe donela u tabor
onesvešćenu.“ Dakle, izgleda da su već svi ĉuli da sam za dlaku utekla smrti.
„Pretpostavljam da tebi treba da se zahvalim što si mi dovukla brata ĉak ovamo.“
A onda reĉe još nešto, ali meni se jedna reĉ zaglavila u glavi, pa od nje
nijedna druga nije mogla da proĊe. Brata.
Pokušah da iznaĊem neko drugo objašnjenje, ali to se moglo odnositi samo na
jednu osobu. Dţin mu je bio brat.
Što bi znaĉilo da je i Dţin bio princ. Nije Dţin radio za Princa Pobunjenka.
On je i sam bio princ.
Priĉao mi je kako je slomio nos i kako mu ga je brat namestio. Kako je roĊen
u Izmanu, iako je iz Siĉe.
Ali nijednom mi nije rekao da je princ.
Ljubila sam se s jednim princom! Ta mi šašava pomisao prostruja glavom u
istom trenutku kad osetih cev pištolja prislonjenu uz vrat, koja je odmah prenula
moj uskomešani tok misli. „Baci noţ“, zaĉuh ţenski glas. „Toliko mi bar duguješ
što sam ti spasla ţivot.“
Nagon da uzvratim odmah se javio u meni, ali telo mi je bilo previše umorno
da bih mu se predala. Raširila sam prste i noţ mi pade pored nogu. Pištolj mi se
pomerio s vrata, i ta devojka – ista ona koja je ubila koţonošu – stade ispred mene
i dalje nišaneći. Prisetih se da ju je Ahmed maloĉas nazvao Šazad. Viknula je:
„Bahi, našla sam je!“
„O, hvaljen da je Bog i svako Prvo Biće“, treća prilika uletela je u šator. Onaj
kovrdţavi deĉko koji je bio zadremao kad sam se probudila. „Kunem se da sam
samo na sekund zaspao.“ Pripretio mi je prstom, kao majka kad grdi dete. „Nije
nimalo uĉtivo beţati od nekoga ko ti je spasao ţivot.“
„Ne bi mi bilo prvi put“, priznala sam. Po glavi mi se i dalje svašta motalo, ali
mi je zbog uperenog pištolja sadašnji trenutak bio od preĉe vaţnosti.

105
 „Ne bi ni njemu bilo prvi put da mu se neka cura išunja iza leda dok spava“,
promrmlja Šazad Bahiju, dovoljno tiho da samo ja ĉujem. Dok je ubijala onog
koţonošu nisam bila zapazila, ali naglasak joj je bio severnjaĉki i oštar, kao kod
zapovednika Nagiba, te poţeleh da opet zgrabim noţ.
„No, hoćeš li me upucati ili nećeš?“ Moj naglasak se oštro sudari s njenim
dok sam piljila u cev pištolja. „Ispašće da si mi dţabe spašavala ţivot.“
Šazad me procenjivaĉki pogleda podignute obrve, pa spusti oruţje.
„Opa“, reĉe mi Bahi kovrdţavko. „Nikada je ranije nisam video da tako brzo
popusti. Mora da joj se sviĊaš.“
Šazad se nije obazirala na njega. „Znala je da treba da izgovori Sakrovo ime“,
reĉe kratko.
„Ali se vrata ipak nisu otvorila“, ubacila sam se.
„Vrata se jedino iznutra mogu otvoriti“, reĉe Šazad. „Svaki smrtnik dovoljno
pouzdan da bi mu bilo povereno pravo ime dţina koji je ovo mesto podigao moţe
da mu izgovori ime kako bi ušao. Time se najavi nama unutra. Mi smo priĉu o
ovom mestu pronašli u nekoj staroj knjizi u kojoj se navodi dţinovo pravo ime.“
Zvuĉalo mi je opasno zapisivati tako nešto. „A ko je onda vas pustio unutra?“
„Postoje i drugi naĉini da se uĊe, ako umeš da letiš. Ili si spremna da se malo
pentraš“, pokazala je rukom prema vrhovima stena koje su nas okruţivale.
Pretpostavljam da si, ukoliko poznaješ stazu, mogao da se prebaciš preko vrha
klanca. Zapitah se koliko li će Galancima trebati dok se ne sete da upotrebe
kompas na taj naĉin.
„Pa, ako joj je Dţin verovao toliko da joj poveri lozinku, meni je to
dovoljno“, reĉe Ahmed. „Hoćeš li nam reći ko si?“
Što i ne bi trebalo da bude neko naroĉito teško pitanje. Hteo je da pita ko sam
i šta sam Dţinu, ali u to baš i nisam bila sigurna. Saputnica. Drug. Saveznik.
Glupaĉa koja je bila spremna da umre zbog njega iako zapravo nije ni znala ko je.
„Ja sam Amani“, rekoh, zvuĉeći kao da se izvinjavam.
„Oprosti nam“, Ahmed kao da je predosetio moju teskobu. Prišao mi je od
stola. „Umorna si. Hoćeš li da sedneš i nešto pojedeš i…“
„Bahi!“, zbog nekog novog glasa svi okrenusmo glave. Unutra utrĉa neka
devojĉica mlada od mene. Tamnoljubiĉaste kose koja joj je u mekim talasima
obrubljivala iskreno uspaniĉeno okruglasto lice. Okrenula se prema meni. „Nešto
se dešava s mojim bratom. Nešto nije u redu. Dţin nešto mumla u snu.“
Eto je opet ista reĉ. Brat.
Mada je ona još manje liĉila na Dţina od Princa Pobunjenika.
„To je uobiĉajeno“, reĉe Bahi. „To njegovo telo sagoreva ostatke morinog
otrova.“
„Siguran si?“, upita devojĉica ljubiĉaste kose plaĉnim glasom.
„Dalila“, princ je neţno ispruţio ruku prema njoj. Prema sestri, shvatih.

106
 „Pa ti si dţinova kći“, izlete mi, mada više onako, za sebe. U glavi mi se
zavrtelo od pokušaja da ustanovim šta je zbilja, a šta je poteklo od logorske vatre.
„Iz one priĉe.“
Dalili je to istoga trena odvratilo paţnju s njenih briga. Zabacila je svoju
bujnu ljubiĉastu kose iza ramena, kao da će je time sakriti.
„Oĉekivala si oĉnjake i krljušt?“, princ Ahmed se nasmešio kao da se radi o
šali, mada je to rekao sa izvesnim oprezom.
„Pre će biti krila i rogove“, napola se našalih. Tako su u Prašnjavom Drumu
priĉali da izgleda prinĉeva ĉudovišna sestra. Devojĉica je na to oborila pogled,
postidena. Vazduh je zatreperio oko nje poput jare u pustinji. Ljubiĉaste nijanse
nestade, i njena kosa postade potpuno crna kao bratovljeva. Krenula je srameţljivo
da je uvrće oko prsta. Najednom zaţalih što sam bilo šta rekla.
„Odoh ja da ga ipak obiĊem“, reĉe Bahi, prekinuvši napetost. Podigao je ruku
da se pozdravi, i ja mu ugledah plavo mastilo utisnuto u dlan u savršenom krugu
ukrašenom raznoraznim znakovima.
Ispunila me je neka zebnja.
„Pa ti si sveštenik.“ Mi smo u Prašnjavom Drumu sami zašivali prostrelne
rane i otfikarene prste. A morali ste da izgubite bar dva uda ili kofu krvi pre nego
što ste smeli da pozovete Svetog oca. Njega bismo zvali tek kada je sve drugo sem
molitve bilo beznadeţno – delom da zaleĉi, ali i da vas provede kroz vrata smrti.
Prisustvo sveštenika nikada nije slutilo na dobro. Bilo je poslednje pribeţište.
Ta misao mora da mi se jasno oĉitavala na licu. „Ne brini“, Bahi je podigao i
drugu ruku. Bila je ĉista. Istovetne tetovaţe, koja bi trebalo da bude na njoj, nije
bilo. „Nisam baš neki.“
Spustio je obeleţenu šaku Dalili na rame, pa se sauĉesniĉki nagnuo da joj
nešto došapne. Rekao joj je nešto što ju je nasmejalo, onako uplašenu. Bilo mi je
ţao što nisam ĉula šta. I meni bi dobro došle neke reĉi da mi popuste ĉvor u
stomaku. Ako sam dovukla Dţina preko pola pustinje da bi mi sada tu umro, ima
sama da ga ubijem. Napola već krenuh za njima, kad je Princ Pobunjenik
progovorio.
„Šta mu se desilo?“, naglasak princa Ahmeda bio je finiji od mog, a mekši od
naglaska zapovednika Nagiba. Nagib. I on je bio sultanov sin. Bio je Dţinov brat
isto koliko i ovaj princ.
Dţin je onomad bio uperio pištolj Nagibu u lice, i nije povukao oroz. Greh je
ubiti nekoga sopstvene krvi.
„Ima li tu još koga u srodstvu sa Dţinom za koga treba da znam pre nego što
odgovorim?“ Jao jao, ja i moj dugaĉak jezik. A uopšte nisam bila ljuta na njih.
MeĊutim, Šazad na to prasnu u smeh. Više se radilo o grubom, nimalo
uglaĊenom frktanju koje joj nekako nije pristajalo, i koje izgleda uopšte nije bilo

107
upućeno meni. „Nema, barem koliko mi znamo. Mada se sa sultanom i njegovim
ţenama nikad ne zna.“
MeĊutim, Ahmedu nije promaklo znaĉenje mojih reĉi. „Nisi znala da mi je
brat“, što ne beše pitanje. U oĉima mu se pojavilo ĉak i saţaljenje. Poniţenje
buknu u meni. Princ Ahmed i Šazad oboje pogledaše u mene, ĉekajući da kaţem
nešto ĉime bih pojasnila kako sam se zatekla tu sa onesvešćenim princom. Jer
zašto bih, kog Ċavola, vukla nekoga koga ne poznajem na drugi kraj pustinje? Ni
sama nisam znala kako bih im objasnila kako smo se nas dvoje spetljali.
„Dţin je digao neku fabriku u vazduh“, uĉinilo mi se da bi bilo dobro poĉeti
odatle, mada baš i nije bilo tako. „I to nakon što smo spalili jednu zgradu“, dodala
sam. „Mada je to, na neki naĉin, bila nezgoda.“ Šazadino lice se ozarilo. Kao da je
zakljuĉila da joj se nešto u vezi sa mnom sviĊa. A onda je i sve ostalo pokuljalo iz
mene.
Šazad je osmeh nestao sa lica kad sam stigla do Dasame, ali nije me prekidala
dok sam im zbrzano opisivala poslednjih par dana. More. Galanski tabor. Naš beg.
„Imate li predstavu ko je to mogao da uĉini?“, upitah pošto sam završila.
„Ono u Dasami? Nikada ništa sliĉno nisam videla.“ Muk koji je usledio bio mi je i
više nego dovoljan odgovor. Napolju je bivak ţivnuo pod suncem, u šarenilu i
smehu, ali se nad šatorom nadvila neka tama. Šazad se okrenula prema princu:
imala sam utisak da se neka nema rasprava odigrala meĊu njima. Ahmed najzad
reĉe: „Dţin joj veruje.“
„Bilo je vesti o nekom oruţju“, obratila mi se Šazad. „Moj otac je… On je na
odreĊenom poloţaju na kojem moţe da naĉuje tako nešto. Behu to obiĉne glasine,
ali zvuĉale su neobiĉno. O neĉemu što su pravili dole na jugu. Neku bombu koja bi
mogla da sravni ĉitave gradove poput ruke Boţije. Koja moţe da odabere šta treba
uništiti, a šta poštedeti. Mislili smo da se moţda radi o glasinama koje moj otac širi
da bi zaplašio narod. Ali ipak je bolje proveriti nego kasnije ţaliti.“ Sad se i moje
disanje ubrzalo. „Dţin se prijavio da ode do Poslednjeg Okruga da izvidi.
Pretpostavljam da je pronašao vašu fabriku oruţja. No, sudeći po Dasami,
zapovednik Nagib je verovatno odneo oruţje pre nego što je Dţin tamo stigao.“
„Znaĉi Dasama je sigurno bila…“
„Probni poligon.“ Šazad je prišla do mape proširene po stolu. Pregledala ju je
kao vojskovoĊa na bojištu. „Ili poruka za nas. Pobuna je i tamo pustila korena.
Dasama je predstavljala bitno uporište galanske vojske. Tamošnjim se Miradijcima
to nije svidelo, pa su se digli protiv njih. I prešli na našu stranu. Imali smo dosta
saveznika tamo. Sultanu i Galancima bilo je sve teţe da je zadrţe u rukama.“ I
stoga ju je Nagib razorio. I to ne samo sa svim pobunjenicima, već i sa hiljadama
miradijskih graĊana. A ja mislila da mi ogavniji ne moţe biti.
„Moramo nešto da smislimo“, Šazad je poĉela da lupka prstima po mapi
raširenoj ispred princa, pokazujući taĉku u kojoj se nalazio galanski tabor.

108
„Galanci i sultan nam se pribliţavaju. A sad nas još i traţe… sa Dţinovim
kompasom.“
„Nisam htela da ga izgubim“, rekoh, braneći se.
„Ahmede, moraćemo da odnesemo tvoj odavde.“ Šazad poĉe sa izdavanjem
naredbi princu kao da je to nešto sasvim prirodno: „Odnesi ga odavde. Ovako
samo ĉekamo da nas pronaĊu. Ako je to oruţje toliko moćno kao što Amani
tvrdi…“ Okrenula se prema meni: „Šta misliš koliki domet ima?“
„Ne toliki da bi mogli da sprţe ĉitav klanac.“ Zagledala sam se u nazubljenu
liniju mastila na papiru na kojem beše prikazana golema Devina dolina. Šazad je
zaustavila prst na samom severu, da pokaţe gde se nalaze Galanci. Sićušno slovo
X ucrtano pred njenim prstom oznaĉavalo je pobunjeniĉki bivak. Razmak od jedva
jednog prsta nije mi se ĉinio dovoljno bezbednim. „Ali, opet, dovoljan da ne
moraju biti precizni. Ili da ne moraju da se provlaĉe kroz vaša ĉarobna vrata.“
Zastala sam. „A meni je u Dasami najviše upalo u oĉi što nisam videla nijedan
šrapnel.“
„Šta to znaĉi?“, upitao me je princ, gledajući mapu. Posmatrajući zemlju koju
je jednom već bio osvojio, a sad opet mora da se bori za nju.
„To što nema šrapnela znaĉi da se nije radilo o jednokratnoj bombi“, reĉe
Šazad, mozgajući brţe od princa. „Ovo je nešto novo. Nešto što mogu da koriste
iznova i iznova.“
„Što znaĉi da ne moraju da znaju gde se taĉno nalazimo, jer ne moraju iz cuga
da nas pogode.“ Ahmedovo lice se smrklo. I tu preda mnom, Princ i Šazad
razmeniše pogled potpunog razumevanja .
„Treba nam Imin“, reĉe Ahmed.
Devojka koja je došla sa Šazad u šator nekoliko trenutaka kasnije ĉinila mi se
potpuno neupeĉatljivom. Izgledala je toliko obiĉno da na njoj nije bilo niĉeg da se
zapazi. Osim što je imala ţute oĉi.
„Treba nam uhoda“, reĉe Ahmed toj devojci, Imin. „Treba da se ubaciš u
galanski vojni tabor i javiš nam ako se previše primaknu. I da nam vratiš kompas
ako budeš mogla.“ Pruţio joj je svoj. „Evo ti ovaj. Neka se vrte ukrug ako treba.“
„U redu“, devojka nadureno uze kompas. Utom lice poĉe da joj se menja.
Usne joj se skupiše, koţa joj posvetli, ramena se raširiše, grudi poravnaše. U tren
oka postala je neko sasvim drugi. Muškarac potpuno novog lica. Galanskog lica.
Jedino što nije promenila behu njene – njegove – svetloţute oĉi i odeća.
„Ne sviĊa mi se“, Šazad odmeri njihovog uhodu. „Oĉi…“ Imin je njima
upadljivo zakolutala prema Šazad. „Bolje da pošaljemo Dalilu.“
„Ne“, Ahmed je odmahnuo glavom. „Sa opsenom je već previše riskantno.
Poslati demdţija u galanski tabor isto ti je kao poslati jagnje u lavlju jazbinu.
Opsene mogu da popuste, a preobraţaj ne moţe.“
„Dalila bar moţe da sakrije svoj beleg“, reĉe Šazad.

109
 „Moraće ipak Imin da pode.“
Šazad je naposletku popustila, klimnuvši glavom. „Javićeš se uoĉi
Sihabijana“, zapovedila je Imin.
„Ali šta ću obući za proslavu?“, upita Imin ironiĉno, pokazujući halat koji je
izgledao smešno i prekratko na telu galanskog vojnika. A onda uperi one
njene/njegove uznemirujuće ţute oĉi u mene i u uniformu koju sam još uvek imala
na sebi. „Treba mi tvoja odeća.“
Istog trena se u mislima vratih u galanski tabor. Na ono poniţenje kada su me
naterali da se presvuĉem pred vojnicima.
„Hajde“, klimnula mi je Šazad. „Pozajmicu ti odeću da se presvuĉeš.“

110
 18. poglavlje

Pošla sam za njom iz šatora, iznova zaslepljena zlatastim suncem i jarkim

bojama. „Kako joj je to pošlo za rukom?“, upitah prateći Šazad po taboru, te se
osvrnuh prema Imin. „Da nije… nije valjda koţonoša?“
„Naravno da nije. Imin je demdţi, isto kao Dalila“, reĉe Šazad, kao da mi je
time sve odgovorila. Otvorila je ulaz u šator koji beše manji od prinĉevog, ali
dovoljno visok da se u njemu moţe stajati. Bio je sreĊen pod konac: uredno
namešten leţaj, gomila poredanih knjiga, sanduk, i niz oruţja na tlu. Šazad je
otvorila sanduk. „Evo“, izvukla je jednostavnu belu košulju i smeĊe šalvare, „ovo
bi trebalo da ti odgovara.“
„Šta je demdţi?“, upitala sam je, prekasno se setivši da je trebalo da joj se
zahvalim.
„Nisi nikada ĉula za demdţije?“, zalupila je poklopac sanduka.
„Pa, ja sam ti roĊena daleko odavde.“ Negde gde prinĉevi i preobraziteljke
ţive jedino u priĉama koje se pripovedaju oko logorske vatre.
„To su deca dţinija i smrtnica“, objasnila mi je Šazad. „Imamo ih desetak u
našem taboru. Ahmed ih takoreći sakuplja.“
„I svi mogu da menjaju oblik?“ Zabridela me je rana na ruci ĉim sam se
prisetila onog koţonoše u klancu.
„Ne baš, zavisi“, objasnila mi je Šazad. „Dţini su pustinjska pojava, skloni
opsenarstvu i varkama. To im onda i deca naslede: opsene, smutljivost, sve
saĉinjeno od pustinjske sparine i vetrova. Dalila moţe da stvori prizore koji
izgledaju stvarno, ali su prazni na dodir, sve sam vazduh. Imin moţe da promeni
njen – ili njegov, zavisi od okolnosti – oblik da bi poprimila tud. Imamo i blizance
koji takode mogu da menjaju oblik, samo što se ne menjaju u ljude, već u ţivotinje.
A jedna ume da ti se uvuĉe u mozak i krene da ti sve u glavi izvrće dok ne vidiš
pred sobom ono što ona hoće da vidiš, kao kad te udari sunĉanica. To u svetim
spisima nazivaju dţinijskim darom. Neki vele da im je to zaštita, kao odgovor na
dţinijske belege.“
„Belege?“, osećala sam se kao neznalica, dok je priĉala o svemu tome
oĉekujući da je razumem.
„Iminine zlatne oĉi, Dalilina ljubiĉasta kosa“, Šazad je sklonila sopstvenu
crnu kosu s lica. „Neki od njih mogu da proĊu kao ljudi u ovom našem velikom
šarenom svetu. Dok smo još bili u Izmanu, Dalila je farbala kosu crnom kanom, ili
bi je prekrila opsenom. MeĊutim, ima i onih koji ne mogu da se sakriju.“ To su oni

111
što završe s metkom u glavi. „Galanci ih ubijaju jer misle da su sva Prva Bića
protiv njihovog izmišljenog boga.“
Setila sam se one devojke iz galanskog tabora. General Dima ju je nazvao
kćerkom demona. Mislila sam da ima krv u kosi. A moguće je da joj je naprosto
bila crvenkasta.
„Pola bi se MiraĊija sjurilo u lov da uzme nešto od njih. Njihov dar. Ili prst,
za sreću. Ako te zanima teologija, moraćeš da pitaš Bahija. Ali narod to uglavnom
zove…“
„Pustinjskim maĊijama.“ Znaĉi tu sve one priĉe oţivljavaju. Junaci i
ĉudovišta dolaze ovamo da se bore i umru za Princa Pobunjenika.
Dţin i ja smo razgovarali o tim priĉama. O Princu Pobunjeniku. A onda je
Dţin poĉeo da me laţe, i na kraju sam bila budalasta devojka koja je naletela na
nešto za šta nikako nije bila spremna.

Šazad i ja smo bile sliĉnog stasa. Osim što je ona zbog redovnih obroka ĉitavog
ţivota bila popunjenija na svim onim mestima na kojima ja nisam, pa sam zato
lako mogla izgledam kao deĉak kad mi zatreba. Cimala sam s nelagodom odeću
koju mi je posudila dok sam prelazila tabor, pokušavajući da se prisetim šta mi se
sve od jutros desilo.
Bahija sam pronašla ispred ĉadora prekrivenog zvezdama, pod kojim sam se
bila probudila. Baš je izlazio napolje. Primetio je da vuĉem košulju oko grudi,
pošto mi se lepila zbog vode koja mi je curila s mokre kose niz leda. Šazad mi je
bila pokazala gde bih mogla da se okupam, u nekom jezercetu skrivenom od
pogleda, pre nego što će otići dalje svojim poslom, kakav god on ovde bio. Nisam
znala kuda ću, a nisam imala šta drugo da radim.
„Kako to da nosiš Šazadinu odeću?“, zapitao me je Bahi odmeravajući me.
„A kako to da ti znaš da je odeća Šazadina ĉim je ugledaš?“, uzvratih mu bez
razmišljanja.
Poĉešao se po potiljku, nasmešivši se. Kao dete koje je nešto zgrešilo. „Pa,
teško je ne gledati je“, priznao je. „Ali nemoj joj reći da sam ti to rekao. Popriliĉno
sam siguran da bi mogla da me ubije na pet razliĉitih naĉina, a da me prstom ne
takne. A ako ja umrem, nećeš imati nikoga da se brine oko tvog princa.“
„Nije on moj“, rekla sam kao da se branim. A onda mi izlete: „Kako je?“
„Dovukla si ga ovamo na vreme“, Bahi je prošao istetoviranom rukom kroz
kosu. „Sada samo treba da ĉekamo.“
„Mogu li da ga vidim?“
„Ne vidim što ne bi mogla“, Bahi je slegnuo ramenima, pokazujući rukama
iza sebe.

112
 Vrućina me je udarila poput zida kad sam podigla platneni kapak na ulazu u
ĉador. Dţin je leţao onako kako sam ga ostavila.
Njegov brat je sedeo uz njega. Košulja princa Ahmeda bila je razdrljena oko
vrata, te mu na prigušenoj svetlosti lampe po grudima nazreh tragove tetovaţe
sunca istovetnu Dţinovoj. Podigao je pogled kad je kapak zašuštao nad ulazom.
„Vaše veliĉanstvo“, te mi reĉi izleteše kroz usta, potpuno neprirodne. „Izvinjavam
se, bolje da…“
„Ništa, ništa, izvoli, uĊi.“
Skamenila sam se. Ahmed me je svojom pojavom ponovo zapljusnuo
stvarnošću. Dţin nije bio tamo neki stranac sa osmehom koji ga odaje; bio je
sultanov sin, a meni nikako nije bilo mesto da sedim pored takva dva princa
uzvišena roda.
„Stvarno se zove Dţin?“, upitah.
„Da“, reĉe Ahmed. „Mada mu to nije puno ime. Naš otac ga je nazvao
Adţinad al Oman bin Izman. Lijen, njegova mati, dala mu je nadimak Dţin.“
Gotovo su dva meseca prošla, a on mi ni svoje puno ime nije rekao.
Ahmed se zagledao u mene: „Misliš da ti ne veruje. Ali uopšte nije tako.“
Kiselo se nasmeših.
„Znaš da nas je upravo Dţinova majka izvukla sa dvora ţive i zdrave.“ Nisam
to znala. Kao što nisam znala ništa bitno vezano za Dţina. Izgleda da nije oĉekivao
odgovor od mene. Nisam ĉak ni bila sigurna da meni priĉa. „Lijen i moja majka
behu kao sestre. Otprilike su u isto vreme dospele u harem moga oca, te smo se
Dţin i ja rodili u razmaku od svega nekoliko sati. Ja sam došao prvi, Dţin drugi.
Bio sam peti sin moga oca. A on šesti. Rodili smo se negde na poĉetku oĉeve
vladavine, pa su se još uvek ophodili fino prema nama, mada on već tada nije imao
vremena za nas, što se našim majkama nije dopadalo. Lijen je to zvala sudbom. A
Dţin ne veruje u sudbinu.
„Majĉino lice uopšte ne pamtim. Bio sam još vrlo mali kada je umrla.“
Sultanova lepa mlada ţena iz priĉe. Ona koju su nasmrt premlatili jer je rodila
Dalilu. Ona je za mene dosad bila samo tih nekoliko reĉi iz priĉe o pobunjenom
princu. Ali za Ahmeda je bila biće od krvi i mesa. „Sve moje uspomene na MiraĊi
vezane su za brata. Te noći kada se Dalila rodila, Dţinu je bilo loše. Lijen i moja
majka smišljale su bekstvo još otkad je moja majka saznala da nosi dete dţina.
Dţina nisu smele da pomeraju, spopala ga je bila groznica, ali ni Dalila isto tako
nije smela da ostane tamo. Stoga je Lijen morala da rizikuje. Te se noći slabo
sećam. Znam da sam se drţao Lijen za suknju dok je plaćala pravu sultansku cenu
u zlatnim narukvicama za brod do Siĉe.
„Toga se više sećam kao nekog sna. Ali zato nisam zaboravio kako sam sedeo
na nekom sanduku s rukom preko bratovljevog srca dok je goreo od temperature na
nemirnom brodu kojim smo se udaljavali od doma, uz Lijen koja me tera da se

113
molim da Dţin preţivi noć dok je ona sama njihala moju sestru u rukama da bi je
utišala.“ Progutao je knedlu, te mu iskoĉi Adamova jabuĉica. „Ni sam ne znam
koliko sam molitvi izgovorio za brata i njegov ţivot nakon toga. Previše se puta
susreo sa smrću za jedan ţivot.“
„Neki se ĉešće izlaţu opasnosti nego drugi“, rekoh, „Vaše veliĉanstvo.“
„Zovi me Ahmed, molim te. Dovoljno je da se malo osvrneš oko sebe, pa da
vidiš da je moja veliĉanstvenost vrlo upitna.“ U tom trenutku nimalo nije liĉio na
brata. Dţin mi se veĉito smeškao, kao da ćemo upasti u neku nevolju, ali da će on
u tome uţivati. Princ se više smeškao kao da vam nešto oprašta. „Moj brat moţda
ne haje mnogo za svoju bezbednost, ali kad god se izlagao opasnosti to je mahom
bilo da bi se ispreĉio izmeĊu smrti i Dalile, ili mene. Nikada ga ranije nisam video
da se toliko nehajno poigrava smrću zbog bilo koga sem nas. Dok se ti nisi
pojavila.“
Nisam znala šta bih rekla na to. Pogledah u Dţina umesto u Princa
Pobunjenika. Njegove strane crte lica behu mi jedina prepoznatljiva stvar na ovom
ĉudnovatom mestu punom princeza ljubiĉaste kose i zlatookih preobrazitelja, mada
je za mene iznova postao stranac onog trenutka kad ga je Ahmed nazvao bratom.
„Osvojiti presto, i vaše kraljevstvo…“, otpoĉela sam. „Da li je to vredno smrti
toliko ljudi?“ Da li je vredno njegovog ţivota? „Sultan je ubio vašu majku, suhim
je preoteo vaš presto – što nema nikakve veze sa drugima. A da vam kaţem ko je
ubio moju majku? Vaša zemlja. Vaš rat, vaša glad za vlašću – nisu naši.“ Nije mi
bila namera da zazvuĉim tako izazivaĉki. Stvarno me je zanimalo postoje li ikakvi
izgledi da pustinju uĉini boljom.
„Nisam ja u ovome radi vlasti“, princ Ahmed je ostao smiren, kao da mu
nisam upravo natrljala nos majĉinim ubistvom. Izgleda da ipak nisam zazvuĉala
drsko. „Video sam kako moj otac vlada kao ĉovek koji se plaši da i najmanji delić
vlasti izgubi zbog nekog drugog. On misli da to tako mora, i zato smo ovoliko
siromašni, potlaĉeni i slabi. Nikada mi nije bila namera da se vratim u MiraĊi kako
bih zauzeo oĉevo mesto.“
„Sve smo obišli pre nego što smo došli ovamo. Videli smo Jonsko poluostrvo,
gde imaju sabor od muškaraca i ţena, izabranih medu narodom, i siromašnih i
bogatih, kako bi se svi podjednako ĉuli. Bili smo i u Amonpuru, gde su
zahvaljujući trgovini i industriji bogati umesto da crkavaju od gladi i bede. Bili
smo i u Albiji, gde ţene mogu da nasleĊuju zemlju i zapošljavaju se, gde su ravne
muškarcima u svakom pogledu. I u Espi, gde smo jedne posebno pijane noći
pomislili da je stavljanje ovoga“, princ je povukao kragnu da bih mogla da mu
vidim celu tetovaţu sunca, istovetnu Dţinovoj, „dobra zamisao. Siĉanski znak
sreće i blagodeti. Sto je zgodno kad ţiviš od jednog posla do drugog, od jednog
broda do drugog, kao što mi tada jesmo. Nije da sam mislio da će to postati zaštitni
znak ĉitavog ustanka.

114
 „Zivalj ove pustinje zasluţuje zemlju koja pripada njemu, a ne samo jednom
ĉoveku. Svi u ovoj zemlji ţive sa uroĊenom vatrom u sebi. Ima toliko toga sjajnog
u MiraĊiju, ali i toliko uţasa koje ĉine moj otac i Galanci. Narod ove zemlje
zasluţio je bolje. Šazad zasluţuje zemlju u kojoj njena pamet neće biti protraćena
samo zato što je ţena. Demdţiji ne bi trebalo da strepe za sopstveni ţivot samo
zato što je moj otac sklopio savez sa zemljom koja spaljuje svakoga ko nosi dodir
maĊije u sebi. Moja majka je zasluţila bolje, a ne da je nasmrt prebiju zato što je
ustala protiv ţivota koji nije sama birala. Mogli bismo da uĉinimo Miradi
najboljom zemljom na svetu.
„Moj bi otac sve najradije ostavio ovako kako jeste, da ostanemo zaraćeno,
surovo mesto, napola u rukama galanskog kralja. A i moj brat Kadir je isti kao on.
Uz njega kao sultima, i dalje ćemo ţiveti pod stranim carevinama, koje će dolaziti
ovamo dok ne iscede sav ţivot iz pustinje. A mogli bismo sve to da promenimo.“
Lice princa Ahmeda je zaplamtelo dok je priĉao o svemu što bi mogao da
poboljša. A što je više priĉao, bilo je sve teţe ne verovati mu. Konaĉno shvatih
onog ludog klinca u streljani one veĉeri kad sam upoznala Dţina. Da ovakve
zamisli mogu naterati ljude da glasno pozivaju na pobunu iako zbog toga mogu da
završe na vešalima.
Ja sam u pustinji ţelela da me Dţin zamoli da ostanem s njim. Da doĊem
ovamo s njim. On to nije uradio.
Ali Ahmed jeste.

115
 19. poglavlje

U oazi se smraĉilo ranije nego što sam oĉekivala. Nisam primetila dok smo
prelazili pustinju, ali sada mi sinu da Sihabijan mora da nam je blizu. U sutonu je
ovaj šareni svet postajao još neţnija verzija sebe. Logorske vatre behu popaljene
medu drvećem. Oko svake se sjatila grupica ljudi, delili su hranu, smejali se.
Pomislih na Prašnjavi Drum u vreme veĉere. Svi bi se pozatvarali u kuće,
ljubomorno ĉuvajući svaku mrvu. A ovde je hrana postavljena na veliki tepih na
sredini tabora, uz gomilu rasparenih tanjira.
Šazad i ja smo sele pokraj jedne od manjih vatrica. Šazad je uzela dva tanjira,
pa je na jedan natrpala lepinje i voće i pruţila mi ga.
„Odakle dolaze svi ovi ljudi?“, pitala sam Šazad izmeĊu dva zalogaja. Nisam
ni primetila koliko sam bila gladna dok nisam poĉela da jedem.
Šazad je pogledala u stotinak pobunjenika, kao da je zateĉena pitanjem. „Pa,
sa svih strana. Bilo nas je svega desetak kad smo pobegli iz Izmana nakon
sultimovog izazova. MeĊutim, u poslednjih godinu dana, naš pokret se proširio.
Pridruţilo nam se još dosta ljudi. Neke su izbacili iz kuća, ili su hapšeni zbog
preglasne podrške Ahmedu. Neke smo mi izvukli iz zatvora. Faruk i Fazija su
siroĉad iz Izmana“, pokazala mi je ono dvoje koji su jutros petljali oko bombe, a
sada su nešto gradili koristeći se hlebom. „Njih smo unajmili da nam naprave neku
eksplozivnu napravu pre nekoliko meseci, ali ih je sultanova vojska razotkrila, pa
su sada izbeglice. Popriliĉno su korisni, mada veĉito brinem da će jednoga dana
ĉitavo ovo mesto dići u nebesa i tako nam navući na vrat gnev dţinija ĉiji smo
napušteni dom preuzeli.“ Pogledah u kulu koja je natkrilila oazu. Ta ogromna
graĊevina uopšte nije imala vrata. Dvaput sam je obišla, da bih se uverila. Ako je
ova oaza nekada bila dţinijev dom, onda to objašnjava i tu kulu, sliĉnu onima iz
priĉa mog detinjstva, u kojima su vredne zanatlijske kćeri odnošene da ţive kao
ţene besmrtnih muţeva. A i ona ĉarobna vrata. „A ti?“, upitah je.
„Ja sam ti devojka koja je mogla da postigne manje-više bilo šta da je roĊena
kao deĉak.“ Šazad uze zalogaj hrane. „Ali roĊena sam kao devojĉica, pa eto, radim
ovo. Moja majka smatra da je ovo moja temeljno razraĊena taktika za izbegavanje
udaje.“ Videla sam kako Šazad ubija koţonošu. Gledala je koliko ovog popodneva
kako desetak pobunjenika poduĉava maĉevanju sa zapovedniĉkim stavom kojim bi
ĉitavu vojsku mogla da prevede preko pustinje. Ako ona sebi nije našla mesto u
Izmanu, kakva li onda nada meni preostaje?

116
 „Preskromna je“, Bahi se spustio do Šazad ispred vatre, da bi prekrstio noge
na jastuku. Na kolenima je pridrţavao tanjir. „Šazad ti je roĊena za velika dela.
Otac joj je general Hamad.“
Oboje ih bledo pogledah.
„Već dve decenije je sultanov glavni vojskovoĊa“, pohvalio se Bahi umesto
nje. „Poznat je po neuobiĉajenim strategijama. Dobio je jaku kćerku i slabog sina.“
„Nije on slab, već bolećiv“, reĉe Šazad kao da se brani.
„Većina ljudi bi“, reĉe Bahi, „ubila svoje sinove pokušavajući da ih uĉini
jaĉima. Kao što je moj otac pokušao sa mnom, ali nije uspeo.“
Šazad me je poštedela odgovaranja na tu objavu iznesenu uz Bahijev hrabar
osmeh, od uveta do uveta, ali bez ikakve šaljivosti u sebi. „Bahijev otac je kapetan
u vojsci. Sluţi pod mojim ocem, zbog ĉega se Bahi i ja poznajemo još od šeste
godine.“
„A prijatelji smo zato što sam ja ovoliko divan“, reĉe Bahi.
„Ti si samo kudikamo manji magarac od tvoje braće“, popustila je Šazad.
„Kapetan Reza“, reĉe Šazad prekornim glasom, na šta joj Bahi odmah kobajagi
vojniĉki otpozdravi, „ima šestoricu sinova, pa je mislio da neke moţe i da poštedi.
Ma koliko uţivao u hvalisanju pred svojim nadreĊenima da ima šestoricu sinova,
moj otac ipak ima samo jednog slabog.“
„I tebe“, rekoh.
„Kapetan Reza mene nikada nije raĉunao.“
„Njegova greška“, nadovezao se Bahi.
„Da li tvoj otac zna…“, ni sama nisam znala kako bih to rekla, „… da si se
okrenula protiv njega?“ Verovatno nije trebalo tako da sroĉim.
„Nisam ja protiv svog oca“, Šazad mi se srdaĉno nasmešila. „Ja sam protiv
sultana. I moj se otac okrenuo protiv njega pre nekog vremena. On nam je i preneo
glasine o pravljenju oruţja dole u Poslednjem Okrugu. Sultan toliko to krije da ĉak
ni njemu nije rekao, ali ovaj ima svoje naĉine da doĊe do podataka.“
Na to sam se malo pridigla. Po priĉama se dalo zakljuĉiti da Ahmedovu
pobunu ĉini samo šaka zaluĊenika iz pustinje. MeĊutim, pobunjenici su oĉito
dovoljno ojaĉali da drţe Dasamu i da je smatrao za shodno da je uništi. A general
je jedan od dvorskih velikodostojnika. Pa, ako je on kao takav bio odan Ahmedu…
„Imate saveznike i na sultanovom dvoru?“
Šazad se na to ozarila. Bez ikakve dvojbe je bila najlepša devojka koju sam
ikada u ţivotu srela, a kad bi se tako široko nasmešila izgledala je i kao
najopasnija, priĊe. „Nekoliko njih. Kad je pristigao u Izman, Ahmed je upao u
jedan od njegovih intelektualnih krugova. Gomilu vrlo pametnih i zanesenih
momaka, medu kojima je i moj brat, koja je sedela i priĉala o filozofiji i naĉinima
na koje bi MiraĊi mogao da se unapredi. Mnogi medu njima deca su sultanovih
dvorana.“

117
 Uzela je još jedan zalogaj hrane. Jedne noći sam zatekla svoga brata i
Ahmeda s njihova tri glupava druga u kladama nasred Izmana zato što su javno
izrekli da ţenama treba dati pravo da odbiju braĉnu ponudu.“ To me je pogodilo do
srţi. „Na svu sreću, kada si kćerka generala Hamada štošta ti moţe proći kod
vojnika. Odvukla sam brata kući, a Ahmed je pošao s nama. Ĉim smo stigli oĉitah
mu bukvicu što mi je brat zamalo stradao zbog njega. Trenutak kasnije nadvikivali
smo se o Atolahovoj filozofiji o ulozi vladara jedne drţave, da bih ja potom
pristala da ga pripremim za sultimov izazov.“
„Mene su u to vreme drţali u Svetom redu“, reĉe Bahi punih usta, „inaĉe bih
je ja već nekako urazumio.“
„Hoćeš da joj kaţeš šta si zapravo uradio pa su te šutnuli odande, ili ću ja?“,
reĉe Šazad.
Bahi se najednom svesredno posvetio hrani. „Ne sećam se.“
Šazad nije ustuknula: „Toliko se napio da je došao da mi peva serenadu ispred
kuće moga oca.“
Zagrohotah se na to. „Koju taĉno pesmu?“, nisam mogla, a da ne pitam.
„Ne sećam se“, promrljao je Bahi ponovo.
„Rumi i princeza, ĉini mi se“, reĉe Šazad.
„Nije“, Bahi je prkosno podigao glavu. „Džini i Dev, i bila je prekrasna.“ Sav
se isprsio, na šta se Šazad zacenila od smeha. Sto beše zarazno, pa sam se uskoro i
ja smejala s njima. Bahi je krenuo da traţi piće, govoreći nam da će nam je
otpevati ĉim ubaci malo ţestine u sebe.
Dok su se Šazad i Bahi tako prepirali, ja se osvrnuh po pobunjeniĉkom taboru.
Opila me je noć uz sve te boje, i smeh, i osećaj moći i uverenja u ono što rade.
Ova je pobuna predstavljala zaĉetak jedne legende. Priĉa kakva se širila dalje od
mene same, daleko od mog domašaja. Od onih epskih pesama kakve bi pevali
iznova i iznova da objasne kako svet nikada više nije bio isti nakon što se pojavila
šaka ljudi koja se borila i pobedila, ili je izginula pokušavajući. A nakon što se to
desilo, došla je i neizbeţna priĉa. Kao da je svet ĉekao da bude promenjen, da bude
spašen, a uĉesnici te priĉe svi su otrgnuti iz svojih ţivota i postavljeni na mesta na
kojima je trebalo da se nadu, poput figura na tabli, samo da bi se ta priĉa ostvarila.
Ali je sve to bilo neoĉekivanije, strasnije i opojnije, pa i nesigurnije, nego što sam
ja mislila. Bahijeva vera. Dţinova porodica. Šazadina filozofija. A ja mogu biti deo
svega toga. Ako poţelim. Već je bilo prekasno da se otrgnem iz ove priĉe, ili da
nju istrgnem iz sebe.
„Pa gde si ti, kog vraga, svešteniĉe?“, novi glas me je prenuo iz zamišljenosti.
Mislila sam da su Dalila i Imin predstavljale poseban prizor, ali devojka koja se
nepozvana spustila uz našu vatru bila je sva od zlata. Sve je na njoj, od vrhova
noktiju do kapaka, izgledalo kao da je iskaljena od metala, a ne roĊena, jedino joj

118
je kosa bila crna poput moje, a oĉi tamne. Još jedan demdţi. „Moţeš li ovo da mi
središ?“, ispruţila je ruku prema njemu; bila je prekrivena krvlju i opekotinama.
Bahi zašišta kroz zube, te joj prihvati ruku: „Šta se desilo?“
„Manji prasak“, reĉe ravnodušno zlatna.
„Opekotine nisu toliko gadne“, reĉe Bahi. „Nije lako opeci se kad ti je otac
Prvo Biće saĉinjeno od ĉiste vatre.“
„Kad si se vratila, Hala?“, pitala je Šazad. Hala joj ne odgovori; samo joj
zajedljivo pokaţe na krvavu putniĉku odeću, kao da hoće da kaţe da je Šazad
glupava što nije shvatila da je upravo stigla u tabor.
„Zakasnili smo“, rekla je. „Galanci su je već odveli. Mislila sam da ćemo
imati više vremena. Preobrazitelji su obiĉno odliĉni u skrivanju. Imin je, sećate se,
izdrţala dve nedelje. Ali ova je izgleda glupava. Priĉa se da su je ćapili u onoj
galanskoj tvrĊavi koja je iznikla iz peska kao korov pre nekoliko meseci.“ Mislila
je na onu koju sam ja bila upravo napustila. „Došla sam samo po pojaĉanje.
Predlaţem da krenemo noćas, uvuĉemo se unutra i zadamo im glavobolju pre nego
stignu da je obese.“
„Misliš na onu galansku tvrĊavu severno odavde?“, prekinuli je, pre nego što
mi padne na pamet da se uzdrţim. Zlatna me je izgleda tek tad primetila. „Bila sam
tamo.“
„Da li si videla da su doveli nove zatvorenike?“, pitala me je.
„Jednu devojku – demdţija“, ta reĉ mi je još uvek zvuĉala ĉudno. „Crvene
kose, mogla je da menja lice.“ Lice te neobiĉne devojke zablistalo je na odsjaju
vatre kad se nagnula pomno me slušajući, i shvatih da priĉamo o istoj osobi. Reĉi
koje mi potom izaĊoše iz usta najednom je skameniše: „Galanci su je upucali u
glavu.“
Veselo raspoloţenje koje je vladalo oko logorske vatre svega tren ranije sada
je uminulo. „Kako to da si ti još ţiva?“
Nešto u njenom glasu nagovestilo mi je da oĉekuje da zacmizdrim. Da se
pretrgnem objašnjavajući kako sam se to drznula da preţivim kada ta koju je otišla
da spase nije. „Tako što mene nisu upucali u glavu“, odgovorih joj.
Njen podrugljiv osmeh podsetio me je na ĉešalj od slonovaĉe i zlata koji je
Tamidova majka nekada imala. Mahnula je rukom kao da me navodi da priĉam
dalje. Primetih da ima samo osam prstiju. Na levoj šaci su joj nedostajala dva za
koja bih se zaklela da su maloĉas bila tamo. Primetila je da sam primetila, i sekund
kasnije šaka joj je ponovo bila netaknuta.
„Neotesano je zuriti.“ Neka crna buba je ispuzala iz peska, pa se preko ĉizme
popela na mene. „Isto kao što je neotesano ostaviti nekoga da crkne da bi spasla
sopstvenu koţu.“ Pokušala sam da je lupim, ali kad sam je pljesnula rukom,
raspršila se u deset crnih buba, pa onda svaka od njih u još deset, dok me skroz
nisu prekrile, te se stadoh udarati rukama dok mi se koţa nije bolno zacrvenela.

119
 „Hala, štagod da radiš, prekini s tim“, naredila joj je Šazad. Bila sam se
prevarila. Glas joj nije bio oštar; bio je gladak, kao dobar rez. Bube nestaše.
Šazad mi jeste spominjala nekog demdţija koji moţe ljudima da se uvuĉe u
glavu. Izgleda da sam ga upravo upoznala. I već sam je zamrzela.
„U našim krajevima, ljudi paze jedni druge“, Hala poĉe da ĉaĉka nokte kao da
se nije upravo poigrala mojim umom.
„Ona to i radi“, reĉe Dţin iza mene.

120
 20. poglavlje

Budan, i svom snagom oslonjen o bratovljevo rame, Dţin je stajao tik izvan
oboda svetlosti koja je dopirala od vatre. Izgledao je iscedeno i iznureno, ali bio je
ţiv. I gledao je u mene. Odgovorih na to mahinalno, i telo me je ponelo napred kao
da sam vezana za njega nekim uzetom. Kao iglu njegovog kompasa prema svom
parnjaku.
MeĊutim, nisam ni stigla da ustanem, kad se zaĉu neka cika s druge strane
tabora. Potrĉavši ka nama, Dalila se bacila Dţinu u naruĉje, trabunjajući nešto na
nekom stranom jeziku za koji procenih da je siĉanski. Zaplakala je, zagnjurena u
njegovu košulju. Ubrzo se ĉitav tabor digao na noge, te ljudi nagrnuše oko njega.
Stadoše ga zapitkivati, upućivati mu dobrodošlicu.
„Samo lagano“, doviknuo im je Bahi. „Tek sam ga osovio na noge.“ Ljudi
polagano krenuše da se razilaze i da se vraćaju svojim vatrama i hrani. Kada ga je
Dalila konaĉno pustila, Dţin se okrenuo prema Šazad.
„Generale“, reĉe Dţin. Glas mu je bio promukao od nekorišćenja, ali mi je
naĉin na koji je to izgovorio zazvuĉao neprijatno poznato. Banditu, isto sam ga
tako ĉula kad je rekao u pustinji.
„Nemoj ti meni generale“, Šazad ga je zagrlila jednom rukom, mnogo više
pazeći na zavoje nego Dalila, „šta bi s onim – odoh samo da osmotrim, pa se
odmah vraćam?“
Smeh se razlegao tim manjim krugom koji se zadrţao oko Dţina, dok sam ja
sedela sa strane. Pokušala sam da medu sopstvenim osećanjima iznaĊem nešto što
bih mogla reći, na tom mestu kojem nisam pripadala, Dţinu, koji mi je iznova
postao stranac. Ovi su ljudi stajali jedni uz druge osmišljavajući pobunu još dok
sam ja rešetala konzerve sa ograde iza teĉine kuće.
„Neka je i zakasnio, samo da nam je ţiv“, reĉe Hala. Ona ga nije zagrlila. Ali
kada joj je vatra zatreperila po zlatnoj koţi dajući joj istopljen izgled, primetih da
je nestalo nešto od njene grubosti.
„Tako je, i to zahvaljujući meni“, dodade Bahi punih usta. Iako je bio ustao, i
dalje je trpao hranu u usta priĉajući. „Na ĉemu mi se, dakako, niko nije ni
zahvalio.“
„Mislio sam da Sveti oĉevi obavljaju svoj posao samo zbog Boţije dobrote, a
ne zbog pohvala smrtnika“, Dţin je gledao da mi sluĉajno ne sretne pogled dok se
obraćao Bahiju.
„Pa onda je dobro što nisam završio obuku, jelte?“, Bahi je teatralno
zamahnuo hranom u ruci zasipajući Dalilu mrvicama.

121
 „Pre ili kasnije moralo se desiti da i ti nekom spaseš ţivot“, reĉe Šazad, „a
Amani je ta koja te je dovukla ĉak ovamo.“ Došlo mi je i da zagrlim i da opsujem
Šazad u isti mah. Nisam ni bila zapazila koliko se Dţin trudio da mi izbegne
pogled, dok mu naposletku nije bilo druge nego da mi ga uzvrati. Krug oko njega
se razdvojio, taman toliko da moţe da me vidi. Ja još nisam bila ustala od vatre.
Dva meseca provedenih u pustinji našlo se izmeĊu nas. Sve ono što mi je
rekao, i što nije. Tajne i laţi. Spoznaja da ga ovoga puta nisam ostavila. Da sam se
za dva meseca pretvorila od devojke koja ga je omamila i ostavila onesvešćenog za
stolom da bi utekla, u devojku koja ga je provukla kroz neprijateljske vojnike i
smrtonosne zloduhe da bi ga spasla.
„Eto“, Hala se opušteno oslonila o Dalilina ramena, „bar je neko od nas uspeo
demdţija da vrati kući.“ Ta mi nova reĉ još uvek beše neobiĉna, te mi je trebalo
par trenutaka da shvatim da je Hala pokazivala na… mene.
„Demdţija?!?“, ostadoh zbunjena.
Na Ahmedovom licu se pojavi kolebanje. Rekao je Dţinu nešto na siĉanskom.
Dţin mu je odgovorio odmahnuvši glavom ne gledajući me.
„To što ne govorim vaš jezik ne daje vam za pravo da na njemu priĉate o
meni“, glas mi je zazvuĉao glasnije nego što sam htela. Razvikala sam se u
prisustvu princa. Dva princa.
„Amani“, Ahmed reĉe blago, „hajde da sednemo.“
Tanjir koji mi je Šazad dala bio mi je pao s kolena na zemlju. Ustala sam i ne
primetivši, ne znajući šta uopšte hoću da uradim, ali sigurna da će mi za to trebati
obe noge na zemlji.
„Mislim da ne bih.“ Zapazila sam da Dţinu smeši rubom usana na to, i odmah
se razbesneh. „Laganje je“, rekoh, gledajući pravo u njega, „greh.“
Dţin mi se najzad obrati. „Meni je pakao bio suĊen mnogo pre nego što sam
tebe sreo“, u glasu mu se zaĉulo nešto poput ţaljenja.
„Ti i ne znaš da sam ja…“
Dţin me preseĉe. „Ne zavaravaj se, Plavooki Banditu“, glas mu beše
ravnodušan, stran, pomirljiv. „Znao sam da si demdţi pre nego što sam shvatio da
nisi deĉak. Dovoljno je bilo da ti pogledam oĉi.“
Oĉi koje izdaju.
Dalilina kosa. Iminine oĉi.
Beleg dţinija.
„Shvatio sam da ne znaš kad si mi priĉala o majĉinom muţu. Nazvala si ga
ocem. Demdţiji koji znaju šta su ne rade to.“ Pogledah dva demdţija koja stajaše
kraj njega. Dalila se grizla za usnu, i izgledala kao da joj je neprijatno, dok je Hala,
i dalje oslonjena o njena ramena, izgledala kao da bi zatapšala mojoj nelagodi.
„Mnogi galanski vojnici imaju oĉi poput mojih“, usprotivila sam se.

122
 „Severnjacima su oĉi nalik svetloj vodi. Tvoje su drugaĉije. Tvoje su boje
uţarene vatre. I ne samo to“, pošto me više nije ignorisao, Dţin je svu svoju paţnju
usmerio na mene. „Znaš priĉe bolje od mene: dţini ne mogu da laţu. A ne mogu ni
njihova deca. Opkladio bih se u ţivot da tebi nijedna laţ nikada nije prešla preko
jezika.“
Nasmejah se odseĉno i napadno. Šazad je zakoraĉila prema meni, ali sam se ja
odmakla. „Hoćeš da kaţeš da sam ja iskrena?“
„Ne, ne, struĉnjak si ti za obmane. Ali nisi laţov.“ Prisetih se neĉega što mi je
Dţin bio rekao još u radnji u Prašnjavom Drumu. Dobar si lažov. Za nekoga ko ne
laže.
„U radnji sam te bila sakrila od Nagiba…“
„Njega nisi slagala.“ Bilo kakvi izgledi da mu oprostim nestadoše sa smehom
koji mu se provukao izmeĊu reĉi. „Ni jedan jedini put. Rekla si mu da je miran
dan. Rekla si mu da nema mnogo stranaca u Prašnjavom Drumu. Zavaravajuće
istine, ali ipak istine. Prevarila si ga. Isto kao s karavanom. Isto kao što si uradila
kad si mi rekla da te mogu zvati Oman. Dţini su veoma moćni i smutljivi.“
Pomislih koliko mi je Dţin lako verovao na reĉ. Koliko se zaprepastio kada sam
mu vratila kompas nakon što sam mu kazala da sam ga ostavila za sobom zajedno s
burakijem. Ne, nisam to nikada rekla, to se samo dalo naslutiti iz mojih reĉi.
Prevarila sam ga. Zinuh da sve to poreknem, ali reĉi nisu htele napolje.
„I koji je tvoj izgovor?“, odbrusila sam mu, ali Dţin nije ni trepnuo.
„Mogu ja još ako hoćeš.“
„Dţine“, Ahmedovo upozorenje zazvuĉalo je kao dolazi izdaleka. Sve mi se
svelo samo na Dţina i mene.
„Pesak i sunce te ne iscede kao nas obiĉne smrtnike. Ti im pripadaš.“ Prisetila
sam se jedne od poslednjih veĉeri u pustinji. Neprirodna si, rekao mi je. „Tek tako
nauĉiš druge jezike“, pucnuo je prstima, i shvatih da je poslednje dve reĉi
izgovorio na siĉanskom. Onolike noći u pustinji tokom kojih me je napajao
priĉama o dalekim mestima i reĉima iz njihovih jezika. Samo me je proveravao.
„Prekini“, jedva izgovorih. Šta li je ono Šazad rekla za demdţije? Da su… da
smo… korisni. Da me nije zato Dţin prvobitno i spasao? Vukao me pustinjom ne
kao saveznika, ne zato što smo jedno drugom bili potrebni da bismo preţiveli, već
zato što je znao da njegov brat moţe da me iskoristi?
Primakla sam mu se, i na to se krug oko njega napeto razdvojio preda mnom.
Nadoh mu se dovoljno blizu da bih opet mogla da ga poljubim. I taj je poljubac bio
varka. Moja. Jesam ja bila smutljivica, ali nisam ja bila ta koja je laţov. „Zašto bih
verovala bilo šta što ti kaţeš?“
„Pa, hajde“, ugledah mu taĉkice u oĉima. „Razuveri me; slazi me nešto. Kaţi
mi da se zoveš Oman, ovoga puta pravo u oĉi. Kaţi mi da si momak po imenu
Alidad. Kaţi mi da nisi demdţi.“

123
 „Zašto bih?“, osetih da mi se usne bore s reĉima koje me je izazvao da
izgovorim.
„Zato što ne moţeš“, sav je likovao gledajući me kako se muĉim.
Ruka mi polete. Lice mu odlete u stranu, a mene zabole dlan. A onda se, pre
nego što mi bilo ko bilo šta kaţe, dadoh u trk.

„Dakle, nameravaš li da nam pokradeš baš sve pištolje, ili misliš da će ti biti
dovoljan po jedan za svaku ruku?“ Naglo sam se okrenula. Ahmed me je gledao sa
ulaza male pećine u zidu klanca. Jedva sam ga nazirala.
Bila sam rešila da odem. Rešila još pre nego što je ruka prestala da me peĉe
od šamara koji sam udarila Dţinu. Ali sigurno neću otići nenaoruţana. Zatakla sam
ĉetiri pištolja za maramu, koju sam svezala oko struka poput pojasa jer nisam
imala opasaĉ. „Moţda vašu oruţarnicu treba bolje ĉuvati, ako ne ţelite da se ljudi
sami posluţe.“
„Pa, nije da smo pre tebe morali da razmišljamo o tome“, reĉe Ahmed.
„E pa, porazmislite o tome sledeći put kad vaš brat dovede kući neuke
lutalice“, proguravši se pored njega, nastavila sam dalje. Ahmed je pošao za
mnom.
„Jesam li zatoĉenica?“, okrenula sam se prema njemu posle nekoliko koraka.
„Ne“, Ahmed je stavio ruke iza leda. „Mada Dţin veli da bi bilo najbolje da
pošaljemo nekog za tobom da bismo, nakon što se srušiš od tvrdoglavosti i
iscrpljenosti, mogli da te donesemo nazad pre nego što umreš.“
„Baš polaţe mnogo vere u mene“, nisam se ni trudila da prikrijem ogorĉenost
u glasu, pokušavajući da zadenem kuburu za pojas.
„Nije tako“, reĉe princ. „Eto, on je mislio da ćeš odmaći mnogo dalje odavde,
na primer.“
Nervozno lupnuh prstima po kundaku kubure. Nije da nije bio u pravu. Jesam
bila iscrpljena. I ranjena. I gladna. I miljama udaljena od bilo kog mesta na koje
bih mogla da se uputim. I još udaljenija od bilo kog mesta na kome sam ţelela da
budem. A što je još bitnije, pre nego što se Dţin probudio, pre nego što je reĉ
demdţi izletela iz Halinih usta i pogodila me, htela sam da ostanem.
„Zašto?“, glas mi je pomalo napukao, te se nakašljah.
„Pa“, reĉe Ahmed, „koliko sam shvatio, dosta si prepešaĉila dovde. Dţin je
mislio da ćeš dosad stići bar do taĉke s koje više nema vraćanja…“
Obuzdah nalet smeha. Gotovo da sam mogla da ga zamislim kao nekog
momka iz Poslednjeg Okruga, samo što je ovaj imao mnogo bolji naglasak. „Zašto
mi nije rekao?“
„Moraćeš samog Dţina da pitaš za razloge zbog kojih ti nije rekao. Ali da
budem iskren…“, Ahmed je uzdahnuo. Delovao mi je stariji od osamnaest godina.

124
„Demdţiji su velika prednost, Amani. Da me ne shvatiš pogrešno, to vaţi za
svakog novog ĉoveka i ţenu na našoj strani. Ali Imin je moja najbolja uhoda. A
Hala je spasila moţda i više ljudi od Šazad. Moja sestra je razlog zašto nisam lagao
na kraju sultimskog izazova. Ima i drugih koji za par dana mogu da predu
razdaljinu za koju su obiĉnom ĉoveku potrebne nedelje. A u ratu prihvataš sve što
najviše koristi tvom cilju.“
Bilo mi je ţao što Dţin ne pokušava ovako da me nagovori umesto njega. S
njim bih se lakše upustila u raspravu. MeĊutim, protiv Ahmedovog razmišljanja
nije se moglo tako lako. Dakle, problem je bio u meni samoj.
„Ne umem…“, posustala sam sa reĉima. „Ne umem sve to što drugi demdţiji
umeju. Pretpostavljam da bih dosad već primetila da mi se lice menja, ili da mogu
da doĉaram opsene u vazduhu. Mislila sam da bih mogla da ostanem i… radim isto
što i Šazad.“ Mada mi se, sada kada rekoh naglas, i to ĉinilo glupavo. Šazad moţda
jeste u celosti ljudsko biće, ali gledala sam je kako ubija Koţonošu a da se i ne
oznoji. Bez pištolja, ja sam bila obiĉna devojka. A ne demdţi. „Nisam mislila da
ostanem da bih ljudima prekrivala koţu bubama ili se pretvarala u neku drugu
osobu.“
„Ako rešiš da odeš, slobodna si da tako uĉiniš“, reĉe mi Ahmed. „Opasno je u
MiraĊiju za jednog demdţija, ali ti si se izgleda i dosad fino snalazila.“ Prisetih se
one devojke koju su galanski vojnici usmrtili u tvrĊavi. Bila je poput mene.
Prisetih se i Dţinovog upozorenja da budem paţljiva. I kako me je upozorio na
Izman. „Ali ukoliko odluĉiš da ostaneš, imamo bar pet-šest drugih demdţija koji
mogu da ti pomognu da otkriješ koju moć poseduješ, na koji god da si naĉin u
stanju da pripomogneš našoj pobuni. Ako i dalje to ţeliš.“
Da budem iskrena, bilo je to i više od ţelje.

125
 21. poglavlje

Tri nara su visila sa grane. Pa onda dva, pa onda ĉetiri. Pogledah Dalilu koja
mi se umilno nasmešila. „Vidiš, nije tako teško.“
Nedelju je dana prošlo otkad se Dţin probudio i otkad mi je Ahmed obećao da
će mi pomoći da otkrijem svoje moći. Nedelju dana meditiranja s Bahijem i
Dalilinog ubedivanja da se opsene doĉaravaju tako što ih naprosto doĉaraš. Iz
nekog razloga je mislila da će mi pomoći ako mi pokaţe.
„Ma ovo je potpuno uzaludno“, rekla sam joj. „Pa mi ĉak i ne znamo da li su
opsene deo moga dara.“
„One ti jesu najĉešći dar medu demdţijima“, umešao se Bahi filozofski.
„Samo pokušaj“, reĉe Dalila.
„Da“, ubacila se i Hala, posmatrajući nas, „uĉini da jedan nestane, i bićeš kao
uliĉni zabavljaĉi iz Izmana.“
Zagledah se u drvo. Nisam bila sigurna šta treba da radim. Hala reĉe da sve to
dode iz glave. Dalila je, opet, mislila da se moć izvlaĉi iz grudi. A ja ni na jednom
ni na drugom mestu ništa nisam pronalazila. Ogorĉenost koju sam osećala,
odjedanput se strašno uskomešala. Nisam mogla da promenim ni oblik ni lice, niti
da se nekome uvuĉem u glavu, niti da saĉinim prizore od vazduha. Ljudi po taboru
su već poĉeli da se klade u to koliko će mi dugo trebati da dokuĉim svoje moći. A
moţda ih uopšte nisam imala, javiše mi se neki glasovi u glavi.
Dok sam ja tako zurila, jedan od tri nara je pukao i iz njega poteĉe gadna crna
sluz. Odmah sam znala da je to Halino maslo. Pištolj mi se mahinalno našao u ruci.
S lakoćom sam nanišanila i povukla obaraĉ. Nar ţestoko prasnu u mlazu semenki i
crvenog soka, s kojim nestade i Halina opsena.
„Eto ga“, rekoh, vraćajući pištolj u futrolu. „Sad imamo samo dva.“
Neĉiji smeh me natera da se okrenem. Shvatih da nas je Dţin sve vreme
gledao. Prolazio je pored nas, noseći na jednom ramenu drva za vatru prema
središtu tabora. Uz malo valjane nege, brzo se oporavio od ugriza more. Juĉe sam
ga videla kako veţba borbu jedan na jedan sa Šazad. I opet ga je pobedila. I to
gadno. Mada se neko vreme ipak dobro drţao.
Osećaj poniţenja natera mi krv u glavu kad me je pozdravio, i samo se
okrenuh. Cele nedelje smo igrali igru u kojoj se Dţin pravio da je izmeĊu nas sve u
redu, a ja sam se pravila da on uopšte ne postoji.
Izgleda da je mislio da uopšte nije velika stvar što me je na prevaru doveo
ovamo. Sto me je svukao sa onog voza kako ne bih otišla u Izman, a ne da bih bila
bezbedna. Sto me je ubedio da je tamo najlakše stići karavanom, igrajući na kartu

126
mog nepoznavanja sopstvene zemlje. Sto sam se upecala na sve to, glupavo misleći
da smo zaista dobar dvojac.
Odagnah tu misao. Ispala bih prznica da ga sad tu mrzim. Bila sam mu
potrebna isto koliko i on meni, a i trebalo je da budemo saveznici. Ipak je ovo rat.
Uradio je šta je morao.
„Znaš li da ti doĉaravaš opsene ĉak i dok spavaš?“, upitala sam Dalilu.
Zazvuĉala sam oštrije nego što mi je bila namera. „Ja sigurno neću postati
svemoćni demdţi preko noći pukom usredsreĊenošću.“
„Svakako bi trebalo malo da se odmorimo“, ubacio se Bahi pre nego što je
Dalila stigla da odgovori. „Za par sati će se smraĉiti, a veĉeras je Sihabijan.“
Hala je napeto pogledala nebo. Sunce se već bilo nisko spustilo. Na licu joj
nešto zatitra, a nije bio podrugljiv osmeh. I Dalila je primetila. Spustila joj je ruku
na rame.
„Imin se vraća“, reĉe Dalila. U mislima se vratih na prvi dan u taboru, kada su
Imin poslali odavde preuobliĉenu u galanskog vojnika. Trebalo je da se vrati do
Sihabijana.
„Otkud znaš da hoće?“, upitala sam Dalilu. Sto sam više vremena provodila u
taboru, sve me je više brinuo kompas koji sam ostavila Galancima. Ova oaza nije
liĉila ni na jedno drugo mesto na kojem sam bila, a ako je verovati svim ovim
ljudima iz svih krajeva Miradija, ništa sliĉno nije postojalo nigde drugde. A
Galanci bi mogli da ga unište svojim oruţjem.
Dalila kao da se malo postidela. „To mi je navika koju sam usvojila još kao
mala. Kada su braća poĉela da rade na brodovima i da putuju, ostavljajući me,
nikada nisam znala kada će se vratiti. Stoga bih svakog jutra otvorila usta da
proverim mogu li da kaţem da su još ţivi, da su zdravi i ĉitavi, da se vraćaju kući.
Potom bih pokušala da kaţem da će baš toga dana pristati u luku. A ako ne bih
mogla to da kaţem, onda to i nije bila istina, i tako se nešto ne bi ni desilo. Imin se
vraća“, rekla je to sa gotovo proroĉkom sigurnošću.
A onda je i meni sinulo. Nismo mogli da izgovorimo ništa što nije istina; šta
ako to pali i u obrnutom smeru? Shvatih da sam tako nešto jednom već i uradila, sa
onim galanskim vojnikom. Preteći mu pištoljom, rekla sam mu da će nas pustiti, da
neće poći za nama. I on je tako i uĉinio. „Šta bi se desilo ako prosto objavim da će
mi se sutra javiti moći? Ili ako kaţem da…“
Dalili se na to oĉi razrogaĉiše, a Bahi mi brţe-bolje poklopi usta rukom.
Onom istetoviranom. Mirisala je na ulja i dim, kao unutrašnjost neke bogomolje. I
prvi put mi se uĉinio ozbiljnim. „Demdţiji ne treba da ĉine istinitim ono što nije.
Nikada ne moţeš predvideti šta će na kraju ispasti.“
„Ne“, reĉe Hala ogorĉeno. „Moţeš da kaţeš da će Ahmed pobediti na
sultimovom izazovu, ali da zaboraviš da kaţeš da će preuzeti presto. Na primer. A

127
da se uopšte ne mešaš, on bi moţda postao slavan sultan koji bi vladao dok ne
ostari i ne osedi. I niko usput ne bi stradao.“
Izraz njenog lica ukazivao je da govori iz iskustva. Prisetila sam se svih meni
poznatih priĉa o ljudima koji su pred dţine iznosili bezvezne zahteve i ţelje, koji bi
im potom bili ispunjeni na neki izvrnut naĉin koji bi ih lišio radosti. Mene onaj
galanski vojnik nije pratio. Ali je završio ţiv pojeden. Bahi je zastao, kao da ţeli da
proveri da li sam ga razumela, pre nego što će mi skinuti ruku sa usta.
Pogledavši Halu, primetih da zuri u stopala. Nije ni ĉudo što mi nije oprostila
za onog crvenokosog demdţija. Već je godinu dana sama sebi prebacivala. I to sve
samo zato što je pokušala da prevari sudbinu da će Ahmed postati sultan time što je
rekla da će tako biti. „Mislim da bi se i meni isto desilo.“
Hala me je poĉastila prizorom mojih zapaljenih ruku, dovoljno dugo da me
proţme strašan bol pre nego što će opet nestati. Svako moje saosećanje prema njoj
nestade nakon toga. „Da, ali ipak nije. Meni jeste. A da nije, moţda nam rat uopšte
ne bi bio potreban i narod ne bi morao da gine.“
I ne rekavši više ni reĉ, odjuri odatle.
Bahi je zatapšao: „Kao što rekoh, vreme je za predah.“

Dalila i ja se polagano zaputismo nazad u tabor, u kojem su već otpoĉele pripreme

za Sihabijan. Ljudi su krenuli da kaĉe lampione izmeĊu drveća, ĉitav je tabor bio
proţet raskošnim mirisom peĉenog mesa i sveţeg hleba. Cak i kada sam ranije
sanjala o Izmanu, nikada nisam zamišljala ovakvo neko mesto. Izuzev Hale, svi
ostali su bili radosni. Svi su se s lakoćom uklopili u svoje uloge, radeći sve sa
jednim ciljem: da postave Ahmeda na presto. Da i ostatak Miradija naĉine sliĉnim
ovom deliću sveta.
„Kako to da se Dţin nije nadmetao u sultimovom izazovu?“, upitah,
prekinuvši neprijatnu tišinu koja je zavladala medu nama. „Ahmed je roĊen peti po
redu, Dţin šesti, znaĉi da je imao prava na to.“
„Što to pitaš mene, a ne mog brata?“ Dalila je napeto grickala nokat na palcu,
pa ga je izvukla iz usta, pribravši se.
Zato što ga izbegavam. „Tvoj brat ima lošu naviku da mi ništa ne govori bez
uvijanja.“
„On nije hteo da ima ništa s Miradijem“, reĉe Dalila naposletku. Podigla je
ruku da ubere narandţu sa drveta ispod kojeg smo prolazili, pa poĉe da je guli,
pazeći da me ne gleda u oĉi. „Ahmed se zaljubio u MiraĊi ĉim se vratio.
Kao da mu je vraćen delić duše na koji je gotovo bio i zaboravio, kako on sam
reĉe. Kada je Ahmed rešio da ostane, Dţin nije mogao da shvati zbog ĉega. Nisam
ni ja dok nisam sama videla. Prosto se tu… osećamo kao kod kuće. PosvaĊali su se
kad je Ahmed odluĉio da ostane. Dţin je dugo mislio da će se Ahmed predomisliti

128
i da će se vratiti moru. A onda je naša majka Lijen… zapravo Dţinova majka, ali i
moja…“, uĉinilo mi se da joj je neprijatno, kao da se dugo borila s tom ĉinjenicom,
„… umrla, pa smo Dţin i ja došli ovamo Ahmedu. Bilo je to svega nekoliko
meseci uoĉi sultimovog izazova. Dţin je ĉekao da se Ahmed predomisli, a u
meĊuvremenu je okupio sve ove pristalice u Izmanu. Mislila sam da će mu Dţin
polomiti nos kad smo mu konaĉno ušli u trag uz pomoć kompasa. Ali Šazad je pre
toga ipak polomila nos Dţinu.“
Dţin mi jeste bio rekao da mu je neka devojka polomila nos i da mu ga je brat
namestio. Mislila sam da se radilo o nekoj ljubavnoj ĉarki u nekakvoj stranoj luci,
nisam znala da se radilo o Šazad. Lepo je znati da nisu baš sve bile laţi.
„Zakljuĉio je da nam bar ostaje da se nadamo da Ahmed neće stradati tokom
sultimovog izazova. Pa bismo onda otišli, a Ahmed bi prekinuo s borbom.“
Pokazala je rukama tabor oko nas: „Oĉito se varao.“
„Pa zašto ipak ostaje tu?“
„Dţin se borio uz Ahmeda još od malih nogu. Pobio bi se svaki put kada bi
neko Ahmeda nazvao…“, zbunila se pokušavajući da prevede siĉansku reĉ, „…
neĉim sliĉnim izrazu pogani stranac. I sad bi isto uradio. Mada mislim da još nije
oprostio Ahmedu što se zaljubio u nešto van naše porodice. Mada… moguće je da
se i njemu samom to sada dešava.“ Pogledala me je sa osmejkom na licu. Osetih
vrelinu na potiljku.
„Nismo mi…“, jezik mi se zapleo. „Dţin i ja nismo…“
„Da je stvarno tako“, reĉe Dalila raspevanim glasom male devojĉice, „bila bi
u stanju to da izgovoriš.“ Nasmejavši se, zavrtela se podalje od mene, da bi
preskoĉila malu logorsku vatru, i ostavila me naĉisto zbunjenu.

Kako sam kroĉila u šator, smotuljak neke tkanine pogodi me pravo u lice.
„Hvataj“,reĉe Šazad prekasno. Podigla sam ga sa poda. Neka jarka, zlatna
tkanina izvezena zagasitocrvenim koncem razvila mi se medu prstima.
„Šta je ovo?“, upitah.
„Retka prilika u kojoj po obiĉaju treba da nosiš najbolju odeću.“ Tek tada
zapazih da se Šazad već obukla za Sihabijan. Izgledala je gotovo neprirodno tako
doterana. Tamna kosa joj je bila prikupljena uz glavu u gustim talasima, zlatne
ukosnice presijavale su se na prigušenoj svetlosti, halat toliko zelen da je pored
njega drveće izgledalo neugledno i valovito se nabirao oko nje.
„Vidiš, nisam se setila da ponesem sa sobom sveĉanu odeću kad sam pobegla
spašavajući ţivu glavu“, prešla sam rukama preko tkanine, zamišljajući kako je
stavljam na sebe i pretvaram se u nekakvog feniksa iz priĉa, od vatre i zlata.
„Dobro, u ovom sluĉaju radiće se o najboljoj odeći tvoje prijateljice“, reĉe
Šazad.

129
 Prijateljica. Ta prosta reĉ mi je privukla paţnju. Prijatelja sam se otarasila s
Tamidom.
Šazad je oĉito zapazila moje snebivanje. „Imam i druge halate. Ako ti se taj
ne sviĊa“, dodala je brzo, vraćajući pobegli pramen kose iza uveta kao da je
nervozna, što je, dakako, bilo nezamislivo.
„Imin se još nije vratila?“, upitah. Šta god Dalila rekla, ipak sam strepela za
tog ţutookog demdţija u galanskom taboru.
„Nije“, Šazad se uozbiljila. „Još nije. Daću joj vremena do kraja Sihabijana,
pa onda sutra idemo da je traţimo.“ Da provere da nije skonĉala kao ona devojka
koju su bili dovukli u galanski tabor.
„Idemo?“, upitah, krenuvši sa svlaĉenjem.
„Da, ja i Dţin, i ti ako hoćeš.“
Ruke mi se spetljaše oko dugmadi ĉim sam se prisetila Dalilinih reĉi. „Nisam
sigurna da smem da napuštam bivak dok ne otkrijem kakve moći posedujem“, ni
samoj sebi nisam zvuĉala uverljivo, a i Šazad frknula, nimalo ubedena.
„Ma koliko nam ţivot bio kratak ukoliko nam pobuna ne uspe, nećeš doveka
moći da ga izbegavaš, svesna si toga i sama.“
Pa, dosad sam ga popriliĉno dobro izbegavala.

Svetkovina Sihabijana otpoĉela je ĉim je sunce nestalo, podsetnik na noć kada je

Uništiteljka Svetova došla donoseći mrak sa sobom. Prošle godine Tamid me je
vrteo u mestu sve dok mi se nije zavrtelo u glavi, pa smo se toliko zasmejali da
smo morali da drţimo jedno drugo da ne padnemo, opijeni vinom i igranjem.
Slavili smo sve do ponoći, kad su se sva svetla pogasila u znak sećanja na prvu
noć. A ĉim su se pojavili zvezde i mesec, molili smo se sve do zore.
MeĊutim, slavlje u Prašnjavom Drumu nije se moglo meriti sa ovim u oazi.
Lampioni su bili toliko gusto naĉiĉkani izmeĊu drveća da se od svetlosti gotovo
nisu ni videle krošnje. Smokve smo brali pravo sa drveća, a kolaĉi im behu toliko
slatki da su mi se prsti lepili. Vazduh je mirisao na ulje, na tamjan, na dim, hranu,
na pustinju i pustinjski ţivot sam.
Bila sam bolno svesna dodira svile i muslina pozajmljenog halata na koţi. Ta
se zlatna tkanina obavijala i stezala oko mene kao ništa drugo što sam ikada
posedovala. Morala sam da je priĉvrstim oko struka. Šazadina je figura bila oblija
od moje, ali u ovome sigurno neću proći kao momak, pogotovo nakon što mi je
otkopĉala gornje tri kopĉice oko vrata. Još bih joj se i usprotivila, ali Šazad je ipak
posedovala više uroĊene borbenosti od mene, pa sam na kraju morala da joj
dopustim da mi razdrlji taj halat. Zakljuĉili da će pokušati, i slavno propasti u tome
da me pretvori u nešto sjajno i bajno poput nje. Naprotiv, kad je na kraju pridigla
ogledalo preda mnom, neko divlje biće me je gledalo iz njega.

130
 Kosa, koja mi je bila uvijena i delimiĉno vezana, spuštala se u talasima koji su
mi neţno dodirivali vilicu i vrat kao da sam se našla u pešĉanoj oluji. Usne mi je
nacrvenela tako da sam umislila da mogu da osetim ukus krvi. Tamno oiviĉene
plave oĉi uplašile bi svakog ko se naĊe uhvaćen u njihov pogled.
Baš sam izgledala kao neko ko je deo pobune.
Nas dve krenusmo od jedne vatre do druge, a ljudi su nas sustizali da
popriĉaju s nama, i da me uvuku u taborska ĉavrljanja lagano poput Šazad. Jela
sam medenjake i zalivala ih slatkim vinom. Dţina sam ugledala kroz jednu od
logorskih vatrica, kako igra neku igru sa sestrom, pa se smeje, izgubivši.
Pored vatre ugledah i dve maĉke. Jednu plavu, drugu sivu s plavom šarom na
glavi. Kleknuh da usput pomazim tu plavu, ali umesto na maĉki, ruka mi se našla
na stomaku nekog vrlo golog i vrlo plavog momka.
„Srećan ti Sihabijan, generale“, momak je pozdravio Šazad, koja ga gotovo
nije ni udostojila pogleda, prosto ga samo prekoraĉivši. Gledala sam da zadrţim
pogled na njegovom licu, a ne na drugim delovima njegovog tela.
„Iz“, uzvratila mu je Šazad, klimnuvši tom plavoputom momku, „ovo je
Amani, Amani ovo su blizanci. Ili bar jedan od njih. Samo što su se vratili jutros sa
dopremanja zaliha.“
Skrenuh pogled, zarumenevši se, ali primetih da je Šazad to Ċavolski
zabavilo. Druga se maĉka takode pretvorila u momka. Istovetnog Izu, ali mu je
koţa bila tamna. Jedino mu je kosa bila iste svetloplave boje kao bratovljeva put.
„A ovo je Maz“, pokaza mi Šazad.
Maz se široko nasmešio: „Jedan, jedini!“
PreĊoh pogledom s njega na blizanca mu: „Ko je tebe uĉio da brojiš?“
Blizanci mi se nasmešiše. „Dakle ti si nova demdţi“, reĉe Iz, ustavši da me
dobrano osmotri uopšte ne obraćajući paţnju na svoju nagotu. „Baš smo hteli da te
upoznamo.“
„Zapitali smo se da nam nisi moţda sestra“, reĉe Maz. „Zbog oĉiju.“ Pokazao
je rukom na neprirodnu plavu boju svoje kose, svega nekoliko nijansi drugaĉiju od
mojih oĉiju. Ako smo to zaista nasledili od dţinijskih oĉeva, moguće je da smo od
istog. Malo me je uznemirila pomisao da bih nakon sedamnaest godina najednom
mogla da imam brata.
„Oduvek sam priţeljkivao sestru“, reĉe Iz razdragano. „Upoznala si se sa
Halom? Znaš da su ona i Imin delile istog oca, dţinija. Majke su im ţivele u istoj
ulici u Izmanu.“ Znaĉi ja sam bila kriva što je Halina zlatooka sestra izloţila ţivot
opasnosti u galanskom taboru. Izgleda da veĉito radim nešto zbog ĉega će me
mrzeti.
„Amani nam ipak nije sestra“, reĉe Maz doneke razoĉarano. „Jer u suprotnom
ne bismo mogli da kaţemo da nam nije sestra.“

131
 „Ali ipak!“, reĉe Iz, isprsivši se. „Moţda moţeš da menjaš obliĉje poput nas. I
to bi bilo jako dobro.“
„Da popijemo nešto?“, Šazad me je, na svu sreću, odvukla od golih blizanaca.
Igranka je poĉela ubrzo nakon toga. Nikada ranije nisam nešto posebno igrala
tokom Sihabijana. Kako bih uz Tamidovu povredenu nogu? Ne bih mogla da ga
izostavim. MeĊutim, telo mi se brzo opustilo njišući se kroz varnice koje su prštale
iz vatre, od jednog partnera do drugog. Piće se toĉilo mnogo opuštenije, ljudi su se
nacvrckali, te smo se obrtali sve brţe i brţe. Zavrtela sam se oko Šazad, koja je
igrala s Bahijem, da bi me ruke narednog partnera dohvatile i obrnule prema
njegovom licu.
Našla sam se grudi uz grudi s Dţinom. Oboje smo stali, dopuštajući da se
igranka nastavi oko nas. Osećala sam toplinu njegovih ruku kroz tananu tkaninu
halata. Nakon onoliko nedelja koje sam provela pored njega kao deĉak, sada se sve
što me je ĉinilo devojkom našlo u njegovim rukama. Pogledom je polagano prešao
preko mene, da bi ga na sekund zaustavio na crvenoj marami koju sam svezak oko
struka. On mi ju je bio dao. Još u Saziju. „Izgledaš mi kao da si od vatre sazdana.“
„Dţine…“, zaustih. Ali nisam stigla da dovršim. Mrak se spustio sa neba
poput plašta, kao i uvek za Sihabijan. Jednog trenutka oko nas su gorele vatre,
lampioni, zvezde i meseĉina, a sledećeg je usledio mrkli mrak.
Iako je burakija bilo sve manje i manje, iako dţini više nisu ţiveli meĊu
ljudima, iako je podignuta gomila fabrika punih gvozda i dima: ova vrsta ĉarolije
nije izbledela. Nastanila se u sećanjima samog sveta. Onaj prvi pravi mrak, kad
šibice nisu htele da se upale, kada drvca nisu htela da gore, kada bi se i zvezde
posakrivale. Dţinove ruke skliznuše sa mene, i osetih da ĉak i njegova pojava
bledi. Nisam mogla za njim. Pogotovo ne po ovakvoj tmini. Svi smo stajali
potpuno nepomiĉni onako kako smo se i zaustavili. Ĉekajući da se svetlost ponovo
vrati.
Vatra mi buknu s desne strane. Zvezde opet zatreperiše jedna po jedna. Ali
ostali i dalje nisu progovarali. Sati pre ponoći bili su odreĊeni za proslavu, a sada
je došlo vreme za molitve i prisećanja. Oĉima sam potraţila Dţina kad se okupljeni
pokrenuše prema jednoj jedinoj upaljenoj vatri poput noćnih leptirova.
Pripovedaĉ beše neka mlada ţena. Stala je na jedan poveći kamen pored vatre,
okruţena demdţijima, pa se okrenula prema ostatku tabora.
„Svet beše stvoren po danu“, otpoĉe pripovedaĉica uobiĉajenim uvodom.
Priĉe su se moţda razlikovale, ali sve su uvek otpoĉinjale istim reĉima. „A onda
pade noć. Uništiteljka Svetova siĊe iz tame koja je postojala samo na onim
mestima do kojih sunce nije moglo da dopre.“
Primetih Dţina s leĊa kad je napuštao masu. PoĊoh za njim, pletući put
izmeĊu ljudi koji poĉeše da se spuštaju na kolena uoĉi molitve, te nastavih dalje od
buke, svetlosti, opsena i smeha, sve dok se rub pustinje nije otvorio preda mnom.

132
 „Plavooki Banditu“, poskoĉih ĉuvši Dţinov glas. Jedva sam uspevala da ga
nazrem pod svetlošću zvezda.
Potegao je iz flaše koja mu je visila medu prstima, i u jednom suludom trenu
ĉak pomislih da moţda pije kako bi prikupio hrabrost da se konaĉno suoĉi sa
mnom.
„Piće?“, ispruţio mi je bocu. „Znao sam jednom jednu curu iz Poslednjeg
Okruga koja je umela da podnese piće ĉak i nakon što bi meni glava klonula na
sto.“
Mislio je na Pijanog džina, pored isušenih rudnika Sazija, kada sam ja još bila
samo devojka s pištoljem kojoj piće nije moglo ništa, a on stranac koji nije bio
otporan na omamljujuće sredstvo koje sam sipala u njegovo. Umesto da budemo
demdţi i princ. Kada sam ja još bila sigurna u sve, a on tek poĉeo da me laţe.
„Mada, opet“, reĉe Dţin uz još jedan gutljaj, „ta devojka nije odlazila usred
priĉanja priĉe.“
U tom trenu zaista jesam posegnula za vatrom. Rukom mu oborih flašu na
zemlju, i pesak proguta prosutu ţestinu ĉim se zakotrljala po njemu. Shvatih da
sam oĉekivala da me zaustavi, da me uhvati za ruku pre nego što ga udarim.
„Priĉe i laţi“, nekako iznaĊoh glasa u sebi, i progutah šta god da mi je zapelo
u grlu, da mi ne bi sluĉajno izazvalo suze. „Ne volim ih kao nekada. Ali ti već znaš
da su sve tvoje laţi koje si upotrebio da me dovuĉeš ovamo sada već istrošene. Nisi
ĉuo šta se priĉa? Da sam jedini demdţi na svetu bez ikakve moći?“ Bilo mu je
teško da se usredsredi na mene tako pijan. „Da li si ikada nameravao da mi kaţeš
šta sam?“
Sva mi se ĉula najednom ispuniše Dţinom, zadahom pića, vrelinom, slikom
njegovog udaljenog lica, tetovaţama koje su mu se nazirale kroz košulju. „Ti bi
sad o tome da priĉaš?“
„Zašto da ne?“, raširila sam ruke, izazivajući ga. „Zašto mi ne bi otkrio kakav
ti je bio plan? Da je u Dasami bilo drugaĉije, da li bi me svezao kao zarobljenicu i
dovukao ovamo? Ili si već bio pripremio neku drugu laţ?“
„Nisam te ja naterao da doĊeš ovamo.“ Dţin se netremice zagledao u mene,
ali nisam odstupala. Rekao je da me oĉi izdaju. Pa eto, nek vidi izneverenost u
njima. Nek se uguši u njoj. „Nisam te namamio na prevaru, nisam traţio da doĊeš
ovamo.“
„A šta je drugo trebalo da uradim? Da te ostavim da crkneš?“
„Mogla si.“
„Ne bih nikada.“
„Iskreno da priznam, nisam uopšte znao šta bih s tobom, Amani. Pokušao sam
da te ostavim u Prašnjavom Drumu, jer nisam hteo da pruţim Ahmedu to
zadovoljstvo da mu te odvuĉem kao neki trofej. Vratio sam se po tebe jer nisam
hteo da umreš od Nagibove ruke. Ali svakako bih na kraju uradio ili jedno ili

133
drugo. Jedino se nije znalo kom ću se bratu prikloniti.“ Ruka mu se podigla kao da
je hteo da me dohvati, ali ipak ju je spustio. „Bilo mi je drago kada sam u Saziju
video da si otišla, jer je to znaĉilo da si pobegla nekim svojim putem, i bilo mi je
drago što si uzela kompas jer mi je to pruţilo razlog da poĊem za tobom. I jeste,
slagao sam te kako bih te udaljio od Izmana, jer sam se plašio da bi neko shvatio
šta si, pa bi te šĉepali i prodali sultanu. A ka Dasami sam te uputio zakljuĉivši da
postoje neki izgledi da te dovedem do mora i izvuĉem iz ove zemlje pre nego što te
ubije.“ Lice mu se našlo preblizu. Setila sam se da je onomad, dok smo prelazili
pustinju, rekao da je more boje mojih oĉiju.
„Nemaš ti prava da odluĉuješ umesto mene“, odgurnuh ga u pokušaju da ga
udaljim od sebe, da ga udaljim iz glave.
„A on kao ima?“, viknuo je Dţin, puknuvši u trenu. „Moj brat kaţe da si
demdţi, i ti misliš da će ti ţivot zbog toga biti bitan, više nego da si Plavooki
Bandit?“
Ustremih se na njega, i kosa mi se razlete kako se rasula iz pletenice. „Ne
moţeš me osuĊivati zato što ţelim da budem nešto više od bezvrednog zrna peska
u ovoj pustinji. Pogotovo jer si sam roĊen za mnogo veće stvari. RoĊen si kao
moćan i vaţan.“
„Stvarno?“, Dţin je u dva koraka prešao pesak, toliko brzo da me je gotovo
prepao. „RoĊen sam iste godine kada i desetoro druge braće i desetak sestara.
Samo roĊenje nijednu ţivu dušu ne ĉini vaţnom. Ali ti jesi bila vaţna kad sam te
sreo kao devojku koja se oblaĉila kao deĉak, koja je nauĉila da puca, koja je
sanjala, štedela, gajila velike ţelje. Ta je devojka sama sebe naĉinila vaţnom. I
stoga mi se svidela. Šta ti se to desilo otkad si došla ovamo da ti je ona sada postala
toliko bezvredna? Šta se to desilo pa te sada samo odobravanje moga brata i neka
moć koja ti nikada ranije nije ni trebala mogu uĉiniti vaţnom? Zato i nisam hteo da
te uvuĉem u ovu pobunu, Amani. Jer nisam hteo da gledam kako Plavookog
Bandita i sve ono što on jeste kvari tamo neki princ bez kraljevine.“
Strašno sam ţelela da mu kaţem da nije u pravu, ali jezik bi mi se skamenio
pri samoj pomisli na to. Sto, opet, nije znaĉilo da je u pravu. „A zbog ĉega se ti
onda boriš za ovu zemlju, ako ne zbog njega? Za zemlju koju ne razumeš, znam da
mrziš što moraš da se boriš za nju…“
„U pravu si“, presekao me je. „Nikada nisam razumeo ovu zemlju. Nikada
nisam razumeo zašto je odabrao da napusti sve ostalo i ostane tu zbog ovoga. Sve
dok tebe nisam sreo.“
Osećala sam se kao da me je gurnuo, kao da padam, kao da mora da povuĉe te
reĉi da bih ostala na nogama.
„Ti jesi ova zemlja, Amani“, sada je već govorio smirenije. „Ţivlja si nego što
bi išta na ovom mestu trebalo da bude. Sva si kao vatra i barut, s prstom veĉito na
obataĉu.“

134
 Stajali smo sasvim blizu jedno drugom, a gnev je pulsirao izmeĊu nas. Srce
mi je tuklo – ili je to moţda bilo njegovo. Udisali smo jedno drugo.
Samo on i ja.
U meni je bilo više vatre nego što osetih u sebi još otkad mi je reĉeno da sam
demdţi. Stiskala sam i otvarala šake, ţeleći da ga dodirnem.
„Dţine“, Bahijev glas je narušio taj trenutak. Nikada ga nisam videla
ozbiljnijeg. „Ahmed te traţi. Stigle su vesti o Nagibovom oruţju.“

„Krenuli su s oruţjem“, Imin je upravo ispijala ĉašu vode. Gotovo da je dotrĉala, to

jest dotrĉao, iz galanskog tabora.
„Videla si ga?“, upitala ju je Šazad.
Imin je odmahnula glavom. Još je bila u telu galanskog vojnika. Svi
istaknutiji ĉlanovi tabora okupili su se oko vojnika, slušajući svaku njegovu reĉ:
princ, Šazad, Dţin, Bahi, Hala. Pa i ja. „Samo sam ĉula govorkanja. O nekim
uzgrednim poţarima koje pokušavaju da svale na nas. I o tri broda usidrena u luci
koja skroz izgoreše. Ali jutros je stigao neki dopis. U galanski tabor. Zapovednik
Nagib dolazi u ulozi oĉevog predstavnika da utanaĉi uslove savezništva.“
„Meni to svakako zvuĉi kao – donosimo vam oružje da ugasite pobunu“,
ubacila se Hala, spuštajući ruku na rame svoje sestre/brata.
„Jesu li nas pronašli?“
„Nisu još.“ Imin gurnu ruku u dţep, i izvadi nešto na sto. Oba kompasa.
Ahmedov, koji je bila ponela sa sobom, i Dţinov, koji sam ja ostavila tamo. Osetih
olakšanje u grudima. „Ali su vrlo blizu.“
„Dakle, da pomerimo tabor.“
„I kuda ćemo?“, ubacio se Bahi. „PoĊemo li na sever, uletećemo Galancima u
ruke. PoĊemo li na zapad, preći ćemo granicu s Amonpurom – ako nas prvo ne
srede gorska plemena. Na istoku će nas ubiti vaš otac, a na jugu će ta ĉast pripasti
pustinji. Bilo je drugaĉije kad smo napustili Izman, ali pobunjeniĉki pokret se
proširio od vremena kada nas je bilo svega desetak. Ne moţeš tek tako da preseliš
ĉitavu kraljevinu. Pa neka je i mala.“
„U pravu je“, sloţila se Šazad.
Ahmed je toliko stegnuo rub stola da su mu zglavci pobeleli.
„Pa onda ćemo ih presresti“, reĉe Dţin. Uzeo je svoj kompas s astala. Igla se
odmah ţestoko zatresla, pokazujući u Ahmedov kompas. „Prenose ga vozom?“
Imin mu klimnu, na šta joj plave galanske kovrdţe padoše preko lica.
Ahmed nije odmah progovorio. Duboko smo osećali tu njegovu ćutnju. „Ne
smeju da znaju da smo mi u pitanju“, reĉe naposletku. Obratio se Dţinu, a ne svom
generalu ili demdţijima. Svome bratu. „Neka izgleda kao da ste obiĉni razbojnici
koji kradu novac po vozovima. Dţine, povedi…“

135
 „Ja ću poći“, izlete mi pre što sam uopšte uspela da razmislim.
Svi me pogledaše.
Moja svaĊa sa Dţinom još je bila sveza. Bio je u pravu. Nikada neće biti ništa
od mene budem li ĉekala da mi se jave moći demdţija. Predugo već sedim
skrštenih ruku.
„Riskantno je“, reĉe Ahmed iskreno. Mada me nije odbio.
„Prihvatio bih ja taj rizik ne trepnuvši“, reĉe Dţin gledajući brata. „Ne treba
mi kao demdţi.“
Šazad se takoĊe zaloţila za mene: „Nikada nisam videla boljeg strelca od
Amani, a pritom moţe da proĊe kao obiĉan ĉovek. Radila je to ĉitav svoj ţivot.“
„Mogu ja to“, ostadoh uporna.
Ahmed je ukrstio pogled s mojim, i odjednom mi nije izgledao kao neĉiji brat
ni prijatelj; izgledao je kao princ. Uspravih se, gledajući da izgledam kao dostojan
vojnik.
Klimnuo je: „Krenite kad svane.“

136
 22. poglavlje

„Znate li zašto ovo zovu Mrtvaĉev greben?“, upitao nas je Bahi veselo. Nije
prestajao da ĉavrlja još otkad smo sleteli, prebaĉeni ovamo na leĊima Iza, koji se
bio pretvorio u ogromnog ruha i vinuo se s nama preko otvorene pustinje.
Plavoputi demdţi sada se sklupĉao na stenju u obliku ogromnog plavog guštera.
Bar nije pokušavao da postavi tabor s nama kao nag momak.
„Zato što ću te ja liĉno ubiti ako ne prekineš s priĉom?“, upitala ga je Šazad,
gaĊajući ga komadom drveta za potpalu.
„Naţalost, crtaĉi mapa nisu mislili na tebe, Šazad“, Bahi joj je prebacio ruku
preko ramena. Pruţio je ruku ka planini na koju smo se nasadili. Pustinja se širila
pod nama u svim pravcima. Osim ka severu, gde sam mogla da nazrem ono za šta
mi Dţin reĉe da je more. A pravo ispod nas kroz planine se pruţala pruga. „Zato
što je previše radnika izginulo bušeći tunele“, pojasni nam Bahi. „Kaţu da njihovi
neupokojeni duhovi i dalje tumaraju prugom.“
„Eto još jednog vrlog uĉinka sultanovog saveza s Galancima“, reĉe Dţin,
šutnuvši neki kamen ispred sebe pre nego što će razastrti prostirku za spavanje.
Primetila sam da ga Dţin naziva sultanom. Ahmed ga je nazivao ocem, no Dţin
nikad nije.
„I to nam tek sada kaţeš?“, Hala gurnu Bahija. „Kad se spremamo da
dignemo u vazduh jedan od tunela?“
„Samo hoću da bolje razmislite o datim okolnostima“, Bahi je bio moţda i
previše raspoloţen za moj ukus, budući da sam ja jedva uspevala da smirim ţivce.
Ovaj deo pruge, na koji je pucao pogled s Mrtvaĉevog grebena, pruţao se
ovamo iz Izmana, pre nego što će šine preseći put kroz planine prema galanskom
vojnom uporištu s druge strane. A posle toga još samo jedan dan putovanja da bi se
stiglo do Ahmedovog tabora.
Namera nam je bila da se postaramo da oruţje ne stigne dotle. Voz je trebalo
da stigne za dva dana. Sutra ćemo nabiti eksploziv u tunel koji će naterati voz da se
zaustavi, i tako nam pruţiti priliku da se ukrcamo, praveći se da smo razbojnici.
Hala će se uvući u misli putnicima tako da umisle da vide desetak razbojnika, a ne
samo nas ĉetvoro, ĉime će skrenuti paţnju vojnicima dok mi uzmemo oruţje.
„Zar Sveti oĉevi ne bi trebalo malo da tihuju?“, upitah ga, prostirući ponjavu
za spavanje.
Bahijevo raspoloţenje ostade nepoljuljano: „Ja sam ti ionako previše mlad i
previše zgodan da bih bio otac.“
„Sara se sa time baš i ne bi sloţila“, promrmljala je Šazad.

137
 Zapitah se da nije Sara kriva što mu nije uspelo da postane Sveti otac. On je
liĉno tvrdio da se jednom uoĉi jutrenja previše napio, pa mu je veĉera od
prethodnog dana završila na svešteniĉkoj odori, ali ĉula sam bar desetak priĉa o
razlozima što Bahi nije završio obuku.
„Niko ne moţe da dokaţe da je njena beba moja“, Bahi je slegnuo ramenima.
„Pa, nasledila je tvoju jeziĉinu“, uzvratila mu je Šazad.
„Ali još je dojenĉe“, reĉe Bahi, „mislio sam da oni samo cmizdre i vrište.“
„Pa zvuĉi kao tvoj sin“, promrmljah. Dţin frknu.
„Eto ti ga sad.“ Bahi je izvukao flašu neĉega iz torbe: „Ajmo onda jednu za
mog sina.“
„Zašto imaš piće kod sebe?“, Šazad poĉe da trlja slepooĉnice, kao da je već
muĉi mamurluk. On je na to, umesto odgovora, izvukao još dve flaše.
„Ma, to u medicinske svrhe. Piše ti i u svetim spisima. Slobodno potraţi.
Dame prve“, ponudio joj je flašu. Na Bahijevom licu pojavi se pobedniĉki izraz,
kad Šazad sklopi prste preko njegovih. Ostavio je ruku tako još koji sekund, pre
nego što će pustiti flašu. Zbog toga i pomislih da sam bila u pravu kad sam
zakljuĉila da je svetu odoru skinuo zbog neke cure, mada verovatno ne zbog neke
po imenu Sara. Zapitah se da li Šazad to stvarno ne primećuje, ili se samo pravi da
to nije zbog njega.
„Znaš da mi nije dopušteno da pijem“, reĉe Šazad, dobrano potegnuvši.
„Nije ti dopušteno da piješ?“, nije mi uspelo da prikrijem nevericu u glasu kad
mi je pruţila bocu. Neka jeftina brlja koja prţi grlo.
„General ne odobrava“, ubacio se Bahi. Znala sam da misli na njenog oca, ne
na nju samu.
Šazad mu šaljivo uzvrati vojniĉkim otpozdravom, ali osmeh joj je bio odviše
iskren da bih pomislila da ne voli svoga oca. „Kaţe da je pijan vojnik mrtav
vojnik.“
„Eto, da se u neĉemu i on prevari“, reĉe Bahi, vadeći drugu flašu, „jer inaĉe bi
u mom ocu imao mrtvog kapetana bar hiljadu puta.“
Šazad je htela da se nadoveţe, ali Bahi je već bio uvukao Iza, Dţina i Halu u
nekakvu igru s pićem, u kojoj bacaš par novĉića, pa pljesneš dlanom po steni pre
nego što dobro potegneš.
Mogli bismo tu još i izginuti, shvatila sam najednom. Oni su se već navikli. U
proteklih godinu dana svi su se iznova i iznova izlagali opasnosti i smrti,
pokušavajući svet da uĉine boljim. Što sam i ja sama radila. Znala sam da ušetam u
streljanu bez iĉega u rukavu sem dobrog nišanjenja u potrazi za nekim boljim
mestom za sebe. Ali to je bilo samo za mene samu. A oni su se izlagali opasnosti i
za sebe i za sve ostale. Za ĉitav Miradi. Da niko više ne bi izginuo kao oni u
Dasami. Da niko ne bi morao da ţivi kao ja u Prašnjavom Drumu.

138
 „Moje dame“, doviknuo nam je Bahi, prenuvši me iz razmišljanja. „Zar nam
se nećete pridruţiti? Zasad ja pobeĊujem.“
„Mislila sam da je cilj igre ne popiti najviše“, uzvratila mu jc Hala.
„Ti i ja onda oĉito imamo razliĉito viĊenje pobede“, Bahi ustade, pomalo
teturavo.
Šazad se rasplinula uozbiljenost na licu: „Kad se probudiš i shvatiš da ti se
krv pretvorila u rakiju, smatraćeš to prvom greškom na putu do poraza.“
Nehotice sam se nasmejala. Pošto je prva boca ispraţnjena, Bahi se odvaţio u
dovoljnoj meri da nam ponovi svoje pijano pevanje ljubavne pesme pod Šazadinim
prozorom. Bili smo opijeni neizvesnošću i dobrom starom rakijom, tu pod
zvezdama za koje nam se ĉinilo da su u našim rukama, da menjamo ono što je u
njima upisano.
I shvatih tada da, ma koliko svi bejasmo uplašeni, ja nikada nisam bila srećna
kao te noći.

***

Narednog jutra nešto me je probudilo pre sunca. Leţala sam potpuno

nepomiĉno, pokušavajući da ustanovim da se ne radi moţda o zaostalom delu sna
koji sam već polako poĉela da zaboravljam.
Oko mene su svi još spavali. Vatra se bila ugasila. Šazad je leţala na boku, sa
rukom preko seĉiva, kao da oĉekuje da je neko svake sekunde napadne. Sa druge
strane ognjišta sklupĉala se Hala, šćućurena pod ćebetom.
Iz je trebalo da straţari gore s neba u obliku ruha, ali su Bahijeva i Dţinova
prostirka bile prazne. Zglobovi mi zakrckaše kada se i ja digoh da bih krenula
prema obzorju na vrhu grebena koji nam je skrivao tabor. Tamo sam ih i zatekla.
Bahi nije imao kod sebe krparu za molitve, ali ipak je kleĉao oborene glave,
usana priljubljenih uz šake. Nisam se micala. Ĉula sam kako tiho izgovara reĉi
jutarnje molitve kao da šapuće neku tajnu. Imala sam utisak da svedoĉim neĉemu
vrlo liĉnom. Odmakla sam se, ne ţeleći da ga prekidam. Tada i ugledah Dţina,
kako ĉuĉi nekoliko stopa dalje na jednoj uzanoj steni, leĊima okrenut planini, dok
su mu ruke visile u praznini iznad pruge. Bosonoga sam prešla preko prašnjavog
stenja do grebena.
„Mamurluk i nije tako strašan“, glas mi je zazvuĉao kreštavo kad mu priĊoh
da sednem do njega.
„Mada bih voleo da opletem po Bahijevom jeftinom piću, ja se ipak ne opijem
tako lako.“ Prešao je rukom preko lica. „Nisam se dobro naspavao još otkad sam se
probudio nakon ugriza one more. Ĉim sklopim oĉi vidim poţar koji će nam

139
pogoditi tabor ako ne presretnemo to oruţje. Vidim kako mi porodica ţiva gori.
Tebe kako goriš.“
Podigoh pogled na te poslednje reĉi. Duboko je izdahnuo.
„Ne moraš da ostaneš uz nas – svesna si toga, jelda? Bila si u pravu. Tu si
zato što sam te ja… zato što sam te ja uvukao u ovo. Zato što sam hteo da ostaneš.
Ali ne ţelim da umreš zbog toga. Još moţeš da odeš. U Izman. Ili gde god poţeliš.
Da se izvuĉeš iz svega ovoga.“
Zagledala sam se u pustinju. Ĉinila se beskrajnom, ali sunce je poĉelo da se
diţe s leve strane, što znaĉi da se tamo negde, negde gde sam sada gledala, nalazio
Prašnjavi Drum. „Meni se ĉini da sam tu gde i treba da budem.“
„Da znaš da mi pomalo nedostaje ona cura koja je bila spremna da ostavi sve
za sobom kako bi spasla sopstvenu glavu“, reĉe Dţin. „Ta je imala manje izglede
da umre u neĉemu glupavom ili junaĉkom.“
„Biću toliko slobodna da prihvatim to kao kompliment“, nasmejala sam se, ali
kratko. Iz pravca u kojem sam se zagledala preko pruge ugledah odsjaj sunca o
nešto. „Je li ono…?
Nebom se razlegao povik, prekinuvši me usred reĉenice.
Podigavši pogled, oboje ugledasmo Iza kako kruţi oko tabora, da bi se potom
obrušio naniţe, menjajući se iz ptice u momka nekoliko stopa iznad tla da bi se na
njega spustio u ĉuĉnju. Skoĉih na noge, okrenuta taboru, već osećajući kako mi
panika steţe grudi. MeĊutim, Dţinove mi se ruke obaviše oko struka. Obrnuo me
je u sekundi. S oĉajniĉkom ţestinom spustio je svoje usne na moje.
Njegove vrele ruke naĊoše mi se na ogoljenoj koţi u dnu leĊa. Pod rubom
odeće kao da su mi buknule varnice od njegovog dodira. Nisam znala da li me je
sam njegov poljubac zapalio, ili je on samo oslobodio vatru koja je već gorela u
meni.
Odmakao se pre nego se oboje previše zanesemo, obujmivši mi lice rukama.
„I dalje se osećaš besmrtno, Banditu?“
Potrĉali smo nazad u tabor. Šazad je već bila budna i naoruţana. Izov pogled
beše izbezumljen. „Stiţe neki voz.“
Šazad je protresla glavom kao da pokušava da razbistri um. „Nikakav voz nije
najavljen pre našeg“, rekla je, potvrĊujući ono što smo svi već pomislili. Proĉitah
to na Šazadinom licu u istom trenutku kad i sama to pomislih.
„Stavili su ga na drugi voz“, izgovorih prva ono što smo svi mislili. „Oruţje je
u ovom.“

Nismo imali vremena da pripremimo tunel, da zaustavimo voz kako bismo se

ukrcali. Na to su i raĉunali. Niko nije ništa govorio kad smo se namestili na greben
s kojeg se pruţao pogled na tunel, ĉekajući da voz proĊe. Isprva sam u toj tišini

140
ĉula jedino disanje ostalih, a onda se naš dah pomešao sa zveketom šina, a potom
nam je cela planina zatutnjala pod nogama kad je voz projurio kroz tunel.
Još malo.
Još malo.
Voz se probio napolje u oblaku crnog dima. „Skaĉi!“
Napola smo potrĉali, a napola skliznuli niz planinu, da bismo zaronili u
ugljeni dim. Crni oblak mi se uvukao u pluća i nos, zaslepio mi oĉi, i ja ljosnuh.
Uspela sam da se dignem i skoĉim pre nego što sam uopšte osetila kako me peĉe
odrana koţa na laktu.
U jednom trenu sam imala stenu pod stopalima, u sledećem vazduh. Sve mi se
u tom trenutku zaustavilo.
Stopala mi nezgrapno pogodiše krov voza, i ja se okliznuli i padoh prema
ivici, obuzeta panikom. Neĉija se ruka našla oko mene, šĉepavši me. Dţin me je
povukao nazad. Nije bilo vremena da mu se zahvalim u zaglušujućoj buci voza.
Samo sam mu naĉas stisnula ruku.
A onda mu se ruka otrgla iz moje, i razdvojili smo se. Šazad i ja jurnusmo
prema prednjem delu voza, Dţin, Bahi i Hala prema zadnjem. Nisam gledala dole,
ni u šine koje su tutnjale ispod nas, ni u bilo šta drugo dok se nismo primakle ĉelu
najviše što smo mogle ne ulazeći u lokomotivu.
Ja sam se prva spustila prema vratima koja će nas uvesti unutra, drţeći se za
spoljašnji zid voza koji je pokušavao da me strese sa sebe sa svakim novim
drmusavim pokretom, dok mi je vazduh šibao oko ušiju.
Šazad se spustila pored mene, lagano poput maĉke. Opipala sam pištolj na
opasaĉu, a ona je sklopila šaku oko drške svoga noţa.
Prestravljenost i uzbuĊenje utrkivali su se šta će da prevagne. Sve što sam
osećala odraţavalo se i u njenim oĉima. Istovremeno se okrenusmo.
Vrata vagona popustiše pod našim stopalima.
Redovi praznih sedišta zurili su u nas. Plamena svetlost prašnjavih fenjera
lagano je titrala od kretanja voza. Šazad i ja spustismo oruţje. Jedan od prozora bio
je razbijen, jedan od stolova prevrnut.
Spustile smo se dalje bez reĉi, a ja nisam skidala prst sa obaraĉa. Druga šaka
mi je leţala na rezervnom pištolju na boku.
Zajedno smo krenule vozom, kroz jedan po jedan prazan vagon. Negde na
pola puta Šazad je glasno iznela strepnju koja se i u meni javila: „Ostali je trebalo
već da stignu dovde.“
Jaĉe sam stegla pištolj, poţelevši nešto u šta bih mogla da pucam.
Kada smo otvorile naredna vrata, praznina u duţini ruke zjapila je sve do
narednog vagona. Posmatrana ovako s jedne strane, ĉinila se širokom poput Devine
doline.

141
 Nisam smela da pogledam dole. Nisam ni htela. Pogotovo dok su šine mutno
proletale ispod nas. Ali morale smo dalje. Morale smo da pronaĊemo oruţje pre
nego što ono pronaĊe nas.
„Pomeri se“, rekoh Šazad, vraćajući pištolj u futrolu. „Ja ću prva.“ Nije ni
stigla da mi se usprotivi; uhvativši se za dovratak, zanjihala sam se i bacila napred.
Vetar mi je zahujao u ušima kao da me izaziva da padnem.
Tresnuh o drugi vagon. Vrata nisu popustila. Izgubivši ravnoteţu, munjevito
izbacih ruku. Zamahnula sam kroz vazduh osećajući da će mi srce iskoĉiti i poneti
sa sobom i telo dole na prugu.
A onda mi se ruka sklopila oko neĉeg ĉvrstog, neĉeg metalnog: neke lestve s
leve strane vrata. Pridigla sam se nekako, drhtavo se drţeći za hladnu metalnu
šipku. Mogla sam da vidim jedino sopstvene šake i metal. Šazad mi je doviknula
nešto, ali je od vetra nisam ĉula.
Okrenula sam se koliko god sam mogla da bih joj dohvatila ruku. Samo
krajiĉkom oka sam joj nazirala prste, ispruţene ka meni.
Vrata najednom tresnuše. I ugledah zlatnu uniformu u kojoj prepoznah svoju
smrt.
MeĊutim, Šazad je bila brţa od smrti.
Bacila se kroz prazninu. Ugledah odsjaj noţa koji joj je sevnuo u ruci, a onda
i nešto crveno preko zlatno-bele uniforme. Ako vojnik i jeste vrisnuo pre nego što
će odleti pod voz, buka voza ga je zaglušila.
Nisam videla je li umro. Jedino sam videla da je Šazad iskrivila ĉlanak, gadno
sletevši na drugu stranu.
Stopalo ju je izdalo.
Vetar joj na to dograbi crnu kosu, obavijajući joj je oko vrata poput omĉe.
Pogledi nam se sretoše kada je pala prema pruzi.

142
 23. poglavlje

Nekoliko trenutaka, koji mi se uĉiniše najduţim u ţivotu, nisam osećala ništa

sem vazduha meĊu prstima.
A onda mi se šaka stegla oko Šazadinog zgloba. Zapljusnu me olakšanje kad
je zabacila i drugu ruku da bi se prstima uhvatila oko moje, kao da neka viša sila
pokušava da nas spoji.
Jednim stopalom je uspela da dohvati uzani rub voza, dovoljno da je
prihvatim dok joj je telo podrhtavalo raspeto izmeĊu mog stiska i zemljine teţe, i
dok je stopalima pokušavala da napipa bolji oslonac i pridigne se iz opasnog,
nagnutog poloţaja, koji je lako mogao da se završi padom ako bi neka od nas
makar malo popustila stisak.
Pokušala sam da je povuĉem jednom rukom, prstiju napregnutih u silnoj ţelji
da je ne ispustim. Viknula mi je nešto, ali je nisam ĉula od vetra. „Ne ĉujem te!“,
viknuh joj.
„Još vas ima?“, neki drugi glas proneo se vazduhom, kao iz nekog mraĉnog
sna. Već sam bila i zaboravila na otvorena vrata i uniforme koje se kriju iza njih,
iako leĊima okrenuta prema njima, tako da su svaki ĉas mogli da mi zariju noţ u
njih. „Pa ovo je bukvalno najezda!“
Odmah sam prepoznala njegov glas. Oštar, severnjaĉki, kojim je pretio da će
prosvirati Tamidu metak kroz nogu. Nišanio je u mene.
Smeh zapovednika Nagiba dolete s vetrom.
Ukrstih pogled sa Šazad. Nisam mogla da pomerim glavu, ĉak ni malĉice, jer
bi mi ona iskliznula. Sine su joj tutnjale ispod klimavih stopala, marama joj se
rastvorila, i sada je ţestoko lepršala na vetru. Ruka mi zadrhta kad pokušah da je
povuĉem u stojeći poloţaj.
MeĊutim, Šazad je sve mogla da vidi. Mogla je da vidi pravo u vagon iza
mene. Jedino što nije imala pištolj kod sebe.
„Neka ih neko uvuĉe“, naredio je Nagib lenjo.
Šazad pogleda ka pištolju na mom boku, pa potom negde iznad moga ramena.
Taĉno sam znala šta hoće da uradim. Mogla bih da zgrabim pištolj, okrenem se i
prosviram metak Nagibu kroz glavu.
Ali samo ako prvo nju ispustim.
Pusti me, zaustila je nemo.
Bila je spremna i da ubije i da umre za ovaj cilj. Jer ako zapovednik Nagib ne
umre, svi smo mrtvi. Negde duboko u sebi ugledala sam Tamidovo lice. Više
nisam bila ta devojĉica, ta koja ostavlja ljude za sobom.

143
 Stegnuh je ĉvršće oko zgloba.
Neĉije ruke me šĉepaše oko pasa i povukoše i mene i Šazad u sigurnost
vagona. Mada, sigurnost moţda i nije bila prava reĉ.
Ruke se odmah naĊoše na meni da me pretresu. Zabila sam ĉelo u tepih,
dahćući dok su mi opipavali telo. Noge su mi se toliko gadno tresle, da ionako ne
bih mogla da ustanem da im se suprotstavim. Tek sam uz Šazadinu ruku ispod
lakta uspela da se pridignem.
Našle smo se u jednom od raskošnih, odvojenih vagona. Bio je ispunjen
urednim uniformama uz naše ugruvane pobunjenike. Prebrojah bar dvadesetak
vojnika.
Dvojica su drţala Dţina. Kleĉao je, i izgledao kao da bi svakog trenutka
mogao da se stropošta. No ipak mi je uputio tugaljiv osmejak, a ja pokušah da mu
ga uzvratim.
Hali su pištolj prislonili uz potiljak, vezavši joj ruke iza leda. Bahija isprva
nisam videla, te se glupavo ponadah da je bio toliko pametan da iskoĉi iz voza. Ali
onda ga spazih u košulji kojoj se kragna crvenela od krvi koja mu je curila iz nosa.
Gotovo da nije liĉio na sebe.
A uz lakiran drveni šank, kao da je domaćin neke izopaĉene zabave, ugledala
sam Nagiba. „Eh, bednog li poduhvata.“ Pogled mu je nehajno preleteo preko
mene, da bi ga brţe-bolje vratio na moje lice: „Gle, gle, nije li to naša plavooka
kuĉka? Zar nisi rekla da nisi na strani izdajnika?“
„Okolnosti su se promenile“, odluĉih se za reĉi kakve bi Šazad izgovorila,
fine, oštre, jasne, jer da sam upotrebila neke svoje, odmah bi me upucali. „Ništa ne
moţe ĉoveka naterati da prede na drugu stranu bolje od pištolja na potiljku, jelda,
zapovedniče?“
„Siguran sam da je tako“, Nagib se udaljio od šanka neprirodnim, napetim
korakom. „Kao što sam siguran da je moj brat bio vrlo ubedljiv.“ S tom
poslednjom reĉju, munuo je Dţina nogom u rebra, te se ovaj presamitio na
debelom crvenom tepihu. Nisam odreagovala. Ne bih pruţila Nagibu to
zadovoljstvo. „Ali zaista je šteta za tvoju lepuškastu sestru što te nismo našli. Na
kraju se ispostavilo da i nije bila onoliko korisna koliko je tvrdila. A nije ni tvoj
prijatelj bogalj.“
Tamid. Time već jeste izvukao reakciju iz mene.
„Da znaš“, poravnao je manţetne, „da biste mogli i da mi kaţete gde se
trenutno nalazi onaj moj drugi brat, samozvani uzurpator, pa da poštedite sebe
muke. Na kraju krajeva, sedmoro vas je, a samo jedno treba da progovori. Staviše,
samo jedno od vas mi treba ţivo.“ Pipnuo je pištolj na boku.
„Oĉito se ne razumeš u kockanje“, reĉe Šazad.
Pretpostavljam da je Nagib reagovao zbog njenog naglaska: „Šazad al
Hamad?“

144
 Šazad je zatreptala prema njemu kao da smo stvarno gosti na kakvoj zabavi:
„Izvinjavam se, jeF se mi to znamo?“
Navukao je kiseo izraz lica: „Naravno. Ne bih ni oĉekivao da bi jedina kći
slavnoga generala zapazila jednog od sultanovih mnogobrojnih sinova. Mada
mnogi od nas tebe jesu zapazili.“
„Zapazila sam one bitne“, odgovorila mu je Šazad staloţeno.
Videla sam da su njene reĉi pogodile Nagiba, sina kojem nije bilo dopušteno
da se nadmeće za presto, pecnuvši deĉaka koji se u njemu krio. „Svesna si da će
tvoj otac visiti zbog ovoga? Meni liĉno ne smeta, budući da mi je otac obećao da
ću ja biti general kad se ovoga rešimo.“ Nagib se na to zagledao u Šazadino lice.
„Visiće, naravno, ako mu se moj otac smiluje. Mislim da ću se ja liĉno pozabaviti
tobom…“
„Povrediš li je, gorećeš u paklu“, Bahi reĉe promuklim glasom zbog krvi koja
mu je zapušila nos. „Ne veruješ li mi, demdţi će ti reći. Jer ne moţe da laţe.“
Nagib hitro pogleda ka meni, konaĉno primetivši moje neobiĉne oĉi.
Shvativši da je na mene mislio, progovorila sam bez oklevanja. Bahi me jeste
bio upozorio da to ne radim. Da ne menjam sudbinu stvarajući svoje istine. Ali
sada je sam traţio. Zbog Šazad. Da bi ostala ţiva i ĉitava. „Pipni je i umrećeš
vrišteći.“ Ĉim sam procedila te reĉi, one postaše istinite. Mislila sam da će uz
Bahijevo upozorenje onda sve biti drugaĉije. Da će moć sunuti iz mene pošto sam
mislila da će moje reĉi srediti da Šazad bude sigurna. Ali u tome i leţi opasnost. To
su ipak samo reĉi. Lako izlete ĉoveku. Kao i bilo koje drugi reĉi. „Preklinjući za
milost.“
Nagibovi prsti se zaustaviše ispred Šazadine brade. Kolebljivo, zbog naše
igre, kakva god bila bila.
Uhvatih Dţinov pogled: „Laganje je ipak greh.“
Grohot mi se oteo sa usana, ĉak i uz pištolj na vratu.
„Šta biste vi znali o gresima?“, neki šupalj glas zaĉuo se iz ugla, presekavši
me u smehu, te osetih kako me podilazi ledena jeza. Zaškiljih u tamu, gde sam
maloĉas videla gomilu oruţja i šlemova.
A onda se jedan od starinskih oklopa pomerio.
Prema starim predanjima, pre nastanka smrtnika, dţinijski vojnici vajali su od
gline neme sluge koje su se kretale poput lutaka na uţetu. Ovaj mi je oklop
izgledao ispao iz neke od tih priĉa.
Bio je napravljen skroz od metala. Ruke od veriţnjaĉe zatreperile bi mu kad
stegne prste, a bronzani zglavci bi zaškljocali kad korakne. Ĉak mu je i lice bilo
glatka bakrena maska što se presijavala na suncu koje je peklo kroz prozore voza.
Nije mi se nimalo dopalo kako su se vojnici povukli pred njim, kao da ga se
plaše.

145
 „Uspravi se, propovedniĉe“, metalne usne mu se nisu micale kad je
progovorio, ali je šupalj glas odjeknuo ispod maske, naruţen nekim naglaskom koji
me je strašno podsetio na Poslednji Okrug. Bahi je s mukom pokušao da digne
okrvavljenu glavu, dok ga dva straţara nisu pribila uza zid uz koji se sav
otromboljio, jedva se drţeći na nogama.
Bronzani ĉovek je posegnuo ka Bahiju da mu uzme ruke, jednu istetoviranu,
drugu praznu. Radoznalo je nakrivio glavu poput neke ptice. Tada mu nazreh koţu
na vratu. Znaĉi, ipak to nije bio metalni ĉovek. Već ĉovek obuĉen u metal.
„Nuršame“, reĉe Nagib na ivici da izda neku zapovest. Prepoznala sam to
ime.
Ono što sam mogla da nazrem kroz proreze u bakru beše plavo. Plavo kao
pustinjsko nebo, kao voda u oazi. Plavo kao moje oĉi.
Onaj vojnik iz Prašnjavog Druma. Koji je došao u teta Farinu radnju. Koji je
progovorio bez dopuštenja, rekavši mi da je moja pustinja ispunjena grehom. Zbog
kojeg je vazduh u radnji postao zagušljiv.
„Izdajnik si“, Nuršamov glas zazvuĉa nekako daleko kad je uperio prodoran
plavi pogled u Bahija. Stadoh da se otimam vojniku koji me je drţao. „Izdajnike
valja vratiti u Boţije ruke. Da im on sudi.“
Podigao je jednu od bronzanih ruku, da bi je priljubio Bahiju uz ĉelo kao da
ga blagosilja.
Bahi se nasmešio okrvavljenim, nateklim usnama: „Zao mi je što ću vas
razoĉarati. Mislim da sam odveć zastranio da bih opet pronašao put…“ A onda je
zavrištao.
Šazad mu je uzviknula ime.
Nisam stigla ništa da uĉinim, najednom se neka vrelina proširila vagonom u
snaţnom, zagušljivom talasu, dok sam gledala kako se ruka na Bahijevom ĉelu
usijava poput ţeravice. Bahijeva koţa zacvrĉi, potamni, i mi svi vrisnusmo.
Uspela sam da se otrgnem vojniku koji me je drţao. Na dva koraka od Bahija,
više nisam mogla da podnesem jaru. Padoh na kolena, gušeći se.
Bahiju je koţa prvo pocrnela, pa pobelela. Gledala sam kako se od momka
pretvara u pepeo.
Pronašli smo naše oruţje.

146
 24. poglavlje

Vrelina je uminula. Imala sam osećaj da mi koţa gori. Pluća su me pekla.

Našla sam se na sve ĉetiri, dahćući, srce mi je lupalo u ritmu tandrkanja voza
ispod mene.
Bahi je bio mrtav. Umro je vrišteći, kao što ja rekoh da će zapovednik Nagib
umreti. Igrala sam se sa sudbinom i opasnost sa Šazad prebacila na Bahija. Sve se
umirilo u vagonu osim lustera iznad nas, delom ogaravljenog, koji se ţestoko
ljuljao s jedne na drugu stranu prateći kretanje voza.
Dţin je pokušao da se baci napred. Jedan od vojnika koji su ga drţali zabio
mu je koleno u kiĉmu i gurnuo ga na pod.
„Veţite ga“, Nagib je dao sve od sebe da zvuĉi ravnodušno, ali glas mu je
ipak zadrhtao. Kosa mu se zalepila za koţu od znoja. U tom sam trenutku mogla da
ga ubijem golim rukama. Hala je tiho zajecala, ne miĉući se. „Smem li da
predloţim svog uvaţenog brata za sledećeg?“
MeĊutim, Nuršam se nije obazirao na svoga zapovednika. Njegova paţnja je
pripala meni. „Još si ţiva“, reĉe metalnim glasom.
Isprva ga nisam razumela, ali potom primetih da mi je odeća oprljena,
ogaravljena, na nekim mestima skroz spaljena. Jedino meni samoj ništa nije falilo.
Imala sam koţu demdţija. Kćeri besmrtnih ne gore tako lako. „Odrasla sam u
pustinji“, glas mi je zadrhtao, „znam šta je vrućina.“
„Ne“, spustio je metalnu ruku kao da hoće da mi takne lice. Osetih da i dalje
isijava vrelinom. „Ti si kao ja.“
Sto i jeste bilo istina, od naglaska, pa sve do plavih oĉiju. Nisam mu mogla
reći da nije. Oboje smo bili demdţiji; nismo stvoreni za laganje.
„Miĉi se od mene“, svom snagom volje pokušah da odbijem njegov dodir.
Nuršam je samo nakrivio glavu sa istim onim izrazom radoznale ptice.
„Ostavite me nasamo s njom“, reĉe glasnije da bi ga Nagib ĉuo.
„Malo sutra“, Šazad je bila sputana na podu vagona. Ali iz te dve reĉi sam
videla da još ima borbenog duha u sebi.
„Ni sam to ne bih bolje sroĉio“, Dţin je pokušavao da se digne na kolena.
Nagibova ĉizma mu se opet našla na boku. Ovoga puta se jesam trgnula.
„Poći ću s Nuršamom“, rekoh glasnije, pa progutah knedlu. „A dok mene
nema, da ih niko nije dirnuo.“ Vratih pogled na one druge plave oĉi, uvuĉene pod
metalnim licem. Da li su i moje bile toliko uznemirujuće? „Dogovoreno?“
Oĉi mu se nasmešiše, ali mu se metalna usta nisu pomerila.

147
 Zapitala sam se da li je i on odrastao u glupavom neznanju kao ja, ne znajući
šta je zapravo.
„Dajem ti reĉ: niko ih neće dirati dok te ne bude bilo.“
Ponovo mi je pruţio ruku. Nije uopšte bilo vaţno što sam kći dţinija; njegova
metalna ruka ipak mi je ostavila plikove na dlanu kad ga je stegao.

***

Dvaput su me pretresli pre nego što će me ostaviti s njim, ali uĉinili su to na

brzinu. Stekla sam utisak da su vojnici jedva ĉekali da se udalje od svog
demdţijskog oruţja. A onda se naĊosmo sami u narednom vagonu, u velikim
kolima za ruĉavanje. Izgledala su gotovo isto kao ona u kojima sam obedovala u
vozu iz Klekovgrada. Pri svakom pokretu voza ĉaše bi se horski oglasile
sumanutom zvonjavom. Nuršam je seo u jarkocrvenu fotelju, gledajući me kako
špartam prostorijom.
„Traţiš naĉin da pobegneš“, reĉe staloţeno.
Nisam mu mogla reći da nije tako. Ali svakako mu ne bih ni rekla da sam
gledala onog ogromnog ruha za kojeg sam znala da je bio Iz a koji je kruţio iznad
voza. To što govorimo istinu, ne znaĉi da nismo skloni obmanjivanju.
„Iz Sazija si“, rekoh umesto toga. „Ĉujem ti po naglasku.“
Nuršam je kratko klimnuo glavom. „Vidim da si pronicljiva“, njegov vedar,
ugodan glas zazvuĉao je nekako pogrešno, odjeknuvši pod maskom. „Vrlo
pronicljiva“je nešto što bi Ahmed rekao. „Stvarno lukava'je nešto što bi mi rekli
ljudi s njegovim naglaskom. I obiĉno to uopšte ne bi mislili. Kao da je oponašao
govor neke druge osobe.
„Ono u rudnicima“, priĉa poĉe da mi se bistri u glavi: spaljeni grad me je bio
podsetio na nešto, ali nisam mogla da se setim na šta. Dve velike nesreće,
razdvojene pustinjom. „Nije to bila nesreća, već ti!“
„Rudnike sam uništio istog dana kad sam otkrio svoj dar.“ Kretnje su mu bile
usporene kao u nekog Svetog oca. „Istog dana kada sruĉih svetlost i gnev na
iskvarene.“
„A Sazi je bio iskvaren, jelda?“ Prešla sam prstom po drvenom šanku. Dok
god sam ja tu, prijatelji će mi ostati ţivi. Dok god sam tu, mogu nam obezbediti još
malo vremena. Samo moram da ga uvuĉem u razgovor. Bacivši pogled kroz
prozor, videh da je Iz nestao. Koliko li će mu vremena trebati da ustanovi da smo u
nevolji?
„I ti si iz Poslednjeg Okruga“, rekao mi je. „Koliko su uopšte ljudi bili dobri u
tvom mestu?“

148
 Nije da nije u pravu. „Ti si pobio više ljudi nego bilo ko iz Poslednjeg
Okruga.“
Nuršam je samo raširio ruke, te mu je gusto tkana veriţnjaĉa blesnula na
svetlosti. „Meni su suĊena vaţnija dela. Ovo je moja svrha.“
Strecnuh se na to. Važnija dela. Zazvuĉalo je priliĉno sliĉno onome što sam ja
rekla Tamidu napuštajući Prašnjavi Drum. Da me negde drugde ĉeka novi ţivot.
Koji neće biti toliko nebitan, besmislen i kratak. Onome što pomislih i u
pobunjeniĉkom taboru. Mogla sam da delim naglasak s nekim ko ubija sa
uţivanjem, ali reĉi neĉu sigurno. „Šta je tebi uopšte uradio pokvareni narod
Sazija?“
Spustio je ruke. Na sekund mi se, iako od metala, uĉinio nekako ljudskim.
„Sećaš li se kada je pre sedam godina došla galanska vojska?“ Zalupkao je prstima
po stolu.
„Galanska vojska je dolazila više puta“, rekoh.
„Nemoj se praviti da se ne sećaš“, zbrzao je reĉi, te zaĉuh naglasak
Poslednjeg Okruga još jaĉe nego ranije. A onda je ponovo zauzdao jezik: „Tad je
bilo drugaĉije.“
„Sećam se“, priznala sam, mada nisam ţelela. Bila je to sušna godina. Sve je
ispunio dubok nemir, i pritom je oko nas bilo više stranaca u plavim uniformama
nego inaĉe. „Mama i ja smo se ceo dan skrivale pod kućom. Pokušala je da me
ubedi da se radi o nekoj igri. Ali bila sam dovoljno velika da bar delimiĉno
shvatim razlog.“
Nuršam mi je klimnuo. „I moja sestra Rabija je tada već bila dovoljno velika“,
reĉe. „A nakon što je vojska otišla, narod se okupio gore u planinama da kamenuje
i nju i sve ostale devojke koje su završile u krevetu sa strancima. Dok ih nisu
usmrtili. A moja mama je nije branila.“
Nisam znala šta da kaţem na to.
„Godinama sam ĉekao da ih Bog kazni. Molio se. Nisam ni pomislio da će ih
kazna sustići od mene liĉno.“ Njegove reĉi me podsetiše na glas Svetoga oca koji
se širi kroz svetinu tokom bogosluţenja. Katkad sam ĉak i iz Tamidovih usta
mogla da ĉujem tu neobuzdanu versku ostrašćenost.
„Tada već neko vreme nisam radio u rudnicima. Bio sam previše bolestan da
bih radio. Pokušao sam da odem na posao, ali mama me nije puštala, a nisam imao
snage da joj se usprotivim. Kad sam se konaĉno vratio, svi su me muškarci
popreko gledali. Stalno su me zapitkivali za Suhu, moju drugu sestru. Jedan od njih
se do ruĉka već toliko bio napio da mi je rekao. Dok sam ja zbog bolesti bio
spreĉen da radim, ponestalo nam je novca. A mama se plašila gladi, pa je prodala
Suhu kao kurvu ljudima iz rudnika. Istim onim koji su ubili Rabiju jer je spavala sa
strancima. Ĉim sam to doznao, osetio sam kako sve kulja iz mene, svetlost poslata
od neke više sile, da ih sve uništi, a mene ostavi netaknutog.“

149
 Malo sutra.
„Vatra, isto kao i metak, ne razlikuje dobro od zla“, rekoh. Ako su demdţiji
zaista Boţije oruţje, s Nuršamom je onda teško omašio.
Nakrivio je glavu. „Ali ti si, eto, još uvek ţiva“, reĉe.
„To je valjda dovoljan dokaz“, oslonila sam se ponovo na šank, uhvativši se
za rub da prikrijem drhtavicu u rukama. „Ako Bog zaista upravlja tobom protiv
sultanovih neprijatelja, trebalo je da izgorim.“
„I sveštenici iz bogomolje u Dasami su preţiveli“, reĉe Nuršam kratko.
„Ti si sam poštedeo bogomolju.“
„Sultan i jeste poslao svoje ljude po mene zbog moje vatre“, zaĉuh mu osmeh
u glasu ispod tih njegovih strašnih, metalnih usana. „Princ Nagib me je pronašao u
planinama, pa me je odveo njemu. Sultan mi je rekao da i on sam opšti s Bogom,
da se Bog ljuti što smo pustili stranu bezboţniĉku silu u pustinju. Rekao mi je da
treba da vratim zemlju našem narodu. Da moja vatra moţe da poĉisti strane vojske
odavde, one koje ţele da nam naškode, da zavladaju nama, da nam uzmu ono što
im ne pripada.“
Koje su umarširale ovamo u svojim plavim uniformama, otimajući i ţene i
oruţje iz ove pustinje. Koje su mene uĉinile bespomoćnom.
Dakle, pogrešili smo. Nagib nije krenuo na nas svojim oruţjem.
Dasama nije bila samo Ahmedov saveznik, već je bila i veliko uporište
galanske vojske. Sultan nije pokušavao da uguši pobunu u ime Galanaca. Već je
pokušavao da istrebi strance u pustinji.
Dakle, nije se samo Ahmed pobunio. Nakon dvadeset godina, sultan je
konaĉno pronašao oruţje koje nije morao da preda galanskoj vojsci. A zakljuĉih da
poseduje dovoljnu moć da zadrţi pustinju za sebe bez galanske podrške, koju je
iskoristio da bi se doĉepao prestola. Pokušava da povrati pustinju.
Našu pustinju.
Sto je i Ahmed nameravao da uradi. Samo što se Ahmed borio za narod.
Sultan se borio za vlast. I nije mario što će neki ljudi stradati uhvaćeni izmeĊu dve
vatre.
Prisetih se kako sam stajala sa Ahmedom u šatoru, uplašena da njegov otac
dolazi da nas sredi. Koliko sam samo glupava i neupućena bila. Sultan nije mario
za šaku pobunjenika koja pokušava da stvori bolji svet. I on je stvarao novi svet.
Svet u kojem nije morao da podrije sopstvenu vlast deleći je s drugima.
„Ako si već toliko odan sultanu“, otpoĉeh, odgurnuvši se od šanka, „zašto te
je zatvorio u taj oklop, Nuršame? Sigurna sam da si, pošto si iz Poslednjeg Okruga,
isto kao i ja svestan da mešamo bronzu sa gvoţĊem da bismo ukrotili burakije.
Izgleda da on smatra da i tebe treba krotiti.“ Nije mi odgovorio. Otišla sam do
prozora, praveći se da hoću malo da se rashladim od vreline. Opet ugledah Iza
kako leti visoko iznad nas. Cimnuh prozor i otvorih ga, da pustim sveţ vazduh

150
unutra. „Da ti kaţem šta ja mislim? Nagib te se boji.“ Nije da ga krivim. Razvezala
sam svoju crvenu maramu, ukradenu s nekog uţeta za veš u Saziju, pa je pustih da
se zavijori napolje prema pustinji poput okrvavljene zastave. U sebi sam se molila
da je Iz ugleda i shvati šta se dešava. „I pritom te samo koristi. Kao najobiĉnije
oruţje.“
Nuršamu se prsti zgrĉiše. „Mnogo si mi ti nešto sigurna u sebe.“
„Zato što sam u pravu.“ Pokušavala sam da iznaĊem nešto što bih mu rekla.
Neku istinu koju mogu da mu razotkrijem. Nije imalo smisla reći mu da je demdţi,
a ne Boţije oruţje. Ili da se bori na pogrešnoj strani. On bi isto to mogao meni da
kaţe. Verovao je u sultana, a ja u Princa Pobunjenika. Dţin mi je onomad rekao da
se o verovanju ne da raspravljati. Da ono razumu doĊe kao strani jezik.
„A nema potrebe da im dopuštaš da te tako iskorišćavaju“, glas mi je
zazvuĉao oĉajniĉki. „Da je princ Ahmed sultan, i on bi mogao da protera Galance
odavde. Bez ubijanja toliko ljudi. I on ima uz sebe ljude poput tebe. Samo što ih ne
koristi za razaranje gradova.“
„Ali ipak vas je poslao s pištoljima“, reĉe Nuršam. „Da me ubijete.“
„Nije to isto“, zazvuĉala sam oĉajno, nesigurno, ĉak i sama sebi. Ali ĉinjenica
da to mogu da izgovorim, ipak je bar nešto znaĉila.
„Kako nije?“
„Zato što sam ja ovo sama birala.“
„Pa i ja sam. Ovaj oklop je radi moje liĉne sigurnosti“, reĉe Nuršam, kao da
napamet deklamuje neku lekciju u školi. „Da me zaštiti od ljudi s pištoljima, kao
što si ti.“
Moţda je Dţin ipak bio u pravu. Moţda o tome u šta verujemo ne valja
raspravljati. Ponovo sam pogledala kroz prozor. Iz se bio spustio niţe, leteći za
vozom. „Pa zašto onda“, upitah ga, uhvativši se za šank, „ne moţeš da ga skineš?“
Prsti mu poleteše prema spoju s jedne strane vizira koji mu beše zavaren, baš kada
se Iz, u obliku ogromnog ruha, bacio na voz.
Voz se toliko ţestoko nagnuo u stranu, da mi se uĉinilo da ćemo ispasti iz
šina. Tresnula sam o šank, i sav vazduh izlete iz mene. Zaĉula sam pucanje metala,
da bih zatim krajiĉkom oka primetila da Iz oštrim kandţama kida parĉe zida
vagona.
Sjurih se prema uzanom otvoru iza kojeg se sa svih strana širila pustinja.
A onda se neka prilika u svetloj pustinjskoj odeći bacila u pesak. Šazad se
uveţbano doĉekala hitro se prevrćući, pa se digla pre nego što će mi nestati s
vidika nakon što dva vojnika skoĉiše za njom. Zlatna devojka uhvaćena ukoštac s
jednim od vojnika takode je pala u pesak.
Vetrom se razlegao neĉiji glas koji me dozva baš kad se vrata naglo otvoriše.
Pokrenuh se brzinom kojoj je Šazad pokušavala da me nauĉi, te posegnuh preko
šanka. Uhvatih rukom grlić neke flaše. Okrenuvši se, zamahnuh i za dlaku

151
promaših Nagibovo lice. Zgrabio me je oko zgloba, i povukao ga nadole. Vrisnula
sam osetivši bol u ĉitavom telu. Flaša koja se razbila o pod odvukla mu je paţnju
na trenutak.
Neko me je ponovo dozivao. Dţin se našao u otvorenim vratima. Ogromna
rupa koja je zjapila na vozu razdvajala je dva vagona. Nije li on to valjda krenuo
po mene?
„Idi!“, viknula sam mu. „Sad ću i ja!“ Znao je da se sa mnom ne treba
raspravljati. Iskoĉio je napolje, taman kad i ja potrĉah prema otvoru u zidu vagona.
Nisam bila daleko iza njega, te se ubrzo uhvatih rukama za rub otvora u zidu.
Neĉiji povik me je naterao da se okrenem.
Nuršam.
Onaj potres ga je srušio postrance. Metalna kaciga mu je bila ulubljena, ali se
upravo pridizao. Bacivši pogled kroz otvor, videla sam da se bliţimo nekom
klancu, kroz koji se pruga pruţala preko provalije.
Morala sam da iskoĉim. Smesta. Ali nisam mogla da ostavim Nuršama.
Nisam mogla da ga ostavim ţivog. Nisam mogla da ga prepustim Nagibu. Morala
sam nekako da ga ubijem. Ili da ga spasem. Plave oĉi nam se sretoše u tom lomu u
koji je vagon bio pretvoren.
U sebi kao da zaĉuh Bahijev vrisak, kao da me preklinje da odem na drugi
kraj vagona i strgnem mu masku, da ga odvuĉem odavde. Ali dolina je već bila
gotovo pod nama; ionako sam moţda već predugo odugovlaĉila.
Vratim li se, uhvatiće me i neću imati vremena da iskoĉim.
Iskoĉim li odmah, opet bih mogla da stradam. U svakom sluĉaju mi se loše
piše.
Bacila sam se kroz rupu u vagonu. Vetar me je odmah pogodio i zaneo. Cim
sam tresnula o zemlju, telom mi munjevito prostruja bol. Nošena zaletom, proleteh
peskom kao kroz vazduh; previše sam bila ugruvana da bih pokušala da se snaĊem.
Vid mi se razbistrio taman da vidim da se klanac širi preda mnom spreman da me
proguta. Zagrebah prstima kroz pesak. Pokušavala sam da pronaĊem nepostojeći
oslonac da zaustavim svoje telo. Ali nije bilo niĉega za šta bih se uhvatila sem
peska.
Noge mi propadoše preko ruba, i povukoše sve ostalo za sobom.

152
 25. poglavlje

Prstima zakaĉih nešto. Osetila sam kamen u stomaku kao prilikom pada,
moleći se da mi se povredena ruka uhvati za nešto. Telo mi se zanjihalo uza zid
klanca i zaĉuh muĉno krckanje slomljenih kostiju kada sam grudnim košem
tresnula o liticu. Vrisnula sam, u agoniji. U tom trenutku sam jedino mogla da
visim tako, zatvorenih oĉiju, jedva dišući, govoreći sebi da ne gledam ispod sebe. I
moleći se da mi ruka ne popusti.
I tek tada shvatih da ne znam za šta se uopšte drţim.
Toliko sam se tresla da nisam mogla da se maknem. Otvorila sam oĉi gotovo
ĉitavu veĉnost kasnije. Polagano sam zabacila glavu, kao da bi svaki pokret mogao
da mi poremeti ravnoteţu i surva me na dno provalije.
Ispostavilo se da sam se uhvatila za pesak. Ili bolje reći, pesak je uhvatio
mene. Ruka od peska drţala me je oko zgloba pokušavajući da mi spase ţivot.
Spustih glavu i ĉvrsto zaţmurih. Pokušavala sam da se prisetim kako se diše.
Koliko brzo bi trebalo da mi kuca srce.
Za ovih mojih šesnaest leta nagledala sam se kojeĉega stvorenog od peska,
vetra, nagledala se raznoraznih pustinjskih duhova. Ĉula sam sve moguće priĉe, o
besmrtnicima i zlodusima koji se raĊaše iz peska. Ali ovo je bilo nešto novo. I bilo
mi je istovremeno i strano i poznato.
Nije ovo bilo neko stvorenje od peska. Ovo sam bila ja.
Duboko sam udahnula. Rebrima mi prostruja uţasan bol koji mi se odmah
proširio telom. Zabacila sam levu ruku gore, što me je istovremeno nateralo da
vrisnem, da bih uhvatila ruku od peska oko zgloba, sve vreme se praveći da ne
osećam kako mi se njena zrnca rasipaju pod prstima.
Polagano poput samog sunca, ruka poĉe da se povlaĉi u pesak, vukući i mene
za sobom. Šaka poĉe da mi klizi, i na to nova ruka od peska izroni iz pustinje da
me i ona uhvati. Pa onda još jedna. Na kraju me je deset šaka drţalo povlaĉeći me
za odeću i za ruke. Vukući me nazad prema pustinji.
A onda sam se nekako izvukla i završila na stomaku. Drhtavog tela, otpuzala
sam od ivice. Nisam znala treba li da me zapljusne bol ili nešto mnogo jaĉe. Nešto
ĉega je moje telo postalo svesno pre uma. Potpuno sam se pogubila. Gledala sam,
ništa ne shvatajući. Oko mene se onih desetak ruku raspršilo. Trgoh se na to.
Ništa se nije micalo. Cak ni ja sama. A onda posegnuh prema gomili peska
koji mi je spasao ţivot. Nisam ga ni dotakla, a on je krenuo da se izdiţe prema
mom dlanu, kao zmije kad se uspravljaju iz korpe pred krotiteljem.
Znaĉi ja sam, izgleda, takva vrsta demdţija.

153
 A onda se zaĉuo pištolj. Pesak se sruĉio nazad kad se okrenuh u pravcu
pucnja. Svet oko mene ponovo se pretvorio u javu. U pesku su već leţala neka tela.
Okrenuh se taman kada je Šazad zabila lakat nekom ĉoveku u grlo, pa se obrnula
da ga ubode noţem u stomak. Na to neki drugi vojnik nasrnu na nju zdesna.
„Ne!“
Više se nisam osećala izgubljeno. Već razgnevljeno. Najednom se digavši,
pesak zapršta izmeĊu njih da bi ih oboje srušio. Potrĉala sam do Šazad ĉim se opet
smirio.
Baš je iskašljavala pustinjsku prašinu kad kleknuh pored nje. Ponovo je
zabrektala ĉim me je ugledala. „Mislila sam da si mrtva! Videla sam te kako
propadaš“, izustila je nekako izmeĊu dva naleta kašlja. „Videla sam te kako
padaš!“
Zaĉu se pucanj s naše desne strane. Zamahnula sam rukom bez razmišljanja;
talas peska odmah je pokosio vojnika. I zakopao ga. Pištolj mu skliznu do mojih
nogu. Nisam ga uzela. Od tog naleta koji osetih, obuze me istovremeno i
vrtoglavica i strah. Kao da mi je upravo izrastao novi ud kojim još nisam umela da
vladam.
Uhvatila sam Šazad za ruku da je podignem. Još sam se previše tresla da bih
mogla da priĉam. Kako sam se okrenula, i pesak se okrenuo za mnom – što sam
znala i bez osvrtanja. Mogla sam da ga osetim. Kao što sam ga oduvek osećala
iako toga nisam bila svesna. Ĉitava me je pustinja oko nas, s peskom u njoj kao
neĉim ţivim, dozivala, vapeći da je upotrebim. Da budem deo nje.
Osetih da se oko mene odvija neka borba, ali negde daleko.
„Amani“, Šazad mi je pustila ruku. Pesak se pokrenuo poda mnom, vrtlog
nalik malenoj pešĉanoj oluji, pa stade da raste, da se diţe, da se diţe svuda oko
mene, vukući me za kosu, za odeću, vabeći me ka sebi, u pustinju.
Da utonem u nju.
Nisam mogla da dišem. Nisam mogla da ga zauzdam. Previše ga je bilo.
Nisam mogla da dišem.
Nova ruka se sklopila oko moje, ovoga puta od krvi i mesa. Dţin se pojavio u
pesku s maramom ĉvrsto obavijenom oko lica naslepo se probijajući prema meni.
Videh da drţi nešto metalno sekund pre nego što će me obaviti rukama i priviti me
uz grudi. Rekao mi je nešto što nisam mogla da ĉujem u oluji. Jedino sam osetila
kad je ĉvrsto prislonio dlan uz moju ruku. Metak, hladan i tvrd, gvoţĊe koje mi se
utisnulo u golu koţu.
Svojom se hladnoćom probio kroz vrelinu koja je ovladala mnome.
Pesak se odjednom rasu, spuštajući se u vrtlozima sve dok mi se opet nije
našao pod stopalima, i ja zaĉuh otkucaje Dţinovog srca na ĉelu, osetih bol od
metka utisnutog u koţu, zaĉuh kako mi iznova i iznova šapuće ime na uho , sve
dok nisam prestala da se tresem.

154
 26. poglavlje

Konaĉno smo sleteli nekoliko sati pre praskozorja da bi Iz, koji je nosio sve
ĉetvoro, malo odahnuo. Bili smo se na pola puta izmeĊu kuće i mesta na kome smo
iskoĉili iz voza. Brisani prostor pustinje širio se na sve strane oko nas, mada sam
na horizontu mogla da vidim planine Devine doline. Nije bilo raspakivanja, niti
smo zaloţili vatru. Svako se sruĉio gde se zatekao. Pre nego što će zaspati Iz se
pretvorio u ogromnu maĉkastu zverku kakvu nikad ranije nisam videla. Šazad se
naslonila na njega. Oĉi su joj se crvenele, mada nisam primetila da je plakala.
Dţin se bez reĉi spustio do mene. Drţao je nešto u rukama. Onu moju crvenu
maramu. Koju sam ispustila kroz prozor. Neţno mi je uzeo desnu ruku bez pitanja.
Saka mi je bila osetljiva i otekla, mada više gotovo da nisam obraćala paţnju na
neprestane trnce u njoj. Istegla sam je. Nisam je polomila. Bahijevo odsustvo
osetila sam u sebi poput loše zašivene rane kada je Dţin krenuo da mi, dosta
nezgrapno od silnog umora, povezuje šaku maramom. Vezao ju je, pa je prešao
prstima preko tkanine, pre nego što će mi šaku neţno spustiti.
„Dobro si?“, upitao me je.
„Proći će.“
Oboje smo znali da nije na to mislio, ali je ipak odustao od daljeg
zapitkivanja.
„Moţeš da pucaš levom rukom?“
„Ako budem morala“, rekoh.
Dţin mi pruţi svoj pištolj. „Ţeliš ga?“ Zagledah se u taj pištolj u njegovim
rukama, ali nisam ga zgrabila kao što bih nekada uĉinila. Kao što bih koliko juĉe
uĉinila. „I sama si shvatila, jelda?“
„Da, zbog gvozda“, prihvatila sam pištolj za dršku, pazeći da ne dodirnem
metal. Prisetih se kako mi je pritisnuo metak u koţu kad je pesak krenuo da se
diţe. Jedan jedini dodir i bila sam lišena moći zbog te stvari koja mi je oblikovala
ĉitav ţivot, mojom ili tuĊom voljom. Kao kod burakija i metalnih potkovica: dok
god imam gvoţĊe na koţi, ne mogu ni da pridem svojim demdţijevskim moćima.
„Tako sam i prošla dosad ĉitav ţivot ne znajući da sam demdţi. Zato što sam iz
Prašnjavog Druma.“ Devojka koja je sama naučila da puca. Tako da je na kraju
mogla čitav red konzervi da obori kao od šale. „Zato što sam devojka s pištoljem.“
A Nuršam je bio momak iz rudnika gvoţĊa. Rekao je da je ĉesto bio bolestan.
Dovoljno bolestan da napusti rudnik i bar na neko vreme prestane da udiše
gvozdenu prašinu. I onda je na posao mogao da se vrati kao demdţi.

155
 „Iz grada u kojem ĉak i voda ima ukus gvoţĊa“, Dţin je stiskao i opuštao
praznu šaku. Zglavci su mu bili razderani, pa mu kraste sad iznova popucaše. To
mora da boli.
„Kladim se da nisi raĉunao da će se sve baš ovoliko zapetljati kad si me oteo
iz one zabiti.“
„Nisam te ja oteol“ Eto, bar je prestao s mrcvarenjem neduţnih zglavaka.
Shvatio je da ga navlaĉim trenutak prekasno. Ramena mu se opustiše. Dobro je. Ta
razdraţljiva, ljutita osetljivost nije mogla nikoga od nas dugo da drţi.
„Pa, malo ipak jesi“, kao da smo se ponovo našli u Kamiljim kolenima, osim
što je sad bilo skroz drugaĉije, i više nije morao da se pretvara da ne zna šta sam.
Ipak neću stvarati privide ni iz ĉega, izvrtati ljudima um ili menjati oblik. To
su bile moći dţinija iz priĉa u kojima su oni obmanjivali ljude i jedni druge. Ali
bilo je i drugaĉijih priĉa. O Masilu i pesku koji je ispunio ĉitavo jedno more u
naletu besa jednog dţinija. O zlatnom gradu Habadenu koji je jedan dţini spalio
zbog njegove iskvarenosti. Kao što je i Nuršam uradio. Zapitah se da li bih i ja
mogla neko more da sahranim peskom.
„Nuršamove oĉi su iste boje kao moje“, izletelo mi je. Svakako je nemoguće
da sam jedino ja sve to povezala. „Mojih je godina. RoĊen na par koraka od
mene.“ Nemoguće je da sam samo ja pomislila na to. „Od Prašnjavog Druma do
Sazija ima samo nekoliko sati jahanja na burakiju. Šta misliš koliko je to
dţinijskim koracima? Dţini su mi ipak braća, zar ne?“
„Amani. Šta god bili, nisu ti porodica. Kao što ni sultan nije meni. Porodica i
ista krv nisu isto.“
„Ako je tako, kako to da nisi upucao Nagiba u Prašnjavom Drumu?“ Istina
mu je zatitrala na licu, taman toliko da je primetim. „Ni ja ne ţelim da moj brat
umre, Dţine.“ Razumeli smo jedno drugo. I njegov brat i moj bili su samo oruţje u
sultanovim rukama.
„Amani“, Dţin mi obujmi lice rukama. „Ne moramo ništa da radimo. On je
krenuo na Galance. Ne moraš da ga zaustavljaš.“ Bila sam se u potpunosti navikla
na Dţinovu neuzdrmanu samouverenost. A taj drhtaj što mu se javio u glasu,
snebivljivost u rukama na mom licu, to već beše nešto nepoznato. „Moţemo se
povući. Da odloţimo borbu za neki drugi dan.“
„I onda bismo opet samo ĉekali da umremo neki drugi dan.“ Oslonih ĉelo uz
njegovo. „Nuršama… moramo da zaustavimo. Ukoliko sultan već poseduje takvo
oruţje, samo je pitanje vremena kada će prokrĉiti put medu strancima i krenuti i na
nas. Moţda nam se nikad ne ukaţe nova prilika.“ Ni sama nisam bila sigurna šta
sam mislila pod tim „da zaustavimo“. Da ga ubijemo? Spasemo? Izvuĉemo odatle?
„Zaputili su se u galanski tabor“, rekla sam, te sam istog trena i znala da je zaista
tako. „Da ih sve pobiju. A mi moţemo da stignemo tamo pre njih.“

156
 „Nije mi baš nešto stalo do spašavanja galanskih vojnika“, prekide nas Iz.
Ponovo se pretvorio u momka, te je Šazad morala da se pridigne u sedeći poloţaj.
Umorno je prošla rukama kroz kosu, kao da pokušava da sredi misli. Prvi put otkad
sam ga upoznala Iz nije bio nasmešen. „Ţivim kao demdţi u okupiranoj zemlji
mnogo duţe od tebe. Ako mene pitaš, svi oni i zasluţuju da izgore.“
„U pravu je“, Hala je promrdala šaku na kojoj su joj falili prsti. „Treba da se
brinemo o našima. A sultan neka se zamara boreći se protiv tuĊinskih vojski, pa
neka ga uhvate i ubiju i ostave upraţnjen presto Ahmedu, da se popne na njega bez
novih gubitka na našoj strani.“
„Nagib me je prepoznao“, reĉe Šazad. „Ukoliko ga ne zaustavimo, dojaviće
sultanu, pa će moj otac, moja majka, moj brat, svi redom biti spaljeni kao Bahi. A
onda će doći i po sve nas.“ Time je ĉak i Halu ućutkala. „Ali postoji i drugi naĉin“,
glas joj je donekle povratio nekadašnju snagu. „Da ih nateramo da unište jedni
druge.“
Svi se zagledasmo u nju, u išĉekivanju. Trebalo joj je malo da shvati da je ne
pratimo. „Amani je u pravu. Ne moţemo da ostavimo Nuršama u sultanovim
rukama. Postaće nezaustavljiv. Dţine, pa zato si ti onomad i otišao u Prašnjavi
Drum. Sultan moţda ţeli da protera Galance, ali ne ţeli otvoreni rat. Zato i
pokušava da svali Nuršamovo razaranje na nas. Ukoliko galanski vojnici budu
videli pravog Nuršama, ukoliko vide da je on sultanovo oruţje, a ne naše, i onda ga
ubijemo pre nego što on ubije njih, sultan će ipak dobiti otvoreni rat. Izgubiće
savez s Galancima. I nama onda jedino ostaje da zbacimo sultana, bez ĉitave strane
vojske za leĊima.“
Osmotrih lica oko sebe u mraku. Tokom Sihabijana dva dana ranije – boţe, pa
to je bilo pre svega dva dana – osećala sam se kao uljez. Kao delić koji se baš i nije
uklapao u njihovu pobunu, ma koliko to ţeleo. Kao Dţinov nepromišljeni Plavooki
Bandit koji je odustao od grada nemajući pojma za šta ga menja. Kao demdţi bez
moći koji nikoga ne moţe da spase. Ali sada, našavši se u ovom krugu, osetila sam
to, to što je sve njih teralo da ostanu na okupu i rizikuju ţivot. Da budu karika u
lancu.
„I kako ćemo onda?“, upitah.
„Ima jedna stara izreka“, reĉe Šazad, ustajući. Moţda nije htela da je
nazivamo generalom, ali na ĉelu joj je pisalo da to ipak jeste. „O tome da se vatra
gasi vatrom. Meni to nikada nije imalo mnogo smisla. MeĊutim, poslati na vatru
demdţija koji ne moţe lako da se opeĉe, moţda i upali.“

157
 27. poglavlje

Nuršama je bilo nemoguće ne primetiti prvog. Ĉak i s velike razdaljine, kroz

nišan puške, mogla sam da pratim njegovo kretanje zahvaljujući suncu koje mu je
treperilo na mesinganoj kacigi.
„Ĉak ga ni ti ne bi pogodila odavde, Banditu“, zbog Dţinovog glasa u uvetu
popustih prst na obaraĉu. „Još nam je van domašaja.“ Ĉim sam sklonila prst sa
metalnog obaraĉa, zastrašujući, vrtoglav osećaj ĉitave pustinje u rukama ponovo je
pokuljao kroz mene spreman da se otrgne kontroli. Moje moći su i dalje bile
nepouzdane, što je Šazad naposletku jasno i rekla. Zasad nisam znala šta da radim
s njima da bih bila od ma kakve pomoći kao demdţi.
Duboko izdahnuh. Ĉim sam to uradila, Nuršam je naglo okrenuo glavu gore
prema nama. Mogla bih se zakleti da je pogledao pravo ka našem skrovištu. Pored
mene, Šazad je zadrţala dah.
Nije mogao da nas vidi, podsetila sam sebe.
Hala se pobrinula za to. Leţala je na steni pored mene, zatvorenih oĉiju.
Videla sam da joj je lice napregnuto pošto je svim vojnicima morala da se uvuĉe u
um. Da im svima redom u glavu ubaci privid da vide pustu planinu, za sluĉaj da
podignu pogled.
Kada je Nuršam podigao glavu, na tren ugledah koţu na mestu gde mu se
bronzana maska nije u potpunosti spajala sa oklopom oko vrata. Teţe za pogoditi
od staklene flaše u streljani na drugom kraju pustinje. Zato sam se molila da ne
moram tamo da ga gaĊam.
Plan beše jednostavan. Upotrebiti Haline opsene da odvojimo Nuršama od
njegove ĉetice, kako bismo Galancima razotkrili sultanovu izdaju. Potom ubiti
Nuršama i pobeći, ostavljajući Nagiba i generala Dimu da se meĊusobno sukobe.
General Dima je i sam rekao. Imao je dosta iskustva u ubijanju ljudi
kraljevske krvi. Samo što sada neće biti u pitanju princ na kojeg je on mislio.
Bez Nuršama, Nagib ne bi imao ĉime da se suprotstavi galanskoj vojsci, uz
manju skupinu miraĊijskih vojnika naspram generalovih odreda. Ubili bi ga, ili
zarobili. Ovako ili onako, svakako bi došlo do rata, ili zbog smrti miraĊijskog
princa ili zbog sultanove izdaje.
Ubijanje Nuršama predstavljalo je najteţi deo. Zato mi je i bilo drago što je taj
zadatak pripao Izu. Ja sam imala pištolj kod sebe jedino za sluĉaj da on ne uspe. I
za sluĉaj da mi se fino namesti.
Za sluĉaj da mi se ukaţe prilika da ubijem brata.

158
 Na planinu smo se spustili uoĉi zore. Sad se već bliţilo podne, sunce se diglo
visoko iznad poprišta dogaĊanja. Tu i tamo bih ugledala Izovu senku kako jurne
niz planinu dok on lagano kruţi. I ĉeka pravu priliku.
A mene je to ĉekanje ubijalo. Nisam ţelela da Nuršam umre. Ali ovo ipak
jeste bio rat. A ja vojnik. Nekad nemaš slobodu izbora. Srce mi je lupalo izmeĊu
kiĉmenog stuba i stene na kojoj sam leţala dok je Nagibov mali odred napredovao
prema galanskoj tvrĊavi.
Dţin je, odmah do mene, namršteno gledao u nešto u ruci. Izvivši vrat,
shvatih da drţi svoj olupani mesingani kompas. Igla mu je mahnito podrhtavala.
Takvu sam je videla samo jednom, kad su se dva kompasa prvi put našla blizu
jedan drugome.
„Zašto se to dešava?“, šapnuh. Vojska se sada već našla veoma blizu,
dovoljno blizu da se bilo šta iole glasno prenese dole u klanac.
„To znaĉi da je Ahmed u pokretu. Jedino što ne postoji razlog zašto bi Ahmed
znao šta radimo.“ Nismo se vraćali u tabor. Nismo traţili pojaĉanje. Nismo pošli u
bitku. Ovo je bio atentat.
„Dalila mu je rekla“, shvatih. Ispriĉala mi je kako je znala da preleţi noć
budna pokušavajući glasno da kaţe da je Dţin ţiv. Da je zdrav i ĉitav. Da će se
uskoro vratiti kući. Da bi te reĉi izašle iz nje samo ako su bile istinite. A mi smo,
eto, imali tu nevolju da nešto od toga i nije bilo istinito.
„Moramo odavde pre nego što Ahmed dospe do nas“, Dţin je tutnuo kompas
nazad u dţep. Najednom me, pravo niotkuda, spopade srdţba. Što on moţe svoga
brata da odrţi u ţivotu, a ja u svoga moram da uperim pušku.
„Hala“, naredila joj je Šazad. „Sad.“
„Misliš da je to tako lako?“, reĉe Hala zajedljivo. Ali ipak je udahnula i
uvukla se u umove tridesetak ljudi kako bi svi videli isto.
I nama se, isto kao i svim Nagibovim ljudima, javio privid da se kapija
utvrĊenja otvara da bi napolje propustila desetak ljudi u galanskim uniformama.
Izvivši vrat preko ruba klanca, mogla sam da vidim vrhove vojniĉkih kapa i da
ispratim pogledom kako jašu prema Nagibovoj vojsci, kovitlajući pesak kopitama
svojih konja. Ĉak i zbog puke opsene, osetila sam njegov zov u sebi.
Nisu bili stvarni. Ali i to je bilo dovoljno da zavara svakoga ko nije upućen.
Da zbuni prave galanske vojnike. Za koje sada videh da se penju na bedeme
tvrĊave. I gledaju kako vojnici, koje su smatrali svojim saveznicima, jašu prema
priviĊenjima.
Nagib se nagnuo napred da kaţe nešto svome oruţju. Nuršam je sjahao, pa je
peške pošao u susret galanskim vojnicima. Da se dovoljno udalji da ne bi spalio i
svoju stranu zajedno s neprijateljem.
Još malo. Još jedan korak. Podigao je ruke. Još malo. Još malo.

159
 Jara ih je udarila poput fiziĉkog udarca. I ja sam je osetila, iako sam bila
nasaĊena visoko iznad opsene. Odmakla sam se unazad, zajedno sa svima
ostalima. Prvo sam videla da mu je pesak ispred stopala pocrneo. Potom videh
kako priviĊenja galanskih vojnika vrište. Vrište kao što je Bahi vrištao. Vrisci koje
je Hala ubacila u glave Nagibove vojske. Istovremeno je vazduh ispunila mirisom
paljevine.
Nuršam je nastavio dalje.
Još koji korak. Srce mi je tuklo kao ludo.
Podigao je ruke kao da ih blagosilja.
Još samo korak.
Vrelina je preletela peskom da bi pogodila bedeme tvrĊave. Da bi pogodila i
prave galanske vojnike. Vrisci najednom postadoše stvarni. Miris paljevine
uzdrmao je Halinu paţnju. Ne dugo, ali sasvim dovoljno. Dovoljno da opsena
zatreperi.
Jedan od vojnika doviknu nešto upirući rukom pravo u nas pošto više nismo
bili nevidljivi. Puške se odmah okrenuše prema nama. Šmugnuh niz rub klanca
tren pre nego što će prvi metak zaparati liticu. Skoĉih na noge, s pištoljem na
gotovs.
Iz je zakreštao visoko iznad nas. Opsena u celosti nestade sekund pre nego što
će se Iz obrušiti na Nuršama odozgo s neba. Sićušna bronzana prilika pade na tlo
kad se Iz pretvorio u ogromnog majmuna. Skrenula sam pogled. Nisam htela da
gledam kako će Iz pesnicom da smrska bakar i lobanju.
„Iz!“, Halin vapaj me natera da ponovo pogledam.
Nuršam se upravo podizao sa zemlje. Iz je i dalje leţao u pesku, leĊima
okrenut tom momku. Namah mi se uĉinilo da je mrtav, ali onda se prevrnuo.
Sopstvena koţa mi je zabridela kad ugledah gadnu crvenu opekotinu na njegovom
vratu.
Nuršam je podigao ruku Izu iznad glave. Uzviknuh njegovo ime.
Ali moj krik zagluši novo kreštanje. Ogroman mrki ruh s plavom ćubom na
glavi nadletao je klanac. Maz. Sa Ahmedom na leĊima.
Maz se ustremio pravo ka bratu. Nuršam je već podigao drugu ruku prema
njemu. Vatra mu zahvati vrh krila. Ne!
U sekundi se podigoh na noge, te se nadvih s ruba stene visoko na planini.
Nuršam mi se sada našao na vidiku, a prst mi se našao na obaraĉu.
Metak ga je pogodio pravo u prsnik. Nuršam se zatetura. Podigne glavu. Ĉak i
sa ovolike daljine mogla sam da mu vidim oĉi, plave taĉke iza maske. Ugledao me
je.
Podigao je obe ruke kao da doĉekuje prijatelja kojeg odavno nije video.
A onda me je pokosio nalet vreline.

160
 28. poglavlje

Zurila sam u nebo s peskom pod leĊima. Bilo je iste boje kao moje oĉi, kao
Nuršamove oĉi. Oborio me je pravo s planinske litice.
Pad od bar pet-šest metara. Trebalo bi da sam mrtva. Ali setih se da se pesak
bio digao da me uhvati, u trenutku kad naĉas izgubih svest.
Nekako sam se pridigla na laktove, iako mi se ĉitavo telo bunilo. Videh da me
Dţin i Šazad gledaju vireći preko ruba stene. Dţin ustade, kao da hoće da skoĉi za
mnom, ali Ahmed ga je povukao od ivice klanca baš kad je metak proleteo tuda.
Ahmed i Maz su uspeli bezbedno da slete. Zašto ne beţe? Zašto već nisu odleteli?
Da nisu blizanci previše povreĊeni?
Metak i meni prosvira pored lakta.
Mahinalno se zakotrljah. Prstima sam pokušavala da napipam pištolj. Mora da
mi je ispao tokom pada.
Nagibova mala ĉeta krenula je uz planinu, prema našoj druţini.
Borba ne bi bila pravedna ĉak i bez demdţija, ali oni su imali Nuršama. Sad
sam mogla da ga vidim. Lako bih ga nanišanila da sam imala pištolj kod sebe, kao
što nisam.
Promrdala sam bolne prste. Crvena marama mi je i dalje bila vezana oko
desne šake kao potpora. Brzo je odvezah i obavih oko vrata. Osetih kako se pesak
pomera odgovarajući na svaki moj pokret. Nisam imala pojma šta uopšte radim.
Proteklih šesnaest leta provela sam kao devojka s pištoljem, ne kao demdţi. Videla
sam šta je Hala radila, doĉaravajući novu stvarnost u ljudskim umovima. Dalila je
mogla da izokrene javu. Nuršam je palio sve oko sebe. Kao da su roĊeni s tim.
Ja sam imala osećaj kao da sam roĊena s pištoljem, a ne sa ovim. MeĊutim, i
ova neukroćena sila bila je deo mene, nije bila nešto što sam nauĉila, već nešto
praiskonsko što me je vuklo pesku. Oĉeva loza u meni koja je sezala u vremena pre
smrti.
Pogled mi se preko peska ukrstio s Nuršamovim. Ispruţio je jednu
rasplamsam ruku prema mojim prijateljima. Ţive će ih spaliti.
Munjevito sam podigla ruke slivajući svaku mrvicu svoje energije i
usredsreĊenosti kroz njih u novootkrivenu moć. Pesak šiknu naviše diţući zid.
Presekao je Nuršamu odstupnicu da bi ga odsekao od Nagibovih ljudi. A onda se
digao i izmeĊu njega i mojih ljudi.
Obuze me uzbuĊenje. Uspelo mi je! Ĉitavo telo mi je drhtalo. Lice mi obli
znoj od silnog napora. U grlu osetih gorĉinu. Nuršam je bio u pravu: ipak jesam
bila kao on. Ovo je ta moć koja moţe da sravni gradove. Koju nisam umela da

161
obuzdam. Koja lako moţe da se otrgne kontroli i osveti se ĉitavom jednom
zabludelom gradu usred Poslednjeg Okruga. Da iz ĉiste obesti zaspe ĉitavo more
peskom.
Zabacila sam pesak još više, da jednom za svagda odvojim Nuršama i sebe od
vojske. Našli smo se mi sa jedne, a Nagib i pobunjenici s druge strane.
Sad će borba biti ravnopravna.
Nuršam je podigao ruke i tlo pod mojim nogama se zacrni. Odskoĉila sam. S
druge strane pešĉanog zida zaĉuh pucnjeve i neĉiji krik. Pomolih se u sebi da je
metak pronašao jednog od Nagibovih ljudi.
Nuršam se takode okrenuo na pucanj. Vrelina izlete iz njega da bi pogodila
uskomešani pešĉani zid. Jedan deo se pretvori u staklo. Izgubila sam kontrolu nad
njim. Opet zabacih ruke i zaţmurih dok mi je srĉa zasipala ruke, teme, noge.
Otvorivši oĉi, primetih da su mi ruke krvave.
„Amani!“, Nuršam se oglasio duboko ispod mesinganog oklopa. „Zašto se
boriš protiv mene? Nemam ništa protiv tebe. Već protiv njih.“ Raširio je ruke
obuhvatajući njima i galanske vojnike i pobunjenike.
Morala sam nekako da ga odvedem od njih. Teturavo sam odstupila, vukući i
pešĉani zid za sobom, što je i Nuršama nateralo da se pomeri. Da se odmakne od
borbe. Pa neka se ovaj sukob svede samo na nas dvoje.
Ipak je ovo posao za demdţije. Mi to sami rešavamo medu sobom.
Osetih probadajući bol u nozi kad mi je neki metak okrznuo list. Vrisnuvši,
padoh na kolena. Mogla sam se zakleti da sam videla kako su se Nuršamove oĉi
razrogaĉile ispod maske, sa izrazom nalik zabrinutosti.
Dovoljan je i najmanji dodir gvozda.
Popustio mi je stisak nad peskom. Oluja koja nas je odvajala od ĉarke
najednom nestade. Zadrţavala sam dah, pokušavajući da je vratim, ali nisam
uspela.
Sada sam mogla da vidim sukob pred sobom. Pobunjenici protiv Nagibove
vojske. Polovina Nagibovih ljudi borila se protiv nevidljivih suparnika, koji su,
zahvaljujući Hali, postojali samo u njihovim glavama. Blizanci su se prebacivali iz
jednog oblika u drugi, od ogromnih koţuravih zveri do ptiĉica koje su ljudima
zarivale kandţice u oĉi. Šazad se istovremeno borila s dvojicom, munjevito
zamahujući maĉevima koji od ĉelik-sive poprimiše crvenu boju u jednom pokretu.
Dţin i Ahmed su ĉuvali jedan drugome leda, krećući se usaglašeno kao da su ĉitav
ţivot to radili. Verovatno i jesu.
I sami su uspevali nekako da se izbore. MeĊutim, Nuršam se već bio okrenuo
prema njima, spreman da sravni ĉitavo bojište. Opet posegnuh za svojom moći. Ali
u tome me je zaustavila cev pištolja na vratu. Poljubac gvoţĊa opet me je pretvorio
u ljudsko biće.

162
 „Podignućeš ruke iza glave“, prepoznala sam jak naglasak generala Dime i ne
diţući pogled.
Uĉinih kako mi je reĉeno.
Koji tren kasnije okruţilo me je dvadesetak galanskih vojnika pod oruţjem i
oklopom. Spremnih za boj.
„Dakle, vidim da si i ti jedna od njih“, reĉe zapovednik Dima, „demonova
kći.“
Ništa nisam rekla. Oĉi su mi poĉivale na Nuršamu. Stajao je potpuno
nepomiĉno nekoliko koraka dalje. Na svu sreću, leĊa su mu još bila okrenuta bici
koja je besnela izmeĊu njegove vojske i moje odrpane šake demdţija i
pobunjenika. Nakrivio je glavu kao neka radoznala ptica posmatrajući mene i
Galance.
General Dima poĉe polagano da kruţi oko mene, vukući mi cev pištolja oko
glave, ni u jednom mi ga trenutku nije skidao s koţe, da bi mi ga na kraju uperio
pravo u ĉelo. Cime mi je zapreĉio pogled prema borbi. I prema Nuršamu.
Strgao mi je maramu s vrata i dao je nekome. Vezali su mi je preko oĉiju.
Stavili mi povez.
Poslednje što sam videla pre nego što će sve oko mene nestati bio je general
koji podiţe pištolj da me ubije.

163
 29. poglavlje

Zaţmurila sam.
Zaĉuh vrisak umesto pucnja.
Osetila sam kako mi se hladan metal pištolja sklanja sa ĉela. Iskoristivši
trenutak, bacila sam se postranice u pesak. Usput strgoh maramu. Prizor koji me je
saĉekao beše i zastrašujući i veliĉanstven.
General Dima je goreo. Goreo kao Bahi. Kad se srušio na kolena, ugledala
sam Nuršama iza njega ruke podignute poput Svetoga oca u ĉinu blagosiljanja.
Galanski vojnici uperiše puške u njega. Zaĉuše se pucnji. Većina metaka ga je
bezopasno promašila, loše su nišanili u izbezumljenoj pucnjavi. Jedan ili dva mu
pogodiše prsnik, samo ga ulubivši.
MeĊutim, jedan od meni najbliţih galanskih vojnika uopšte se nije ţurio.
Polagano ga je nanišanio. Videh gde će ga pogoditi. Videh da će to biti ĉist
pogodak.
Kad je prstom pritisnuo obaraĉ ja naglo digoh ruku. Pesak mu prasnu oko
stopala, izbacivši ga iz ravnoteţe. Povikom je privukao Nuršamovu paţnju. Sekund
kasnije njegov povik se pretvorio u bolni vrisak kada se ceo zapalio.
Jedan od galanskih vojnika ustremio se na mene, već napola podigavši pištolj.
Ruke mi se mahinalno pokrenuše, kao što su radile i s pištoljom. Kao da mi je ovo
isto toliko poznato kao osećaj obaraĉa pod prstom.
Odgovorih mu telom saĉinjenim od peska koje izroni pred njim. Ĉim sam
trgnula prste, rukama je šĉepalo vojnika za gušu, i povuklo ga prema tlu.
Još jedno telo ovaplotilo se iz peska da bi uskoĉilo u borbu. Jedan od vojnika
zapucao je u njega, ali metak je samo prošišao kroz grudi pešĉanog stvorenja pre
nego što će se ono naći na njemu da mu otme pištolj. A onda se pojavilo još jedno
pešĉano stvorenje, pa još jedno, da bi na kraju pet-šest njih šĉepalo vojnike, a
Nuršam ih palio jednog po jednog. Kretala sam se brzo poput pešĉane oluje, kao
što je Šazad radila sa seĉivima. Samo što sam ja u rukama imala ĉitavu pustinju ĉiji
mi se pesak komešao pod stopalima pri svakom koraku. Izbegavši neĉije seĉivo,
izbacih ruku i zasuh vojnikovo lice peskom.
A onda je sve utihnulo. Osvrnuh se oko sebe. U opštem meteţu nisam ni
primetila da nas je borba dovela pod zidine galanske utvrde. Bila je pusta. Vojnici
su ili pobegli, ili ih je Nuršam pretvorio u pepeo. Ostali smo samo nas dvoje.
Dugaĉak, prazan pojas peska širio se izmeĊu nas, sabijajući nas porušenim
zgradama sa obe strane. Nismo imali gde da pobegnemo, gde da se sakrijemo.

164
Sunce mu se presijavalo po oklopu. Blizu srca je imao ulubljenje, taĉno tamo gde
ga je pogodio moj poslednji metak. Moţda mu je i modricu napravio.
Kada se pesak naglo povukao, sve se umirilo, sve je utihnulo.
„I šta sad?“, upitao me je Nuršam. Raspevanim naglaskom Poslednjeg
Okruga. Sve je u njemu odisalo nekom prepoznatljivošću. Podsećao me je na grad
koji sam napustila. Podsećao je na pustinjsku jaru koja mi se krila pod koţom. Na
naše oĉi koje liĉe na vedro pustinjsko nebo u plamenu. Na krv koju smo delili, koja
je pamtila nebo bez zvezda i jedan drevni rat.
„Mogao bi da skineš oklop“, srce mi je i dalje ubrzano tuklo.
„Pa da me ubiješ?“, nakrivio je glavu, otkrivajući maleni procep izmeĊu
maske i oklopa i meku koţu vrata.
„Neću ti naškoditi“, obećala sam mu. Ništa mu drugo nisam rekla. Nisam
pokušavala da ga ubedujem. Rekoh istinu. Drugo nisam imala. Prineo je ruku licu,
prema maski.
„Nuršame.“ Skamenio se.
Oboje pogledasmo u istom pravcu. Nagib je stajao iznad nas. Na vrhu
bedema. Utekao je iz ĉarke s pobunjenicima da bi pronašao svoje oruţje. „Odmah
da si je spalio!“
Nuršam je samo iskrivio vrat kako bi pogledao Nagiba: „Zašto bih?“
„Zato što je neprijatelj. Grešnica. Kao i ostali.“
Poslah mlaz peska na Nagiba, ali nisam dobro nanišanila. Lako ga je izbegao.
„Nagib je laţov“, rekla sam. „Sultan nije na strani nijednog boga. On je na
strani sopstvene vlasti…“
„Nuršame!“, viknuo je Nagib. „Uradi kako sam ti rekao!“
„Ali ona je kao ja“, Nuršam nije skidao pogled s mene, opĉinjen.
„Nuršame al Adi“, to ime je poprimilo odreĊenu teţinu u Nagibovim ustima.
Njegovo pravo ime, shvatih. Njegovo pravo ime kao što je Atija znala pravo ime
svog dţinijskog ljubavnika. Kao u svim onim priĉama u kojima pohlepni trgovac
ili umišljeni vladar pokušavaju da upravljaju dţinijem koristeći se njegovim
pravim imenom. Koje su ljubomorno ĉuvali, ali su znali da ga sluĉajno otkriju
voljenim ţenama.
Shvatih da je to bilo i moje pravo ime.
Ime našeg oca. Ne onog ĉoveka koji je bio oţenjen mojom majkom, od ĉije je
ruke i umro. Ime onoga koji me je zaĉeo. Koji je još bio ţiv.
Ime kojim bi nama oboma mogli da upravljaju, uz odreĊene ĉarolije. Nagib je
podigao ruku; na njoj zablista bronzani prsten, od istog metala od kojeg je bio i
Nuršamov oklop da bi lakše mogao da upravlja njime. „Spali je!“
Nuršam je vratio plamteći plavi pogled na mene. Videh da se razumemo. Nije
ţeleo da me ubije. Opirao se naredbi. Podigao je ruke prema meni, kao da ţeli da

165
me zagrli, ili da me blagosilja, da me spali. I pri tom majušnom pokretu vrelina mi
prolete pored lica.
Znala sam šta mi valja ĉiniti. I imala sam samo jedan pokušaj.
Pomerih prste gotovo neprimetno. Osetih da pesak odgovara dok se
Nuršamov talas vreline pojaĉavao. Protivno njegovoj volji. Iako se obuzdavao.
Nuršamova vatra kretala se prema meni mic po mic. Prema mojim stopalima.
Imala sam samo jedan pokušaj.
Imala sam i savršeno nišan.
Vidokrug oko mene izoštrio se na prepoznatljiv naĉin. Kao u streljani. Kao sa
morama.
Sve sam izvela u jednom pokretu. Cimnula ruku naviše kao da pucam iz
pištolja. Pesak polete za njom. Ovoga puta nije se radilo o ţestokom, neobuzdanom
pljusku. Već o jednom moćnom metku. Pogodio je Nuršama u lice, i on se zatetura
i vrisnu, a pešĉani metak ponovo se rasprsnu u prašinu.
Zadrţavajući dah, gledala sam kako Nuršam diţe pogled. S jedne strane
maske otvorila mu se kopĉa. Bila sam je pogodila, i ona se slomila pred naletom
peska. Nuršam je preda mnom prineo drhtave ruke licu. Bronzana maska koja mu
je pokrivala celu glavu spade sa njega.
Izgledao je strašno mlad bez nje. Mlad kao što je bio još kao plavooki momak
dugog jezika u radnji u Prašnjavom Drumu. Za kojeg sam mislila da je krhak kao
svaki ĉovek koga jednog dana oĉekuje smrt.
Ali oko svega sam pogrešila.
„Nije ona ta koja je zasluţila da bude spaljena“, reĉe, podiţe ruke prema
Nagibu. Da usmeri vatru u mladog zapovednika.
Vrelina izbi iz njega u ţestokom talasu, i uzdrma sve što joj se našlo na putu.

166
 30. poglavlje

„Amani“, probudiše me Dţinov glas i neţno lupkanje po obrazu. Shvatih da

sam se bila onesvestila. Poslednje ĉega sam se sećala bila je Nuršamova vatra koja
je i mene pogodila. I Nagibovo vrištanje. Ĉitavo telo mi je vapilo za vodom. Kao
da sam nedelju dana ţedna tumarala pustinjom. Samo što bih u tom sluĉaju bila
mrtva. A sada me je sve previše bolelo da bih bila išta drugo osim ţiva. Nekako
otvorih oĉi i ugledah Dţina nadvijenog nada mnom.
„Bogu hvala“, reĉe, a olakšanje mu se razlilo celim licem.
„Ne veruješ ti u Boga“, rekla sam mu. Izgovorih to napola promuklim glasom,
baš kad je smanjio razmak izmeĊu nas da bi me poljubio.
Neko se nakašljao iza nas. Razdvojismo se, da bi me Dţin pridigao u sedeći
poloţaj.
Blizanci su stajali na nekoliko koraka od nas istovetno prekrštenih ruku.
Delovali su pomalo oprljeno, ali inaĉe im ništa nije falilo. „I to su jedine ĉestitke
koje ćemo dobiti što smo preţiveli?“, upitao je Maz. „Nisam baš siguran da sam
zadovoljan time.“
Izova kosa se nakostrešila. „Ja sam siguran da nisam zadovoljan time.“
„A ja sam sigurna da bih mogla obojici da vam slomim nos“, Šazad gurnu Iza
jednom rukom i ne zastavši. Drugom je drţala dimiskiju, oblivenu krvlju. Ugurala
ju je u korice pre nego što će mi pruţiti ruku. Ona i Dţin me potom podigoše na
noge.
Ahmed i Hala stigoše za njom. Shvatih da je borba završena. I svi smo i dalje
bili ţivi. Gotovo mi je došlo da zaplaĉem od olakšanja.
Nasmejala sam se, ali smeh se ubrzo pretvorilo u kašalj. Imala sam osećaj da
su mi ĉak i pluća speĉena. Nuršam moţda nije nameravao da me ubije, ali to ne
znaĉi da svi u porodici dobro nišanimo. Primetila sam da mi se odeća još puši,
spaljena. Nisam dugo bila onesvešćena. Staza unutar tvrĊave na kojoj sam stajala
bila je sva ogaravljena, bedemi na nekim mestim smrvljeni u pepeo. Bilo je krvi na
Dţinovom licu. Nisam znala ĉija je.
„Galanci?“, pitao je Ahmed. Zaista je imao drţanje jednog princa. Videh to i
sada kad se više nije skrivao pod nekim šatorom. Liĉio mi je na nekog legendarnog
junaka tek pristiglog iz boja. Na ĉoveka koji bi mogao da vodi ovu zemlju.
„Neki su se ţivi izvukli“, reĉe Dţin. „Video sam da su odjahali na sever. Kada
dojave svome kralju da je sultan pokušao da ih pobije, neće više moći da se oslanja
na savez s njima.“

167
 „Nuršam?“, upitala je Šazad. Tek kada sam zaĉula njegovo ime vratila mi se i
tuga zbog Bahijeve smrti. Zagledala se u mene oĉekujući odgovor.
Odmahnula sam glavom: „Nisam ga ubila.“
„Onda je otišao“, reĉe Ahmed.
Šazadin pogled odluta prema horizontu. Osetih grizu savesti zbog olakšanja
koje sam osetila. Pobegao je. Ipak je Nuršam ubio Bahija. Momka koji je pijan
pevao serenade pod njenim prozorom, da bi se potom zbog nje pridruţio pobuni.
„Neće nam ništa“, izletelo mi je pre nego što sam shvatila da moţda i nije
trebalo to da kaţem. Da pravim istinu tamo gde je moţda nema. Ko zna šta bi moj
brat uradio.
„Mogu da ga pronaĊem iz vazduha“, predloţio je Iz umornim glasom.
„Sigurno nije daleko odmakao.“
„Nemoj“, Ahmed je odmahnuo glavom. „Ako Amani kaţe da nam ne
predstavlja pretnju, onda je najbolje da ne izazivamo sudbinu s njegovim vatrenim
moćima… Sada treba da se vratimo kući. Borićemo se neki drugi dan.“

Sunce je bilo na zalasku kad smo se iz tvrĊave zaputili u Devinu dolinu. Bili smo
jedna premorena, prebijena, izranjavana i odrpana druţina, i nismo mogli sada da
se borimo u predstojećem ratu. Ali bar smo bili ţivi.
Sutra će se ponovo roditi sunce, tog prvog dana nad nekom novom pustinjom.

168